Traženo: tužba radni spor

Ukupno nađeno: 183 primera

U dokumentima tipa propisi od ukupno 21 pronadjenog primera ovde je prikazano 15 nasumice izabranih.
 Više informacija    OSTALI PRIMERI  

- razmatra sporna prava pitanja i zauzima pravne stavove radi ujednačenja javnotužilačke prakse;

Ako je u sporu iz radnog odnosa tužilac zaposleni, za suđenje je nadležan, pored suda koji je opšte mesno nadležan za tuženog, i sud na čijem se području rad obavlja ili se obavljao.

2. Arbitražno veće će se sastojati od tri člana. Strana ili Strane koje tuže, kao i druga Strana ili Strane u sporu imenovaće po jednog arbitra, a dvoje imenovanih arbitara će na osnovu sporazuma odrediti trećeg koji će biti predsednik arbitražnog veća. Taj arbitar ne sme da bude državljanin nijedne od strana u sporu, niti mesto njegovog stalnog boravišta može biti na teritoriji jedne od tih strana, niti on može biti zaposlen kod njih, niti da je radio na tom slučaju u bilo kom

2. Arbitražni tribunal će se sastojati od tri člana. Strana ili strane koje tuže, kao i druga strana ili strane u sporu imenovaće po jednog arbitra, a dvoje imenovanih arbitara će na osnovu sporazuma odrediti trećeg koji će biti predsednik arbitražnog veća. On ne sme da bude državljanin nijedne od strana u sporu, niti mesto njegovog stalnog boravišta može biti na teritoriji jedne od tih strana, niti on može biti zaposlen kod njih, niti da je radio na tom slučaju u bilo kom drugom

Vrednost predmeta spora radi naplate takse utvrđuje se prema vrednosti koju predmet spora ima u vreme podnošenja tužbe.

Ako se jednom tužbom obuhvati više zahteva protiv istog tuženog, bez obzira da li se svi zahtevi zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu ili ne, vrednost predmeta spora radi naplate takse određuje se prema zbiru vrednosti svih zahteva.

U slučaju formalnog suparničarstva - ako više lica podnese jednu tužbu ili ako je više lica tuženo jednom tužbom, a predmet spora su zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, vrednost predmeta spora radi naplate takse određuje se prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.

Ako tužilac jednom tužbom obuhvati dva ili više tuženih i traži da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da ne bude usvojen prema onome koji je u tužbi naveden pre njega ili ako prema svakom od njih postavlja isti zahtev ili ako prema pojedinim od njih ističe različite zahteve koji su u međusobnoj vezi, vrednost predmeta spora radi naplate takse određuje se prema zahtevu čija je vrednost veća.

Kada se radi o naplati takse i tuženi može podneti prigovor da je u tužbi vrednost predmeta spora previsoko određena i tada će sud rešenjem odrediti vrednost merodavnu za naplatu takse i iznos takse koju je takseni obveznik dužan da plati.

Ako je u sporu iz radnog odnosa tužilac zaposleni, za suđenje je nadležan, pored suda koji je opšte mesno nadležan za tuženog, i sud na čijem se području rad obavlja ili se obavljao, odnosno sud na čijem bi se području rad morao obavljati, kao i sud na čijem je području zasnovan radni odnos.

Ako je u pogledu založnog prava ili stvarnopravnih tereta na brodu koji je predmet izvršenja upisana u upisnik brodova zabeležba spora ili zabeležba da je podnesena tužba radi brisanja tog prava, potraživanja, odnosno naknade za ovo pravo namiruju se na način kao i potraživanja koja zavise od raskidnog uslova.

(1) Postupak radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, kao i za poništenje i razvod braka (bračni spor), pokreće se tužbom.

(1) Ako tužbu u bračnom sporu podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu.

Postupak radi utvrđivanja i osporavanja materinstva (spor o materinstvu), radi utvrđivanja i osporavanja očinstva i radi poništenja priznanja očinstva (spor o očinstvu) pokreće se tužbom.

(1) Ako tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu.

U dokumentima tipa sudska praksa od ukupno 159 pronadjenih primera ovde je prikazano 12 nasumice izabranih.
 Više informacija    OSTALI PRIMERI  

u pogledu potraživanja stranaka. Ukoliko je obaveza potraživanja stranaka nastala nakon otvaranja stečajnog postupka, tužilac može pokrenuti spor pred privrednim sudom i tražiti izmirenje obaveze. Ukoliko je potraživanje za period pre otvaranja stečajnog postupka, stranka je dužna da najpre prijavi svoje potraživanje u stečajnom postupku, pa tek nakon osporavanja potraživanja i donošenja zaključka stečajnog sudije o osporenom potraživanju može se pokrenuti spor pred sudom radi...

Akcionari privrednog društva nisu legitimisani za podnošenje tužbe u upravnom sporu protiv rešenja Komisije za hartije od vrednosti o davanju odobrenja privrednom društvu za izdavanje akcija radi zamene postojećih.

Zahtev tužioca iz radnog odnosa za naknadu nematerijalne i materijalne štete je po svojoj pravnoj prirodi imovinskopravni spor, pa se protiv odluke suda donete u prvom stepenu žalba može izjaviti u roku od 15 dana od dana prijema presude.

U situaciji kada je tužilac kao drugog nužnog suparničara označio Republiku Srbiju, kao univerzalnog sukcesora iza preminulog nosioca prava korišćenja na stanu, nema procesnih uslova da se određuje prekid postupka radi pokretanja i okončanja ostavinskog postupka, kao prethodnog pitanja, već je sud bio dužan da meritorno odluči o sporu, a deo procesa odlučivanja je i ocena pasivne legitimacije Republike Srbije.

Tužba radi uklanjanja opasnosti, pri čemu je nepokretnost sa koje preti opasnost označena prema ulici i broju, sadrži sve nužne elemente koji određuju predmet spora pa se po njoj može postupiti. To što u tužbi nije naznačen katastarski broj parcele tužbu ne čini nerazumljivom i nepotpunom.

U rešenju o određivanju privremene mere pre pokretanja sudskog postupka mora se odrediti rok u kome poverilac mora podneti tužbu, pošto privremena mera ne predstavlja samostalno pravno sredstvo koje je samo sebi cilj, već u vezi sa sporom koji će biti pokrenut radi sudske zaštite potraživanja koje se privremenom merom obezbeđuje.

Sporna činjenica prijema robe se u parničnom postupku utvrđuje na osnovu svih izvedenih dokaza, pa i ocenom pismenih dokaza o prijemu koje je potpisao radnik tuženog.

...tužbe učesniku u sporu ne sadrži elemente da bi se iz iste moglo pouzdano utvrditi da je dostava izvršena na zakonom propisan način, tj. ako se iz potpisa na povratnici ne može pouzdano utvrditi da li je tuženi ili neko treće lice primilo predmetnu pošiljku, neophodno je provesti izviđajne radnje radi utvrđivanja okolnosti na osnovu kojih bi se mogao izvesti zaključak o urednosti dostave tužbe tuženom...spornost...tužbe tuženom...

U slučaju otvaranja stečajnog postupka nad tuženim preduzećem prekida se parnični postupak u vezi statusnog spora radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu. Postupak će biti nastavljen pred nadležnim redovnim sudom opšte nadležnosti kada stečajni upravnik ili pravni sledbenik pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine shodno članu 217. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi koji iznosi tvrdnju o postojanju činjenice ispunjenja obaveze, čiji pravni osnov i visinu ne spori, dužan je da dokaže istinitost takve tvrdnje i predloži dokaze radi njenog utvrđenja.

U situaciji kada je tužilac u prethodno pravnosnažno okončanom parničnom postupku izgubio spor radi utvrđenja da nema pravo službenosti prolaza spornim putem, tada nema pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog nezakonitog postupanja suda, s obzirom da nisu ispunjeni uslovi predviđeni u čl. 172. ZOO.

U radnom sporu teret dokazivanja činjenice da je tužilac, zaposleni, izvršio povredu radne discipline je u smislu člana 223. Zakona o parničnom postupku na tuženom poslodavcu koji je doneo spornu odluku o prestanku radnog odnosa, a ne na zaposlenom kome je prestao radni odnos.

U dokumentima tipa modelirana akta od ukupno 3 pronadjena primera svi su prikazani.
 Više informacija    OSTALI PRIMERI  

1. Tužilac iz , podneo je ovom sudu tužbu protiv tuženog iz , radi , vrednost spora dinara, i predložio i priložio kao dokaze:

Prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev tužioca radi , zbog pogrešne primene materijalnog prava, jer na nesporno utvrđeno činjenično stanje nije primenjen čl. .

Kako u Opštinskom sudu u nema drugog sudije koji bi mogao voditi ovaj spor, ne postoji mogućnost da se predmet dodeli u rad drugom sudiji. Stoga tužilac, smatrajući da su ovo važni razlozi, u smislu čl. 62. stav 1. ZPP, podnosi VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU