Aktuarske pretpostavke: diskontna stopa
Zakon o osiguranju (RS)7) elaborat o očekivanim rezultatima poslovanja sa mišljenjem ovlašćenog aktuara za trogodišnji period, a naročito očekivani prihod od premija, očekivani rashod po osnovu šteta i iznos tehničkih rezervi i rezervi utvrđenih u skladu sa ovim zakonom, očekivane vrednosti sredstava i njihovih izvora i predračun troškova sprovođenja osiguranja, sa ocenom ekonomske opravdanosti osnivanja u odnosu na veličinu i strukturu tržišta.
Odluka o bližim kriterijumima i načinu obračunavanja matematičke rezerve i rezerve za učešće u dobiti (RS)Matematička rezerva se po pravilu obračunava dovoljno opreznom aktuarski priznatom prospektivnom metodom: ili neto metodom, ili bruto - cilmer (Ziellmer) metodom (u daljem tekstu: cilmer metoda) - kao razlika sadašnje vrednosti budućih obaveza osiguravača utvrđenih ugovorom o osiguranju i sadašnje vrednosti budućih uplata premije.
Matematička rezerva može sadržati i dodatne iznose za obezbeđenje izmirenja obaveza iz ugovora o osiguranju u slučaju povećanja rizika (znatnije promene verovatnoće smrtnosti, promene kamatne stope usled promene prinosa državnih hartija od vrednosti i sl.), s tim što se ovi rizici ne mogu utvrđivati na osnovu proizvoljnih procena, već na osnovu aktuarski priznate procene budućih obaveza.
Tablicama verovatnoće iz stava 1. ove tačke smatraju se poslednje objavljene tablice, s tim što se, dok se ne objave tablice oboljevanja, mogu koristiti tablice oboljevanja reosiguravača - ako ovlašćeni aktuar društva utvrdi da iznos matematičke rezerve koji se obračunava upotrebom tih tablica obezbeđuje izmirenje svih obaveza po zaključenim ugovorima o osiguranju.
Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje (RS)Obezbeđivanje i rezervisanje sredstava iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa pravilima o visini tehničkih rezervi za tu vrstu šteta za godišnji obračun i prenose se na poseban račun garantnog fonda osiguranja. O iznosu rezervisanih sredstava pribavlja se mišljenje ovlašćenog aktuara .
Odluka o sadržini podataka koje društvo za osiguranje dostavlja Narodnoj banci Srbije i o načinu i rokovima dostavljanja tih podataka (RS)7) podatke o iznosu garantne rezerve utvrđenom u skladu s članom 116. Zakona, kao i o deponovanju i ulaganju sredstava garantne rezerve u skladu s članom 118. Zakona, s mišljenjem ovlašćenog aktuara ;
1) iznos saosiguranih i iznos reosiguranih viškova rizika iznad maksimalnog samopridržaja, po vrstama osiguranja, s mišljenjem ovlašćenog aktuara ;
Međunarodni računovodstveni standardi (MRS 1 do MRS 24) (RS)Aktuarske pretpostavke: diskontna stopa 78-82
43 Računovodstvo za planove definisanih doprinosa je pravolinijsko jer je obaveza izveštajnog entiteta za svaki period određena iznosima koje treba uložiti za taj period. Shodno tome, ne zahtevaju se nikakve aktuarske pretpostavke za merenje obaveza ili rashoda i ne postoji mogućnost ostvarenja bilo kakvog aktuarskog dobitka ili gubitka. Štaviše, te obaveze se mere po nediskontovanoj osnovi, osim kada ne dospevaju u potpunosti unutar perioda od dvanaest meseci nakon kraja perioda u kome
je zakonski odvojen od izveštajnog entiteta koji isplaćuje primanja zaposlenih. Isplata obezbeđenih sredstava za primanja kada dospeju za naplatu ne zavisi samo od finansijskog položaja i investicionih performansi fonda, već i od sposobnosti (i volje) nekog entiteta da nadoknadi sva nedostajuća sredstva datog fonda. Stoga entitet u suštini odgovara za sve aktuarske rizike i rizike ulaganja u vezi sa datim planom. Shodno tome, priznati rashod za plan definisanih primanja nije nužno jednak iznosu ...
(a) korišćenje aktuarskih tehnika radi dobijanja pouzdanih procena iznosa primanja koja su zaposleni zaradili u zamenu za svoje usluge u tekućem i prethodnim periodima. Ovo zahteva od entiteta da odredi koliko primanja se može pripisati tekućem i prethodnim periodima (vidi paragrafe 67-71) i da sačini procene ( aktuarske pretpostavke) o demografskim varijablama (kao što su fluktuacija i smrtnost zaposlenih) i finansijskim varijablama (kao što su buduća povećanja plata i medicinskih troškova)
(d) određivanje ukupnog iznosa aktuarskih dobitaka i gubitaka i iznos onih aktuarskih dobitaka i gubitaka koje treba priznati (vidi paragrafe 92-95);
57 Ovaj standard podstiče, ali ne zahteva od entiteta da uključi kvalifikovanog aktuara u merenje svih materijalnih obaveza za primanja po prestanku zaposlenja. Iz praktičnih razloga, entitet može zahtevati da kvalifikovani aktuar sprovede detaljno vrednovanje tih obaveza pre datuma bilansa stanja. Bez obzira na to, rezultati tih vrednovanja se ažuriraju za bilo koju materijalnu transakciju i za druge materijalne promene u okolnostima (uključujući promene tržišnih cena i kamatnih stopa ) do
(<lat>i</lat>) svih kumulativnih nepriznatih neto aktuarskih gubitaka i troškova prošlih usluga (vidi paragrafe 92, 93 i 96); i
(a) neto aktuarske gubitke tekućeg perioda i trošak prošlih usluga tekućeg perioda u obimu u kom prevazilaze bilo koje umanjenje sadašnje vrednosti ekonomskih koristi naznačenih u paragrafu 58(b)(<lat>ii</lat>). Ukoliko ne postoji promena ili porast sadašnje vrednosti ekonomskih koristi, ukupne neto aktuarske gubitke tekućeg perioda i trošak prošlih usluga tekućeg perioda treba priznati odmah, u skladu sa paragrafom 54;
(b) neto aktuarske dobitke tekućeg perioda, nakon umanjenja za trošak prošlih usluga tekućeg perioda, u obimu u kom oni prevazilaze svaki porast sadašnje vrednosti ekonomskih koristi, specificiranih u paragrafu 58(b)(<lat>ii</lat>). Ukoliko nisu nastupile promene ili smanjenja sadašnje vrednosti ekonomskih koristi, ukupne neto aktuarske dobitke tekućeg perioda, nakon umanjenja za trošak prošlih usluga tekućeg perioda, treba priznati odmah, u skladu sa paragrafom 54.
... aktuarski gubici koji nastaju u tom periodu, čije priznavanje je odloženo u skladu sa paragrafom 54(b)(<lat>i</lat>), uvećaće iznos naznačen u paragrafu 58. Ukoliko taj porast nije kompenzovan jednakim smanjenjem sadašnje vrednosti ekonomskih koristi to ga kvalifikuje za priznavanje u skladu sa paragrafom 58(b)(<lat>ii</lat>), doći će do uvećanja ukupnog neto ... aktuarskim ... aktuarski ...
60 Ograničenje iz paragrafa 58(b) ne može se prevazići odloženim priznavanjem određenih aktuarskih gubitaka (vidi paragrafe 92 i 93) niti određenih troškova prošlih usluga (vidi paragraf 96) osim kako je specificirano u paragrafu 58A. Međutim, ovo ograničenje se ne prevazilazi prelaznim mogućnostima iz paragrafa 155(b). Paragraf 120A(f)(<lat>iii</lat>) zahteva da entitet obelodani svaki iznos koji nije priznat kao sredstvo zbog ograničenja iz paragrafa 58(b).
Jednokratna suma primanja dospeva za isplatu u trenutku okončanja usluga i jednaka je 1% finalne zarade za svaku godinu usluga. Zarada u prvoj godini 1 je 10,000 i pretpostavlja se da će se uvećavati po 7% (kamate na kamatu) svake godine. Korišćena diskontna stopa je 10% godišnje. Sledeća tabela prikazuje kako se obaveza uvećava prema zaposlenom za koga se očekuje da ode na kraju pete godine, pod pretpostavkom da nema promena aktuarskih pretpostavki. Radi jednostavnosti, ovaj primer
75 Aktuarske pretpostavke su međusobno usaglašene ako odražavaju ekonomske odnose između faktora kao što su inflacija, stope rasta zarada, prinos na sredstva plana i diskontne stope. Na primer, sve pretpostavke koje zavise od određenog nivoa inflacije (kao što su pretpostavke o kamatnim stopama i povećanjima plata i primanja) u svakom datom budućem periodu, pretpostavljaju isti nivo inflacije u tom periodu.
79 Jedna aktuarska pretpostavka koja ima značajan uticaj je diskontna stopa . Diskontna stopa odražava vremensku vrednost novca, ali ne i aktuarski ili investicioni rizik. Štaviše, diskontna stopa ne odražava specifični kreditni rizik za entitete koji koji nastaje za poverioce datog entiteta, niti rizik da se buduće iskustvo može razlikovati od aktuarskih pretpostavki.
92 U merenju svojih obaveza po osnovu definisanih primanja, shodno paragrafu 54, entitet treba da prema paragrafu 58 A prizna deo (određen na način iz paragrafa 93) svojih aktuarskih dobitaka i gubitaka kao prihod ili rashod, ako neto kumulativni nepriznati aktuarski dobici i gubici na kraju prethodnog izveštajnog perioda prevazilaze veći od sledećih iznosa :
(b) potcenjene i precenjene iznose diskrecionih povećanja penzija, gde entitet ima izvedenu obavezu da odobri takva povećanja (ovde nema troška prošlih usluga jer aktuarske pretpostavke dozvoljavaju takva uvećanja);
sredstvo plana. Paragraf 104A se bavi takvim slučajevima: entitet priznaje svoje pravo na povraćaj polise osiguranja kao zasebno sredstvo, pre nego kao smanjenje pri određivanju obaveze po osnovu definisanih primanja, priznato prema paragrafu 54; po svim drugim pitanjima entitet postupa sa tim sredstvom na isti način kao i sa sredstvima plana. Naročito se obaveza po osnovu definisanih primanja priznata prema paragrafu 54 uvećava (umanjuje) do iznosa u kome neto kumulativni aktuarski ...
Nepriznati aktuarski dobici od 17 su neto kumulativni aktuarski dobici od date obaveze i od prava na povraćaj.
105 Očekivani prinos na sredstva plana predstavlja deo rashoda priznat u bilansu uspeha. Razlika između očekivanog prinosa na sredstva plana i stvarnog prinosa na sredstva plana predstavlja aktuarski dobitak ili gubitak; ona je uključena u aktuarske dobitke i gubitke na obavezi po osnovu definisanih primanja pri određivanju neto iznosa koji se poredi sa granicom od 10% "koridora" navedenog u paragrafu 92.
Na dan 1. januara 20<lat>Dž</lat>1, fer vrednost sredstava plana je bila 10.000 a neto kumulativni nepriznati aktuarski dobici su bili 760. Na dan 30. juna 20<lat>Dž</lat>1. plan je platio primanja od 1.900 i primio doprinose od 4.900. Na dan 31. decembra 20<lat>Dž</lat>1, fer vrednost sredstava plana je bila 15.000 a sadašnja vrednost obaveza po osnovu definisanih primanja je bila 14.792. Aktuarski gubici iz date obaveze za 20<lat>Dž</lat>1. su
između očekivanog prinosa na sredstva plana (1.175) i stvarnog prinosa na sredstva plana (2.000) predstavlja aktuarski dobitak od 825. Stoga su kumulativni neto nepriznati aktuarski dobici 1.525 (760 plus 825 manje 60). Prema paragrafu 92, granice koridora su uspostavljene na 1.500 (veće od: (<lat>i</lat>) 10% od 15.000 i (<lat>ii</lat>) 10% od 14.792). U sledećoj godini (20<lat>Dž</lat>2) entitet priznaje u Bilansu uspeha aktuarski dobitak
Kapitalizirana renta se dobija tako što se mesečna renta množi brojem meseci - verovatnog trajanja života oštećenika i od tog iznosa odbiju diskontne kamate. Da bi se utvrdila visina kapitalizirane rente potrebno je stručno znanje kojim sud ne raspolaže, pa s toga izračunavanje visine štete u takvom slučaju treba poveriti veštaku aktuaru