Traženo: izmene i dopune krivičnog zakonika

Nađeno: 55 Prikazano: 50

(Brisan na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku - "Sl. glasnik RS", br. 58/2004)

(Prestao da važi danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 72 od 3. septembra 2009))

Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ ("Sl. list SRJ", br. 61/01) donosi i sledeće odredbe koje nisu ušle u prečišćeni tekst:

3.1.3. Izmeniti i dopuniti Krivični zakonik (u daljem tekstu: KZ), i to:

3.1.4. Izmeniti i dopuniti Zakonik o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP), i to:

Usvajanjem novog Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, učinjeni su važni prvi koraci posle kojih je u narednom periodu potrebno stvoriti uslove za vraćanje poverenja građana u nezavisan, efikasan, odgovoran i transparentan pravosudni sistem Republike. U tom cilju potrebno je doneti nove zakone kojima će se urediti pravosudni sistem: zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova, zakon o Visokom savetu sudstva, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o državnom veću tužilaca, zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, zakon o Nacionalnom institutu za obuku u pravosuđu (Pravosudnoj akademiji), zakonik o krivičnom postupku, zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, zakon o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, zakon o odgovornosti pravnog lica za krivična dela, zakon o izmenama i dopunama Zakona o rehabilitaciji, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, zakon o organizaciji i nadležnosti

Ovakva izreka presude je nerazumljiva jer, a takva je i optužba, čl. 61 Zakona o platnom prometu ne reguliše i sankcioniše nikakvu odgovornost nekog lica već to čini čl. 61. D Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, pa prema tome izreka presude je nerazumljiva zašta okrivljeni odgovara i uopšte za koje krivično delo.

Lažni iskaz stranke u vanparničnom postupku, nije bio krivično delo do 22.07.94 godine kada stupile na snagu izmene i dopune Krivičnog zakona Republike Srbije

Odredba čl. 206. st. 2. ZKP dopunjena je čl. 114. st. 1. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 47/94), objavljenog 14.07.94 godine koji je stupio na snagu osmog dana po objavljivanju, sankcioniše da će se stranka koja prilikom izvođenja dokaza saslušanja stranaka da lažni iskaz u vanparničnom postupku.

Naime, kako je propušteno da se izvrše izmene i dopune navedenog Zakona u pogledu preciznijeg određivanja obeležja kriv. dela, tj. njegovo prilagođavanje promenama nakon monetarne reforme iz januara 1994 god, i uvođenja novog dinara, na osnovu svega iznetog, zauzet je stav, da s obzirom na načelu zakonitosti u određivanju obeležja krivičnog dela, do izmene Zakona o robnim rezervama u praktičnom primeni može biti samo član 24 st. 1, a ne i kvalifikovani oblik ovog kriv. dela iz st. 2. pomenutog člana.

U konkretnom slučaju odredbe čl. 70. Zakona o akcizama i porezu na promet ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 43/94, sa izmenama i dopunama) izričito propisuju pravo poreskog obveznika na povraćaj poreza koji nije bio dužan da plati (st. 1. ), kao i njegovo pravo na kamatu (stav 2. i 3. ), i to upravo po stopi koja se plaća na iznos poreza (čl. 57. Zakona). Za pravo tužioca na kamatu, dakle, nije ni od kakvog značaja, krivica tuženog, odnosno poreskog organa, ali to pravo tužiocu ne pripada već od dana kada mu je porez (pogrešno) naplaćen nego tek od dana podnošenja zahteva poreskom organu.

Naime, Zakonom o izmenama i dopunama krivičnog zakona SR BiH ("Sl.l.SRBiH", br. 19/86), koji je stupio na snagu juna godine a primenjuje se od 1. januara 1989. godine, član 209. KZ SR BiH je dopunjen tako što je dodat stav 2. koji glasi: "Gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi". S obzirom na ovu okolnost, a imajući u vidu da je vojni tužilac podneo optužni predlog protiv osumnjičenog Ž. 8. januara godine, dakle, posle stupanja na snagu pomenutog zakona i posle što je počela njegova primena, jasno je da u konkretnom slučaju za to nije bio ovlašćen, pa je pravilno postupio prvostepeni sud kada je odbacio optužni predlog jer nije bilo zahteva ovlašćenog tužioca.

Međutim, u međuvremenu od podizanja optužnice pa do održavanja glavnog pretresa došlo je do izmena i dopuna Krivičnog zakona SFRJ-Zakona o izmenama i dopunama KZ SFRJ ("Sl.

Vrhovni sud BiH je odbio takav predlog iz razloga predviđenih u članu 13. Zakona o izmjenama KZ SR BiH ("Sl.l.SRBI", br. 40/87) i člana 30. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o redovnim sudovima ("Sl.l.SRBI", br. 33/89) prema kojima su viši sudovi dužni završiti sve krivične predmete koje su primili do stupanja na snagu navedenih zakona.

Vrhovni sud je našao da iz spisa proizilazi da je protiv okrivljenog vođena istraga pred okružnim sudom za krivično delo iz čl. 171. st. 3. u vezi st. 1. KZS, u toku koje je veštačenjem preračunat iznos od 291.000 DEM u dinarsku protivvrednost, pa kako je u međuvremenu stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama KZS, to je predmet ustupljen opštinskom sudu, da bi se primenio blaži krivični zakon.

S obzirom da je suma od 11.700 maraka na dan izvršenja imala vrednost od 11.700 dinara, a ta suma istu vrednost imala i na dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije ("Sl.glasnik RS, Br. 47 od 14.7.1994), to se u konkretnom slučaju okrivljenom može staviti na teret izvršenje krivičnog dela Teške krađe iz člana 166. stav 2. KZ RS, tj. po Zakonu koji je povoljniji za učinioca.

Protiv drugostepene presude savezni državni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona - odredbe člana 365. st. 1. tač. 4. Zakona o krivičnom postupku u vezi sa članom 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju i u vezi sa članom 56. Zakona o privrednim prestupima.

Kad učinilac odgovara za krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 142. KZ SFRJ, a u vreme izvršenja dela je bio mlađe punoletno lice (staro do 21 godine) mora se primeniti Krivični zakonik sa izmenama i dopunama iz 1959. godine kao blaži, jer pri oceni koji je zakon blaži sud mora uzeti u obzir i međuzakone.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku ("Službeni list SFRJ" br. 14/85) izmenjen je i član 123. stav 4. ZKP, tako da je u njegovoj drugoj rečenici reč "braniocu" zamenjena rečju "okrivljenom". Dakle, prema izmenjenom propisu člana 123. stav 4. ZKP, ako okrivljeni ima branioca, rok za žalbu teče od dostave prepisa presude okrivljenom, a ne više, kao do sada, njegovom braniocu.

Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku ("Sl. l.

Ovde bi se radilo o kvalifikovanom obliku krivičnog dela prevare koji postoji ako je delom iz stava 1. člana 171. KZ RS pribavljena imovinska korist u iznosu od preko 850.000 dinara. - Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 10 od 1.03.2002. godine član 46. stav 2. pomenutog Zakona).

U vreme izvršenja krivičnog dela. a to je 15.05.1999. godine, za pomenuto kriv. delo bila je predviđena kazna zatvora u trajanju od najmanje 10 godina, ili smrtna kazna. U Zakonu o izmenama i dopunama KZS koji je stupio na snagu 9.03.2002. godine brisan je čl. 2a. KZS a to je odredba o smrtnoj kazni, koja je zamenjena zatvorom u trajanju od 40 godina. To dalje znači da na teritoriji Srbije, a primenom čl. 4. KZJ, za konkretno krivično delo učinjeno pre 9.03.2002. godine blaži zakon je onaj koji ne predviđa smrtnu kaznu.

Prema odredbi člana 43. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije krivično delo razbojništva iz člana 168. stav 2. KZS postoji ako je delom iz stava 1. pribavljena imovinska korist u iznosu preko 850.000 dinara.

Rok za žalbu za osobe iz člana 360. stav 2. ZKP teče od dana kada je optuženiku dostavljen prijepis presude, a od dana kada je taj prijepis dostavljen njegovom branitelju, samo u slučajevima kada je po odredbama Zakona o krivičnom postupku nužno da se prijepis presude dostavi samo branitelju (član 123. stav 3. ZKP i člana 300. stav 3. u vezi sa članom 70. stav 3. ZKP)."Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku ("Sl.l.SFRJ", br.14/85) izmenjen je i član 123. stav 4. ZKP, tako da je u njegovoj drugoj rečenici riječ "branitelju" zamijenjena s riječi "okrivljeniku". Dakle, prema izmenjenom propisu člana 123. stav 4. ZKP, ako okrivljenik ima branitelja, rok za žalbu teče od dostave prijepisa presude okrivljeniku, a ne više, kao do sada, do dostave njegovom branitelju. Propis člana 360. stav 2. ZKP, prema kojem u korist optuženika žalbu mogu podnijeti njegov bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj, ostao je neizmenjen, tako da rok za žalbu u tom slučaju teče od dan

Kad javni tužilac u okviru ovlašćenja iz člana 142.stav 3.Zakona o krivičnom postupku ("Sl.l.FNRJ", br.40/53 sa kasnijim izmenama i dopunama) zatražiti od zdravstvene organizacije izveštaj o povredama lica povređenih u saobraćajnoj nezgodi, a zdravstvena organizacija tražene podatke ne poseduje u svojoj evidenciji koju vodi u okviru redovne delatnosti, već za to mora dodatno angažovati svoje radnike, onda odnosnoj zdravstvenoj organizaciji pripada odgovarajuća naknada.

O navodima predlagača da su osporene odredbe čl. 245. i 246. Osnovnog krivičnog zakona nedorečene, neprecizne, nerazumljive, kontradiktorne srodnim krivičnim delima i neefikasne u suzbijanju ove vrste kriminala, nije nadležan da odlučuje Ustavni sud, u smislu člana 125. Ustava. Ustavni sud takođe, nije ovlašćen da predlaže izmene i dopune zakona, niti da ocenjuje opravdanost i efikasnost određenih zakonskih rešenja, jer se radi o pitanjima iz domena zakonodavne politike, u okviru koje zakonodavac ocenjuje racionalnost i celishodnosti zakonskih normi koje usvaja.

Izrekom prvostepene presude optuženi G. V. oglašen je krivim za krivično delo omogućavanja uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. OKZ za koje mu je ublažena zakonom propisana kazna u smislu čl. 42. i 43. OKZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci. U razlozima pobijane presude navodi se da je optuženom u smislu čl. 42. i 43. OKZ ublažena zakonom propisana kazna i umesto minimuma zaprećene kazne zatvora za ovo krivično delo u trajanju od 1 do 10 god. shodno sada važećem Zakonu o izmenama i dopunama KZ SRJ koji je stupio na snagu 12.4.2003. god. primenio kao blaži zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela po kome je u tom periodu za ovo krivično delo bila zaprećena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca do 5 godina nalazeći da su okolnosti pod kojima je optuženi izvršio ovo krivično delo takve da poprimaju karakter osobito olakšavajućih okolnosti.

Predlagač navodi da je dopunom člana 4. Zakona osporenim stavom 3. i propisivanjem da "ako je u vreme izvršenja krivičnog dela za to delo propisana smrtna kazna, učiniocu krivičnog dela se može izreći kazna zatvora od četrdeset godina", data mogućnost retroaktivne primene zakona i na one učinioce koji su u periodu od 17. novembra 2001. godine do 9. marta 2002. godine izvršili krivično delo, za koje je republičkim zakonom propisana smrtna kazna. Da je ovim učiniocima suđeno u tom periodu mogla bi im biti izrečena samo kazna zatvora od petnaest godina u smislu člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ ("Službeni list SRJ", broj 61/01) u vezi sa članom 7. Zakona. Stoga, po mišljenju predlagača, osporena odredba nije saglasna sa članom 121. Ustava Republike Srbije kao i sa članom 20. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je materijalno krivično zakonodavstvo do stupanja na snagu Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora ("Službeni list Srbije i Crne Gore", broj 1/2003) bilo urađeno Krivičnim zakonom Savezne Republike Jugoslavije ("Službeni list SFRJ", br. 44/76, 36/77, 34/84, 74/87, 57/89, 3/90, 45/90, 54/90, i "Službeni list SRJ", br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/2001) i Krivičnim zakonom Republike Srbije ("Službeni glasnik SRS", br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89, 21/90 i "Službeni glasnik RS", br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/2002, 11/2002 i 80/2002). Nakon stupanja na snagu Ustavne povelje i nakon što je Narodna skupština Republike Srbije donela Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije i Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije koji su objavljeni u "Službenom glasniku RS", broj 39/03 materijalno krivično zakonodavstvo Republi

ke Srbije je uređeno Osnovnim krivičnim zakonom (Krivični zakon Savezne Republike Jugoslavije čiji su naziv i pojedine odredbe izmenjene i dopunjene u "Službenom glasniku RS", broj 39/03) i Krivičnim zakonom Republike Srbije.

U ovom slučaju ne može se primeniti opšti zastarni rok od 10 godina iz člana 371. po noveliranim ZOO, s obzirom da će se u smislu člana 58. Zakona o izmenama i dopunama desetogodišnji rok primenjivati samo na obligacione odnose koji su nastali pre stupanja na snagu ovog zakona ukoliko petogodišnji rok zastarelosti nije istekao do njegovog stupanja na snagu (u konkretnom slučaju taj rok je istekao pre stupanja na snagu onovog zakona). Neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da za vreme trajanja krivičnog postupka zastarni rokovi ne teku, zato što se po članu 388. ZOO zastarelost prekida podnošenjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarivanja potraživanja.

Zakon o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", broj 50/03 od 27.06.2003. godine) koji je stupio na snagu 01.07.2003. godine ne predviđa mogućnost podnošenja zahtjeva za vanredno ublažavanje kazne kao vanrednog pravnog lijeka, a u prelaznim odredbama ovog zakona (član 440.) regulisano je da će se postupak po zahtjevima za vanredno ublažavanje kazne podnesenim prije stupanja na snagu tog zakona nastaviti i završiti po odredbama Zakona o krivičnom postupku ("Sl. glasnik SFRJ", broj 26/86, 74/87, 57/89 i 3/90), kao i prema izmjenama o dopunama ovog zakona objavljenim u "Sl. glasniku RS", broj 4/93, 26/93, 14/94, 6/97 i 61/01.

Zakon o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", broj 50/03 od 27.06.2003. godine) koji je stupio na snagu 01.07.2003. godine ne predviđa zahtjev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude kao vanredni pravni lijek, a odredbom člana 440. ovog zakona regulisano je da će se postupak nastaviti i završiti po odredbama Zakona o krivičnom postupku ("Sl. list SFRJ", broj 26/86, 74/87, 57/81) i 3/90). kao i prema izmjenama i dopunama ovog zakona objavljenim u "Sl. glasnik Republike Srpske", broj 4/93, 26/93, 14/44. (U97 m 61/01. ako je zahtjev podnesen prije stupanja na snagu ovog zakona.

U međuvremenu je donet zakon o izmenama i dopunama KSZ (Službeni glasnik RS iz čl 0/02 i određeno je krivično delo nedavanje izdržavanja iz čl 119 KSZ, a novina nije samo u novom nazivu dela već i u bitnom elementu krivičnog dela

I u periodu do donošenja Zakona o izmenama i dopunama zakonika o krivičnom postupku-službeni glasnik RS 58/04 ima se primeniti pravilo da troškovi postavljenog branioca isplaćuju se iz sredstava organa koji vodi postupak odnosno po čl. 193 st. 4 ZKP.

Neosnovano je isticanje u žalbi da se radi o pravnoj praznini ZKP jer ta oblast nije regulisana sve do donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku u kojem je u čl. 193 st. 6 navedeno da troškovi predkrivičnog postupka koji se odnose na nagradu i nužne podatke branioca koga je odredio organ unutrašnjih poslova isplaćuje taj organ.

U žalbi branioca se ističe da je optuženi bombe doneo iz Bosne još kada je bio maloletan, i da je morao presudom biti obuhvaćen i period pre 9.12.1998. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama ZOOM, a zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, je blaži za optuženog pa je trebalo u smislu čl. 4 st. 2 OKZ delo optuženog pravno kvalifikovati po čl. 33 st. 2 ZOOM, a ne st. 3.

Posle izvršenja krivičnog dela stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ 17.11.2001. godine, kojim je propisano da se briše tačka 1. člana 34. KZJ kojom je bilo propisano da se smrtna kazna može izreći kada je propisana zakonom republike, a članom 3. je propisano da zatvor ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 15 godina, a stav 2. istog člana je izmenjen pa je glasio da za najteža krivična dela i najteže oblike krivičnih dela može se propisati kazna zatvora od 40 godina.

Iz navedenog jasno proizilazi da se nakon stupanja na snagu ovog zakona više ne može izreći smrtna kazna i kazna zatvora u trajanju od 20 godina, a Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije koji je stupio na snagu 9.03.2000. godine brisan je član 2a KZS, a za ona dela za koja je bila propisana smrtna kazna sada je umesto iste propisana kazna zatvora u trajanju od 40 godina, tako da je za krivično delo iz člana 169. stav 2. KZS predviđeno da će se učinilac između ostalog kazniti kaznom zatvora od 40 godina, a što je predviđeno i kasnijim, poslednjim izmenama KZS ("Službeni glasnik RS" br. 39/03).

U žalbi branioca se ističe da je optuženi bombe doneo iz Bosne još kada je bio maloletan, i da je morao presudom biti obuhvaćen i period pre 9. decembra 1998. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama ZOOM, a zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, je blaži za optuženog pa je trebalo u smislu čl. 4 st. 2 OKZ delo optuženog pravno kvalifikovati po čl. 33 st. 2 ZOOM, a ne st. 3.

U žalbi branioca se ističe da je optuženi bombe doneo iz Bosne još kada je bio maloletan, i da je morao presudom biti obuhvaćen i period pre 9. decembra 1998. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama ZOOM, a zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, je blaži za optuženog pa je trebalo u smislu čl. 4 st. 2 OKZ delo optuženog pravno kvalifikovati po čl. 33 st. 2 ZOOM, a ne st. 3.

Dakle, kako u žalbi okrivljenih nema novih činjenica ili dokaza koji već nisu bili predmet ocene prvostepenog suda, to se žalba okrivljenih pokazuje neosnovanom, pa nema opravdanih razloga za ukidanje prvostepene presude, niti za njeno preinačenje u pravcu žalbenih navoda. Ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenima imao u vidu i cenio je sve okolnosti iz čl. 20. i 21. ZOPP u vezi sa članom 41. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije - od 12.4.2003. godine Osnovni krivični zakon, videti Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije ("Sl. glasnik RS", br. 39/2003) koje utiču na visinu kazne pa je izrekao kazne okrivljenima kao u izreci te presude, smatrajući da će se u konkretnom slučaju istim ostvariti svrha kažnjavanja i uticati na okrivljene da ubuduće ne čine ovakav ili koji drugi privredni prestup. I po nalaženju ovog suda, izrečene kazne su srazmerne težini i društvenoj štetnosti izvršenog privrednog prestupa. Pravilnom primenom zakona sud je izrek

Takođe, neosnovano se žalbom pobija prvostepena presuda u delu odluke o kazni, jer je prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenima imao u vidu i cenio sve okolnosti iz čl. 20. i 21. ZOPP, u vezi člana 41. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije - od 12.4.2003. godine, Osnovni krivični zakon, videti Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije ("Sl. glasnik RS", br. 39/2003), koje utiču na visinu kazne, pa je tako cenio težinu učinjenog privrednog prestupa, ekonomsko stanje okrivljenog pravnog lica, koje je u 2003. godini imalo neznatan promet na tekućem računu, porodične i imovinske prilike okrivljenog odgovornog lica, koje je sada bez ličnih primanja, te neosuđivanost okrivljenih za privredne prestupe, pa im je na osnovu člana 23. ZOPP kazne ublažio ispod propisanog minimuma novčanih kazni za ovaj privredni prestup, smatrajući da će se u konkretnom slučaju istima ostvariti svrha kažnjavanja i uticati na okrivljene da ubuduće ne čine ovakve i slične privredne prestupe.

Ovde bi se radilo o kvalifikovanom obliku krivičnog dela prevare koji postoji ako je delom iz stava 1 člana 171 Krivičnog zakona Republike Srbije pribavljena imovinska korist u iznosu od preko 850.000 dinara (Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije - "Sl. glasnik RS", br. 10 od 1. marta 2002. godine - član 46 stav 2 pomenutog Zakona).

U provedenom postupku utvrđeno je da je sin tužilaca preminuo od povreda zadobijenih prilikom prelaska ulice na pešačkom prelazu, tako što je na njega i njegove drugove namerno naleteo putničkim vozilom B. T. Pravnosnažnom presudom B. T. je oglašen krivim da je učinio krivično delo ubistva u pokušaju iz člana 47 stav 2 tačka 6) Krivični zakon Republike SRbije u vezi člana 19 Krivični zakon Savezne Republike Jugoslavije - od 12.4.2004. godine - Osnovni krivični zakon - videti Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije ("Sl. glasnik RS", br. 39/2003) i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 14 (četrnaest) godina. Putničko vozilo kojim je upravljao B. T. bilo je osigurano kod tužene.

Neosnovano se žalbom branioca optuženog pobija prvostepena presuda zbog povrede krivičnog zakona i s tim u vezi navodi da se u radnjama optuženog ne stiču obeležja navedenog krivičnog dela, već eventualno prekršaja iz člana 37 Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga. Vrhovni sud nalazi da je optuženi radnjama, time što je sa umišljajem posekao slučajno pronađene biljke cannabis sative i odneo u svoj stan, pa potom sa njih skinuo vršne delove listova i cvetova i od njih sačinio cigaretu, a za koju se kasnije ispostavilo da u sebi sadrži apsolutnu vrednost psihoaktivnog tretrahitrokanabinola ispod 0,30%, a relativni odnos kanabinoida ispod vrednosti 1, usled čega se nije mogla zloupotrebiti kao opojna droga, pokušao da izvrši krivično delo iz člana 245 stav 1 u vezi sa članom 20 Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, od 12.4.2004 godine - Osnovni krivični zakon -videti Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije ("Sl. glasnik RS", br. 39/2003 - dalje: OKZ). Prema tome, radi

Imajući u vidu da je okrivljeni vojni obveznik, njegove godine starosti, školsku spremu koju je posedovao, da je oružje povremeno davao drugim licima da ih neovlašćeno drže isti je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje vatrenog oružja iz člana 33 stav 3 u vezi st. 1 i 2 Zakona o oružju i municiji i ne može se pozivati na pravnu zabludu koja je regulisana članom 17 Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije od 12.4.2003. godine, Osnovni krivični zakon, vidi Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije ("Sl. glasnik RS", br. 39/2003).

Ispitujući prvostepenu presudu u osuđujućem delu kojim je optuženi oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije od 12.4.2003. godine Osnovni krivični zakon, videti Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije ("Sl. glasnik RS", br. 39/2003 - dalje: OKZ ) i zbog krivičnog dela omogućavanja uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. OKZ , Vrhovni sud nalazi da prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11) Zakonika o krivičnom postupku, budući da postoji protivrečnost između izreke izvornika i pismeno izrađene presude. Naime, optuženom prema izvorniku prvostepene presude nije utvrđena kazna zatvora za krivično delo omogućavanja uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. OKZ , dok je u pismeno izrađenoj presudi prvostepeni sud optuženom za navedeno krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri mesec

Međutim, po oceni ovog suda, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud nije pravilno primenio krivični zakon vršeći pravnu ocenu dela za koja je optužene oglasio krivima; konkretno nije pravilno primenio odredbu člana 4. stav 2. OKZ . Naime, od izvršenja navedenih dela, dva puta je promenjen krivični zakon, pa je shodno navedenoj zakonskoj odredbi na konkretan slučaj trebalo primeniti Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 10/2002) jer isti, s obzirom na visinu zaprećenih kazni za krivična dela u pitanju, predstavlja najblaži zakon za učinioce. Zbog toga je, Vrhovni sud po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije, a kao u izreci svoje odluke.

Pravilno je prvostepeni sud u konkretnom slučaju primenio Zakon koji je stupio na snagu 12.4.2003. godine, jer se radnja neovlašćenog držanja mora posmatrati u celini kao jedinstvena, trajna radnja, a kako je optuženi automatske puške nabavio a zatim držao i u vreme važenja ranijeg, blažeg zakona, ali i posle stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona, sve do dana oduzimanja što je nesporno, to se na optuženog, u smislu člana 4. Osnovnog krivičnog zakona, nije ni mogao primeniti blaži zakon, osim u slučaju da je optuženi u smislu odredaba Zakona o izmenama i dopunama ranijeg zakona nadležnom organu predao predmetno oružje, što on nije učinio. U vezi sa primenom krivičnog zakona prvostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude dao jasne, iscrpne i uverljive razloge koje i Vrhovni sud Srbije u svemu prihvata a navode žalbe branioca da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti raniji blaži zakon, ocenjuje kao neosnovane.