Traženo: zaključenje glavne rasprave

Ukupno nađeno: 144 primera

U dokumentima tipa propisi od ukupno 73 pronadjenih primera ovde je prikazano 16 nasumice izabranih.
 Više informacija    OSTALI PRIMERI  

Ako se posle podnošenja tužbe promeni odgovorni urednik, a tužilac ne preinači tužbu do zaključenja glavne rasprave, sud odbacuju tužbu.

Do zaključenja glavne rasprave tužilac može preinačiti sadržinu teksta ispravke bez pristanka tuženog.

Sud donosi i javno objavljuje presudu odmah po zaključenju glavne rasprave.

Zapisnik obuhvata glavne podatke o radu na sednici, naročito o predlozima o kojima se raspravljalo, s imenima učesnika u raspravi i imenima narodnih poslanika koji su izlaganja dostavili u pisanom obliku, o zaključcima koji su na sednici prihvaćeni i o rezultatu glasanja o pojedinim pitanjima i o izrečenim merama.

Tuženi može do zaključenja glavne rasprave pred sudom podići kod istog suda protivtužbu, ako je zahtev protivtužbe u vezi s tužbenim zahtevom, ili ako se ti zahtevi mogu prebiti, ili ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu.

Tužilac može do zaključenja glavne rasprave preinačiti tužbu.

Tužilac može sve do zaključenja glavne rasprave svoju tužbu preinačiti i tako što će umesto prvobitno tuženog tužiti drugo lice.

Tužba se može povući i docnije, sve do zaključenja glavne rasprave, ako tuženi na to pristane. Ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome, smatraće se da je pristao na povlačenje.

Do zaključenja glavne rasprave može, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, uz tužioca pristupiti novi tužilac, ili tužba može biti proširena na novog tuženog sa njegovim pristankom.

Za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku. Ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave, sud može na osnovu te rasprave doneti odluku.

Ako stranka prigovori da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost, da sud nije stvarno ili mesno nadležan, da o istom zahtevu već teče parnica, da je stvar pravnosnažno presuđena, da je o predmetu spora zaključeno sudsko poravnanje, ili da se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, sud će rešiti da li će o tim prigovorima raspravljati i odlučivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s njom.

Odredbe st. 1 - 3. ovog člana primeniće se i kad sud po službenoj dužnosti odluči da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadležnost, da li je sud stvarno nadležan, da li već teče parnica, da li je stvar već pravnosnažno presuđena, da li se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, kao i da li je u parnici zaključeno sudsko poravnanje.

Kad veće smatra da je predmet raspravljen tako da se može doneti odluka, sud će saopštiti da je glavna rasprava zaključena.

Sud može odlučiti da glavnu raspravu zaključi i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadrže dokaze potrebne za odlučivanje ili ako treba sačekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoljenog sudije, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to raspravljanje nije potrebno.

Sud može u toku većanja i glasanja odlučiti da se zaključena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjašnjenja pojedinih važnijih pitanja.

U dokumentima tipa sudska praksa od ukupno 70 pronadjenih primera ovde je prikazano 13 nasumice izabranih.
 Više informacija    OSTALI PRIMERI  

Nove činjenice u smislu dozvoljenosti predloga za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan su subjektivno nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave, a stranka se na njih nije pozvala, jer za postojanje njih nije znala. Takođe, za nove dokaze je potrebno da su postojali u momentu kada je sudska odluka postala pravnosnažna. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava vremenski na momenat kada je nastupila pravnosnažnost sudske odluke.

Nedelotvornost postupanja suda ogleda se, prvenstveno, u zakazivanju ročišta za glavnu raspravu i u razmaku od dve godine, u odlaganju ročišta i onda kada su postojale zakonske pretpostavke za njihovo održavanje, kao i u tome što je od zaključenja glavne rasprave do ekspedovanja pismenog otpravka prvostepene presude prošlo više od deset meseci.

Do zaključenja glavne rasprave tužba može biti proširena na novog tuženog sa njegovim pristankom, te nema mogućnosti da se proširi na novog tuženog a po o otpočinjanju parnice, ako se novi tuženi tome protivi.

Ako je u toku parnice došlo do promene naziva tuženog i tužilac u daljem postupku, u podnescima, označi tuženog pod novim nazivom, tada ima mesta ispravci presude u uvodnom delu u odnosu na tačan naziv tuženog. Sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti "uređuje" tužbu, pa se presuda ne bi mogla ispraviti ako tužilac do zaključenja glavne rasprave nije sam izvršio ispravku u pogledu naziva tužene stranke.

Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara, ali je tada dužnik, u konkretnom slučaju tuženi, u obavezi da do zaključenja glavne rasprave dokaže da postoje okolnosti koje isključuju njegovu odgovornost.

Posledice pogrešne odluke suda o odbijanju dokaznog predloga stranke na kojoj nije teret dokazivanja kao suvišnog i nepotrebnog, snosi ona stranka koja je dužna da predloži dokaz radi utvrđivanja činjenica od kojih zavisi postojanje njenog prava, a koja takav predlog nije stavila do zaključenja glavne rasprave.

Tužilac koji tužbenim zahtevom traži predaju stvari, može u tužbi ili kasnije, sve do zaključenja glavne rasprave, izjaviti da će se smatrati namirenim ako mu tuženi umesto ispunjenja činidbe, isplati određeni iznos. Plaćanje novčanog iznosa je u takvom slučaju ovlašćenje tuženog, koje nema značaj tužbenog zahteva, te se o njemu ne može raspravljati, tako da se sud ne upušta u ispitivanje da li označeni iznos odgovara vrednosti nenovčane činidbe, jer tužbeni zahtev kojim tužilac ističe svoje pravo na

Prvostepeni sud nema ovlašćenje da donosi rešenje o određivanju prekida postupka u situaciji kada je na ročištu za glavnu raspravu izveden dokazni postupak i rasprava zaključena radi donošenja presude.

Ako do zaključenja glavne rasprave, stranka po čijem je predlogu određeno veštačenje, ne dostavi dokaz o uplati predujma, sud je ovlašćen da od ovog dokaza odustane i zaključi raspravu, bez obzira što je uplata pre toga izvršena i što stranka dokaze o tome dostavlja uz žalbu.

...glavnoj raspravi treba da sadrži izjave stranaka od bitnog značaja, a naročito one kojima se, u celosti ili delimično, priznaje tužbeni zahtev, odriče se tužbenog zahteva, preinačava ili povlači tužba, ili odriče od žalbe. Treba da sadrži bitnu sadržinu izvedenih dokaza, odluke protiv kojih je dozvoljena žalba i koje su objavljene na glavnoj raspravi...zaključenju glavne rasprave...

Dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom, smatra se kao dan predaje sudu samo ako se radi o podnescima vezanim za rok. Ako se radi o podnescima koji nisu vezani za rok, onda je dan predaje sudu dan kada je podnesak primljen u sud, pa ako je primljen nakon zaključenja glavne rasprave, sud nema obavezu da glavnu raspravu otvori.

Činjenica da je nad jednom od stranaka pokrenut stečaj posle zaključenja glavne rasprave koji se vodi pred opštinskim sudom ne utiče na stvarnu nadležnost okružnog suda za odlučivanje po žalbi na odluku opštinskog suda.

U parnici sa zahtevom za utvrđenje da potraživanje, dosuđeno određenom izvršnom ispravom, ne postoji, ne može se sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari, jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave. U ovoj parnici se ispituje da li je potraživanje prestalo na osnovu činjenica nastalih posle ovog momenta, odnosno eventualno pre, pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka.

U dokumentima tipa modelirana akta od ukupno 1 pronadjenog primera 1 je prikazan.
 Više informacija    OSTALI PRIMERI  

Pošto brak očigledno nije zaključen u cilju zajednice života, to je isti, na osnovu čl. 32. i 212. Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/05), ništav, pa tužilac predlaže da sud zakaže glavnu raspravu, izvede predložene dokaze i potom donese sledeću