Aktom o sazivanju sednice predlaže se dnevni red, a prilažu se i materijali o kojima će se raspravljati i dostavljaju se predsedniku ako on nije sazvao sednicu, svakom sudiji i sudijskom pomoćniku u sastavu odeljenja. Predsednik koji saziva sednicu predlaže izvestioca i stara se o formulisanju pravnih shvatanja i zaključaka donetih na sednici. Svi pozvani dužni su da prisustvuju sednici, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.
Ako je zaključena rasprava , odnosno pretres, a odluka nije doneta, predsednik će u slučaju iz stava 1. ovog člana, predmet dati u rad drugom predsedniku veća ili sudiji pojedincu da otvori raspravu , odnosno pretres i da sprovede postupak.
Predmeti u kojima je odloženo ročište, po postupanju zapisničara, vratiće se odmah u pisarnicu. Predmeti u kojima je zaključena rasprava odnosno pretres ostaju kod sudije radi izrade odluke, a zapisničar u veću na listi suđenja pored broja predmeta unosi oznaku da je rasprava ili pretres zaključen .
Statut Advokatske komore Srbije (RS)Advokat može pružati pravnu pomoć samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupa na raspravama , pretresima, uviđajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zaključenju pravnih poslova ili na drugim mestima kada to priroda posla zahteva.
Zakon o parničnom postupku (RS)Stranka je dužna da podnese zahtev čim sazna da postoji razlog za isključenje odnosno izuzeće, a najkasnije do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja , do donošenja odluke.
Tuženi može do zaključenja glavne rasprave da podnese kod istog suda protivtužbu, ako je zahtev protivtužbe u vezi s tužbenim zahtevom ili ako ti zahtevi mogu da se prebiju ili ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu.
Tužilac može do zaključenja glavne rasprave da preinači tužbu.
Tužilac može sve do zaključenja glavne rasprave da svoju tužbu preinači i tako što će umesto prvobitno tuženog da tuži drugo lice.
Do zaključenja glavne rasprave može, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, uz tužioca da pristupi novi tužilac ili tužba može da bude proširena na novog tuženog sa njegovim pristankom.
Lice koje za sebe u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kome između drugih lica već teče parnica, može pred sudom pred kojim ta parnica teče da tuži obe stranke jednom tužbom, do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom.
Za vreme trajanja prekida postupka sud ne može da preduzima nikakve radnje u postupku. Ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave , sud može na osnovu te rasprave da donese odluku.
Stranke mogu, u podnescima ili na kasnijim ročištima, sve do zaključenja glavne rasprave , da iznose nove činjenice i predlažu nove dokaze, samo ako učine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu, odnosno predlože na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu , ako pripremno ročište nije održano.
Ako stranka prigovori da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost, da sud nije stvarno ili mesno nadležan, da o istom zahtevu već teče parnica, da je stvar pravnosnažno presuđena, da je o predmetu spora zaključeno sudsko poravnanje ili da se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, sud će da reši da li će o tim prigovorima da raspravlja i odlučuje odvojeno od glavne stvari.
Odredbe st. 1. do 3. ovog člana primeniće se i ako sud po službenoj dužnosti odluči da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadležnost, da li je sud stvarno nadležan, da li već teče parnica, da li je stvar već pravnosnažno presuđena, da li se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, kao i da li je u parnici zaključeno sudsko poravnanje.
Kad sud smatra da je predmet raspravljen tako da može da se donese odluka, saopštiće da je glavna rasprava zaključena .
Kada tužilac na ročištu, na kome nije prisutan tuženik, precizira tužbeni zahtev o kome se tuženik nije izjasnio, a sud zaključi raspravu i donese presudu, odlučivanje o takvom zahtevu, bez pružanja mogućnosti tuženiku - drugoj strani za izjašnjenje predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 2. tač. 7. ZPP.
...Pitanje: Kad se, nakon zaključenja glavne rasprave , zakaže objavljivanje presude, da li se drži ročište na kome se presuda objavljuje, ili se ne drži ročište, kako tu radnju evidentirati kroz program?
...Pitanje: Presuda u sporovima male vrednosti objavljuje se odmah po zaključenju glavne rasprave . Da li sud mora odmah da objavi presudu ili istu može da objavi i naknadno?
...posle zaključene glavne rasprave sud je dužan da donese meritornu odluku pa čini bitnu povredu postupka ako nakon toga donosi rešenje o odbačaju tužbe.
...Presuda se donosi na osnovu činjenica čije postojanje je utvrđeno na dan zaključenja glavne rasprave , pa i onda kada iste nisu postojale u vreme podnošenja tužbe.
...Stečajni sudija ne može doneti rešenje kojim se otvara i zaključuje stečajni postupak nad dužnikom, bez prisustva i učešća stranaka o čijim pravima i obavezama se raspravlja i odlučuje ovim rešenjem.
...U žalbi se mogu iznositi novi navodi samo ako žalilac učini verovatnim da ih nije mogao izneti do zaključenja glavne rasprave .
...Delimično ispunjenje obaveze (plaćanjem dela duga), izvršeno nakon zaključenja glavne rasprave , bez uticaja je na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke, ali je razlog koji, u smislu člana 42. stav 1. tačka 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, sprečava izvršenje za visinu plaćenog iznosa.
...Delimično ispunjenje obaveze (plaćanjem dela duga), izvršeno nakon zaključenja glavne rasprave , bez uticaja je na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke, ali je razlog koji, u smislu člana 42. stav 1. tačka 1) Zakona o izvršenju i obezbeđenju, sprečava izvršenje za visinu plaćenog iznosa.
...U privrednim sporovima nove činjenice i novi navodi mogu se iznositi u postupku po žalbi, na osnovu člana 485. Zakona o parničnom postupku, samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predložiti, do zaključenja glavne rasprave .
...Prema ovlašćenju iz odredbe čl. 53. st. 4. i 5. Zakona o javnom informisanju, u situaciji kada se posle podnošenja tužbe za objavljivanje odgovora na informaciju promeni odgovorni urednik, tužilac može i bez pristanka prvobitno tuženog i novog odgovornog urednika tužbu preinačiti sve do zaključenja glavne rasprave .
Tužilac i tužena u braku nisu imali zajedničke dece niti su stekli ikakvu zajedničku imovinu, a svi obostrani pokušaji supružnika da usklade svoje bračne odnose nisu uspeli, pa su oboje došli do zaključka da je njihov brak izgubio svaki smisao i da više ni u kom vidu ne može egzistirati. Stoga tužilac na osnovu člana 40. Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/05) podnosi ovu tužbu tom sudu i predlaže da sud, nakon sprovedene rasprave , donese
Pošto brak očigledno nije zaključen u cilju zajednice života, to je isti, na osnovu čl. 32. i 212. Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/05), ništav, pa tužilac predlaže da sud zakaže glavnu raspravu , izvede predložene dokaze i potom donese sledeću
...Nakon zaključenja ostavinske rasprave , predlagač ja doznao da je pok. imao i nekretninu u , na kat. parceli zkul KO , koju je kupio neposredno pred smrt.