Zamolnice za pravnu pomoć upućene drugim sudovima trebalo bi da budu jasne i potpune i da sadrže naročito: oznaku predmeta, lična imena stranaka, predmet, kratku i određenu sadržinu zahteva, oznaku da li je sa rasprave, odnosno pretresa javnost isključena, da li su se stranke odrekle prava prisustvovanja ili tražile da svedok na svoj iskaz položi zakletvu i sl.
Predmet se obnavlja na osnovu prepisa nestalih, oštećenih ili uništenih spisa kojima raspolažu stranke ili sud , podataka iz upisnika i pomoćnih knjiga, a po potrebi i na osnovu saglasnih izjava stranaka, svedoka , veštaka, zastupnika i drugih lica koja su učestvovala u postupku. Kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje će se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka.
Zakon o parničnom postupku (RS)Zapisnik sadrži bitne podatke o sadržini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi naročito će da se unese: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila isključena, sadržina izjava stranaka, njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navođenje sadržine iskaza svedoka i veštaka, kao i odluke suda donete na ročištu.
Svedok i veštak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, ako se njihovo saslušanje vrši pred zamoljenim sudom .
U slučaju iz stava 2. ovog člana, sud rešenjem može da odluči, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, da se svedok sasluša putem konferencijske veze, korišćenjem uređaja za tonsko ili optičko snimanje.
Sud može uvek da pozove svedoka koji je dao pisanu izjavu ili čija je izjava snimljena da svoje svedočenje potvrdi pred sudom na ročištu.
Sud će u slučaju iz stava 1. ovog člana da upozori svedoka da može da uskrati davanje odgovora na postavljeno pitanje.
Opravdanost razloga za uskraćivanje svedočenja ili odgovora na pojedina pitanja ocenjuje sud pred kojim svedok treba da svedoči i o tome donosi rešenje. Ako je potrebno, prethodno će o tome da sasluša stranke.
Protiv rešenja suda iz stava 1. ovog člana stranke nemaju pravo na posebnu žalbu, a svedok može ovo rešenje da pobija u žalbi protiv rešenja o novčanoj kazni ili o zatvoru zbog toga što je uskratio svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje (član 257. stav 2).
Sud će prevodioca, odnosno tumača da upozori na dužnost istinitog prenošenja pitanja koja se svedoku postavljaju i izjava koje svedok daje.
Ako svedok dođe i pošto je upozoren na posledice uskrati svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje, a sud oceni da su razlozi uskraćivanja neopravdani, može da ga kazni novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči , može ponovo novčano da se kazni.
Žalba protiv rešenja o novčanoj kazni ne zadržava izvršenje rešenja, osim ako se u toj žalbi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskraćivanje svedočenja ili odgovora na pojedino pitanje.
Postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tač. 10. ZKP-a, kada je na glavnom pretresu, uz saglasnost stranaka, sud pročitao iskaz majke okrivljenog, svedoka koji je, u smislu člana 98. ZKP-a, oslobođen dužnosti svedočenja , a ovaj svedok nije ni pozvan na glavni pretres.
...Ne može se presuda prekršajnog suda zasnivati na zapisnicima o saslušanju svedoka kiji nisu sačinjeni saglasno članu 188. st. 2. i 5. Zakona o prekršajima.
...Ako se izjava koju svedok da prilikom saslušanja pred prekršajnim sudom u bitnom razlikuje od izjave koju je dao policijskim službenicima, nužno je saslušati ga na ovu okolnost da bi se otklonilo neslaganje u tim izjavama.
...Kad prvostepeni sud do saznanja o odlučnim činjenicama dođe na osnovu iskaza brata i majke okrivljenog kojima je predočio da su oslobođeni obaveza svedočenja , ali u zapisnike o njihovim saslušanjima nije uneo njihove odgovore na data upozorenja, čini bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 12. Zakona o prekršajima.
...Povreda prava na odbranu postoji kada prekršajni sud svoju odluku o krivici okrivljenog temelji na iskazu saslušanog svedoka a okrivljenom nije omogućeno da saslušanju tog svedoka prisustvuje.
...Povređeno je pravo na nepovredivost stana, zajemčeno odredbama člana 40. st. 1. i 2. Ustava RS, kada ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova bez naredbe ili druge odluke suda izvrše pretres stana, mimo Ustavom utvrđenih, i zakonom propisanih slučajeva u kojima se bez odluke suda i bez prisustva svedoka može izvršiti pretresanje stana.
...U obrazloženju presude mora postojati sadržina iskaza svedoka na kojima sud zasniva svoju odluku, njihova ocena, ocena ostalih dokaza i odbrane okrivljenog, kako pojedinačno tako i u međusobnom odnosu.
...Prilikom utvrđivanja da li je iskaz svedoka lažan, sud je dužan da iskaz posmatra kao celinu, odnosno dužan je da uzme u obzir iskaz svedoka dat u prethodnom postupku, ali i iskaz dat na glavnom pretresu budući da svedok može iskaz da menja, sve dok davanje iskaza kao procesna radnja nije dovršeno.
...Sud ne može zasnivati svoju odluku na iskazima svedoka koji saznanje o odlučnim činjenicama crpe iz iskaza lica oslobođenog dužnosti svedočenja , a koji iskaz je dat van krivičnog postupka.
...Sudska odluka ne može se zasnivati na iskazu svedoka koji kasnije u istoj stvari postane okrivljeni.
Rešenjem Opštinskog suda u O. br. / od godine, tužilac je upućen da pokrene parnicu protiv tuženog, a radi dokazivanja da je zaveštanje pred svedocima , koje je sačinio pokojni biv. iz dana godine, a koje je proglašeno od toga suda na ročištu od godine, ništavo.
1. Usvaja se kao osnovan tužbeni zahtev tužioca iz i utvrđuje se da je ništavo pismeno zaveštanje pred svedocima , koje je sačinio pokojni iz dana godine, a koje je proglašeno na ročištu od godine, u ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom u pod O. br. / od godine, te će se zaostavština pokojnog iz , umrlog na dan godine u , raspraviti po zakonu.
Tužilac je tom prilikom očekivao podelu zaostavštine shodno zakonu, odnosno da ona bude podeljena na jednake delove između njega i tuženika. Međutim, tuženi je na ostavinskoj raspravi predao sudu navodno zaveštanje ostavioca, napisano pred svedocima dana godine, po kojoj cela zaostavština pripada tuženiku.
Tužilac je na ostavinskoj raspravi osporio punovažnost zaveštanja pred svedocima pokojnog , navodeći da je takvo zaveštanje ništavo, dok je tuženi tvrdio suprotno, te je sud svojim Rešenjem O. br. / od godine, uputio tužioca da u roku do 30 dana po pravnosnažnosti tog rešenja pokrene parnicu radi utvrđivanja ništavosti navedenog pokojnikovog zaveštanja, što tužilac ovom tužbom blagovremeno i čini.
1. Utvrđuje se da je pismeno zaveštanje pred svedocima pokojnog iz , a koje je proglašeno na ročištu od godine, u ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom u O. br. / od godine ništavo i da ne proizvodi pravno dejstvo, te će se zaostavština pokojnog biv. iz umrlog na dan godine u raspraviti po zakonu.
Zaveštanje pred svedocima koje je sačinio pokojni iz , a tužioca, ništavo je iz razloga što je sačinjeno suprotno članu 168 Zakona o nasleđivanju odnosno nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. Naime, pokojni nije bio pismen, te je shodno tome mogao sačiniti samo sudsko zaveštanje. Uvidom u predmetno zaveštanje može se jasno utvrditi da ono nije potpisano od strane zaveštaoca, već je umesto potpisa na zaveštanje zaveštaoc stavio otisak kažiprsta.
1. Usvaja se tužbeni zahtev tužioca iz i utvrđuje se da je ništavo zaveštanje pred svedocima koji je sačinio sada pokojni iz dana godine, a koje je proglašeno na ročištu od godine, u ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom u O. br. / od godine, te će se zaostavština iza pokojnog iz , raspraviti po zakonu.
...Čuvalac je još u životu, živi na adresi , ul. br. i spreman je da o sadržini svojeručnog zaveštanja svedoči pred sudom . Sastavljanju zaveštanja prisustvovali su, a tom prilikom ga i pročitali, svedoci .