Na osnovu člana 14. stav 1. tačka 1) Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 9/02, 87/02, 61/05 - dr. zakon, 66/05, 101/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon i 85/06),
Vlada usvaja revidirani
MEMORANDUM
O BUDžETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2009. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2010. I 2011. GODINU
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 113 od 12. decembra 2008, 49/09)
I. REVIDIRANI MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2009. DO 2011. GODINE
Vlada Republike Srbije usvojila je 2. oktobra 2008. godine revidirani Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za period 2009-2011. godine u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Međutim, globalne ekonomske prilike su značajno pogoršane u poslednjih mesec dana sa jakim posledicama po ekonomiju Srbije. Naime, sada se predviđa da će svetska ekonomija porasti skromnih 2,2% u 2009. godini u odnosu na mesec dana ranije projektovanih 3%. Očekuje se da pad ekonomske aktivnosti (BDP-a) u razvijenim ekonomijama (SAD, EU, Japan) i skromniji rast kod zemalja u razvoju naročito kod zemalja regiona tj. centralne i istočne Evrope. Imajući u vidu ovako brzo izmenjene globalne procene neophodno je bilo usaglasiti ranije usvojene ekonomske projekcije i politike iz Memoranduma o budžetu sa novim okolnostima.
Tabela 1. Pregled revidiranih stopa rasta svetske ekonomije za 2009. godinu
---------------------------------------------------------------------------
Ostvarenje Procena Projekcija
2007. 2008. 2009.
---------------------------------------------------------------------------
Svetska ekonomija 5,0 3,7 2,2
Razvijene zemlje 2,6 1,4 -0,3
- SAD 2,0 1,4 -0,7
- EU 3,1 1,5 -0,2
- Japan 2,1 0,5 -0,2
Zemlje u razvoju 8,0 6,6 5,1
- Kina 11,9 9,7 8,5
- Rusija 8,1 6,8 3,5
- centralna i istočna Evropa 5,7 4,2 2,5
Srbija 7,1 6,0 3,5
---------------------------------------------------------------------------
Izvor: IMF, Njorld Economic Outlook, november 2008.
Svetska ekonomska kriza se produbljuje, nakon finansijske krize - krize dugova i pada vrednosti akcija, kriza se proširila i na realni sektor preko pada poverenja kako potrošača tako i proizvođača i investitora. Oko 40 zemalja sveta se nalazi u recesiji, uglavnom vodećih svetskih privreda. Veličina recesije se meri onima iz perioda 1975. i 1982. godine, dok se oporavak očekuje tek krajem 2009. godine.
Svetska ekonomska kriza se prenela i na finansije i ekonomiju Srbije. Kao i u ostalim zemljama u regionu cene akcija na berzi su doživele sunovrat, troškovi finansiranja su povećani, stanovništvo je povuklo deo štednje iz banaka, industrijska proizvodnja i izvoz se usporavaju, a dinar je depresirao.
Međutim, visoke devizne rezerve i likvidnost banaka i Narodne banke Srbije pomogli su da ne dođe do većih poremećaja u finansijskom sistemu. Posmatrano u kratkom roku, povoljno je za finansijsku stabilnost to što je zatečena visoka likvidnost bankarskog sektora i nizak nivo kratkoročnog duga.
Glavne komponente usporavanja privrednog rasta u Srbiji u uslovima globalne finansijske krize svetske privrede su:
- smanjenje domaće tražnje kroz smanjenje javne i privatne potrošnje, zbog slabijeg rasta zarada i penzija i kroz oskudicu kredita;
- smanjenje izvoza zbog smanjenja uvozne tražnje u zemljama EU kao glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije;
- smanjenje priliva stranih investicija i međunarodnih kredita;
- usporavanje rasta usluga finansijskog sektora zbog pogoršavanja likvidnosti i poskupljenja kredita.
Visoki deficit tekućih transakcija predstavlja osnovni kanal visokoj izloženosti Srbije daljim efektima svetske krize. Domaća tražnja se ne zadovoljava domaćom ponudom tj. proizvodnjom. Kao posledica toga deficit tekućih transakcija rastao je proteklih godina u uslovima veoma povoljnih globalnih finansijskih uslova (inostrani krediti i investicije). Deficit tekućih transakcija će dostići 18,3% BDP-a u 2008. godini ili skoro 6 mlrd evra. Finansiranje iz inostranstva u novim okolnostima je ograničeno i skupo, dok se ne očekuje veliki priliv stranih direktnih investicija. Takođe, refinansiranje postojećih otplata kredita privrede i države biće ograničeno u 2009. godini. Zbog toga je neophodno da Vlada sklopi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (u daljem tekstu: MMF) kojim bi se ojačale postojeće devizne rezerve i osigurala finansijska stabilnost i smanjio finansijski rizik.
Radi ublažavanja posledica globalne ekonomske krize Vlada i NBS su već sada preduzele sledeće mere:
- mere za podsticanje domaće štednje i trgovanja na berzi, kao što su podizanje garantovanog nivoa štednih depozita na 50.000 evra, ukidanje poreza na kamate na deviznu štednju, ukidanje poreza na kapitalnu dobit i na prenos apsolutnih prava;
- ukinuta je obavezna rezerva banaka na nove kredite iz inostranstva kako bi se povećala likvidnost;
- ukinuti su, u saradnji sa bankama, troškovi prevremene otplate, osim u slučaju refinansiranja u drugoj banci, uz mogućnost produženja roka otplate uzetih kredita do godinu dana, kao i konverzije dugova u druge valute;
- u okviru fiskalne politike plan je da se smanji budžetski deficit na 1,5% BDP-a, preko smanjenja tekuće javne potrošnje uz očuvanje kapitalne potrošnje na postojećem nivou;
- dogovoren je novi petnaestomesečni aranžman sa MMF-om u vrednosti od 520 mil. dolara koji bi trebalo da bude odobren sredinom decembra 2008. godine od strane borda MMF-a. Vlada i NBS će do tog roka ispuniti dogovorene uslove za pozitivno odlučivanje.
Tabela 2. Izmene makroekonomskih projekcija za 2009. i 2010. godinu
-----------------------------------------------------------------------------------
Revidirani Memorandum Nova procena
(oktobar 2008. godine) (novembar 2008.
godine)
---------------------------------------------------
2009 2010 2009 2010
-----------------------------------------------------------------------------------
BDP, realni rast, % 6,5 6,5 3,5 4,5
BDP po tekućim tržišnim cenama, 3,169,7 3,564,8 3,060,0 3,428,0
mlrd dinara
Inflacija, kraj perioda 6,0 5,0 8,0 6,5
Inflacija, prosek perioda 7,1 5,3 8,2 7,2
Izvoz robe, stopa rasta 24,5 25,5 -4,8 12,9
Uvoz robe, stopa rasta 17,9 17,0 -5,4 7,8
Deficit tekućeg računa, % BDP -17,8 -17,1 -16,3 -15,7
-----------------------------------------------------------------------------------
Izvor: MFIN
1. Makroekonomska kretanja u periodu 2005-2007. godine(*)
(*) Makroekonomska kretanja u ovoj tački se prikazuju u trogodišnjoj retrospektivi (2005-2007. godine) na bazi korekcije BDP od strane Republičkog zavoda za statistiku. Iz istog razloga se u istom periodu prikazuju fiskalna kretanja u tački 1. poglavlja II Fiskalni okvir za period od 2009. do 2011. godine, kao i zbog korekcije fiskalnih agregata na bazi primene GFS metodologije. Na ovim metodološkim i analitičkim osnovama utvrđen je za period 2009-2011. godine makroekonomski okvir u poglavlju I i fiskalni okvir u poglavlju II.
Republika Srbija je u periodu 2005-2007. godine ostvarila dinamičan privredni rast, visok rast izvoza, značajan priliv stranih direktnih investicija, poboljšanje efikasnosti privrede, rast finansijskog sektora, visok rast deviznih rezervi. Pozitivne makroekonomske rezultate pratili su ubrzanje inflacije, kao i rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa, porast zarada iznad rasta produktivnosti, rast i veliki obim javne potrošnje i visok nivo nezaposlenosti.
Najvažniji razvojni učinci u periodu 2005-2007. godine su rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) prosečno godišnje po stopi od 6,2% i smanjenje stope nezaposlenosti sa 21,8% u 2005. godini na 18,8% u 2007. godini. Osim toga, u navedenom trogodišnjem periodu ostvaren je značajan neto priliv stranih direktnih investicija od 6,3 mlrd evra, porast deviznih rezervi koje su krajem 2007. godine dostigle 10,9 mlrd evra i povećanje devizne štednje stanovništva koja je krajem 2007. godine iznosila 4,9 mlrd evra.
Značajni rezultati u oblasti privrede u periodu 2005-2007. godine praćeni su povećanjem unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Inflacija je u 2007. godini povećana na 10,1%, dok je deficit robnih transakcija dostigao 22,8% BDP, a deficit tekućih transakcija 14,7% BDP.
Privredna aktivnost. BDP kao osnovni makroekonomski indikator, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu 2005-2007. godine je rastao prosečno godišnje po stopi od 6,2%, što prikazuje naredna tabela.
Tabela 3. Stope realnog rasta BDP, u stalnim cenama iz 2002. godine
------------------------------------
Promene prema prethodnoj godini, u %
------------------------------------
2005. 2006. 2007.
------------------------------------
Ukupno 6,0 5,6 7,1
------------------------------------
Izvor: RZS
Privredni rast u periodu 2005-2007. godine pretežno je vođen agregatnom tražnjom (domaćom tražnjom i izvozom). Dodatno, na rast su pozitivno delovale i realizovane investicije i strukturne reforme. Poboljšanje efikasnosti poslovanja privrede u ovom periodu, uporedo sa visokom stopom rasta, ukazuje na ohrabrujuću okolnost da se privredni rast, iako ostaje prvenstveno oslonjen na impulse tražnje, postepeno i kontinuirano sve više temelji na faktorima na strani ponude (investicije, rast konkurentnosti i rast produktivnosti koji potiče od restrukturiranja i privatizacije neefikasnog dela privrede). Privreda Srbije je u 2006. godini prvi put nakon nekoliko decenija ostvarila pozitivan agregatni finansijski rezultat (dobit) u iznosu od 108 mlrd dinara. I u 2007. godini privreda je ostvarila dobit od 53,5 mlrd dinara. U celini posmatrano, privreda Srbije još uvek se nalazi u fazi nadoknađivanja dubokog pada nastalog tokom devedesetih godina.
U posmatranom periodu rast je široko disperzovan po privrednim delatnostima. Najznačajniji sektorski doprinos rastu potiče od telekomunikacija, trgovine na veliko i malo i finansijskog sektora. Industrijska proizvodnja, saobraćaj i građevinarstvo su zabeležili nešto manji ali i dalje značajan rast u protekle tri godine. Poljoprivredna proizvodnja je u sve tri godine zabeležila pad fizičkog obima.
Tabela 4. Pokazatelji privredne aktivnosti
u %
------------------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
------------------------------------------------------------------
Poljoprivredna proizvodnja, fizički obim -5,3 -0,3 -8,1
Industrijska proizvodnja, fizički obim 0,8 4,7 3,7
Građevinarstvo, vrednost radova, realan rast 13,7 10,9 19,1
Saobraćaj, obim usluga 4,6 10,2 2,3
Telekomunikacije i PTT, obim usluga 28,6 64,2 43,4
Promet u trgovini na malo, realan rast 26,5 7,7 23,0
Turizam, noćenja turista -2,2 1,4 11,2
------------------------------------------------------------------
Izvor: RZS
Tržište rada. Na tržištu rada u periodu 2005-2007. godine ublažene su negativne tendencije, uz pojavu ohrabrujućih pozitivnih signala tokom 2007. godine. Tržište rada u Srbiji u tom periodu obeležava smanjenje broja zaposlenih u 2006. godini za 2,1% i u 2007. godini za 1,2%, dok je 2005. godine zabeležen blagi porast broja zaposlenih za 0,9%. Privatni sektor, pre svega mala i srednja preduzeća, otvarao je nova radna mesta, ali nedovoljnom dinamikom da preuzme viškove zaposlenih iz društvenih i državnih preduzeća i da postigne neto rast zaposlenosti. Pad zaposlenosti u ovom periodu je posledica zatvaranja neproduktivnih radnih mesta u procesu restrukturiranja i privatizacije preduzeća. Prema anketama o radnoj snazi stopa nezaposlenosti bila je na visokom nivou, i to: 2005. godine 21,8% i 2006. godine 21,6%, dok je u 2007. godini smanjena na 18,8%. Smanjenje stope nezaposlenosti predstavlja signal pozitivnog zaokreta na tržištu rada.
Tabela 5. Osnovni pokazatelji zaposlenosti i nezaposlenosti
----------------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
----------------------------------------------------------------
Stopa rasta prosečnog broja zaposlenih, u % 0,9 -2,1 -1,2
Stopa nezaposlenosti, (ILO definicija), u % 21,8 21,6 18,8
----------------------------------------------------------------
Izvor: RZS
Ekonomski odnosi sa inostranstvom.(1) U periodu 2005-2007. godine ostvaren je dinamičan rast izvoza i uvoza robe izraženih evrima, pri čemu su se uvećavali po prosečnoj godišnjoj stopi od 25,2% i 16,4%, respektivno.(2)
Značajan rast izvoza izražen u evrima predstavljao je na strani tražnje jedan od generatora privrednog rasta. Iako je izvoz robe rastao zadovoljavajućom brzinom, intenzivan rast uvoza, kao i njegova relativno velika apsolutna vrednost usled ekspanzije domaće tražnje, imao je za rezultat povećanje spoljnotrgovinskog deficita. Na rast robnog izvoza posebno su uticali efekti privatizacije i restrukturiranja privrede, kao i efektuiranje ranije započetih investicija. Nepovoljna tendencija u oblasti spoljnotrgovinskih odnosa je ubrzavanje rasta uvoza u 2006. i 2007. godini usled rasta domaće tražnje. Na rast uvoza robe snažno su uticale sve komponente domaće tražnje (reprodukciona tražnja, posebno veliki rast uvoza energenata, kao i investiciona i potrošačka tražnja). Rast cena osnovnih i obojenih metala uticao je kako na rast izvoza, tako i na rast uvoza.
I pored visokog rasta izvoza robe u periodu 2005-2007. godine povećan je udeo spoljnotrgovinskog deficita i sa 20,8% BDP u 2005. godini na 22,8% BDP u 2007. godini, dok je udeo deficita tekućeg računa povećan sa 10,0% BDP u 2005. na 14,7% BDP u 2007. godini, što ukazuje na veliku spoljnotrgovinsku neravnotežu. Povećanje deficita tekućih transakcija prvenstveno je posledica rasta domaće tražnje. Glavni generatori rasta domaće tražnje u periodu 2005-2007. godine bili su rast javne potrošnje (učešće javne potrošnje u BDP je povećano za 2,9 procentnih poena), rast realnih zarada (rast od 41,6% u celom periodu znatno premašuje rast produktivnosti od 22,9%) i rast kredita banaka (učešće kredita banaka u BDP je povećano za 4,4 procentna poena). Realna apresijacija dinara u odnosu na evro za 20,5% u periodu 2005-2007. godine dodatno je uticala na povećanje deficita u trgovinskom bilansu, a time i u tekućim transakcijama.
Deficit tekućih transakcija u ovom periodu je povećan kao rezultat rastućeg trgovinskog deficita i pada tekućih transfera. Pad tekućih transfera (uglavnom doznaka) koincidira sa značajnim rastom devizne štednje građana u bankama. Deo ovog povećanja mogao bi da bude uslovljen povlačenjem gotovine iz rezervi koje su domaćinstva držala izvan bankarskog sektora, a koje je izazvano skorašnjim skokom pasivnih kamatnih stopa. Procenjuje se da najveći deo porasta devizne štednje građana potiče od statistički neidentifikovanih doznaka, tj. od doznaka koje nisu ušle u Srbiju kroz finansijski sistem. Procenjuje se da su stvarni transferi po osnovu doznaka veći nego što to pokazuju zvanični podaci NBS, a to znači i da je deficit tekućeg bilansa u odgovarajućoj meri manji od zvanično iskazanog. Stoga je neophodno uporedo sa zvaničnim deficitom tekućeg bilansa iskazivati i korigovani deficit, koji se od zvaničnog razlikuje po tome što je prirast devizne štednje tretiran kao priliv u tekućem platnom bilansu.
U periodu 2005-2007. godine ostvaren je značajan suficit u kapitalnom bilansu Srbije. Strane direktne investicije su u ovom periodu iznosile 6,3 mlrd evra, što je omogućilo pokrivanje značajnog dela deficita tekućeg računa. U istom trogodišnjem periodu neto priliv dugoročnih kredita (priliv - otplate) iznosio je 7,1 mlrd evra. S obzirom na to da je suficit na kapitalnom računu premašio deficit na tekućem računu, ostvaren je rast deviznih rezervi NBS u periodu 2005-2007. godine od 6.523 mil. evra.
(1) Za preračunavanje vrednosti indikatora iz ove oblasti izražene u dolarima u evre korišćen je prosečan odnos dolara prema evru za 2005, 2006. i 2007. godinu
(2) Izvoz i uvoz su prikazani po principu f.o.b.
Tabela 6. Pokazatelji robne razmene i platnog bilansa Srbije
--------------------------------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
--------------------------------------------------------------------------------
Izvoz robe, f.o.b, rast u evrima, u % 21,6 29,4 24,6
Uvoz robe, f.o.b, rast u evrima, u % -2,9 22,9 29,1
Spoljnotrgovinski deficit, u % BDP -20,8 -21,0 -22,8
Deficit tekućih transakcija (bez donacija), u % BDP -10,0 -13,1 -14,7
Strane direktne investicije, neto priliv, u mil. evra 1.244,6 3.492,2 1.601,5
Neto priliv stranih kredita, u mil. evra 1.765,1 2.263,9 3.071,3
Devizne rezerve NBS, u mil. evra, kraj perioda 4.935,1 9.024,8 9.640,7
--------------------------------------------------------------------------------
Izvor: MFIN na bazi podataka NBS
Inflacija. U periodu 2005-2007. godine ostvarene su ciklične fluktuacije u kretanju inflacije. Ukupna inflacija je bila dvocifrena, u 2005. godini 17,7% i u 2007. godini 10,1%, dok je 2006. godine zabeležen najniži godišnji nivo od 6,6%. Bazna inflacija koja se formira na tržištu i koju je ciljala NBS u 2005. godini iznosila je 14,5%, u 2006. godini 5,9% i u 2007. godini 5,4%, dok je rast regulisanih cena iznosio u 2005. godini 20,2%, u 2006. godini 7,4% i u 2007. godini 14,3%
Tabela 7. Kretanje inflacije
u %
-----------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
-----------------------------------------------------
Inflacija, ukupno, kraj perioda 17,7 6,6 10,1
Bazna inflacija, kraj perioda 14,5 5,9 5,4
Regulisane cene, kraj perioda 20,2 7,4 14,3
-----------------------------------------------------
Isključene su regulisane cene i cene poljoprivrednih proizvoda.
Izvor: RZS i NBS
Veći nivo inflacije od planiranog u 2007. godini uglavnom je rezultat faktora koji su bili van kontrole Vlade, kao što su nepovoljni meteorološki uslovi i rast cene nafte koja je krajem 2007. godine dostigla vrednost preko 90 USD po barelu. U 2007. godini rast inflacije u celom svetu uzrokovan je rastom cena hrane i goriva. Inflacija je u EU zbog povećanja cene hrane i goriva skočila u 2007. godini na 2,4%, što je iznad dugoročnog trenda inflacije u članicama EU od oko 2% godišnje. Još snažniji rast inflacije u 2007. godini ostvaren je u zemljama centralne i istočne Evrope (u Letoniji je iznosila 14,1%, a u Bugarskoj 11,6%).
Cene hrane su, uz rast cena energenata, zbog efekta suše bile odlučujući faktor ubrzanja inflacije u Srbiji u 2007. godini. Suša je izazvala skok cena poljoprivrednih proizvoda, koji je potom prenet na cene industrijskih prehrambenih proizvoda. Nizak nivo konkurencije u trgovini na malo, kao i u proizvodnji nekih industrijskih prehrambenih proizvoda, u kombinaciji sa visokom carinskom zaštitom dodatno je uticao na rast cena navedenih proizvoda, a time i na rast inflacije. Osim ovih specifičnih faktora, visoka agregatna tražnja generisana rastom javne potrošnje, zarada i kredita uticala je na ubrzanje inflacije, i to prvenstveno bazne inflacije u Srbiji tokom 2007. godine.
Monetarna kretanja i kurs. NBS je u periodu 2005-2007. godine sprovodila restriktivnu monetarnu politiku, sa ciljem da obuzda inflatorne pritiske generisane rastom kredita, javne potrošnje i plata. Centralna banka je referentnu kamatnu stopu korigovala tako da se ostvari ciljana bazna inflacija. Operacije na otvorenom tržištu su bile osnovni instrument za vođenje monetarne politike, pri čemu je iznos obaveza centralne monetarne ustanove po osnovu repo operacija porastao sa 16,8 mlrd dinara u 2005. godini na 219,7 mlrd dinara u 2007. godini. Prosečna ponderisana kamatna stopa na hartije od vrednosti kojima je NBS obavljala operacije na otvorenom tržištu kretala se u rasponu od 17,56% u januaru 2005. godine do 9,57% u decembru 2007. godine. Prosečna stopa na repo operacije u istom periodu iznosila je 14,49%, što je, imajući u vidu prosečan iznos obaveza NBS po osnovu operacija na otvorenom tržištu, doprinelo da trošak operacija iznosi 32,2 mlrd dinara.
Tabela 8. Osnovni monetarni i devizni pokazatelji
- stanje krajem perioda
--------------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
--------------------------------------------------------------
Dinarski primarni novac, mil. din. 100.341 143.409 169.020
Novčana masa M1, mil. din. 144.949 200.090 248.873
Novčana masa M3, mil. din. 458.870 634.470 903.871
Devizne rezerve NBS, mil. evra 4.935 9.025 9.641
Devizna štednja, mil. evra 2.238,7 3.346,1 4.903,1
Dinarska štednja, mil. evra 36,0 68,0 125,4
--------------------------------------------------------------
Izvor: NBS
Kurs dinara prema evru u periodu 2005-2007. godine je realno apresirao za 20,5%. Srednji kurs dinara prema evru u ovom periodu se kretao u rasponu od 79,24 do 85,50 dinara za evro. Smanjenjem intervencije NBS na deviznom tržištu i njenim postepenim povlačenjem iz menjačkih poslova ostvaren je značajan napredak u liberalizaciji deviznog tržišta. Liberalizacija deviznog tržišta uticala je na povećanje varijabilnosti kursa u 2007. godini tako da je dnevni koeficijent varijacije iznosio 0,25% u odnosu na 0,20% u 2006. godini. NBS je intervenisala na deviznom tržištu u periodu 2005-2007. godine, najvećim obimom u 2005. godini sa 2,0 mlrd evra, u 2006. godini sa 1,6 mlrd evra i u 2007. godini sa 554 mil. evra.
Bankarstvo. Poslovno bankarstvo u periodu 2005-2007. godine napredovalo je u pogledu rasta bilansne sume sa 45,8% BDP u 2005. godini na 67,0% BDP u 2007. godini. U tome porast ukupnih depozita iznosio je 5,6 mlrd evra, a od toga prirasta 59,6% je rast deviznih depozita. Vrednost ukupnih kredita povećana je za 4,97 mlrd evra, od toga vrednost kredita privredi za 2,6 mlrd evra, a vrednost kredita stanovništvu za 2,3 mlrd evra. Takvi rezultati zasnovani su na konsolidaciji bankarskog sektora, privatizaciji državnih banaka i uspostavljenoj konkurenciji na bankarskom tržištu. Obilan priliv stranog kapitala dodatno je omogućio rast aktivnosti bankarskog sektora. U sektoru osiguranja povećan je broj društava za osiguranje na 20 krajem 2007. godine. Novosadski DDOR krajem 2007. godine je prodat (80,5% udela) italijanskoj kompaniji Fondiaria za 220 mil. evra, što će doprineti većoj konkurenciji i snižavanju cena usluga osiguranja.
Tabela 9. Osnovni bankarski pokazatelji
u mil. dinara
------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
------------------------------------------------------
Ukupna bilansna suma 775.413 1.169.271 1.561.822
Ukupni depoziti banaka 398.079 555.575 816.087
Ukupni plasmani banaka 505.604 590.286 823.455
Plasmani privredi 366.616 376.345 503.149
Plasmani stanovništvu 131.860 203.318 305.457
------------------------------------------------------
Izvor: NBS
Finansijska tržišta. Na finansijskim tržištima u periodu 2005-2007. godine registrovan je rast obeležen povećanim brojem članova Beogradske berze i povećanim brojem hartija od vrednosti uključenih na vanberzansko tržište. Promet Beogradske berze u periodu 2005-2007. godine iznosio je 3,9 mlrd evra, a tržišna kapitalizacija akcija iznosila je 18,2 mlrd evra. Međutim, likvidnost hartija od vrednosti je niska, jer se većinom akcija trguje retko ili nikako. Indeksi Beogradske berze BELEDžline i BELEDž15 u 2007. godini u odnosu na 2005. godinu porasli su za 96,1% i 118,7%, respektivno. Pri tome, povremeno je registrovana nestabilnost cena akcija zbog pogoršanja političke situacije u zemlji, kao i zbog krize finansijskih tržišta u svetu.
Tabela 10. Osnovni pokazatelji finansijskog tržišta
----------------------------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
----------------------------------------------------------------------------
Vrednost prometa dugoročnih HOV, u mil. dinara 48.351 100.584 164.991
Broj transakcija 173.485 141.499 301.210
Tržišna kapitalizacija, mil. dinara 570.017 809.021 1.440.485
Indeks BELEDžline 1,954 2,658 3,831
Indeks BELEDž15 1,060 1,675 2,318
----------------------------------------------------------------------------
Izvor: Beogradska berza
Javne finansije. Republika Srbija je u periodu 2005-2007. godine nastavila i intenzivirala sveobuhvatnu reformu javnih finansija, započetu 2001. godine usavršavanjem zakonodavnog okvira i izgradnjom savremenih institucija javnih finansija. Fiskalne reforme sprovedene u ovom periodu doprinele su makroekonomskoj stabilnosti i stvaranju povoljnijih uslova za investiranje i rast privrede. Poreskim reformama modernizovan je poreski sistem i u značajnoj meri usaglašen sa poreskim sistemima zemalja EU. U ovom periodu postignut je određeni napredak u upravljanju javnim rashodima. U konsolidovanom bilansu sektora države, po GFS metodologiji, u 2005. godini ostvaren je suficit od 0,9% BDP, dok je u 2006. i 2007. godini ostvaren deficit od 1,6% BDP i 2,0% BDP, respektivno (videti detaljnije u Poglavlju II). Javni dug Srbije u ovom periodu je smanjen u nominalnom iznosu, tako da je i njegov odnos prema BDP značajno smanjen. Odnos javnog duga prema BDP iznosio je u 2005. godini 52,0%, u 2006. godini 37,2%, a u 2007. godini 30,2% BDP.
Tabela 11. Osnovni fiskalni indikatori
----------------------------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
----------------------------------------------------------------------------
Konsolidovani javni prihodi, mil. din. 721.669,3 865.803,6 1.007.762,7
Konsolidovani javni rashodi, mil. din. 706.844,2 899.287,0 1.052.971,7
Konsolidovani deficit/suficit, mil. din. 14.825,1 -33.483,4 -45.209,0
Javni dug, mil. din. 879.171 738.808 703.249
----------------------------------------------------------------------------
Izvor: MFIN
Zarade i penzije. Prosečne neto zarade u periodu 2005-2007. godine realno su porasle za 6,4%, 11,4% i 19,5%, respektivno, što je iznad rasta produktivnosti (5,1%, 7,9% i 8,4%, respektivno). Rast zarada, posebno u javnom sektoru, u kombinaciji sa apresijacijom dinara, uticao je na rast jediničnih troškova rada i na smanjenje konkurentnosti privrede. Rast prosečnih neto zarada sa 210 evra u 2005. godini na 347 evra u 2007. godini doprineo je porastu uvoza i povećanju deficita tekućih transakcija.
Tabela 12. Prosečne neto zarade
------------------------------------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
----------------------------------------------------------------
u dinarima Realni u dinarima Realni u dinarima Realni
rast, u % rast, u % rast, u %
------------------------------------------------------------------------------------
Neto zarade - 17.443 6,4 21.707 11,4 27.759 19,5
ukupno
Privreda 16.509 8,3 20.667 12,1 26.009 17,6
Vanprivreda 19.503 2,0 23.964 10,0 31.241 21,8
Javna državna 23.165 -0,3 28.737 11,1 37.081 20,6
preduzeća
Javna lokalna 22.746 1,9 26.162 3,0 30.448 8,8
preduzeća
Administracija, 23.692 5,0 28.887 9,2 35.606 15,2
svi nivoi
------------------------------------------------------------------------------------
Izvor: RZS
Privatizacija. Prema podacima Agencije za privatizaciju, u periodu 2005-2007. godine privatizovana su 953 društvena preduzeća. Prihodi od privatizacije tih preduzeća u ovom periodu iznosili su 1.209,7 mil. evra, a ugovorene investicije 578,2 mil. evra. U 2007. godini donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je utvrđeno da se do kraja 2008. godine okonča privatizacija preostalih društvenih preduzeća. U periodu 2005-2007. godine privatizovano je šest banaka i ostvaren prihod od 824,6 mil. evra.
Tabela 13. Rezultati privatizacije društvenih preduzeća
----------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
----------------------------------------------------------
Broj prodatih preduzeća 311 285 357
Broj zaposlenih 59.547 49.822 53.666
Prodajna cena, u mil. evra 376,6 314,7 518,4
Ugovorene investicije, u mil. evra 101,7 343,5 133,0
----------------------------------------------------------
Izvor: Agencija za privatizaciju
Radi ubrzanja procesa restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća, Vlada je osnovala Komisiju za restrukturiranje javnih preduzeća i najavila donošenje strategije privatizacije republičkih javnih preduzeća. Usvojen je sistemski zakon koji omogućava besplatnu podelu 15% akcija šest javnih preduzeća svim punoletnim građanima koji do sada nisu koristili ovo pravo u postupku privatizacije, plus dodatnih do 2,5% zaposlenima i penzionerima tih preduzeća.
Osnivanje novih firmi. Jačanju privatnog sektora u periodu 2005-2007. godine doprinelo je, pored realizovane privatizacije društvenih preduzeća, i osnivanje 33.965 novih privatnih preduzeća. Dinamika osnivanja novih preduzeća u posmatrane tri godine je zadovoljavajuća, ali je ukupan broj novoosnovanih preduzeća nedovoljan. Većina novoosnovanih preduzeća je u segmentu tzv. mikro preduzeća koja zapošljavaju do pet zaposlenih.
Tabela 14. Broj novoosnovanih preduzeća
----------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
----------------------------------------------------
Broj novoosnovanih preduzeća 10.600 11.265 12.100
----------------------------------------------------
Izvor: Agencija za privredne registre
Prema podacima za 2007. godinu privatni sektor doprinosi stvaranju BDP sa 58,3%, u ukupnom izvozu učestvuje sa 50,2%, a u ukupnoj zaposlenosti učestvuje sa 65,5%, dok državna i neprivatizovana društvena preduzeća stvaraju oko 40% BDP i zapošljavaju oko 35% ukupne radne snage. Veliki udeo javnog sektora je prepreka povećanju konkurentnosti domaćih proizvoda i usluga, a utiče na monopolsko ponašanje, inflaciju i deficit eksternog sektora.
2. Makroekonomska kretanja i izgledi za 2008. godinu
Makroekonomska kretanja u prvih devet meseci 2008. godine karakteriše rast privredne aktivnosti, povećanje izvoza i uvoza, uz rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa, usporavanje investicione aktivnosti i ubrzavanje inflacije. Od oktobra pod uticajem svetske finansijske krize u finansijskom sektoru došlo je do pada devizne likvidnosti, što je uzrokovalo snažne depresijacijske pritiske, a u realnom sektoru do usporavanja rasta industrijske proizvodnje i usporavanja rasta izvoza i uvoza. Očekuju se znatno niže stope realnog rasta BDP u trećem i četvrtom kvartalu 2008. godine.
BDP je u prvom polugodištu realno veći za 7,3% u odnosu na isti period 2007. godine. Fizički obim industrijske proizvodnje u prvih deset meseci 2008. godine povećan je za 2,4% u odnosu na isti period prethodne godine, a promet u trgovini na malo realno je veći za 6,0%. Broj noćenja turista je za devet meseci povećan za 1%, a vrednost izvedenih radova u građevinarstvu za 6,2%. U prvom polugodištu 2008. godine, u odnosu na isti period 2007. godine, obim usluga u saobraćaju je povećan za 5,1%, a obim usluga PTT i telekomunikacija za 59%.
Pozitivnu tendenciju u proteklom delu 2008. godine predstavlja usporavanje rasta realnih zarada koje je započeto u četvrtom kvartalu 2007. godine. Prosečna neto zarada u periodu januar-oktobar 2008. godine iznosila je 32.078 dinara i realno je viša za 4,7% nego u istom periodu 2007. godine. U periodu januar-oktobar prosečna neto zarada u javnim državnim preduzećima realno je smanjena za 0,1%, a u administraciji na svim nivoima povećana za 0,4%, dok je u lokalnim javnim preduzećima povećana za 1,3%, u odnosu na isti period 2007. godine.
U proteklom periodu 2008. godine nastavljene su negativne tendencije u spoljnotrgovinskim tokovima i u kretanju inflacije, prvenstveno zbog negativnog delovanja egzogenih faktora i rasta domaće tražnje izazvanog visokom javnom potrošnjom i kreditnom ekspanzijom.
U prvih deset meseci 2008. godine, prema podacima RZS, vrednost izvoza i uvoza robe, izražena u evrima, povećana je za 19,4% i 20,8%, respektivno, uz rastući spoljnotrgovinski deficit, koji je krajem oktobra iznosio 6.902,7 mil. evra. Pokrivenost uvoza izvozom robe je smanjena sa 48,4% u prvih deset meseci 2007. godine na 47,8% u istom periodu 2008. godine. Glavni problem u spoljnotrgovinskim odnosima u 2008. godini je visok rast uvoza kojim se podmiruje visoka domaća tražnja, a posebno njegov veliki obim. S druge strane, kod izvoza glavni problem je u njegovom nedovoljnom obimu i neadekvatnoj strukturi (nisko učešće proizvoda više faze prerade i usluga). U strukturi izvoza u prvih deset meseci 2008. godine povećan je za 51,6% izvoz mašina i transportnih uređaja, koji čini drugi sektor po udelu u vrednosti izvoza i najviše doprinosi porastu njegove ukupne vrednosti. Tendencija ubrzavanja rasta izvoza nastavljena je početkom 2008. godine, nakon usporavanja rasta izvoza u drugom polugodištu 2007. godine, prvenstveno zbog remonta u metalskom sektoru i zabrane izvoza pšenice. Uvoz je imao stabilan porast od početka 2007. godine.
U platnom bilansu zabeleženo je povećanje deficita tekućeg računa (bez donacija), izraženog u evrima, u periodu januar-septembar 2008. godine za 43,3% u odnosu na isti period prethodne godine, što je posledica rastućeg deficita u robnoj razmeni i izostanka kompenzatornog suficita u bilansu usluga i faktorskih dohodaka. Visok nivo deficita tekućeg računa čini privredu Srbije ranjivom na značajniji pad priliva stranog kapitala.
Politička nestabilnost u zemlji uslovila je usporavanje investicione aktivnosti u prvom polugodištu 2008. godine, što pokazuje smanjeno interesovanje inostranih investitora za privatizaciju, kao i za nova ulaganja i za trgovanje na berzi. Indikativni su podaci o neuspešnosti nekih raspisanih tendera i odlaganju novih tendera, smanjivanju prodajnih cena društvenih preduzeća, smanjivanju i odlaganju direktnih ulaganja, zastoju priliva portfolio investicija, redukciji poslovanja na finansijskom tržištu, smanjenju učešća inostranih investitora u ukupnom prometu na berzi, redukciji trgovanja na međubankarskom tržištu, usporavanju kreditnog priliva iz inostranstva, poskupljenju primarnog novca i smanjenju deviznih rezervi. Usporavanje priliva novih stranih direktnih investicija u prvom polugodištu 2008. godine, u kombinaciji sa rastom deficita u tekućem bilansu, uticalo je na depresijaciju dinara početkom godine, smanjenje prometa na deviznom tržištu i smanjenje deviznih rezervi NBS i poslovnih banaka, kao i na pad vrednosti berzanskih indeksa više nego u drugim zemljama jugoistočne Evrope. Pogoršanje investicione klime, kao što je to uobičajeno u tržišnim privredama, najpre se odrazilo na berzanska kretanja, gde je registrovano smanjenje obima i vrednosti prometa, kao i pad berzanskih indeksa. Nestabilnost na finansijskim tržištima (berza i devizno tržište) odražava rastuću nesigurnost i nedostatak poverenja investitora u pogledu ekonomske perspektive Srbije. Od jula 2008. godine sa formiranjem Vlade došlo je do ubrzavanja investicione aktivnosti.
U prvih deset meseci 2008. godine ukupan promet na Beogradskoj berzi iznosio je 65 mlrd dinara i smanjen je za 56% u odnosu na isti period 2007. godine. U ovom periodu zabeležen je i pad oba berzanska indeksa i pad tržišne kapitalizacije. Beledž15 je izgubio 74% vrednosti, a Beledžline je pao za 66%. Tržišna kapitalizacija Beogradske berze smanjena je za 36,3% krajem oktobra 2008. godine u odnosu na kraj oktobra 2007. godine.
U prvih jedanaest meseci 2008. godine, u odnosu na decembar 2007. godine, inflacija je iznosila 7,9%. Visok nivo inflacije u ovom periodu posledica je, prvenstveno, kretanja cene nafte na svetskom tržištu u prvom polugodištu 2008. godine i posledično rasta cena derivata nafte, kao i rasta cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda usled prošlogodišnje suše. Na ubrzavanje inflacije u ovom periodu uticalo je i povećanje cene električne energije i mesečne pretplate za telefonski priključak.
Monetarna politika u proteklom periodu 2008. godine bila je restriktivna. Monetarni agregati su smanjeni u odnosu na decembar 2007. godine, a kreditna aktivnost banaka je usporenije rasla. Inflatorni pritisci nametnuli su povećanje stepena restriktivnosti monetarne politike. Povećana je referentna kamatna stopa NBS 3. novembra na 17,75%, što će uticati na usporavanje rasta kredita banaka.
U prvih deset meseci 2008. godine nastavljena je tendencija blagog smanjivanja broja zaposlenih. Prosečan broj zaposlenih u tom periodu iznosio je 1.997 hiljada lica, što je na nivou iz istog perioda 2007. godine. Broj aktivno nezaposlenih lica u prvih deset meseci 2008. godine iznosio je 762 hiljade, što je za 11,7% manje u odnosu na isti period 2007. godine.
U periodu januar-oktobar 2008. godine putem tendera je privatizovano 11 preduzeća i ostvaren prihod od 42,9 mil. evra, a ugovorene investicije iznose 42,2 mil. evra. Putem aukcija privatizovana su 192 društvena preduzeća, ostvaren prihod od 174,6 mil. evra i ugovorene investicije od 8,4 mil. evra. Na tržištu kapitala prodato je 48 preduzeća i ostvaren prihod od 47,9 mil. evra. Neto priliv stranih direktnih investicija u periodu januar-septembar 2008. godine iznosio je 1.601,5 mil. evra.
Imajući u vidu novije makroekonomske trendove, uključujući ekonomska kretanja u proteklom periodu 2008. godine, kao i uticaj svetske ekonomske krize na privredu Srbije, za 2008. godinu projektovan je realni rast BDP od 6% i stopa inflacije od oko 9,5% (kraj 2008. u odnosu na kraj 2007. godine). Procenu ovih i povezanih ekonomskih indikatora za 2008. godinu sadrži naredna tabela.
Tabela 15. Procena rasta osnovnih makroekonomskih indikatora, u %
-------------------------------------------------------
2008.
-------------------------------------------------------
Realni rast BDP 6,0
Rast izvoza robe, izražen u evrima 18,6
Rast uvoza robe, izražen u evrima 20,4
Deficit tekućeg računa, bez donacija, kao % BDP -18,3
Realni rast investicija u osnovna sredstva 8,4
Inflacija, kraj perioda 9,5
Stopa nezaposlenosti (ILO definicija) 18,8
Realni rast prosečne neto zarade 5,0
Rast produktivnosti rada 6,0
-------------------------------------------------------
Izvor: MFIN
3. Projekcija osnovnih pokazatelja globalnog ekonomskog okruženja
Prema projekciji MMF iz novembra 2008. godine, realni rast svetske privrede u 2007. godini iznosio je 5%, a u EU 3,1%, što je bolji rezultat u odnosu na prethodni period. U 2008. godini očekuje se usporavanje ekonomskog rasta na 3,7% na globalnom nivou, s tim što se predviđa još veće usporavanje rasta u EU (1,5%) i SAD (1,4%).
Stopa rasta svetske privrede u 2009. godini, prema procenama MMF, iznosiće 2,2%, a u 2010. godini 4,6%. Pri tome, u zemljama EU i u SAD doći će do pada privredne aktivnosti u 2009. godini za 0,2% i 0,7%, respektivno. Rast privrede zemalja EU u 2010. godini procenjuje se na 2,8%, dok će privredni rast u SAD iznositi 2,3% u 2010. godini.
Rast svetske trgovine u 2008. godini procenjuje se na 4,6%, a u naredne dve godine po stopama od 2,1% i 7,1%, respektivno.
MMF je procenio da će inflacija u EU zabeležiti rast od 3,9% u 2008. godini, a u naredne dve godine od 2,4% i 2,1%, respektivno. U SAD se očekuje viša inflacija i to od 4,2% u 2008. godini, 1,8% u 2009. godini i 2,1% u 2010. godini.
Očekuje se, prema procenama MMF, da će cene sirove nafte na svetskom tržištu u 2008. godini porasti za 40,2%, a da će se u 2009. godini smanjiti za 31,8%.
Tabela 16. Međunarodno okruženje - makroekonomski pokazatelji
-----------------------------------------------------------------------------
2007. 2008. 2009. 2010.
-----------------------------------------------------------------------------
Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u %
- Svet ukupno 5,0 3,7 2,2 4,6
- Evropska unija 3,1 1,5 -0,2 2,8
- SAD 2,0 1,4 -0,7 2,3
Rast svetske trgovine 7,2 4,6 2,1 7,1
Potrošačke cene(*), godišnje promene, %
- Evropska unija 2,4 3,9 2,4 2,1
- SAD 2,9 4,2 1,8 2,1
Rast cena nafte, u dolarima, godišnje promene, % 10,7 40,2 -31,8 ...
-----------------------------------------------------------------------------
(*) Preuzeto iz IMF, Njorld Economic Outlook, october 2008.
Izvor: MMF, Svetski ekonomski pregled, novembar 2008. godine
Tabela 17. Regionalno okruženje - makroekonomski pokazatelji
---------------------------------------------------------------------
Kategorije Zemlje 2007. 2008. 2009. 2010.
---------------------------------------------------------------------
Rast BDP-a Bugarska 6,2 6,5 4,5 4,7
Rumunija 6,0 8,5 4,7 5,0
Mađarska 1,1 1,7 0,7 1,8
Hrvatska 5,6 3,5 3,0 4,0
Makedonija 5,1 5,5 4,6 5,0
Srbija 7,1 6,0 3,5 4,5
Inflacija Bugarska 7,6 12,4 7,9 6,8
Rumunija 4,9 7,8 5,7 4,0
Mađarska 7,9 6,3 3,9 2,9
Hrvatska 2,9 6,5 4,5 4,0
Makedonija 2,3 7,0 3,5 2,7
Srbija 11,1 8,2 7,2 6,2
Stopa nezaposlenosti Bugarska 6,9 6,0 5,8 5,7
Rumunija 6,4 6,1 6,4 6,1
Mađarska 7,4 8,1 8,6 8,5
Hrvatska 9,6 9,2 9,0 8,7
Makedonija 34,6 33,3 32,3 31,0
Srbija 18,8 18,8 19,0 18,7
Saldo tekućeg Bugarska -22,5 -23,8 -22,3 -21,5
računa (% BDP) Rumunija -13,9 -13,5 -13,0 -12,6
Mađarska -6,4 -6,3 -5,1 -5,5
Hrvatska -8,6 -10,5 -10,2 -9,4
Makedonija .... -12,1 -10,0 -8,4
Srbija -14,7 -18,3 -16,3 -15,7
Bruto dug Bugarska 18,2 13,8 10,6 7,9
(% BDP) Rumunija 12,9 13,4 15,4 17,1
Mađarska 65,8 65,4 66,0 66,2
Hrvatska 37,7 35,8 35,4 34,3
Makedonija 25,4 23,2 23,0 22,8
Srbija 31,3 30,0 28,6 27,8
---------------------------------------------------------------------
Izvor: Evropska komisija - Ekonomske projekcije, novembar 2008. godina; MFIN za procenu indikatora za Srbiju
Na osnovu objavljenih podataka Evropske komisije za države članice EU i države kandidate može se jasno dobiti uvid o poziciji Srbije u odnosu na susedne države. Evidentno je da će rast BDP biti usporen u 2009. i 2010. godini kod svih posmatranih država, i da će Srbija biti na nivou regionalnog proseka po planiranom rastu BDP. Inflacija će biti posebno visoka u Bugarskoj i Srbiji. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je i nakon osam godina tranzicije visoka zbog talasa otpuštanja radnika i nezavršenih restrukturiranja javnih preduzeća. Ukoliko se izuzme Makedonija, samo Srbija ima stopu nezaposlenosti od skoro 20%, dok ostale zemlje imaju ispod 10% stopu nezaposlenosti. U 2008. godini Srbija je zabeležila najveći deficit tekućeg računa merenog prema učešću u BDP. Srbija i Bugarska imaju najveća učešća deficita tekućeg računa u BDP, koji u narednom periodu neće biti popravljen u komparaciji za državama regiona. Ukoliko se izuzmu Mađarska i Hrvatska, Srbija će i po ovoj kategoriji biti lošija od proseka, jer će denominacija duga u stranoj valuti, propuštena prilika da se razvija domaće tržište državnih hartija od vrednosti, evidentna depresijacija domaće valute, planirana nova zaduženja za finansiranje državnih investicija u stranoj valuti dovesti do umerenog pada učešća javnog duga u BDP. U ovoj kategoriji u komparativnom pogledu Srbija bi trebalo da u narednom periodu popravi svoju poziciju.
Očekivano usporavanje rasta svetske privrede i svetske trgovine u narednom srednjoročnom periodu, posebno privredne aktivnosti u zemljama EU, imaće jak uticaj na privredna kretanja u Srbiji. Poseban uticaj imaće kretanja u zemljama koje imaju visoki udeo u robnoj razmeni sa Srbijom i koje stoga predstavljaju njene glavne spoljnotrgovinske partnere.
Tabela 18. Izvoz Srbije i privredni rast njenih najznačajnijih trgovinskih partnera
-----------------------------------------------------------------------------------
Izvoz u 2007. Privredni rast
-----------------------------------------------------------
Iznos u % od ukupnog 2008. 2009. 2010.
mil. EUR izvoza Srbije
-----------------------------------------------------------------------------------
Italija 799,5 12,4 -0,2 -0,6 1,3
Bosna i Hercegovina 759,4 11,8 5,5 5,0 4,0
Crna Gora 691,8 10,8 7,5 5,0 4,0
Nemačka 684,0 10,6 1,7 -0,8 1,7
Ruska federacija 326,0 5,1 6,8 3,5 5,5
Makedonija 318,1 4,9 5,5 5,0 4,0
Slovenija 298,3 4,6 4,3 3,7 3,7
-----------------------------------------------------------------------------------
Izvor: RZS, IMF, Njorld Economic Outlook, october 2008.
Srbija realizuje 60,2% izvoza u sedam zemalja prikazanih u prethodnoj tabeli. S obzirom na visok nivo povezanosti privrede Srbije sa privredama ovih zemalja, privredna kretanja u tim zemljama odraziće se i na privredna kretanja u Srbiji. Prema projekcijama MMF, očekuje se umereno usporavanje privrednog rasta u zemljama koje su najznačajniji partneri Srbije.
Kurs dolara prema evru početkom 2008. godine zabeležio je novi rekordni pad. Američka valuta prešla je granicu od 1,6 dolara za evro, da bi potom oscilirala oko 1,5 dolara za evro. U prvoj polovini septembra dolar je relativno ojačao dostigavši vrednost od 1,4 dolara za evro. Poslednja dešavanja na finansijskom tržištu SAD polovinom septembra 2008. godine stvorila su mogućnost ponovnog slabljenja dolara prema evru, ali je uprkos toj činjenici disperzija krize u najrazvijenijim članicama EU dovela do jačanja dolara, koji je dostigao nivo iz 2006. godine. Prema proceni Ministarstva finansija očekuje se da dolar u narednoj godini vredi oko 0,8 evra.
U 2008. godini osnovna evropska kamatna stopa EURIBOR prešla je vrednost od 5% na šestomesečnom nivou. S obzirom na veliku povezanost spoljnog duga Srbije i duga njenih građana za ovu kamatnu stopu njen dalji rast povećaće troškove servisiranja obaveza po kreditima privrede i stanovništva. EURIBOR se tokom 2008. godine kretao u rasponu 4,3-5,4%, iako je početkom oktobra 2008. godine vrednost ove kamatne stope bila preko 5,4%. Nakon pada referentne kamatne stope ECB vrednost šestomesečnog EURIBOR-a je pala za preko 1 procentni poen i u novembru je iznosila oko 4,3%.
Cena uralske nafte početkom 2008. godine prvi put je u istoriji prešla 100 dolara za barel, a potom dostigla istorijski maksimum sredinom tekuće godine. Međutim, očekivanja da će cena nafte i dalje nastaviti da raste zbog akcelirane tražnje u novim industrijskim silama (Kina, Indija, Rusija, Brazil), kriza američke i evropskih ekonomija zbog kolapsa komercijalnog bankarskog sistema dovela je do velikog pada cene nafte, tako da je cena nafte tipa Ural vredela u novembru 2008. godine oko 45 dolara, odnosno svega 32% julske cene. Ovakvo kretanje cene nafte dobro je za Srbiju jer će dovesti do pada vrednosti uvoza nafte pri istom količinskom uvozu, tako da će vrednost uvoza energije biti vraćena na nivo iz 2006. godine.
4. Projekcija makroekonomskih pokazatelja za period 2009-2011. godine
Na osnovu novijih tendencija u privredi Srbije, planiranih makroekonomskih politika i strukturnih reformi, kao i očekivanih tendencija u svetskoj privredi projektovani su osnovni makroekonomski agregati za naredni trogodišnji period.
Prema makroekonomskim projekcijama za period od 2009. do 2011. godine realni sektor ostvariće rast BDP, koji će biti kumulativno za trećinu niži od prethodno projektovanog zbog globalne finansijske krize, koja je dovela do recesije u vodećim svetskim ekonomijama i padu rasta brzo rastućih ekonomija, što će neminovno dovesti do usporavanja rasta srpske industrije, građevinarstva i sektora usluga.
Projekcijom je za period od 2009. do 2011. godine predviđen prosečan godišnji rast BDP od 4,7%, uz smanjenje inflacije na 6% u 2011. godini.
Tabela 19. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije
---------------------------------------------------------------------------------------
Ostvarenje Procena Projekcija
2007. ----------------------------------
2008. 2009. 2010. 2011.
---------------------------------------------------------------------------------------
BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 2.329,4 2.739,6 3.060,0 3.428,0 3.860,8
BDP po stanovniku, u evrima 3.954 4.597 4.818 5.080 5.527
BDP, godišnje stope realnog rasta, % 7,1 7,0 3,5 4,5 6,0
Realni rast pojedinih komponenti
BDP, %
Lična potrošnja 12,7 11,1 3,2 4,2 4,3
Državna potrošnja 11,5 2,4 1,0 0,8 3,2
Investicije 19,2 8,4 -4,1 9,8 12,9
Izvoz robe i usluga 16,7 14,3 -3,9 12,1 13,2
Uvoz robe i usluga 24,9 15,4 -5,0 8,2 8,4
Spoljnotrgovinski saldo, u evrima, % -22,9 -23,9 -21,3 -20,8 -19,5
BDP
Saldo tekućeg računa platnog -14,7 -18,3 -16,3 -15,7 -14,4
bilansa, u evrima, % BDP
Spoljni dug, % BDP 61,1 63,7 65,7 70,4 72,8
Inflacija, kraj perioda, u % 10,1 9,5 8,0 6,5 6,0
Stopa nezaposlenosti (ILO definicija) 18,8 18,8 19,0 18,7 18,2
Broj zaposlenih, godišnji prosek 2.002 2.002 1.992 2.001 2.011
---------------------------------------------------------------------------------------
Izvor: MFIN
Projekcija BDP. Prema proceni za 2008. godinu predviđa se realni rast BDP od 6%, a u narednom trogodišnjem periodu nastavak realnog rasta BDP po prosečnoj stopi od 4,7%, što je manje od ostvarene prosečne godišnje stope rasta realnog BDP u periodu 2005-2007. godine (6,2%) za 1,5 procentnih poena. Događaji u 2008. godini prema svim očekivanjima trebalo je da dovedu do usporavanja rasta privrede, ali je ipak rast zadržan na relativno visokom nivou. U narednom periodu doći će do realizacije negativnih efekata krize u svetskoj privredi što će dovesti do usporavanja privrednog rasta Srbije, ali je očekivanje Ministarstva finansija da će zaključeni i planirani veliki investicioni projekti omogućiti održavanje privrednog rasta na relativno visokom nivou s obzirom na međunarodne okolnosti.
Posmatrano po sektorima, u 2008. godini očekuje se nastavak tendencija iz prethodnih godina, kada je rast privrede bio determinisan rastom sektora usluga. Industrija i građevinarstvo bi trebalo da daju doprinos rastu bruto dodate vrednosti (BDV ) na nivou iz prethodnog perioda (2005-2007. godina), dok bi poljoprivreda, nakon sušne 2007. godine, trebalo da povrati nivo proizvodnje i obezbedi relativno visok doprinos rastu BDV u 2008. godini.
Posmatrano po komponentama agregatne tražnje, i imajući u vidu izmenjene okolnosti u finansijskim tokovima sa inostranstvom, koji su najbitniji izvor za ostvarivanje rasta investicija, projektovani rast BDP u periodu 2009-2011. godine za razliku od ranije planiranog zasnivaće se na rastu lične potrošnje (3,9%), dok bi investicije u fiksni kapital trebalo da ostvare pad u 2009. godini (-4,1%) uz brz oporavak u 2010. i 2011. godinu uz prosečni realni rast od 11,3%. Usled velikog pada cene nafte u odnosu na istorijski maksimum ostvaren sredinom tekuće godine procenjuje se usporavanje rasta uvoza u odnosu na planirani za 2008. godinu, kao i znatan pad uvoza u 2009. godini kako zbog promene cene nafte tako i zbog jačanja dolara, što će rezultirati u relativno velikom padu dolarske vrednosti uvoza roba i usluga za oko 18%, odnosno znatno manje u dinarima -5%. Izvoz roba takođe će pasti naredne godine za 5% usled globalne ekonomske krize.
Sa aspekta tražnje najveći doprinos rastu BDP očekuje se od lične potrošnje - doprinos ove kategorije rastu BDP bi trebalo da iznosi u proseku 2,9 procentnih poena. Lična potrošnja bi u periodu 2009-2011. godine trebalo da ima nižu stopu rasta nego u prethodnom periodu, prvenstveno zahvaljujući planiranim merama Vlade u kontroli rasta zarada u javnom sektoru. Očekivano umereno usporavanje kreditne aktivnosti banaka na polju potrošačkih kredita, kao i početak vraćanja ranije uzetih potrošačkih kredita takođe će uticati na usporavanje rasta lične potrošnje. Očekuje se da rast zarada u privatnom sektoru u periodu 2009-2011. godine prati dinamiku rasta produktivnosti (oko 5%).
Investicije u fiksni kapital bi trebalo da u 2009. godinu daju negativan doprinos od 0,9 procentnih poena, dok bi u 2010. i 2011. godini doprinos rastu trebao da bude 2,0 i 2,8 procentnih poena.
Restriktivna fiskalna politika u domenu zarada i potrošnje robe i usluga u 2009. godini trebalo bi da za rezultat ima realno povećanje državne potrošnje u ovoj godini za 1,0%. S druge strane, trebalo bi da ova kategorija agregatne tražnje u 2010. i 2011. godini ima realnu stopu rasta od 0,8% i 3,2% respektivno. Doprinos državne potrošnje(3) rastu BDP trebalo bi da iznosi 0,2 procentnih poena u 2009. godini, 0,1 procentna poena u 2010. godini i 0,5 procentnih poena u 2011. godini.
Izvoz robe i usluga u evrima bi u periodu 2009-2011. godina trebalo da raste po stopi od 7,4%, a uvoz robe i usluga po stopi od 4%, što treba da doprinese smanjenju učešća deficita spoljnotrgovinskog računa sa 21,3% BDP u 2009. godini na 19,5% BDP u 2011. godini.
(3) Doprinos državne potrošnje rastu BDP ocenjen je na osnovu rasta komponenti javne potrošnje koje su u skladu sa SNA metodologijom, a koje su uključene u obračun BDP, kao što su plate zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama i nabavka roba i usluga koje učestvuju sa oko 19% u BDP, što je znatno niže od učešća konsolidovane javne potrošnje u BDP (preko 40%).
Projekcija zaposlenosti i zarada. U periodu 2009-2011. godine predviđa se pad zaposlenosti u 2009. godini od 0,5%, da bi u naredne dve godine došlo do rasta ove kategorije za 1%. Predviđa se da će stope realnog rasta prosečnih zarada i rasta produktivnosti biti iste u narednom trogodišnjem periodu.
Projekcija inflacije. Projekcija inflacije u naredne tri godine zasniva se na:
- planiranoj monetarnoj politici NBS;
- restriktivnoj fiskalnoj politici i kontroli zarada u državnom sektoru i u javnim preduzećima;
- planiranoj dinamici otklanjanja dispariteta regulisanih cena;
- stvaranju konkurentskog ambijenta i zaštiti konkurencije.
Polazeći od navedenih pretpostavki za 2008. godinu procenjuje se inflacija od 9,5%, a zatim i njeno smanjenje na 8% krajem 2009. godine, 6,5% krajem 2010. godine i 6% krajem 2011. godine.
Tabela 20. Projekcija inflacije
u %
-----------------------------------------------------
2008. 2009. 2010. 2011.
-----------------------------------------------------
Inflacija, kraj perioda 9,5 8,0 6,5 6,0
-----------------------------------------------------
Izvor: MFIN i NBS
Rizici za prekoračenje planirane inflacije u narednom srednjoročnom periodu vezani su za porast lične i državne potrošnje iznad planiranog nivoa, značajniju depresijaciju dinara, rast troškova rada iznad produktivnosti i spoljne faktore kao što su: rast cena sirove nafte, porast cena ostalih uvoznih sirovina i nepovoljne klimatske promene.
Projekcija spoljnotrgovinskih tokova. U narednom srednjoročnom periodu usled globalne recesije i pada cene nafte spoljnotrgovinska razmena bi u 2009. godini trebalo da zabeleži negativne stope rasta -4,8% pad izvoza robe i -5,4% pad uvoza robe u evrima, što bi trebalo da smanji deficit tekućeg računa za 2 procentna poena.
U 2010. i 2011. godini trebalo bi da dođe do oporavka izvoza i uvoza robe i ostvarivanja relativno visokih stopa rasta od 13% i 8% prosečno godišnje u evrima, respektivno.
U narednom trogodišnjem periodu očekuje se priliv u tekućem računu po osnovu tekućih transfera, kao i odliv po osnovu faktorskih plaćanja. Najvažnija komponenta u tekućim transferima su prihodi od doznaka i štednja stanovništva, dok su u okviru faktorskih plaćanja ključni odlivi po osnovu plaćanja kamata na strane kredite. Procenjuje se da će tekući transferi u periodu 2009-2011. godine iznositi u proseku 3,0 mlrd evra godišnje. U narednom periodu očekuje se negativan saldo po osnovu neto faktorskih plaćanja, i to: 1.004 mil. evra u 2009. godini, 1.075 mil. evra u 2010. godini i 1.152 mil. evra u 2011. godini. Rast ove kategorije platnog bilansa zasnivaće se prvenstveno na rastu troškova servisiranja spoljnog duga korporativnog sektora i garantovanog duga države. Pri projekciji neto faktorskih plaćanja pretpostavljeno je da u narednim godinama neće biti značajnog odliva kapitala iz Srbije po osnovu povlačenja profita stranih kompanija tj. pretpostavljeno je da će strane kompanije, slično kao i u prethodnim godinama, ostvareni profit reinvestirati u Srbiji.
Neto efekat tekućih transfera (u koje je uključen i prirast devizne štednje) i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan (tj. ostvarivaće se suficit) i stabilan i procenjuje se da će iznositi oko 2 mlrd evra godišnje. Suficit salda tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja i u budućnosti će pokrivati značajan deo deficita spoljnotrgovinskog bilansa Srbije, kao što je to bio slučaj i u prošlosti.
Na osnovu projektovanog kretanja spoljne trgovine, tekućih transfera i neto faktorskih usluga izvedene su projekcije salda bilansa tekućih plaćanja. Prema novoj metodologiji (u okviru koje se prirast devizne štednje tretira kao priliv u okviru tekućeg računa) procenjuje se smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa sa 18,3% u 2008. godini na 14,4% u 2011. godini.
Deficit tekućeg računa finansiraće se stranim investicijama (direktnim i portfolio) i stranim kreditima. Očekuje se da godišnje strane direktne investicije u periodu 2009-2011. godine u proseku iznose oko 2,2 mlrd evra.
Procenjuje se da će ukupan (privatni i javni) spoljni dug Srbije u periodu 2009-2011. godine biti povećan za oko 8 mlrd evra. Pri tome, privatni spoljni dug (dug preduzeća, banaka i dr.) u narednom trogodišnjem periodu biće povećan za oko 6,3 mlrd evra, dok će javni spoljni dug porasti za oko 1,7 mlrd evra.
Ukupan spoljni dug Srbije bi trebalo da u narednom periodu poveća učešće u BDP sa oko 64% u 2008. godini na oko 73% u 2011. godini, a očekuje se da racio spoljni dug/izvoz robe i usluga ostane na relativno visokom nivou od 235% u narednom trogodišnjem periodu.
Na osnovu prethodnih projekcija priliva stranih investicija i stranih kredita sledi da će ukupan neto priliv stranog kapitala u Srbiji u periodu 2009-2011. godine iznositi oko 14 mlrd evra, odnosno 4,7 mlrd evra godišnje.
Devizne rezerve Srbije bi na kraju posmatranog perioda trebalo da budu na nivou dovoljnom da pokriju šestomesečni uvoz roba i usluga.
Rizici. Napred navedena projekcija biće ostvarena ukoliko se ostvare planirane pretpostavke na kojima se projekcija bazira. Rizici ostvarenja projekcije su:
- globalni rizici (produbljivanje svetske privredne krize, veći pad od očekivanog privrednog rasta velikih svetskih ekonomija i značajnih srpskih spoljnotrgovinskih partnera, povlačenje investitora iz zemalja u razvoju i Srbije, restriktivniji uslovi za odobravanje kredita itd.);
- interni rizici (nagli pad agregatne tražnje, ubrzanje inflacije, velike oscilacije kursa dinara prema evru, nesprovođenje planiranih reformi i mera ekonomske politike, veći pad od očekivanog priliva stranih direktnih investicija, porast premije za rizik na ino kredite domaćim subjektima, politički rizici).
Ključni makroekonomski rizik sa kojim se suočava privreda Srbije je naglo i značajno smanjenje priliva stranog kapitala, što bi otežalo pokrivanje visokog deficita u tekućem platnom bilansu i pokrenulo mehanizam platnobilansne krize (smanjenje deviznih rezervi, depresijacija dinara, inflacija, usporavanje privrednog rasta, neodrživost spoljne likvidnosti).
5. Ciljevi i smernice ekonomske politike u periodu 2009-2011. godine
Ciljevi ekonomske politike koja će se sprovoditi u periodu od 2009. do 2011. godine pod uticajem svetske ekonomske krize biće:
- održivi privredni rast;
- rast zaposlenosti;
- povećanje standarda stanovništva;
- ravnomerniji regionalni razvoj.
Neophodni uslovi za realizaciju navedenih makroekonomskih ciljeva jesu učvršćivanje makroekonomske stabilnosti, investiranje u fiksni kapital, izgradnja moderne energetske, saobraćajne i informacione infrastrukture.
Osnovne pretpostavke za realizaciju navedenih ciljeva su ubrzanje evropskih integracija i ubrzanje sprovođenja strukturnih reformi.
Glavno ograničenje za realizaciju utvrđenih ciljeva ekonomske politike jeste svetska finansijska kriza koja je izazvala recesiju u velikom broju zemalja, uglavnom vodećih svetskih privreda. Globalna ekonomska kriza već se prenela i na privredu i finansije Srbije i uticaće na usporavanje privrednog rasta u Srbiji.
Od ključnog značaja za ostvarivanje ciljeva ekonomske politike u 2009. godini i naredne dve godine jeste koordinacija u kreiranju i sprovođenju monetarne i fiskalne politike.
Fiskalna politika obezbediće smanjenje javne potrošnje na svim nivoima kroz smanjenje tekućih rashoda i doprineće rastu privredne aktivnosti kroz povećanje kapitalnih ulaganja, pre svega u infrastrukturu.
Monetarna politika, u kombinaciji sa fiskalnom politikom, usredsrediće se na postizanje ciljane inflacije u 2009. godini i naredne dve godine, uz pretežno korišćenje tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja.
Ubrzanje ekonomskih reformi u 2009. godini i naredne dve godine, koje su tipične za drugu fazu tranzicije, od presudne je važnosti za dugoročno održiv rast i stabilnost privrede Srbije. Ključne strukturne reforme koje će se sprovoditi u naredne tri godine jesu:
- unapređenje privrednog zakonodavstva i jačanje institucija u Srbiji kroz donošenje i primenu sistemskih zakona, usklađenih sa pravom EU, kojima se stvara pravni okvir i sistemski uslovi za funkcionisanje tržišne privrede;
- dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava;
- unapređenje regulatornog okvira za infrastrukturne i komunalne delatnosti i pokretanje privatizacije (delimične ili potpune) preduzeća iz tih delatnosti, u skladu sa strategijom razvoja pojedinih delatnosti;
- poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, uključujući i efikasnu primenu stečajnog zakonodavstva;
- reforma sudstva i njegovo institucionalno i funkcionalno unapređivanje, posebno u delu mehanizama izvršenja sudskih odluka;
- privatizacija državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, uključujući i regulisanje restitucije;
- izgradnja i modernizacija infrastrukture kao opšte razvojne pretpostavke;
- unapređenje politike konkurencije i suzbijanje korupcije.
Za dugoročno održiv privredni rast podjednako važno kao i privatizacija jeste stvaranje konkurentskog ambijenta i uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni i monopoli adekvatno regulisani. Takav ambijent podstiče preduzetništvo, poslovnu i tehnološku inovativnost i konkurentnost privrednih subjekata, a s druge strane potiskuje traganje za rentama i redistributivno ponašanje, uz orijentaciju na bogaćenje posredstvom privilegija i korupcije.
Detaljan prikaz planiranih ekonomskih i drugih reformi dat je u poglavlju III. Strukturne reforme u periodu od 2009. do 2011. godine.
5.1. Smernice fiskalne politike
Fiskalna politika imaće ključnu ulogu u ostvarivanju makroekonomskih ciljeva. Održivi rast BDP u naredne tri godine zahteva značajnije smanjenje domaće tražnje i jačanje domaće ponude. Smanjivanje tražnje zasnivaće se na snažnom fiskalnom prilagođavanju, počev od 2009. godine.
Prioriteti fiskalne politike biće fiskalno prilagođavanje kojim će se u periodu 2009-2011. godine značajno smanjiti učešće javne potrošnje u BDP, nastavak reformi poreskog sistema i značajnije unapređenje upravljanja javnom potrošnjom.
Smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, naročito deficita republičkog budžeta, predstavlja ključnu polugu za smanjenje domaće tražnje i posledično smanjenje inflacije, uvoza i spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama.
Nastaviće se reforma poreskog sistema koji je već sada podsticajan i konkurentan u odnosu na regionalno okruženje, u cilju stvaranja povoljnijih uslova za rast investicija i zaposlenosti.
Reforma javnih rashoda sprovodiće se u pravcu povećanja učešća investicija u ljudski kapital (obrazovanje, nauka) i fizički kapital (infrastruktura, životna sredina). Posebna pažnja posvetiće se unapređenju selekcije javnih investicija, kao i povećanju efikasnosti u njihovoj realizaciji (minimalne cene i rokovi, dobar kvalitet proizvoda). Rast ulaganja države u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov za privlačenje privatnih investicija, koje su primarni faktor dugoročno održivog privrednog rasta. Takođe, neophodno je u okviru fiskalne decentralizacije sprovesti ustavna načela o podeli imovine između različitih nivoa vlasti (Republike, AP i lokalnih zajednica).
Detaljan prikaz planirane fiskalne politike dat je u poglavlju II. Fiskalni okvir za period od 2009. do 2011. godine.
5.2. Smernice monetarne politike
Narodna banka Srbije (NBS), u skladu sa Zakonom o NBS, sprovodiće monetarnu politiku koja je prvenstveno usmerena na ostvarivanje ciljane inflacije. NBS će, takođe, podržati sprovođenje ekonomske politike Vlade u cilju smanjenja spoljne neravnoteže i pospešivanja privrednog rasta, a da se pri tome ne ugrozi primarni cilj - niska i stabilna inflacija.
U skladu sa novim okvirom monetarne politike, kojim se NBS opredelila za postepeno uvođenje režima ciljanja inflacije, glavni instrument ostvarenja inflacije biće referentna kamatna stopa NBS (promena kamatnih stopa na dvonedeljne repo operacije), a prema potrebi primeniće se i drugi instrumenti monetarnog regulisanja (devizne intervencije, obavezne rezerve, prudencijalne i druge regulatorne mere).
NBS je opredeljena i za formalno usvajanje ciljanja inflacije, koje podrazumeva čvrstu koordinaciju monetarne i ukupne ekonomske politike, postojanje dugoročnih instrumenata razvoja finansijskog tržišta i uređeno institucionalno okruženje.
Radi jačanja tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja, NBS će nastaviti da podstiče razvoj međubankarskog tržišta novca. NBS će radi regulisanja likvidnosti bankarskog sistema omogućiti bankama efikasnije korišćenje kreditnih i depozitnih olakšica, uz istovremeno korišćenje koridora kamatnih stopa za upravljanje kamatnim stopama na novčanom tržištu.
NBS će koristiti stopu obavezne rezerve banaka samo ako se iscrpe efekti ostalih tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja. Ukoliko NBS oceni da kreditna aktivnost banaka ugrožava ostvarenje ciljeva monetarne politike, preduzeće prudencijalne i dodatne mere monetarnog regulisanja usmerene na restrikciju kreditne aktivnosti, a time i agregatne tražnje.
Fleksibilan kurs dinara jedan je od stubova novog monetarnog režima. Ciljanje inflacije zahteva da se kurs dinara formira slobodno na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu. NBS će politikom kamatnih stopa usmeravati kurs ka nivou koji je konzistentan sa srednjoročno održivom spoljnoekonomskom pozicijom, ne dovodeći u pitanje ostvarenje ciljane inflacije. NBS će intervencijama na deviznom tržištu sprečavati značajnije dnevne oscilacije kursa.
U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU (SSP), u poglavlju IV. Tekuća plaćanja i kretanje kapitala, utvrđeno je da će Zajednica i Srbija u toku prve četiri godine od stupanja na snagu SSP precizirati mere koje omogućuju stvaranje potrebnih uslova za dalju postepenu primenu pravila Zajednice o slobodnom kretanju kapitala. Po isteku četiri godine, Savet za stabilizaciju i pridruživanje utvrdiće načine postupne primene pravila Zajednice o kretanju kapitala u Srbiji.
Radi efikasnije kontrole finansijskog sektora i jačanja njegove stabilnosti, NBS će svoju kontrolnu aktivnost usmeriti na primenu standarda Bazela II koji se odnose na upravljanje rizicima u poslovanju banaka, nadzor nad društvima za osiguranje, društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima i nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga.
Odgovarajućim zakonskim izmenama učvrstiće se nezavisnost NBS i rukovodstva centralne banke u vođenju monetarne politike, koja je i sada na visokom nivou. U cilju povećanja efikasnosti NBS i usklađivanja njene upravljačke i organizacione strukture sa funkcijama centralne banke, koje su primerene modernoj tržišnoj privredi, izvršiće se restrukturiranje NBS.
5.3. Smernice spoljnoekonomske politike
U narednom srednjoročnom periodu posebna pažnja posvetiće se ubrzanju procesa pridruživanja Srbije EU i procesa pristupanja Srbije STO, kao i jačanju saradnje u regionu jugoistočne Evrope u okviru Regionalnog saveta za saradnju i kroz CEFTA sporazum koji su ratifikovale sve zemlje u regionu.
U skladu sa potpisanim i ratifikovanim SSP, Vlada će posebnu pažnju posvetiti ubrzanom stvaranju političkih i ekonomskih uslova za pridruživanje EU. Na bazi ubrzanja ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene SSP, očekuje se da Republika Srbija u 2009. godini dobije status kandidata za člana EU i da krajem 2012. godine ispuni uslove za ulazak u EU. Od posebnog značaja je da se privreda Srbije brzo prilagođava standardima i normama koje važe u trgovanju sa EU i da ih prihvati u svom poslovanju, kako bi koristila značajne povlastice u trgovanju sa EU.
Republika Srbija će u narednom srednjoročnom periodu koristiti finansijsku pomoć EU, u okviru sprovođenja Instrumenta predpristupne pomoći (IPA), za sve komponente IPA. Potpisivanjem Okvirnog sporazuma o pravilima za saradnju uspostavljen je pravni osnov za utvrđivanje doprinosa EU i doprinosa zemlje korisnika u sufinansiranju projekata finansiranih iz fondova EU. Zakonom o budžetu za određenu budžetsku godinu utvrđivaće se sredstva za kofinansiranje projekata koji se finansiraju sredstvima fondova EU, a koji se realizuju u godini za koju se donosi budžet Republike.
Vlada će ubrzati proces pristupanja Srbije STO i spoljnotrgovinsku politiku će usaglašavati sa pravilima STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije, tehničkih propisa i postupaka za ocenjivanje usaglašenosti sa propisanim zahtevima sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa.
Republika Srbija, kao izvozno orijentisana zemlja, nastaviće da stvara uslove za stabilan i visok rast izvoza robe i usluga koji obezbeđuje smanjenje učešća deficita tekućeg računa u BDP. Smanjenje visokog deficita robne razmene, kao najvažnije komponente negativnog salda tekućeg računa, ostvariće se u srednjem roku kroz povećanje konkurentnosti privrede Srbije, kao sintetički rezultat realizovanih strukturnih reformi. Iz tog razloga doneta je Strategija povećanja izvoza Srbije za period od 2008. do 2011. godine, na bazi koje će se preduzeti odgovarajuća kombinacija mera za podsticanje izvoznog sektora u srednjem roku. U kratkom roku primeniće se paket mera makroekonomske politike (fiskalna politika, politika plata, monetarna politika i politika kursa) koje će doprineti smanjenju spoljnog deficita preko smanjenja domaće tražnje.
Na osnovu Strategije povećanja izvoza Srbije za period od 2008. do 2011. godine vodiće se aktivna politika jačanja izvoznog sektora. Podsticanje izvoza predstavlja ključni generator visokih i održivih stopa privrednog rasta. Povećanje izvoza zahteva značajan rast investicija i restrukturiranje privrede koje će omogućiti uvođenje novih proizvodnih programa i proizvoda više faze prerade. Ulaganje novih vlasnika u preduzeća u postprivatizacionom periodu omogućiće rast proizvodnje koja je konkurentna na svetskom tržištu, pa time i rast izvoza.
Posebna pažnja posvetiće se podsticanju izvoza u EU, sa ciljem da se struktura i kvalitet domaćih izvoznih proizvoda prilagode tržištu EU. Ovo će se postići ubrzavanjem procesa harmonizacije tehničkih propisa Srbije sa zakonodavstvom EU, odnosno ugrađivanjem u domaću regulativu evropskih direktiva novog i starog pristupa. Nakon ratifikacije SSP, usaglašavanja tehničkih propisa i standarda za određene grupe proizvoda sa onima u EU, kao i uspostavljanja infrastrukture za njihovu primenu, stvoriće se uslovi za potpisivanje sporazuma PECA (Protokol evropskog sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda) i ACAA (Sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda). Time će se za proizvode koji su obuhvaćeni navedenim sporazumima i pre ulaska u EU obezbediti pristup jedinstvenom tržištu bez dodatnih zahteva u pogledu ispitivanja ili sertifikacije. PECA/ACAA sporazumima proširuje se u određenom sektoru jedinstveno tržište EU na tržište zemlje potpisnice i ukazuje poverenje u sistem zemlje kandidata u pogledu tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije, zbog čega će Srbija posebnu pažnju posvetiti razvoju navedenih elemenata infrastrukture kvaliteta. To zahteva da se prihvate standardi EU, posebno oni koji se odnose na bezbednost pri korišćenju proizvoda, zaštitu zdravlja i očuvanje životne sredine, kao i da se primenjuju pravila EU u oblasti carinskog postupka, konkurencije, računovodstva i poreza.
Visok priliv stranih direktnih investicija očekuje se zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, liberalnom ekonomskom režimu, napretku u regionalnim i evropskim integracijama, relativno jeftinoj radnoj snazi, niskoj stopi poreza na dobit i drugim poreskim olakšicama, kao i nacionalnom tretmanu stranih investitora. Poboljšanje poslovne i investicione klime omogućiće brži rast grinfild investicija kao ključnog faktora privrednog rasta, novih investicija i novog zapošljavanja. Povećanju priliva stranih direktnih investicija doprineće i donošenje novog zakona o koncesijama i drugim oblicima saradnje javnog i privatnog partnerstva, kojim će se unaprediti mogućnosti za ulaganja po ovom modelu. Pored toga, procenjuje se da će ostvarenju tog cilja značajno doprineti i stavljanje van snage Zakona o stranim ulaganjima, odnosno definisanje pojedinih normi tog zakona u drugim zakonima (kao što su Zakon o privrednim društvima, Carinski zakon, Zakon o deviznom poslovanju i dr.), što će predstavljati definitivnu potvrdu da strani investitori uživaju nacionalni tretman u Srbiji.
Očekuje se da će NBS instrumentima monetarne politike, koji joj stoje na raspolaganju, usmeravati kurs dinara ka nivou koji je konzistentan sa održivom srednjoročnom spoljnoekonomskom pozicijom zemlje, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ciljane stope inflacije.
Značajan instrument za podsticanje izvoza privrede Srbije predstavljaju slobodne industrijske zone, čije osnivanje i funkcionisanje doprinosi povećanju proizvodnje i investicija, otvaranju novih radnih mesta, prenosu savremenih tehnologija, povećanju izvoza i deviznog priliva i ravnomernom regionalnom razvoju. Posebna pažnja posvetiće se razvoju izvoznih klastera, odnosno povezivanju preduzeća u klastere, što će doprineti povećanju konkurentnosti preduzeća i njihovom osposobljavanju da proizvode robu i usluge višeg stepena prerade. Cilj je da se ubrza formiranje razvojno propulzivnih i izvozno orijentisanih klastera neophodnih za razvoj partnerskih odnosa za poboljšanje inovativnosti i tehnološkog razvoja, uklanjanje prepreka za povećanje produktivnosti i konkurentnosti, uz jačanje strateškog partnerstva.
Poboljšavanje uslova spoljne trgovine, kroz unapređivanje carinskog sistema i politike u skladu sa propisima EU i pravilima STO i poboljšanje carinskog postupka na granici, značajno će doprineti podsticanju stranih investicija, posebno u oblasti proizvodnje, povećanju izvoza i smanjenju deficita tekućeg računa na održiv nivo. Zaštita domaćeg tržišta (antidamping, mere zaštite od prekomernog uvoza i kompenzatorne mere protiv prakse subvencionisanja), kao i ostale legitimne mere predviđene pravilima STO (npr. ograničavanje uvoza radi zaštite neravnoteže platnog bilansa), vršiće se institucionalno na osnovu harmonizovane regulative i preuzetih međunarodnih obaveza po postupcima koji su unapred precizno propisani.
5.4. Smernice politike zapošljavanja
Povećanje zaposlenosti biće prioritet ekonomske politike u naredne tri godine. Radi većeg zapošljavanja radne snage potrebno je uspostaviti i održavati političku stabilnost, makroekonomsku stabilnost i visok privredni rast, ali i poboljšavati uslove za investiranje i unapređivati finansijske podsticaje za poslodavce. Promena strukture privrede u pravcu bržeg rasta sektora usluga uticaće na brži rast zapošljavanja. Uz to, efektuiraće se do sada preduzete mere, kao što su smanjenje fiskalnog opterećenja zarada, liberalizacija tržišta rada i unapređena klima za investiranje.
Predviđena dinamika rasta privredne aktivnosti i očekivani rast domaćih i stranih investicija uticaće na povećanje zaposlenosti, čemu će doprineti i mere usmerene na povećavanje fleksibilnosti tržišta rada (promena zakonske regulative koja se odnosi na uspostavljanje i okončavanje radnog odnosa, viša cenovna elastičnost tražnje za radnom snagom i njena veća mobilnost). Pored toga, u cilju smanjenja nezaposlenosti potrebno je povećati učešće aktivnih politika, kao što su pomoć pri traženju posla i savetovanje, kreiranje poslova, obuke i prekvalifikacije, a smanjiti učešće pasivnih politika (naknade za nezaposlenost i otpremnine). Preduzeća je potrebno ohrabrivati za otvaranje novih radnih mesta i investiranje u obrazovanje i razne vidove obuke sopstvene radne snage, kako bi se dostigao potreban nivo njihove fleksibilnosti.
Rast zaposlenosti ostvarivaće se unapređivanjem privrednog ambijenta, rastom privatnih i javnih investicija, kao i realizacijom niza neposrednih podsticaja za zapošljavanje.
Nosilac zapošljavanja i generator tražnje na primarnom tržištu rada u narednom periodu biće privatni sektor, posebno konkurentni izvozno orijentisani sektor malih i srednjih preduzeća. To će se ostvariti ubrzavanjem razvoja privatnog sektora i snažnim intenziviranjem investicione aktivnosti. Realizacijom krupnih investicija u industriju (automobilska i druge propulzivne industrije) i u infrastrukturu (gasovod, naftovod, putevi i pruge) stvoriće se tražnja za proizvodima MSP. Očekuje se da će rast tražnje za radnom snagom u privatnom sektoru biti veći od smanjenja zaposlenosti u društvenom i javnom sektoru, usled čega će se ukupna zaposlenost kontinuirano povećavati.
5.5. Smernice politike plata u javnom sektoru
U narednom srednjoročnom periodu zarade u Republici kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada, kako bi bile održive na dugi rok. Plate u javnom sektoru (državna uprava, javne službe, republička i lokalna javna preduzeća) u naredne tri godine, u okviru ukupnog fiskalnog prilagođavanja, strogo će se kontrolisati, sa ciljem da se smanji učešće troškova rada u državnom sektoru (državna uprava, javne službe) i u javnim preduzećima u BDP. U tom cilju preduzeće se odgovarajuće mere politike plata, kao što su: sporiji rast prosečnih plata od nominalnog rasta BDP, smanjenje broja zaposlenih, komercijalizacija određenih delatnosti i slično.
Radi stabilizovanja inflacije na niskom nivou i smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita uvešće se čvrsta kontrola mase plata u državnom sektoru, i to na svim nivoima i u svim organima i službama - korisnicima budžeta sa ciljem relativnog smanjivanja javne potrošnje. S obzirom na to da je još uvek visoko učešće troškova rada državnog sektora u BDP, potreban je srednjoročni plan smanjivanja tog učešća, i to u sklopu smanjivanja konsolidovane javne potrošnje. Istovremeno, potrebno je utvrditi dugoročnu politiku plata u državnom sektoru, tako da bude čvrsto definisana jasnim i trajno postavljenim pravilima koja će usloviti njihovo usklađivanje sa kretanjem produktivnosti i nivoom i rastom plata u privatnom sektoru.
Plate u republičkim i lokalnim javnim preduzećima kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada u tim preduzećima i stanjem na tržištu rada. Neopravdano je da zaposleni u monopolskim delatnostima imaju znatno veće plate od plata koje se na tržištu rada dobijaju za identičan posao i da se plate u ovim delatnostima povećavaju natprosečnim tempom. Uloga i značaj politike plata u javnom sektoru proizilaze iz činjenice da prema Anketi o radnoj snazi iz 2007. godine broj zaposlenih u javnom sektoru čini 25,5% ukupnog broja zaposlenih.
Odgovorna politika plata u celom javnom sektoru omogućiće povećanje javnih investicija i podržaće dugoročno održiv privredni rast i rast zaposlenosti. Takva politika plata će uticati i na nivo i kretanje zarada u privatnom sektoru, a doprineće i obuzdavanju domaće tražnje, usporavanju inflacije, ublažavanju spoljnoekonomske neravnoteže i povećanju konkurentnosti privrede.
Rast plata u državnom sektoru u skladu sa rastom produktivnosti rada podrazumeva napuštanje uravnilovke u raspodeli u državnoj upravi i javnim službama, što će se postići unapređivanjem stimulativnog sistema plata koji je u osnovi koncipiran Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga. Nastavak reformi državne uprave i javnih službi omogućiće smanjenje rashoda za zarade zaposlenih u ovim organima i službama, smanjenje broja zaposlenih, povećanje njihove efikasnosti u radu i pružanje kvalitetnijih usluga.
Doneće se zakon o položaju službenika na lokalnom nivou, kao i zakon o platama službenika i nameštenika na lokalnom nivou.
5.6. Smernice politike cena
U naredne tri godine nastaviće se liberalizacija cena u Srbiji. Postepena spoljnotrgovinska liberalizacija i unapređenje politike konkurencije indirektno će doprineti formiranju cena u konkurentskim uslovima.
Nastaviće se usklađivanje cena u oblasti prirodnih monopola na ekonomskim principima. Najvažnije sistemske aktivnosti u okviru politike cena su:
- smanjivanje obuhvata kontrole cena;
- prenos nadležnosti za odobravanje povećanja cena u infrastrukturnim delatnostima na regulatorna tela, u skladu sa zakonima koji regulišu pojedine infrastrukturne delatnosti;
- unapređenje politike cena u komunalnim delatnostima;
- promena modela usklađivanja cena naftnih derivata.
U okviru usklađivanja cena u infrastrukturnim delatnostima na ekonomskim principima najvažnije mere su:
- dovođenje regulisanih cena na ekonomski nivo, što podrazumeva povećanje cena određenih roba i usluga, ali i smanjenje cena onih roba i usluga koje su neopravdano visoke u odnosu na zemlje u okruženju. Cene proizvoda i usluga preduzeća čiji je osnivač Republika i jedinica lokalne samouprave utvrđivaće se na ekonomskim principima, imajući u vidu razvojnu kategoriju, uz potpuno poštovanje zaštite životne sredine i objektivizaciju broja zaposlenih i zarada u tim preduzećima;
- povećanje cene električne energije na ekonomski nivo kao nužan uslov za osposobljavanje Elektroprivrede Srbije za suočavanje sa konkurencijom i za realizaciju novih investicija. Agencija za energetiku pri određivanju cena električne energije uzimaće u obzir ekonomski opravdane troškove i profit koji obezbeđuje sredstva za nove investicije i razvoj elektroprivrede;
- rebalans tarifnog sistema Telekoma kao ključnog uslova za liberalizaciju fiksne telefonije u Srbiji. Očekuje se da će Agencija za telekomunikacije dosledno sprovoditi svoja ovlašćenja u delu regulisanja tržišta telekomunikacijskih usluga i cena.
- kretanje cena lekova za humanu upotrebu biće u funkciji parametara propisanih kriterijumima za formiranje cena lekova. Usklađivanje cena lekova vršiće se u skladu sa promenama cena lekova u referentnim zemljama (Slovenija, Hrvatska, Italija) u kojima je lek dobio dozvolu za stavljanje u promet i promenama kursa evra prema dinaru. Pri tome, imaće se u vidu uticaj promena cena lekova na izdatke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za lekove koji se propisuju i izdaju na recept, kao i uticaj na inflaciju.
II. FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2009. DO 2011. GODINE
1.
Fiskalna kretanja u periodu 2005-2007. godine(4)
(4) Razlike u procentualnom učešću prihoda, rashoda i rezultata u BDP, u odnosu na prethodni Memorandum rezultat su promene nominalnog iznosa BDP.
Konsolidovani sektor države je nakon fiskalnog prilagođavanja i ostvarenog suficita u 2005. godini, povećanjem javnih rashoda ušao u deficit u 2006. i 2007. godini. Povećanje ekspanzivnosti fiskalne politike usledilo je nakon završetka aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (februar 2006. godine) i nakon visokih priliva po osnovu privatizacije koji su omogućili povećanje rashoda bez značajnijeg novog zaduživanja države. Nepovoljna okolnost u kojoj je delovala fiskalna politika su učestali izborni ciklusi i po tom osnovu povećano predizborno trošenje.
Tabela 21. Konsolidovani bilans sektora države u periodu 2005-2007, u % BDP
----------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
----------------------------------------------------
Javni prihodi 42,7 43,5 43,2
Javni rashodi i neto pozajmice 41,8 45,1 45,2
Fiskalni suficit/deficit 0,9 -1,6 -2,0
----------------------------------------------------
Nakon reformi u poreskom sistemu, sprovedenih do kraja 2005. godine poreski sistem u Srbiji je velikim delom usaglašen sa poreskim sistemima modernih tržišnih privreda, pre svega sa zemljama EU. Kao posledica reformi u poreskom sistemu fiskalni prihodi su stabilizovani na nivou od oko 43% BDP. U poređenju sa zemljama EU, ukupno fiskalno opterećenje u Srbiji nešto je veće od proseka.
Povećanje ukupnih rashoda rezultat je značajnijeg povećanja kapitalnih rashoda u 2006. i 2007. godini (uvođenje NIP), uz istovremeni rast tekućih rashoda. Kapitalni rashodi veći su u 2007. u odnosu na 2005. godinu 2,2 procentna poena, dok su tekući rashodi veći za 1 procentni poen u odnosu na 2005. godinu. Povećanje tekućih rashoda, naročito onih kategorija kod kojih se zakonom povećava nivo izdvajanja, stvara dugoročan problem, jer je prostor za uštede države smanjen.
Tabela 22. Tekući i kapitalni prihodi i rashodi konsolidovanog sektora države, u % BDP
--------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
--------------------------------------------------------
I. Javni prihodi 42,7 43,5 43,2
1. Tekući prihodi 42,2 43,0 42,7
2. Kapitalni prihodi 0,5 0,5 0,5
II. Javni rashodi i neto pozajmice 41,8 45,1 45,2
1. Tekući rashodi 38,7 40,5 39,6
2. Kapitalni rashodi 2,7 4,0 4,9
3. Neto budžetske pozajmice 0,3 0,5 0,7
III. Fiskalni suficit/deficit 0,9 -1,6 -2,0
Prema učešću javnih rashoda u BDP, u 2007. godini Srbija se nalazi znatno iznad proseka zemalja EU.
U istom periodu, značajno je smanjen javni dug Republike Srbije. U toku 2006. i 2007. godine prevremeno su otplaćene rate duga penzionerima i jedan deo duga prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj. Istovremeno država je uspešno servisirala sve obaveze prema domaćim i inostranim kreditorima (stara devizna štednja, zajam za privredni preporod NBS, Pariski i Londonski klub).
Tabela 23. Javni dug Republike Srbije u periodu 2005-2007. godine
--------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
--------------------------------------------------
Javni dug u mil. dinara 879.171 738.808 703.249
Javni dug, % BDP 52,0 37,2 30,2
--------------------------------------------------
Metodologija Statistike javnih finansija
Ministarstvo finansija počev od Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, prilikom projekcije fiskalnih agregata koristi metodologiju MMF - Statistika državnih finansija. Radi uporedivosti podataka koji su prezentovani u ovom memorandumu i podaci za period 2005-2007. godine preračunati su koristeći istu metodološku osnovu.
Osnovni cilj usaglašavanja sa metodologijom Statistike javnih finansija je mogućnost sagledavanja makroekonomskih implikacija fiskalne politike. Od posebnog značaja je sagledavanje uticaja fiskalne politike na domaću tražnju, te se svaka stavka prihoda i rashoda razmatra sa ovog stanovišta, bez obzira na prirodu njenog računovodstvenog evidentiranja.
Komparativni prikaz dosadašnje i nove metodologije statistike javnih finansija:
1. Nivo posmatranja je konsolidovani sektor države koji se sastoji od sledećih nivoa vlasti:
centralni nivo vlasti - budžet Republike Srbije i Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja; lokalni nivo vlasti - budžet AP Vojvodine i budžeti opština i gradova; JP "Putevi Srbije". U dosadašnjoj praksi JP "Putevi Srbije" obuhvatani su samo delom koji se finansira iz prihoda po osnovu akciza na derivate nafte.
2. Obuhvat podataka: pored budžetskih sredstava primenom navedene metodologije u obračun fiskalnih agregata ulaze i ostali izvori finansiranja - deo sopstvenih prihoda državnih organa, donacije, krediti i privatizacioni prilivi. Dosadašnji obuhvat podrazumevao je samo budžetska sredstva i iz budžetskih izvora finansirane rashode.
3. Način obračuna rezultata: Deficit odnosno suficit konsolidovanog sektora države jednak je razlici između prihoda i ukupnih rashoda uvećanih za neto budžetske pozajmice. Kategorija neto budžetskih pozajmica tretira se kao stavka rashoda u slučajevima kada je svrha izdataka sprovođenje određene državne politike, dok ukoliko se izdavanje vrši u cilju upravljanja likvidnošću - izdatak po tom osnovu postaje stavka finansiranja, bez uticaja na rezultat države. Neto budžetske pozajmice - bez obzira na njihovu svrhu tretirane su, do sada, kao deo finansiranja, dakle bez uticaja na rezultat.
4. Razlika u računovodstvenom i statističkom obuhvatu pojedinih stavki rashoda: s obzirom na primarni cilj - sagledavanje makroekonomskih implikacija fiskalne politike pojedine stavke rashoda npr. otplata duga penzionerima, koja se računovodstveno tretira kao deo otplate duga - bez uticaja na rezultat, statistički ima tretman transfera stanovništvu i po tom osnovu utiče na povećanje domaće tražnje. Licenca, računovodstveno tretirana kao tekući neporeski prihod, s obzirom na jednokratni karakter sada se posmatra kao deo finansiranja.
Sa unapređenjem računovodstvene osnove - prelazak na obračunski osnov evidentiranja državnih transakcija - stvoriće se uslovi za dalje usavršavanje metodologije statistike državnih finansija, te usklađivanja metodologije sa EU (ESA 95).
Javni prihodi u periodu 2005-2007. godine
Konsolidovani prihodi sektora države u posmatranom periodu čine, u proseku blizu 43% BDP. Dominantno je učešće tekućih prihoda, dok su kapitalni prihodi u posmatranom periodu niski i stabilni i iznose 0,5% BDP. Poreski prihodi, u posmatranom periodu, u proseku čine 37,7% BDP. Izmene u poreskoj politici u navedenom periodu nisu značajnije promenile ukupne poreske prihode, odnosno njihovo učešće u BDP, dok je bilo izvesnih promena u strukturi prihoda.
Tabela 24. Konsolidovani prihodi sektora države u periodu 2005-2007, u % BDP
-----------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
-----------------------------------------------------------
Javni prihodi 42,7 43,5 43,2
I. Tekući prihodi 42,2 43,0 42,7
1. Poreski prihodi 37,7 38,0 37,3
1.1. Carine 2,3 2,3 2,5
1.2. Porez na dohodak građana 5,6 6,0 5,0
1.3. Porez na dobit 0,6 0,9 1,3
1.4. PDV 12,8 11,3 11,4
1.5. Akcize 4,2 4,4 4,2
1.6. Porez na imovinu 0,9 0,9 0,8
1.7. Ostali poreski prihodi 0,6 0,6 0,6
1.8. Doprinosi za socijalno osiguranje 10,8 11,6 11,6
2. Neporeski prihodi 4,5 5,0 5,4
3. Kapitalni prihodi 0,5 0,5 0,5
-----------------------------------------------------------
U strukturi poreskih prihoda u Srbiji su u posmatranom periodu dominantni porezi na potrošnju (indirektni porezi), dok se razvijenije zemlje EU u finansiranju više oslanjaju na tzv. direktne poreze.
Pojedinačno najveće učešće u BDP imaju PDV i doprinosi za socijalno osiguranje. Prihod po osnovu PDV, obično u prvoj godini primene beleži najveće učešće u BDP, da bi u narednim godinama blago opao i zatim stabilizovao učešće u BDP.
Doprinosi za socijalno osiguranje povećali su učešće u BDP, u 2006. i 2007. godini zahvaljujući rastu zarada u posmatranom periodu. Porez na dohodak građana, čiji najveći deo čini porez na zarade ima daleko skromnije učešće u BDP. U 2007. godini došlo je do pada učešća ovog prihoda u BDP za oko 1 procentni poen, zbog smanjenja poreske stope. To smanjenje bi bilo i veće da nije u izvesnoj meri kompenzovano rastom zarada u posmatranom periodu. Smanjenje stope poreza na zarade, u uslovima relativno visokog rasta zarada tokom 2007. godine nije značajnije smanjilo troškove rada.
Porez na dobit preduzeća u posmatranim godinama značajno povećava učešće u BDP. Na ovakvo kretanje poreza na dobit uticalo je više faktora, sprovedena privatizacija i restrukturiranje privrede, ali i primena međunarodnih računovodstvenih standarda i realnije iskazivanje rezultata poslovanja.
Tabela 25. Konsolidovani prihodi sektora države - struktura u periodu 2005-2007. godine
-----------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
-----------------------------------------------------------
Javni prihodi 100,0 100,0 100,0
I. Tekući prihodi 98,9 98,8 98,8
1. Poreski prihodi 88,4 87,3 86,4
1.1. Carine 5,4 5,2 5,7
1.2. Porez na dohodak građana 13,1 13,7 11,5
1.3. Porez na dobit 1,4 2,1 2,9
1.4. PDV 29,9 26,0 26,4
1.5. Akcize 9,9 10,0 9,8
1.6. Porez na imovinu 2,0 2,1 1,9
1.7. Ostali poreski prihodi 1,3 1,4 1,4
1.8. Doprinosi za socijalno osiguranje 25,4 26,7 26,8
2. Neporeski prihodi 10,5 11,5 12,5
3. Kapitalni prihodi 1,1 1,2 1,2
-----------------------------------------------------------
Javni rashodi u periodu 2005-2007. godine
Ekspanzivna fiskalna politika u 2006. i 2007. godini, imala je za posledicu povećanje učešća javne potrošnje u BDP za 3,4 procentnih poena. Fiskalni suficit ostvaren u 2005. godini i visoki privatizacioni prilivi omogućili su visok rast kapitalnih rashoda i nešto niži, ali i dalje visok rast tekućih rashoda. Rastom kapitalnih rashoda dostignut je nivo javnih investicija koji je blizak prosečnim kapitalnim ulaganjima u zemljama Jugoistočne Evrope.(5)
(5) Prosečna kapitalna ulaganja u zemljama Jugoistočne Evrope u razdoblju 2004-2006. iznose 5,1% BDP.
Tabela 26. Konsolidovani rashodi sektora države u periodu 2005-2007, u % BDP
-------------------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
-------------------------------------------------------------------
Javni rashodi 41,8 45,1 45,2
1. Tekući rashodi 38,7 40,5 39,6
1.1. Rashodi za zaposlene 10,1 10,3 10,2
1.2. Kupovina roba i usluga 6,3 6,8 7,2
1.3. Otplata kamata 1,0 1,5 0,8
1.4. Subvencije 3,2 2,8 2,7
1.5. Socijalna pomoć i transferi stanovništvu 17,0 18,2 17,6
1.6. Ostali tekući rashodi 1,1 0,9 1,0
2. Kapitalni rashodi 2,7 4,1 5,0
3. Neto budžetske pozajmice 0,3 0,5 0,7
-------------------------------------------------------------------
Fiskalna politika je bila izrazito ekspanzivna u 2006. godini. Gotovo celokupno povećanje rashoda u periodu 2005 - 2007. godina desilo se upravo u 2006. godini. Fiskalni prostor stvoren restriktivnom politikom u 2005. godini nije iskorišćen samo za povećanje kapitalnih rashoda, već i za značajno povećanje tekućih rashoda.
Učešće tekućih rashoda u BDP, u 2006. godini povećalo se za 1,8 procentnih poena. Naročito nepovoljan je rast onih kategorija tekućih rashoda čije povećanje utiče i na povećana izdvajanja u narednim godinama, smanjujući na taj način manevarski prostor za značajniju promenu u politici javnih rashoda. Ovo se odnosi pre svega na plate zaposlenih, te zakonski određene transfere stanovništvu. Visok rast socijalnih davanja i transfera stanovništvu u 2006. godini delom je posledica prevremene otplate duga penzionerima i nema karakter trajno uvećanih transfera stanovništvu.(6)
Tekući rashodi u 2007. godini imaju niže učešće u BDP, u odnosu na 2006. godinu za 0,9 procentnih poena, mada je njihovo učešće i dalje veće nego u 2005. godini za skoro 1 procentni poen. Uspeh fiskalne politike u 2007. godini jeste zaustavljanje stalnih pritisaka za povećanjem tekućih rashoda. Većina tekućih rashoda ima manje učešće u BDP, ili bar sporiji rast učešća, u odnosu na 2006. godinu.
Kapitalni rashodi povećavaju učešće u BDP za 0,9 procentnih poena, u odnosu na 2006. godinu. Glavni faktor rasta kapitalnih rashoda je realizacija NIP tokom 2007. godine, dok je u 2006. godini NIP realizovan samo u poslednjem tromesečju.(7)
(6) Prevremene otplate duga penzionerima predstavljaju otplatu glavnice duga sa pripadajućom kamatom. Računovodstveno, otplata glavnice duga je stavka finansiranja i kao takva ne bi trebalo da utiče na rezultat. Međutim u skladu sa metodologijom GFS 1986, gde je od presudne važnosti utvrditi likvidnosni uticaj javne potrošnje na domaću tražnju, ova stavka tretira se kao tekući rashod i deo je transfera stanovništvu.
(7) Realizacija NIP u 2006. godini započeta je nakon rebalansa budžeta, usvojenog u septembru 2006. godine.
Tabela 27. Konsolidovani rashodi sektora države - struktura u periodu 2005-2007. godina
-------------------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
-------------------------------------------------------------------
Javni rashodi 100,0 100,0 100,0
1. Tekući rashodi 92,7 89,7 87,5
1.1. Rashodi za zaposlene 24,0 22,8 22,6
1.2. Kupovina roba i usluga 15,2 15,2 16,0
1.3. Otplata kamata 2,5 3,4 1,7
1.4. Subvencije 7,8 6,2 6,0
1.5. Socijalna pomoć i transferi stanovništvu 40,7 40,2 38,9
1.6. Ostali tekući rashodi 2,5 1,9 2,3
2. Kapitalni rashodi 6,5 9,1 11,1
3. Neto budžetske pozajmice 0,8 1,2 1,5
-------------------------------------------------------------------
U posmatranom periodu došlo je do određene izmene u strukturi javne potrošnje. Tekući rashodi u 2007. godini su ispod 90% ukupnih rashoda, dok su 2005. godine oni činili 92,7% ukupnih rashoda. Međutim, ova pozitivna promena u strukturi javne potrošnje ostvarena je uz brži rast ukupne javne potrošnje od rasta BDP, što je za posledicu imalo povećanje fiskalnog deficita.
Preko 60% ukupne javne potrošnje čine zarade zaposlenih i socijalni transferi stanovništvu. Socijalni i drugi transferi stanovništvu su zakonski određeni, i po tom osnovu u kratkom roku nepromenljivi. Značajnije smanjenje rashoda za zaposlene suočava se sa velikim pritiscima sindikata i teško se sprovodi. Visoko učešće troškova rada u ukupnoj javnoj potrošnji rezultat su velikog broja zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama, ali i visokog nivoa plata u javnom sektoru čiji je prosek bio veći od prosečne zarade u Srbiji. Nepromenjeno učešće troškova rada u BDP u 2007. godini, u odnosu na prethodnu, uprkos visokom rastu neto plata, posledica je smanjenog fiskalnog opterećenja zarada, od januara 2007. godine.
Od ostalih tekućih rashoda - bez zarada i socijalnih transfera, gotovo polovina je takođe nediskreciona ili teško promenljiva u kratkom roku (kamate, stalni troškovi i dr.), iz čega proizilazi da je između 75% - 80% javne potrošnje unapred predodređeno i da je fiskalni prostor za značajniju izmenu politika javnih rashoda u kratkom roku minimalan.
Pojedinačno najveće učešće u BDP - posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji imaju rashodi u funkciji socijalne zaštite. Pored rashoda državnih organa koji obavljaju funkciju socijalne zaštite ovde spadaju i rashodi PIO fonda i Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovi rashodi povećali su učešće u BDP za 0,7 procentnih poena u posmatranom periodu.
Tabela 28. Konsolidovani rashodi sektora države - struktura po funkcionalnoj klasifikaciji u periodu 2005-2007. godina, % BDP
----------------------------------------------------------
2005. 2006. 2007.
----------------------------------------------------------
Javni rashodi - ukupno 41,9 45,1 45,2
1. Opšte javne usluge 4,2 5,3 4,2
2. Odbrana 2,4 2,4 2,5
3. Javni red i bezbednost 2,3 2,5 2,5
4. Ekonomski poslovi 5,5 5,9 6,6
5. Zaštita životne sredine 0,2 0,3 0,3
6. Stanovanje i zajednica 1,5 2,0 1,8
7. Zdravstvo 5,7 5,9 6,2
8. Rekreacija, sport, kultura i vere 1,0 1,0 1,0
9. Obrazovanje 3,5 3,8 3,8
10. Socijalna zaštita 15,6 16,1 16,3
----------------------------------------------------------
Značajan procenat BDP izdvaja se i za zdravstvo, ekonomske poslove, opšte javne usluge i obrazovanje, koji beleže i najviši rast u posmatranom periodu.
2. Fiskalna kretanja u 2008. godini i fiskalni okvir za period 2009-2011. godine
2.1. Izgledi za 2008. godinu
Konsolidovani sektor države 2008. godinu završiće sa deficitom nešto nižim od prvobitno planiranog.(8) Tendencije u poslednjem kvartalu tekuće godine ukazuju na nešto niže ostvarenje prihoda od planiranih, ali i na izvršenje rashoda ispod planiranog nivoa što dovodi do deficita nižeg od predviđenog.
(8) Pod planom se podrazumeva fiskalni okvir dat u revidiranom Memorandumu o budžetu za 2009. i naredne dve godine, koji je Vlada usvojila 2. oktobra 2008. godine.
Tabela 29. Konsolidovani bilans sektora države u 2008. godini u % BDP
---------------------------------------
2008.
---------------------------------------
Javni prihodi 41,1
Javni rashodi i neto pozajmice 43,1
Fiskalni deficit -2,0
---------------------------------------
Očekuje se da prihodi konsolidovanog sektora države do kraja 2008. godine dostignu 41,1% BDP što je 1,6 procentnih poena niže od planiranog nivoa. Niže ostvarenje očekuje se kako na poreskim tako i na neporeskim i kapitalnim prihodima.
Tabela 30. Konsolidovani prihodi sektora države u 2008. godini, % BDP
----------------------------------------------
2008.
----------------------------------------------
Javni prihodi 41,1
I. Tekući prihodi 41,1
1. Poreski prihodi 36,1
1.1. Carine 2,3
1.2. Porez na dohodak građana 4,9
1.3. Porez na dobit 1,4
1.4. PDV 11,0
1.5. Akcize 3,9
1.6. Porez na imovinu 0,7
1.7. Ostali poreski prihodi 0,6
1.8. Doprinosi za socijalno osiguranje 11,4
2. Neporeski prihodi 5,0
3. Kapitalni prihodi 0,0
----------------------------------------------
Kod poreskih prihoda ostvarenje niže od planiranog najveće je kod carina, PDV i poreza na dohodak. Dva su razloga koja dovode do nižeg ostvarenja ovih poreskih prihoda. Prvo, najavljena primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i dodatno smanjenje carina na automobile usporilo je uvoz. Posledično prihodi od PDV na uvozne proizvode i carine usporili su rast i očekuje se da neće dostići planirane vrednosti do kraja godine. Drugo, uzrok nižeg ostvarenja prihoda je usporenje privredne aktivnosti uslovljeno prelivanjem uticaja svetske finansijske krize na Srbiju. U kojoj meri je usporenje privredne aktivnosti dovelo do nešto nižih prihoda nije moguće tačno utvrditi imajući u vidu da će makroekonomski indikatori koji bi potvrdili ovu pretpostavku biti raspoloživi u prvom tromesečju naredne godine. Uzrok sporijeg u odnosu na planirani rast poreza na dohodak građana je usporavanje nominalnog i realnog rasta zarada.
Kod neporeskih i kapitalnih prihoda podbačaj se očekuje zbog nižih od planiranih prihoda po osnovu kamata (manji depoziti države - manji prihod od kamate na depozite), kao i primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Rashodi konsolidovanog sektora države po proceni izvršiće se na nivou od 43,1% BDP što je 2,3 procentnih poena niže od planiranog nivoa.
Tabela 31. Konsolidovani rashodi sektora države u 2008. godini, % BDP
------------------------------------------------------
2008.
------------------------------------------------------
Javni rashodi 43,1
1. Tekući rashodi 39,3
1.1. Rashodi za zaposlene 10,4
1.2. Kupovina roba i usluga 6,9
1.3. Otplata kamata 0,7
1.4. Subvencije 2,6
1.5. Socijalna pomoć i transferi stanovništvu 18,1
1.6. Ostali tekući rashodi 0,7
2. Kapitalni rashodi 3,1
3. Neto budžetske pozajmice 0,7
------------------------------------------------------
Zakonski određeni rashodi izvršiće se na nivou na kom su planirani, dok se prostor za uštede otvara na onim rashodima koji su diskrecionog karaktera. U okviru tekućih rashoda niže izvršenje od planiranog očekuje se kod kupovine roba i usluga. Očekivano izvršenje kapitalnog budžeta je na znatno nižem nivou od planiranog. Jedan od razloga je u tome što postoji veliki broj nezapočetih projekata NIP za koje je novac opredeljen u budžetu ali se ne mogu izvršiti do kraja godine.
2.2. Fiskalne projekcije za period 2009-2011. godine
Fiskalna politika u predstojećem srednjoročnom periodu mora odgovoriti na izazove očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u uslovima pogoršanja globalnog finansijskog i ekonomskog okruženja. Svetska ekonomska kriza se, nakon finansijske krize, proširila i na realni sektor. Kao posledica toga, veliki broj, uglavnom razvijenih, zemalja u svetu se trenutno nalazi u recesiji. Ekonomija i finansije Srbije takođe su pod uticajem svetske ekonomske krize.
U periodu 2006-2008. godine fiskalna politika bila je prociklična. Osnovni razlog prociklične fiskalne politike bili su učestali izbori u ovom periodu i povećanje javne potrošnje po tom osnovu.
Fiskalna politika, iz navedenih razloga, u narednom srednjoročnom periodu ne može biti u punoj meri kontraciklična. Čvrste granice javne potrošnje, odnosno fiskalnog deficita u ovom periodu postavljaju ograničene mogućnosti finansiranja. Sem toga, očekuje se da će se potpisivanjem aranžmana sa MMF učvrstiti namere kreatora ekonomske i fiskalne politike u pravcu vođenja restriktivne fiskalne politike.
Osnovni cilj fiskalne politike u narednom periodu je smanjenje javne potrošnje, kroz smanjenje tekućih rashoda, kako bi se stvorio prostor za neophodna infrastrukturna ulaganja.
Tabela 32. Konsolidovani bilans sektora države u periodu 2009-2011. godine, u % BDP
-----------------------------------------------------
2009. 2010. 2011.
-----------------------------------------------------
Javni prihodi 41,9 41,6 41,6
Javni rashodi i neto pozajmice 43,3 42,7 42,3
Fiskalni suficit / deficit -1,4 -1,0 -0,7
-----------------------------------------------------
Deficit konsolidovanog sektora države u 2009. godini iznosi 1,4% BDP. U 2010. i 2011. godini predviđa se dalje smanjenje deficita na 1% odnosno 0,7% BDP.
Prihodi konsolidovanog sektora države niži su na kraju srednjoročnog perioda za 0,3 procentnih poena dok je glavno prilagođenje na rashodnoj strani i iznosi 1 procentni poen.
Tabela 33. Konsolidovani prihodi sektora države u periodu 2009-2011. godine, u % BDP
------------------------------------------------------------
2009. 2010. 2011.
------------------------------------------------------------
Javni prihodi 41,9 41,6 41,6
I. Tekući prihodi 41,9 41,6 41,6
1. Poreski prihodi 36,4 36,4 36,4
1.1. Carine 1,7 1,3 1,1
1.2. Porez na dohodak građana 4,8 4,8 4,8
1.3. Porez na dobit 1,6 1,7 1,9
1.4. PDV 11,1 11,1 11,1
1.5. Akcize 4,3 4,4 4,5
1.6. Porez na imovinu 0,7 0,7 0,7
1.7. Ostali poreski prihodi 0,6 0,6 0,6
1.8. Doprinosi za socijalno osiguranje 11,7 11,7 11,7
2. Neporeski prihodi 5,5 5,2 5,2
3. Kapitalni prihodi 0,0 0,0 0,0
------------------------------------------------------------
Projekcija prihoda za period 2009-2011. godine zasniva se na projekciji makroekonomskih indikatora relevantnih za pojedine kategorije prihoda i na planiranim izmenama poreskih, carinskih i akciznih politika.
Carine. Prihodi po osnovu carina u narednom srednjoročnom periodu projektovani su u skladu sa očekivanim kretanjem uvoza. Ključna izmena u carinskoj politici je očekivana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji podrazumeva fazno smanjenje carina na uvoz proizvoda iz EU. Efekti primene Sporazuma na smanjenje prihoda od carina računati su imajući u vidu da je 2009. godina prva godina liberalizacije.
Porez na dohodak građana. Najznačajniji oblik poreza na dohodak je porez na zarade koji čini 75% ove poreske kategorije. Budući da se u narednom periodu očekuje kretanje rasta zarada u skladu sa rastom BDP, učešće poreza na dohodak u BDP bi trebalo da se stabilizuje na nivou od 4,8%. Pri projekcijama kretanja poreza na dohodak uzeto je u obzir i ukidanje poreza na prihode od kamata u 2009. godini.
Porez na dobit preduzeća. U prethodnim godinama prihodi po osnovu ove poreske kategorije ostvarivali su visoke stope rasta, kao rezultat privatizacije i restrukturiranja privrede. Očekuje se da se nastavi trend rasta, ali dosta umerenije, s obzirom da je došlo do usporavanja privatizacije i da se u narednom periodu očekuje usporavanje privredne aktivnosti.
Porez na dodatu vrednost. Porez na dodatu vrednost, kao najbitnija poreska kategorija, sastoji se iz dve komponente. Domaća komponenta, odnosno porez na dodatu vrednost u zemlji, je u značajnoj korelaciji sa kretanjem BDP, što znači da rast ove komponente prati rast BDP. Sa druge strane, uvozna komponenta, odnosno porez na dodatu vrednost roba i usluga koji se uvoze u zemlju, direktno zavisi od kretanja uvoza. Budući da se očekuje realni rast BDP, iako sporiji u odnosu na ranije procene, predviđeno je da prihodi od PDV zadrže isto učešće u BDP.
Akcize. Prihodi od akciza projektuju se na osnovu potrošnje akciznih proizvoda i visine akciza u narednom periodu. Budući da će u 2009. godini i naredne dve godine doći do povećanja akciza, kao posledice usklađivanja maloprodajnih cena akciznih proizvoda sa cenama u zemljama u okruženju, planirano je da učešće prihoda od akciza u BDP raste u narednom periodu.
Porez na imovinu i ostali poreski prihodi. Ove kategorije prihoda kreću se u skladu sa rastom BDP.
Doprinosi za socijalno osiguranje. Prilikom projekcije visine prihoda po osnovu doprinosa za socijalno osiguranje koriste se iste pretpostavke kao i za projekciju prihoda po osnovu poreza na zarade, tako da se učešće ove prihodne kategorije u BDP neće bitno promeniti u narednom periodu.
Neporeski prihodi. U 2009. godini značajan prihod očekuje se od dela dobiti javnih preduzeća koja je ostvarena u 2008. godini, a koji će biti prebačen budžetu Republike po osnovu prava koja Republika ima u ovim preduzećima. Dobit javnih preduzeća u narednim godinama, pa tako i deo koji pripada republičkom budžetu, zavisiće kako od kretanja privredne aktivnosti u zemlji, tako i od procesa restrukturiranja ovih preduzeća, pre svega udela države u njihovom kapitalu.
Ključ za ostvarenje osnovnog cilja fiskalne politike u narednom periodu - očuvanje makroekonomske stabilnosti - jeste smanjenje tekuće potrošnje države izraženo u procentu BDP. Pretpostavka za to je relativno smanjenje tri ključne kategorije rashoda: zarade zaposlenih u državnom, odnosno javnom sektoru (uključujući i smanjenje broja zaposlenih), transferi stanovništvu čiji najveći deo predstavljaju penzije i državne subvencije. Ovi rashodi u narednom srednjoročnom periodu moraju rasti sporije od nominalnog rasta BDP.
Očuvanjem realnog nivoa zarada i transfera stanovništvu obezbediće se zadržavanje dostignutog nivoa životnog standarda ovih kategorija stanovništva.
Tabela 34. Konsolidovani rashodi sektora države u periodu 2009-2011. godine, u % BDP
--------------------------------------------------------------------
2009. 2010. 2011.
--------------------------------------------------------------------
Javni rashodi 43,3 42,7 42,3
1. Tekući rashodi 38,9 38,1 37,4
1.1. Rashodi za zaposlene 10,1 9,8 9,7
1.2. Kupovina roba i usluga 7,0 6,7 6,3
1.3. Otplata kamata 0,9 0,9 1,0
1.4. Subvencije 2,1 2,0 2,0
1.5. Socijalna pomoć i transferi stanovništvu 18,2 18,0 17,6
1.6. Ostali tekući rashodi 0,7 0,7 0,8
2. Kapitalni rashodi 3,7 4,1 4,4
3. Neto budžetske pozajmice 0,7 0,5 0,5
--------------------------------------------------------------------
Planirana politika rashoda u periodu 2009-2011. godine trebalo bi da dovede do smanjenja javne potrošnje za 1 procentni poen. Javna potrošnja smanjivaće se u delu tekuće potrošnje, 1,5 procentnih poena u posmatranom periodu, dok bi kapitalna ulaganja u istom periodu trebalo da rastu po stopi većoj od nominalnog rasta BDP i na taj način povećaju učešće u BDP do kraja posmatranog perioda.
Rashodi za zaposlene. Rast zarada u sektoru države u 2009. godini ograničen je do nivoa projektovane inflacije koja iznosi 8%. U 2010. i 2011. godini rast zarada sporiji je od nominalnog rasta BDP. Fond zarada planiran je imajući u vidu da neće biti povećanja broja zaposlenih. Politika plata definisana za sektor države (republički i lokalni nivo vlasti i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja) primenjivaće i na javni sektor (javna preduzeća).
Kupovina roba i usluga. Značajne uštede planiraju se u okviru kupovine roba i usluga. Materijalni troškovi državne administracije će biti planirani u 2009. godini na istom nivou kao u 2008. godini. U narednim godinama usklađivanje ovih rashoda samo sa inflacijom doprineće značajnom smanjenju učešća ovih troškova u BDP.
Otplata kamata. Troškovi otplate kamata planirani su u skladu sa planom otplate glavnice javnog duga. U obzir je uzeto i kretanje kamata koje plaća lokalni nivo vlasti. Učešće rashoda za kamate u BDP u narednom trogodišnjem periodu je stabilno i na nivou od oko 1% BDP.
Subvencije. Rashodi za subvencije u 2009. godini iznose 2,1% BDP, što je 0,5 procentnih poena niže od subvencija predviđenih u 2008. godini. Manji rashodi po osnovu subvencija predviđeni su kako na republičkom tako i na lokalnom nivou. Na nivou budžeta Republike, relativno smanjenje sredstava za ove namene pretpostavlja prioritizaciju oblasti koje se subvencionišu. Kod subvencija za poljoprivredu prioritet se daje subvencionisanju poljoprivrednika - fizičkih lica, dok će sredstva za subvencionisanje pravnih lica biti smanjena. Subvencije namenjene isplati zarada u pojedinim javnim preduzećima (JP "Železnice Srbije"), kretaće se u skladu sa politikom plata u državnom, odnosno javnom sektoru - do nivoa planirane inflacije. Na lokalnom nivou povećanje cena grejanja i prevoza smanjiće potrebu za subvencionisanjem ovih preduzeća. U naredne dve godine nastaviće se politika smanjenja subvencija, tako da na kraju posmatranog perioda njihovo učešće u BDP ne bude veće od 2%.
Socijalna pomoć i transferi stanovništvu. Najveća kategorija u okviru transfera stanovništvu su rashodi za isplatu penzija. Vanredno povećanje penzija za 10% u novembru 2008. godine, podrazumeva rast mase potrebne za isplatu penzija od 16,4% u narednoj godini, zbog prenetog efekta. U 2009. godini nema prostora za dalji rast ovih rashoda te se penzije zadržavaju na nivou dostignutom nakon povećanja u 2008. godini. Ostali transferi stanovništvu (socijalna pomoć iz budžeta, dečiji dodaci, naknade za invalide i dr.) usklađuju se u 2009. godini sa inflacijom. U 2010. i 2011. godini transferi namenjeni stanovništvu usklađivaće se sa inflacijom, pod pretpostavkom neizmenjenih politika koje regulišu ovu oblast.
Kapitalni rashodi. Štednja koja je planirana u okviru tekućih rashoda stvoriće prostor da kapitalni rashodi rastu brže od nominalnog rasta BDP i po tom osnovu povećaju učešće u BDP. Pri tome, sredstva namenjena kapitalnim ulaganjima biće usmerena na infrastrukturne projekte od nacionalnog značaja (drumski i železnički koridor 10). Zbog nepovoljnih uslova koji trenutno vladaju na tržištu kapitala, otežano je pribavljanje sredstava za finansiranje ovih projekata zbog čega je neophodna njihova prioritizacija i opredeljenje za one projekte od kojih bi koristi imali najširi slojevi stanovništva.
Neto budžetske pozajmice. U 2009. godini najveći deo rashoda koji se svrstavaju u budžetske pozajmice i nabavku finansijske imovine čini osnivački ulog u FIAT. Ostale vrste rashoda u ovoj kategoriji planirane su na nižem nivou, u odnosu na 2008. godinu. U 2010. i 2011. godini ova pozicija zadržava učešće na nivou od 0,5% BDP.
Tabela 35. Konsolidovani rashodi sektora države - struktura po funkcionalnoj klasifikaciji, u periodu 2009-2011. godine, u % BDP
-----------------------------------------------------------
2009. 2010. 2011.
-----------------------------------------------------------
Javni rashodi - ukupno 43,3 42,7 42,3
1. Opšte javne usluge 3,8 3,6 3,6
2. Odbrana 2,4 2,4 2,4
3. Javni red i bezbednost 2,4 2,3 2,3
4. Ekonomski poslovi 6,1 6,0 5,9
5. Zaštita životne sredine 0,3 0,3 0,3
6. Stanovanje i zajednica 1,4 1,4 1,4
7. Zdravstvo 5,9 5,8 5,8
8. Rekreacija, sport, kultura i vere 0,7 0,7 0,8
9. Obrazovanje 3,9 3,9 3,9
10. Socijalna zaštita 16,4 16,3 15,9
-----------------------------------------------------------
2.3. Lokalna samouprava
Godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera, koji se raspoređuje jedinicama lokalne samouprave, utvrđen je u skladu sa članom 37. Zakona o finansiranju lokalne samouprave (’Službeni glasnik RS’, broj 62/06) u visini od 40,7 mlrd. dinara. Na osnovu metodologije i kriterijuma utvrđenih Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, godišnji iznos nenamenskog transfera raspoređen je jedinicama lokalne samouprave. Međutim, u skladu sa neophodnim smanjenjem javnih rashoda u 2009. godini, preduzetih radi ublažavanja posledica svetske ekonomske krize i recesije, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu (’Službeni glasnik RS’, broj 31/09), između ostalog, umanjen je i godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera iz budžeta Republike Srbije jedinicama lokalne samouprave za 15,0 mlrd. dinara, tako da u 2009. godini, godišnji nenamenski transfer, umesto 40,7 mlrd. dinara, iznosi 25,7 mlrd. dinara.
Umanjenje nenamenskog transfera po pojedinim jedinicama lokalne samouprave izvršeno je polazeći od obima budžeta iskazanog po stanovniku jedinice lokalne samouprave. Pri tome se imao u vidu i član 48. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojim je regulisano da se nenamenski transfer prenosi jedinici lokalne samouprave do 25. u mesecu za tekući mesec u jednakim mesečnim ratama, tako da je umanjenje transfera izvršeno da se ni jednoj jedinici lokalne samouprave u periodu maj - decembar 2009. godine ne uskrati odgovarajuća mesečna rata nenamenskog transfera. Ovo je obezbeđeno tako što je u obračun umanjenja transfera postavljen uslov da umanjenje godišnjeg iznosa nenamenskog transfera po jedinicama lokalne samouprave ne može da iznosi više od 50% obima transfera koji im je bio utvrđen revidiranim Memorandumom za 2009. godinu. U okviru navedenog uslova, kroz primenjenu metodologiju obračuna umanjenja transfera, obezbeđeno je da procenat umanjenja transfera bude u skladu sa visinom budžeta po stanovniku.
U skladu sa navedenim, novi iznos transfera za 2009. godinu iznosi 25.681.000.000 dinara. S obzirom da je u periodu januar - april 2009. godine jedinicama lokalne samouprave preneto 13.560.333.332 dinara, za period maj - decembar 2009. godine ostalo je da im se po ovom osnovu prenese još 12.120.666.668 dinara. Raspored po jedinicama lokalne samouprave daje se u narednoj tabeli.
------------------------------------------------------------------------------
u dinarima
2009. godina Preneto Za prenos
u periodu u periodu
januar - april maj - decembar
2009. godine 2009. godine
------------------------------------------------------------------------------
1 2 3
------------------------------------------------------------------------------
A) GRADOVI
------------------------------------------------------------------------------
1 Beograd 5.241.750.002 3.711.166.668 1.530.583.334
2 Valjevo 298.861.478 148.387.436 150.474.042
3 Vranje 288.291.372 130.652.328 157.639.044
4 Zaječar 202.641.734 97.371.752 105.269.982
5 Zrenjanin 292.694.081 195.129.388 97.564.693
6 Jagodina 271.367.345 114.244.896 157.122.449
7 Kragujevac 606.570.511 281.047.008 325.523.503
8 Kraljevo 421.968.459 202.627.260 219.341.199
9 Kruševac 371.897.503 181.356.824 190.540.679
10 Leskovac 534.008.051 226.615.048 307.393.003
11 Loznica 316.000.493 123.778.240 192.222.253
12 Niš 824.525.539 463.581.872 360.943.667
13 Novi Pazar 301.487.354 129.695.080 171.792.274
14 Novi Sad 919.811.937 613.207.956 306.603.981
15 Pančevo 297.646.473 198.430.984 99.215.489
16 Požarevac 192.496.326 120.294.992 72.201.334
17 Smederevo 313.011.750 166.356.356 146.655.394
18 Sombor 275.257.036 140.931.040 134.325.996
19 Sremska Mitrovica 201.219.047 112.660.536 88.558.511
20 Subotica 390.123.488 240.001.312 150.122.176
21 Užice 243.212.876 129.395.960 113.816.916
22 Čačak 350.291.459 180.156.688 170.134.771
23 Šabac 303.229.645 168.850.408 134.379.237
------------------------------------------------------------------------------
B) OPŠTINE
------------------------------------------------------------------------------
1 Ada 52.241.037 27.236.428 25.004.609
2 Aleksandrovac 126.558.147 49.651.952 76.906.195
3 Aleksinac 237.640.645 95.505.240 142.135.405
4 Alibunar 87.942.297 38.427.132 49.515.165
5 Apatin 120.170.530 77.641.788 42.528.742
6 Aranđelovac 150.355.476 71.469.468 78.886.008
7 Arilje 76.002.008 34.614.644 41.387.364
8 Babušnica 92.194.469 36.575.140 55.619.329
9 Bajina Bašta 72.136.547 39.810.860 32.325.687
10 Batočina 46.184.749 20.847.476 25.337.273
11 Bač 48.986.718 26.502.320 22.484.398
12 Bačka Palanka 163.779.915 84.028.168 79.751.747
13 Bačka Topola 96.717.138 54.135.880 42.581.258
14 Bački Petrovac 48.823.882 23.968.216 24.855.666
15 Bela Palanka 84.854.751 32.707.780 52.146.971
16 Bela Crkva 92.090.893 36.907.968 55.182.925
17 Beočin 33.679.186 22.452.792 11.226.394
18 Bečej 120.906.444 58.772.376 62.134.068
19 Blace 65.033.218 26.905.376 38.127.842
20 Bogatić 177.082.602 67.638.740 109.443.862
21 Bojnik 83.961.693 31.330.492 52.631.201
22 Boljevac 102.295.955 39.997.604 62.298.351
23 Bor 224.167.958 97.752.976 126.414.982
24 Bosilegrad 69.081.733 26.780.260 42.301.473
25 Brus 72.290.033 35.624.688 36.665.345
26 Bujanovac 192.515.374 81.266.948 111.248.426
27 Varvarin 103.383.935 39.417.276 63.966.659
28 Velika Plana 170.940.552 71.200.196 99.740.356
29 Veliko Gradište 103.770.823 43.349.696 60.421.127
30 Vladimirci 97.761.251 39.057.772 58.703.479
31 Vladičin Han 116.453.254 45.842.292 70.610.962
32 Vlasotince 150.445.215 60.202.840 90.242.375
33 Vrbas 130.805.349 70.480.284 60.325.065
34 Vrnjačka Banja 57.452.602 38.301.736 19.150.866
35 Vršac 140.860.616 91.194.168 49.666.448
36 Gadžin Han 55.396.277 22.602.416 32.793.861
37 Golubac 54.048.130 21.427.804 32.620.326
38 Gornji Milanovac 148.749.733 74.323.204 74.426.529
39 Despotovac 127.452.980 52.703.468 74.749.512
40 Dimitrovgrad 42.576.915 24.065.672 18.511.243
41 Doljevac 75.245.042 31.154.632 44.090.410
42 Žabalj 90.194.922 39.820.804 50.374.118
43 Žabari 80.555.576 30.544.484 50.011.092
44 Žagubica 106.344.421 40.238.340 66.106.081
45 Žitište 86.964.431 37.843.900 49.120.531
46 Žitorađa 92.648.186 34.661.844 57.986.342
47 Ivanjica 152.316.601 63.707.936 88.608.665
48 Inđija 99.654.950 66.436.632 33.218.318
49 Irig 38.044.890 18.658.792 19.386.098
50 Kanjiža 63.239.436 38.134.948 25.104.488
51 Kikinda 161.298.402 97.496.084 63.802.318
52 Kladovo 71.131.090 34.815.764 36.315.326
53 Knić 85.794.260 32.843.780 52.950.480
54 Knjaževac 192.257.161 77.211.060 115.046.101
55 Kovačica 109.636.963 46.417.996 63.218.967
56 Kovin 109.179.958 53.131.896 56.048.062
57 Kosjerić 41.478.721 20.060.680 21.418.041
58 Koceljeva 69.606.520 27.828.952 41.777.568
59 Krupanj 106.780.480 40.775.924 66.004.556
60 Kula 136.618.349 66.980.476 69.637.873
61 Kuršumlija 111.512.825 44.559.716 66.953.109
62 Kučevo 108.466.221 41.782.408 66.683.813
63 Lajkovac 35.261.324 23.507.548 11.753.776
64 Lapovo 16.812.614 11.208.408 5.604.206
65 Lebane 135.477.083 52.440.120 83.036.963
66 Lučani 108.047.489 45.306.988 62.740.501
67 Ljig 47.026.331 20.341.840 26.684.491
68 Ljubovija 70.657.013 29.098.108 41.558.905
69 Majdanpek 132.968.800 55.338.252 77.630.548
70 Mali Zvornik 49.628.891 22.678.276 26.950.615
71 Mali Iđoš 33.150.786 20.149.548 13.001.238
72 Malo Crniće 79.675.304 30.220.368 49.454.936
73 Medveđa 60.015.306 27.725.544 32.289.762
74 Merošina 69.164.643 27.207.988 41.956.655
75 Mionica 68.380.799 29.861.236 38.519.563
76 Negotin 181.376.600 77.678.384 103.698.216
77 Nova Varoš 74.256.368 35.135.936 39.120.432
78 Nova Crnja 51.392.334 21.781.132 29.611.202
79 Novi Bečej 88.868.377 42.196.592 46.671.785
80 Novi Kneževac 40.703.500 19.957.328 20.746.172
81 Opovo 33.277.250 16.326.484 16.950.766
82 Osečina 83.998.086 30.800.100 53.197.986
83 Odžaci 126.914.052 54.655.708 72.258.344
84 Paraćin 157.950.536 74.795.096 83.155.440
85 Petrovac 184.658.582 73.541.936 111.116.646
86 Pećinci 60.321.903 34.668.852 25.653.051
87 Pirot 228.034.657 105.958.068 122.076.589
88 Plandište 66.406.468 28.397.208 38.009.260
89 Požega 102.988.949 44.284.932 58.704.017
90 Preševo 187.385.981 74.061.832 113.324.149
91 Priboj 141.050.475 56.986.912 84.063.563
92 Prijepolje 197.224.337 78.393.024 118.831.313
93 Prokuplje 179.073.593 75.830.304 103.243.289
94 Ražanj 65.242.665 24.954.900 40.287.765
95 Rača 70.372.231 27.418.880 42.953.351
96 Raška 103.117.570 48.695.952 54.421.618
97 Rekovac 81.217.461 30.854.748 50.362.713
98 Ruma 165.917.237 79.238.144 86.679.093
99 Svilajnac 93.376.149 43.301.412 50.074.737
100 Svrljig 101.323.335 39.038.484 62.284.851
101 Senta 78.130.153 42.022.828 36.107.325
102 Sečanj 73.880.501 32.152.076 41.728.425
103 Sjenica 176.081.299 66.528.280 109.553.019
104 Smederevska Palanka 157.547.814 69.076.288 88.471.526
105 Sokobanja 71.776.296 32.591.748 39.184.548
106 Srbobran 38.637.567 23.546.660 15.090.907
107 Sremski Karlovci 20.945.157 13.963.436 6.981.721
108 Stara Pazova 145.153.054 92.561.116 52.591.938
109 Surdulica 94.426.925 39.677.188 54.749.737
110 Temerin 70.252.751 38.004.736 32.248.015
111 Titel 56.355.932 25.243.712 31.112.220
112 Topola 112.738.489 45.712.432 67.026.057
113 Trgovište 46.889.794 18.029.360 28.860.434
114 Trstenik 251.663.727 97.779.552 153.884.175
115 Tutin 189.309.402 70.697.420 118.611.982
116 Ćićevac 43.753.219 18.426.776 25.326.443
117 Ćuprija 93.916.111 44.310.264 49.605.847
118 Ub 65.578.606 39.507.792 26.070.814
119 Crna Trava 21.702.803 8.975.148 12.727.655
120 Čajetina 50.739.730 33.826.488 16.913.242
121 Čoka 55.259.263 24.362.216 30.897.047
122 Šid 108.421.934 55.532.628 52.889.306
------------------------------------------------------------------------------
Nenamenski transfer u iznosu od 12.120.666.668 dinara prenosi se jedinicama lokalne samouprave u periodu maj - decembar 2009. godine u visini jedne osmine do 25. u mesecu za tekući mesec.
2.4. Poreske reforme
Poreski sistem u Srbiji je tokom prethodnih godina reformisan i u značajnoj meri usaglašen sa praksom modernih tržišnih privreda, a naročito zemalja EU.
U narednim godinama planira se nastavak poreskih reformi, i to:
- Porez na dohodak:
- ukidanje poreza na kapitalnu dobit na hartije od vrednosti i udele za prenose izvršene do kraja 2009. godine.
- Porez na imovinu:
- ukidanje poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava za prenose hartija od vrednosti i udela.
- Porez na dobit:
- usaglašavanje odredbi Zakona sa zakonima o računovodstvu, bankama i privrednim društvima.
- Republičke administrativne takse:
- uvođenje taksi za spise i radnje koji su bili u nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora.
- Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje:
- usaglašavanje sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
- Zakon o akcizama:
- povećanje akciza na cigarete, derivate nafte i alkoholna pića.
Preduzeće se mere za skraćenje perioda za odobravanje PIB (Poreski identifikacioni broj), kao i za elektronsko povezivanje Poreske uprave i Agencije za privredne registre.
2.5. Reforme u oblast carinske politike
Imajući u vidu da se ekonomski odnosi sa inostranstvom zasnivaju na otvorenoj, izvozno orijentisanoj privredi i aktivnom uključivanju u međunarodne ekonomske tokove, carinski sistem i politika biće koncipirani u skladu sa navedenim načelima, s ciljem povećanja konkurentne sposobnosti privrede na svetskom tržištu i privlačenja stranih investicija.
Očekuje se dalja harmonizacija propisa u oblasti carine sa propisima EU i planira se donošenje sledećih zakona i podzakonskih akata:
- usklađivanje Carinskog zakona sa propisima EU i pravilima STO i Revidiranom Kjoto Konvencijom u odnosu na primenu Sporazuma o carinskom vrednovanju robe i na posebne carinske postupke,
- Carinska tarifa biće usklađena u delu koji se odnosi na carine obuhvaćene listama liberalizacije stopa za poljoprivredne i industrijske proizvode, koji čine sastavni deo pregovora za dobijanje članstva u STO,
- Uredba o usklađivanju carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom EU.
2.6. Unapređenje upravljanja javnim finansijama
Novi Zakon o budžetskom sistemu. Usvajanjem novog Zakona o budžetskom sistemu u oblast javnih finansija uvode se savremeni i efikasni instituti, srednjoročni okvir rashoda i javnih investicija, trogodišnji budžet, procena fiskalnih rizika i dr. Upravljanje javnim finansijama korišćenjem navedenih instituta neophodno je radi ostvarivanja definisanih budžetskih ciljeva - makroekonomska stabilnost, niska inflacija, ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike. Novi Zakon pojednostavljuje regulativu u oblasti javnih finansija tako što inkorporira glavne odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima iz 1991. godine, dok ovaj Zakon prestaje da važi.
Navedenim Zakonom vrše se i određene organizacione izmene unutar Ministarstva finansija. Funkcija pripreme budžeta, koja se trenutno nalazi u Upravi za trezor, vraća se u Ministarstvo finansija, dok se funkcija budžetske inspekcije premešta iz Ministarstva u Trezor. Funkciju budžetske inspekcije očekuje kadrovsko i materijalno osposobljavanje za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava. Funkcija interne kontrole postaje interna revizija. Budžetski korisnici obezbediće funkciju interne revizije, dok će Centralna jedinica za harmonizaciju funkcionisati u sastavu ministarstva finansija.
Ubrzano uvođenje programskog budžeta. Da bi se budžetski rashodi u većoj meri stavili u funkciju usvojenih strateških ciljeva i politika planira se ubrzani prelaz na programski budžet. Osim toga određivanje limita za određenu funkciju države, kao i za programe u okviru pojedinih funkcija, doprineće racionalnijem korišćenju budžetskih sredstava. Programski budžet, kroz merenje efekata sprovođenja određenih programa, doprineće poboljšanju kvaliteta usluga koje pruža državni sektor.
Uvođenje srednjoročnog okvira za rashode budžeta Republike. Predloženim izmenama u Zakonu o budžetskom sistemu uvodi se obaveza izrade trogodišnjih projekcija budžeta Republike Srbije. Izrada navedenih projekcija povećaće predvidivost javnih finansija za budžetske korisnike, ali će predstavljati i određenu prepreku za cikličnu ekspanziju javnih rashoda.
Formiranje uprave za javni dug i unapređenje upravljanja javnim dugom. Postojeći sektor za javni dug u okviru Uprave za trezor u toku 2008-2009. transformisaće se u Upravu za javni dug u okviru Ministarstva finansija. Ministarstvo finansija će obezbediti kadrovsko i tehničko osposobljavanje Uprave za aktivno upravljanje javnim dugom u skladu sa pozitivnim iskustvima u svetu. Takođe, važeći Zakon o javnom dugu će se promeniti kako bi se omogućilo efikasno upravljanje javnim dugom.
Unapređenje upravljanja javnim investicijama. Uvodi se srednjoročni okvir u planiranju investicija, što je neophodno prilikom definisanja strateških razvojnih projekata. U okviru sektora za pripremu budžeta formiraće se odeljenje za ocenu zahteva i analizu opravdanosti javnih investicija, koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. U cilju institucionalnog jačanja upravljanja javnim investicijama doneće se poseban zakon kojim će se regulisati ova oblast. U cilju unapređenja upravljanja javnim investicijama formiran je Nacionalni savet za infrastrukturu.
Potrebna sredstva za realizaciju NIP i krupnih infrasrukturnih projekata, pored budžetskih izvora, obuhvataju i neutrošena sredstva iz ranijih godina, prihode od privatizacije, kreditna sredstva i donacije. Prioritetni projekti u okviru NIP pretežno će se finansirati jednokratno prihodima od privatizacije, kreditima i donacijama. Ostale javne investicije (tekuće održavanje i izgradnja objekata manjeg značaja) finansiraće se redovnim budžetskim prihodima.
Realizacija NIP u skladu je sa osnovnim ciljevima ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu. S obzirom na uticaj javnih investicija na agregatnu tražnju neophodno je sagledati njegove uticaje na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost. Makroekonomski i fiskalni rizici koji mogu nastati ogledaju se u ubrzanoj inflaciji i povećanju deficita tekućeg računa platnog bilansa pa će se s tim u vezi preduzimati mere kako bi se oni sveli na najnižu moguću meru. U tom cilju, poštovaće se ograničenja iz memoranduma o budžetu kako bi ovi izdaci bili kompatibilni sa postavljenim makroekonomskim i fiskalnim okvirom. Pre samog otpočinjanja procesa investiranja uspostaviće se jasni makroekonomski kriterijumi na osnovu kojih će se pratiti uticaj NIP na makroekonomsku stabilnost.
Usklađivanje politike državne pomoći sa principima EU. Predložen je Zakon o državnoj pomoći čime se po prvi put na sistemski način uređuje ova oblast u Srbiji u skladu sa principima EU. Usvajanje navedenog zakona je neophodno kako bi se stvorili uslovi za ravnopravnu utakmicu na tržištu Srbije. Na ovaj način će se, takođe, ograničiti politička arbitrarnost u alociranju budžetskih subvencija. Politika državne pomoći biće usmerena na smanjenje učešća državne pomoći u BDP.
Pored smanjenja učešća u BDP ukupno dodeljene državne pomoći u Republici na svim nivoima vlasti, na godišnjem nivou, aktivnosti će biti usmerene i na izmenu njene strukture, u pravcu povećanja učešća horizontalne državne pomoći u ukupno dodeljenoj državnoj pomoći, jer se smatra najmanje selektivnom i samim tim u najmanjoj meri narušava konkurenciju na tržištu.
Poseban akcenat u okviru ove kategorije državne pomoći biće podrška malim i srednjim preduzećima, koja za krajnji efekat ima povećanje zapošljavanja, ali i podrška obuci, istraživanju, razvoju i inovacijama, kao i zaštiti okoline. Državna pomoć za regionalni razvoj, kao oblik horizontalne državne pomoći, a dodeljuje se u cilju podsticanja razvoja manje razvijenih, odnosno nerazvijenih područja, odnosno regiona usmerena je na ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti u razvoju, kao i na smanjenje ekonomskih, prirodnih, socijalnih i drugih dispariteta u tim područjima, odnosno regionima.
Unapređenje upravljanje fondovima EU (predpristupna pomoć, procena sredstava za kofinansiranje razvojnih programa).
Stvaranje uslova za rad državne revizorske institucije. Preduzeće se mere za obezbeđenje kadrovskih, materijalnih i drugih uslova koji su neophodni da bi državna revizorska institucija u punoj meri funkcionisala u skladu sa Zakonom.
Donošenjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji uređena je revizija primanja i izdataka u skladu sa propisima o budžetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima svih nivoa vlasti. Efekat sprovođenja revizije ogledaće se u striktnijem pridržavanju zakonskih odredaba iz okvira javnih prihoda i rashoda, racionalnijem korišćenju sredstava od strane subjekata revizije, a po tom osnovu očekuju se znatne uštede. Rad Državne revizorske institucije je preduslov za razmatranje i usvajanje završnih računa, što će sa zvaničnom proverom značajno unaprediti transparentnost javnih finansija.
2.7. Fiskalni rizici
Javne finansije Republike Srbije suočavaju se sa brojnim rizicima u tekućoj godini i narednom srednjoročnom periodu što fiskalnu poziciju države čini veoma nestabilnom. Fiskalnim rizicima smatraju se okolnosti koje bi, ukoliko se realizuju, dovele do značajnijeg pada prihoda ili povećanja rashoda. Ostvarenje predviđenog obima prihoda i rashoda zavisi od uspeha fiskalne politike da minimizira verovatnoću realizacije rizika. Uspeh u upravljanju fiskalnim rizicima zavisi od političkih, makroekonomskih i socijalnih okolnosti u zemlji i u okruženju.
Usporavanje privrednog rasta. Osnovna determinanta fiskalnih prihoda je nivo bruto domaćeg proizvoda i njegov nominalni i realni rast u narednom periodu. Kroz nominalni rast BDP dolazi do izražaja i efekat inflacije, koja može da dvosmerno utiče na poziciju javnih finansija. Značajno usporavanje rasta privrede moguće je usled pogoršanja međunarodne pozicije Srbije, izostanka stranih investicija i pada izvoza.
Neizvesni budući prilivi od privatizacije. Neizvesnost budućih priliva od privatizacije dovodi u pitanje mogućnost finansiranja deficita i servisiranja javnog duga koji dospeva u narednom srednjoročnom periodu.
Dividende javnih preduzeća. Problemi oko uplate dela dobiti javnih preduzeća u budžet dovešće do manjka prihoda budžeta Republike.
Kriza finansijskog sektora. Ukoliko dođe do problema u bankarskom sektoru stvoriće se dodatne obaveze države po osnovu osiguranja depozita.
Populistička ekonomska politika. Ozbiljan fiskalni rizik predstavlja mogućnost nastavka sprovođenja populističkih ekonomskih politika, popuštanje države pred zahtevima različitih socijalnih grupa.
Dugovi i docnje. Značajan fiskalni rizik predstavlja i moguće aktiviranje garancija po osnovu otplate kredita javnih preduzeća, kao i preuzimanje negarantovanih dugova i docnji javnih preduzeća (ŽTP, JP "Putevi Srbije").
Gubitak NBS. Nemogućnost NBS da pokrije ostvareni gubitak po osnovu sterilizacije i pokriće tog gubitka iz budžeta Republike.
Vojne penzije. Fiskalni rizik predstavljaju potencijalne obaveze države prema vojnim penzionerima po osnovu manje isplaćenih, od zakonom propisanih penzija u prethodnom periodu.
Dokapitalizacije. U narednom periodu moguće su dokapitalizacije pojedinih državnih ustanova, kao što je Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita.
Navedeni rizici se dodatno povećavaju zbog manje sposobnosti države da na domaćem i stranom finansijskom tržištu obezbedi potrebna sredstva. U tom smislu važno je formiranje Uprave za dug i izgradnja kapaciteta koji bi adekvatno odgovorili rastućim rizicima.
III. STRATEGIJA ZA UPRAVLjANjE JAVNIM DUGOM U PERIODU OD 2009. DO 2011. GODINE
Strategija za upravljanje javnim dugom ima za cilj da istakne ključne smernice i prioritete dugoročne politike duga. Za održavanje stabilnosti finansijskog sistema zemlje i održivost fiskalne pozicije sektora države od izuzetnog su značaja principi na kojima se zasniva Strategija za upravljanje javnim dugom.
1. Institucionalni i pravni okvir
Zakon o javnom dugu obezbedio je jasne smernice za način i postupak zaduživanja države, podelu nadležnosti za upravljanje javnim dugom, način izdavanja državnih garancija i obaveze za izveštavanje o javnom dugu.
Upravljanje i administriranje javnim dugom, koordinacija aktivnosti vezanih za novo zaduživanje, davanje zvaničnih informacija i pripremanje informacija za Vladu je u nadležnosti Ministarstva finansija - Uprave za trezor. Zakonom je propisano da je ministar finansija jedini ovlašćen da u ime Vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti.
Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, o zaduživanju za finansiranje investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija,(10) kao i o neposrednom preuzimanju obaveza u svojstvu dužnika po osnovu date garancije.
Vlada odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti. Dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti, smatraju se krediti, odnosno državne hartije od vrednosti čiji se period otplate proteže na naredne budžetske godine. Ministar finansija, ili lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija koje ministar rešenjem ovlasti, odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.
Zakonom je utvrđeno da je javni dug: 1) dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika; 2) dug Republike po osnovu emitovanih hartija od vrednosti; 3) dug Republike po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama od vrednosti po posebnim zakonima; 4) dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike, ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije; 5) dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica za koje je Republika dala garanciju.
Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike i ima stalnu aproprijaciju u budžetu. Odredbe Zakona kojim se uređuje budžetski sistem, a koje se odnose na privremenu obustavu izvršenja budžeta, ne odnose se na otplatu javnog duga.
Zakonom o budžetu Republike Srbije utvrđuje se obaveza otplate postojećeg javnog duga, kao i iznos novog zaduživanja u toku određene godine.
Cilj upravljanja javnim dugom je da se smanje troškovi zaduživanja Republike u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika. Upravljanje javnim dugom obuhvata:
1) obavljanje transakcija radi upravljanja rizikom, uključujući i smanjenje ili eliminisanje rizika od promene kursa, kamatnih stopa i drugih rizika;
2) donošenje odluka o kupovini i prodaji stranih valuta;
3) praćenje dnevnog salda na sistemu konsolidovanog računa trezora;
4) investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa prilivima po osnovu javnog duga i ostalom raspoloživom gotovinom Republike posle redovnog izvršenja budžeta Republike.
Upravljanje javnim dugom je proces izvršenja Strategije za upravljanje javnim dugom u cilju obezbeđenja potrebnih sredstava za finansiranje fiskalnih rashoda i ostvarenja planirane ciljne vrednosti za visinu troškova finansiranja i nivoa izloženosti finansijskim rizicima.
U narednom periodu, regulativa kojom je regulisan javni dug Republike Srbije menjaće se u pravcu postizanja veće fleksibilnosti upravljanja javnim dugom i stvaranja prostora za primenu novih tehnika iz ove oblasti u cilju optimizacije strukture duga.
(10) Ovaj pojam je upotrebljen u smislu već datih kontragarancija koje je Republika Srbija dala državnoj zajednici Srbija i Crna Gora za izmirivanje obaveza po ugovorima o kreditu čija se sredstva koriste za potrebe Republike ili druge namene u Republici.
2. Stanje i analiza kretanja javnog duga
Javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2007. godine iznosio je 8.875,4 mil. evra. Započeti trend smanjenja javnog duga se nastavio, pa je u prethodnoj godini zabeleženo smanjenje duga od 5,1% ili 476,6 mil. evra u apsolutnom iznosu u odnosu na kraj 2006. godine, kada je ukupan javni dug iznosio 9.352 mil. evra. Stanje javnog duga izraženo u dinarima na kraju 2007. godine u odnosu na kraj 2006. godine se smanjilo za 4,8%, odnosno za oko 35 mlrd dinara. Važno je napomenuti da oba smanjenja imaju dve komponente, jednu realnu koja predstavlja razliku između stanja duga po pojedinačnim valutama na kraju obe godine, i komponentu koja nastaje usled promene deviznog kursa između valuta u kojima je denominovan javni dug. Stanje javnog duga izraženo u evrima je zahvaljujući promenama u deviznom kursu (evro-dolar-SDR) smanjeno za 183,7 mil. evra, dok je ostatak od 292,9 mil. evra neto smanjenje zaduženosti, usled većeg iznosa otplata od pozajmljenih sredstava.
U 2007. godini nastavljen je trend smanjenja učešća javnog duga u BDP tako da je učešće javnog duga bez lokalne samouprave iznosilo 30,2%, dok je sa lokalnom samoupravom iznosilo 31,3%. Učešće javnog spoljnog duga u izvozu roba i usluga u 2007. godini iznosilo je 63,5%, dok je učešće javnog duga denominovanog u stranoj valuti bilo 96,35%.
Analiza javnog duga
Unutrašnji javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2007. godine iznosio je 3.413,3 mil. evra, što je smanjenje od približno 423 mil. evra u odnosu na kraj 2006. godine. U okviru spoljnog javnog duga došlo je do smanjenja od 53 mil. evra, od čega su direktne obaveze Republike zabeležile pad od 129,7 mil. evra, sa 4.745,5 mil. evra na kraju 2006. godine na 4.615,8 mil. evra na kraju 2007. godine, dok je kod indirektnih obaveza došlo do povećanja od 76,7 mil. evra u odnosu na kraj prethodne godine.
Rezultat ovih promena na ukupnu strukturu javnog duga na kraju 2007. godine, u odnosu na kraj 2006. godine, je smanjenje učešća unutrašnjeg duga u ukupnom javnom dugu za 2,6 procentnih poena i srazmerno povećanje učešća spoljnog duga kroz povećanje zastupljenosti direktnih obaveza za 1,2 procentna poena i indirektnih obaveza za 1,3 procentna poena.
Unutrašnji dug
Glavni faktori smanjenja unutrašnjeg duga u 2007. godini su:
1.
otplata šeste serije obveznica stare devizne štednje (A2007) - 18,3 mlrd dinara;
2.
prevremena otplata dela duga prema republičkim fondovima PIO zaposlenih i PIO poljoprivrednika - 13,5 mlrd dinara;
3.
smanjenje obima emisija trezorskih zapisa - 1,2 mlrd dinara;
4.
otplata druge serije obveznica emitovanih po osnovu duga prema NBS (S2007) - 9 mlrd dinara.
U odnosu na kraj 2006. godine, portfolio unutrašnjeg duga nije pretrpeo značajnije promene ako se izuzme javni dug federacije koji je u proteklih godinu dana u potpunosti izmiren.(11) Takođe, važno je napomenuti da se deo unutrašnjeg duga denominovan u dinarima smanjio za dodatnih 970 hiljada evra.
(11) Ovaj dug se odnosi na obveznice emitovane na osnovu Zakona o pretvaranju kredita odobrenih od banaka nosilaca primarne poljoprivredne proizvodnje i turističke privrede u javni dug Federacije ("Službeni list SRJ", broj 12/98 i "Službeni list SCG ", broj 1/03).
Spoljni dug
Tabela 36. Struktura i stanje direktnih obaveza po poveriocima na dan 31. decembra 2006. godine i 31. decembra 2007. godine (u evrima)
-------------------------------------------------------------------
Poverilac 31. decembar 2006. 31. decembar 2007.
-------------------------------------------------------------------
IBRD 1.616.003.133 1.603.082.256
IDA 403.062.393 425.692.378
EU 49.500.000 49.500.000
Pariski klub poverilaca 1.761.120.274 1.674.273.997
Londonski klub poverilaca 816.594.026 729.330.694
EIB 52.000.000 80.156.683
EBRD - -
KFV - -
CEB 21.786.221 21.719.831
Bilateralni 25.473.080 32.023.720
-------------------------------------
UKUPNO 4.745.539.128 4.615.779.559
-------------------------------------------------------------------
Kod direktnih obaveza, neto efekat između povlačenja sredstava kod efektivnih zajmova sa jedne strane i otplate glavnice i pozitivnog kretanja kursa evra, prevashodno u odnosu na dolar i specijalna prava vučenja, sa druge strane, je smanjenje direktnih obaveza od 129,76 mil. evra u apsolutnom iznosu.
Glavni faktori smanjenja spoljnog duga (direktne obaveze) u 2007. godini:
1.
apresijacija evra u odnosu na dolar od 12,2% i apresijacija u odnosu na specijalna prava vučenja od 6,1%;
2.
plaćanje dve redovne polugodišnje rate duga prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD ) u ukupnom iznosu od 12,9 mil. evra;
3.
otplata dve rate glavnice u ukupnom iznosu od 33 mil. evra po osnovu duga poveriocima Pariskog kluba.
Usled apresijacije evra u odnosu na dolar, najznačajnije smanjenje, od blizu 87,3 mil. evra, zabeleženo je u stanju duga prema Londonskom klubu poverilaca. Takođe, stanje duga prema Pariskom klubu poverilaca se, iz istog razloga smanjilo za 54,3 mil. evra. Sa druge strane, stanje duga u evrima kod Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA) pokazalo je 26,1 mil. evra manje usled apresijacije evra u odnosu na specijalna prava vučenja. Dakle, ukoliko bi se zanemario uticaj deviznog kursa na stanje javnog duga, došli bi do povećanja stanja duga direktnih obaveza Republike od 38 mil. evra, nasuprot iskazanom smanjenju od 129,7 mil. evra.
Glavni faktori povećanja spoljnog duga (direktne obaveze) u 2007. godini:
1.
uključenje IDA-3909 kredita "Projekat rekonstrukcije saobraćaja" u direktne obaveze Republike - 25,6 mil. evra;
2.
povlačenje sredstava po ratifikovanim IDA kreditima - 20,6 mil. specijalnih prava vučenja;
3.
povlačenje sredstava po zajmu EIB -2294 "Projekat obnove škola" - 12,2 mil. evra;
4.
povlačenje sredstava po zajmu Vlade Republike Italije "Razvoj privatnog sektora putem kreditne linije" - 10 mil. evra.
Važno je precizirati da je u proteklih godinu dana ratifikovan samo jedan novi sporazum, i to Sporazum o zajmu i finansiranju između KFV i Republike Srbije "Rehabilitacija lokalnog sistema grejanja u Srbiji - Faza III", po osnovu kojeg nije bilo povlačenja sredstava, pa je izostao i efekat na stanje javnog duga.
Tabela 37. Struktura i stanje indirektnih obaveza po poveriocima na dan 31. decembra 2006. godine i 31. decembra 2007. godine (u evrima)
-------------------------------------------------------------------
Poverilac 31. decembar 2006. 31. decembar 2007.
-------------------------------------------------------------------
IBRD - -
IDA 12.658.054 43.644
EU 223.796.611 223.796.611
Pariski klub poverilaca - -
Londonski klub poverilaca - -
EIB 291.031.828 355.907.265
EBRD 168.628.194 194.652.002
KFV 36.926.636 41.434.084
CEB - -
Bilateralni 36.419.268 30.396.157
-------------------------------------
UKUPNO 769.460.591 846.229.763
-------------------------------------------------------------------
Glavni faktori smanjenja spoljnog duga po osnovu indirektnih obaveza u 2007. godini:
1.
isključenje IDA-3909 kredita "Projekat rekonstrukcije saobraćaja" iz indirektnih obaveza Republike - 12,6 mil. evra;(12)
2.
otplata redovnih rata glavnice za pet kredita Evropske investicione banke (EIB ) - 6,7 mil. evra;
3.
otplata redovnih rata glavnice za 6 kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD ) - 16,8 mil. evra;
4.
otplata dve redovne rate glavnice kod kredita KFV JP "Elektroprivrede Srbije" - "Remont i popravka RB Kolubara i TE Nikola Tesla" - 5,7 mil. evra;
5.
otplata redovne rate glavnice kredita Vlade Republike Poljske - 3,1 mil. evra.
Glavni faktori povećanja spoljnog duga po osnovu indirektnih obaveza u 2007. godini:
1.
povlačenje sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane Evropske investicione banke (EIB ) - 72,2 mil. evra;
2.
povlačenje sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD ) - 42,3 mil. evra;
3.
povlačenje sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane KFV - 10,1 mil. evra.
U 2007. godini došlo je do povećanja indirektnih obaveza od 79,7 mil. evra u apsolutnom iznosu. Međutim, realni iznos povećanja duga po osnovu indirektnih obaveza je manji za 3 mil. evra (kursna razlika) i iznosi 76,7 mil. evra. Ova razlika je nastala usled apresijacije evra u odnosu na dolar što je prouzrokovalo smanjenje stanja duga po kreditu Vlade Republike Poljske koji je denominovan u toj valuti. Ovo je ujedno i jedini efekat promene deviznog kursa na stanje duga kod indirektnih obaveza, s obzirom na to da su sva ostala zaduženja denominovana u evrima.
(12) Efekat evidentiranja ovog kredita u direktne obaveze na razliku u stanju indirektnih obaveza na kraju obe godine je stanje duga po osnovu ovog kredita od 31. decembra 2006. godine.
Valutna struktura javnog duga
Trend rasta udela duga denominovanog u evrima je nastavljen, pa je došlo do njegovog povećanja za 3 procentna poena u odnosu na kraj 2006. godine. Sa druge strane, učešće dinarskog dela javnog duga je smanjeno za 2,5 procentnih poena, dok je javni dug denominovan u dolarima smanjen za 0,9 procentnih poena.
Struktura kamatnih stopa javnog duga Republike Srbije
Odnos fiksnih i varijabilnih kamatnih stopa na kraju 2007. godine ostao je skoro identičan odnosu koji je postojao na kraju 2006. godine. Udeo duga sa varijabilnom kamatnom stopom je povećan za 1 procentni poen, dok je za isti procenat smanjen udeo duga sa fiksnom kamatnom stopom.
Unutrašnji dug Republike Srbije, sa izuzetkom trezorskih zapisa, ne sadrži zaduženja sa varijabilnom kamatnom stopom, pa je u tom delu portfolia kamatni rizik minimalan. Kamatna struktura spoljnog duga odgovara strukturi krajem 2006. godine i može se oceniti kao povoljna, s obzirom na to da je 62% duga vezano za fiksne kamatne stope.
Više od 78% javnog duga sa varijabilnim kamatnim stopama ili 1.770 mil. evra je vezano za EURIBOR koji je od početka 2008. godine do septembra 2008. godine varirao u rasponu od 4,3% do 5,2%.(13) Sledeća najzastupljenija kamatna stopa je LIBOR na američki dolar za koji se vezuje 13% pomenutog portfolia koji je od početka godine zabeležio pad (sa 4,6% na početku godine na 3% u septembru 2008. godine). Sledi da je blizu 91% duga sa varijabilnim kamatnim stopama vezano za ove dve kamatne stope.
(13) Ovi podaci se odnose na šestomesečni EURIBOR i LIBOR jer su kamatne stope na taj rok najzastupljenije u okviru ovih zajmova.
Procena javnog duga na kraju 2008. godine
Pod pretpostavkom da će svi, trenutno neefektivni zajmovi koji čekaju na ratifikaciju u Narodnoj skupštini postati efektivni u 2008. godini i da će se ostvariti planirana povlačenja po tim zajmovima, stanje javnog duga na kraju 2008. godine će se uvećati za 70,3 mil. evra ili 0,79% u odnosu na kraj 2007. godine. Naime, ukupna planirana povlačenja iznose 486,9 mil. evra. Od te sume se 135,2 mil. evra odnosi na povlačenja kod direktnih zaduženja (105,5 mil. evra po postojećim, a 29,7 mil. evra po novim zajmovima), dok se ostatak od 351,7 mil. evra odnosi na indirektna zaduženja (268,5 mil. evra po postojećim, a 83,2 mil. evra po novim zajmovima). Sa druge strane, ukupne planirane obaveze po osnovu plaćanja glavnice u 2008. godini iznose 416,6 mil. evra, od čega se 311,6 mil. evra odnosi na dospeća u okviru portfolia unutrašnjeg duga, 65,7 mil. evra na obaveze kod zajmova u okviru direktnih zaduženja, a 39,3 mil. evra na obaveze plaćanja glavnice kod indirektnih zaduženja. Takođe, blizu 97% povlačenja i 70% plaćanja će biti izvršeno u evrima, pa će realno povećanje duga izraženo u dinarima biti značajno uslovljeno deviznim kursom dinara u odnosu na evro.
U odnosu na kraj prethodne godine očekuje se povećanje zastupljenosti udela indirektnih obaveza Republike Srbije u okviru ukupnog duga na 13,2%, povećanje udela direktnih obaveza spoljnog duga na 52,3% i smanjenje udela unutrašnjeg duga na 34,6%.
Procena valutne strukture duga na kraju 2008. godine
Projektovana valutna struktura pokazuje nastavak trenda smanjenja zastupljenosti duga denominovanog u dinarima na račun povećanja zastupljenosti duga denominovanog u stranoj valuti, prevashodno u evrima.
Imajući u vidu da su fiskalni prihodi Republike u dinarima, neophodno je povećati zaduženja u toj valuti i time zaštiti portfolio javnog duga od fluktuacija deviznog kursa. U narednom periodu, jedna od mera koja bi imala efekat na valutnu strukturu, ali ne i na iznos javnog duga, je valutna konverzija duga kroz emitovanje obveznica denominovanih u dinarima radi prevremene otplate dela ili kompletnog duga denominovanog u valutama u odnosu na koje se očekuje depresijacija dinara u budućnosti. Konverzija duga u dinare biće moguća jedino ukoliko se kamatna stopa na dinare znatno smanji u narednom periodu u odnosu na trenutnu.
3. Osnovni principi upravljanja javnim dugom i mere za unapređenje upravljanja javnim dugom
U periodu 2009-2011. godine Ministarstvo finansija će morati da pristupi emitovanju obveznica radi finansiranja fiskalnog deficita. U ranijem periodu težište upravljanja javnim dugom bilo je na reprogramiranju dugova nastalih pre 2000. godine, dok su dodatna sredstva za finansiranje potreba rashodne strane budžeta dolazila iz privatizacionih prihoda. U proces emitovanja državnih hartija od vrednosti Uprava za trezor može ući tek pošto se načelno dogovori maksimalno dozvoljen obim neto zaduživanja, odnosno načelno usvoji zlatno budžetsko pravilo. Budžetsko pravilo bi trebalo da bude formalizovano nekim od pravnih akata. Pojedine evropske države su ovo pravilo definisale najvišim pravnim aktom - Ustavom, ali bi Republika Srbija u nekom prelaznom periodu početno rešenje za budžetsko pravilo trebalo da testira i definitivno usvoji nakon što se pokaže održivost tog rešenja.
Četiri su osnovna moguća razloga za zaduživanje države:
- kratkoročna nelikvidnost budžeta;
- tekuća potrošnja koja je veća od tekućih prihoda (negativna domaća javna štednja);
- potreba za finansiranjem kapitalnih rashoda (velikih investicionih projekata);
- otplata postojećeg duga.
Republika Srbija će prema srednjoročnom fiskalnom okviru u periodu 2009-2011. godine ostvarivati pozitivan saldo na tekućem delu budžeta tj. tekući fiskalni prihodi biće veći od tekućih fiskalnih rashoda za oko 3% BDP prosečno, čime će se stvarati određen iznos za otplatu postojećih dugova i finansiranje jednog dela kapitalnih rashoda. Na osnovu napred navedenog može se zaključiti da će rashodi za potrebe investicija u državnom sektoru biti finansirani emitovanjem novog duga putem uzimanja novih kredita od međunarodnih finansijskih institucija ili emisijom dugoročnih državnih hartija od vrednosti.
Na osnovu navedenog i iskustava koje na ovom polju imaju razvijene evropske države može se zaključiti da bi za Republiku Srbiju budžetsko pravilo trebalo da se definiše na takav način da maksimalni iznos neto zaduženja (ukupan novi dug umanjen za otplate) tokom jedne fiskalne godine ne ugrozi održivost javnog duga u narednom periodu.
Pojedine države su budžetsko pravilo definisale na taj način što su maksimalan iznos neto zaduživanja u jednoj fiskalnoj godini vezale za bruto ili neto iznos investicija u državnom sektoru ili za određeni procenat fiskalnih prihoda. Pravilom vezivanja budžetskog deficita za investicije jasno se daje do znanja da nova zaduženja države treba da imaju razvojni karakter i da podižu njen ekonomski potencijal.
Pravilo bi se smelo narušiti samo u situaciji kada dođe do ozbiljnog narušavanja makroekonomske stabilnosti ili nekog nepredviđenog događaja. Kada pravilo bude formalno usvojeno nekim od pravnih akata, o narušavanju pravila trebalo bi da odlučuje Narodna skupština na predlog Vlade. Budžetsko pravilo bi se primenjivalo na svim nivoima vlasti (državna i lokalna vlast), s tim što bi narušavanje pravila, uz navedeni strogo formalizovani proces odlučivanja, mogla da izvrši samo Republika.
Pored budžetskog pravila drugi osnovni principi upravljanja javnim dugom bi se postavili kroz sledeće mehanizme:
- ciljanje održivog nivoa odnosa između javnog duga i BDP i odnosa javnog duga i fiskalnih prihoda;
- optimizacija strukture duga (valutna, kamatna i ročna struktura);
- razvoj modela za upravljanje finansijskim rizicima;
- razvoj i implementacija modela za adekvatan izbor ročne strukture i drugih elemenata novoemitovanih hartija od vrednosti i novih zajmova;
- razvoj sistema za upravljanje slobodnim novčanim sredstvima, koji će biti kompatibilan sa sistemom za upravljanje javnim dugom;
- razvoj odgovarajućih mehanizama za koordinaciju monetarne i fiskalne politike sa politikom upravljanja javnim dugom;
- moderno organizovanje sektora za upravljanje javnim dugom i permanentan razvoj kadrovskih i informatičkih kapaciteta.
Odnos javnog duga i BDP je Mastrihtskim sporazumom postavljen na nivo od 60% BDP, dok je vrednost ovog pokazatelja za Srbiju na kraju 2007. godine bila 30,2% bez duga lokalne samouprave, odnosno sa dugom lokalne samouprave 31,3% BDP, što je znatno niže od Mastrihtskog racia. Suštinska vrednost odnosa između ove dve makroekonomske kategorije je u tome što on informiše o izgledima dugoročne održivosti pozicije države sa aspekta finansijskih obaveza. Permanentnom primenom budžetskog pravila onemogućile bi se velike promene stanja javnog duga i omogućila bi se dugoročna održivost pozicije države. Odnos između javnog duga i BDP ne bi u narednom trogodišnjem periodu trebalo da prelazi nivo od 35%.
Valutna struktura javnog duga je krajnje nepovoljna, jer je svega nekoliko procenata duga denominovano u domaćoj valuti. Ukoliko bi se novoemitovani dug denominovao u dinarima, jedna od koristi bilo bi eliminisanje deviznog rizika, ali bi se onda postavilo pitanje isplativosti takvog pristupa i zbog visokih kamatnih stopa na dinare na domaćem finansijskom tržištu, troškovi bi bili vrlo visoki. U periodu maj-septembar 2008. godine referentna kamatna stopa na dvonedeljne repo operacije NBS iznosila je 15,75%, što je visoka stopa, čak i ako se uporedi sa stopom koja odgovara Srbiji na međunarodnom finansijskom tržištu, koja je u septembru 2008. godine bila oko 7,5% na godišnjem nivou (EURIBOR + 2,25%). Ako se primeni pretpostavka o relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru (1% prosečna nominalna godišnja deprecijacija), onda se jasno dobija računica o mogućim velikim troškovima procesa uvođenja dugoročnih državnih hartija od vrednosti u domaćoj valuti. Srbija bi u dugom roku trebala da pristupi zoni evra i to treba da bude njen strategijski cilj, tako da je to još jedan argument u prilog evro denominaciji duga. Emisije dinarskih hartija od vrednosti bi u narednih nekoliko godina trebalo da služe prvenstveno za finansiranje kratkoročne likvidnosti budžeta, dok se dugoročne dinarske hartije od vrednosti mogu emitovati tek pošto kamatna stopa na dinare bude približna kamatnoj stopi na evre.
Upravljanje finansijskim rizicima je conditio sine ljua non modernih finansija. Razvoj modela, kojim se vrši izbor adekvatnih finansijskih instrumenata za finansiranje državnih investicija i kratkoročne likvidnosti, kao i adekvatna evaluacija izloženosti rizika novoemitovanog duga i postojećeg duga jedan je od prioriteta u narednom periodu.
Uspešno upravljanje finansijskim obavezama ne može se izvršiti ukoliko ne postoji adekvatno upravljanje slobodnim novčanim sredstvima. Idealna struktura finansijske aktive i pasive podrazumevala bi njihovu ročnu usklađenost i približno iste vrednosti stope prinosa na aktivu i kamatne stope na pasivu. Međutim u bilansu države, preovladava stalni debalans ročne strukture i velika razlika između finansijske aktive i pasive, tako da se usklađivanje bilansnih strana vrši na polju kamatnih stopa. U narednom periodu trebalo bi izvršiti unapređenje sistema upravljanja slobodnim novčanim sredstvima, kako bi se uspešno jedan deo troškova servisiranja duga finansirao iz prihoda ostvarenih na strani finansijske aktive i time ti troškovi delimično smanjili.
Upravljanje javnim dugom ne može se izvršiti uspešno ukoliko nije prisutna permanentna koordinacija ekonomskih politika i korporativno odlučivanje o najbitnijim pitanjima vezanim za javni dug. Državne hartije od vrednosti bi u narednom periodu, ne samo trebalo da nađu svoje mesto u procesu finansiranja državnih investicija i kratkoročne likvidnosti, već i da postanu osnovno sredstvo za sprovođenje repo operacija centralne monetarne ustanove. U narednom srednjoročnom periodu, trebalo bi povećati učešće državnih hartija u portfoliu NBS sa kojima se sprovode repo operacije, ali je nemoguće izvršiti kompletan transfer zbog visokog stanja ovih obaveza, koje je premašilo vrednost od 2,7 mlrd evra na kraju 2007. godine.
Pored koordinacije nadležnih institucija u narednom periodu potrebno je pojačati kapacitete Ministarstva finansija na polju upravljanja javnim dugom i razviti organizacioni sistem koji će garantovati uspešno izvršenje osnovnih ciljeva javnih finansija na polju javnog duga. Do kraja 2011. godine srpski sistem za upravljanje javnim dugom treba da bude postavljen na nivo razvijenih evropskih država, kao jedan od prioriteta u reformi srpskih javnih finansija.
4. Projekcija javnog duga u periodu 2009-2011. godine
Održivost javnog duga definiše se kao sposobnost Republike Srbije da redovno servisira svoje obaveze prema domaćim i stranim poveriocima. U narednom periodu Republika Srbija planira da realizuje veliki broj investicionih projekata u okviru rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih infrastrukturnih kapaciteta. Osnovni mehanizam finansiranja osloniće se na prirast javnog duga, koji će omogućiti finansiranje Koridora Dž, rekonstrukciju železnice, izgradnju sistema za navodnjavanje i niz drugih projekata od velike važnosti za dalji razvoj privrede Srbije. Novi dug će najvećim delom predstavljati indirektnu obavezu Republike Srbije.
Tabela 38. Projekcija osnovnih pokazatelja zaduženosti Republike Srbije (centralni nivo vlasti) u periodu 2009-2011. godine
--------------------------------------------------------------------------------------
2009. 2010. 2011.
--------------------------------------------------------------------------------------
u milionima Dug RS(*) 821.975 888.501 971.856
dinara Spoljni dug 560.087 641.444 730.841
Domaći dug 261.889 247.057 241.015
BDP 3.059.954 3.427.994 3.860.817
Učešće u BDP 26,9% 25,9% 25,2%
--------------------------------------------------------------------------------------
u milionima Dug RS 9.394 9.616 10.123
evra Spoljni dug 6.401 6.942 7.613
Domaći dug 2.993 2.674 2.511
BDP 35.488 37.421 40.714
Izvoz roba i usluga, u milionima evra 9.904 11.209 12.557
Javni spoljni dug / izvoz roba i usluga 64,6% 61,9% 60,6%
Javni dug denominovan u stranoj valuti 93,0% 84,9% 79,7%
/ izvoz roba i usluga
Otplata kamata i glavnice 860 951 870
Plaćanje kamata 325 338 363
--------------------------------------------------------------------------------------
(*) Bez duga lokalne samouprave
Tabela 39. Planirana plaćanja prema najvećim poveriocima u periodu 2009-2011. godine
------------------------------------------------------------
u milionima Valuta Godina
----------- --------------------
Dug 2009. 2010. 2011.
------------------------------------------------------------
Stara devizna štednja EUR Glavnica 249,4 260,2 274,9
IBRD EUR Glavnica 17,0 71,5 71,5
Kamata 22,2 89,5 85,3
Pariski klub USD Glavnica 88,5 86,0 78,4
Kamata 102,8 84,6 87,6
Londonski klub USD Glavnica ... 71,7 71,7
Kamata 40,3 71,4 66,5
------------------------------------------------------------
5. Test osetljivosti kretanja javnog duga
Kretanje javnog duga u direktnoj je vezi s makroekonomskim kretanjima. Javni dug je direktna posledica fiskalne politike iz prethodnog perioda i samo odgovorna fiskalna politika obezbeđuje održivost javnog duga. Od velikog je značaja permanentno praćenje promena osnovnih pretpostavki na kojima se bazira kretanje javnog duga u narednom srednjoročnom periodu. Testiranjem osetljivosti javnog duga na promenu najznačajnijih makroekonomskih parametara omogućava se sagledavanje mogućih posledica nepredviđenih promena i priprema mera za adekvatno reagovanje na realizaciju takvih rizika.
Osnovni zadatak prilikom sprovođenja testa osetljivosti jeste postavka osnovnog scenarija, koji se temelji na srednjoročnom makroekonomskom okviru. Nakon toga se osnovni scenario testira na promenu osnovnih makroekonomskih pretpostavki.
Ključni uticaj na poziciju duga ima promena kursa dinara prema evru, jer se preko 75% javnog duga Srbije nalazi u ovoj valuti. Takođe se pretpostavlja važenje pravilno ukrštenih kurseva prilikom analize nivoa osetljivosti duga na promenu kursa evra u odnosu na dinar. Depresijacija kursa dinara prema evru za 10% povećava učešće javnog duga u BDP za oko 2 procentna poena, što jasno ukazuje na visoko učešće duga denominovanog u stranoj valuti u ukupnom dugu i izuzetnu osetljivost duga na oscilacije kursa.
Ostali scenariji zasnivaju se na smanjenju nominalne stope rasta BDP za pet procentnih poena, na padu vrednosti poreskih prihoda za pet procenata u odnosu na planiranu veličinu, kao i na kombinacijama tri alternativna scenarija.
Tabela 40. Osnovni scenario javnog duga Republike Srbije za period 2009-2011. godine
-----------------------------------------------------------------------------------------
2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
-----------------------------------------------------------------------------------------
u mil. Dug RS(*) 703.249 780.111 821.975 888.501 971.856
dinara Spoljni dug 432.789 503.539 560.087 641.444 730.841
Domaći dug 270.460 276.571 261.889 247.057 241.015
BDP 2.329.400 2.739.600 3.059.954 3.427.994 3.860.817
Učešće u BDP 30,2% 28,5% 26,9% 25,9% 25,2%
-----------------------------------------------------------------------------------------
u mil. Dug RS(*) 8.875 9.178 9.394 9.616 10.123
evra Spoljni dug 5.462 5.924 6.401 6.942 7.613
Domaći dug 3.413 3.254 2.993 2.674 2.511
BDP 29.125 33.861 35.488 37.421 40.714
Dug lokalne samouprave i 27.959 40.541 54.041 65.657 80.000
ostalo, u mil. din.
Dug lokalne samouprave i 353 477 618 711 833
ostalo, u mil. evra
Izvoz roba i usluga, u 8.577 10.200 9.904 11.209 12.557
mil. evra
Spoljni dug - izvoz roba 64% 58% 65% 62% 61%
i usluga
Dug denominovan u 103% 90% 96% 65% 57%
stranoj valuti - izvoz
roba i usluga
Konsolidovani prihodi, u 1.007.779 1.126.261 1.298.316 1.437.491 1.614.826
mil. din.
Konsolidovani rashodi, u 1.052.853 1.181.681 1.345.587 1.473.362 1.637.734
mil. din.
Otplata kamata i 68.710 57.734 74.145 89.066 87.281
glavnice, u mil. din.
Učešće otplata kamata i 6,8% 5,1% 5,7% 6,2% 5,4%
glavnica u prihodima
Učešće otplata kamata i 6,5% 4,9% 5,5% 6,0% 5,3%
glavnica u rashodima
Plaćanje kamata, u mil. 17.894 17.951 32.060 32.100 39.000
din.
Primarni konsolidovani -27.174 -37.469 -15.225 -3.770 16.025
suficit (deficit), u
mil. din.
Nominalni rast BDP 17,2% 17,6% 11,7% 12,0% 12,6%
-----------------------------------------------------------------------------------------
(*) bez duga lokalne samouprave
Tabela 41. Test osetljivosti odnosa javnog duga i BDP u periodu 2007-2011. godine
-----------------------------------------------------------------------------------
% BDP 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
-----------------------------------------------------------------------------------
1. Osnovni scenario 31,3 30,0 26,9 25,9 25,2
2. Depresijacija kursa dinara prema evru za 10% 31,3 30,0 29,5 28,5 27,7
3. Pad nominalnog rasta BDP za 5pp 31,3 30,0 28,1 28,4 28,9
4. Pad poreskih prihoda za 5% 31,3 30,0 29,0 28,0 27,3
5. Kombinacija scenarija 2. i 3. 31,3 30,0 30,9 31,2 31,7
6. Kombinacija scenarija 2. i 4. 31,3 30,0 31,6 30,6 29,7
7. Kombinacija scenarija 3. i 4. 31,3 30,0 30,3 30,7 31,3
8. Kombinacija scenarija 2, 3. i 4. 31,3 30,0 33,1 33,5 34,1
-----------------------------------------------------------------------------------
6. Kreditni rejting Republike Srbije
Tri vodeće kompanije za procenu kreditnog rejtinga: Moodyžs Investors Service, "Standard and Pooržs" i Fitch Ratings, redovno objavljuju rejtinge država.
Rejting agencija "Standard and Pooržs" je 11. marta 2008. godine revidirala ocenu izgleda (Outlook) Republike Srbije sa "stabilnih" na "negativne", zbog povećanog političkog rizika.
Istovremeno, potvrđen je dugoročan kreditni rejting "BB -", kao i kratkoročan kreditni rejting "B ". Na smanjenje rejtinga bi uticao i dalji rast spoljnotrgovinske neravnoteže, povećanje fiskalnog deficita ili značajniji propusti u sprovođenju ekonomskih reformi.
Ukoliko se postigne konkretan napredak u pogledu nastavka ekonomskih reformi (naročito privatizacije i restrukturiranja preduzeća), oživljavanja privrede i približavanja EU, kreditni rejting Republike Srbije bi mogao da se revidira na ocenu "stabilan", sa perspektivom njegovog poboljšanja u narednim godinama.
IV. STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2009. DO 2011. GODINE
Sprovođenjem strukturnih reformi u naredne tri godine ojačaće se sposobnost zemlje da ispunjava uslove ugrađene u proces stabilizacije i pridruživanja kao okvir evropskog pravca kojim će se kretati Srbija kao država zapadnog Balkana sve do pristupanja EU. Ključne pretpostavke za sprovođenje strukturnih reformi jesu finansijska disciplina, reforma političkog sistema koja opredeljuje sve institucionalne promene i reformske zahvate, kao i reforma sudskog sistema koja obezbeđuje finansijsku disciplinu, pravnu sigurnost i vladavinu prava.
1. Reforme realnog sektora
Osnovni pravci reformi realnog sektora u periodu 2009-2011. godine jesu: završetak privatizacije društvenih preduzeća, ubrzavanje procesa restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća, liberalizacija infrastrukturnih delatnosti, unapređenje poslovnog okruženja.
1.1. Privatizacija i restrukturiranje društvenih preduzeća
Proces privatizacije društvenih preduzeća je u završnoj fazi. Od donošenja Zakona o privatizaciji, jula 2001. godine, ostvareni su značajni rezultati u privatizaciji kapitala u društvenom vlasništvu. Nova vlasnička struktura privrede Srbije doprinela je povećanju proizvodnje i efikasnosti poslovanja, generisanju nove zaposlenosti, porastu ulaganja u nove proizvodne kapacitete i tehnologije, povećanju izvoza i ubrzanju razvoja zemlje.
Tabela 42. Rezultati privatizacije od 2002. godine do oktobra 2008. godine
---------------------------------------------------------------------------------------
2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. Ukupno
jan-avg
---------------------------------------------------------------------------------------
Broj prodatih 214 644 245 311 285 357 251 2.307
preduzeća
Broj zaposlenih 37.617 78.692 42.113 59.547 49.822 53.666 17.904 339.361
---------------------------------------------------------------------------------------
u mil.
evra
---------------------------------------------------------------------------------------
Prodajna cena 319,4 840,4 162,7 376,6 314,7 518,4 265,5 2.797,7
Investicije 320,2 319,8 104,2 101,7 343,5 133,0 50,6 1.373,0
Socijalni program 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 0,0 276,7
---------------------------------------------------------------------------------------
Izvor: Agencija za privatizaciju
Radi okončanja procesa privatizacije preostalih društvenih preduzeća izvršene su izmene Zakona o privatizaciji i utvrđen rok za završetak privatizacije društvenog kapitala (31. decembar 2008. godine). Do kraja 2008. godine objaviće se tenderi i aukcije za sva preostala društvena preduzeća, čija će se privatizacija dovršiti u prvoj polovini 2009. godine.
Za preostala društvena preduzeća, među kojima preovlađuju mala i mikro preduzeća sa društvenim kapitalom, Agencija za privatizaciju procenila je izglede za privatizaciju svakog preduzeća. Pri tome, očekuje se privatizacija oko 400 preduzeća koja se pripremaju za privatizaciju, dok će nad preduzećima za koja ne postoji zainteresovani potencijalni investitor biti pokrenut stečajni postupak shodno Zakonu o stečajnom postupku. Potrebno je efikasnije sprovođenje stečaja i ubrzanje stečajnih procedura, kako bi se završio veliki broj stečajnih postupaka nagomilanih pre donošenja Zakona o stečaju. Privatizacija preduzeća u stečaju odvijaće se kroz reorganizaciju u slučajevima kada je oporavak stečajnog dužnika moguć, odnosno kroz bankrotstvo (prodaju imovine) kada se proceni da za konsolidaciju nema mogućnosti. Procenjuje se da će od preostalih društvenih preduzeća, u prinudnu likvidaciju otići oko 600 preduzeća. Likvidacija će biti pokrenuta bez ikakvih prethodnih postupaka u slučaju preduzeća koja su izgubila svoj kapital i imovinu. Agencija će posebnu pažnju posvetiti praćenju izvršavanja obaveza preuzetih ugovorom o kupovini kapitala.
Ubrzaće se postupak restrukturiranja i privatizacije velikih preduzeća u društvenoj svojini. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Zakon o stečajnom postupku omogućili su brže i efikasnije odvijanje procesa restrukturiranja velikih društvenih preduzeća sa spiska preduzeća u postupku restrukturiranja koja imaju negativan kapital. Tome je posebno doprinela zakonska mogućnost da državni poverioci uslovno otpuste svoja potraživanja prema subjektima privatizacije usaglašena na dan 31. decembra 2004. godine i da se naplate iz prihoda od privatizacije. Na taj način do sada je restrukturirano i prodato 35 preduzeća sa liste od 70 velikih društvenih preduzeća predviđenih za restrukturiranje. Očekuje se uspešno restrukturiranje i privatizacija određenog broja preostalih velikih društvenih preduzeća. Priprema za privatizaciju ovih preduzeća biće praćena sprovođenjem socijalnih programa za zaposlene koji budu proglašeni tehnološkim viškom.
Vlada će nastaviti aktivnosti na restrukturiranju preduzeća namenske (vojne) industrije i vojnodohodovnih ustanova, kako bi se delovi industrije sa civilnom proizvodnjom privatizovali, završilo definisanje vlasničkih odnosa, realizovao socijalni program tamo gde je to potrebno, ubrzala prodaja imovine koja ne služi osnovnoj delatnosti i obezbedila potrebna sredstva za razvoj odbrambene industrije.
1.2. Restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća
Prioritet Vlade u narednom srednjoročnom periodu biće restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća, kao i liberalizacija infrastrukturnih delatnosti u kojima ta preduzeća posluju. Ovo je jedan od najvećih reformskih izazova u narednom periodu, što između ostalog proizilazi iz činjenice da ova preduzeća raspolažu sa 30% angažovanih sredstava i zapošljavaju 16% ukupno zaposlenih u privredi Srbije.
U narednom srednjoročnom periodu ubrzaće se restrukturiranje javnih preduzeća u pravcu njihove ekonomsko-finansijske konsolidacije i reorganizacije, uključujući korporatizaciju, kao i delimične ili potpune privatizacije, sa ciljem unapređivanja upravljanja i podizanja nivoa njihove ukupne efikasnosti, uz jačanje finansijske discipline. U tom cilju dovršiće se organizaciono, upravljačko, svojinsko i poslovno restrukturiranje svih javnih preduzeća, praćeno tehničko-tehnološkom modernizacijom i restrukturiranjem dugova tih preduzeća.
U proteklom periodu sproveden je postupak izdvajanja gotovo svih sporednih delatnosti javnih preduzeća, izvršena njihova registracija kao zasebnih organizacionih jedinica i pokrenut postupak privatizacije. Napredak u restrukturiranju javnih preduzeća u proteklom periodu ogleda se u poboljšanju njihovih finansijskih performansi, izdvajanju sporednih delatnosti i smanjenju viškova zaposlenih, usklađivanju cena usluga na ekonomskim principima, formiranju posebnih preduzeća u oblasti elektroprivrede i naftne industrije, regulisanju starih dugova, modernizaciji proizvodnog procesa i dr.
U narednom srednjoročnom periodu najvažnije aktivnosti na restrukturiranju republičkih i lokalnih javnih preduzeća jesu:
- usklađivanje cena proizvoda i usluga javnih preduzeća na ekonomskim principima;
- smanjenje preostalih viškova zaposlenih u javnim preduzećima;
- finansijska konsolidacija javnih preduzeća "Železnice Srbije" i "Putevi Srbije";
- vlasničko i upravljačko odvajanje železničke infrastrukture od prevoza robe i putnika u zasebna preduzeća;
- finansijska konsolidacija Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja (PEU) - Resavica pre njegove privatizacije;
- restrukturiranje Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija", nakon razgraničenja vlasničkih i ugovornih odnosa sa preduzećem "Telekom Srbija" a.d.;
- osnivanje javnog poštanskog operatora - Pošta Srbije koji će samostalnim delovanjem na tržištu obezbediti sopstvenu egzistenciju. Republika će obezbediti planirani razvoj javnog poštanskog operatora sa ciljem da ispuni osnovnu ulogu obavljanja kvalitetnih poštanskih usluga iz domena univerzalne usluge.
Budući da postoje različiti predlozi u pogledu dinamike i obuhvata privatizacije javnih preduzeća na nivou Republike, Vlada će za većinu njih utvrditi strategiju restrukturiranja i privatizacije, s ciljem da se postepeno prodaje kapital tih preduzeća, unapređuje korporativno upravljanje i da se na tim osnovama povećava njihova tržišna vrednost i njihovo investiranje izvan granica Srbije, kako bi se obezbedilo pozicioniranje nekih od njih kao regionalnih lidera ("Telekom Srbija", "Elektroprivreda Srbije").
U skladu sa odgovarajućim strateškim opredeljenjima pokrenuta je privatizacija republičkih javnih preduzeća (JAT, NIS). Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, usvojenim krajem 2007. godine, predviđeno je da će kapital za sticanje besplatnih akcija iznositi 15% od osnovnog kapitala svakog od šest velikih preduzeća u vlasništvu države: "Naftna industrija Srbije", "Telekom Srbija", "Elektroprivreda Srbije", "Jat Airnjays" , Aerodrom "Nikola Tesla" i "Galenika".
Privatizacija (delimična ili potpuna) republičkih i lokalnih javnih preduzeća podrazumeva otklanjanje sistemskih prepreka za njihovu privatizaciju. Imajući u vidu značaj, kapital, broj zaposlenih i eksterne efekte javnih preduzeća, neophodno je definisati specifične modele njihove privatizacije jer oni ne mogu biti istovetni za sva javna preduzeća. Privatizacija javnih preduzeća na republičkom i lokalnim nivoima zahteva odgovarajuće izmene Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o privatizaciji. Privatizacija javnih preduzeća olakšaće se ukidanjem zakonske odredbe prema kojoj je Republika vlasnik ne samo kapitala nego i imovine javnih preduzeća.
U cilju dokapitalizacije, kao i privatizacije republičkih i lokalnih javnih preduzeća, neophodno je unaprediti pravni okvir:
- javna preduzeća u državnoj svojini u novoj pravnoj regulativi trebalo bi učiniti vlasnicima sopstvene imovine. Na osnovu Ustava Republike Srbije neophodno je doneti zakon o javnoj svojini, kojim će se utvrditi da su javna preduzeća (društva kapitala) u vlasništvu države, odnosno drugog subjekta, pri čemu će se razgraničiti titulari ove svojine: svojina Republike, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinica lokalne samouprave. Detaljniju regulativu ovog pitanja na novim osnovama trebalo bi da sadrže buduće odluke o osnivanju javnih preduzeća;
- javna preduzeća, kao i drugi oblici preduzeća ne mogu ovim postati "vlasnici" dobara od opšteg interesa, već će na osnovu ugovora o koncesiji samo steći pravo korišćenja;
- preispitaće se krug delatnosti "od opšteg interesa" i unaprediti zaštita potrošača;
- umesto zakonskog okvira za osnivanje javnih preduzeća potrebno je ovu aktivnost prepustiti odlukama odgovarajućih izvršnih tela: Vlade, odnosno jedinica lokalne samouprave;
- pored razgraničenja titulara na pojedinim dobrima od javnog interesa, što će se regulisati zakonom, unaprediće se rešenja u vezi sa stečajem određenih javnih preduzeća. Struktura javnih preduzeća ne treba da bude predmet rešenja u posebnim zakonima, a razmotriće se i pitanje napuštanja posebne pravne forme javnog preduzeća za obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
Privatizacija republičkih i lokalnih javnih preduzeća podrazumeva liberalizaciju infrastrukturnih delatnosti u kojima je moguća konkurencija (proizvodnja i distribucija električne energije, fiksna telefonija, prevoz putnika i robe u železnici, određene poštanske usluge, vazdušni saobraćaj, uvoz nafte i dr.). Potrebna je i liberalizacija određenih komunalnih delatnosti. Mogućnost ulaska novih preduzeća u navedene delatnosti ključ je za unapređenje njihovog funkcionisanja. Preduzeća u infrastrukturnim delatnostima koja imaju karakter prirodnog monopola (železnička infrastruktura, prenos električne energije, međunarodni gasovodi i naftovodi i dr.) neće biti većinski privatizovana.
U narednom srednjoročnom periodu pokrenuće se privatizacija javnih komunalnih preduzeća, čiji su osnivači organi lokalne samouprave. Uporedo sa pripremom javnih komunalnih preduzeća za privatizaciju, razvijaće se razni oblici saradnje sa privatnim sektorom na bazi ugovaranja posla, davanja koncesija i jačanja konkurencije u ovom segmentu privrede. Pre privatizacije komunalnih javnih preduzeća neophodno je doneti novi zakon o komunalnim delatnostima i uspostaviti efikasan regulatorni okvir.
Restrukturiranje i privatizacija republičkih javnih preduzeća iz oblasti energetike, saobraćaja i drugih infrastrukturnih delatnosti zasnivaće se na odgovarajućim sistemskim zakonima i razvojnim strategijama, donetim za te delatnosti.
Javna preduzeća energetskog sektora. U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se proces restrukturiranja republičkih javnih energetskih preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, Transnafta, Srbijagas, kao i komunalnih javnih preduzeća za proizvodnju i distribuciju toplote u vlasništvu jedinica lokalne samouprave. Naftna industrija Srbije biće privatizovana u okviru energetskog sporazuma Srbije i Ruske Federacije.
Osnovni ciljevi restrukturiranja i delimične privatizacije energetskih javnih preduzeća, u skladu sa novom energetskom politikom Srbije, jesu:
- uspostavljanje povoljnijih uslova rada i razvoja proizvodnih energetskih sektora, usklađeni razvoj energetike i privrede i povećanje doprinosa energetske delatnosti privrednom i ukupnom razvoju Republike;
- povećanje energetske efikasnosti, intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora energije, snižavanje intenziteta štetnih emisija iz proizvodnih energetskih izvora i jedinica u sektoru potrošnje energije, integracija u regionalno i evropsko energetsko tržište, uz veći priliv direktnih investicija u energetski sektor.
Javna preduzeća saobraćajnog i telekomunikacionog sektora. Na bazi novih sistemskih zakona i razvojnih strategija kojima se reguliše oblast saobraćaja i telekomunikacija u narednom srednjoročnom periodu ubrzaće se proces restrukturiranja i potpune ili delimične privatizacije javnih preduzeća u oblasti saobraćaja i telekomunikacija ("JAT Airnjays" a.d, "Telekom Srbija" a.d, JP PTT saobraćaj "Srbija", JP "Železnice Srbije").
Osnovni cilj restrukturiranja i privatizacije javnih saobraćajnih preduzeća, na bazi prioriteta evropske saobraćajne politike i nacionalnih strategija razvoja pojedinih saobraćajnih delatnosti, jeste promena vlasničke strukture preduzeća saobraćajnog sistema koja će doprineti razvoju rečnog, kopnenog i vazdušnog saobraćaja zasnovano na integrisanom planiranju razvoja saobraćajnog sistema i efikasnijem korišćenju komparativnih prednosti svakog vida saobraćaja.
Restrukturiranje saobraćajnih delatnosti u moderan, bezbedan i funkcionalan saobraćajni sistem, uz adekvatnu saobraćajnu infrastrukturu, značajno će doprineti integraciji Srbije u EU i povećanju konkurentnosti privrede Srbije. U tom pogledu važno je da restrukturiranje pojedinih preduzeća u svim vidovima saobraćaja bude praćeno povećanjem njihove konkurentnosti i poboljšanjem saobraćajnih usluga.
Posebna pažnja posvetiće se razvoju i modernizaciji telekomunikacija, putne i železničke infrastrukture i podizanju efikasnosti sva tri segmenta avio saobraćaja (avio kompanija, aerodromi i kontrola leta).
Restrukturiranjem i privatizacijom a.d. "Telekom Srbija" obezbediće se porast efikasnosti i konkurentnosti ovog javnog preduzeća, čime će se stvoriti uslovi za porast ulaganja u sektor telekomunikacija, razvoj telekomunikacione infrastrukture, poboljšanje kvaliteta telekomunikacionih usluga i povećanje zadovoljstva korisnika tih usluga. Restrukturiranjem a.d. "Telekom Srbija", rebalansom tarifnog sistema fiksne telefonije i donošenjem podzakonskih akata od strane Agencije za telekomunikacije stvoriće se neophodni uslovi za liberalizaciju fiksne telefonije.
Restrukturiranjem i privatizacijom a.d. "JAT Airnjays" obezbediće se prilagođavanje nacionalne avio kompanije zahtevima tržišta, širenje mreže na komercijalnim linijama, povezivanje sa svetskim kompanijama i smanjenje štetnih uticaja avio saobraćaja na životnu sredinu. Na taj način obezbedila bi se moderna avio flota, ekonomičnije odvijanje saobraćaja na linijama sa visokom frekvencijom, poboljšanje kvaliteta usluga i specijalizacija usluga avio prevoza na tržištu.
Restrukturiranje JP "Železnice Srbije" obuhvatiće prvenstveno finansijsku konsolidaciju, promenu organizacione strukture kojom će se, između ostalog, izvršiti razdvajanje upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i javnog prevoza u železničkom saobraćaju u posebna preduzeća, racionalizacija mreže železničkih pruga, modernizacija i revitalizacija železničke infrastrukture, vučnih i voznih sredstava, povećanje efikasnosti, konkurentnosti, profitabilnosti i kvaliteta usluga železničkog saobraćaja, te unapređenje informaciono-komunikacionog sistema, poboljšanje bezbednosti prevoza u železničkom saobraćaju i smanjenje štetnog uticaja železničkog prevoza na životnu sredinu. U okviru procesa restrukturiranja železnice privatizovaće se zavisna preduzeća i obezbediti ulazak privatnog kapitala u delatnost prevoza robe i putnika, uključujući udruživanje kapitala javnog i privatnog sektora, kako bi železnica postala bezbedan i konkurentan prevoznik na saobraćajnom tržištu. Pristupiće se realizaciji uvođenja obaveze javnog prevoza, što znači da će javno preduzeće biti obavezno da vrši prevoz na određenim nerentabilnim relacijama za koje država smatra da postoji interes da se ne obustavlja javni prevoz, ali će, tamo gde se proceni kao neophodno i opravdano, istovremeno subvencionisati takav prevoz do opravdane pune cene koštanja prevoza. Takođe, realizovaće se projekat uvođenja sistema naknada za korišćenje javne železničke infrastrukture, sa čim je u vezi i izrada metodologije za određivanje visine naknada za korišćenje te infrastrukture.
Restrukturiranje JP "Putevi Srbije" je neophodno u cilju sprečavanja daljeg kumuliranja gubitaka i dugova. Neophodno je izvršiti detaljnu analizu poslovanja ovog preduzeća i usvojiti mere za njegovu finansijsku konsolidaciju, kako mere za rešavanje problema nagomilanih dugova, tako i mere za sprečavanje ponovnog generisanja docnji u budućnosti. Neophodno je usklađivanje planova ovog javnog preduzeća sa izvorima finansiranja, kao i kontrola njegovih rashoda.
Restrukturiranje JP PTT saobraćaja "Srbija" obuhvatiće u kratkom roku dovršetak izdvajanja sporednih delatnosti i njihovu privatizaciju, a u srednjem roku restrukturiranje bazične delatnosti pošte (racionalizacija poslovanja, modernizacija poštanske tehnologije, razvoj novih usluga, unapređenje ljudskih resursa pošte). Završetkom restrukturiranja poštanskih delatnosti stvoriće se osnove za razvoj i prilagođavanje poslovnih aktivnosti javnog poštanskog operatera u uslovima rastuće konkurencije, potom će se obezbediti uslovi za deregulaciju i liberalizaciju poštanskog tržišta, uz smanjenje obima rezervisanog servisa za javnog operatera, zatim će se osigurati uvođenje evropskih standarda u pogledu pružanja poštanskih usluga, ali i obezbediti veća ulaganja u razvoj poštanskog saobraćaja. U okviru poštanskih usluga do sada je izvršena široka liberalizacija. U prvoj fazi restrukturiranja pošte doneće se osnivački akt za Javnog poštanskog operatora (JPO) kao zavisnog preduzeća u okviru JP PTT saobraćaja "Srbija", koje će biti oslobođeno od sporednih delatnosti. U drugoj fazi JPO će prerasti u samostalan privredni subjekat u državnom vlasništvu koji će organizaciono i tehnološki biti osposobljen za konkurentan nastup na tržištu. Resursi JPO će se koristiti i za učešće na drugim tržištima shodno postojećim kompetencijama, komparativnim prednostima, tradiciji i komplementarnosti sa poštanskim uslugama u budućnosti.
1.3. Razvoj malih i srednjih preduzeća
Podsticanje bržeg razvoja malih i srednjih preduzeća (MSP) u narednom srednjoročnom periodu podrazumeva:
- nastavak primene Evropske povelje o malim preduzećima;
- usvajanje i primenu srednjoročne strategije razvoja MSP;
- jačanje Saveta MSP i drugih relevantnih institucija;
- uklanjanje administrativnih barijera koje ograničavaju poslovanje i razvoj MSP.
Vlada će nastaviti podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP), u skladu sa principima Evropske povelje o malim preduzećima i Nacionalnom strategijom privrednog razvoja do 2012. godine. Očekuje se značajniji doprinos grinfild investicija razvoju MSP u kontekstu povećane tražnje za njihovim proizvodima i uslugama.
Sa ciljem da se ubrza razvoj MSP u kratkom roku doneće se strategija za konkurentna i inovativna mala i srednja preduzeća u periodu 2008-2012. godine, u skladu sa kojom će se kreirati politika razvoja MSP i instrumenti za njeno sprovođenje. Ključni cilj strategije je razvoj preduzetničke privrede, zasnovane na znanju i inovativnosti, koja stvara konkurentan i izvozno orijentisan sektor MSP. Strategija se zasniva na pet stubova čijom će se realizacijom omogućiti veći broj novih preduzeća koja uspešno opstaju u prvim godinama poslovanja, što će značiti brži rast i razvoj sektora MSP, sa dinamičnijim prerastanjem mikro preduzeća u mala, a malih u srednja preduzeća, uz povećanje izvoza i zaposlenosti i uz ravnomerniji regionalni razvoj.
Uspešna realizacija strategije baziraće se na izrađenom operativnom programu mera i aktivnosti za svaki od pet stubova strategije. Ovi stubovi sadrže nosioce i dinamiku realizacije, indikatore ostvarivanja i procenu potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju strategije.
Osnovne aktivnosti u narednom trogodišnjem periodu usmeriće se na: promociju i podršku preduzetništvu i osnivanju novih preduzeća; jačanje ljudskih resursa i konkurentnosti sektora MSP; finansiranje i oporezivanje MSP; jačanje konkurentskih prednosti MSP na izvoznim tržištima; pravno okruženje i institucije javnog sektora na usluzi MSP.
U okviru promocije i podrške preduzetništvu i osnivanju novih preduzeća obezbediće se jačanje svesti o šansama koje pruža preduzetništvo, unapređenje dostupnosti i kvaliteta finansijske i nefinansijske podrške preduzetnicima početnicima i poboljšanje okruženja za otpočinjanje poslovanja.
Posebna pažnja posvetiće se poboljšanju kvaliteta ljudskih resursa i razvoju konkurentnosti sektora MSP, uključujući izradu strategije preduzetničkog obrazovanja za sve nivoe kompetentnosti, unapređenje zakonodavnog i finansijskog okvira, infrastrukture i kapaciteta za obrazovanje i pružanje poslovnih i savetodavnih usluga, kao i poboljšanje stručnosti radne snage i menadžerskih sposobnosti i veština unutar MSP.
Radi unapređenja finansijskog i poreskog sistema u funkciji razvoja MSP obezbediće se poboljšanje stručnosti preduzetnika za upravljanje finansijama MSP, unapređenje komunikacije između MSP i bankarskog sektora, olakšavanje pristupa kreditnim sredstvima za MSP, poboljšanje sistemskog okvira za finansiranje MSP, uspostavljanje efikasnije poreske uprave i uvođenje poreskih podsticaja za ulaganja u MSP.
Radi jačanja konkurentskih prednosti MSP na izvoznim tržištima preduzeće se mere za podsticanje investicionih ulaganja u tehničke i netehničke inovacije, povezivanje MSP i naučno-istraživačkih institucija, transfer znanja i tehnologija, razvoj standarda i sistema obezbeđenja kvaliteta, za podršku osnivanju i razvoju klastera i promociju MSP na inostranim tržištima.
Nastaviće se sa unapređenjem okruženja u kome funkcionišu MSP kroz izgradnju efikasnog i savremenog pravnog okvira, uspostavljanje transparentnosti regulativnih postupaka, uvođenje e-uprave, aktivnije učešće MSP u javnim nabavkama, uređenje katastra nepokretnosti, usklađivanje metodologije istraživanja i statističkog praćenja sektora MSP sa EU metodologijom i kroz druge aktivnosti od značaja za MSP.
Posvetiće se pažnja očuvanju starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti koji mogu prihvatiti deo viška zaposlenih iz velikih sistema i posle privatizacije zadržati deo stanovništva (posebno mladih) u seoskim i nerazvijenim područjima, čime se može uticati na ravnomerniji regionalni razvoj, omogućiti specifični oblici radnog angažovanja (rad kod kuće, privremeni i povremeni poslovi i sl.), kao i korišćenje domaćih sirovina i resursa i slično.
1.4. Politika zaštite konkurencije
U narednom srednjoročnom periodu vodiće se efikasna politika zaštite konkurencije koja uz državnu pomoć, javne nabavke, usaglašavanje tehničkog zakonodavstva sa tehničkom regulativom EU, zaštitu intelektualne svojine i zaštitu potrošača predstavlja osnovnu polugu integracije zemlje kandidata u jedinstveno tržište EU. Osnovna karakteristika tog tržišta je sloboda kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi. U tom pogledu Srbija će u procesu stabilizacije i pridruživanja EU obezbediti prilagođavanje svoje privrede pravilu "četiri slobode", u čemu noseću ulogu ima politika konkurencije i izgradnja delotvornih institucija za njeno sprovođenje.
Doneće se novi zakon o zaštiti konkurencije, koji će biti usklađen sa pravnim standardima EU, kako bi se obezbedilo stvaranje konkurentskog ambijenta i uspostavljanje tržišnih mehanizama koji će omogućiti podizanje ekonomske efikasnosti i konkurentnosti ukupne privrede.
Zakonom o zaštiti konkurencije potrebno je da se obezbedi:
- jačanje nezavisnosti Komisije za zaštitu konkurencije i proširenje njenih ovlašćenja, pre svega u domenu izricanja novčanih kazni za kršenje propisa;
- pravna sigurnost u sistemu zaštite konkurencije, čime se unapređuje poslovna i investiciona klima i povećava priliv stranih investicija;
- ovlašćenje Komisije za izricanje dodatnih mera učesnicima na tržištu koji narušavaju konkurenciju, kao što je mera dekoncentracije kojom se nalaže da učesnik na tržištu koji je izvršio koncentraciju suprotno rešenju Komisije mora da izvrši podelu, otuđi akcije ili raskine ugovor i da plati predviđenu novčanu kaznu;
- preciznije odredbe o horizontalnim i vertikalnim sporazumima koje prati detaljna podzakonska regulativa, što je od velike važnosti za učesnike na tržištu i za njihovu pravnu sigurnost;
- adekvatnije postavljanje kriterijuma za određivanje praga za kontrolu koncentracija, tako da se ubrzavaju strana ulaganja i omogući da Komisija nadgleda veća narušavanja slobodne konkurencije, kao što su karteli i zloupotreba dominantnog položaja;
- preciznije odredbe o pokretanju postupka pred Komisijom i o rokovima u kojima Komisija treba da donese rešenje;
- pribavljanje potrebnih podataka o učesnicima na tržištu kroz obaveznu saradnju Komisije sa nadležnim organima za statistiku, poreskim i drugim organima.
Primena novog zakona o zaštiti konkurencije obezbediće jačanje preduzetništva i konkurencije na domaćem tržištu, a onemogućiće se narušavanje konkurentske strukture kroz zaključenje sporazuma kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija, kao i zloupotreba dominantnog položaja na tržištu i udruživanje preduzeća uz koncentraciju tržišne moći.
Republici Srbiji sa relativno malim unutrašnjim tržištem potrebna je efikasna politika konkurencije harmonizovana sa regulativom EU i usmerena na razvoj konkurencije u proizvodnji, trgovini i svim delovima nacionalne privrede, bez ulaznih barijera koje je ograničavaju. Primena pravila politike konkurencije obezbediće širenje privatne inicijative, slobodno formiranje cena, kontrolu postojećih monopola i stvaranje uslova za slobodan ulazak novih preduzeća. Postepenim uvođenjem konkurencije u oblasti telekomunikacija, određenih vidova saobraćaja i proizvodnje električne energije, stvaraće se uslovi za demonopolizaciju tih delatnosti, a time i za snižavanje cena i podizanje kvaliteta javnih usluga. Posebna pažnja posvetiće se kontroli restriktivnih sporazuma i sprečavanju zloupotrebe dominantnog položaja u trgovini. Demonopolizacija će obuhvatiti i javna komunalna preduzeća koja se nalaze pod kontrolom lokalnih organa vlasti.
Kršenja prava konkurencije koja mogu imati uticaj na trgovinu između Srbije i EU rešavaće se i kažnjavati u skladu sa pravilima koja važe u EU. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU utvrđen je rok u kome je neophodno da se pravila ozvaničena u EU počnu primenjivati i na javna preduzeća u Srbiji.
U cilju efikasne zaštite konkurencije doneće se podzakonski akti koji će potpunije regulisati procedure za procenu efekata integracija na ekonomsku efikasnost i za izuzeće od zabrane određenih sporazuma po vrstama, kao i demonopolizaciju javnog sektora u segmentima gde će se primenjivati regulativa o zaštiti konkurencije. Radi povećanja efikasnosti privatnog i javnog sektora unaprediće se regulatorni okvir i povećati efikasnost institucija za zaštitu konkurencije. Pored Komisije, neophodno je podići efikasnost sudskog sistema, kako bi se obezbedila sudska zaštita u procesu primene pravila o zaštiti konkurencije, kao i jačanje Saveta Komisije.
Posebna pažnja posvetiće se funkcionisanju Komisije za zaštitu konkurencije koja je osnovana na bazi Zakona o zaštiti konkurencije kao samostalno i nezavisno telo koje za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Komisija će kao regulatorno telo onemogućavati narušavanje konkurentskog ambijenta i sprečavati integracije većeg obima koje mogu da ograniče ili spreče zdravu konkurenciju. Stoga je potrebno jačanje ljudskih i tehničkih kapaciteta za nesmetano funkcionisanje ove Komisije.
Od ključne važnosti za sprovođenje politike zaštite konkurencije jeste donošenje zakona o kontroli državne pomoći, kojim će se prvi put urediti direktne i indirektne subvencije, u skladu sa regulativom EU,
1.5. Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta
U proteklih sedam godina tranzicije ostvaren je značajan napredak u stvaranju stimulativnog ambijenta za poslovanje, povećanju pravne sigurnosti preduzeća i poboljšanju uslova poslovanja i investiranja u zemlji. Po oceni Svetske banke Srbija je ostvarila vidan napredak u pogledu registracije i osnivanja preduzeća. Doneti su zakoni koji omogućavaju poboljšanje poslovnog okruženja i koji štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore, kao što su zakoni o privrednim društvima, stečaju, registraciji privrednih subjekata, izvršnom postupku, hipoteci, spoljnotrgovinskom poslovanju, zaštiti konkurencije i dr. Primena ovih zakonskih rešenja uticala je na poboljšanje uslova za otpočinjanje posla, što se ogleda u smanjenju vremena za registraciju preduzeća na pet dana. Uz to, smanjen je osnivački kapital na 500 evra, dok se troškovi za dobijanje rešenja o registraciji preduzeća kreću između 50 i 100 evra, što je znatno povoljnije u odnosu na prethodne godine. Poboljšanju poslovnog okruženja doprineli su i zakoni o telekomunikacijama, energetici, železnici i poštanskim uslugama.
Radi unapređivanja poslovne klime u Srbiji u narednom srednjoročnom periodu potrebno je obezbediti:
- smanjenje makroekonomskih neravnoteža i rizika;
- ubrzavanje ekonomskih reformi;
- unapređivanje privrednog zakonodavstva i efikasniji rad sudstva;
- dogradnja postupaka izvršenja i bitno povećanje njihove efikasnosti;
- otklanjanje administrativnih prepreka za investiranje i poslovanje;
- modernizacija privredne infrastrukture;
- suzbijanje korupcije.
Smanjenje makroekonomskih neravnoteža i rizika koji iz njih proizilaze, kao i ubrzavanje ekonomskih reformi, značajno će doprineti stvaranju povoljnijih uslova za investiranje i poslovanje u Srbiji. Osnovni izvor makroekonomskih rizika je politička nestabilnost i usporavanje ekonomskih reformi, uz značajno smanjenje priliva stranog kapitala (direktnih investicija i kredita), što bi moglo da izazove platnobilansnu krizu. U takvoj situaciji ne bi se obezbedilo pokriće visokog deficita u tekućem platnom bilansu stranim investicijama i kreditima, usled čega bi došlo do smanjenja deviznih rezervi, depresijacije dinara i teškoća u održavanju spoljne likvidnosti, a to bi uslovilo ubrzavanje inflacije i usporavanje privrednog rasta. Planirane ekonomske politike i reforme, ukoliko se sprovedu u narednom trogodišnjem periodu, smanjiće makroekonomske rizike i unutrašnje i spoljne neravnoteže.
Vlada će donošenjem potrebnih sistemskih zakona i obezbeđenjem njihove primene kontinuirano poboljšavati poslovni i investicioni ambijent radi podsticanja domaćih i stranih investicija, povećanja proizvodnje i izvoza i smanjenja nezaposlenosti, otvaranjem novih i trajnih radnih mesta. Pretresanje domaćeg zakonodavstva koje se odnosi na privredu i otklanjanje administrativnih ograničenja za privređivanje značajno će doprineti poboljšanju poslovnog i investicionog ambijenta u Srbiji. U tom cilju u kratkom roku ukinuće se nepotrebni i zastareli propisi, unaprediti preciznost i jasnoća važećih propisa, otkloniti protivrečnosti i nelogičnosti u propisima, ukloniti administrativne prepreke koje ometaju privredni život. Radi efikasne primene zakona i podzakonskih akata povećaće se efikasnost rada sudskog sistema i obezbediti skraćenje rokova za rešavanje sudskih sporova. Bitno će se povećati efikasnost izvršenja sudskih presuda i pravovremena primena važećih propisa.
Vlada će ubrzano otklanjati administrativne i druge prepreke za dolazak novih investitora i lakše poslovanje (smanjenje broja potrebnih dokumenata, ubrzanje procedura, obezbeđivanje priključaka na infrastrukturne sisteme, pojednostavljivanje postupka izdavanja građevinskih dozvola, širenje primene principa prećutne saglasnosti i dr.). Investitori zahtevaju promenu propisa o dobijanju građevinskih dozvola i propisa o tržištu rada, pojednostavljivanje poreskih procedura i smanjivanje korupcije. Posebna pažnja posvetiće se otklanjanju prepreka za investiranje i gradnju objekata. Smanjiće se postojeće brojne i komplikovane procedure za odobravanje gradnje i onemogućiti korupcija u ovoj oblasti. Stoga će se nefunkcionalni i komplikovani propisi o gradnji zameniti novim propisima koji su primereni tržišnoj privredi. Od posebnog značaja je stvaranje političke i institucionalne sigurnosti i stimulativnih uslova za privlačenje domaćih i stranih investicija, donošenjem zakona koji su usmereni na smanjenje korupcije, a odnose se, pored ostalog, na sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu pod tržišnim uslovima.
Integralni deo Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja jeste Akcioni plan za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja koji utvrđuje mere i aktivnosti za reviziju propisa, jačanje institucionalnih kapaciteta i razvoj saradnje na nacionalnom i lokalnom nivou, unapređenje opšte konkurentnosti, razvoj obrazovnih kampanja i unapređenje strategije reklamiranja u inostranstvu. Time bi se obezbedilo povećanje obima stranih ulaganja u proizvodni i uslužni sektor i povećali bi se kapaciteti za modernu proizvodnju i snabdevanje savremenih tržišta, te povećanje izvoza uz smanjenje trgovinskog deficita.
Regulisanje svojinskih odnosa na način koji odgovara tradiciji evropskih tržišnih privreda značajno će doprineti poboljšanju poslovne klime u Srbiji. U tom cilju doneće se zakon o javnoj svojini koji će omogućiti da različiti nivoi državne vlasti poseduju sopstvenu imovinu. Zakon će omogućiti postojanje privatne svojine nad gradskim građevinskim zemljištem. Ukinuće se zakonska odredba po kojoj je Republika vlasnik i kapitala i imovine javnih preduzeća. Zakonskom izmenom regulisaće se vlasništvo Republike nad kapitalom tih preduzeća. Zakonom o denacionalizaciji regulisaće se vraćanje nacionalizovane imovine kada je to moguće bivšim vlasnicima, kao i uslovi finansijskog obeštećenja bivših vlasnika kada vraćanje imovine nije moguće.
Podsticanju ulaganja značajno će doprineti ubrzanje infrastrukturnih reformi, uspostavljanje modernog regulatornog okvira za infrastrukturne delatnosti i privatizacija javnih preduzeća u tim delatnostima. Povrh toga, razvoj industrijskih i tehnoloških parkova snažno će podstaći ulaganja, kao i smanjenje troškova akreditacije, kontrole kvaliteta, izdavanja potvrda (sertifikacija) i pristupa drugim međunarodnim standardima.
Od izuzetnog značaja za veći priliv stranih ulaganja biće i razumevanje važnosti stranih investicija i razvijanje nacionalnog programa za promociju Srbije kao investicione destinacije u inostranstvu. U naredne tri godine zadržaće se važeći poreski i drugi podsticaji za nove investicije i uvesti dodatne pogodnosti za najveće nove investicije. Efektuiranje prirodnih, materijalnih i ljudskih razvojnih potencijala, brži razvoj domaćeg privatnog sektora i veći priliv inostranog kapitala, podrazumeva da se unapredi radno zakonodavstvo radi podizanja efikasnosti i fleksibilnosti tržišta rada. Osim toga, povećaće se kompetentnost organa lokalnih zajednica u primeni novih propisa, unaprediti kontrola primene propisa i pooštriti kazne za korupciju.
Posebna pažnja posvetiće se otklanjanju institucionalnih prepreka za bržu i efikasniju realizaciju investicija i izgradnju objekata, kao i odgovornom i racionalnom korišćenju i uređenju prostora i građevinskog zemljišta, uz legalizaciju objekata. U tom cilju, izmenama Zakona o planiranju i izgradnji regulisaće se dobijanje dozvola za gradnju i lokacija za izgradnju različitih objekata, kao i prava i obaveze investitora, sa sankcijama u slučaju propusta u izgradnji. Od posebnog značaja je regulisanje i privatizacija poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, kao i regulisanje državne imovine između različitih nivoa vlasti.
U naredne tri godine unapređivaće se okruženje za poslovanje novih preduzeća kroz pojednostavljivanje procedura vezanih za registraciju preduzeća i za olakšavanje poslovanja i investiranja, sa ciljem da se poveća obim domaćih i stranih investicija i konkurentnost korporativnog sektora. U tom cilju nastaviće se sa uklanjanjem administrativnih prepreka za pribavljanje potrebnih dozvola za obavljanje poslova sa inostranstvom, licenci, sertifikata, kao i prepreka pri zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđivanju pravne zaštite i korišćenju usluga finansijskog sektora. Pored toga, nastaviće se unapređenje politike zapošljavanja, regulisanje vlasništva nad zemljom, povraćaj oduzete imovine, kompletiranje katastarske evidencije nekretnina u zemlji, osiguranje izvršenja ugovora, ažurna registracija imovine i zatvaranje preduzeća. Potrebno je i zakonsko regulisanje faktoringa radi ubrzanja i olakšanja naplate potraživanja, posebno po osnovu izvoza.
2. Reforme finansijskog sektora
Osnovni pravci reformi finansijskog sektora u periodu 2009-2011. godine jesu: nastavak privatizacije finansijskih organizacija (banaka i osiguravajućih organizacija), usvajanje nove i poboljšanje postojeće zakonske regulative i unapređenje nadzora finansijskog sektora.
2.1. Bankarstvo
U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se modernizacija bankarstva na osnovu Zakona o bankama kojim su prihvaćena konceptualna rešenja usklađena sa direktivama EU i standardima Bazelskog komiteta za nadzor banaka. Zakon uvodi dvostepenost u postupku osnivanja banaka, uređuje postupak kontrole banaka, uvodi zabranu povrede konkurencije na bankarskom tržištu i definiše bankarsku tajnu, prava klijenata, vrste rizika i upravljanje rizikom. Kontrola banaka zasnivaće se na konsolidovanoj osnovi i redefinisanom korporativnom upravljanju.
U naredne tri godine završiće se privatizacija preostalih banaka koje su u većinskom vlasništvu države, s tim da u većinskom državnom vlasništvu ostane jedna ili dve banke. Nastaviće se sa prodajom manjinskih paketa akcija u poslovnim bankama, kako bi se u naredne tri godine prodali svi manjinski paketi. Pored toga, aktivnosti će se usmeriti i na jačanje bankarskog tržišta i konkurencije, kažnjavanje svakog pokušaja sprečavanja i ograničavanja konkurencije i veću transparentnost i dostupnost bankarskih usluga i informacija o njima za najširi krug korisnika. Održavanje poverenja u bankarski sektor biće obezbeđeno kroz jačanje transparentnosti rada banaka, naročito u delu obelodanjivanja blagovremenih, pouzdanih i relevantnih informacija o pravoj ceni njihovih usluga, te kroz razvoj funkcije nadzora bazirane na proceni rizika i blagovremenom preduzimanju adekvatnih korektivnih mera prema bankama. Jačanju poverenja u banke doprineće i razvoj sistema zaštite depozita.
Unaprediće se podzakonska akta NBS i njena kontrolna funkcija radi primene standarda Bazela II, kako bi se obezbedio stabilan bankarski sistem zemlje sposoban da zaštiti interese deponenata, zadovolji potrebe građana i privrede i podstakne dalji privredni razvoj. Usklađivanje nadzora banaka sa principima Bazela II podrazumeva usvajanje novih propisa, obuku zaposlenih u NBS i poslovnim bankama, kao i formiranje novih obrazovnih profila koji su potrebni za primenu ovog standarda. Kontrola poslovanja usmeriće se na kontrolu identifikovanja, merenja i upravljanja rizicima, usavršavanje rejting sistema i sistema ranog upozoravanja i veću pouzdanost izveštajnog sistema. Objedinjavanje kontrolne funkcije nad bankama, osiguravajućim i lizing kompanijama i dobrovoljnim penzijskim fondovima pod ingerencijom NBS, omogućiće sprovođenje nadzora na konsolidovanoj osnovi i saradnju sa drugim centralnim bankama, odnosno organima nadzora. Formiraće se efikasnija i potpunija baza podataka i sveobuhvatniji zahtevi prema eksternoj reviziji.
2.2. Finansijska tržišta
Glavno tržište kapitala u Srbiji je Beogradska berza na kojoj se trgovanje odvija na berzanskom (listing A) i vanberzanskom tržištu. Na tržištu kapitala registrovano je 95 ovlašćenih učesnika, i to 75 brokersko-dilerskih kuća i 20 ovlašćenih banaka koje poseduju dozvolu za obavljanje brokersko-dilerskih poslova.
Daljim unapređenjem zakonodavnog okvira koji reguliše oblast tržišta kapitala, izradom novog zakona, odnosno izmenama postojećeg do kraja 2009. godine harmonizovanog sa propisima EU, obezbediće se povećanje obima trgovine i likvidnosti hartija od vrednosti kojima se trguje na berzi. Takav razvoj berze doprineće bržoj primeni zakona kojima se regulišu investicioni i dobrovoljni penzijski fondovi.
Radi unapređenja zaštite investitora propisaće se obaveza pružanja pouzdanih informacija o preduzećima i bankama čijim akcijama se trguje na berzi i zaoštriće se kažnjavanje nedozvoljenog manipulisanja cenama na berzi i insajderskim informacijama.
Posebna pažnja posvetiće se jačanju osnovne funkcije finansijskog tržišta i finansiranju realnog sektora privrede. Stabilizacija i povećanje likvidnosti finansijskog tržišta, uz dalju zakonodavnu i regulatornu reformu, doprineće smanjivanju rizika investiranja u realni sektor privrede. Istovremeno sa smanjenjem rizika aktiviraće se novi izvori tražnje na finansijskom tržištu, što će doprineti razvoju finansijskog tržišta i povećanju njegove likvidnosti. Tome će posebno doprineti institucionalni investitori.
U narednom periodu u saradnji sa relevantnim institucijama preduzimaće se aktivnosti na uvođenju novih finansijskih instrumenata kojima se trguje na razvijenim tržištima, kako bi se na domaćem finansijskom tržištu proširila i obogatila postojeća ponuda hartija od vrednosti. Na ovaj način bi se proširile mogućnosti za ulaganja domaćih i stranih investitora na domaćem finansijskom tržištu, a proširenjem lepeze u ponudi hartija od vrednosti smanjio bi se potencijalni rizik ulaganja, što bi doprinelo daljem razvoju finansijskog tržišta u celini. Posebna pažnja posvetiće se preispitivanju poreskog tretmana trgovine hartijama od vrednosti (porez na prenos apsolutnih prava, porez na kapitalnu dobit), unapređenju zaštite malih akcionara i smanjivanju troškova trgovine hartijama od vrednosti.
Tržište kapitala imaće ključnu ulogu u nastavku procesa privatizacije i privlačenju investitora u svim oblastima. Institucionalno će se urediti trgovanje akcijama najvećih i najuspešnijih domaćih preduzeća na zvaničnom berzanskom listingu. Tržište kapitala će postati osnovni izvor zaduživanja države radi premošćavanja eventualnog budžetskog deficita i biće okosnica predstojeće reforme penzijskog sistema.
Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu unapređenja berzanskog poslovanja, sa ciljem da se na jednom mestu, uz učešće velikog broja kupaca i prodavaca, formira ravnotežna cena kapitala. Stvaraće se podsticajni uslovi za građane i institucionalne investitore da se značajnije uključe u trgovinu hartijama od vrednosti. Državne hartije od vrednosti imaće u ovom procesu značajnu ulogu, s obzirom na visok stepen sigurnosti za investitore. Stvaraće se uslovi za razvoj sekundarnog tržišta hartija od vrednosti, što će doprineti likvidnosti finansijskog tržišta i povećanju obima aktivnosti na tom tržištu.
U cilju produbljivanja tržišta kapitala u Srbiji i poboljšanja kvaliteta hartija od vrednosti kojima se trguje, neophodan je ulazak velikih infrastrukturnih preduzeća na berzu. Ulaskom ovih preduzeća na organizovano tržište stvorio bi se kvalitetan tržišni materijal, što bi suštinski olakšalo ulaganja kako institucionalnih investitora, tako i najširih slojeva građana Srbije. Sa stanovišta samih preduzeća ulazak na organizovano tržište bi omogućio tržišno vrednovanje njihovog kapitala, a otvorio bi se i novi kanal za obezbeđenje dodatnih sredstava.
Od posebne važnosti za razvoj finansijskog tržišta jeste dalje jačanje i unapređenje nadzorne funkcije na finansijskom tržištu. U tom cilju u izvesnoj meri će biti redefinisane nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti i njen status u cilju potpunog poštovanja proklamovanog principa nezavisnosti regulatornog tela. Takođe, neophodno je ojačati njene sposobnosti regulacije i efikasnog nadzora učesnika i procesa na finansijskom tržištu, kao i ojačati delovanja Komisije na planu uvođenja adekvatnog izveštavanja zasnovanog na međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS) i principima međunarodnog udruženja komisija za hartije od vrednosti (IOSCO).
Srbija će, kao punopravni član Međunarodne asocijacije regulatornih tela za hartije od vrednosti, ojačati nacionalno finansijsko tržište kroz regionalnu i međunarodnu saradnju, sa ciljem da se poboljša kvalitet nacionalne regulative i poveća kapacitet nadzora nacionalnog regulatornog tela. Uz to, podizaće se nivo profesionalnih znanja i veština i povećavati poverenje investitora i javnosti u finansijsko tržište.
2.3. Osiguranje
Nastaviće se reforma sektora osiguranja sa ciljem stvaranja stabilnog tržišta osiguranja radi zaštite interesa osiguranika i korisnika osiguranja i obezbeđivanja usluga i proizvoda osiguranja na kvalitetan i transparentan način. Regulatorni okvir u oblasti osiguranja zaokružiće se donošenjem zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Razvijaće se moderan sistem nadzora usmeren na kontinuirano praćenje poslovanja društava za osiguranje sa procenom izloženosti rizicima. NBS će permanentno nadzirati poslovanje učesnika na tržištu osiguranja i vršiti procenu preuzetih rizika u poslovanju društava za osiguranje i načina upravljanja rizicima.
Privatizacija društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje biće nastavljena i intenzivirana, pri čemu će u postupku privatizacije biti moguće prodavati i kapital društava za osiguranje. Postupak privatizacije pokretaće Ministarstvo finansija, dok će organizacija i sprovođenje postupka privatizacije biti u nadležnosti Agencije za osiguranje depozita, koja će procenjivati celishodnost prodaje dela ili ukupne imovine. U postupku privatizacije neće biti moguće otuđivati nepokretnosti ili pokretne stvari koje neposredno služe obavljanju delatnosti subjekata privatizacije, dok će se postupak prodaje kapitala obavljati metodom javnog tendera. Krajem 2007. godine izvršena je privatizacija osiguravajućeg društva DDOR Novi Sad, a predviđa se pokretanje postupka privatizacije najveće domaće osiguravajuće organizacije - Dunav osiguranje.
Zakonom o osiguranju stvoreni su pravni osnovi za podizanje kvaliteta u obavljanju delatnosti osiguranja, u skladu sa standardima koji se primenjuju u tržišnim privredama, kao i međunarodnim normama nadzora u osiguranju (IAIS) i direktivom EU iz oblasti osiguranja. Uspostaviće se efikasan sistem kontrole i nadzora subjekata u delatnosti osiguranja na bazi podzakonske regulative NBS. Ubrzaće se razvoj tržišta osiguranja i po tom osnovu dolazak stranih investitora.
Organizacije za osiguranje izvršiće statusne promene i uskladiti poslovanje sa novim zakonom, pri čemu će razgraničiti poslove životnog od neživotnog osiguranja, imajući u vidu da jedno društvo ne može istovremeno obavljati poslove iz ova dva različita domena. Pri tome, utvrđen je novčani deo osnovnog kapitala akcionarskog društva za osiguranje prilikom osnivanja, koji se kreće od 2 do 4 mil. evra u dinarskoj protivvrednosti za životno osiguranje, odnosno od 1 do 4,5 mil. evra za neživotno osiguranje. Sticanje kvalifikovanog i daljeg akcijskog učešća u društvu za osiguranje odvijaće se uz saglasnost NBS.
Posebna pažnja posvetiće se kontroli poslovanja i proceni rizika kojima se osiguravajuća društva izlažu tokom svog poslovanja, kao i načinu upravljanja tim rizicima. Unapređenje poslovanja osiguravajućih društava odvijaće se i kroz unapređenje računovodstvenih, revizorskih i aktuarskih standarda, uz sve čvršći oslonac na pravila struke i profesije na osnovu međunarodne prakse. Aktivnosti na realizaciji nadzora zasnovanog na proceni rizika i sposobnosti društava da u celini i o roku odgovore svojim sadašnjim i budućim obavezama, utvrđene su Strateškim planom razvoja funkcije nadzora za period 2006-2009. godine.
Novi poslovni model u funkciji nadzora osiguranja podrazumeva formiranje Komisije za kontrolu osiguravajućih društava pri NBS, sa jasno utvrđenim nadležnostima, uvođenje koncepta portfolio menadžera, razvoj sistema ranog upozorenja radi permanentnog nadzora nad rizicima i radi primene profila rizika svakog osiguravajućeg društva. Takođe se predviđa dogradnja i unapređivanje sistema rangiranja osiguravajućih društava uz integraciju svih aspekata nadzora osiguranja.
2.4. Lizing i fondovi
NBS će unapređivati pravni okvir radi poboljšanja uslova na tržištu finansijskog lizinga, u skladu sa donetim Zakonom o finansijskom lizingu. Podzakonskom regulativom biće regulisano izdavanje dozvola i saglasnosti radi očuvanja integriteta finansijskog tržišta, kao i uslovi koji proističu iz ugovora o finansijskom lizingu (dokumentacija, iskazivanje lizing naknade i uporedivost sa drugim vrstama finansijskih usluga, način oglašavanja, unificiranje poslova davalaca finansijskog lizinga, transparentnost uslova finansiranja i zaštita potrošača). Propisaće se uslovi vršenja nadzora prema unapred definisanim kriterijumima, uz izricanje mera korektivnog karaktera i mera koje se odnose na sredstva rezervi, s ciljem ograničavanja zaduživanja u inostranstvu, a radi preusmeravanja na domaće izvore finansiranja i stvaranja fer konkurencije.
Donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima 2005. godine uveden je sistem dobrovoljnih penzijskih fondova, tako da postojeći penzijski sistem Republike obuhvata Prvi i Treći stub penzijskog osiguranja. Prvi stub čini državni Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je obavezan za sve zaposlene i koji funkcioniše po sistemu pay-as-you-go. Treći stub čine dobrovoljni privatni penzijski fondovi koji funkcionišu po sistemu akumulacije i kapitalizacije sredstava i definisanih isplata korisnicima (defined benefit), gde visina penzije nije garantovana, već zavisi od visine ostvarenih prinosa.
U periodu od septembra 2006. godine do marta 2008. godine osnovano je i posluje sedam društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. U državnom vlasništvu se nalazi jedno društvo za upravljanje, dok je u privatnom stranom vlasništvu šest društava za upravljanje, od čega su tri društva u direktnom većinskom vlasništvu stranih kompanija. Ukupan broj ugovora u sistemu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju 2007. godine iznosio je oko 160.000, dok je neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila nešto više od 3 mlrd dinara.
U narednom periodu na tržištu kapitala preduzeće se aktivnosti u cilju uvođenja novih finansijskih instrumenata kojima se trguje na razvijenim tržištima, kako bi se na domaćem finansijskom tržištu dobrovoljnim penzijskim fondovima omogućila bogatija ponuda hartija od vrednosti u koje mogu da ulažu. Takođe, tome će u velikoj meri doprineti i dalja reforma zakonodavnog okvira kojom će se ova oblast postepeno harmonizovati sa propisima EU.
Primena Zakona o investicionim fondovima u prethodne dve godine, tj. od samog njegovog donošenja (jun 2006. godine) u velikoj je meri doprinela razvoju i produbljivanju tržišta kapitala. Osnivanje i unapređenje poslovanja investicionih fondova putem dogradnje i usavršavanja zakonskih i podzakonskih propisa iz ove oblasti koje su planirane za 2009. godinu, kao i njihovim usaglašavanjem sa propisima EU, omogućiće dinamičniji privredni razvoj, uz smanjenje nesistemskih rizika ulaganja sa stanovišta investitora i lakši pristup preduzeća finansijskim resursima. Pristupačnost finansijskim resursima trebalo bi da se znatno poveća, s obzirom na visoku mobilnost kapitala koju će ostvariti ovi fondovi. Time će tržište kapitala u Srbiji biti modernizovano i u funkcionalnom smislu približeno savremenim evropskim tržištima, prvenstveno zahvaljujući usklađenosti domaće regulative i prakse sa regulativom i praksom modernih tržišnih privreda.
Komisija za hartije od vrednosti, nadležna za kontrolu poslovanja investicionih fondova i izdavanje dozvola za rad društvima za upravljanje investicionim fondovima, do marta 2008. godine izdala je 16 dozvola za rad društvima za upravljanje i 15 dozvola investicionim fondovima, među kojima dominiraju otvoreni investicioni fondovi.
2.5. Finansijsko izveštavanje i revizija
Unapređivaće se sistem finansijskog izveštavanja i sistem revizije u skladu sa Pravnim tekovinama EU, međunarodnim računovodstvenim standardima i međunarodnim standardima revizije. Doneće se strategija i akcioni plan kojima će se bliže definisati pravci unapređenja finansijskog izveštavanja, kako bi finansijski izveštaji bili standardizovani, uporedivi, istiniti i usaglašeni sa odgovarajućim direktivama EU i međunarodnim računovodstvenim standardima. Posebno će biti precizirana odgovornost organa upravljanja pravnih lica za kvalitet finansijskih izveštaja, kao i sistem školskog obrazovanja i stalnog (specijalističkog) usavršavanja menadžmenta u preduzećima i lica koja su odgovorna za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.
Revizija finansijskih izveštaja obezbediće stručnu i nezavisnu proveru istinitosti finansijskih izveštaja. U tom smislu je, prema postojećim propisima iz oblasti računovodstva i revizije, obrazovana Komora ovlašćenih revizora kao profesionalno telo iz oblasti revizije, čiji su članovi preduzeća za reviziju, ovlašćeni revizori i interni revizori. Preko Komore će se unapređivati revizija, dok će se kontrola zakonitosti rada revizora i preduzeća za reviziju odvijati preko nadležnih državnih organa i posebnog organa zaduženog za kontrolu i nadzor nad vršenjem revizije u čijem sastavu treba da budu eksperti nerevizori, kao kompetentni i autoritativni stručnjaci iz oblasti računovodstva i finansija. Strategija i akcioni plan će utvrditi pravce unapređenja sistema revizije i osnove za zakonodavno uređivanje tog sistema.
3. Reforme tržišta rada
Politika zapošljavanja. Osnovni ciljevi politike zapošljavanja u narednom srednjoročnom periodu su:
- uspostavljanje stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti i dostizanje stope zaposlenosti od 70% radno aktivnog stanovništva do kraja 2015. godine;
- poboljšanje kvaliteta i produktivnosti rada;
- jačanje ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije kao podrške socijalnoj inkluziji i njenom jačanju, suzbijanju siromaštva, sprečavanju isključenosti sa tržišta rada, podrške osobama iz rizičnih grupa za uključenje u proces rada i smanjivanju razlika između regiona.
Doneće se nacionalni akcioni plan zapošljavanja za period 2009-2010. godine, kojim će se definisati ciljevi, kao i mere koje će se preduzimati za ostvarivanje tih ciljeva.
Mere aktivne politike zapošljavanja biće usmerene na porast održive zaposlenosti i podizanje kvaliteta ponude radne snage kroz: povećanje obuhvata nezaposlenih u aktivnim merama na 70%, podršku zapošljavanju teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica, korisnika novčane naknade, žena, osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica, lica starijih od 50 godina, mladih i viškova zaposlenih.
Doneće se novi zakon u oblasti zapošljavanja kojim će se obezbediti funkcionisanje fleksibilnog tržišta rada i omogućiti uspostavljanje partnerstva između poslodavaca, lica koja traže zaposlenje i institucija na tržištu rada, a mere aktivne politike zapošljavanja biće prilagođene potrebama privrede. Stvaranje konkurentnog tržišta rada na kome će se zarade formirati u skladu sa produktivnošću primarni je uslov da se podstakne tražnja za radnom snagom i smanji nezaposlenost.
Donošenjem i implementacijom programa otvaranja novih radnih mesta stvoriće se uslovi za održivo povećanje zaposlenosti, povećanje kvaliteta radne snage i porast produktivnosti rada. Izmenama propisa omogućiće se stvaranje povoljnijeg ambijenta i efikasnijeg funkcionisanja tržišta rada i podstaći otvaranje novih radnih mesta.
U narednom periodu potrebno je unaprediti sistem zaštite prava zaposlenih u oblasti rada kroz donošenje izmena i dopuna Zakona o radu i nastaviti usaglašavanje sistema radnopravnih propisa sa propisima EU. Radi ostvarivanja tih ciljeva potrebno je utvrditi pravni okvir za zaštitu dostojanstva zaposlenih na radu. U cilju stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti potrebno je afirmisati postojeće i uvesti nove fleksibilne oblike rada.
Da bi se efikasno sprovodila i pratila politika u oblasti rada, utvrdiće se zakonski okvir za evidencije u oblasti rada i stvoriti uslovi za njegovu primenu. Zakonski će se regulisati rad volontera i praktikanata i omogućiti organizovanje stručne prakse u preduzećima.
Programom saradnje i unapređenja usluga u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ ) uvešće se nove mere aktivne politike zapošljavanja za mlade, osobe sa invaliditetom i dugoročno nezaposlene sa ciljem bržeg zapošljavanja.
Nastaviće se reforma NSZ sa ciljem njenog transformisanja u modernu javnu službu za efikasno sprovođenje politike zapošljavanja. Radi poboljšanja efikasnosti i efektivnosti NSZ realizuje se projekat "Modernizacija Nacionalne službe za zapošljavanje". Cilj projekta je da se obezbedi pružanje boljih usluga nezaposlenim licima i funkcionisanje tržišta rada. Realizacijom projekta obezbediće se jačanje institucionalnih kapaciteta i modernizacija upravljanja i rada NSZ , poboljšanje u pružanju usluga NSZ , podizanje kompetencija zaposlenih u NSZ , modernizacija informacione tehnologije i sistema u NSZ .
Uspostaviće se sistem prognoza i projekcije kretanja na tržištu rada po zanimanjima i sektorima ekonomske aktivnosti na nivou NSZ (centralni i regionalni nivo), u cilju prilagođavanja programa i mera aktivne politike zapošljavanja potrebama tržišta rada i povećanja efektivnosti i efikasnosti rada NSZ kao javnog servisa.
Nastavak privatizacije i restrukturiranja i dalje će produkovati smanjivanje zaposlenosti po osnovu raznih oblika viška zaposlenih, posebno će ovom redukcijom biti pogođeni stariji čije zapošljavanje je otežano na tržištu rada, a u istom smeru će delovati i smanjenje rada na crno. Propisaće se obaveza nadležnih organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da osnuju savet za zapošljavanje, kao i da donesu program aktivne politike zapošljavanja. Ovim izmenama poboljšaće se materijalna sigurnost nezaposlenih lica.
U skladu sa propisima EU, ratifikovanim konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR) i drugim dokumentima, doneće se zakon o zaštiti građana Republike Srbije na radu u inostranstvu i regulisaće se njihova prava i obaveze. Izradiće se nacionalna strategija u oblasti spoljnih migracija, koja bi obezbedila uslove za reintegraciju, radno i drugo angažovanje povratnika i članova njihovih porodica sa rada i boravka u inostranstvu, naročito mladih i stručnih lica ("odliv mozgova").
Bezbednost i zdravlje na radu. U narednom srednjoročnom periodu potrebno je uskladiti nacionalno zakonodavstvo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa direktivama EU i konvencijama MOR, unaprediti sistem bezbednosti i zdravlja na radu i intenzivirati saradnju sa relevantnim evropskim i međunarodnim institucijama. U cilju unapređenja stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu potrebno je, u saradnji sa socijalnim partnerima, u periodu 2009-2011. godine, izvršiti unapređenje zakonodavnog okvira u ovoj oblasti putem usklađivanja sa zakonodavstvom EU. Paralelno sa izmenama nacionalnog zakonodavstva neophodno je stalno obrazovati i informisati poslodavce i zaposlene da bi izmene u zakonodavstvu zaživele u praksi i u očekivanoj meri dale očekivane rezultate. Potrebno je u ovoj oblasti unaprediti saradnju sa relevantnim evropskim i međunarodnim institucijama.
Inspekcija rada. Doneće se zakon o inspekciji rada kojim će se unaprediti zakonodavni okvir inspekcije rada u cilju uvođenja novih standarda i metoda rada, odnosno unaprediti institucionalni okvir zaštite prava zaposlenih u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu. Neophodno je izvršiti izmene i dopune Zakona o radu, doneti novi zakon o evidencijama u oblasti rada i zakon o štrajku.
Nastaviće se sa jačanjem administrativnih kapaciteta Inspektorata za rad kroz reformu i zapošljavanje kompetentnih osoba odgovarajućih struka, uključujući i obezbeđivanje potrebne opreme za rad u cilju povećanja mobilnosti i efektivnijeg rada na smanjenju broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, te u suzbijanju sive ekonomije u oblasti rada.
Konvencije MOR i direktive EU su osnova reforme, reorganizacije i integracije inspekcije rada. Cilj reforme inspekcije rada jeste napuštanje tradicionalnih metoda nadzora i uvođenje integrisanog metoda koji omogućava veću pokrivenost privrednih subjekata inspekcijskim prisustvom i češće prisustvo organa nadzora.
Uvešće se informacioni sistem i povećati tehnička opremljenost, kako bi se inspektorima rada omogućio veći broj nadzora, bolja pokrivenost svih oblasti radnog angažovanja, kako teritorijalna tako i po delatnostima, a uz sve to i smanjili troškovi.
Obezbediće se sinhronizovaniji rad i delovanje inspekcijskih službi na nivou Republike. To bi trebalo da se ostvari kroz smanjenje broja i povećanje operativne efikasnosti tih službi, a potom kroz formiranje zajedničkog koordinacionog tela ili na drugi institucionalni način.
4. Reforme društvenih delatnosti
Reforme društvenih delatnosti usmerene su na povećanje kvaliteta usluga namenjenih stanovništvu i privredi, na usklađivanje rashoda za društvene delatnosti sa ekonomskim mogućnostima zemlje i na njihovu modernizaciju putem povećavanja njihove snabdevenosti modernom opremom i sistematskog podizanja obučenosti radne snage. Reforme takođe podrazumevaju racionalizaciju mreže pojedinih društvenih delatnosti i smanjenje broja zaposlenih u njima.
4.1. Obrazovanje
U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ubrzaće se reforme obrazovnog sistema u celini. Dalekosežne reformske promene biće u pravcu povećavanja kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i šire dostupnosti obrazovanja svima, a odvijaće se na liniji u skladu sa principima doživotnog učenja, usklađivanja obrazovnog sistema sa obrazovnim standardima, a odvijaće se na liniji u EU. Polazeći od toga, pored već donetih zakona i strategija, doneće se i zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, zakon o osnovnom obrazovanju, zakon o srednjem obrazovanju, zakon o učeničkom i studentskom standardu i zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima. Time će se stvoriti osnove za kvalitetno i dostupno obrazovanje za sve, i za uključivanje u evropske obrazovne procese i evropsku klasifikacionu shemu.
U narednom srednjoročnom periodu Vlada će nastaviti reformu obrazovnog sistema na svim nivoima obrazovanja u pravcu njegovog jačanja, s posebnim naglaskom na doživotno obrazovanje. Obezbediće se fleksibilnost sistema obrazovanja u funkciji razvoja zemlje, prilagođavanja potrebama tržišta rada i smanjivanja siromaštva. U skladu sa utvrđenim makroekonomskim i fiskalnim okvirima obezbediće se porast ulaganja u obrazovanje kao faktor privrednog rasta, kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika, uvođenje savremenih nastavnih programa i udžbenika, prevođenje najkvalitetnijih stranih učila, povezivanje škola u jedinstven informacioni sistem, a uz sve to i jačanje stručnih službi zaduženih za nadzor obrazovnih ustanova.
Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji predviđa uspostavljanje fleksibilnog sistema stručnog obrazovanja za potrebe tržišta rada i za lični razvoj, profesionalni napredak i razvoj karijere. U skladu sa tim, formiraće se novi obrazovni profili i inovirati postojeći, uvesti obrazovni standardi i uspostaviti kvalifikacije koje jasno razgraničavaju različite stepene stručnog obrazovanja. Strategija takođe sadrži modernizaciju obrazovnih programa i podizanje kvaliteta stručnog obrazovanja, s tim da sve to doprinosi bržem zapošljavanju i profesionalnoj mobilnosti zaposlenih.
U skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji posebna pažnja posvetiće se uspostavljanju mreže institucija i organizacija za obrazovanje odraslih, razvoju programa osnovnog i stručnog obrazovanja i obuke odraslih, donošenju propisa o obrazovanju odraslih, uspostavljanju sistema finansiranja obrazovanja odraslih i podizanju kvaliteta obrazovanja i obuke odraslih.
Na bazi Zakona o visokom obrazovanju ubrzaće se reforme sistema visokog obrazovanja, sa ciljem da se smanji dužina studiranja i poveća broj diplomiranih u odnosu na broj upisanih studenata. Kvalitetnijem visokom obrazovanju doprineće usklađivanje nastavnih planova i programa sa principima Bolonjske deklaracije, akreditacija obrazovnih ustanova i programa, te prerastanje viših škola u ustanove visokog obrazovanja.
Reforma obrazovnog sistema zahteva da se posebna pažnja posveti stabilnom finansiranju obrazovnih ustanova iz budžeta Republike i budžeta jedinica lokalne samouprave, uz ostvarivanje ušteda na bazi racionalizacije mreže ustanova i smanjenje broja zaposlenih. Obezbeđivanje osnovnih uslova za obrazovno-vaspitni rad škola zahteva nastavak rekonstrukcija, popravki i dogradnji objekata, opremanja školskih učionica, laboratorija, kabineta i fiskulturnih sala.
Radi poboljšanja kvaliteta obrazovanja intenziviraće se rad na povezivanju škola u jedinstven informacioni sistem i na opremanju multimedijalnih radionica, kako bi se korišćenje ove tehnologije omogućilo što većem broju učenika i nastavnika i osigurao kontinuitet u prikupljanju i obradi podataka i informacija. Implementacija Jedinstvenog informacionog sistema u obrazovanju (EIS) zahteva opremanje i kompjuterizaciju svih osnovnih i srednjih škola u Republici, što zahteva velika sredstva za sprovođenje ovog projekta. Ubrzaće se rad na dovršavanju procesa utvrđivanja i primene međunarodno uporedivih indikatora i referentnih vrednosti (benčmarking), koji treba da se odvija u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku.
Formiranjem agencije za evropske programe u obrazovanju obezbediće se pokrivanje obrazovnih i omladinskih programa EU, uz kofinansiranje u okviru IPA fondova.
Posebna sredstva izdvajaće se za sprovođenje akreditacije i uvođenje standarda i licenciranja nastavnog osoblja u obrazovnim ustanovama.
4.2. Nauka
Ekonomski i ukupan razvoj Republike zasnivaće se na organizovanom istraživanju i razvoju koji treba da obezbede kontinuirani naučno-tehnološki progres. U društvu čija se privreda zasniva na znanju, odnosno u čijoj privredi je znanje osnovni oslonac i komparativna prednost, glavni proizvodni faktor postaje čitav skup ili kompleks nematerijalnih činilaca (kao što su informacije, znanje, veštine, kultura rada) koji ostvaruju sve veći ekonomski učinak i dobijaju sve veću tržišnu vrednost.
Na bazi Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti, uspostaviće se društveno celishodan i produktivan naučnoistraživački i inovacioni sistem. Radi toga izvršiće se racionalizacija postojeće mreže naučnoistraživačkih organizacija, usklađivanje standarda naučnoistraživačkog rada sa standardima koji važe u EU, poboljšanje uslova za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, povećanje efektivnosti ulaganja u nauku i povećanje primenljivosti rezultata naučnoistraživačkog i inovacionog rada u privredi. Doneće se strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike, sa ciljem podizanja kvaliteta naučnoistraživačkog rada i veće i brže primene istraživačkih rezultata.
U skladu sa utvrđenim makroekonomskim i fiskalnim okvirima povećavaće se obim ulaganja u razvoj naučnoistraživačke i inovativne delatnosti iz budžeta i sredstava privrede, sa osloncem na finansiranje dobro odabranih projekata.
Iz budžeta Republike, u skladu sa mogućnostima i utvrđenim prioritetima, finansiraće se i posebni programi i projekti interdisciplinarnog karaktera koji objedinjuju ciljno usmerena osnovna istraživanja, tehnološki razvoj i razvoj naučnoistraživačke infrastrukture, a realizuju ih istraživači iz različitih naučnoistraživačkih organizacija, u okviru posebnih programa i projekata koji su od strateškog značaja za proučavanje, razvoj i unapređenje opšteg civilizacijskog nivoa društva.
U skladu sa zakonom o budžetu za određenu godinu mogu se sufinansirati programi i projekti od regionalnog značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti, i to:
- projekti izgradnje naučnoistraživačke infrastrukture;
- istraživačko-razvojni projekti regionalnog značaja (projekti vezani za međuregionalnu saradnju, projekti u vezi sa zaštitom eko-sistema i inovacioni projekti koje realizuju mala i srednja preduzeća);
- programi razvoja naučnoistraživačkih kadrova, u okviru kojih će se obezbediti značajna podsticajna sredstva za završetak doktorskih studija, što će omogućiti brži razvoj naučnog podmlatka.
Novi naučnoistraživački ciklus podrazumeva primenu utvrđenih kriterijuma za valorizaciju naučnoistraživačke kompetentnosti istraživača, izradu studije o efikasnosti primene naučnoistraživačkih rezultata u privredi, efektivno angažovanje svih raspoloživih naučnoistraživačkih resursa, posebno mladih istraživača, kontrolu efikasnosti korišćenja budžetskih sredstava u naučnoistraživačkoj i inovativnoj delatnosti, poboljšanje uslova za naučnoistraživački rad (opremljenost naučnoistraživačkih organizacija, materijalni status istraživača i dr.) i razvoj međunarodne naučno-tehnološke saradnje.
Srbija se od 2007. godine priključila Sedmom Okvirnom programu (FP7) EU za istraživanje i razvoj (2007-2013). Početkom 2008. godine proširen je kapacitet rada u oblasti međunarodne saradnje sa zadatkom da se naučnicima pomogne u prijavi i pisanju međunarodnih projekata, pre svega na konkursima u okviru FP7, a kako bi se povećao stepen uspešnosti i prolaznosti prijava na kojima učestvuju srpski istraživači.
U narednom periodu posebna pažnja posvetiće se bilateralnim i multilateralnim programima koji uključuju zemlje jugoistočne Evrope, radi povećanja konkurentnosti istraživačkog i inovativnog sektora i konkurentnosti privrede.
4.3. Kultura i mediji
U narednom srednjoročnom periodu glavni prioriteti u oblasti kulture i medija biće uspostavljanje standarda u kulturnoj politici, unapređenje i modernizacija rada ustanova kulture, očuvanje kulturnog nasleđa i uključivanje u savremene svetske kulturne tokove, stvaranje uslova za razvoj stvaralaštva u svim granama umetnosti, povećanje nivoa učešća građana u kulturnim aktivnostima, aktivno učestvovanje umetnika u međunarodnim kulturnim događanjima, podizanje kvaliteta medijske produkcije i prilagođavanje zakonske regulative evropskim standardima.
Radi očuvanja, razvoja i širenja kulture na nacionalnom i lokalnim nivoima, kao i radi prezentacije nacionalne kulture na regionalnom i međunarodnom nivou, doneće se strategija razvoja kulture u Srbiji. U skladu sa strategijom razradiće se detaljne sektorske strategije i planovi aktivnosti za njihovo sprovođenje i realizaciju. Doneće se i zakon o kulturi kojim će se utvrditi primarni ciljevi u oblasti zaštite kulturnih dobara i savremenog kulturnog stvaralaštva i definisati smernice politike u oblasti kulture. Na bazi zakona osnovaće se nacionalni savet za kulturu. Zakonom će se regulisati i uvođenje obaveze finansiranja svih programa i projekata iz oblasti kulture putem javnog konkursa, kao i pitanje privatizacije u oblasti kulture.
Pojedinačne oblasti kulture regulisaće se posebnim zakonima: o kinematografiji, o izdavaštvu, o pozorišnoj/muzičko-scenskoj delatnosti, o nacionalnom centru za knjigu, o obaveznom primerku publikacija, o optičkim diskovima, o kulturnim dobrima, o arheološkim istraživanjima, o muzejima, o arhivima, o graditeljskom nasleđu i o bibliotekama.
Za naredni srednjoročni period utvrdiće se status institucija od nacionalnog značaja i matičnih ustanova i ustanoviće se regionalna mreža institucija zaštite kulturne baštine (zavodi, muzeji, arhivi i biblioteke).
Nastaviće se sa stvaranjem normativnih okvira za delovanje medija u skladu sa evropskim standardima i za obezbeđivanje uslova za primenu i poštovanje medijskih zakona, kao i za ostvarivanje slobode medija, mišljenja i izražavanja u duhu afirmacije ljudskih sloboda i slobodnog medijskog prostora. Biće isto tako osigurani institucionalni uslovi kao i za razvoj slobode informisanja, medijskog pluralizma, kulture tolerancije i dijaloga, kao i zaštite ljudskih i manjinskih prava u ovoj oblasti.
4.4. Omladina i sport
Radi poboljšanja položaja i unapređenja kvaliteta života mladih doneta je Nacionalna strategija za mlade čiji su osnovni ciljevi:
- podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvu;
- razvijati saradnju mladih i obezbeđivati uslove za učešće u donošenju odluka kroz održiv institucionalni okvir, a na osnovu potreba mladih i u partnerstvu sa mladima;
- izgrađivati sistem informisanja mladih na svim nivoima i u svim oblastima;
- obezbeđivati ostvarivanje prava na jednakost šansi svih mladih u društvu, posebno mladih koji žive u teškim uslovima;
- podsticati i vrednovati izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih u različitim oblastima;
- unapređivati mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih;
- razvijati otvoreni, delotvorni, efikasni i pravedni sistem formalnog i neformalnog obrazovanja koji je dostupan svim mladima i koji je u skladu sa svetskim trendovima u obrazovanju i kontekstom obrazovanja u Republici;
- podsticati i stimulisati sve oblike zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih;
- unapređivati bezbednost mladih;
- čuvati i unapređivati zdravlje mladih, smanjivati rizike i krupnije poremećaje zdravlja i razvijati zdravstvenu zaštitu prilagođenu mladima;
- podsticati mlade na inicijative i aktivnosti koje su u skladu sa osnovnim ciljevima održivog razvoja i zdrave životne sredine.
Radi poboljšanja položaja i kvaliteta života mladih u Srbiji osnovan je Fond za mlade talente Republike, sa ciljem da se pruži finansijska podrška mladim talentovanim studentima za studiranje u zemlji i u državama članicama EU, potom studentima i srednjoškolcima za odlazak na stručnu praksu (studijske posete) u zemlje EU, kao i za odlazak na poslediplomske studije u zemljama EU. Fond će biti orijentisan i na obezbeđivanje nagrada za talentovane učenike i studente za izuzetne rezultate na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, kao i na svestranu podršku mladim talentima i njihovim nastavnicima za usavršavanje.
Doneće se zakon o sportu i nacionalna strategija razvoja sporta, sa ciljem da se podstiče i razvija masovni i vrhunski sport. Radi unapređenja zaštite zdravlja sportista i sprečavanja negativnih pojava u sportu izmeniće se Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i obezbediće se stalne doping kontrole uz kontinuirano obrazovanje sportista, kao i uspostavljanje institucija za borbu protiv nasilja i korupcije u sportu.
Posebna pažnja posvetiće se donošenju zakona o privatizaciji u sportu kojim će se regulisati svojinski odnosi u sportskim klubovima i u finansiranju sportskih programa. Prioritet će biti pomoć u organizaciji sportskih manifestacija od interesa za Republiku i podrška sportistima u dostizanju vrhunskih rezultata, uključujući stipendije za sportsko usavršavanje i novčanu pomoć sportistima sa posebnim zaslugama. Kroz NIP će se finansirati izgradnja, opremanje i održavanje sportskih objekata koji doprinose razvoju sporta i postizanju vrhunskih sportskih rezultata.
Regulisaće se odnos masovnog i vrhunskog sporta i odvojiti komercijalno orijentisani deo sporta. Posebna pažnja posvetiće se razvijanju sporta u predškolskim ustanovama i školama.
4.5. Zdravstvo
Nastaviće se reforma zdravstvenog sistema u skladu sa osnovnim opredeljenjima iz sledećih dokumenata: (1) Zdravstvena politika u Srbiji, (2) Vizija zdravstvene zaštite u Srbiji i (3) Strategije reforme sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, a isto tako radiće se na ostvarivanju zadataka iz Akcionog plana za njeno sprovođenje.
Osnovni ciljevi reforme javnog zdravstvenog sistema jesu poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti svim građanima, zdravstveni sistem orijentisan ka korisniku (pacijentu), unapređenje kvaliteta i efikasnosti zdravstvene zaštite i uspostavljanje održivog sistema finansiranja u skladu sa materijalnim mogućnostima društva. Kao cilj istog ranga biće prihvaćena i racionalizacija mreže zdravstvenih ustanova zajedno sa smanjenjem broja zaposlenih. Nastavak započetih reformi omogućiće racionalizaciju u potrošnji finansijskih sredstava namenjenih zdravstvenoj zaštiti.
Osnovni pravci zdravstvene politike biće stvaranje uslova za:
- unapređenje zdravstvene zaštite ugroženih grupacija stanovništva i osoba obolelih od bolesti sa težim ekonomskim i socijalnim posledicama;
- unapređenje usluga u oblasti javnog zdravlja;
- unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite kroz poboljšavanje uslova rada i uslova za lečenje, kao i kvaliteta pruženih usluga;
- bolje funkcionisanje zdravstvenog sistema kroz ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite na teritoriji Republike i podršku rada nevladinim organizacijama koje rade u oblasti zdravstva;
- unapređenje regulative za privatni zdravstveni sektor i povećanje kvaliteta njegovih usluga.
Radi ostvarivanja ciljeva nove zdravstvene politike doneće se odgovarajući programi: program zdravstvene zaštite za sve grupacije stanovništva, posebno za ugrožene grupacije, program zdravstvene zaštite za bolesti sa težim ekonomskim i socijalnim posledicama. Biće isto tako doneseni i posebni programi podsticanja aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi, na unapređenju kvaliteta rada u sistemu zdravstvene zaštite i na opštem uređenju zdravstvenog sistema.
U prioritet u reformi zdravstvenog sistema spadaju i donošenje strategije za javno zdravlje, strategije o bezbednosti hrane, kao i sprovođenje ranije donetih strategija: Strategije o kontroli duvana i Strategije razvoja zaštite mentalnog zdravlja uz prateće akcione planove. Na taj način će se realizovati prioriteti zdravstvene politike, kao i mere za sprovođenje zdravstvene zaštite u tim oblastima.
Doneće se strategija za stalno unapređenje kvaliteta u sistemu zdravstvene zaštite i osnovaće se Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova.
Posebna pažnja posvetiće se promociji zdravlja i primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Doneće se strategija za mentalno zdravlje i strategija za borbu protiv droga.
Reforma sistema zdravstvene zaštite sprovodiće se paralelno sa reformom organizacije zdravstvene službe, reformom zdravstvenog osiguranja, reformom farmaceutske delatnosti i reformom sanitarnog nadzora.
Finansiranje funkcije zdravstva iz javnih izvora obezbeđivaće se u skladu sa utvrđenim srednjoročnim okvirom, uvažavajući međunarodne standarde. Reforma sistema zdravstvene zaštite podrazumeva uvođenje novog sistema finansiranja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koji će se zasnivati na modelu kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti kao sistemu naplate zdravstvenih usluga prema broju pacijenata, modelu dijagnostički srodnih grupa u bolnicama za kratkotrajnu hospitalizaciju i novom modelu plaćanja po usluzi za usluge najvišeg nivoa u tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Reforma zdravstvenog osiguranja podrazumeva i nastavak uvođenja različitih vidova dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, čime će se stvoriti uslovi za rasterećenje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja i poboljšati zdravstvena zaštita.
Reformom u oblasti lekova i medicinskih sredstava i uspostavljanjem standarda usklađenih sa direktivama EU stvoriće se uslovi da se proizvodnja i promet lekova i medicinskih sredstava u Srbiji obavlja na način koji u najvišem stepenu garantuje kvalitet, bezbednost i efikasnost lekova i medicinskih sredstava, a time i pružanje efikasne zdravstvene zaštite.
Ubrzanju reforme sistema zdravstvene zaštite doprineće realizacija projekata Svetske banke, EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju, UNICEF, Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA), Globalnog fonda (međunarodne fondacije za borbu protiv HIV/AIDS-a, NIP) i brojnih zemalja (Norveška, Kina, Japan). Ovi projekti su usmereni na unapređenje primarne zdravstvene zaštite, na rekonstrukciju opštih bolnica, opremanje zdravstvenih ustanova, reformu finansiranja zdravstvenog osiguranja, unapređenje politike upravljanja lekovima, razvoj paketa osnovnih zdravstvenih usluga, uvođenje novih modela plaćanja zdravstvenim radnicima - pre svega kapitacije - i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.
5. Reforme socijalne zaštite
5.1. Socijalna zaštita
Reforma sistema socijalne zaštite u naredne tri godine nastaviće se u skladu sa ciljevima Strategije za smanjenje siromaštva, Strategije razvoja socijalne zaštite i Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.
Osnovni pravci reforme socijalne zaštite su decentralizacija sistema socijalne zaštite, obezbeđivanje kvalitetnih usluga i jačanje profesionalnih kapaciteta institucija socijalne zaštite.
Reforma sistema socijalne zaštite obezbediće bolje usmeravanje socijalnih transfera, unapređenje zaštite najsiromašnijih građana i grupa kojima je potrebna posebna podrška (deca bez roditeljskog staranja, deca u sukobu sa zakonom, odrasli i stari koji nisu sposobni za samostalan život, osobe sa invaliditetom, deca i odrasli koji su žrtve nasilja) i unapređenje kvaliteta njihovog života. Posebna pažnja posvetiće se deci, što će se realizovati donošenjem nacionalne strategije za prevenciju zloupotrebe i zaštitu dece od nasilja.
Doneće se program jačanja socijalne inkluzije kroz izgradnju kapaciteta institucija koje pružaju usluge socijalne zaštite na lokalnom nivou. Cilj programa je decentralizacija, reorganizacija i racionalizacija sistema socijalne zaštite jačanjem kapaciteta institucija na lokalnom nivou. U skladu sa tim, odgovornost za zadovoljavanje potreba građana u oblasti socijalne zaštite preuzeće lokalna vlast tako da građani većinu svojih potreba podmire u lokalnoj zajednici, odnosno u sredini u kojoj žive. Sredstva za finansiranje usluga obezbeđivaće se iz izvornih prihoda organa lokalne samouprave, a iz republičkog budžeta za opštine koje iz izvornih prihoda ne mogu da obezbede propisani minimum prava u socijalnoj zaštiti.
Efikasna socijalna zaštita podrazumeva donošenje programa sa merama koje će omogućiti da korisnici socijalnih usluga samostalno zadovoljavaju potrebe na principima participacije i odgovornosti, da učestvuju u donošenju odluka o načinu zadovoljavanja svojih potreba i da istovremeno budu odgovorni za izbor i korišćenje sopstvenih potencijala.
Izgradnja sistema efikasne boračko-invalidske zaštite podrazumeva sveobuhvatnu reformu sistema u pravcu izrade jedinstvenog zakonskog rešenja za ostvarivanje prava i reviziju svih do sada donetih rešenja o priznatim pravima u postupku njihovog prevođenja na novi zakon. Ovaj krupni poduhvat na planu modernizacije zdravstva obuhvata i implementaciju jedinstvenog informacionog isplatnog sistema u oblasti boračko-invalidske zaštite.
5.2. Aktivnosti u populacionoj politici
Unapređenje položaja porodica i socijalne uključenosti nedovoljno integrisanih grupa stanovništva (deca, stari, osobe sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, žrtve trgovine ljudima, lica lečena od bolesti zavisnosti, bivši osuđenici i druge marginalizovane grupe) nastaviće se u skladu sa Strategijom podsticanja rađanja, Nacionalnom strategijom o starenju, Strategijom borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji, Nacionalnom strategijom o zaštiti izbeglica i raseljenih lica, kao i u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima i važećim zakonima. Analiziraće se ljudski resursi opština Srbije sa demografskog, ekonomskog i socijalnog aspekta, tj. U dimenzijama koje su relevantne za donošenje odluka i sprovođenje odgovarajućih mera. Doneće se i strateški dokument o sveobuhvatnoj populacionoj politici.
Strategija podsticanja rađanja ima za cilj demografski razvoj kroz sledeće aktivnosti iz domena populacione politike: direktna finansijska podrška porodici; aktivne mere zapošljavanja mladih nezaposlenih roditelja; povoljniji uslovi za rešavanje stambenih pitanja roditelja sa decom; razvoj raznovrsnih programa i usluga predškolskih ustanova i škola; razvoj raznovrsnih servisnih usluga porodici; jačanje kompetencija za roditeljsku ulogu; očuvanje i unapređivanje zdravlja roditelja i dece; uspostavljanje populacione politike u lokalnim zajednicama; stvaranje uslova za sigurnost i približno jednakih uslova za razvoj svakog deteta.
Podsticanje rađanja vršiće se ne poreskim oslobođenjima nego merama politike javnih rashoda koje pružaju direktnu finansijsku pomoć porodici i deci. Subvencije će dobijati porodice sa decom kao ciljna grupa i siromašni slojevi stanovništva kao izrazito ugroženi deo društva, u skladu sa zakonom o budžetu za određenu godinu.
Posebna pažnja posvetiće se ublažavanju ekonomske cene podizanja deteta, usklađivanju rada i roditeljstva, podršci zdravom materinstvu, promociji reproduktivnog zdravlja adolescenata, borbi protiv neplodnosti, populacionom prosvećivanju, kao i aktivnom uključivanju lokalne samouprave u rešavanje problema niskog nataliteta. Nastaviće se sa podsticanjem vantelesne oplodnje i u vezi sa njom biće ukinut cenzus.
Nacionalna strategija o starenju biće usmerena na obezbeđivanje uslova za dostojanstven život u starosti kroz razvoj raznovrsnih usluga neophodnih za kvalitetan život starih ljudi.
U okviru aktivne populacione politike preduzimaće se mere u cilju integrisanja porodica interno raseljenih lica i povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, a isto tako i akciju u pravcu integrisanja romskog stanovništva, žrtava trgovine ljudima, lica lečenih od bolesti zavisnosti, lica sa HIV/AIDS, bivših osuđenika i drugih marginalizovanih društvenih grupa.
Programom za zaštitu žrtava trgovine ljudima obezbediće se zaštita i doprineće se integraciji žrtava trgovine ljudima, unaprediti uslovi za njihovo zbrinjavanje jačanjem kapaciteta službi socijalne zaštite i drugih organizacija koje pružaju usluge žrtvama trgovine ljudima, uz stvaranje uslova za adekvatnu zaštitu maloletnih žrtava. Nastaviće se unapređenje uslova za obavljanje poslova vezanih za koordinaciju zaštite žrtava trgovine, uz razdvajanje poslova koordinacije i aktivnosti i organizovanja zaštite. Nastaviće se obuka subjekata za prepoznavanje pojave i preduzimanje adekvatnih mera. Aktivnosti će obuhvatiti i stvaranje uslova za socijalnu reintegraciju žrtava.
Potrebno je pripremiti protokol o saradnji između vladinih, nevladinih i međunarodnih organizacija o saradnji i postupanju u zaštiti žrtava trgovine ljudima.
Nastaviće se stvaranje uslova za integraciju izbeglih i raseljenih lica kroz programe stambenog zbrinjavanja i raznovrsnih usluga podrške za korišćenje sopstvenih potencijala, a posebno daljim razvojem socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima. U tom cilju doneće se zakon o socijalnom stanovanju kojim će se utvrditi uslovi za rešavanje stambenih potreba socijalnih grupa koje stambeno pitanje ne mogu da reše na tržištu.
Proširiće se broj opština u kojima postoje koordinatori za romska pitanja, sagledati problemi u ostvarivanju zadataka koordinatora i preduzeti potrebne mere za unapređenje uslova za socijalnu integraciju ove grupacije stanovništva.
Za prvi prihvat povratnika po osnovu readmisije organizovaće se dva tranzitna centra (Beograd, Niš), kao i pomoć lokalnim samoupravama koje treba da obezbede prihvat, a koje nisu dovoljno ekonomski jake da obezbede potrebne uslove za integraciju.
U skladu sa Zakonom o azilu obezbediće se socijalna pomoć za lica koja traže, odnosno kojima je odobren azil.
5.3. Rodna ravnopravnost
U cilju unapređivanja rodne ravnopravnosti, poboljšanja društvenog položaja žena i ostvarivanja politike jednakih mogućnosti u Republici doneće se zakon o ravnopravnosti polova i nacionalna strategija za unapređivanje ravnopravnosti polova. Time će se stvoriti polazne osnove za izradu i implementaciju akcionih planova u cilju unapređivanja položaja žena u prioritetnim oblastima koje su identifikovane kao ključne za promenu položaja žena u društvu. Kao strateški cilj biće postavljeno i povećanje učešća žena u procesima odlučivanja uz ostvarivanje ravnopravne zastupljenosti na svim nivoima i u svim oblastima, a potom i poboljšanje ekonomskog položaja žena i zdravlja žena, unapređivanje rodne ravnopravnosti u obrazovanju, prevencija i suzbijanje nasilja nad ženama, unapređenje zaštite žrtava uz uklanjanje rodnih stereotipa u medijima i jačanje promovisanje rodne ravnopravnosti. Obezbediće se ispunjavanje preporuka Komiteta UN u vezi sa sprovođenjem Konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama (CEDANj), u okviru eliminacije nasilja u porodici.
5.4. Socijalni dijalog
Vlada će, u skladu sa Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu, obezbediti socijalni dogovor o svim bitnim pitanjima ekonomske i socijalne politike sa reprezentativnim sindikatima, udruženjima poslodavaca, institucijama građanskog društva i lokalnom samoupravom, uz stvaranje partnerstva između njih. Reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca uključivaće se u pripremu i sprovođenje zakona kojima se neposredno utiče na položaj i standard zaposlenih. Zajednička odgovornost socijalnih partnera odnosi se na regulisanje kolektivnog pregovaranja i politike zapošljavanja. U socijalnom dijalogu treba da učestvuju, pored velikih preduzeća, i predstavnici malih i srednjih preduzeća. Cilj socijalnog dijaloga je eliminisanje diskriminacije, zaštita slobode udruživanja, jačanje kolektivnog pregovaranja i unapređivanje standarda rada. Vlada i socijalni partneri će podsticati jačanje socijalnog dijaloga, naročito na nivou lokalne samouprave, kroz osnivanje lokalnih socijalno-ekonomskih saveta i zaključivanje kolektivnih ugovora
6. Administrativne reforme
6.1. Javna uprava
Osnovni ciljevi reforme državne uprave u Republici Srbiji jesu:
- izgradnja demokratske države zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, javnosti, ekonomičnosti i efikasnosti;
- izgradnja državne uprave usmerene ka građanima koja je sposobna da građanima i privatnom sektoru pruži visok kvalitet usluga uz razumne troškove;
- suzbijanje korupcije u državnom sektoru.
Radi postizanja navedenih ciljeva, u sprovođenju reformi državne uprave polazi se od principa decentralizacije, depolitizacije, profesionalizacije, racionalizacije i principa modernizacije javne uprave.
Reforma državne uprave obuhvata razvijanje novog i modernog zakonodavnog okvira za uređenje i funkcionisanje uprave, preduzimanje mera na planu izgradnje racionalne uprave, uvođenje novih sistema upravljanja i pojednostavljenje administrativnih procedura. U tom cilju, saglasno Strategiji reforme državne uprave u Republici Srbiji uspostavljen je pravni okvir za funkcionalnu državnu upravu donošenjem zakona koji ovu oblast regulišu, a posebno uređuju rad Vlade i ministarstava, rad državnih službenika i nadležnost lokalne samouprave. Predviđena je revizija donete Strateške reforme državne uprave, i to u pravcu uvođenja poboljšanih mehanizama za međuresorsku koordinaciju procesa reforme državne uprave i praćenja i evaluacije njenog daljeg toka. Do kraja 2008. godine kroz saradnju svih organa državne uprave izradiće se akcioni plan za sprovođenje reforme državne uprave za period 2009-2012.
U oblasti državne uprave doneti su sledeći zakoni: Zakon o Vladi, Zakon o državnoj upravi, Zakon o javnim agencijama, Zakon o državnim službenicima, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o Zaštitniku građana i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Krajem 2007. godine doneti su zakoni kojima se reguliše oblast lokalne samouprave: Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o glavnom gradu i Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. U pripremi su zakoni kojima će se urediti radnopravni status službenika u jedinicama lokalne samouprave.
U narednom periodu doneće se zakon o opštem upravnom postupku i zakon o upravnim sporovima. U fazi nacrta je zakon o matičnim knjigama, čije donošenje nije predviđeno Strategijom reforme državne uprave, ali za koji se očekuje da će se pozitivno odraziti na tranformisanje državne uprave i opštinskih i gradskih uprava. Sličan efekat na odnos države i građana imaće i usvajanje zakona o udruženjima. Donošenjem ovih zakona uspostavlja se pravni okvir koji će, ugrađivanjem osnovnih principa reforme državne uprave, stvoriti uslove za decentralizaciju vlasti, fiskalnu decentralizaciju, izgradnju profesionalne i depolitizovane državne uprave, uz uspostavljanje novog organizacionog i upravljačkog okvira. To takođe podrazumeva i racionalizaciju državne uprave, uvođenje informacionih tehnologija i definisanje kontrolnih mehanizama rada državne uprave.
Decentralizacija se, pre svega, odnosi na prenos određenih poslova koji su se obavljali na nivou centralne državne uprave na niže nivoe vlasti. Usvajanjem kolekcije seta zakona u oblasti lokalne samouprave ostvaren je dodatni pomak u pravcu primene ovog principa. U domenu predstojeće fiskalne decentralizacije donošenje posebnog zakona kojim će biti regulisano pitanje svojine jedinica lokalne samouprave. U narednom periodu će se doneti zakon kojim će se regulisati prava i obaveze zaposlenih u upravama jedinica lokalne samouprave na sličan način na koji je to uređeno za državne službenike na centralnom nivou. U skladu sa odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, doneće se zakon o komunalnoj policiji. U cilju kadrovskog osposobljavanja jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova koji su im zakonom preneti ili povereni, u narednom periodu će se intenzivno raditi na obuci zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave. U Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu se već sprovodi projekat "Podrška jačanju kapaciteta zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave u kontekstu procesa evropskih integracija", u okviru kojeg će biti izrađena nacionalna strategija za obuku zaposlenih u lokalnim samoupravama. Po njegovom završetku otpočeće realizacija projekta "Program obuke zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave", u okviru kojeg će se sprovesti inicijalni program obuke utvrđen strategijom obuke.
Depolitizacija državne uprave se u prvom redu ostvaruje kroz smanjenje uticaja političara na rad državnih službenika, kao i kroz jasno razgraničenje poslova koji su u domenu politike i onih koji su u domenu struke, a koje obavljaju karijerni državni službenici. Osnov za primenu ovog principa u državnoj upravi pružio je Zakon o državnim službenicima, između ostalog i uvođenjem kategorije državnih službenika na položaju. Do kraja 2008. godine izmenama Zakona o državnim službenicima odrediće se novi rok za popunjavanje položaja u skladu sa odredbama tog zakona.
Profesionalizacija znači stvaranje dobro obučene, odgovorne i efikasne državne uprave. Kako bi državna uprava bila profesionalna i sposobna da građanima pruži visok kvalitet usluga, ali i uspešno iznese reforme u svim sektorima, neophodna je kontinuirana obuka državnih službenika. Donošenjem Zakona o državnim službenicima i formiranjem Službe za upravljanje kadrovima stvoreni su uslovi za razvoj sistematskih programa opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika, koji se donose i realizuju na godišnjem nivou. Od ključnog je značaja i obuka u oblasti evropskih integracija, koju kontinuirano sprovodi Kancelarija za evropske integracije. Ova obuka po svojoj prirodi mora biti kako opšta tako i usko stručna, i u tom cilju obezbediće se odgovarajuća sredstva za njenu pripremu i realizaciju. U oblasti obuke od posebne važnosti je regionalni projekat "Regionalna škola za državnu upravu ReSPA", čije će institucionalizovanje omogućiti da se državni službenici iz regiona povezuju i zajedno prolaze kroz programe obuke u oblastima od zajedničkog interesa za ceo region Zapadnog Balkana.
Racionalizacija podrazumeva stvaranje takve organizacije državne uprave u kojoj se sa najmanje utrošenih resursa postiže najbolji rezultat, što znači najefikasnije uređenje. Polazne osnove za primenu ovog principa pružio je Zakon o državnoj upravi, koji određuje uslove za obrazovanje organa uprave u sastavu ministarstava i posebnih organizacija i stvara pretpostavke za racionalnije uređenje državne uprave. Zakon o javnim agencijama nastoji da postigne isti cilj u organizovanju i osnivanju javnih agencija, takođe u cilju racionalizacije sveukupnog sistema državne uprave. Racionalizacija uređenja samih organa državne uprave postiže se kroz detaljne analize njihovog strukturnog i kadrovskog ustrojstva i primenu odgovarajućih preporuka koje proizilaze iz tih analiza. U tom smislu, projektom "Podrška Strategiji reforme državne uprave u Srbiji - druga faza" koji Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu sprovodi u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), planirano je sprovođenje takvih analiza za grupu pilot ministarstava.
Modernizacija podrazumeva tehničko i tehnološko opremanje rada državne uprave i uvođenje novih, modernijih procesa rada, uz primenu savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom cilju obezbediće se izrada i korišćenje jedinstvenih baza podataka i uspostavljanje integrisanog sistema komunikacije između organa državne uprave na čitavoj teritoriji republike, uz uvođenje elektronskog poslovanja i elektronskog potpisa u rad državnih institucija. U narednom periodu posebna pažnja će se posvetiti razvoju e-uprave u Republici Srbiji.
U daljem procesu reforme državne uprave planirana je i dodatna popularizacija ovog procesa, kako u stručnoj tako i u široj javnosti. Takođe, u narednoj fazi reforme akcenat će se staviti na bolju međuresornu koordinaciju i uključivanje državnih službenika iz svih organa državne uprave u dalju implementaciju ovog procesa. Posebna pažnja posvetiće se suzbijanju korupcije u državnoj upravi, čemu će doprineti usavršavanje pravnog okvira. Od posebne važnosti za borbu protiv korupcije jeste oduzimanje imovine stečene korupcijom.
S obzirom na to da je državna uprava glavni nosilac reformi u svim sektorima u procesu pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji, posebno je bitan razvoj administrativnih kapaciteta kako bi Srbija sa uspehom preuzela i sprovela svoje obaveze koje proističu iz tog procesa. U julu 2006. godine Vlada je usvojila Akcioni plan za jačanje institucionalne sposobnosti za preuzimanje obaveza u procesu evropskih integracija, čiji je cilj da pruži celokupan prikaz prioriteta i pomogne koordinisano i plansko jačanje kapaciteta državne uprave neophodnih u ovom procesu. Akcionim planom naznačena su i finansijska sredstva potrebna za ustanovljavanje novih i jačanje postojećih institucija. Budući da je Vlada u maju 2008. usvojila radni tekst Nacionalnog programa za integraciju Srbije u Evropsku uniju (NPI), koji postaje najvažniji strateški dokument u procesu pristupanja Evropskoj uniji, Akcioni plan je postao sastavni deo NPI. Tim sveobuhvatnim strateškim dokumentom se, pored regulatorne aktivnosti države u procesu integracije u EU, planiraju i aktivnosti na izgradnji administrativnih kapaciteta neophodnih za primenu prava EU. Predviđeno je da se Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju usvoji krajem septembra 2008. godine.
6.2. Policija
Reforma policije jedan je od prioritetnih zadataka u procesu pridruživanja EU. Pored usaglašavanja zakonske regulative, reforma obuhvata racionalnije organizovanje cele službe, njenu modernizaciju, formiranje efikasnog, fleksibilnog i celishodno postavljenog policijskog obrazovnog sistema kojim se obuka pripadnika policije vrši tokom čitavog radnog veka, zatim jačanje mehanizama unutrašnje kontrole, zakonitosti, profesionalizma i odgovornosti. Cilj reforme jeste obezbeđenje visokog stepe na lične i imovinske sigurnosti građana i hitno suzbijanje svih oblika ugrožavanja, uz očuvanje stabilnog javnog reda i mira i povoljnog stanja bezbednosti u Republici.
Prioritetni strateški zadaci su borba protiv organizovanog kriminala, efikasno rasvetljavanje krivičnih dela, sprečavanje pokušaja destabilizacije u pojedinim segmentima i u društvu kao celini, dovršenje započetih aktivnosti na uspostavljanju modernog sistema obezbeđenja državne granice, jačanje unutrašnje kontrole i uspostavljanje spoljašnjeg nadzora, jačanje kapaciteta za kriminalističke istrage, osavremenjavanje informatičke i komunikacione opreme, kao i razvoj policijskog obrazovanja. Pored toga, potreban je sistematski rad na podizanju ugleda policije i jačanju poverenja u nju.
Poseban značaj ima reforma u oblasti upravnih poslova (poslovi državljanstva, ličnih karata, prebivališta, putnih isprava, oružja i registracije vozila). Ova reforma obuhvata uvođenje novih identifikacionih dokumenata koji će se izrađivati po evropskim i najvišim svetskim standardima i kojima će se obezbediti lakše i brže ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana, s jedne strane, i modernizacija i unapređenje organizacije i metoda rada državnih organa, s druge strane. Pratiće se svetski tehnološki trendovi i efikasno će se štiti dokumenta od falsifikata, što je jedan od uslova za uključivanje naše zemlje u evropske integracije.
6.3. Pravosuđe
Usvajanjem novog Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, učinjeni su važni prvi koraci posle kojih je u narednom periodu potrebno stvoriti uslove za vraćanje poverenja građana u nezavisan, efikasan, odgovoran i transparentan pravosudni sistem Republike. U tom cilju potrebno je doneti nove zakone kojima će se urediti pravosudni sistem: zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova, zakon o Visokom savetu sudstva, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o državnom veću tužilaca, zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, zakon o Nacionalnom institutu za obuku u pravosuđu (Pravosudnoj akademiji), zakonik o krivičnom postupku, zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, zakon o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, zakon o odgovornosti pravnog lica za krivična dela, zakon o izmenama i dopunama Zakona o rehabilitaciji, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, zakon o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju - medijaciji, zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršnom postupku, zakon o advokaturi, zakon o javnom beležništvu, zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kao i zakoni o potvrđivanju konvencija u oblasti borbe protiv visokotehnološkog kriminala, terorizma, pranja novca, trgovine ljudima i korupcije, i zakoni o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđa se proširenje nadležnosti poverenika za informacije od javnog značaja tako što bi on obavljao i poslove nezavisnog nadležnog organa za zaštitu podataka o ličnosti, što predstavlja kratkoročni prioritet iz Evropskog partnerstva.
U skladu sa kratkoročnim prioritetima iz Evropskog partnerstva, posebnim zakonom formiraće se Agencija za borbu protiv korupcije. Takođe, formiraće se Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom i Komora javnih beležnika.
U skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa neophodno je utvrditi novu mrežu sudova i tužilaštava, koja će uključivati i prekršajne sudove, kao i apelacione sudove u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu i Upravni sud za celu teritoriju Srbije. U periodu 2008-2010. godine planirano je osnivanje nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu (Pravosudna akademija), osnivanje službe administrativne kancelarije i integrisanje nadležnosti Velikog personalnog veća i Nadzornog odbora za Visoki savet sudstva. Time se nastavlja reforma pravosudnog sistema u cilju uspostavljanja vladavine prava i zaštite svojine i ugovora.
Reformom pravosuđa obezbediće se jačanje nezavisnosti sudova i postizanje bitno veće efikasnosti i ažurnosti u njihovom radu, stvaranje stabilnih i realnih izvora finansiranja poslova iz nadležnosti pravosudnih organa, modernizacija zastarele infrastrukture i poboljšanje materijalno-tehničkih i prostornih uslova rada, uvođenje savremene informatičke tehnologije i računarske mreže, kao i primena merila i kriterijuma za utvrđivanje neophodnih troškova rada i finansiranja pravosudnih organa.
Pravosudna reforma prvenstveno će biti usmerena na modernizaciju sudova, ubrzano rešavanje sudskih predmeta, digitalizaciju evidencija o nepokretnostima i borbu protiv korupcije, čime će se obezbediti efikasnije funkcionisanje pravnog sistema, a time i povoljniji uslovi za investicionu i sveukupnu privrednu aktivnost.
U okviru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija u narednom periodu preduzimaće se aktivnosti koje se tiču razvoja informacionog sistema na nivou Uprave, stručnog usavršavanja zaposlenih, zaokruživanja zakonske regulative i reformi sistema nadzora nad radom ustanova; sve to moraće da prati izgradnja nove i adaptacija postojeće infrastrukture. Pored toga, neophodna je izgradnja, i to u skladu sa evropskim standardima, novih smeštajnih kapaciteta za lica lišena slobode, zatim stvaranje uslova za implementaciju alternativnih sankcija i preduzimanje aktivnosti usmerenih na ostvarivanje prava i zaštitu lica lišenih slobode, kao i obezbeđenje svih onih neophodnih elemenata koji treba da poboljšaju položaj i doprinesu zaštiti maloletnih lica i adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti svih lica lišenih slobode.
U skladu sa Pravilnikom o pravosudnoj straži predstoji obezbeđenje svih elemenata potrebnih za uređenje i organizaciju pravosudne straže, nabavku uniformi, sredstava prinude i ličnog naoružanja, a kao nezaobilazan uslova nameće se i nabavka metal detektor vrata, ručnih detektora, skenera i sredstava video nadzora.
Za normalno funkcionisanje pravosudnih organa i sprovođenje reformi u oblasti pravosudnog sistema obezbediće se stabilni i realni izvori finansiranja, što je preduslov za nezavisno delovanje pravosudnih organa.
7. Reforme privrednih delatnosti
7.1. Rudarstvo
U narednom srednjoročnom periodu preduzimaće se mere i aktivnosti usmerene na uspostavljanje tržišnih principa poslovanja u rudarskom sektoru, poboljšanje konkurentnosti rudarske industrije, smanjenje troškova poslovanja i uvođenje informacionih tehnologija u ovu delatnost.
U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu osnovana je Agencija za rudarstvo koja će učestvovati u izradi strategije razvoja mineralnih sirovina Srbije i utvrđivanju bilansa rezervi svih mineralnih sirovina, u pripremi dokumentacije za davanje koncesija za eksploataciju i istraživanje mineralnih sirovina. Ona će učestvovati i u pripremi podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim normativima, kao i drugih tehničkih propisa.
Predviđa se osnivanje fonda za razvoj rudarstva i geoloških istraživanja u vidu javnog finansijskog fonda koji će finansirati pripremu i sprovođenje programa, projekata, elaborata, studija i drugih aktivnosti u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja mineralnih sirovina, te pružati finansijsku podršku realizaciji odobrenih projekata od značaja za razvoj rudarske i geološke delatnosti. Sredstva za rad fonda obezbediće se iz naknade za eksploataciju mineralnih sirovina i drugih izvora u skladu sa Zakonom.
Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU) nalazi se u fazi restrukturiranja i predstoji njegova privatizacija, sa ciljem da se unapredi proizvodnja u rudnicima koji imaju perspektivu i da se podigne efikasnost eksploatacije uglja, dok će neprofitabilni rudnici biti konzervirani.
Doneće se zakon o istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina, kojim će se regulisati ceo proces vezan za mineralne sirovine, od preliminarnih geoloških istraživanja do zatvaranja rudarskih objekata.
U narednom srednjoročnom periodu pripremiće se tenderi putem kojih će se izdavati koncesije.
Radi unapređenja kvaliteta životne sredine izvršiće se prilagođavanje rudarstva zahtevima iz Uputstva 2006/21/EZ o upravljanju otpadom iz ekstraktivnih industrija.
7.2. Energetika
Cilj energetske politike u naredne tri godine je obezbeđenje sigurnog, kvalitetnog i pouzdanog snabdevanja energijom i energentima kroz dalju modernizaciju energetskog sistema zemlje, uključujući modernizaciju lokalnih sistema energetike; obezbeđenje uravnoteženog razvoja energetskih delatnosti u cilju obezbeđivanja potrebnih količina energije i energenata za zadovoljenje potreba kupaca energije; otvaranje tržišta električne energije i gasa u skladu sa potpisanim Ugovorom o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija uz podsticanje konkurentnosti energetskog sistema uz prilagođavanje regulativi i energetskoj politici EU; sprovođenje regulatornih, organizacionih, tehničkih i podsticajnih mera u cilju povećanja energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije; sprovođenje regulatornih i organizacionih mera u cilju stimulisanja većeg korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i donošenje strategije primene mehanizma čistog razvoja shodno odredbama Kjoto protokola, uz okvirnu konvenciju UN o promeni klime.
Razvoj energetske delatnosti baziraće se na Zakonu o energetici, Stragiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine i Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, kao i zakonu kojim će se urediti racionalna upotreba energije. Politika razvoja u ovom sektoru zasnovaće se i na drugim relevantnim dokumentima koji propisuju usaglašavanje regulative i propisa iz oblasti energetike sa regulativom i propisima EU. Osnovni ciljevi reforme energetskog sistema jesu:
- liberalizacija i delimična privatizacija energetske delatnosti;
- povećanje efikasnosti korišćenja i obezbeđenje racionalne upotrebe svih vidova energije u procesu eksploatacije i primarne prerade;
- stabilno snabdevanje energentima;
- uspostavljanje kvalitetno novih uslova poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije;
- stvaranje uslova za veće korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) u Republici Srbiji.
Osnovni pravci energetske politike jesu:
- izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju energije;
- utvrđivanje rokova za dostizanje evropskih standarda u oblasti ekologije od strane energetskih subjekata;
- određivanje cena energije u skladu sa ekonomskim principima;
- povećanje energetske efikasnosti;
- povećanje korišćenja OIE za proizvodnju električne energije.
U oblasti energetike kao prioritetno pitanje postavlja se potreba izgradnje novih elektrana u uslovima kada dugi niz godina nije izgrađena ni jedna jedina elektrana, kada su gubici u prenosu električne energije visoki, a cena električne energije najniža u regionu. Proizvodnja električne energije zasniva se na niskokaloričnom uglju - lignitu iz basena Kolubara i Kostolac koji daju oko dve trećine električne energije u Srbiji.
Energetska politika Srbije treba da doprinese rešavanju prioritetnih pitanja, pri čemu su usko povezane politika cena električne energije i politika privlačenja kapitala, uz veći priliv direktnih investicija u energetski sektor, kroz razne forme investiranja. Pri tome, preduzimaće se mere za povećanje energetske efikasnosti, intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora energije, snižavanje intenziteta štetnih emisija iz proizvodnih energetskih izvora i sektora potrošnje energije, kao i za integraciju u regionalno i evropsko energetsko tržište.
Potrebno je u narednom periodu sprovoditi aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje strateškog planiranja, a u okviru kojih se saglasno Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015, kao i Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine i Nacionalnoj strategiji održivog razvoja, planira osnivanje energetskog Instituta za potrebe izrade strateških dokumenata u oblasti energetike, njihovog praćenja i usklađivanja sa stvarnim energetskim potrebama, uz razvijanje baze široko koncipiranih energetskih indikatora i sl. Pored ovih aktivnosti, sprovodiće se aktivnosti vezane za unapređenje lokalnih sistema energetike, kao što su uspostavljanje opštinskih energetskih menadžera i uvođenje energetskog planiranja na lokalnom nivou, a u cilju sprovođenja obaveza lokalnih samouprava koje proističu iz Zakona o energetici.
Sredstva za finansiranje razvoja energetike obezbeđivaće se iz cene energetskih proizvoda i usluga, uz mogućnost korišćenja kredita, zajmova i emitovanja obveznica na tržištu kapitala. Takođe, koristiće se koncesije, sredstva obezbeđena Nacionalnim investicionim planom i direktne strane investicije, kao i ulaganja koja će biti realizovana kroz partnerstvo privatnog i javnog kapitala i sopstvene investicije privatnog sektora u razvoj ovih delatnosti.
U narednom srednjoročnom periodu dovršiće se restrukturiranje Javnog preduzeća "Srbijagas" prema direktivama EU, a obaviće se i privatizacija NIS. Na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, potpisan je Sporazum o saradnji između OAO "Gasprom" i JP "Srbijagas" u realizaciji projekta izgradnje gasovoda za tranzit prirodnog gasa preko teritorije Republike Srbije.
Sporazum je ratifikovan u Narodnoj skupštini i predviđa izgradnju gasovoda na teritoriji Srbije. On će biti deo novog tranzitno-magistralnog gasovodnog sistema koji polazi od obale Crnog mora u Rusiji, ide preko teritorije Bugarske i trećih zemalja, a čiji je projektovani kapacitet najmanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Ruska i srpska strana dogovorile su da će u kratkom roku obezbediti osnivanje Kompanije za realizaciju navedenih zadataka. Ta kompanija treba u roku od najviše 18 meseci od momenta osnivanja da pripremi tehničko-ekonomski elaborat za izgradnju gasovoda i da u roku od najviše 24 meseca od momenta usvajanja elaborata pristupi izgradnji gasovoda. Do osnivanja Kompanije ugovorne strane dogovorile su se da formiraju Upravni odbor i Zajedničku radnu grupu radi rešavanja svih pitanja u vezi sa realizacijom Sporazuma. Posebna pažnja će se posvetiti izgradnji naftovoda Konstanca - Trst kroz Srbiju.
Srbija je ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice kojim se uspostavlja jedinstveni pravni okvir za trgovinu električnom energijom i prirodnim gasom u jugoistočnoj Evropi i EU. Iz tog razloga je predviđeno usvajanje zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim će u pravni sistem biti prenete obavezujuće odredbe propisa o unutrašnjem tržištu električne energije i gasa i o pristupu elektroenergetskoj mreži radi prekogranične razmene električne energije.
Pored toga, u zakon će biti inkorporirana i pravila za promociju električne energije proizvedene iz OIE na unutrašnjem tržištu električne energije, uslovi za pristup mrežama za transport prirodnog gasa, mere za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom i mere za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom uz osiguravanje odgovarajućih investicija u neophodnu infrastrukturu.
Pravila za promociju električne energije proizvedene iz OIE, koja stupaju na snagu od 2009. godine, podrazumevaju propisivanje novčanog sistema podrške za električnu energiju dobijenu iz OIE.
Na osnovu Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, države članice uspostaviće zajedničko tržište gasa i električne energije. Ugovor o osnivanju Regionalne energetske zajednice podrazumeva obavezu otvaranja tržišta električne energije i gasa, što zahteva i pripremu programa socijalne zaštite za najsiromašnije kategorije stanovništva.
7.3. Industrija
U narednom trogodišnjem periodu vodiće se aktivna industrijska politika usmerena na strukturno prilagođavanje industrijskog sektora u celini i pojedinih industrijskih grana, sa ciljem formiranja efikasne i konkurentne strukture industrije uključene u evropske razvojne tokove i osposobljene za njeno prilagođavanje standardima kvaliteta u domenu životne sredine.
Osnovni ciljevi industrijske politike jesu:
- povećanje industrijske proizvodnje;
- porast konkurentnosti proizvoda i usluga kroz razvoj i transformaciju poslovne infrastrukture i putem osnivanja industrijskih i tehnoloških parkova (ITP) i industrijskih zona (IZ);
- porast produktivnosti rada kroz funkcionalno povezivanje kompanija koje učestvuju u lancu proizvodnje gotovih proizvoda;
- rast izvoza i smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita kroz efikasnije korišćenje postojećih resursa, povećanje proizvodnje i otvaranje novih industrijskih preduzeća;
- rast zaposlenosti, putem korišćenja postojećih kapaciteta, otvaranjem novih radnih mesta i prilagođavanjem ponude rada novim savremenim zahtevima industrije, kao i rastom produktivnosti;
- uspostavljanje privrede zasnovane na znanju i inovativnosti kroz primenu novih naučno-tehnoloških dostignuća;
- dalje unapređenje investicione klime osnivanjem ITP i IZ, kao načina za privlačenje domaćih i stranih ulaganja;
- smanjenje regionalnih i unutarregionalnih razlika kroz konkretne programe državne pomoći i preduzimanjem sistemskih mera kojima se podstiče razvoj nerazvijenih područja;
- prilagođavanje industrijskih sektora ciljevima Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
ITP i IZ su jedan od oblika podsticanja razvoja određenih sektora industrije, privlačenja investicija i stvaranja povoljnih uslova za razvoj određenih regija. U cilju podsticanja investitora da ulažu u razvoj Srbije ubrzaće se osnivanje ITP, čijim korisnicima upravitelj industrijskog parka obezbeđuje lokacije sa uređenim svojinsko-pravnim odnosima i sa odgovarajućom infrastrukturnom opremljenošću zemljišta.
Razvoj industrijskih zona i parkova pružiće krupan doprinos rastu industrijske proizvodnje, pri čemu se u kasnijem periodu očekuje njihovo prerastanje u klastere sa granskim i sa regionalnim značajem. Cilj je da se uspostavi mreža klastera, poveća broj zajedničkih projekata i razviju razni oblici povezivanja između članova klastera, unaprede upravljački kapaciteti klastera i preduzeća koja učestvuju, uspostave međunarodni kontakti i obezbedi uključenje u odgovarajuću međunarodnu mrežu.
U narednom srednjoročnom periodu formiraće se oko 30 ITP i IZ po sledećim grupama: ITP od nacionalnog interesa sa ciljem restrukturiranja i strukturnog prilagođavanja industrije na nacionalnom nivou; ITP i IZ posebne namene radi ublažavanja regionalnih dispariteta; ITP i IZ od lokalnog interesa sa doprinosom lokalnom ekonomskom razvoju.
Pored postojećih mera i podsticaja ITP i IZ obezbediće se dodatni podsticaji sredstvima NIP, koja će biti usmerena u finansiranje infrastrukturnog opremanja IZ, radi uspostavljanja ITP.
U narednom srednjoročnom periodu prioritet u razvoju industrije imaće tri sektora prerađivačke industrije, i to: proizvodnja elektronske opreme (radio, TV i telekomunikaciona oprema); proizvodnja motornih vozila i komponenti; informacione tehnologije.
To su grane čiji proizvodni programi obezbeđuju proizvode višeg stepena obrade, visok izvozni potencijal i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, privlačenje stranih investicija, unapređenje i razvoj sektora usluga i one obezbeđuju proizvode kojima se supstituiše uvoz a u isto vreme osigurava otvaranje novih radnih mesta i ravnomeran regionalni razvoj. Imajući u vidu da je automobilska industrija jedan od nosilaca tehničko-tehnološkog razvoja privrede i da omogućava rad velikog broja kooperanata, doneće se strategija razvoja autoindustrije do 2015. godine.
Vlada Republike Srbije, u saradnji sa lokalnim zajednicama, obezbediće olakšice velikim strateškim investitorima čija ulaganja značajno podižu nivo privredne aktivnosti, zaposlenosti i izvoza, kao što je to slučaj sa ulaganjima u automobilsku industriju. Uspešna realizacija ovih investicija podsticajno će uticati na dolazak većeg broja novih investicija u narednim godinama.
Podržaće se razvoj malih i srednjih industrijskih preduzeća i pružiti podsticaji njihovom poslovnom i razvojnom povezivanju sa velikim industrijskim sistemima.
Od posebne važnosti, naročito za privlačenje stranih investitora, jeste dovršavanje procesa privatizacije, uz efikasno restrukturiranje velikih industrijskih preduzeća, pre svega u automobilskoj, metalskoj i hemijskoj industriji, gde se očekuje zainteresovanost stranih investitora za konsolidaciju ovih firmi i za dalja ulaganja.
U cilju unapređenja industrijskog sektora omogućiće se finansiranje čistije tehnologije i najnovijih, u svetu proverenih tehnologija, efikasnije korišćenje sirovina i proizvodnja ekološki prihvatljivih proizvoda, korišćenje otpada kao energenta, kao i prilagođavanje obrazovnog sistema novim zahtevima tržišta kroz dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju, sve to uz snažno stimulisanje obrazovanja kadrova za nova proizvodna zanimanja.
Doneće se program usklađivanja pojedinih privrednih grana sa standardima kvaliteta životne sredine koji su definisani Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, odnosno Uputstvom 96/61/EZ o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja.
Vlada će doneti akcioni plan kojim će se definisati nadležni organi i rokovi za transponovanje direktiva, usaglašavanje postojećih tehničkih propisa sa zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode, kao i prilagođavanje propisima EU. Biće zakonski uređeno ukidanje standarda sa obaveznom primenom, uz donošenje odgovarajućih tehničkih propisa ako je to neophodno iz razloga bezbednosti.
Od posebne važnosti za moderan i efikasan razvoj industrije jeste modernizacija privredne i socijalne infrastrukture kao opšte pretpostavke ukupnog privrednog razvoja Srbije.
7.4. Poljoprivreda i ruralni razvoj
Osnovni ciljevi reforme u oblasti poljoprivrede jesu:
- povećanje konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora;
- obezbeđenje kvalitetne i bezbedne hrane namenjene domaćoj potrošnji i izvozu;
- pružanje podrške održivom razvoju sela;
- očuvanje životne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih tehnoloških postupaka;
- pripreme za pristupanje STO i za pridruživanje EU.
Reforme poljoprivrednog sektora zahtevaju izmene Strategije razvoja poljoprivrede Srbije čime će biti omogućeno kompletiranje zakonske regulative, formiranje novih institucija, zemljišnu reformu i privatizaciju u poljoprivredi. U skladu sa evropskim propisima, doneće se zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o zaštiti biljnih sorti, o zdravlju bilja, o semenu, o bezbednosti hrane, o sredstvima za zaštitu bilja, o genetički modifikovanim organizmima, o dobrobiti životinja, o reproduktivnom materijalu ukrasnih biljaka, o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, o sredstvima za ishranu bilja, o Zadružnom društvu, o etanolu, o rakiji i ostalim alkoholnim pićima. Uz to, intenzivno će se podržavati uvođenje standarda bezbednosti hrane, u prvom redu NASSR i EuroGAP, kao i zaštita i kontrola geografskog porekla poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. U skladu sa izmenama Strategije razvoja poljoprivrede Srbije definisaće se strategije za pojedine sektore poljoprivrede i prehrambene industrije.
Doneće se nacionalni program za poljoprivredu do 2010. godine u kome će se razraditi aktivnosti i mere za realizaciju osnovnih reformskih ciljeva i za reformisanje sistema subvencionisanja.
Radi povećanja konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrede nastaviće se izgradnja institucija u funkciji njenog prilagođavanja tržišnom načinu privređivanja i uslovima koji vladaju u EU. Preduzeće se i mere koje treba da pospeše stvaranje potrebne strukture komercijalnih gazdinstava, a to podrazumeva ukrupnjavanje gazdinstava i pružanje podrške mladim proizvođačima, kao i njihovom udruživanju.
Nastaviće se sa kreditiranjem unapređenja primarne proizvodnje i plasmana tržišnih viškova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Obezbediće se da rešenja u zakonu o denacionalizaciji ne ugrožavaju funkcionisanje i razvoj privatizovanih preduzeća iz oblasti poljoprivrede.
U procesu reforme poljoprivrednog sektora značajna je podrška institucija veterinarske i fitosanitarne kontrole i kontrole hrane, zbog čega će se preduzeti mere za unapređenje rada mreže laboratorija u fitosanitarnoj oblasti i za unapređenje fitosanitarnog sistema za prevenciju biljnih bolesti i štetočina. Izvršiće se harmonizovanje veterinarskih i fitosanitarnih standarda, kao i standarda kvaliteta i drugih standarda, sa standardima EU. U skladu sa zakonom o bezbednosti hrane osnovaće se nacionalna referentna fitosanitarna laboratorija radi vršenja tehničkog nadzora nad radom drugih laboratorija i ona će morati da bude isključena iz tržišnih tokova.
Doneće se nov zakon o zadrugama i nova strategija razvoja zadrugarstva, u skladu sa standardima EU, sa ciljem reforme zadružnog sektora i rešavanja problema vlasništva nad imovinom zadruga.
Definisaće se osnove politike ruralnog razvoja, uz prethodno definisanje ruralnih područja i kriterijuma za obavljanje kategorizacije po EU modelu o manje povoljnim područjima za proizvodnju. Doneće se strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja, nacionalni program ruralnog razvoja za period 2008-2013. godine, zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, na bazi tog zakona, formiraće se integrisani sistem za agrarna plaćanja. Uz sve to biće donesen i zakon o poljoprivrednim savetodavnim službama.
7.5. Šumarstvo
Razvoj sektora šumarstva baziraće se na principima održivog gazdovanja šumskim resursima i integralnog gazdovanja prostorom, u skladu sa Strategijom razvoja šumarstva Republike Srbije. Ciljevi politike u oblasti šumarstva su obezbeđenje ekonomskih, ekoloških i socijalnih funkcija šuma, povećanje doprinosa šumarstva ekonomskom razvoju, adekvatna zaštita i očuvanje šuma, unapređenje njihovog stanja, podizanje novih šuma i razvoj šumarstva kao privredne grane. Radi ostvarivanja tih ciljeva uspostaviće se odgovarajući institucionalni i finansijski okviri i mehanizmi. Ekonomskim i drugim merama obezbediće se jednak tretman svih oblika svojine nad šumama u smislu njihove pravne zaštite, finansijske podrške i adekvatne organizacije. Doneće se zakon o šumama i nacionalni akcioni plan, a na bazi njega programi razvoja šumarskog sektora Republike (program utvrđivanja stanja privatnih šuma i razvoja šumarstva u ruralnim oblastima, program multidisciplinarnog istraživanja i obuke kadrova za sprovođenje i implementaciju zakonske regulative, kao i program uvođenja najbolje tehnologije u višenamenskom korišćenju šumarstva i lovstva).
Doneće se zakon o divljači i lovstvu kojim će se definisati institucionalni okvir za razvoj lovstva i uspostaviti jasni odnosi između vlasnika i korisnika ovog prirodnog dobra. Svi subjekti u lovstvu (javna preduzeća, lovački savez i lovačka udruženja, druga preduzeća i pravna lica) imaće jednaka prava i obaveze u gazdovanju divljači. Posebna pažnja će se posvetiti razvoju lovnog turizma, u skladu sa Strategijom razvoja turizma Srbije i u saradnji sa resornim ministarstvom.
7.6. Vodoprivreda
Radi efikasnijeg upravljanja vodnim resursima, nakon donošenja nacionalne strategije razvoja vodoprivrede i novog zakona o vodama, doneće se podzakonska akta i drugi propisi iz oblasti voda, u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama EU i sa drugim direktivama i standardima EU u oblasti voda. Definisaće se prioritetni projekti od državnog značaja i utvrditi nosioci, izvori sredstava, modeli finansiranja i dinamika realizacije. Tokom 2009. godine biće uspostavljen vodoprivredni informacioni sistem.
Izvršiće se restrukturiranje javnih vodoprivrednih preduzeća i formiraće se nova tela sa savetodavnom funkcijom i funkcijom uključenja javnosti u delatnosti upravljanja vodama. Obezbediće se ulaganja u komunalnu infrastrukturu vodosnabdevanja, uključujući i regionalne sisteme, čime će se povećati procenat stanovništva snabdevenog vodom koja je pod kontrolom. Povećaće se ulaganja u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih kapaciteta u sistemima za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda.
Obezbediće se revitalizacija postojećih i izgradnja novih objekata i sistema za vodosnabdevanje i za zaštitu voda, kao i izgradnja, rekonstrukcija i sanacija hidromelioracionih objekata. Izgradnjom objekata za zaštitu od poplava povećaće se stepen zaštite gradova i naselja lociranih uz velike vodotokove.
7.7. Saobraćaj
Radi povećanja obima i kvaliteta saobraćajnih usluga i efikasnosti svih vidova saobraćaja, a na osnovu Strategije razvoja železničkog, drumskog, vazdušnog i intermodalnog transporta od 2008. do 2015. godine, u naredne tri godine aktivnosti će biti usmerene na podizanje kvaliteta transportnih usluga i usluga saobraćajne infrastrukture, uz povećanje njihovog obima za 20% do kraja 2010. godine. Radi realizacije tog cilja doneće se programi za pojedine vidove saobraćaja:
- program sprovođenja Strategije razvoja železničkog, drumskog, vazdušnog i intermodalnog transporta od 2008. do 2015. godine sa ciljem da se obezbedi efikasnije korišćenje komparativnih prednosti svakog vida saobraćaja, da se pruže kvalitetnije usluge korisnicima prevoza i osigura stabilan razvoj transportnog sistema;
- program strateškog uređivanja oblasti drumskog transporta radi njegovog efikasnog funkcionisanja. Za sprovođenje ovog programa doneće se strategija razvoja drumskog transporta, strategija unapređenja bezbednosti saobraćaja i strategija razvoja i primene inteligentnih transportnih sistema (ITS);
- program realizacije Master plana za unutrašnje plovne puteve, sa ciljem da se sagleda postojeća situacija i kapaciteti za vodni transport radi povećanja javnih i privatnih ulaganja u ovaj sektor, obezbeđivanja uslova za privatizaciju luka i brodarskih kompanija i unapređenja infrastrukture i plovnih objekata.
Radi liberalizacije tržišta, podizanja kvaliteta pojedinih vidova saobraćaja i njihovog osposobljavanja za poslovanje u tržišnim uslovima doneće se program podizanja kvaliteta pružanja železničkih usluga, program restrukturiranja JP "Železnice Srbije", program unapređenja stanja železničke infrastrukture, program unapređenja usluga u železničkom prevozu; program unapređenja i razvoja putne mreže; program uvođenja ITS na postojećoj putnoj mreži; program unapređenja infrastrukture unutrašnjih plovnih puteva; program poboljšanja bezbednosti u vazdušnom saobraćaju.
U narednom periodu posebna pažnja posvetiće se racionalizaciji postojeće železničke mreže na teritoriji Republike, tako da se modernizuju rentabilne pruge i započne proces zatvaranja nerentabilnih pruga.
Posebna pažnja posvetiće se uspostavljanju i unapređenju međunarodne saradnje, naročito sa državama u regionu Radi realizacije ovog cilja doneće se program unapređenja međunarodne saradnje u železničkom saobraćaju, program olakšavanja funkcionisanja intermodalnog transporta i unapređenja međunarodne saradnje, kao i program unapređenja međunarodne saradnje u oblasti vodnog saobraćaja.
Jedan od ciljeva politike u oblasti saobraćaja jeste i povećanje učešća intermodalnog transporta u ukupnom prevozu robe intenzivnijim korišćenjem rečnog i železničkog saobraćaja za 20% u 2010. godini u odnosu na 2006. godinu.
Stvaraće se uslovi za šire uvođenje kombinovanog železničko-drumsko-rečnog transporta i za privlačenje međunarodnih finansijskih organizacija u odobravanju zajmova i pružanju donacija u oblasti transportne infrastrukture i pratećih postrojenja.
7.8. Komunikacije i informaciono društvo
U oblasti komunikacija u narednom srednjoročnom periodu aktivnosti će biti usmerene na dalju liberalizaciju tržišta komunikacionih usluga, uspostavljanje konkurentskih odnosa i povećanje ulaganja u razvoj komunikacione infrastrukture, što će dovesti do povećanja broja i raznovrsnosti komunikacionih usluga. Primena troškovnog principa, odgovarajućeg rebalansa tarifa, uz realizaciju univerzalnog servisa, važni su preduslovi za liberalizaciju komunikacionog sektora u Srbiji. U tom smislu izmeniće se i dopuniti Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine i ažuriraće se Akcioni plan za njeno sprovođenje.
Nastaviće se povezivanje komunikacionih sistema sa sistemima drugih zemalja i realizovaće se društveno celishodna alokacija frekvencija, a sve to uz efikasno upravljanje i kontrolu, u skladu sa zakonskom regulativom.
Jedan od razvojnih prioriteta u oblasti komunikacija jeste obezbeđenje univerzalnog servisa. Izmenama i dopunama Zakona o telekomunikacijama rešiće se način realizacije i pružanja usluga univerzalnog servisa i formiranje fonda za univerzalni servis, radi bržeg i efikasnijeg rešavanja potreba krajnjih korisnika telekomunikacionih usluga određenog kvaliteta po pristupačnim cenama bez obzira na geografsku lokaciju. Naročito će se nastojati da se kvalitetne usluge pruže socijalno ugroženim kategorijama stanovništva i hendikepiranim osobama te osobama sa specijalnim potrebama.
Dalji razvojni prioriteti u oblasti komunikacija odnose se na digitalizaciju fiksne telekomunikacione mreže, jačanje emisionih kapaciteta javnog radiodifuznog servisa, uvođenje digitalne radiodifuzije, racionalno korišćenje radio-frekvencijskog spektra, liberalizacija tržišta komunikacionih usluga, jačanje konkurencije i podsticanje razvoja infrastrukture u nerazvijenim područjima. Novim regulatornim okvirom obezbediće se primena najsavremenijih tehnoloških rešenja i dostupnost pogodnosti tih rešenja korisnicima usluga.
U skladu sa Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji posebna pažnja posvetiće se stvaranju informacionog društva kao dela jedinstvenog regionalnog i evropskog informacionog prostora, u skladu sa potpisanim Sporazumom eSEE Agenda+za razvoj informacionog društva u jugoistočnoj Evropi u periodu 2007-2012. godine. U skladu sa tim doneće se strategija razvoja elektronskih komunikacija u koju će se inkorporirati sva sistemska rešenja EU i standardi direktiva EU.
U oblasti informacionog društva doneće se zakoni iz elektronskog poslovanja, čiji je cilj slobodan protok robe, kapitala, ljudi i usluga u skladu sa standardima i normativima EU i stvaranje informacione podloge za povećanje broja korisnika javnih elektronskih komunikacija i usluga informacionog društva. To povećanje treba u 2010. godini da bude najmanje 10% u odnosu na baznu 2007. godinu. Tome treba da doprinese i jedan broj novih pravnih akata (zakoni: o zaštiti privatnosti u javnim elektronskim komunikacijama, o elektronskom dokumentu, o elektronskoj upravi, o elektronskim komunikacijama, i podzakonska akta za sprovođenje Zakona o elektronskom potpisu).
U narednom trogodišnjem periodu potrebno je podstaći razvoj širokopojasnog pristupa internetu korišćenjem različitih vrsta pristupnih tehnologija. Takav pristup jedan je od uslova za razvoj informacionog društva.
Posebna pažnja će se posvetiti unapređenju elektronske pismenosti. Podizanje ovog savremenog vida pismenosti bilo bi obezbeđeno uspostavljanjem jedinstvene računarske mreže institucija od posebnog značaja. Jednako velika pažnja biće posvećena modernizaciji lokalnih samouprava, koordinisanom razvoju i uvođenju usluga elektronske uprave, obezbeđenju i unapređenju dostupnosti interneta je ravnomernom razvoju u nedovoljno razvijenim i ruralnim područjima, promovisanju informacionog društva i razvijanju sistema obrazovanja preko Interneta.
Osnovni ciljevi u korišćenju kablovskog distributivnog sistema (KDS) jesu stvaranje uslova za uključenje što većeg broja korisnika KDS, sređivanje stanja uz obavezu rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih KDS kao savremenih, dvosmernih mreža, otvorenost mreža KDS za pristup svih zainteresovanih davalaca usluga, sprečavanje monopola, otvorenost tržišta za poslovanje različitih KDS operatora i obezbeđenje pune zaštite korisnika.
Posebne aktivnosti usmeriće se na razvoj satelitskih komunikacija kao važnog segmenta ukupnog komunikacionog i informacionog sistema zemlje. To, uz ostalo, podrazumeva liberalizaciju i uređenje tržišta satelitskih komunikacija i obezbeđivanje pune usaglašenosti sa važećim evropskim i svetskim standardima i preporukama.
Reforma poštanskog saobraćaja podrazumeva donošenje plana povećanja kvaliteta usluga kroz utvrđivanje standarda usluga i harmonizaciju nacionalnog poštanskog sistema sa međunarodnom mrežom. Reforma uključuje i formiranje agencije za poštanske usluge, izgradnju i početak rada glavnog poštanskog centra radi podmirenja tražnje za poštanskim uslugama, razvoj novih varijeteta iz oblasti poštanskih finansijskih usluga, kao i dalje razvijanje elektronskih poštanskih usluga, usluga osiguranja i dr. Kao prvi korak na ovom putu, JP PTT saobraćaja "Srbija" će, u skladu sa usvojenim i potpisanim programom ACCORD II, pristupiti harmonizaciji pravne regulative u oblasti poštanskog sektora sa aktima EU - "postal acljuis ", kao i realizaciji projekata u pogledu kvaliteta poštanskog saobraćaja, regulative, marketinga, novog metoda obračuna troškovni princip i upravljanja projektima.
Posebna pažnja će se posvetiti formiranju javnog poštanskog operatora, kao i donošenju osnivačkog akta JP PTT saobraćaja "Srbija", i njegovom organizacionom i tehnološkom prilagođavanju savremenim zahtevima tržišta. Pri tome, vodiće se računa o ulaganjima u materijalne, informacione i ljudske resurse i o efikasnom korišćenju raspoložive poštanske infrastrukture kroz permanentno povezivanje interesa države i lokalnih samouprava, naročito u delu razvijanja e-poslovanja, popularizacije informatičkog društva, intenzivnijeg korišćenja digitalnih sertifikata, geografskog informacionog sistema pošte i dr.
7.9. Trgovina i usluge
Sistemski propisi koji regulišu unutrašnje tržište Srbije uskladiće se sa pravilima STO i propisima EU.
U skladu sa strategijom razvoja trgovine obezbediće se izgradnja institucionalnog okruženja za održiv razvoj trgovine i usluga i dostizanje njihovog udela u BDP koji odgovara nivou proseka EU. Srednjoročni ciljevi u oblasti trgovine i usluga jesu:
- bezbedni proizvodi uz evropske standarde kvaliteta robe i usluga;
- zaštita potrošača prema evropskim standardima;
- stvaranje razvijenog unutrašnjeg tržišta robe i usluga na kome su uslovi poslovanja jednaki onima na tržištu EU;
- obezbeđenje stabilnosti tržišta.
Saglasno direktivama EU, doneće se zakon o opštoj bezbednosti proizvoda sa ciljem da se poveća nivo bezbednosti i kvaliteta robe i usluga u skladu sa evropskim standardima. Definisaće se postupak za davanje mišljenja o ispunjenosti uslova koje proizvod treba da zadovolji za registrovanje imena porekla, odnosno oznake geografskog porekla. Posebna pažnja posvetiće se izgradnji i pozicioniranju nacionalnog brenda Srbije koji treba da obezbedi visok stepen prepoznatljivosti zemlje. Unapređenjem konkurentnosti uslužnog sektora obezbedilo bi se povećanje udela usluga u BDP i u izvozu, na nivou proseka EU. Ministarstvo trgovine i usluga, kao institucija nadležna za davanje i oduzimanje nacionalnog znaka kvaliteta proizvođačima robe i davaocima usluga, uradiće sadržinu i izgled nacionalnog znaka, uslove pod kojima se dodeljuje i oduzima proizvođačima ili primaocima usluga i pravo da taj znak koriste i označavaju robu ili uslugu u trgovini, a sve u cilju postizanja visokog kvaliteta domaće robe i usluga i lakšeg prepoznavanja prema poreklu na evropskom tržištu.
Posebna pažnja posvetiće se izgradnji institucija i jačanju kapaciteta zaštite potrošača, čime će se osigurati dostizanje nivoa zaštite potrošača u EU. Novim zakonom o zaštiti potrošača i donošenjem podzakonskih akata unaprediće se i ojačati kapaciteti organizacija potrošača, unaprediće se i izgraditi savetodavni centri, uspostaviti jaka mreža organizacija potrošača. U skladu sa Nacionalnim programom zaštite potrošača za period od 2007. do 2012. godine, obezbediće se obuka i informisanje potrošača i stvarati uslovi za pružanje pomoći i podrške u ostvarivanju prava potrošača vansudskom zaštitom.
Uspostavljanje razvijenog i osavremenjenog unutrašnjeg tržišta robe i usluga i izgradnja moderne strukture tržišta i tržišnih institucija zahtevaju reviziju nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite konkurencije, te poboljšanje informisanosti stanovništva i ekonomskih subjekata o neophodnosti poštovanja pravila o zaštiti konkurencije.
U oblasti trgovine posebna pažnja posvetiće se jačanju konkurentnosti robe i usluga i povećanju atraktivnosti Srbije kao investicione destinacije u oblasti trgovine i usluga. Obezbediće se efikasnije podsticanje i podrška nastupu srpskih preduzeća na međunarodnom tržištu, pre svega na tržištu zemalja EU, Ruske Federacije i ostalih zemalja ZND-a, kao i zemalja u okviru CEFTA 2006 sporazuma, ali i drugih regiona u svetu gde postoje realne šanse za plasman robe i usluga iz Srbije. Prednost će imati razvoj usluga u okviru novih formi udruživanja, kao što su klasteri, i intenziviranje aktivnosti na efikasnijoj promociji izvozne ponude na međunarodnom tržištu u cilju smanjenja spoljnotrgovinskog deficita.
Reformisanjem sistema robnih rezervi u skladu sa evropskim standardima obezbediće se funkcionalno jedinstvo između strateških i stabilizacionih robnih rezervi.
Celokupan promet robe i usluga i ponašanje učesnika u prometu regulisaće se zakonom o trgovini, kojim će se promovisati trgovina u svim vidovima, uključujući i nove vidove trgovine koja se odvija putem telekomunikacionih sredstava i trgovine ličnim nuđenjem. Zakonom će se regulisati i inspekcijski nadzor tržišta, kako sa aspekta sprečavanja sivih tokova u trgovini i uslugama, tako i sa aspekta snabdevenosti tržišta proizvodima i uslugama garantovanog kvaliteta.
Obezbediće se stvaranje konkurentskih usluga u trgovini, a za to je posebno važno stvaranje istih uslova za sve zainteresovane trgovinske lance.
Regulisaće se i oblast elektronske trgovine, prodajni podsticaji, robne berze zaštita prava intelektualne, industrijske i komercijalne svojine, a harmonizovaće se uz to i tehničko zakonodavstvo.
7.70. Turizam
Strategijom razvoja turizma Republike Srbije definisana je vizija razvoja turizma do 2015. godine. Cilj je da se poveća atraktivnost i konkurentnost turističkih destinacija, da se uspostavi efikasan sistem upravljanja destinacijama i dostizanje 1,5 mlrd dolara deviznog priliva od turizma (taj priliv bio bi realizovan kroz povećanje broja turista u prioritetnim turističkim destinacijama, rast prihoda od turizma, narastanje broja zaposlenih kao rezultat ulaganja u turističku i komunalnu infrastrukturu, te porast nivoa turističke aktivnosti kroz unapređenje investicione klime). Posebna pažnja biće posvećena razvoju prioritetnih turističkih destinacija kroz unapređenje infrastrukture, podršku u radu propulzivnim turističkim preduzećima i turističkim organizacijama. Podsticajnim merama biće usmeravan i intenziviran razvoj prioritetnih turističkih proizvoda, a posebno planinskog, banjskog i ruralnog turizma.
Na osnovu Zakona o turizmu i Strategije razvoja turizma pristupiće se donošenju novog zakona o turizmu i pravilnika o kategorizaciji ugostiteljskih objekata, kao i drugih propisa koji regulišu oblast turizma. Nastaviće se privatizacija državnih turističkih preduzeća, renoviranje turističkih objekata, unapređenje turističkog menadžmenta i marketinga i poboljšanje turističke ponude. Preispitaće se postojeći urbanistički propisi u cilju njihove doslednije primene, kako se kroz neplansku i nelegitimnu izgradnju ne bi umanjila turistička atraktivnost područja Srbije. Do kraja 2012. godine izgradiće se turistička i komunalna infrastruktura u prioritetnim turističkim destinacijama, što će doprineti porastu investicija u tim destinacijama, porastu zaposlenosti, porastu broja dolazaka i noćenja turista, a time i porastu deviznog prihoda od turizma.
U okviru sredstava za podsticaj unapređenja kvaliteta turističke ponude, koja se plasiraju pod povoljnim uslovima preko Fonda za razvoj Republike Srbije, kontinuelno će se koristiti nova i revolving sredstva za podsticaj malih i srednjih preduzeća, kao i preduzetnika i za turističke usluge registrovanih seoskih domaćinstava.
Sredstvima iz NIP izgradiće se informacioni sistem koji treba da uspostavi brži protok informacija između turističkih organizacija, agencija i korisnika i da predstavi njihovu ponudu u svetu. Prezentacija Srbije na internetu biće značajno unapređena.
Formiraće se nacionalna razvojna turistička organizacija za čiji rad je već obezbeđen deo sredstava u iznosu od 1 mil. evra iz predpristupnih fondova EU i IPA 2007. JP "Skijališta Srbije" nastaviće sa radom, preko koga će se vršiti razvoj turističke infrastrukture u prioritetnim planinskim turističkim centrima.
7.11. Regionalni razvoj
Proces približavanja Srbije EU zahteva institucionalizovan pristup rešavanju problema iz oblasti regionalnog razvoja. U tom smislu od posebnog značaja je uvođenje NUTS klasifikacije (Nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica EU), koja predstavlja standardizovan sistem teritorijalne podele Srbije, što predstavlja uslov za korišćenje značajnih sredstava predpristupnih fondova EU. To podrazumeva da se izvrši statistička regionalizacija zemlje prema standardima NUTS.
Strategija regionalnog razvoja Srbije za period od 2007. do 2012. godine utvrđuje ciljeve, politiku i mere regionalnog razvoja u skladu sa Nacionalnom strategijom privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine i Prostornim planom Srbije. Strategija je osnova za novi pristup regionalnim politikama na osnovu kojih će biti inicirani, planirani i realizovani sektorski razvojni programi.
Doneće se zakon o regionalnom razvoju i prateća podzakonska akta. On će zajedno sa Strategijom regionalnog razvoja Srbije za period od 2007. do 2012. godine predstavljati osnovni pravni i strateški okvir za sprovođenje politike regionalnog razvoja i dostizanje postavljenog cilja smanjivanja regionalnih nejednakosti. Cilj se sastoji u tome da regionalne razlike, posmatrane na nivou okruga, a merene indeksom razvojne ugroženosti, do kraja 2015. godine budu manje od 1:4. Zakonom će se regulisati kriterijumi i indikatori za merenje nivoa razvijenosti područja Srbije i osnivanje institucija ovlašćenih za usmeravanje regionalnog razvoja.
Osnovni ciljevi politike regionalnog razvoja jesu:
- adekvatno korišćenje i upravljanje razvojnim potencijalima teritorijalnih jedinica i širih regija Republike Srbije;
- podsticaj područjima koja značajno zaostaju u razvoju i smanjenje razlika u nivoima razvijenosti pojedinih delova Srbije;
- otklanjanje nedostataka u vezama između osnovnih jedinica lokalne samouprave, zatim onih u vezama osnovnih jedinica lokalne samouprave sa centralnim organima vlasti, uz ubrzan razvoj prekogranične saradnje.
Aktivna regionalna politika u narednom periodu podrazumeva mere u oblasti razvoja infrastrukture sa posebnim osvrtom na potrebe nerazvijenih područja, mere podsticaja u području privrednog razvoja (privredni ambijent - industrijske zone i poslovni inkubatori, povoljni krediti) i osposobljavanje ljudskih resursa za implementaciju razvojnih projekata.
Na osnovu strateških planova za upravljanje regionalnim razvojem potrebno je izraditi niz zakona čije će sprovođenje omogućiti ubrzano sektorsko prilagođavanje privrede, obezbeđivanje povoljnog ambijenta i podizanja atraktivnosti nerazvijenih regiona za ulaganja.
7.12. Životna sredina
Radi uspostavljanja efikasnog i integrisanog sistema zaštite životne sredine doneta je Nacionalna strategija održivog razvoja, a u pripremi je i nacionalni plan za njeno sprovođenje. Doneće se zakoni kojima se regulišu pojedine oblasti od značaja za zaštitu životne sredine: zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, zakon o upravljanju otpadom, zakon o ratifikaciji Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine - Arhuska konvencija, zakon o upravljanju hemikalijama, zakon o zaštiti vazduha, zakon o biocidima, zakon o zaštiti prirode, zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, zakon o zaštiti od buke, zakon o zaštiti i unapređenju zelenih površina, zakon o sprovođenju Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju. Posebna pažnja posvetiće se jačanju institucionalnih kapaciteta za usklađivanje nacionalnih propisa iz ove oblasti sa propisima EU i za primenu donetih zakona iz oblasti životne sredine.
Narodna skupština je 2007. godine usvojila nekoliko međunarodnih konvencija iz oblasti životne sredine. Pored toga, ratifikovaće se Protokol o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu promeni klime i Konvencija o udesima sa efektima u prekograničnom kontekstu.
Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine doneće se nacionalni program zaštite životne sredine i nacionalni akcioni planovi radi njegove realizacije, kao i nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara. Doneće se nacionalna strategija i akcioni plan zaštite biološke, geološke i predeone raznovrsnosti Republike. Unaprediće se sistem upravljanja zaštićenim područjima koji će se do 2010. godine proširiti sa sadašnjih 6% na 9,5% nacionalne teritorije, saglasno principu održivog razvoja i uz koordinaciju sa ministarstvima nadležnim za prostorno planiranje i za različite privredne sektore.
Uspostaviće se održiv sistem finansiranja zaštite životne sredine u Srbiji i unaprediti ekonomski i drugi instrumenti finansiranja zaštite životne sredine, kao i modeli finansiranja projekata, uz uključivanje privatnog sektora. Unapređenje i zaštita životne sredine zahteva osetan porast izdvajanja iz raspoloživog bruto domaćeg proizvoda u odnosu na sadašnje troškove od 0,3% BDP. Posebno su neophodna izdvajanja za unapređenje informacionog sistema, nacionalne banke podataka i integralnog katastra zagađivača, kao i izdvajanja za modernizaciju sistema za monitoring kvaliteta vazduha, vode i zemljišta u Republici. Biće neophodno i da se obezbede sredstva za ulaganje u zaštitu biološkog diverziteta i genofonda, zaštitu zdravlja humane populacije i održivo korišćenje prirodnih resursa.
Posebna pažnja posvetiće se donošenju i implementaciji programa zaštite i korišćenja voda, programa poboljšanja sistema kontrole vazduha, programa poboljšanja sistema kontrole kvaliteta životne sredine, programa uspostavljanja sistema za upravljanje rizikom i odgovorom na hemijske udese, programa uspostavljanja sistema za zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja, programa uspostavljanja sistema za bezbedno upravljanje hemikalijama, programa jačanja institucionalnih i administrativnih kapaciteta u industriji i lokalnim zajednicama za upravljanje otpadom.
8. Ostale reforme
8.1. Religija
Pitanja religije u Srbiji uređena su Zakonom o crkvama i verskim zajednicama. Najvažniji ciljevi u narednom srednjoročnom periodu jesu:
- podsticanje razvoja verske kulture, verskih sloboda i tolerancije kao činilaca evropskih integracija i kao temelja na kojem je izgrađen vrednosni sistem EU;
- negovanje verskog pluralizma i verske tolerancije i unapređivanje verskog obrazovanja;
- zaštita verskog, nacionalnog, istorijskog i kulturnog jedinstva srpskog naroda, kao i zaštita verskih komponenti u kulturnom identitetu nacionalnih manjina;
- poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja sveštenika i verskih službenika;
- poboljšanje opšteg kulturnog standarda stanovništva podizanjem, održavanjem i obnovom verskih objekata.
Najvažnije aktivnosti i mere jesu:
- implementiranje Zakona o crkvama i verskim zajednicama i Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama;
- intenziviranje saradnje sa crkvama i verskim zajednicama na obrazovnom, kulturnom i socijalno-humanitarnom planu;
- sistemsko i trajno rešavanje pitanja zdravstvenog i penzijskog osiguranja sveštenika i verskih službenika;
- intenziviranje saradnje sa državama u regionu u cilju zaštite verskih sloboda i prava srpskog naroda.
U ostvarivanju navedenih ciljeva, crkve i verske zajednice razvijaće saradnju sa kulturnim ustanovama, umetničkim udruženjima, socijalnim i humanitarnim organizacijama, sa medijima, sa lokalnim vlastima i državnim strukturama. U ostvarivanju programa, crkve i verske zajednice znatnim delom učestvuju sopstvenim sredstvima, koja će u narednom trogodišnjem periodu biti uvećana vraćanjem oduzete imovine na osnovu posebnog zakona.
8.2. Dijaspora
Politika saradnje sa dijasporom usmeriće se na jačanje svih vrsta veza između dijaspore i matice, očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpske dijaspore, unapređenje privrednih, naučnih, kulturnih i drugih veza dijaspore i matice, kao i na podsticanje i usmeravanje stručnih i finansijskih potencijala dijaspore radi uključenja u ekonomski razvoj zemlje.
Pokrenuće se inicijativa za potpuno regulisanje zaštite prava Srba u dijaspori u određenim oblastima, kao što je penzijsko-invalidsko osiguranje. Inicijativa će biti realizovana, pored ostalog, i potpisivanjem bilateralnih sporazuma sa zemljama sa kojima do sada takvi sporazumi nisu potpisani, a gde žive velike srpske zajednice. Posebna pažnja posvetiće se donošenju zakona o dijaspori i zakona o evidentiranju dijaspore, kao i donošenju i realizaciji programa unapređenja ekonomske saradnje sa dijasporom, programa za poboljšanje položaja dijaspore, programa za promociju srpske kulture u dijaspori i programa učenja srpskog jezika u dijaspori.
Od posebnog značaja su aktivnosti na uključivanju ekonomskog potencijala dijaspore u razvoj matice, prvenstveno posredstvom investicija a manjim delom kroz doznake iz inostranstva koje se uglavnom usmeravaju u potrošnju. Posebna pažnja posvetiće se iznalaženju mogućnosti za ulaganja u opštine kroz poboljšanje ukupnog poslovnog i investicionog ambijenta u saradnji sa lokalnim zajednicama, sa čije teritorije u inostranstvu živi velika populacija iseljenika.
Poseban akcenat u narednom periodu biće stavljen na izradu novog, dinamičkog veb portala, koji će omogućiti unapređenje informacionog sistema Ministarstva za dijasporu, radi boljeg informisanja dijaspore i njenog povezivanja sa maticom. Portal bi objedinjavao različite sadržaje od interesa za predstavnike dijaspore. To bi se portalom postiglo kroz praćenje novih trendova u komunikaciji, poput elektronskih baza podataka, upitnika, virtuelnog ministarstva, elektronske biblioteke naučnih radova i popularnih književnih dela istaknutih pisaca iz dijaspore, zatim E-obrazovanja sa ciljem očuvanja srpskog jezika i pisma, foruma i raznih drugih sadržaja.
Nastaviće se osnivanje kancelarija za dijasporu u jedinicama lokalne samouprave iz kojih više od 10% stanovništva živi u inostranstvu; te kancelarije će pružati informacije o propisima koji se odnose na status i prava građana koji žive u inostranstvu i o mogućnostima za privredne aktivnosti na teritoriji lokalne samouprave.
8.3. Organizacije civilnog društva
U skladu sa prioritetima iz Evropskog partnerstva, Republika Srbija će doneti zakon o udruženjima građana kojim će se regulisati njihovo delovanje i saradnja države i civilnog društva, uključujući i finansiranje organizacija građanskog društva (udruženja, fondovi i fondacije).
Republika će vodeći računa o društvenim interesima, dodeljivati dotacije nevladinim organizacijama shodno budžetskim mogućnostima, odnosno u skladu sa zakonom o budžetu za određenu budžetsku godinu.
V. ZAVRŠNE ODREDBE
1.
Sastavni deo ovog memoranduma čini Prilog I - Projekcije makroekonomskih indikatora za period 2009-2011. godine, Prilog II - Obračunati iznosi transfera opštinama, gradovima i gradu Beogradu za 2009. godinu i Prilog III - Razlike u projekcijama.
2.
Ovim memorandumom zamenjuje se Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 92/08.
3.
Ovaj memorandum objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
05 broj 400-1937/2008-7
U Beogradu, 6. decembra 2008. godine
Vlada
Prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade, Ivica Dačić, s.r.
Prilog I
PROJEKCIJE MAKROEKONOMSKIH INDIKATORA ZA PERIOD 2009-2011. GODINE
Tabela 1: Rast i povezani činioci
-------------------------------------------------------------------------------------
Iskazano u procentima osim ako 2007 2008 2009 2010 2011
nije drugačije naznačeno
-------------------------------------------------------------------------------------
1. Stopa realnog rasta BDP 7,1 6,0 3,5 4,5 6,0
2. BDP po tekućim tržišnim 2.329.400 2.739.600 3.059.954 3.427.994 3.860.817
cenama (miliona dinara)
3. BDP deflator 9,4 11,0 7,9 7,2 6,3
4. Cene na malo promena 6,8 11,1 8,2 7,2 6,2
(godišnji prosek)
5. BDP u evrima (u milionima) 29.125 33.861 35.488 37.421 40.714
6. BDP u dolarima (u milionima) 39.914 49.606 44.360 44.906 48.856
7. BDP po stanovniku u evrima 3.954 4.597 4.818 5.080 5.527
8. BDP po stanovniku u dolarima 5.419 6.734 6.022 6.096 6.633
9. Rast zaposlenosti -1,2 0,0 -0,5 0,5 0,5
10. Rast produktivnosti 8,3 6,0 4,0 4,0 5,5
11. Investicioni racio (% BDP) 21,8 21,3 19,4 20,1 21,0
-------------------------------------------------------------------------------------
Izvori rasta: procentne promene u konstantnim cenama
-------------------------------------------------------------------------------------
12. Lična potrošnja 12,7 11,1 3,2 4,2 4,3
13. Državna potrošnja 11,5 2,4 1,0 0,8 3,2
14. Investicije u fiksni 19,2 8,4 -4,1 9,8 12,9
kapital
15. Promena zaliha kao % BDP 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
16. Izvoz roba i usluga 16,7 14,3 -3,9 12,1 13,2
17. Uvoz roba i usluga 24,9 15,4 -5,0 8,2 8,4
-------------------------------------------------------------------------------------
Nominalni rast spoljnotrgovinske razmene (u USD)
-------------------------------------------------------------------------------------
18. Izvoz roba i usluga 34,1 27,1 -17,1 8,6 12,0
19. Uvoz roba i usluga 40,4 28,3 -18,5 4,4 7,9
-------------------------------------------------------------------------------------
Doprinos rastu BDP
-------------------------------------------------------------------------------------
20. Finalna domaća tražnja 14,4 10,3 1,7 5,3 6,5
20.1. Investiciona potrošnja 3,7 1,8 -0,9 2,0 2,8
20.2. Lična potrošnja 8,7 8,0 2,4 3,2 3,2
20.3. Državna potrošnja 2,0 0,4 0,2 0,1 0,5
21. Promena u zalihama 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
22. Spoljno-trgovinski bilans -7,3 -4,3 1,8 -0,9 -0,5
roba i usluga
-------------------------------------------------------------------------------------
Rast bruto dodate vrednosti
-------------------------------------------------------------------------------------
23. Poljoprivreda -7,9 5,4 3,3 3,1 3,1
24. Industrija 4,1 3,9 3,1 4,5 5,3
25. Građevinarstvo 8,3 5,6 4,3 5,6 8,3
26. Usluge 10,8 7,5 3,1 4,7 6,8
-------------------------------------------------------------------------------------
Doprinos rastu bruto dodate vrednosti
-------------------------------------------------------------------------------------
27. Rast bruto dodate vrednosti 6,9 6,5 3,2 4,5 6,2
28. Poljoprivreda -1,0 0,6 0,4 0,3 0,3
29. Industrija 0,9 0,8 0,6 0,9 1,0
30. Građevinarstvo 0,3 0,2 0,1 0,2 0,3
31. Usluge 6,8 4,9 2,1 3,1 4,5
-------------------------------------------------------------------------------------
Tabela 2: Razvoj tržišta radne snage
-------------------------------------------------------------------------------------
Iskazano u procentima osim ako drugačije nije 2007 2008 2009 2010 2011
navedeno
-------------------------------------------------------------------------------------
1. Broj stanovnika (u hiljadama) 7.366 7.366 7.366 7.366 7.366
2. Stopa rasta stanovništva -0,45 0,00 0,00 0,00 0,00
3. Radno sposobno stanovništvo (u hiljadama) 4.943 4.943 4.943 4.943 4.943
4. Učešće radno sposobnog stanovništva u ukupnom 67,1 67,1 67,1 67,1 67,1
stanovništvu
5. Broj zaposlenih (u hiljadama) 2.002 2.002 1.992 2.001 2.011
6. Stopa rasta zaposlenosti -1,2 0,0 -0,5 0,5 0,5
7. Stopa nezaposlenosti (ILO definicija) 18,8 18,8 19,0 18,7 18,2
8. Stopa rasta prosečne realne zarade 19,5 5,0 4,0 4,0 5,0
-------------------------------------------------------------------------------------
Tabela 3: Kretanja u spoljnom sektoru
-------------------------------------------------------------------------------------
Iskazano u milionima evra osim ako nije 2007 2008 2009 2010 2011
drugačije navedeno
-------------------------------------------------------------------------------------
1. Saldo tekućeg računa (% BDP) -14,7 -18,3 -16,3 -15,7 -14,4
2. Izvoz roba 6.432 7.630 7.260 8.199 9.315
3. Uvoz roba 13.087 15.751 14.899 16.065 17.355
4. Saldo trgovinskog računa -6.655 -8.121 -7.639 -7.866 -8.040
5. Izvoz usluga 2.145 2.570 2.644 3.009 3.242
6. Uvoz usluga 2.158 2.546 2.569 2.924 3.127
7. Saldo na računu usluga -13 24 75 86 115
8. Izvoz roba i usluga 8.577 10.200 9.904 11.209 12.557
9. Uvoz roba i usluga 15.245 18.297 17.468 18.989 20.482
10. Izvoz roba i usluga (% BDP) 29,4 30,1 27,9 30,0 30,8
11. Uvoz roba i usluga (% BDP) 52,3 54,0 49,2 50,7 50,3
12. Neto izvoz dobara i usluga (% BDP) -22,9 -23,9 -21,3 -20,8 -19,5
13. Neto plaćanja kamata prema inostranstvu -500 -830 -1.004 -1.075 -1.152
14. Tekući transferi 2.873 2.740 2.787 2.971 3.221
15. Saldo tekućeg računa platnog bilansa -4.295 -6.187 -5.780 -5.884 -5.856
16. Strane direktne investicije 1.9681 1.809 1.500 2.100 2.950
17. Devizne rezerve 10.896 9.744 9.080 9.164 10.478
18. Spoljni dug 17.790 21.575 23.304 26.358 29.627
19. Od čega: dug države 5.462 5.924 6.401 6.942 7.613
20. Od čega: denominovan u stranoj valuti 17.790 21.575 23.304 26.358 29.627
21. Od čega: otplata glavnice 2.156 3.076 4.037 4.923 5.763
22. Neto štednja iz inostranstva (% BDP) 14,7 18,3 16,3 15,7 14,4
23. Nacionalna štednja (% BDP) 7,0 3,1 3,1 4,3 6,6
24. Domaća štednja (% BDP) -1,1 -2,6 -2,0 -0,7 1,5
25. Domaća privatna štednja (% BDP) -3,7 -3,7 -4,1 -3,7 -2,2
26. Domaće privatne investicije (% BDP) 16,8 18,2 15,6 16,0 16,6
27. Domaća javna štednja (% BDP) 2,6 1,1 2,1 3,0 3,7
28. Domaće javne investicije (% BDP) 5,0 3,1 3,8 4,1 4,4
-------------------------------------------------------------------------------------
(1) Podatak uključuje neto kapitalne prilive i neto prilive po osnovu portfolio investicija
Tabela 4: Fiskalna pozicija
------------------------------------------------------------------
Iskazano procentualnim učešćem u BDP 2007 2008 2009 2010 2011
------------------------------------------------------------------
Neto pozajmljivanje po subsektorima
------------------------------------------------------------------
1. Opšta država -2,0 -2,0 -1,4 -1,0 -0,7
2. Republički budžet ... ... ... ... ...
3. Lokalna samouprava ... ... ... ... ...
4. Socijalni fondovi ... ... ... ... ...
------------------------------------------------------------------
Opšta država
------------------------------------------------------------------
5. Ukupni prihodi 43,2 41,1 41,9 41,6 41,6
6. Ukupni rashodi 45,2 43,1 43,3 42,7 42,3
7. Budžetski bilans -2,0 -2,0 -1,4 -1,0 -0,7
8. Otplata kamata 0,8 0,7 0,9 0,9 1,0
9. Primarni deficit-suficit -1,2 -1,3 -0,5 -0,1 0,3
------------------------------------------------------------------
Komponente prihoda
------------------------------------------------------------------
10. Porezi 25,8 24,7 24,7 24,7 24,7
11. Doprinosi 11,6 11,4 11,7 11,7 11,7
12. Ostali prihodi 5,9 5,0 5,5 5,2 5,2
13. Ukupni prihodi 43,4 41,1 41,9 41,6 41,6
------------------------------------------------------------------
Komponente rashoda
------------------------------------------------------------------
14. Kolektivna potrošnja 18,5 18,0 17,7 17,2 16,8
15. Socijalni transferi 18,3 18,8 18,9 18,5 18,0
16. Kamate 0,8 0,7 0,9 0,9 1,0
17. Subvencije 2,7 2,6 2,1 2,0 2,0
18. Investicije u fiksni kapital 5,0 3,1 3,7 4,1 4,4
19. Ukupni rashodi 45,3 43,1 43,3 42,7 42,3
------------------------------------------------------------------
Tabela 5: Dug opšte države
--------------------------------------------------------------------
Iskazano procentualnim učešćem u BDP 2007 2008 2009 2010 2011
--------------------------------------------------------------------
1. Bruto dug 31,3 30,0 28,6 27,8 27,0
2. Od čega: otplata glavnice 1,7 1,8 1,8 2,1 1,9
3. Promena u ukupnom dugu -6,7 -1,4 -1,3 -0,8 -0,8
--------------------------------------------------------------------
Doprinosi promeni bruto duga
--------------------------------------------------------------------
4. Primarni deficit (suficit) 1,1 1,4 0,7 0,1 -0,3
5. Kamata 0,8 0,7 0,9 0,9 1,0
6. Rast nominalnog BDP -5,6 -4,7 -3,1 -3,1 -3,1
7. Ostali faktori koji utiču na dug -3,0 1,3 0,2 1,2 1,6
8. Implicitna kamatna stopa na dug (%) 2,4 2,5 3,6 3,7 4,0
--------------------------------------------------------------------
Prilog II
OBRAČUNATI IZNOSI TRANSFERA OPŠTINAMA, GRADOVIMA I GRADU BEOGRADU ZA 2009. GODINU
u 000 din.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
R. GRAD - OPŠTINA TRANSFERI za 2009. GODINU
br. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za Opšti transfer Kompenzacioni Tranzicioni transfer Umanjenje SVEGA
ujednačavanje I deo II deo iz transfer 2007-2009 2009-2011 transfera TRANSFERI
ustupljenih preraspodele član 43.
poreza član 43. st.
3.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
A) GRADOVI
1 Beograd 500 0 2.767.847 0 11.064.871 0 0 -2.699.218 11.133.500
2 Valjevo 107 0 189.956 50.415 204.047 744 0 0 445.162
3 Vranje 114 0 178.176 47.050 166.731 0 0 0 391.957
4 Zaječar 116 0 143.555 37.025 111.536 0 0 0 292.115
5 Zrenjanin 242 0 266.078 70.421 248.889 0 0 0 585.388
6 Jagodina 96 0 135.766 36.176 170.793 0 0 0 342.735
7 Kragujevac 49 0 314.701 85.372 382.932 60.136 0 0 843.141
8 Kraljevo 50 0 254.010 66.371 274.288 13.213 0 0 607.882
9 Kruševac 52 0 252.293 67.424 209.959 14.394 0 0 544.070
10 Leskovac 58 0 285.069 75.633 209.804 0 109.340 0 679.845
11 Loznica 59 0 157.834 41.713 114.153 103 57.531 0 371.335
12 Niš 73 0 423.606 115.020 852.119 0 0 0 1.390.746
13 Novi Pazar 75 0 169.648 44.857 108.437 0 66.143 0 389.085
14 Novi Sad 223 0 548.023 0 1.675.876 0 0 -384.275 1.839.624
15 Pančevo 226 0 232.193 62.340 280.157 20.603 0 0 595.293
16 Požarevac 80 0 141.914 38.228 180.743 0 0 0 360.885
17 Smederevo 92 0 192.405 51.821 248.472 6.371 0 0 499.069
18 Sombor 232 0 199.717 52.007 166.421 4.648 0 0 422.793
19 Sremska 234 0 166.681 44.273 124.208 2.820 0 0 337.982
Mitrovica
20 Subotica 236 0 286.197 77.073 356.735 0 0 0 720.004
21 Užice 100 0 161.286 43.347 183.555 0 0 0 388.188
22 Čačak 34 0 215.660 58.691 266.119 0 0 0 540.470
23 Šabac 99 0 226.054 60.307 220.190 0 0 0 506.551
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Svega gradovi 0 7.908.668 1.225.564 17.821.036 123.032 233.014 -3.083.493 24.227.820
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
B) OPŠTINE
1 Ada 201 0 40.175 10.450 27.955 3.129 0 0 81.709
2 Aleksandrovac 1 19.982 62.217 16.138 27.624 0 22.995 0 148.956
3 Aleksinac 2 28.592 121.937 31.515 59.288 0 45.184 0 286.516
4 Alibunar 202 0 59.249 14.824 25.851 0 15.358 0 115.281
5 Apatin 203 0 64.885 16.923 147.363 3.755 0 0 232.925
6 Aranđelovac 3 0 92.229 24.559 97.620 0 0 0 214.408
7 Arilje 4 0 45.996 11.970 44.832 0 1.046 0 103.844
8 Babušnica 6 25.784 44.673 10.916 16.043 0 12.311 0 109.725
9 Bajina Bašta 7 0 71.696 18.134 29.602 0 0 0 119.433
10 Batočina 8 4.611 26.856 6.899 14.615 0 9.561 0 62.542
11 Bač 204 0 40.194 10.135 21.286 0 7.892 0 79.507
12 Bačka Palanka 205 0 118.558 31.076 102.450 0 0 0 252.085
13 Bačka Topola 206 0 84.481 21.709 56.218 0 0 0 162.408
14 Bački Petrovac 207 0 29.700 7.757 22.179 12.269 0 0 71.905
15 Bela Palanka 9 16.609 42.560 10.449 17.254 0 11.252 0 98.123
16 Bela Crkva 209 13.134 47.108 11.954 22.593 0 15.936 0 110.724
17 Beočin 210 0 33.223 8.699 25.436 0 0 0 67.358
18 Bečej 208 0 87.150 22.799 66.368 0 0 0 176.317
19 Blace 23 15.459 33.800 8.513 12.179 0 10.765 0 80.716
20 Bogatić 24 61.341 64.457 16.635 34.671 0 25.812 0 202.916
21 Bojnik 25 33.161 32.503 8.172 9.891 0 10.264 0 93.991
22 Boljevac 26 25.531 56.285 13.462 12.314 0 12.401 0 119.993
23 Bor 27 6.425 120.252 31.149 91.760 0 43.672 0 293.259
24 Bosilegrad 28 15.549 38.543 9.158 9.321 0 7.770 0 80.341
25 Brus 29 10.050 54.047 13.385 14.711 0 14.681 0 106.874
26 Bujanovac 30 58.112 86.917 22.516 42.375 0 33.880 0 243.801
27 Varvarin 108 36.378 41.946 10.833 13.350 0 15.744 0 118.252
28 Velika Plana 109 6.868 82.045 21.591 68.302 0 34.794 0 213.601
29 Veliko Gradište 110 27.298 47.430 12.233 26.925 0 16.164 0 130.049
30 Vladimirci 112 30.707 44.720 11.390 14.416 0 15.940 0 117.173
31 Vladičin Han 111 24.719 51.399 13.087 29.776 0 18.546 0 137.527
32 Vlasotince 113 39.876 64.794 16.988 32.887 0 26.064 0 180.609
33 Vrbas 240 0 90.429 24.186 96.826 0 0 0 211.441
34 Vrnjačka Banja 115 0 52.860 14.051 47.409 585 0 0 114.905
35 Vršac 241 0 118.228 30.618 124.737 0 0 0 273.583
36 Gadži Han 39 7.396 28.701 7.032 16.491 0 8.187 0 67.807
37 Golubac 40 11.445 29.514 7.191 8.377 0 7.756 0 64.283
38 Gornji Milanovac 41 0 109.295 28.220 85.455 0 0 0 222.970
39 Despotovac 36 30.398 66.110 16.570 24.994 0 20.039 0 158.110
40 Dimitrovgrad 37 2.636 37.090 9.095 14.184 0 9.192 0 72.197
41 Doljevac 38 19.648 35.285 9.265 13.961 0 15.305 0 93.464
42 Žabalj 243 0 58.584 15.124 33.662 0 12.093 0 119.462
43 Žabari 117 32.680 31.481 7.927 9.347 0 10.198 0 91.633
44 Žagubica 118 32.396 51.647 12.367 9.583 3.124 11.598 0 120.715
45 Žitište 244 10.772 51.238 12.668 22.893 0 15.961 0 113.532
46 Žitorađa 119 34.288 36.154 9.275 10.023 0 14.246 0 103.986
47 Ivanjica 42 0 96.651 23.925 50.775 0 19.773 0 191.124
48 Inđija 212 0 93.128 24.778 81.188 216 0 0 199.310
49 Irig 213 0 28.298 7.175 11.192 9.311 0 0 55.976
50 Kanjiža 214 0 60.457 15.541 38.407 0 0 0 114.405
51 Kikinda 215 0 136.746 35.641 120.102 0 0 0 292.488
52 Kladovo 43 0 61.239 15.352 27.856 0 0 0 104.447
53 Knić 44 24.078 41.380 10.272 10.167 0 12.635 0 98.531
54 Knjaževac 45 28.366 104.651 26.117 43.414 0 29.084 0 231.633
55 Kovačica 216 15.943 58.936 15.069 27.485 0 21.822 0 139.254
56 Kovin 217 0 82.527 20.833 56.036 0 0 0 159.396
57 Kosjerić 48 0 35.438 8.858 15.886 0 0 0 60.182
58 Koceljeva 46 13.557 34.710 8.856 14.130 0 12.234 0 83.487
59 Krupanj 51 38.432 44.730 11.369 11.999 0 15.799 0 122.328
60 Kula 218 0 96.125 25.386 79.430 0 0 0 200.941
61 Kuršumlija 54 4.201 70.539 17.147 24.886 0 16.907 0 133.679
62 Kučevo 53 19.737 58.119 14.190 18.585 0 14.716 0 125.347
63 Lajkovac 55 0 34.727 9.129 26.666 0 0 0 70.523
64 Lapovo 121 0 15.802 4.233 13.327 0 262 0 33.625
65 Lebane 57 53.131 51.773 13.306 19.614 0 19.496 0 157.320
66 Lučani 60 20.723 56.324 14.412 25.204 0 19.258 0 135.921
67 Ljig 61 0 34.377 8.749 17.662 237 0 0 61.026
68 Ljubovija 62 6.112 40.142 10.123 17.575 0 13.342 0 87.294
69 Majdanpek 63 25.142 73.455 17.956 30.917 0 18.546 0 166.015
70 Mali Zvornik 65 4.302 29.533 7.643 15.543 0 11.013 0 68.035
71 Mali Iđoš 219 0 28.379 7.265 16.821 121 7.863 0 60.449
72 Malo Crniće 66 31.448 31.543 7.923 8.909 0 10.839 0 90.661
73 Medveđa 67 18.297 38.613 9.281 8.567 0 8.419 0 83.177
74 Merošina 68 20.739 31.031 7.920 10.346 0 11.589 0 81.624
75 Mionica 69 15.790 38.324 9.751 12.798 0 12.920 0 89.584
76 Negotin 72 11.381 110.463 27.849 49.372 0 33.971 0 233.035
77 Nova Varoš 74 0 53.633 13.315 25.331 0 13.128 0 105.408
78 Nova Crnja 220 3.918 30.740 7.680 13.064 0 9.941 0 65.343
79 Novi Bečej 221 0 65.731 16.543 32.301 0 12.014 0 126.590
80 Novi Kneževac 222 0 34.009 8.587 17.276 0 0 0 59.872
81 Opovo 225 1.619 24.848 6.321 7.573 0 8.619 0 48.979
82 Osečina 76 27.153 35.344 8.906 9.156 0 11.842 0 92.400
83 Odžaci 224 0 70.348 18.210 50.196 0 25.213 0 163.967
84 Paraćin 77 0 112.173 29.436 82.777 0 0 0 224.385
85 Petrovac 78 57.798 78.510 19.920 37.396 0 27.002 0 220.626
86 Pećinci 227 0 53.575 13.579 36.852 0 0 0 104.007
87 Pirot 79 0 147.490 37.659 132.725 0 0 0 317.874
88 Plandište 228 9.414 37.039 9.271 16.329 2.672 10.466 0 85.192
89 Požega 81 0 69.078 18.164 41.278 852 3.483 0 132.855
90 Preševo 82 77.767 69.170 18.026 29.912 0 27.310 0 222.185
91 Priboj 83 23.683 69.594 17.840 36.076 0 23.768 0 170.961
92 Prijepolje 84 34.553 97.938 24.882 45.580 0 32.226 0 235.179
93 Prokuplje 85 0 107.102 27.528 63.643 0 29.218 0 227.491
94 Ražanj 88 24.394 28.721 7.145 5.710 0 8.895 0 74.865
95 Rača 86 22.798 30.529 7.779 11.011 0 10.139 0 82.257
96 Raška 87 0 69.780 17.775 56.736 1.797 0 0 146.088
97 Rekovac 89 28.442 36.811 9.136 7.573 0 10.603 0 92.564
98 Ruma 229 0 117.716 30.869 89.129 0 0 0 237.714
99 Svilajnac 97 1.543 55.858 14.530 38.013 0 19.960 0 129.904
100 Svrljig 98 28.722 45.614 11.315 17.942 0 13.523 0 117.115
101 Senta 231 0 56.842 15.136 51.229 2.862 0 0 126.068
102 Sečanj 230 7.710 46.711 11.467 17.725 30 12.814 0 96.456
103 Sjenica 91 50.824 84.906 20.710 21.261 0 21.884 0 199.585
104 Smederevska 93 0 107.132 28.549 70.164 0 1.383 0 207.229
Palanka
105 Sokobanja 94 0 49.449 12.312 22.372 0 13.643 0 97.775
106 Srbobran 233 0 39.448 10.031 21.086 0 75 0 70.640
107 Sremski 250 0 14.991 3.951 9.113 13.835 0 0 41.890
Karlovci
108 Stara Pazova 235 0 121.262 32.797 122.152 1.473 0 0 277.683
109 Surdulica 95 0 59.526 14.811 34.824 0 9.869 0 119.032
110 Temerin 238 0 51.509 13.804 48.701 0 0 0 114.014
111 Titel 239 0 37.163 9.467 18.696 0 10.405 0 75.731
112 Topola 101 25.841 53.353 13.724 24.430 0 19.789 0 137.137
113 Trgovište 102 11.704 25.419 6.039 5.939 0 4.986 0 54.088
114 Trstenik 103 75.010 98.052 25.871 56.034 0 38.372 0 293.339
115 Tutin 104 71.374 82.382 20.559 14.262 0 23.515 0 212.092
116 Ćićevac 32 4.357 21.654 5.624 15.231 0 8.415 0 55.280
117 Ćuprija 33 0 66.666 17.565 48.700 0 0 0 132.931
118 Ub 105 0 67.509 17.373 22.733 0 10.908 0 118.523
119 Crna Trava 31 0 16.748 3.839 6.338 0 0 0 26.925
120 Čajetina 35 0 50.685 12.531 37.375 889 0 0 101.479
121 Čoka 211 1.790 35.179 8.822 12.161 4.312 10.822 0 73.087
122 Šid 237 0 89.605 22.875 54.118 0 0 0 166.598
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Svega opštine 1.623.637 7.264.347 1.857.929 4.298.475 61.468 1.347.323 0 16.453.180
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
UKUPNO 1.623.637 15.173.015 3.083.493 22.119.510 184.500 1.580.337 -3.083.493 40.681.000
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prilog III
RAZLIKE U PROJEKCIJAMA
---------------------------------------------
2007 2008 2009 2010 2011
---------------------------------------------
1. Realni rast BDP (%, pp)
---------------------------------------------
Prethodna(1) 7,1 7,0 6,5 6,5 7,5
Poslednja 7,1 6,0 3,5 4,5 6,0
Razlika 0,0 -1,0 -3,0 -2,0 -1,5
---------------------------------------------
2. Inflacija, kraj perioda (%)
---------------------------------------------
Prethodna 10,1 9,5 6,0 5,0 4,0
Poslednja 10,1 9,5 8,0 6,5 6,0
Razlika 0,0 0,0 2,0 1,5 2,0
---------------------------------------------
3. Saldo spoljnotrgovinskog računa (% BDP)
---------------------------------------------
Prethodna -23,0 -23,9 -23,6 -22,8 -21,2
Poslednja -22,9 -23,9 -21,3 -20,8 -19,5
Razlika 0,1 0,0 2,3 2,0 1,7
---------------------------------------------
4. Spoljni dug (% BDP)
---------------------------------------------
Prethodna 61,3 60,1 62,7 64,0 63,8
Poslednja 61,1 63,7 65,7 70,4 72,8
Razlika -0,2 3,6 3,0 6,4 9,0
---------------------------------------------
5. Fiskalni rezultat (% BDP)
---------------------------------------------
Prethodna -1,9 -2,8 -2,2 -1,0 -0,2
Poslednja -2,0 -2,0 -1,4 -1,0 -0,7
Razlika -0,1 0,8 0,8 0,0 -0,5
---------------------------------------------
6. Javni dug (% BDP)
---------------------------------------------
Prethodna 31,5 26,6 25,5 24,0 22,5
Poslednja 31,3 30,0 28,6 27,8 27,0
Razlika -0,2 3,4 3,1 3,8 4,5
---------------------------------------------
(1) Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu iz oktobra 2008. godine.
S obzirom na promenjene okolnosti u odnosu na septembar 2008. godine Ministarstvo finansija je izvršilo revidiranje procena za 2008. godinu i makroekonomskih projekcija za naredni trogodišnji period. Tokom septembra i oktobra 2008. godine kulminirala je finansijska kriza u vodećim svetskim privredama utičući na kolaps mnogih komercijalnih i investicionih banaka, velikim padom berzanskih indeksa, usporavanjem rasta i recesijom tih privreda, velikim državnim izdacima za konsolidaciju bankarskog sistema i disperzijom krize na zemlje u razvoju. Nasuprot prvoj polovini godine, u kojoj je nastavljen trend iz 2007. godine u domenu rasta cene nafte, sirovina i hrane, u trećem i četvrtom kvartalu 2008. godine došlo je do inverznih kretanja praćenih velikim padom cene nafte, sirovina i postepenim ulaskom u deflaciju razvijenih svetskih privreda, padom referentnih kamatnih stopa i prvim znacima recesije SAD , Japana, Nemačke i Velike Britanije. Srbija neće ostati pošteđena u globalnoj krizi, prvi efekti krize bili su vrlo brzo uočljivi u vrednosti nacionalne valute koja je u periodu kraj septembra - početak decembra izgubila oko 14% vrednosti zbog naglog rasta tražnje za evrima, usporavanja industrijske proizvodnje, pada prometa usluga, najave mera štednje u javnom sektoru zbog neodrživosti planiranih rashoda, rasta kamatnih stopa na kredite stanovništvu, novih mera NBS na povećanju likvidnosti komercijalnog bankarskog sektora itd. Koliko će negativne posledice po srpsku privredu biti zavisiće prvenstveno od dužine trajanja krize u vodećim svetskim privredama, sposobnosti Vlade i privrednih subjekata da amortizuju negativne tendencije i nađu adekvatna rešenja za brzo prevazilaženje krize.
Privredni rast. Projekcija Ministarstva finansija o rastu BDP iz septembra 2008. godine zasnivala se na oceni mogućeg usporavanja rasta privrede zbog evidentne realizacije političkog i globalnog ekonomskog rizika u 2008. godini. Na osnovu poslednjih objavljenih podataka RZS za prvi i drugi kvartal 2008. godine, Ministarstvo finansija je odlučilo da se vrati na raniju projekciju od 6,0% rasta BDP u 2008. godini. Zbog evidentnog globalnog usporavanja privredne aktivnosti stope rasta BDP su i za naredni period smanjene u proseku za jednu trećinu.
Inflacija. Procena inflacije u odnosu na projektovanu od 9,5% u oktobru 2008. godine nije menjana, ali je imajući u vidu osnovne karakteristike srpske privrede projekcija za naredni period promenjena na više. Najveći razlog promene leži u činjenici da kanal deviznog kursa i dalje dominantno determiniše ne samo uvozne cene nego i cene domaćih proizvoda.
Eksterni sektor. NBS je početkom 2008. godine objavila svoje namere da izvrši promenu platnobilansne metodologije. Na osnovu revidiranih podataka RZS za izvoz i uvoz robe za 2007. godinu, zatim procene tekućih transfera prema novoj metodologiji NBS iz marta 2008. godine i novih podataka za bruto domaći proizvod - RZS - ustanovljeno je da je učešće deficita tekućeg računa prema novoj metodologiji nešto veće od ranije procene 13,7%. Učešće je po novom obračunu za 1,1 procentni poen veće i iznosi 14,7% BDP za 2007. godinu. U 2008. godini došlo je do nastavka negativnih tendencija u eksternom sektoru: rast uvoza roba nadmašio je rast izvoza što je dovelo do produbljivanja spoljnotrgovinske neravnoteže, uz smanjivanje pozitivnog salda tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja, pa je došlo do znatnog rasta deficita tekućeg računa u 2008. godini, stoga će on prema tekućoj proceni iznositi oko 18,3% BDP. Evidentno je da znatno smanjenje uvozne zavisnosti Srbije u narednom trogodišnjem periodu neće biti moguće, kako se predviđalo ranijim projekcijama zbog pogoršanja debalansa u tekućoj godini, ali će smanjenje cene nafte i sirovina uticati na pad uvoza naredne godine, dok će recesija u privredama nekih spoljnotrgovinskih partnera sigurno dovesti do pada izvoza u 2009. godini. U 2010. i 2011. godini očekuje se nastavak rasta izvoza i uvoza na nešto nižem nivou nego u prethodnom periodu (200-2007. godina).
Javni dug. Revidiranje planiranih novih zaduženja i emitovanja garancija javnim preduzećima u narednom trogodišnjem periodu, promena projekcije kursa dinara i evidentno dalja denominacija novog duga pretežno u evrima dovela je do promene na više racia javni dug BDP za oko 3,7 procentnih poena.