ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ИНФРАСТРУКТУРНОГ КОРИДОРА БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН, ДЕОНИЦА ПОЖЕГА–БОЉАРЕ (ГРАНИЦА СА ЦРНОМ ГОРОМ) (АУТО-ПУТ Е-763)

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд – Јужни Јадран, деоница Пожега–Бољаре (граница са Црном Гором) (ауто-пут Е-763) (у даљем тексту: Просторни план), урађен је према Одлуци о изради Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд – Јужни Јадран, деоница Пожега–Бољаре (граница са Црном Гором) (ауто-пут Е-763) („Службени гласник РС”, број 78/17) и Одлуци о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд – Јужни Јадран, деоница Пожега–Бољаре (граница са Црном Гором) (ауто-пут Е-763) на животну средину („Службени гласник РС”, број 60/17).

Садржај и основна решења Просторног плана усклађени су са одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21 и 62/23), Закона о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 88/10), Закона о путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/18, 95/18 – др. закон и 92/23 – др. закон), Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС, 14/16, 76/18, 95/18 – др. закон, 95/18 – др. закон и 94/24 – др. закон), Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 94/24), Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Службени гласник РС”, број 32/19), Правилника о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута („Службени гласник РС”, број 50/11), као и са другим прописима.

Носилац израде Просторног плана је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Стручни обрађивач Просторног плана је Институт за архитектуру и урбанизам Србије из Београда, ЈУГИНУС д.о.о. из Београда и ЈП Завод за урбанизам Ниш у сарадњи са обрађивачима Идејног пројекта CHINA ROAD AND BRIDGE CORPORATION SERBIA OGRANAK BEOGRAD. Инвеститор израде Просторног плана је ЈП „Путеви Србије”. Просторни план је урађен упоредо са израдом елемената Идејног пројекта, а у складу са Генералним пројектом и Претходном студијом оправданости за изградњу ауто-пута Е-763 Београд – Јужни Јадран (Сектор III: Пожега – граница са Црном Гором, Бољаре).

Просторни план садржи текстуални и графички део. Текстуални део Просторног плана садржи: полазне основе; принципе, циљеве и концепцију изградње система; планска решења; правила уређења и правила грађења; имплементацију. Графички део Просторног плана садржи: Рефералну карту број 1 – „Посебна намена простора”; Рефералну карту број 2 – „Инфраструктурни системи и заштита животне средине, природних и културних добара”; Рефералну карту број 3 – „Спровођење Просторног плана”; Тематску карту број 1 – „Детаљна регулација са елементима спровођења” (листови 1.1, 1.2, 1.3, 10.1, 10.2, 10.3.). Документациона основа Просторног плана садржи: изводе из Просторног плана Републике Србије и других релевантних развојних докумената; програм опремања и уређења коридора ауто-пута; анализе и оцене стања; прогнозе; планске исказе као и образложења планских решења; податке, услове и друга документа из процедуре припремања, са одговарајућим графичким приказима; као и другу документацију на којој је заснован Просторни план.

Рани јавни увид у Просторни план је одржан у периоду од 26. фебруара 2018. године до 12. марта 2018. године, након чега је Комисија за спровођење поступка раног јавног увида поводом израде Просторног плана Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, сачинила Извештај о обављеном Раном јавном увиду број 350-01-00356/2017-11 од 28. марта 2018. године, који је саставни део докуменатације плана.

Стручну контролу Нацрта Просторног плана обавила је Комисија за стручну контролу Агенције за просторно планирање и урбанизам Републике Србије на седници од 21. маја 2024. године, која је сачинила Извештај о обављеној стручној контроли Нацрта Просторног плана број 208/2024-02 од 27. маја 2024. године.

Јавни увид у Нацрт Просторног плана и Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину одржан је у периоду од 10. јуна 2024. године до 9. јула 2024. године у општинама Пожега, Ариље, Ивањица и Сјеница. Комисија за јавни увид у Нацрт Просторног плана Агенције за просторно планирање и урбанизам Републике Србије је одржала јавну седницу 31. јула 2024. године у Ариљу, након чега је сачинила Извештај о обављеном јавном увиду у Нацрт Просторног плана и Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину број 208/2024-02 од 5. септембра 2024. године.

1. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1.1 обухват и опис граница подручја Просторног плана

Граница Просторног плана одређена је на основу коридора планираног ауто-пута Београд – Јужни Јадран, деоница Пожега–Бољаре (граница са Црном Гором) (ауто-пут Е-763) (у даљем тексту: ауто-пут), у укупној дужини од 106,3 km, и то: 1) у ширини од 1000 m и дужини од 86,71 km, за део коридора ауто-пута који је дефинисан на стратешком нивоу; и 2) у просечној ширини од 200 до 300 m и дужини од 19,59 km (Деоница 1 – 8,86 km, Деоница 10 – 10,73 km), за део коридора ауто-пута са дефинисаном детаљном регулационом разрадом, која обухвата појас пута, заштитни појас, појас контролисане изградње, лежишта и одлагалишта материјала, постојеће водно, грађевинско, шумско и пољопривредно земљиште.

Просторни план је припремљен у складу са идејним техничким решењем и истовремено са израдом елемената Идејног пројекта ауто-пута. Коначна граница је смањена у односу на прелиминарну дефинисану Одлуком о изради Просторног плана и обухвата коридор планираног ауто-пута. Просторним планом обухваћени су постојећи и планирани коридори других магистралних инфраструктурних система са трасом и заштитним појасима (непосредним и ширим) који су у обухвату планског подручја (укрштају се са планираном трасом ауто-пута).

Табела 1. Обухват подручја Просторног плана

Граница Просторног плана налази се на деловима територија општина Пожега, Ариље, Ивањица и Сјеница, и то у следећим катастарским општинама:

– на територији општине Пожега – катастарске општине (5): Горобиље, Лопаш, Милићево Село, Пилатовићи, Прилипац;

– на територији општине Ариље – катастарске општине (11): Ариље, Богојевићи, Вигоште–Поглед, Вирово, Грдовићи, Драгојевац, Латвица, Миросаљци, Ступчевићи, Трешњевица, Церова;

– на територији општине Ивањица – катастарске општине (19): Бедина Варош, Братљево, Будожеља, Васиљевићи, Грлеђица, Дубрава, Ерчеге, Ивањица, Комадине, Косовица, Мана, Медовине, Прилике, Радаљево, Ровине, Рокци, Свештица, Смиљевац, Шуме;

– на територији општине Сјеница (22): Бољаре, Брњица, Буђево, Врсјенице, Гошево, Долиће, Драгојловиће, Дражевиће, Дујке, Житниће, Зајечиће, Камешница, Кијевци, Крће, Раждагиња, Расно, Рашковиће, Ступ, Тузиње, Угао, Цетановиће, Штаваљ.

Граница подручја Просторног плана дефинисана је карактеристичним тачкама, координатама1 (редни број тачке, Х координата, Y координата од 1 до 1306), у делу који прати осу коридора планираног ауто-пута, а приказана је графички (рефералне карте, Тематска карта 1).

Граница Просторног плана полази из тачке: 1. 7428048, 4852163; 2. 7428098, 4852098; 3. 7428150, 4852049; 4. 7428233, 4851988; 5. 7428326, 4851945; 6. 7428473, 4851888; 7. 7428537, 4851890; 8. 7428627, 4851896; 9. 7428696, 4851901; 10. 7428734, 4851905; 11. 7428781, 4851899; 12. 7428809, 4851887; 13. 7428890, 4851844; 14. 7428947, 4851812; 15. 7428982, 4851783; 16. 7429010, 4851739; 17. 7429033, 4851672; 18. 7429067, 4851560; 19. 7429102, 4851521; 20. 7429155, 4851443; 21. 7429191, 4851392; 22. 7429226, 4851333; 23. 7429276, 4851235; 24. 7429319, 4851126; 25. 7429338, 4851063; 26. 7429358, 4850976; 27. 7429379, 4850834; 28. 7429387, 4850695; 29. 7429375, 4850435; 30. 7429408, 4850400; 31. 7429456, 4850351; 32. 7429477, 4850308; 33. 7429487, 4850268; 34. 7429485, 4850220; 35. 7429474, 4850186; 36. 7429457, 4850157; 37. 7429404, 4850093; 38. 7429395, 4850064; 39. 7429386, 4850048; 40. 7429368, 4850067; 41. 7429353, 4850060; 42. 7429336, 4850058; 43. 7429320, 4849848; 44. 7429311, 4849667; 45. 7429326, 4849255; 46. 7429366, 4848972; 47. 7429409, 4848752; 48. 7429421, 4848712; 49. 7429433, 4848614; 50. 7429423, 4848587; 51. 7429425, 4848532; 52. 7429460, 4848467; 53. 7429553, 4848358; 54. 7429572, 4848319; 55. 7429554, 4848227; 56. 7429517, 4848191; 57. 7429571, 4847984; 58. 7429625, 4847620; 59. 7429625, 4847395; 60. 7429605, 4847198; 61. 7429556, 4846962; 62. 7429400, 4846483; 63. 7429416, 4846462; 64. 7429424, 4846403; 65. 7429463, 4846317; 66. 7429447, 4846194; 67. 7429432, 4846178; 75. 7429425, 4846013; 76. 7429459, 4845897; 77. 7429508, 4845749; 78. 7429508, 4845733; 79. 7429517, 4845722; 80. 7429546, 4845703; 81. 7429577, 4845637; 82. 7429578, 4845626; 83. 7429648, 4845533; 84. 7429687, 4845481; 85. 7429697, 4845479; 86. 7429711, 4845483; 87. 7429722, 4845472; 88. 7429736, 4845477; 89. 7429762, 4845475; 90. 7429780, 4845497; 91. 7429803, 4845499; 103. 7429852, 4845448; 104. 7429813, 4845425; 105. 7429798, 4845411; 106. 7429773, 4845403; 107. 7429754, 4845392; 108. 7429832, 4845332; 109. 7429875, 4845292; 110. 7429884, 4845240; 111. 7429874, 4845210; 112. 7429884, 4845173; 113. 7429857, 4845116; 114. 7429864, 4845097; 115. 7429892, 4844938; 118. 7429919,

––––––––

1 Координате су приказане у Гаус – Кригеровој пројекцији (x, y).

4844677; 119. 7429930, 4844572; 120. 7429939, 4844562; 121. 7429927, 4844471; 122. 7429906, 4844374; 123. 7429925, 4844370; 124. 7429927, 4844349; 125. 7429907, 4844342; 126. 7429896, 4844326; 127. 7429882, 4844260; 128. 7429859, 4844173; 139. 7429952, 4844053; 140. 7430165, 4843983; 141. 7430136, 4843734; 142. 7430123, 4843679; 143. 7430118, 4843570; 144. 7430145, 4843464; 145. 7430202, 4843321; 146. 7430545, 4842304; 147. 7430535, 4840361; 148. 7430525, 4840024; 149. 7430533, 4839822; 150. 7430596, 4839553; 151. 7430681, 4839330; 152. 7431003, 4838264; 153. 7430485, 4835688; 154. 7430484, 4835681; 155. 7430466, 4835299; 156. 7430488, 4835095; 157. 7430520, 4834976; 158. 7430615, 4834852; 159. 7430983, 4834588; 160. 7431651, 4834029; 161. 7432182, 4833469; 162. 7432306, 4833381; 163. 7432600, 4833234; 164. 7433061, 4832849; 165. 7433258, 4832624; 166. 7433686, 4832327; 167. 7433901, 4832144; 168. 7434490, 4831232; 169. 7434552, 4831103; 170. 7434636, 4831006; 171. 7434767, 4830950; 172. 7434889, 4830941; 173. 7435863, 4830692; 174. 7436745, 4829995; 175. 7436814, 4829964; 176. 7436891, 4829946; 177. 7437158, 4829885; 178. 7437389, 4829779; 179. 7437544, 4829671; 180. 7437976, 4829310; 181. 7438281, 4829151; 182. 7438773, 4828804; 183. 7439361, 4827571; 184. 7439426, 4827403; 185. 7439607, 4827055; 186. 7439786, 4826803; 187. 7440076, 4826436; 188. 7441128, 4825043; 189. 7441269, 4824029; 190. 7441357, 4823406; 191. 7441241, 4822772; 192. 7440672, 4821602; 193. 7440655, 4821582; 194. 7439787, 4821017; 195. 7438867, 4820804; 196. 7438716, 4820715; 197. 7438606, 4820581; 198. 7438526, 4820381; 199. 7438506, 4820161; 200. 7438717, 4818837; 201. 7438340, 4817903; 202. 7437475, 4817156; 203. 7437061, 4817019; 204. 7436657, 4816956; 205. 7436519, 4816893; 206. 7436396, 4816800; 207. 7436259, 4816624; 208. 7436059, 4816244; 209. 7435324, 4815027; 210. 7435127, 4814814; 211. 7434337, 4814047; 212. 7433830, 4813488; 213. 7433601, 4813320; 214. 7433244, 4813158; 215. 7433178, 4813091; 216. 7433144, 4813013; 217. 7433137, 4812919; 218. 7433163, 4812837; 219. 7433362, 4812581; 220. 7433600, 4812111; 221. 7433791, 4810497; 222. 7433350, 4809391; 223. 7433260, 4809199; 224. 7433161, 4808918; 225. 7433093, 4808552; 226. 7432757, 4806735; 227. 7432355, 4806077; 228. 7431952, 4805688; 229. 7431661, 4805446; 230. 7431604, 4805352; 231. 7431562, 4804784; 232. 7431572, 4804679; 233. 7431622, 4804598; 234. 7431696, 4804540; 235. 7432110, 4804075; 236. 7432245, 4803358; 237. 7432047, 4802641; 238. 7432044, 4802635; 239. 7431762, 4802253; 240. 7431467, 4801962; 241. 7431418, 4801858; 242. 7431408, 4801769; 243. 7431426, 4801658; 244. 7431485, 4801517; 245. 7431617, 4801093; 246. 7431620, 4800755; 247. 7431237, 4800766; 248. 7431208, 4800650; 249. 7431193, 4800497; 250. 7431197, 4800351; 251. 7431210, 4800256; 252. 7431242, 4800125; 253. 7431248, 4800108; 270. 7431489, 4799465; 271. 7431533, 4799358; 272. 7431703, 4799012; 273. 7431851, 4798753; 274. 7431882, 4798698; 275. 7431910, 4798706; 276. 7431962, 4798699; 277. 7432012, 4798670; 278. 7432030, 4798626; 279. 7432028, 4798583; 280. 7432017, 4798536; 281. 7432038, 4798370; 282. 7432054, 4798345; 283. 7432071, 4798166; 284. 7432057, 4798141; 285. 7432052, 4797933; 286. 7432057, 4797632; 287. 7432061, 4797495; 288. 7432089, 4797418; 289. 7432084, 4797348; 290. 7432060, 4797296; 291. 7432073, 4797169; 292. 7432107, 4796999; 293. 7432174, 4796803; 294. 7432290, 4796574; 295. 7432306, 4796551; 309. 7432496, 4796335; 310. 7432542, 4796318; 311. 7432579, 4796273; 312. 7432603, 4796274; 313. 7432646, 4796263; 314. 7432686, 4796244; 315. 7432725, 4796215; 316. 7432748, 4796179; 317. 7432759, 4796139; 318. 7432807, 4796093; 319. 7432810, 4796074; 320. 7432844, 4796058; 321. 7432915, 4796010; 322. 7432984, 4795947; 323. 7433015, 4795872; 324. 7433081, 4795816; 325. 7433157, 4795746; 326. 7433214, 4795684; 327. 7433279, 4795612; 328. 7433327, 4795536; 329. 7433379, 4795414; 330. 7433403, 4795352; 331. 7433431, 4795249; 332. 7433445, 4795133; 333. 7433465, 4795134; 334. 7433472, 4795139; 335. 7433474, 4795146; 336. 7433493, 4795124; 337. 7433478, 4795122; 338. 7433460, 4795119; 339. 7433447, 4795118; 340. 7433459, 4795039; 341. 7433460, 4794988; 342. 7433473, 4794952; 343. 7433472, 4794863; 344. 7433463, 4794827; 345. 7433463, 4794774; 346. 7433468, 4794756; 347. 7433484, 4794730; 348. 7433503, 4794718; 349. 7433527, 4794682; 350. 7433546, 4794555; 351. 7433542, 4794510; 352. 7433533, 4794483; 353. 7433518, 4794459; 354. 7433503, 4794443; 355. 7433526, 4794299; 356. 7433601, 4794069; 357. 7433644, 4793944; 358. 7433660, 4793945; 359. 7433670, 4793943; 360. 7433670, 4793930; 361. 7433647, 4793924; 362. 7433739, 4793841; 363. 7433828, 4793682; 364. 7433966, 4793444; 365. 7433984, 4793401; 366. 7433991, 4793347; 367. 7433982, 4793307; 368. 7433962, 4793269; 369. 7433996, 4793164; 370. 7434023, 4792972; 371. 7434045, 4792829; 372. 7434045, 4792617; 373. 7434032, 4792526; 374. 7433993, 4792425; 375. 7433957, 4792382; 376. 7433906, 4792354; 377. 7433888, 4792301; 378. 7433823, 4792191; 379. 7433825, 4792170; 380. 7433713, 4791995; 381. 7433652, 4791911; 382. 7433618, 4791828; 383. 7433626, 4791768; 384. 7433644, 4791703; 385. 7433685, 4791671; 386. 7433689, 4791667; 387. 7433696, 4791657; 388. 7433700, 4791646; 389. 7433699, 4791632; 390. 7433702, 4791625; 391. 7433708, 4791619; 392. 7433681, 4791618; 393. 7433687, 4791631; 394. 7433687, 4791648; 395. 7433680, 4791660; 396. 7433648, 4791685; 397. 7433651, 4791670; 398. 7433645, 4791636; 399. 7433617, 4791577; 400. 7433594, 4791537; 401. 7433582, 4791525; 402. 7433518, 4791485; 403. 7433571, 4791452; 404. 7433635, 4791413; 405. 7433678, 4791388; 406. 7433688, 4791385; 407. 7433698, 4791385; 408. 7433710, 4791382; 409. 7433680, 4791352; 410. 7433679, 4791363; 411. 7433676, 4791374; 412. 7433640, 4791397; 413. 7433549, 4791452; 416. 7433431, 4791148; 417. 7433423, 4791085; 418. 7433323, 4791116; 419. 7433307, 4791020; 420. 7433333, 4791007; 421. 7433347, 4791002; 422. 7433361, 4790999; 423. 7433385, 4790997; 424. 7433401, 4790994; 425. 7433428, 4790982; 426. 7433438, 4790974; 427. 7433448, 4790970; 428. 7433456, 4790969; 429. 7433450, 4790964; 430. 7433444, 4790949; 431. 7433436, 4790960; 432. 7433422, 4790972; 433. 7433407, 4790979; 434. 7433397, 4790981; 435. 7433389, 4790984; 436. 7433359, 4790987; 437. 7433333, 4790994; 438. 7433305, 4791008; 439. 7433294, 4790937; 465. 7433426, 4790105; 466. 7432528, 4789155; 467. 7432416, 4788975; 468. 7432351, 4788764; 469. 7432341, 4788556; 470. 7432378, 4788363; 471. 7432450, 4788195; 472. 7432578, 4787992; 473. 7433136, 4786241; 474. 7433348, 4784264; 475. 7433149, 4783639; 476. 7432834, 4783214; 477. 7432705, 4783069; 478. 7432639, 4782958; 479. 7432580, 4782667; 480. 7432490, 4782182; 481. 7432404, 4781975; 482. 7432296, 4781759; 483. 7432074, 4781319; 484. 7432009, 4781137; 485. 7431973, 4780921; 486. 7431978, 4780728; 487. 7432131, 4780020; 488. 7432153, 4779782; 489. 7432033, 4779204; 490. 7431268, 4778436; 491. 7431208, 4778398; 492. 7430824, 4777995; 493. 7430548, 4777810; 494. 7430123, 4777623; 495. 7430019, 4777540; 496. 7429942, 4777441; 497. 7429886, 4777317; 498. 7429860, 4777176; 499. 7429887, 4776919; 500. 7429790, 4775991; 501. 7428757, 4774646; 502. 7428529, 4774315; 503. 7428412, 4774074; 504. 7428325, 4773820; 505. 7427988, 4772367; 506. 7427459, 4771709; 507. 7426652, 4771378; 508. 7424647, 4771746; 509. 7421833, 4771801; 510. 7421665, 4771785; 511. 7421481, 4771738; 512. 7421127, 4771567; 513. 7420140, 4771229; 514. 7419131, 4771283; 515. 7418767, 4771366; 516. 7418472, 4771367; 517. 7418189, 4771290; 518. 7417902, 4771121; 519. 7417726, 4770974; 520. 7417569, 4770806; 521. 7417433, 4770621; 522. 7417340, 4770460; 523. 7416898, 4770693; 524. 7416676, 4771188; 525. 7417251, 4771882; 526. 7418326, 4772351; 527. 7419316, 4772272; 528. 7419563, 4772217; 529. 7419771, 4772204; 530. 7420214, 4772261; 531. 7420531, 4772387; 532. 7421841, 4772802; 533. 7424711, 4772742; 534. 7426106, 4772424; 535. 7426395, 4772365; 536. 7426620, 4772387; 537. 7426821, 4772478; 538. 7426988, 4772631; 539. 7427095, 4772824; 540. 7427619, 4774735; 541. 7428456, 4775823; 542. 7428744, 4776157; 543. 7428859, 4776346; 544. 7428898, 4776475; 545. 7428912, 4776602; 546. 7428861, 4777074; 547. 7428875, 4777362; 548. 7429080, 4777946; 549. 7429903, 4778617; 550. 7430153, 4778739; 551. 7430533, 4779135; 552. 7430712, 4779273; 553. 7431006, 4779458; 554. 7431071, 4779525; 555. 7431117, 4779601; 556. 7431149, 4779707; 557. 7431150, 4779822; 558. 7431096, 4780064; 559. 7431036, 4781372; 560. 7431546, 4782509; 561. 7431714, 4783344; 562. 7431889, 4783647; 563. 7432175, 4783966; 564. 7432252, 4784075; 565. 7432332, 4784262; 566. 7432363, 4784462; 567. 7432169, 4785989; 568. 7431867, 4787208; 569. 7431760, 4787422; 570. 7431404, 4788133; 571. 7431366, 4788932; 572. 7431693, 4789710; 573. 7432131, 4790136; 574. 7432378, 4790326; 575. 7432514, 4790508; 576. 7432571, 4790656; 577. 7432782, 4791231; 578. 7433068, 4791023; 579. 7433090, 4791107; 580. 7433103, 4791189; 581. 7433115, 4791238; 582. 7433115, 4791307; 583. 7433119, 4791345; 584. 7433136, 4791404; 585. 7433159, 4791447; 586. 7433184, 4791491; 587. 7433182, 4791541; 588. 7433149, 4791583; 589. 7433116, 4791633; 590. 7433105, 4791670; 591. 7433098, 4791706; 592. 7433098, 4791737; 593. 7433104, 4791772; 594. 7433108, 4791829; 595. 7433137, 4791874; 596. 7433077, 4791921; 597. 7433072, 4791924; 598. 7433061, 4791924; 599. 7433054, 4791933; 600. 7433050, 4791951; 601. 7433051, 4791958; 602. 7433062, 4791952; 603. 7433068, 4791939; 604. 7433074, 4791940; 605. 7433083, 4791936; 606. 7433142, 4791886; 607. 7433171, 4791924; 608. 7433222, 4791952; 609. 7433247, 4791966; 610. 7433265, 4791988; 611. 7433278, 4792013; 612. 7433305, 4792037; 613. 7433336, 4792053; 614. 7433375, 4792064; 615. 7433404, 4792108; 616. 7433454, 4792220; 617. 7433497, 4792267; 618. 7433613, 4792333; 619. 7433686, 4792444; 620. 7433675, 4792442; 621. 7433674, 4792453; 622. 7433687, 4792456; 623. 7433705, 4792535; 624. 7433691, 4792641; 625. 7433697, 4792716; 626. 7433721, 4792782; 627. 7433768, 4792886; 640. 7433407, 4793824; 641. 7433417, 4793833; 642. 7433431, 4793847; 643. 7433417, 4793817; 645. 7433481, 4793716; 646. 7433436, 4793835; 647. 7433413, 4793885; 648. 7433404, 4793887; 649. 7433395, 4793888; 650. 7433374, 4793885; 651. 7433356, 4793880; 652. 7433343, 4793877; 653. 7433339, 4793889; 654. 7433378, 4793902; 655. 7433389, 4793904; 656. 7433403, 4793903; 657. 7433370, 4793982; 658. 7433320, 4794135; 659. 7433285, 4794252; 660. 7433237, 4794386; 661. 7433219, 4794395; 662. 7433186, 4794424; 663. 7433164, 4794459; 664. 7433152, 4794496; 665. 7433144, 4794641; 666. 7433153, 4794676; 667. 7433178, 4794721; 668. 7433226, 4794749; 669. 7433244, 4794956; 670. 7433263, 4794992; 671. 7433263, 4795040; 672. 7433250, 4795162; 673. 7433228, 4795255; 674. 7433216, 4795283; 675. 7433108, 4795439; 676. 7433071, 4795506; 677. 7433063, 4795557; 678. 7433054, 4795568; 679. 7432960, 4795659; 680. 7432847, 4795748; 681. 7432817, 4795758; 682. 7432738, 4795820; 683. 7432730, 4795814; 684. 7432721, 4795822; 685. 7432727, 4795826; 686. 7432525, 4795992; 687. 7432418, 4796072; 688. 7432339, 4796118; 712. 7432290, 4796198; 713. 7432291, 4796212; 714. 7432175, 4796353; 715. 7432060, 4796530; 716. 7431957, 4796744; 717. 7431891, 4796943; 718. 7431853, 4797125; 719. 7431844, 4797218; 720. 7431823, 4797217; 721. 7431773, 4797234; 722. 7431738, 4797303; 723. 7431742, 4797419; 724. 7431784, 4797434; 725. 7431783, 4797462; 726. 7431806, 4797516; 727. 7431832, 4797544; 728. 7431833, 4797576; 729. 7431827, 4797586; 730. 7431820, 4797660; 731. 7431827, 4797755; 732. 7431839, 4797759; 733. 7431848, 4798072; 734. 7431843, 4798182; 735. 7431815, 4798331; 736. 7431730, 4798418; 737. 7431720, 4798503; 738. 7431742, 4798548; 739. 7431646, 4798715; 740. 7431509, 4798955; 741. 7431412, 4799147; 742. 7431323, 4799349; 743. 7431289, 4799434; 744. 7431104, 4799926; 745. 7431053, 4800073; 746. 7431006, 4800290; 747. 7430997, 4800392; 748. 7430998, 4800527; 749. 7431005, 4800612; 750. 7431019, 4800725; 751. 7431018, 4800781; 752. 7430632, 4800827; 753. 7430627, 4800955; 754. 7430409, 4801693; 755. 7430543, 4802359; 756. 7431012, 4802909; 757. 7431107, 4803021; 758. 7431212, 4803226; 759. 7431245, 4803403; 760. 7431242, 4803550; 761. 7431211, 4803635; 762. 7430974, 4803838; 763. 7430605, 4804419; 764. 7430636, 4805605; 765. 7431299, 4806443; 766. 7431540, 4806663; 767. 7431704, 4806875; 768. 7431833, 4807119; 769. 7431900, 4807299; 770. 7431944, 4807486; 771. 7432082, 4808530; 772. 7432196, 4809182; 773. 7432550, 4810039; 774. 7432746, 4810461; 775. 7432803, 4810650; 776. 7432803, 4810864; 777. 7432633, 4811856; 778. 7432582, 4811969; 779. 7432493, 4812080; 780. 7432209, 4812533; 781. 7432205, 4812540; 782. 7432163, 4813211; 783. 7432488, 4813821; 784. 7433152, 4814222; 785. 7434231, 4815338; 786. 7434421, 4815523; 787. 7434599, 4815719; 788. 7434844, 4816073; 789. 7435027, 4816422; 790. 7435683, 4817501; 791. 7436239, 4817867; 792. 7436909, 4818003; 793. 7436982, 4818026; 794. 7437432, 4818396; 795. 7437551, 4818516; 796. 7437629, 4818632; 797. 7437683, 4818754; 798. 7437715, 4818883; 799. 7437725, 4819024; 800. 7437703, 4819193; 801. 7437685, 4819268; 802. 7437510, 4820329; 803. 7437740, 4821080; 804. 7438322, 4821652; 805. 7439286, 4821886; 806. 7439981, 4822327; 807. 7440353, 4823300; 808. 7440276, 4824183; 809. 7440281, 4824434; 810. 7440236, 4824597; 811. 7440155, 4824723; 812. 7439709, 4825288; 813. 7438759, 4826526; 814. 7438330, 4827477; 815. 7438139, 4827973; 816. 7438036, 4828128; 817. 7437925, 4828215; 818. 7437876, 4828238; 819. 7436885, 4828915; 820. 7436209, 4829151; 821. 7436053, 4829267; 822. 7435936, 4829371; 823. 7435561, 4829700; 824. 7435389, 4829812; 825. 7435257, 4829871; 826. 7435098, 4829916; 827. 7435014, 4829924; 828. 7434026, 4830215; 829. 7433470, 4831039; 830. 7433405, 4831173; 831. 7433314, 4831307; 832. 7433215, 4831417; 833. 7433076, 4831536; 834. 7432973, 4831604; 835. 7432506, 4831963; 836. 7432442, 4832026; 837. 7432194, 4832314; 838. 7431775, 4832534; 839. 7431488, 4832747; 840. 7430800, 4833474; 841. 7430033, 4834039; 842. 7429885, 4834166; 843. 7429594, 4834601; 844. 7429590, 4834608; 845. 7429483, 4835740; 846. 7429560, 4836150; 847. 7429597, 4836280; 848. 7429834, 4837112; 849. 7429993, 4838049; 850. 7430004, 4838218; 851. 7429969, 4838407; 852. 7429806, 4838827; 853. 7429556, 4839593; 854. 7429566, 4841373; 855. 7429570, 4842059; 856. 7429504, 4842370; 857. 7429336, 4842795; 858. 7429124, 4843464; 859. 7429210, 4844153; 860. 7429604, 4844137; 861. 7429610, 4844215; 862. 7429572, 4844194; 863. 7429536, 4844184; 864. 7429486, 4844181; 865. 7429474, 4844184; 866. 7429471, 4844198; 867. 7429500, 4844207; 868. 7429525, 4844209; 869. 7429546, 4844212; 870. 7429561, 4844213; 871. 7429591, 4844226; 872. 7429613, 4844241; 873. 7429624, 4844364; 874. 7429636, 4844392; 875. 7429663, 4844467; 876. 7429664, 4844499; 877. 7429681, 4844593; 878. 7429685, 4844797; 879. 7429700, 4844804; 880. 7429691, 4844913; 881. 7429679, 4844914; 882. 7429667, 4844919; 883. 7429652, 4844918; 884. 7429625, 4844908; 885. 7429615, 4844905; 886. 7429606, 4844901; 887. 7429586, 4844896; 888. 7429565, 4844887; 889. 7429556, 4844882; 890. 7429539, 4844870; 891. 7429527, 4844867; 892. 7429516, 4844868; 893. 7429510, 4844870; 894. 7429497, 4844879; 895. 7429489, 4844884; 896. 7429484, 4844885; 897. 7429472, 4844889; 898. 7429448, 4844886; 899. 7429401, 4844883; 900. 7429395, 4844880; 901. 7429390, 4844872; 902. 7429391, 4844838; 903. 7429395, 4844802; 904. 7429384, 4844785; 905. 7429371, 4844783; 906. 7429336, 4844790; 907. 7429307, 4844793; 908. 7429287, 4844792; 909. 7429237, 4844790; 910. 7429192, 4844793; 911. 7429181, 4844791; 912. 7429163, 4844781; 913. 7429151, 4844779; 914. 7429095, 4844784; 915. 7429084, 4844788; 916. 7429070, 4844798; 917. 7429061, 4844812; 918. 7429057, 4844838; 919. 7429046, 4844866; 920. 7429029, 4844877; 921. 7429021, 4844885; 922. 7429015, 4844896; 923. 7429006, 4844923; 924. 7428924, 4844919; 925. 7428898, 4844927; 926. 7428887, 4844936; 927. 7428876, 4844922; 928. 7428870, 4844971; 929. 7428889, 4844968; 930. 7428887, 4844953; 931. 7428901, 4844941; 932. 7428917, 4844933; 933. 7428935, 4844931; 934. 7429000, 4844938; 935. 7429012, 4844934; 936. 7429021, 4844925; 937. 7429027, 4844899; 938. 7429036, 4844887; 939. 7429054, 4844875; 940. 7429061, 4844866; 941. 7429065, 4844855; 942. 7429071, 4844821; 943. 7429082, 4844803; 944. 7429093, 4844797; 945. 7429127, 4844793; 946. 7429153, 4844791; 947. 7429175, 4844802; 948. 7429193, 4844806; 949. 7429237, 4844803; 950. 7429272, 4844805; 951. 7429308, 4844804; 952. 7429343, 4844801; 953. 7429375, 4844795; 954. 7429383, 4844803; 955. 7429380, 4844880; 956. 7429387, 4844890; 957. 7429400, 4844895; 958. 7429458, 4844900; 959. 7429467, 4844931; 960. 7429473, 4844946; 961. 7429485, 4844950; 962. 7429500, 4844971; 963. 7429522, 4844993; 964. 7429542, 4845008; 965. 7429550, 4845018; 966. 7429561, 4845032; 967. 7429567, 4845046; 968. 7429564, 4845052; 969. 7429569, 4845072; 970. 7429576, 4845078; 971. 7429594, 4845086; 972. 7429604, 4845089; 973. 7429617, 4845097; 974. 7429645, 4845097; 975. 7429654, 4845100; 976. 7429687, 4844934; 977. 7429676, 4844935; 978. 7429659, 4844934; 979. 7429653, 4844933; 980. 7429620, 4844920; 981. 7429574, 4844901; 982. 7429550, 4844891; 983. 7429541, 4844885; 984. 7429534, 4844879; 985. 7429519, 4844879; 986. 7429491, 4844898; 987. 7429470, 4844898; 988. 7429480, 4844918; 989. 7429494, 4844938; 994. 7429527, 4844979; 995. 7429541, 4844991; 996. 7429555, 4844997; 997. 7429563, 4845007; 998. 7429576, 4845031; 999. 7429581, 4845051; 1000. 7429592, 4845059; 1001. 7429595, 4845069; 1002. 7429600, 4845075; 1003. 7429611, 4845073; 1004. 7429619, 4845079; 1005. 7429635, 4845083; 1006. 7429650, 4845087; 1007. 7429657, 4845083; 1008. 7429620, 4845138; 1009. 7429589, 4845174; 1010. 7429536, 4845251; 1011. 7429538, 4845274; 1012. 7429489, 4845350; 1013. 7429481, 4845350; 1014. 7429460, 4845354; 1015. 7429431, 4845355; 1016. 7429423, 4845358; 1017. 7429411, 4845360; 1018. 7429404, 4845361; 1019. 7429408, 4845384; 1020. 7429419, 4845380; 1021. 7429427, 4845375; 1022. 7429446, 4845372; 1023. 7429458, 4845373; 1024. 7429364, 4845504; 1025. 7429341, 4845564; 1026. 7429283, 4845677; 1027. 7429264, 4845682; 1028. 7429255, 4845681; 1029. 7429247, 4845665; 1030. 7429250, 4845652; 1031. 7429257, 4845623; 1032. 7429261, 4845595; 1033. 7429258, 4845580; 1034. 7429233, 4845548; 1034a. 7429192, 4845517; 1035. 7429179, 4845510; 1036. 7429165, 4845506; 1037. 7429130, 4845506; 1038. 7429030, 4845508; 1039. 7429023, 4845507; 1040. 7428985, 4845505; 1041. 7428875, 4845497; 1042. 7428863, 4845490; 1043. 7428859, 4845481; 1044. 7428849, 4845521; 1045. 7428858, 4845515; 1046. 7428874, 4845511; 1047. 7429033, 4845521; 1048. 7429065, 4845521; 1049. 7429170, 4845522; 1049a. 7429158, 4845520; 1050. 7429184, 4845529; 1051. 7429232, 4845564; 1052. 7429238, 4845576; 1053. 7429242, 4845592; 1054. 7429243, 4845612; 1055. 7429241, 4845634; 1056. 7429232, 4845659; 1057. 7429235, 4845684; 1058. 7429248, 4845690; 1059. 7429269, 4845700; 1060. 7429194, 4845845; 1061. 7429131, 4845933; 1062. 7429115, 4845968; 1063. 7429108, 4846017; 1064. 7429115, 4846042; 1065. 7429041, 4846112; 1066. 7429002, 4846271; 1067. 7428937, 4846250; 1068. 7428901, 4846239; 1069. 7428861, 4846225; 1070. 7428852, 4846219; 1071. 7428832, 4846216; 1072. 7428817, 4846212; 1073. 7428811, 4846215; 1074. 7428799, 4846228; 1075. 7428784, 4846240; 1076. 7428751, 4846255; 1077. 7428739, 4846254; 1078. 7428715, 4846246; 1079. 7428680, 4846241; 1080. 7428626, 4846227; 1081. 7428603, 4846230; 1082. 7428587, 4846241; 1083. 7428582, 4846254; 1084. 7428583, 4846275; 1085. 7428578, 4846297; 1086. 7428559, 4846338; 1087. 7428555, 4846360; 1088. 7428556, 4846392; 1089. 7428567, 4846465; 1090. 7428570, 4846523; 1091. 7428564, 4846535; 1092. 7428548, 4846545; 1093. 7428539, 4846556; 1094. 7428536, 4846570; 1095. 7428534, 4846601; 1096. 7428499, 4846605; 1097. 7428484, 4846601; 1098. 7428477, 4846598; 1099. 7428490, 4846638; 1100. 7428496, 4846628; 1101. 7428501, 4846624; 1102. 7428536, 4846620; 1103. 7428545, 4846617; 1104. 7428552, 4846609; 1105. 7428555, 4846564; 1106. 7428571, 4846552; 1107. 7428581, 4846544; 1108. 7428586, 4846532; 1109. 7428588, 4846519; 1110. 7428586, 4846474; 1111. 7428583, 4846443; 1112. 7428574, 4846389; 1113. 7428573, 4846357; 1114. 7428578, 4846340; 1115. 7428594, 4846302; 1116. 7428598, 4846281; 1117. 7428600, 4846254; 1118. 7428606, 4846246; 1119. 7428629, 4846243; 1120. 7428677, 4846256; 1121. 7428708, 4846259; 1122. 7428735, 4846268; 1123. 7428747, 4846270; 1124. 7428764, 4846266; 1125. 7428783, 4846257; 1126. 7428800, 4846245; 1127. 7428814, 4846232; 1128. 7428825, 4846229; 1129. 7428843, 4846237; 1130. 7428856, 4846238; 1131. 7428897, 4846251; 1132. 7428932, 4846263; 1133. 7428999, 4846285; 1134. 7429021, 4846293; 1135. 7429079, 4846389; 1136. 7429086, 4846480; 1137. 7429113, 4846533; 1138. 7429159, 4846559; 1139. 7429178, 4846561; 1140. 7429314, 4846976; 1141. 7429386, 4847345; 1142. 7429389, 4847699; 1143. 7429351, 4847983; 1144. 7429310, 4848144; 1145. 7429236, 4848192; 1146. 7429209, 4848290; 1147. 7429223, 4848393; 1148. 7429165, 4848601; 1162. 7429061, 4848815; 1163. 7429080, 4848819; 1164. 7429069, 4848907; 1165. 7429043, 4849116; 1166. 7429017, 4849471; 1167. 7429023, 4849618; 1168. 7429047, 4849622; 1169. 7429066, 4849848; 1170. 7429074, 4849966; 1171. 7429065, 4849970; 1172. 7429041, 4849984; 1173. 7429029, 4849986; 1174. 7429017, 4849948; 1175. 7429009, 4849951; 1176. 7429024, 4849998; 1177. 7429035, 4850058; 1178. 7428995, 4850059; 1179. 7428939, 4850059; 1180. 7428899, 4850048; 1181. 7428857, 4850025; 1182. 7428825, 4850002; 1183. 7428808, 4849966; 1184. 7428783, 4849937; 1185. 7428730, 4849901; 1186. 7428615, 4849819; 1187. 7428480, 4849738; 1188. 7428456, 4849719; 1189. 7428428, 4849754; 1190. 7428415, 4849766; 1191. 7428395, 4849769; 1192. 7428389, 4849766; 1193. 7428399, 4849754; 1194. 7428367, 4849725; 1195. 7428332, 4849698; 1196. 7428223, 4849830; 1197. 7428256, 4849859; 1198. 7428292, 4849886; 1199. 7428366, 4849794; 1200. 7428372, 4849800; 1201. 7428373, 4849817; 1202. 7428341, 4849871; 1203. 7428368, 4849891; 1204. 7428455, 4849966; 1205. 7428482, 4850015; 1206. 7428520, 4850046; 1207. 7428620, 4850102; 1210. 7428641, 4850114; 1211. 7428778, 4850197; 1212. 7428856, 4850231; 1213. 7428927, 4850246; 1214. 7428981, 4850250; 1215. 7429041, 4850258; 1216. 7429099, 4850297; 1217. 7429122, 4850348; 1218. 7429138, 4850487; 1219. 7429148, 4850640; 1220. 7429121, 4850617; 1221. 7429098, 4850586; 1222. 7429074, 4850538; 1223. 7429062, 4850544; 1224. 7429072, 4850572; 1225. 7429096, 4850612; 1226. 7429110, 4850628; 1227. 7429125, 4850642; 1228. 7429149, 4850660; 1229. 7429156, 4850763; 1230. 7429153, 4850848; 1231. 7429136, 4850938; 1232. 7429111, 4851030; 1233. 7429042, 4851036; 1234. 7429017, 4851041; 1235. 7428998, 4851041; 1236. 7428983, 4851032; 1237. 7428979, 4851021; 1238. 7428971, 4851065; 1239. 7428979, 4851060; 1240. 7429001, 4851057; 1241. 7429019, 4851055; 1242. 7429053, 4851050; 1243. 7429083, 4851048; 1244. 7429104, 4851046; 1245. 7429068, 4851135; 1246. 7428953, 4851305; 1247. 7428894, 4851234; 1248. 7428889, 4851222; 1249. 7428889, 4851212; 1250. 7428864, 4851245; 1251. 7428876, 4851242; 1252. 7428884, 4851246; 1253. 7428942, 4851317; 1254. 7428898, 4851340; 1255. 7428864, 4851334; 1256. 7428776, 4851321; 1257. 7428714, 4851332; 1258. 7428679, 4851346; 1259. 7428609, 4851393; 1260. 7428568, 4851437; 1261. 7428547, 4851487; 1262. 7428526, 4851570; 1263. 7428517, 4851584; 1264. 7428504, 4851597; 1265. 7428412, 4851647; 1266. 7428397, 4851622; 1267. 7428384, 4851607; 1268. 7428372, 4851596; 1269. 7428354, 4851584; 1270. 7428342, 4851576; 1271. 7428323, 4851567; 1272. 7428302, 4851561; 1273. 7428292, 4851559; 1274. 7428286, 4851553; 1275. 7428282, 4851545; 1276. 7428271, 4851583; 1277. 7428276, 4851579; 1278. 7428288, 4851577; 1279. 7428306, 4851583; 1280. 7428320, 4851587; 1281. 7428349, 4851604; 1282. 7428377, 4851628; 1283. 7428389, 4851643; 1284. 7428396, 4851656; 1285. 7428319, 4851699; 1286. 7428232, 4851734; 1287. 7428138, 4851786; 1288. 7428046, 4851851; 1289. 7428041, 4851846; 1290. 7428028, 4851837; 1291. 7428007, 4851823; 1292. 7428003, 4851817; 1293. 7428004, 4851812; 1294. 7427975, 4851828; 1295. 7427991, 4851832; 1296. 7427999, 4851837; 1297. 7428025, 4851851; 1298. 7428034, 4851859; 1299. 7427969, 4851912; 1300. 7427921, 4851958; 1301. 7427873, 4852015; 1302. 7427903, 4852045; 1303. 7427932, 4852074; 1304. 7427962, 4852098; 1305. 7427984, 4852114; 1306. 7428016, 4852139 и завршава се у тачки 1. 7428048, 4852163.

Граница Просторног плана у делу локација лежишта и одлагалишта материјала, обухвата и тачке:

66. 7429447, 4846194; 67. 7429432, 4846178; 68. 7429456, 4846195; 69. 7429544, 4846171; 70. 7429601, 4846121; 71. 7429616, 4846022; 72. 7429646, 4845975; 72a. 7429643, 4845975; 72б. 7429622, 4845950; 72в. 7429629, 4845948; 73. 7429620, 4845929; 74. 7429550, 4845950; 74а. 7429517, 4845960; 74б. 7429497, 4845971; 74в. 7429468, 4845981; 75. 7429425, 4846013; 76. 7429459, 4845897; 91. 7429803, 4845499; 92. 7429805, 4845570; 93. 7429827, 4845630; 94. 7429888, 4845629; 95. 7429914, 4845634; 96. 7429933, 4845625; 97. 7429946, 4845607; 98. 7429959, 4845581; 99. 7429967, 4845556; 100. 7429979, 4845508; 101. 7429968, 4845476; 102. 7429904, 4845462; 103. 7429852, 4845448; 128. 7429859, 4844173; 129. 7429909, 4844232; 130. 7429949, 4844260; 131. 7430069, 4844423; 132. 7430127, 4844555; 133. 7430189, 4844534; 134. 7430209, 4844398; 135. 7430206, 4844384; 136. 7430158, 4844201; 137. 7430097, 4844141; 138. 7429989, 4844048; 139. 7429952, 4844053; 253. 7431248, 4800108; 254. 7431261, 4800110; 255. 7431310, 4800163; 256. 7431383, 4800195; 257. 7431573, 4800156; 258. 7431627, 4800119; 259. 7431721, 4799963; 260. 7431791, 4799905; 261. 7431917, 4799865; 262. 7432067, 4799792; 263. 7432134, 4799719; 264. 7432134, 4799677; 265. 7432070, 4799629; 266. 7431903, 4799604; 267. 7431781, 4799534; 268. 7431650, 4799519; 269. 7431523, 4799459; 270. 7431489, 4799465; 295. 7432306, 4796551; 296. 7432317, 4796550; 297. 7432342, 4796536; 298. 7432372, 4796527; 299. 7432402, 4796521; 300. 7432462, 4796497; 301. 7432480, 4796510; 302. 7432498, 4796556; 303. 7432505, 4796593; 304. 7432520, 4796543; 305. 7432556, 4796510; 306. 7432495, 4796438; 307. 7432491, 4796416; 308. 7432502, 4796348; 309. 7432496, 4796335; 413. 7433549, 4791452; 414. 7433451, 4791146; 415. 7433442, 4791152; 416. 7433431, 4791148; 440. 7433514, 4790861; 441. 7433567, 4790985; 442. 7433637, 4791102; 443. 7433702, 4791267; 444. 7433741, 4791322; 445. 7433798, 4791228; 446. 7433816, 4791153; 447. 7433875, 4791023; 448. 7433861, 4790920; 449. 7433811, 4790856; 450. 7433713, 4790733; 451. 7433701, 4790631; 452. 7433700, 4790495; 453. 7433660, 4790417; 454. 7433613, 4790315; 455. 7433617, 4790293; 456. 7433654, 4790258; 457. 7433680, 4790219; 458. 7433684, 4790173; 459. 7433655, 4790120; 460. 7433609, 4790086; 461. 7433586, 4790125; 462. 7433542, 4790185; 463. 7433469, 4790214; 628. 7433659, 4792916; 629. 7433643, 4793011; 630. 7433603, 4793083; 631. 7433511, 4793106; 632. 7433515, 4793336; 633. 7433466, 4793427; 634. 7433431, 4793526; 635. 7433317, 4793613; 636. 7433274, 4793671; 637. 7433312, 4793823; 638. 7433343, 4793844; 639. 7433388, 4793837; 640. 7433407, 4793824; 643. 7433417, 4793817; 644. 7433432, 4793806; 645. 7433481, 4793716; 688. 7432339, 4796118; 689. 7432270, 4796090; 690. 7432224, 4796048; 691. 7432200, 4796006; 692. 7432173, 4795938; 693. 7432163, 4795800; 694. 7432050, 4795834; 695. 7432067, 4795901; 696. 7432067, 4795921; 697. 7432068, 4795966; 698. 7432031, 4796026; 699. 7431990, 4796088; 700. 7432002, 4796123; 701. 7432036, 4796091; 702. 7432079, 4796088; 703. 7432088, 4796100; 704. 7432098, 4796206; 705. 7432056, 4796271; 706. 7431949, 4796263; 707. 7431935, 4796326; 708. 7432045, 4796347; 709. 7432142, 4796288; 710. 7432230, 4796199; 711. 7432276, 4796200; 712. 7432290, 4796198; 1149. 7429172, 4848603; 1150. 7429168, 4848617; 1151. 7429170, 4848636; 1152. 7429165, 4848656; 1153. 7429157, 4848679; 1154. 7429147, 4848687; 1155. 7429119, 4848711; 1156. 7429116, 4848730; 1157. 7429111, 4848738; 1158. 7429096, 4848755; 1159. 7429089, 4848774; 1160. 7429079, 4848791; 1161. 7429069, 4848808; 1162. 7429061, 4848815; 1163. 7429080, 4848819; 1307. 7428835, 4852212; 1308. 7429326, 4851746; 1309. 7429208, 4851668; 1310. 7429056, 4851815; 1311. 7428969, 4851868; 1312. 7428851, 4851955; 1313. 7428654, 4852089; 1314. 7428512, 4852176; 1315. 7428475, 4852201; 1316. 7428436, 4852198; 1317. 7428324, 4852279; 1318. 7428260, 4852326; 1319. 7428539, 4852540; 1320. 7431681, 4800664; 1321. 7431711, 4800663; 1322. 7431730, 4800667; 1323. 7431749, 4800666; 1324. 7431781, 4800648; 1325. 7431817, 4800619; 1326. 7431830, 4800593; 1327. 7431838, 4800570; 1328. 7431833, 4800549; 1329. 7431810, 4800531; 1330. 7431759, 4800462; 1331. 7431750, 4800456; 1332. 7431710, 4800465; 1333. 7431667, 4800492; 1334. 7431622, 4800515; 1335. 7431591, 4800534; 1336. 7431567, 4800575; 1337. 7431549, 4800609; 1338. 7431548, 4800646; 1339. 7431550, 4800671; 1340. 7431609, 4800674; 1341. 7431628, 4800673; 1342. 7431652, 4800666; 1343. 7432356, 4798536; 1344. 7432336, 4798527; 1345. 7432282, 4798537; 1346. 7432152, 4798574; 1347. 7432128, 4798618; 1348. 7432113, 4798680; 1349. 7432167, 4798721; 1350. 7432234, 4798677; 1351. 7432247, 4798643; 1352. 7432357, 4798565; 1353. 7432362, 4798551; 1359. 7434285, 4791527; 1360. 7434191, 4791521; 1361. 7434043, 4791651; 1362. 7434039, 4791698; 1363. 7434052, 4791706; 1364. 7434065, 4791715; 1365. 7434092, 4791730; 1366. 7434132, 4791753; 1367. 7434160, 4791770; 1368. 7434184, 4791787; 1369. 7434203, 4791795; 1370. 7434212, 4791801; 1371. 7434239, 4791819; 1372. 7434261, 4791828; 1373. 7434327, 4791857; 1374. 7434366, 4791783; 1375. 7434367, 4791701; 1376. 7434363, 4791595; 1377. 7432758, 4794470; 1378. 7432781, 4794315; 1379. 7432703, 4794186; 1380. 7432405, 4794051; 1381. 7432367, 4794217; 1382. 7432301, 4794326; 1383. 7432355, 4794355; 1384. 7432435, 4794343; 1385. 7432544, 4794428; 1386. 7432657, 4794425.

Слика 1. Положај коридора ауто-пута

1.2 Обавезе, услови и смернице из Просторног плана Републике Србије и других развојних докумената

Законом о Просторном плану Републике Србије за период од 2010. до 2020. године утврђене су дугорочне основе организације, уређења, коришћења и заштите простора Републике Србије у циљу усаглашавања економског и социјалног развоја са природним, еколошким и културним потенцијалима и ограничењима на њеној територији. Дефинисана је концепција развоја путног саобраћаја и путне инфраструктуре која представља синтезу раније започетих студија и пројеката. Према таквој концепцији, Република Србија представља велики транспортни и саобраћајни центар у коме егзистира неколико већих урбаних центара који су носиоци примарних функција.

Један од стратешких приоритета представљају активности на државном путу I реда (изградња ауто-пута Е-763) део руте 4 (SEETO) Београд – Чачак – Пожега – Ариље – Ивањица – Сјеница (Дуга пољана) – Бољаре.

До 2035. године планиране су активности за интензивно планско улагање у развој саобраћаја и наставак изградње и унапређења друмског саобраћаја и путне мреже. Критеријуми за одређивање нивоа приоритета формирани су кроз сагледавање аспекта очекиваних позитивних ефеката, са поделом на три нивоа: први ниво – примаран економски аспект и аспект квалитетног опслуживања транзитних токова; други ниво – примарно повезивање унутар Србије, економски и друштвени аспект, аспект квалитетније интеррегионалне и интрарегионалне сарадње; и трећи ниво – друштвени аспект отварања могућности квалитетнијег повезивања удаљених, периферних делова државе. У појединим случајевима јавља се потреба развоја друмског саобраћаја и путне мреже уважавајући истовремено сва 3 нивоа.

Први ниво је у највећој мери повезан са активностима уз трасе и саобраћајне токове на Коридору X. Најбитнији правци који већински припадају другом нивоу су: IA реда број 2 (Београд–Чачак–Пожега), IA реда број 5 (Појате–Крушевац–Краљево–Чачак), наставци Пожега–Котроман (граница са БиХ), Пожега–Бољаре (граница са Црном Гором) и Ниш–Приштина (граница са Албанијом), као и развој мреже државних путева IБ реда.

Једно од основних планских решења дефинисаних овим планом јесте завршетак изградње ауто-путског правца и активности на ауто-путској рути 4 (SЕETO): граница са Румунијом–Вршац–Панчево (IБ број 10, Е–70) – Београд (обилазница око Београда) – Чачак – Пожега (IA број 2 (Е–763) – Ариље – Ивањица (IБ број 21, Е–763) – Сјеница (Дуга Пољана) – Бољаре (граница са Републиком Црном Гором) (IIА број 197, Е–763).

Уредбом о утврђивању Регионалног просторног плана Златиборског и Моравичког управног округа („Службени гласник РС”, број 1/13) предвиђена је израда Просторног план подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд-Јужни Јадран, деоница Пожега–Бољаре, a израда планске и пројектне документације за планирани ауто-пут представља једну од предвиђених приоритетних активности.

Овим регионалним просторним планом као један од главних потенцијала у области саобраћаја, а у циљу повећања саобраћајне доступности подручја и веза са суседним државама и регионима, издвојени су коридори ауто-путева Е-761 (западноморавски) и Е-763 (Београд – Јужни Јадран). Значај инфраструктурног коридора Београд – Јужни Јадран афирмисан је кроз истицање његове улоге у трансграничном и међурегионалном повезивању, организацији и уређењу простора, развоју туризма и комплементарних делатности, као и развоју саобраћајне инфраструктуре (након изградње ауто-пута Е-763 предвиђено је отварање граничних прелаза I категорије и логистичког центра у зони Сјенице).

Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд – Јужни Јадран, деоница Београд–Пожега („Службени гласник РС”, бр. 37/06, 31/10 и 126/21) обухваћена је територија општине Пожега, односно три катастарске општине које су обухвату овог просторног плана: КО Горобиље, КО Пилатовићи и КО Прилипац. На територијама наведених катастарских општина налази се завршетак деонице ауто-пута Београд–Пожега и почетак деонице Пожега–Бољаре.

Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Парка природе Голија („Службени гласник РС”, број 16/09) утврђене су планске основе организације, коришћења, уређења и заштите простора Парка природе Голија на деловима територија градова Краљево и Нови Пазар и општина Ивањица, Рашка и Сјеница. Наведеним планским документом предвиђена је реализација инфраструктурног коридора Београд – Јужни Јадран, деоница Пожега–Бољаре (Е-763).

На подручју Парка природе Голија задржава се постојећа траса пута М 21.1 (IБ 21) (већим делом неизграђен), чија се траса према Просторном плану Републике Србије за период од 2010. до 2020. године поклапа са „ивањичким” коридором ауто-пута Е-763. Резервисана је траса ауто-пута Е-763 за тзв. варијанту ауто-пута „Исток 1” која од Ивањице до Међуречја прати трасу постојећег државног пута М 21.1. (IБ 21).

Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Увац” („Службени гласник РС”, број 83/10) утврђене су основе организације, коришћења, уређења и заштите подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Увац” на деловима територија општина Ивањица, Нова Варош, Пријепоље, Сјеница, Тутин и града Новог Пазара. У том плану је предвиђена реализација инфраструктурног коридора Београд – Јужни Јадран, деоница Пожега–Бољаре (граница са Црном Гором).

Предвиђено је да ће изградња ауто-пута довести до: повећања саобраћајне доступности (остварила би се најбржа веза Војводине и Средишње Србије са Црном Гором, али и црногорског приморја са коридором Х); интегрисаности подручја у регионално окружење; повезивања са зонама развоја туризма, као и са постојећим и потенцијалним зонама привредног развоја и др. Поред тога, са аспекта заштите природног добра Специјалног резервата природе „Увац” и изворишта реке Увац, процењена је повољнијом варијанта ауто-пута „Исток 1”.

2. ПРИНЦИПИ, ЦИЉИВИ И КОНЦЕПЦИЈА ИЗГРАДЊЕ
АУТО-ПУТА

2.1. Принципи изградње ауто-пута

Изградња ауто-пута E-763 Београд – Јужни Јадран, деоница Пожега–Бољаре директно ће допринети бржем развоју обухваћеног дела региона југозападне Србије и јединица локалне самоуправе које се непосредно везују за овај коридор, у првом реду њиховој саобраћајној и привредној интеграцији са укупним простором Србије. Допринеће и привредном развоју и интеграцији других делова централне, западне, југозападне и јужне Србије који нису у непосредном окружењу инфраструктурног коридора, у првом реду деловима Златиборског, Моравичког и Рашког управног округа. На подручју Просторног плана налазе се привредни и урбани центри Ариље и Ивањица, а у непосредној близини и Пожега и Сјеница. Уз друге мере и програме, њихово саобраћајно интегрисање у простор Србије сматра се једним од главних предуслова бржег привредног и социјалног развоја. Услов за остваривање тог циља, односно за постизање већих позитивних ефеката утицаја инфраструктурног коридора на окружење, јесте изградња и реконструкција попречних саобраћајних праваца које овај простор повезују са Ужицем, подручјем Златиборског управног округа и Републиком Босном и Херцеговином (посебно Републиком Српском) на западу и подручјем Моравичког и Рашког управног округа на истоку. Саобраћајно повезивање подручја Просторног плана са осталим деловима Србије заснива се на планској концепцији Просторног плана Републике Србије и стратешком приоритету изградње државног пута IA реда број 2 (ауто-пута Е-763) као дела руте 4 (SEETO) дуж правца Београд–Чачак–Пожега–Ариље–Иваница–Сјеница (Дуга пољана) – Бољаре.

Изградња, опремање и уређење Инфраструктурног коридора индиректно ће допринети јачању саобраћајних, привредних и других функција Београда, Чачка, Пожеге, Ужица, и већег броја осталих градова и општина, посебно Сјенице, Тутина, Новог Пазара, а тиме и остваривању циљева Просторног плана Републике Србије и укупне стратегије развоја Србије.

Израда Просторног плана и концепција изградње и развоја ауто-пута Е-763 и магистралних инфраструктурних система у коридору базирана је на следећим основним принципима одрживог развоја, и то:

– Принцип одрживог развоја инфраструктуре чијом применом се подстиче равномеран просторни развој, кроз стварање услова за повезивање неразвијених и изолованих подручја са већим насељима и омогућавање њиховог приступа магистралним инфраструктурним системима. У циљу постизања уравнотеженог просторног развоја подразумева побољшање веза између малих градова и руралних области са транс-европским мрежама и саобраћајним центрима, као и активности на повећању регионалне доступности кроз остваривање недостајућих унутаррегионалних веза. Принцип подразумева и спровођење активности изградње телекомуникационих мрежа и елиминисања физичких и других ограничења, са циљем да се свим насељима обезбеди подједнак приступ информацијама;

– Принцип смањивања штетног утицаја на животну средину који подразумева сагледавање квалитета животне средине и дефинисање планских решења којима се она штити од негативних утицаја. При томе је потребно базирати концепт заштите на превенцији и заштити од негативних утицаја који могу настати изградњом ауто-пута и одвијањем саобраћаја, као и функционисањем других магистралних инфраструктурних система у коридору. Примена принципа мора предупредити или ублажити различите врсте штетних утицаја по животну средину, првенствено у погледу заштите од буке, заштите и смањивања емисије штетних гасова и спречавања и смањивања могућих штетних утицаја на животну средину приликом акцидената у коридору.

Поред тога, концепција решења система ауто-пута и других магистралних инфраструктурних система је дефинисана уз поштовање следећих посебних принципа изградње, и то:

– афирмација и доследна подршка политици полицентризма и децентрализације, уз истовремену функционално-развојну интеграцију јединица локалне самоуправе у непосредном окружењу коридора;

– интеррегионално и трансдржавно функционално повезивање регионалних и локалних јединица;

– унапређење саобраћајне доступности као доминантан фактор искоришћења територијалних потенцијала и уравнотеженог развоја;

– јачање конкурентности, што подразумева јачање и функционално профилисање слабо развијених подручја;

– активна имплементација политике учешће јавности у поступку израде и доношења Просторног плана, а нарочито у погледу утицаја на избор појединих планских решења, као и већа транспарентност код одлучивања;

– супсидијарност која представља могућност решавања одређеног проблема на више нивоа одлучивања, односно на оном нивоу одлучивања који ће обезбедити највећу ефикасност;

– стриктно поштовање заштите јавног интереса, јавних добара и јавног простора;

– развој јавно-приватног партнерства, посебно у погледу изградње и коришћења пратећих садржаја за потребе корисника пута на коридору;

– сагледавање економске исплативости кроз израду претходне студије оправданости и студије оправданости;

– обезбеђење безбедности свих корисника ауто-пута, којом се са високим степеном поузданости гарантује сигурност учесника у саобраћају и материјалних добара од евентуалних хаварија;

– прилагођавање европским стандардима при пројектовању и извођењу путева и опреме пута, увођење нових технологија у управљању саобраћајем, формирање квалитетних база података, и др.

2.2. Општи и оперативни циљеви

Општи циљ израде Просторног плана јесте дефинисање планског основа и обезбеђење просторних услова за изградњу, опремање и функционисање ауто-пута Е-763 (деоница Пожега–Бољаре), као и за развој и функционисање других магистралних инфраструктурних система у коридору.

Основни циљеви дугорочног развоја, коришћења и уређења подручја Просторног плана су:

1) утврђивање смерница за размештај и подршке развоју становништва, насеља и активности на подручју Просторног плана, уз уважавање економских, техничко-технолошких, еколошких, социјалних и просторно-функционалних критеријума; и

2) обезбеђење услова за боље функционисање магистралних саобраћајних објеката који се налазе у инфраструктурном коридору, укључујући и њихово евентуално измештање.

Посебни оперативни циљеви су:

– утврђивање планских решења којима се резервише простор за инфраструктурни коридор ауто-пута, утврђује посебан режим заштите коридора и контактних подручја, обезбеђују услови за очување и унапређење квалитета саобраћајне повезаности и доступности насеља, привредних и туристичких комплекса у ширем окружењу ауто-пута и зони његовог утицаја;

– дефинисање односа са осталим наменама и инфраструктурним системима у коридору и зони утицаја ауто-пута, ради боље интеграције и веће улоге ауто-пута и утицаја на привредни и социјални развој окружења;

– утврђивање трасе ауто-пута и саобраћајних веза са мрежом државних и општинских путева у окружењу коридора опредељивањем оптималних локација денивелисаних петљи и денивелисаних укрштања;

– утврђивање алтернативне саобраћајнице ауто-пута, без наплате путарине;

– утврђивање локација функционалних пратећих садржаја ауто-пута – базе за одржавање и наплата путарине;

– утврђивање локација пратећих садржаја за потребе корисника пута – паркиралишта, одморишта и услужни центри;

– усклађивање положаја ауто-пута и осталих постојећих и планираних инфраструктурних система у коридору (водопривреде, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре) и њихових заштитних појасева;

– смањење негативних утицаја ауто-пута на животну средину у коридору ауто-пута и зони његовог утицаја;

– обезбеђење заштите од буке на деловима коридора који пролазе поред насеља;

– очување и унапређење природних, културних и других вредности у коридору;

– пејзажно уређење трасе и објеката ауто-пута и очување карактера предела у коридору;

– очување и заштита регионалних и локалних изворишта водоснабдевања и квалитета воде у водотоцима у коридору и зони његовог утицаја;

– омогућавање остварења одрживог развоја пољопривредне производње у зони утицаја коридора и максимално очување постојећег квалитета пољопривредног земљишта;

– усаглашавање и решавање потенцијалних конфликата везаних за пролазак коридора кроз шуме и шумско земљиште; и

– развој туризма прилагођеног потребама туристичких тржишта и локалног становништва, али и захтевима које транзит на коридору поставља у погледу удобности и безбедности путовања.

Основни задаци у изради Просторног плана су:

– резервисање простора за објекте ауто-пута и утврђивање услова и мера за заштиту и рационално коришћење простора у његовом коридору и зони утицаја;

– ублажавање развојних, физичких (просторних) и еколошких конфликата између ауто-пута (коридора), осталих површина посебне намене и непосредног окружења;

– обезбеђење услова за квалитетно саобраћајно повезивање насеља, постојећих и планираних привредних комплекса и зона са ауто-путем и за развој других саобраћајних праваца који омогућавају повећање квалитета доступности и повезаности насеља и активности у његовом коридору и зони утицаја;

– утврђивање смерница и основа за измену и допуну важећих и израду нових планских документа, као и даљу разраду на нивоу техничке документације; и

– детаљна регулациона разрада планских решења и утврђивање смерница Просторног плана за директно спровођење, на основу којих се могу издати локацијски услови, за коридор и објекте ауто-пута у обухвату Просторног плана за које није предвиђена израда урбанистичког плана. Ови елементи за директно спровођење су неопходни за дефинисање просторне, технолошке или функционалне везе коридора ауто-пута са непосредним окружењем, као и положај и правила уређења, грађења и коришћења објеката и површина у коридору. У ове објекте спадају: деонице ауто-пута, функционални пратећи садржаји ауто-пута и пратећи садржаји за потребе корисника ауто-пута за које је урађена пројектно-техничка документација на нивоу идејног решења.

2.3. Концепција решења система ауто-пута

Планска решења и правила уређења и правила грађења ауто-пута заснивају се на примени европских и домаћих стандарда и добре праксе, у свим фазама планирања, изградње, експлоатације и одржавања ауто-пута.

Дефинисање потребне површине за коридор ауто-пута утврђено је применом следећих критеријума: задовољење просторних услова за смештање и изградњу планираног ауто-пута; утврђивање заштитног безбедносног растојања осталих намена и активности у простору ради њихове заштите од негативних утицаја од објеката ауто-пута на животну средину, у првом реду од буке и аерозагађења; и, обезбеђење заштите основних функција у експлоатацији објеката ауто-пута од негативних утицаја из окружења, у првом реду од непланске изградње, неконтролисаног одлагања отпада и других активности.

Посебан акценат је на безбедности, и то на начин да се са високим степеном поузданости гарантује сигурност учесника у саобраћају и материјалних добара од евентуалних хаварија.

Планиране активности на реализацији ауто-пута представљају функционално и технички усаглашен део ширег стратегијског опредељења постизања већег степена функционалне интегрисаности планског подручја и његово саобраћајно повезивање са регионалним и међународним окружењем.

Путни правац Београд – Јужни Јадран представља крак Транс-европске магистрале (ТЕМ) који на подручју Републике Србије и Црне Горе повезује основни правац ТЕМ-а (од Гдањска до Атине и Истанбула) са Јадранским морем.

У оквиру примарне мреже путева овај путни правац треба да преузме даљинске токове са постојећих државних путева IБ реда број 21 (Нови Сад – Ваљево – Ужице – Бијело Поље) и број 22 (на делу Београд–Чачак), као и пута М-2 (на делу Бијело Поље – Подгорица – Јадранско море). Делови поменутих магистралних праваца припадају и мрежи европских путева и то, Београд – Чачак – Бијело Поље чини правац Е-763 (везни пут у категорији европских путева), а потез Бијело Поље – Подгорица – Јадранско море је у саставу путних праваца Е-80 и Е-65, што значи да представља истовремено део лонгитудинале и трансферзале у прометној европској мрежи путева.

Коридор планираног ауто-пута један је од најзначајнијих саобраћајних праваца у путној мрежи Републике Србије и Балканског полуострва. Повезује најзначајније друштвене и привредне центре, а шири значај овог путног коридора огледа се у томе што он преко Транс-европске магистрале (ТЕМ) чији је крак, пружа европску, а преко луке Бар и медитеранску оријентацију Србије, док кроз повезивање луке Бар са луком Београд на Дунаву повезује Подунавље са Медитераном.

Планирана деоница ауто-пута Пожега–Бољаре представља саставни део постојећег државног пута IА реда број 2 Београд – Обреновац – Лајковац – Љиг – Горњи Милановац – Прељина – Чачак – Пожега – Ариље – Ивањица – државна граница са Црном Гором, у складу са Уредбом о категоризацији државних путева („Службени гласник РС”, бр. 87/23, 24/24, 90/24 и 28/25).

Анализа развијености постојеће путне мреже показала је да је густина мреже државних путева I и II реда у региону испод просека у Републици Србији, док је и густина локалне путне мреже испод просека (Саобраћајна студија Генералног пројекта), што указује да је на предметном простору угрожена функција опслуживања постојеће путне мреже. Због тога је једно од основних полазишта у планирању и пројектовању овог ауто-пута као пута највишег функционалног ранга да не угрози могућност развоја локалне путне мреже, нарочито у зонама насеља.

Израдом и усвајањем Просторног плана обезбеђени су неопходни плански и просторни услови за повезивање Централне и Југозападне Србије, чиме се на даље повезује планско подручје и са међународним окружењем. Поред бољег повезивања са непосредним и ширим међународним окружењем, најзначајнији интрарегионални ефекти реализације коридора ауто-пута огледају се у побољшању регионалне позиције у домену приступачности и у саобраћајном растерећењу мреже постојећих путева и урбаних подручја.

Коридор ауто-пута почиње после денивелисане раскрснице „Прилипац”, саобраћајног чвора који раздваја два ауто-путска правца Е-761 и Е-763, пружа се ка југу долином реке Моравице и дуж постојећег Државног пута IБ реда број 21, обилазећи са источне стране Ариље и Ивањицу, после које се одваја и пружа даље ка југу преко Дуге Пољане, завршавајући се у зони планираног граничног прелаза „Бољаре”.

Коридор ауто-пута се до Ариља и Ивањице пружа по равничарском и благо брдовитом терену, где улази у изразито брдовити и планински терен. После Ивањице коридор ауто-пута улази у планински предео и пролази између падина Јавора на западу и Голије на истоку, пење се на Пештерску висораван, којом се у правцу југа пружа до Дуге Пољане и граничног прелаза Бољаре.

Планирана траса ауто-пута је подељена на једанаест деоница, укупне дужине од 106,3 km. Завршава се зоном граничног прелаза „Бољаре”, чије техничко решење ће бити накнадно дефинисано.

Коридор ауто-пута се највећим делом пружа ван подручја насеља, док се мањим делом пружа у зони насеља, односно тангира грађевинска подручја Ариља и Ивањице. Доминантна функција ауто-пута на подручју насеља јесте вођење транзитних токова и повезивање раскрсница и путне мреже насеља са планираним денивелисаним раскрсницама на ауто-путу. Начин повезивања насеља са ауто-путем је усклађен са функционалним рангом приступног пута, са једне стране и потребама развоја насеља, са друге стране. При томе је коришћен принцип планирања што је могуће мањег броја чворишта, док се саобраћајне потребе стамбених, привредних и пољопривредних објеката и зона разрешавају по потреби развијањем паралелних сервисних саобраћајница.

Ауто-пут је планиран и намењен искључиво за саобраћај моторних возила, са физички раздвојеним коловозима по смеровима, денивелисаним раскрсницама, потпуном контролом приступа, и има најмање две саобраћајне траке и једну зауставну траку за сваки смер.

На подручју Просторног плана, за читаву трасу ауто-пута, планира се и пројектује траса за рачунску брзину од 100 km/h до 120 km/h.

Због потребе униформисања елемената попречног профила на целој траси ауто-пута, уз уважавање прописаних параметaра из важећег Правилника о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута („Службени гласник РС”, брoj 50/11), приликом израде планских решења примењени су следећи основни технички елементи: ширина возне траке 4 x 3,50 – 3,75 m; ширина ивичне траке уз разделно острво 2 x 0,5 m; ширина ивичне траке уз зауставну траку 2 x 0,2 m; ширина разделне траке минимум 1 x 3-4 m; ширина банкине минимум 2 x 1,5 m; ширина зауставне траке 2,5 m; ширина уливно/изливне траке 3,5 m; ширина траке за спору вожњу на нагибима 3,5 m. На деловима трасе где се планира изградња сервисних саобраћајница планиран је коловоз сервисне саобраћајнице од 3–4 m. Наведени технички елементи планираног ауто-пута су дефинисани на основу Идејног решења и елемената Идејног пројекта ауто-пута који је у изради.

Планска решења трасе ауто-пута су базирана и на следећем:

– постојеће урбане садржаје са постојећом оријентацијом приступа на предметни пут организовати повезивањем на сервисне саобраћајнице, а сервисне саобраћајнице водити до чворишта (петљи) ради повезивања на планирани ауто-пут;

– на деловима трасе са изразито пољопривредном наменом површина и у зависности од оријентације парцела и просторног размештаја постојећих атарских путева, обезбедити у оквиру граница јавне површине (путног појаса) додатне просторе за сервисне саобраћајнице или атарске путеве који ће се повезивати на постојећу мрежу. Поред тога пажљивом разрадом осовине и нивелете омогућити денивелације у односу на постојеће категорисане или некатегорисане саобраћајнице, где год је то могуће;

– приликом повезивања денивелисаних раскрсница на постојећу мрежу преко површинских чворишта, предност давати решењима кружних раскрсница.

2.4. Регионални значај коридора ауто-пута и функционалне везе

Према Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године приступачност територије Републике Србије и њених регионалних целина представља један од кључних критеријума за мерење успешности просторног развоја и један је од најважнијих индикатора за одређивање просторних аспеката саобраћајних система. Добра приступачност саобраћајној инфраструктури подразумева координирани развој саобраћајних система и предуслов је побољшања услова за равномеран економски и социјални развој, остваривање уравнотеженог регионалног развоја и полицентричног система урбаних центара.

Повећање приступачности треба да прати умрежавање функционалних урбаних подручја. Токови људи, добара и капитала кретаће се ка великим центрима и њиховим функционалним подручјима, међу којима је процењено да ће Београд да се развија у европски МЕГА 3 центар, Ниш и Приштина као центри међународног значаја, Ужице, Чачак и Нови Пазар као центри државног значаја, а Пожега, Лучани, Ариље, Ивањица, Сјеница, Тутин, Рашка, Нова Варош и Пријепоље у мање урбане центре. Функционално урбано подручје Новог Пазара обухвата територије општина Тутин и Рашка. Пожега и Ариље су обухваћени функционалним урбаним подручјем Ужица, а Лучани функционалним урбаним подручјем Чачка. Мањи урбани центри Ивањица, Сјеница, Нова Варош и Пријепоље се сагледавају као подручје које се развија као полицентричан урбани регион.

Просторним планом Републике Србије идентификоване су развојне осовине формиране дуж постојећих и планираних саобраћајних коридора, међу којима је Западноморавска развојна осовина I ранга на правцу постојећег државног пута и ауто-пута у изградњи (Државни пут IА реда број 5, тзв. „Моравски коридор”), веза са коридором Х-Крушевац – Краљево – Чачак – Ужице – граница Босне и Херцеговине, и развојна осовина II ранга на правцу планираног ауто-пута Пожега – Ариље – Ивањица – Сјеница – граница Црне Горе. Развојном осовином I и II ранга обухваћени су урбани центри Лучани, Пожега и Ариље, развојном осовином II ранга урбани центри Ивањица, и Сјеница, а гравитирају јој и урбани центри Нови Пазар, Рашка, Тутин, Нова Варош и Пријепоље.

Реализацијом планираног ауто-пута од Пожеге до Бољара оствариће се виши квалитет саобраћајне повезаности урбаних центара државног значаја – Ужица, Чачка и Новог Пазара, и виши квалитет приступачности њихових функционалних подручја и полицентричног урбаног региона (Ивањице, Сјенице, Нове Вароши и Пријепоља). Тиме ће се допринети бољој повезаности развојне осовине II ранга са развојним осовинама I ранга – Западноморавском и преко ње развојном осовином дуж коридора Х и другим развојним осовинама II ранга. Подстаћи ће јачање просторно-функционалних веза свих урбаних центара на подручју Просторног плана и у обухваћеним областима са Београдско-новосадском агломерацијом на северу, са Краљевом, Крушевцем и трограђем Јагодина–Ћуприја–Параћин на истоку, као и јачање трансграничних веза са Подгорицом и луком Бар на југу и Сарајевом на западу, а посредно и са Скопљем и луком Солун на југоистоку.

Виши квалитет саобраћајне повезаности и приступачности урбаних центара и њихових функционалних подручја омогућиће интензивнији привредни и интеррегионални развој у правцу веће интегрисаности области у оквиру Шумадије и Западне Србије и овог региона са укупним простором Србије и међународним окружењем.

Подједнаког значаја је очекивани допринос планираног ауто-пута развоју и интеграцији туристичке понуде у склопу туристичког кластера Средишња и Западна Србија. То ће се остварити интензивним развојем туринг туристичког правца у коридору ауто-пута, као и његовим ефикаснијим интегрисањем са туринг правцима ка међународним и националним градским туристичким центрима – Београду, Ужицу, Чачку и Краљеву, Подгорици и Сарајеву.

У непосредном окружењу, ауто-пут ће допринети вишем квалитету доступности и конкурентности примарних туристичких дестинација Голија, са комплетном целогодишњом понудом, и Златар–Пештер са знатним учешћем целогодишње понуде, као и националног бањског туристичког места Новопазарска бања. У склопу наведених примарних туристичких дестинација и туристичких простора регионалног значаја, допринеће развоју следећих туристичких комплекса утврђених Регионалним просторним планом Златиборског и Моравичког управног округа: Чачанско-Драгачевском, Ариљско-Рзавском, Ивањичко-Голијском, Златиборско-Ново Варешком и Пештерско-Увачком.

У ширем окружењу, ауто-пут ће допринети вишем квалитету доступности и конкурентности примарних туристичких дестинација Копаоник, са комплетном целогодишњом понудом, и Дрина–Тара–Златибор, са знатним учешћем целогодишње понуде, као и бањских туристичких места националног/међународног значаја Врњачка бања, националног значаја Матарушка и Јошаничка бања. Допринеће вишем квалитету доступности, конкурентности и активирању бројних туристичких ресурса – заштићених подручја природних вредности (Резерват биосфере Голија–Студеница уписан у Листу резервата биосфере УНЕСКО-МАБ, Рамсарско подручје Пештерско поље уписано у Листу међународно значајних влажних подручја УНЕСКО-Рамсар, Специјални резерват природе Увац, Предео изузетних одлика Озрен-Јадовник, клисура реке Милешевке и др.), непокретних културних добара уписаних на УНЕСКО Листу светског наслеђа (Манастир Студеница, Стари Рас са Сопоћанима, стећци у општини Пријепоље) и других бројних непокретних културних добара од изузетног и великог значаја, акумулација на Увцу и Великом Рзаву, и других туристичких ресурса.

За постизање очекиваних позитивних ефеката утицаја ауто-пута на регионални, привредни и социјални развој и интегрисаност простора неопходно је побољшати квалитет капиларне путне мреже (остали државни путеви и општински путеви) и остварити планирано повезивање те мреже са ауто-путем.

3. ПЛАНСКА РЕШЕЊА

3.1 Положај коридора ауто-пута и план размештаја пратећих садржаја

3.1.1. Положај коридора ауто-пута

Планирана деоница ауто-пута Пожега–Бољаре припада ауто-путу Београд – Јужни Јадран (ауто-пут Е-763), односно представља наставак постојећег државног пута IА реда број 2 деонице Београд–Чачак–Пожега (тзв. ауто-пут „Милош Велики”) на правцу Пожега–Ариље–Иваница–Сјеница (Дуга пољана) – Бољаре. Коридор ауто-пута почиње после денивелисане раскрснице „Прилипац”, која припада деоници ауто-пута Прељина–Пожега и Пожега–Котроман, пружајући се ка југу долином реке Моравице по равничарском и благо брдовитом терену, док после Ивањице улази у планински предео и пролази између падина Јавора на западу и Голије на истоку, пење се на Пештерску висораван, којом се у правцу југа пружа до Дуге Пољане и граничног прелаза Бољаре.

Поред преузимања транзитних саобраћајних токова, највећи значај планираног ауто-пута јесте измештање транзитних токова изван грађевинског подручја Ариља, Ивањице и других мањих насеља.

Због начина пружања планиране трасе ауто-пута и односа са постојећом путном мрежом и грађевинским подручјима насеља, траса ауто-пута је условно подељена на једанаест деоница, укупне дужине од 106,3 km. Завршава се завршном деоницом, односно додатном зоном граничног прелаза „Бољаре”, чија техничко решење ће бити накнадно дефинисано.

Табела 2. Деонице ауто-пута

Наведена подела трасе ауто-пута на деонице је условна и дефинисана само за потребе израде овог плана. У даљим фазама израде техничке документације за ауто-пут, а у складу са техничким карактеристикама, могуће је другачија подела трасе на деонице. Предмет детаљне регулационе разраде овог плана су деонице 1 и 10.

Због конфигурације терена и укрштања са водотоковима и саобраћајницама, планиран је већи број мостова и тунела, на деоницама 1 и 10 (Табела 3. Објекти ауто-пута). Стационаже (дужине) мостова и тунела су дефинисане оријентационо у овом плану и могуће их је променити у даљој разради техничке документације, односно могуће је изменити позиције, дужине или габарите планираних објеката, а у обухвату регулационе линије (путног и водног земљишта) дефинисаног овим планом, ако се том изменом не мењају други технички елементи и решења у окружењу. У даљој изради техничке документације могуће је пројектовати додатне пропусте и пролазе у обухвату планираног путног земљишта (регулационе линије).

Табела 3. Објекти ауто-пута за деонице 1 и 10

3.1.2. Размештај пратећих садржаја у коридору ауто-пута

Пратећи садржаји ауто-пута деле се на:

1) функционалне садржаје путног саобраћаја за одржавање, управљање и обезбеђење бржег, сигурнијег, удобнијег и поузданијег транспорта робе и људи на ауто-путу, и могу бити: базе за одржавање пута, објекти контроле и управљања и објекти наплате путарине;

2) пратеће садржаје за потребе корисника у саобраћају – паркиралишта, одмориштa (уз могућност изградње станица за снабдевање погонским горивом и других садржаја) и услужни центри.

Основни критеријуми за локацију пратећих садржаја у коридору ауто-пута јесу: задовољење основних захтева безбедности саобраћаја – неповољним се сматрају све локације на петљи и у непосредној близини петље и раскрсница; комфор корисника пута и пратећег садржаја – локација пратећег садржаја не сме да представља место „насилног” успорења на путу; и могућност фазне реализације пратећег садржаја у зависности од пораста саобраћаја и неопходних реконструкција.

На једној локацији може бити по правилу једна доминантна функција пратећег садржаја са појединим допунским, компатибилним садржајима са више корисника, са једном улазном саобраћајницом са ауто-пута и једном излазном саобраћајницом на ауто-пут.

Стационажа одређеног садржаја представља оквирну стационажу на средини дужине у односу на излив и улив са ауто-пута. У односу на смер раста стационаже одређене су позиције пратећих садржаја десно/лево.

У изградњи пратећих садржаја у коридору ауто-пута препоручује се поштовање принципа: био-климатске архитектуре и еколошких критеријума са малим степеном утицаја на средину, коришћења обновљивих извора енергије и напредних техника градње које користе сунце за грејање и ветар за климатизацију, као и локалне грађевинске материјале; уклапања у пејзаж и др.

3.1.2.1. Функционални садржаји

Базе за одржавање пута

Базе за одржавање пута имају основну улогу сервисирања свих потребних радова зимског и летњег одржавања пута, а комплементарни су им и објекти у функцији информатике (телефонске везе, регулисање и контрола саобраћаја и сл.).

Утврђују се следећи посебни критеријуми за избор локација база за одржавање пута:

– близина насеља, могућност опремања комуналном инфраструктуром, еколошка погодност;

– функционално растојање. У циљу обезбеђивања нормалног функцио­нисања ауто-пута у року од два сата у току зимског периода, деоница не сме да буде дужа од 60 km, под претпоставком да је брзина уклањања снега 20–30 km/h и да је база оптималне величине;

– могућност манипулисања возила (петље, наплата путарине);

– површина од 1 до 3 ha.

У коридору ауто-пута планиране су базе за одржавање пута:

1) База за одржавање пута „Ариље”, позиционирана у зони после станице за наплату путарине која је саставни део денивелисане раскрснице „Ариље”, на стационажи km 150+300, и поред државног пута IБ реда број 21, на који се прикључује преко кружне раскрснице;

2) База за одржавање пута „Прилике”, поред Државног пута IБ реда број 21, у зони планиране денивелисане раскрснице „Ивањица” на оријентационој стационажи km 167+000;

3) База за одржавање пута „Дуга Пољана” унутар површине планиране за денивелисану раскрсницу „Дуга Пољана” на стационажи km 220+800.

У складу са програмом управљача и потребама одржавања ауто-пута и околне путне мреже, базе за одржавање пута могу бити формиране и у саставу других петљи.

У циљу обезбеђивања сталне проходности и безбедности пута, базе за одржавање имају следеће основне функције:

– редовно одржавање коловоза и њему припадајућих површина (укључујући мање поправке коловоза) и објеката, као и одржавање саобраћајне сигнализације и путне опреме;

– зимско одржавање, које пре свега представља чишћење снега и посипање соли, како би се тиме обезбедила проходност пута;

– свакодневне редовне прегледе коловоза и објеката;

– интервенције у ванредним околностима, као што су „шпиц” у саобраћају и саобраћајне несреће;

– вођење и надзор над саобраћајем.

Поред наведених радова, база за одржавање предвиђене су да изводе и остале радове на одржавању, који се не односе директно на одржавање и надзор над путевима, као што су комплетно одржавање возила и опреме и др.

Објекти контроле и управљања

Објекти и службе контроле и управљања саобраћајем, који имају основну намену надгледања одвијања саобраћаја, полицијске контроле (станице), информационог центра и пружања помоћи (пункта), уобичајено се лоцирају код база за одржавање пута у зависности од њиховог ранга.

Локације објеката контроле и управљања могу се, у складу са програмом развоја ЈП „Путеви Србије”, одредити и у оквиру осталих функционалних садржаја, садржаја за потребе корисника пута или на другим местима у коридору ауто-пута.

За потребе контроле и управљања тунелским деловима деоница ауто-пута планирају се локације посебних тунелских оперативних центара у обухвату путног појаса (портала тунела), а што се даље дефинише техничком документацијом.

Објекти наплате путарине

За обезбеђење затвореног система наплате путарине планирана су наплатна места, и то: чеоно наплатно место ЧНМ „Бољаре” у зони граничног прелаза „Бољаре”; и бочна наплатна места БНМ у зонама планираних петљи.

3.1.2.2. Пратећи садржаји за кориснике ауто-пута

Паркиралишта имају основну функцију обезбеђења сигурног и комфорног путовања, у првом реду одмора и допунску функцију промоције туризма у окружењу. Имају површину 1–2 ha и служе за краће задржавање и предах путника (15–30 мин.). У коридору ауто-пута могуће је формирати паркиралиште у појасу пута, као фазу у реализацији планираног одморишта.

Одмориште има основну функцију обезбеђења сигурног и комфорног путовања, у првом реду одмора путника. Има површину 1–3,5 ha и подразумева дуже задржавање корисника пута (30–90 мин.). На локацији одморишта су раздвојене површине за паркирање путничких возила, аутобуса, теретних возила и ако постоји потреба туристичких возила. Оно садржи све програме паркиралишта, станицу за снабдевање горивом, као и јавни телефон, осветљење и по потреби ресторане, продавнице и др. Слободне површине су предвиђене за одмор и краћу рекреацију корисника пута.

Услужни центри су целовити садржаји који служе за дуже задржавање корисника пута и имају површину 3–5ha. Они се, поред претходно наведених елемената, опремају мотелима, евентуално кампинг простором за рекреативна возила, пумпама за гориво, сервисима и радионицама итд, са комплетним нивоом комуналне опремљености. Приступне саобраћајнице и површине за паркирање возила се раздвајају по врстама возила и карактеру задржавања (издвојено паркиралиште за мотел). Ови садржаји су по правилу атрактивни и за друге кориснике те се обезбеђује и њихов приступ возилима са локалне мреже и паркирање на посебним површинама ослоњеним само на локалну мрежу.

У коридору ауто-пута планирани су следећи садржаји за кориснике ауто-пута:

– услужни центар „Ариље” на стационажи km 148+600 обострано;

– паркиралиште „Трешњевица” на оријентационој стационажи km 161+600 обострано;

– паркиралиште „Ивањица” на оријентационој стационажи km 181+500 лево;

– паркиралиште „Рокци” на оријентационој стационажи km 187+800 десно;

– паркиралиште „Брњица” на стационажи km 217+600 обострано;

– одмориште „Бољаре” на оријентационој стационажи km 254+000 обострано у зони граничног прелаза „Бољаре”.

3.2. План веза ауто-пута са окружењем

Везе ауто-пута с окружењем оствариваће се путем петљи (денивелисаних раскрсница), а остале путне мреже преко денивелисаних укрштања, применом следећих критеријума:

1) обезбеђење веза с ауто-путем на местима укрштања с државним путевима I реда и саобраћајно најфреквентнијим државним путевима II реда или јавним општинским путевима, уз коришћење алтернативних путних праваца;

2) обезбеђење везе са ауто-путем ка градским и општинским центрима у окружењу коридора, по могућности на месту постојећих укрштања са правцима главних градских – насељских саобраћајница;

3) обезбеђење везе са ауто-путем за поједина подручја планирана за развој туризма од међународног и националног значаја и значајне просторно-развојне структуре (привредно-индустријске зоне, робно-транспортни центри и др.).

3.2.1. Петље

Овим просторним планом утврђен је положај следећих планираних денивелисаних раскрсница (петљи), и то:

1) Денивелисана раскрсница „Ариље” на стационажи km 150+300, у функцији везе са постојећим државним путем IБ реда број 21, општинским центром Ариље и околним насељима и привредно-индустријским зонама;

2) Денивелисана раскрсница „Ивањица” на оријентационој стационажи km 167+000, у функцији везе са постојећим државним путем IБ реда број 21, општинским центром Ивањица и околним насељима и привредно-индустријским зонама;

3) Денивелисана раскрсница „Међуречје” на оријентационој стационажи km 185+800, у функцији везе са постојећим државним путем IIA реда број 197 и посредно преко њега са подручјем Парка природе Голија, као и постојећим државним путем IБ реда број 30 и даље ка истоку и клисури Ибра;

4) Денивелисана раскрсница „Дуга Пољана” на стационажи km 220+800, у функцији везе са постојећим државним путем IБ реда број 29, и посредно преко њега са општинским центром и ширим подручјем Сјенице, подручјем Специјалног резервата природе „Увац” и Новом Вароши на западу, односно са Тутином и Новим Пазаром на југоистоку;

5) Денивелисана раскрсница „Карајукића Бунари” на оријентационој стационажи km 240+000, у функцији везе са постојећим државним путем IIA реда број 197 и постојећим државним путем IIA реда број 202 и посредно преко њих са Сјеницом на северозападу и Тутином и Новим Пазаром на истоку.

3.2.2. Денивелисана укрштања

Денивелисаним укрштањима обезбеђује се квалитетно повезивање и проходност мреже осталих државних и локалних путева на подручју коридора ауто-пута и његовог непосредног и регионалног окружења.

Размештај планираних денивелисаних укрштања се утврђује полазећи од следећих критеријума:

– задржавањем постојећих траса свих државних и јавних општинских путева и њиховог денивелисаног укрштања са ауто-путем;

– обезбеђењем денивелисаног укрштања за некатегорисане општинске путеве и атарске путеве (пољски и шумски), с тим да место укрштања може бити померено са трасе атарског пута на дистанци од око 500 m дужине, у ком случају се обезбеђује изградња деонице пута (сервисне саобраћајнице) до погодног места за укрштање;

– размештајем денивелисаних укрштања јавних и некатегорисаних општинских путева са ауто-путем обезбедиће се удаљеност суседних укрштања која није већа од 4 km;

– предност имају подвожњаци, док ће остали надземни водови (водопривредни, енергетски и др.) бити проведени испод трасе у случају да то диктирају локални услови (структура тла, рељеф итд.) и у случају да је наведено техничко решење прихватљиво за субјект у чијој је надлежности надземни вод;

– димензионисање надвожњака локалних путева преко ауто-пута и надвожњака ауто-пута преко другог државног пута омогућиће пролазак свих врста возила (нпр. пољопривредне механизације), за двосмерни саобраћај, уз минималну висину од 4,5 m и ширину од 6 m; димензионисање подвожњака локалних путева испод ауто-пута омогућиће пролазак свих врста возила (нпр. пољопривредне механизације), за двосмерни саобраћај, уз минималну висину од 3,5 m и ширину од 5,5–4,5 m;

– пропусти – мостови (за премошћавање водотока, сувих долина и депресија) предвидеће се по могућству као вишенаменски, са могућношћу коришћења за колски и пешачки саобраћај или пролаз ниске дивљачи (код пропуста);

– инсталације и водови, који су положени уз постојећи државни пут, сместиће се ван путног појаса, а уколико не постоји адекватно решење за њихово измештање, инсталацијама и водовима обезбедиће се посебне мере приступа и заштите.

Денивелисана укрштања дефинисана овим планом (Табела 4.) је у даљим фазама израде техничке документације могуће кориговати у погледу позиције и габарита у оквиру утврђеног јавног земљишта, под условом да не утичу на остале елементе у окружењу. Није могућа измена решења у смислу промене укрштаја из надвожњака у подвожњак или обрнуто, као и изградња нових надвожњака и подвожњака на основу овог планског основа.

Табела 4. Денивелисана укрштања на коридору ауто-пута за деонице 1 и 10

3.2.3. Паралелни алтернативни путни правац

Основне функције паралелног алтернативног путног правца ауто-пута су: обезбеђење алтернативног саобраћајног правца север-југ, ради омогућавања обављања дела саобраћаја на овом правцу без наплате путарине; пријем саобраћаја са попречних путних праваца и усмеравање на ауто-пут преко најближих петљи; и, повезивање државних путева I и II реда и општинских путева и задовољење локалних саобраћајних потреба.

Полазећи од основних функција, положај коридора алтернативног путног правца утврђен је применом следећих критеријума: (а) да се налази у близини коридора ауто-пута и (б) да повезује градске и општинске центре и већа насеља у окружењу коридора.

Коридор алтернативног путног правца пружа се паралелно коридору ауто-пута са деоницама са леве и десне стране.

Основни алтернативни путни правац коридору ауто-пута представља постојећи државни пут IБ реда број 21, који се пружа правцем север-југ паралелно са планираним коридором ауто-пута (са западне стране) и почев јужно од Пожеге повезује насеља дуж коридора, од којих су највећа Ариље, Ивањица и Сјеница. На делу јужно од Сјенице, па све до зоне граничног прелаза „Бољаре”, алтернативни путни правац јесте постојећи државни пут IIA реда број 202.

Допунски алтернативни путни правац коридору ауто-пута, са његове источне стране на потезу од Ивањице до зоне граничног прелаза „Бољаре” представља постојећи државни пут IIA реда број 197.

3.3. Утицај коридора ауто-пута на природу, природна добра, непокретна културна добра, животну средину и мере заштите

3.3.1. Заштита природе и природних добара

На коридору ауто-пута, односно у границама подручја Просторног плана, налазе се два природна добра која сходно одредбама Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21) имају статус заштићеног подручја и статус еколошки значајног подручја на основу Уредбе о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), и то:

(1) Парк природе „Голија”, установљен уредбом Владе 2001. године („Службени гласник РС”, бр. 45/01 и 47/09) на површини 75183 ha на деловима подручја општина Ивањица, Рашка и Сјеница и градова Краљево и Нови Пазар. Доминантни део заштићеног подручја је у режиму заштите III степена (око 70750 ha), док режими заштите II степена (3.880 ha) и I степена (око 550 ha) обухватају сразмерно малу површину. Парк природе одликује се изванредном лепотом и разноврсношћу предела, изузетном културном баштином, богатством шумских и травних екосистема, првенствено добро очуваних букових и смрчевих шума у којима посебну вредност представља планински јавор (Acer heldreichii) Одликује се укупним флористичким диверзитетом од око 1100 врста, од чега су 900 васкуларне биљке међу којима су значајне реликтне и ендемичне врсте (Ilex aquiifolium, Allysum markgrafi, Allysum jancheni, Viola elegantula i Verbascum adamovicii и др.), при чему су врсте панчићева бедреница (Pancicia serbica) и адамовићева мајчина душица (Thymus adamovicii) локални ендемити. На листи Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС”, бр. 5/10, 47/11, 32/16 и 98/16) налазе се 64 строго заштићене биљке а међу њима и недавно на Голији откривена раскошна и медоноснa врста – врес (Calluna vulgaris). Oko 40 је на националној црвеној листи ове категорије живог света. У фауни птица која броји преко 100 врста истичу се шумска шева (Lullula arborea), камењарка (Alectoris graeca), црвенперка (Phoenicurus phoenicurus), црвеноноги прудник (Tringa totanus) и др. Од сисара значајни су слепо куче (Spalax leucodon), алпска ровчица (Sorex alpinus), мрки медвед (Ursus arctos), вук (Canis lupus) и друге, као и видра поред планинских потока. Моравица и притоке на висинама већим од 500 m су станиште поточне пастрмке, мање пјора и пеша, а на мањим висинама двопругасте уклије и поточне мрене.

У оквиру међународног UNESCO MAB програма (Програм „Човек и Биосфера – MaB”), већи део парка природе је 2001. године проглашен за резерват биосфере, први у Републици Србији, на површини око 53800 ha. Уредбом о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), Голија је установљена за еколошки значајно подручје (ЕЗП) као подручје тзв. Emerald мреже (са кодом RS0000030), међународно значајно подручје за биљке (IPA) и птице (RS029IBA), као и подручје одабрано за дневне лептире (PBA – Голија 09). Оса ауто-пута пролази преко подручја Парка природе на његовој западној ивици на дужини од око 1540 m, кроз део подручја у режиму заштите III степена. При томе, већи део ове деонице грађевински се решава тунелом.

(2) Специјални резерват природе „Пештерско поље”, установљен уредбом Владе 2015. године („Службени гласник РС”, број 114/15) на површини 3120 ha, на деловима подручја општине Сјеница и Тутин. Заштитни режим је двостепени а највећи део обухвата режим заштите II степена (2975 ha), док је у режиму заштите III степена сасвим мала површина (око 145 ha). На основу Конвенције о мочварама које су од међународног значаја нарочито као станишта птица мочварица (тзв. Рамсарска конвенција), Пештерске поље је уписано 2006. године, као десето у Републици Србији, у листу Рамсарских подручја на површини око 3420 ha. Заштићено подручје је простор специфичних карстних, флувио-карстних и периглацијалних облика рељефа и хидролошких појава са разноврсним живим светом. Флора је представљена са преко 360 васкуларних биљака од којих су око 70 заштићене Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, док су 22 од њих строго заштићене (Menyanthes trifoliata – грчки тролист, Pedicularis palustris – барски ушљивац, Ranunculus lateriflorus – страноцветни љутић, Triglochin palustre – барски трозубац, Utricularia minor – маламешинарка и др.), међу њима и ендемичне врсте Балканског полуострва (Fumana bonapartei Maire & Petitmengin – фумана, Gypsophila spergulifolia Griseb. – спергулиолиснишлејер, Halacsya sendtneri (Boiss.) Dörfler – цвакија, Potentilla visianii Pančić – висијанијева петопрста и Betonica scardica Griseb. – шарпланински чистац и др.). Те врсте граде бројне заједнице мочварне, тресавске, ливадске и пашњачке вегетације. Ово подручје је станише и 14 врста херпетофауне (водоземаца и гмизаваца). Фауну птица чини 120 врста међу којима се по еколошком значају истичу водених станишта (мали гњурац – Tachybaptus ruficollis, бела рода Ciconia ciconia, сива чапља – Ardea cinerea, барска кокица – Gallinula chloropus, барска шљука – Gallinago gallinago – трстењак рогожар – Acrocephalus schoenobaenus), али су присутне и врсте пашњака и каменитих станишта око језера. Преко 70 врста је строго заштићено, а већи број је на основу Закона о дивљачи и ловству („Службени гласник РС”, бр. 18/10,95/18 – др. закон и 92/23 – др. закон) обухваћен трајном забраном лова. Бројне врсте су на списковима птица Црвене књиге птица Србије, Бернске и Бонске конвенције а на међународној црвеној листи (IUCN, 2004) налази се само прдавац Crex crex, који је сврстан у категорију скоро угрожених врста (NT – Near Threatened). Од посебног су интереса за заштиту бела рода (Ciconiaciconia), чапље и пловуше (Ardeidae, Anatidae), белоглави суп (Gyps fulvus), еја ливадарка (Circus pygargus), прдавац (Crex crex), вивак (Vanellus vanellus), црвеноноги спрудник (Tringa tetanus) и ритска сова (Asio flameus). Поред тога, резерват и ближу околину насељава преко 220 врста бриофита, десетак врста риба, велики број врста инсеката међу којима су најбројнији вилини коњици, затим пијавице (девет врста), слатководне шкољке (10) и слатководни пужеви (15).

Уредбом о еколошкој мрежи Пештерско поље је установљено за део ЕЗП Пештер које укључује Emerald подручје (RS0000037), међународно значајно подручје за биљке (IPA) и птице (Пештер RS028IBA), као и подручје одабрано за дневне лептире (PBA – Пештер 27). IBA подручје Пештер је ширег просторног обухвата од СРП „Пештерско поље” док ПБА Пештер заузима само мали југоисточни део специјалног резервата природе. Коридор ауто-пута пролази северо-западном ивицом Пештерског поља и то кроз специјални резерват природе, зону са режимом заштите II степена, на дужини око 2760 m (расподељено на две деонице, од 2710 и 50 m), а кроз Рамсарско подручје на дужни 3950 m. Такође, траса ауто-пута се пружа кроз IBA подручје Пештер на деловима КО Драгојловиће, Камешница, Рашковиће, Тузиње, Угао и Долиће.

У Дугој долини, карстификованом хидрографски неактивном облику некадашње речне долине Боровштице, између Долића и Црвског, откривена је 2000. године популација врсте зване змајеглавка (Dracocephalum ruyschiana). Ово место на Пештеру представља данас једино станиште те врсте у Србији. Такође, на оближњем станишту је први пут за Србију и Балканско полуострво пронађена биљка и локацијски потврђена Scorzonera purpurea L. subsp. purpureа (која још нема српски назив), реликтна ксеротермна степска врста. Према расположивим локацијским подацима оба станишта су изван граница Просторног плана.

У геоморфолошком погледу, коридор ауто-пута на највећем делу своје дужине (43 km) је долинског карактера јер се пружа уз Моравицу, од Пожешке котлине узводно до ушћа потока Речица (у атару Косовице у подножју Голије). Претежни део овог сектора ауто-пута налази се на падинама десне долинске стране Моравице а мањи пролази алувијалном равни ове реке при чему на два краћа потеза прелази са десне на леву страну. Најнижа тачка долинског сектора коридора је на око 310 m н.в. код ушћа Краваричке реке а највиша на његовом завршетку, на 580 m н.в.

Планински сектор коридора пружа се на дужини 27 km и из долине Моравице пење се на њено развође са левом притоком Ношницом и даље већим делом иде десном страном ове реке или високим развођем на западним огранцима Голије (Ковиље и Карађорђев шанац). Затим прелази развође Моравице и Увца које представља највишу тачку на коридору (топоним Границе – 1330 m н.в.) и пружа се још око 2 km до Великог пландишта (1275 m н.в.) на линији јужних планинских огранака Голије. Морфоскулптура трећег дела коридора је карактера висоравни или платоа и има дужину око 36 km. Он прво пресеца плитке долине Брњичке, Камешничке и Расанске реке и њихова релативно ниска и заравњена развођа на источном ободу Сјеничке котлине, онда пролази равницом у североисточном делу Пештерског поља и код Карајукића бунара савија према западу идући сувом карстификованом долином некадашњег тока понорнице Бороштице у Долићима а затим и кроз предео пештерске висоравни са изразитим богињавим красом на подручја Долића и Бољара. На овом сектору најнижа тачка је у кориту Брњичке реке код Сулажеве ћуприје (око 1090 m н.в.) а највиша у Бољарима, северозападно од Леденице (око 1300 m н.в.).

У геолошкој грађи доминирају стене метаморфног комплекса тзв. Дринско-ивањичког палеозоика (серицит и епидот-хлоритски шкриљци, кварцити, филити, метапешчари, мермери и др.) од кога су изграђени терени планине Голије и највећи део десне долинске стране Моравице. Други по просторној заступљености су масивни кречњаци доњег и средњег тријаса и доњетријаски конгломерати, пешчари, алеврити и глинци на североисточном ободу Сјеничке котлине и тријаски кречњаци на Пештеру, а затим холоцени алувијални седименти (шљункови и пескови) долинске равни Моравице и квартарни (плеистоцени и холоцени) нанос Пештерског поља представљен пролувијалним и органогено-барским седиментима (шљункови, пескови, алеврити, тресет). Приближно једнаког распрострањења су стене јурског офиолитског меланжа (дијабаз-рожне формације) на југоисточном ободу Сјеничке котлине и партије горњокредних кречњака, пешчара и алеврита у долини Моравице низводно од Ивањице. На малим деоницама коридор прелази преко терена изграђених од вулканита (кварцлатити и дацити на Голији) и ултрамафита (серпентинита и серпентиисаних перидотита) североисточно од Пештерског поља.

Коридор ауто-пута пресеца више сталних водотока (Краваричка, Миросаљачка, Трешњевичка, Лисанска, Рашчићка, Будожељска, Брњичка, Камешничка и Тузињска река и др.), али само се Моравица и (у мањој мери) Лучка река карактеришу значајнијим протицајима. Ауто-пут премошћава Моравицу на пет места, од тога на четири места између Ивањице и Ариља. Главни водоток Пештерског поља је понорница Бороштица чије су воде хидро-техничким радовима у самом пољу и прокопавањем тунела концентрисане и преведене у слив Увца.

У педолошком покривачу на коридору ауто-пута највише је заступљен дистрични камбисол (кисело смеђе земљиште) образовано на киселим силикатним стенама (шкриљци, пешчари, еруптиви), а на овој подлози, где су нагиби терена већи а климатски услови неповољнији формирани су ранкери као тип хумусно-силикатних земљишта. Еутрична камбисол земљишта (гајњаче) мање су заступљена, углавном на нижим теренима, на базним и неутралним стенама. На карбонатној подлози (кречњаци, доломит) налазе се кречњачка црница (калкомеланосол), кречњачко-доломитни камбисол (калкокамбисол), а на силикатно карбонатној подлози (лапоровити кречњаци, флиш) образоване су рендзине. У долинској равни Моравице највеће површине су под алувијалним (флувисол) и ливадским земљиштем (хумофлувисол) док су у Пештерском пољу најзаступљеније ритске црнице (хумоглеј) и мочварна земљишта (еуглеј), као и псеудоглеј. Смонице (вертисол) заузимају мале површине на глиновитим језерским седиментима и речним терасама. Земљиште је претежно шумско, с обзиром на преовлађујући облик садашњег и потенцијалног биљног покривача. Пољопривредно земљиште одликује се релативно ниским бонитетом и умереном до ниском плодношћу, осим на деловима коридора у долинској равни Моравице.

Предео обухваћен коридором ауто-пута антропогено је релативно мало измењен на већем делу свог пружања (сектор планине Голије, Сјеничке котлине и Пештерске висоравни). Међутим, на сектору долине Моравице промене предела су израженије и везане су за настанак и развој насеља, пољопривредну делатност, прекомерно коришћење шума и изградњу инфраструктурних и привредних објекта. На подручју Просторног плана, у појасу ширине 2 km, под дрвенастом, шумском и жбунастом вегетацијом је 43,0% од чега шуме заузимају 76,6%. Пољопривредне културе, односно обрадиво земљиште (оранице, баште, воћњаци и др.) је на 24,6% а травни покривач на 26,4% површина. Вештачке површине (изграђени делови насеља, привредних, инфраструктруних и других објеката) и гола земљишта су на 4,8 % простора, а водене и влажне површине на мање 0,9%.

Шуме су највећим делом представљене састојинама букве које су претежно високе, једнодобне или разнодобне. Букове шуме су углавном на вишем, брдском и планинском терену Голије и местимично праве мешовите састојине са китњаком, цером и грабом. Храстове шуме представљене су чистим или мешовитим састојинама цера, китњака и сладуна. У храстовом појасу, посебно поред река, налазе се састојине јасике, јове, врбе и тополе, а у вишим деловима овог појаса и састојине брезе и граба. Местимично се налазе мање површине под изданачком шумом багрема. Четинарске шуме захватају свега 8% укупне површине под шумском вегетацијом и представљене су готово у целости вештачки подигнутим састојинама, највише смрче, мање црног бора и јеле и још мање белог бора и осталих четинара. Чистих природних састојина четинара нема, а присутне су мешовите шуме букве и јеле и мање смрче. Осим на Голији, у атарима села Косовица, Братљево и Ровине, већи комплекс четинарских култура налази се у атару села Брњица, Ступ и Житниће на источном ободу Сјеничке котлине. На Пештерској висоравни, уместо високих или изданачких шума развијени су шибљаци изграђени од већег броја врста дрвећа и жбуња (цер, медунац, грабић, црни јасен, јоргован, црни граб и др.)

Државне шуме на подручју Просторног плана и у његовом окружењу обухватају око 50% површине под шумом и уређене су у оквиру газдинских јединица „Голубац–Дубовац” и „Добрачко-Латвичке шуме” којима газдује ШГ „Ужице” и газдинских јединица „Мучањ”, „Цмиљевац – Букова глава I”, „Оштри врх – Лучка река”, „Клековица”, „Ковиље– Рабровица”, „Јавор–Коравчина”, „Голија–Јавор”, „Цмиљевац – Букова глава II” и „Козник–Нинаја”, којима газдује ШГ „Голија” из Ивањице. Основна намена тих шума је производња дрвета (на највећем делу шумских површина), а затим стална заштита шума (изван газдинског третмана), заштита земљишта од ерозије, заштита природе кроз парк природе, заштита вода и одржавање семенских састојина. Део државних шума је установљен за шуме високе заштитне вредности (High Conservation Value Forests – HCVF), највише у категорији HCVF-1 (подручја која садрже значајне концентрације биодиверзитета), као шуме у функцији одржавања парка природе и семенских састојина и HCVF – 4 (подручја која пружају основне природе користи у критичним ситуацијама), пре свега шуме у функцији заштите од ерозије, сталне заштите шума и заштите вода.

Оса пута прелази преко површина обраслих шумском и жбунастом вегетацијом на око 43 km (40,5% укупне дужине), при чему најмање на сектору Сјеничке котлине и Пештерске висоравни (свега 3 km), у долинском сектору, низводно од Ивањице на око 13 km и на сектору планине Голије, узводно од Ивањице на приближно 27 km. Највећа континуирана површина под шумом, представљеном високим природним и вештачки подигнутим састојинама, кроз коју на дужини око 4,6 km пролази коридор ауто-пута налази се у атарима села Ровине, Глеђица, Смиљевац и Васиљевићи, на уздигнутом међуречју Моравице и Ношнице. Више од половине од укупне дужине трасе обухваћене дрвенастом вегетацијом иде кроз изданачке или девастиране шуме и шибљаке. Према прелиминарном увиду, у појасу пута (регулационом појасу) нема стабала ширине крошње веће од 15 метара, нити веома старих, по димензијама дебла репрезентативних и у другом погледу значајних примерака дендрофлоре. То ће се детаљније проверити у току израде одговарајуће техничке документације, посебно на деловима трасе кроз букове састојине на Голији.

На коридору ауто-пута, у границама Просторног плана, на земљишту које није планирано за изградњу, максимално ће се задржати постојећа намена површина и природне карактеристике подручја, као и пољопривредне, еколошке, рекреативне и пејзажно-естетске функције ораница, башта, воћњака, шума, група и појединачних стабала дрвећа, живица, кошаница и других травних површина. Такође, очуваће се у највећој могућој мери високо зеленило и вреднији примерци дрвећа, шумски екосистеми и комплекси, ливаде и пашњаци, као и природни коридори представљени водотоцима, прибрежном вегетацијом и шумским и жбунастим растињем дуж путева и међа.

Планско подизање зелених појасева поред пута, пре свега у долини Моравице, у Сјеничкој котлини и на Пештеру, одвијаће се тако да се што верније репродукује садашња и по потреби унапред предеона слика подручја. Препоручује се формирање и одржавање вишеспратног (смена дрвореда, жбуња и травних површина) и вишефункционалног заштитног зеленила, од претежно аутохтоних врста, које имају густу и добро развијену крошњу, отпорних на аерозагађење, са израженом функцијом заштите од ветра и средњег и високог домета заштите од буке. Као декоративне врсте могу се користити и неинвазивне и неалергене егзоте уз избегавање познатих алохтоних инвазивних врста дрвећа и жбуња.

При регулацији водотока предност дати тзв. натуралном уређењу и биотехничким мерама, са што мање видљивог бетона, камена и геометријски правилних линија. Мостове и надвожњаке планирати и пројектовати тако да простори испод њих могу бити у функцији несметаног кретања акватичних организама и обезбедити техничко-грађевинска решења прелаза и пролаза за друге врсте животиња, посебно поштујући одредбе Правилника о специјалним техничко-технолошким решењима која омогућавају несметану и сигурну комуникацију дивљих животиња („Службени гласник РС”, број 72/10). Гнезда ретких и угрожених врста птица не смеју се уништавати и оштећивати, а уколико се то не може избећи онда их благовремено изместити на другу локацију.

Планска решења не индикују непожељне промене стања природе, односно вредности живог света (биодиверзитета), геонаслеђа и предела. Планирани просторни развој основне намене подручја као саобраћајног коридора не изазива у значајном обиму и интензитету уништавање и нарушавање дивљих врста и њихових станишта, неповољне промене површина под природном и полуприродном вегетацијом, оштећивање морфолошких и хидролошких обележја.

Са становишта Закона о заштити природе и на њему заснованих режима у заштићеним подручјима, траса ауто-пута је еколошки прихватљива. На подручју Парка природе Голија, ауто-пут на малој дужини (око 1,5 km) пролази кроз просторну јединицу са режимом заштите III степена, у којој законом и Уредбом о режимима заштите („Службени гласник РС”, број 31/12) такви радови и активности нису забрањени. На подручју Пештерског поља, због зоне специјалне намене, чије постојање и функције су чланом 35. став 16. Закона о заштити природе легитимисане као приоритет у односу на режиме заштите природе, траса ауто-пута је планирана на дужини око 2,8 km кроз подручје специјалног резервата природе са режимом заштите II степена (Влада Републике Србије донела је Закључак 05 број 351-4516/2021 од 20. маја 2021. године, којим је изградња ауто-пута Београд-Јужни Јадран, деоница Пожега-Бољаре, установљена за пројекат од посебног значаја за Републику Србију). Изградња саобраћајне инфраструктуре у зонама са режимом заштите другог степена није забрањена већ ограничена, а претходно споменутом уредбом ограничења се оквирно постављају у контекст негативног утицаја на повољнији положај животињских или биљних врста, њихових станишта, природних вредности, лепоту предела и тресетишта. На нивоу доступних сазнања при изради Просторног плана и издатих услова заштите природе, нису идентификовани могући значајни неповољни утицаји на природу у вези са реализацијом пројекта. На коридору ауто-пута и ширем окружењу Просторног плана препоручују се примена мера заштите прописаних законом и подзаконским актима које се односе на еколошки значајна подручја, међународно и приоритетно значајне типове станишта и значајне дивље врсте. Такође, истиче се обавеза поштовања режима заштите на заштићеним природним подручјима који су на основу закона и подзаконског акта установљени актима о проглашењу тих природних добара.

У спровођењу Просторног плана обавезна је примена мера заштите природних вредности, односно дивљих врста и њихових станишта, предела и геонаслеђа прописаних Законом о заштити природе и подзаконским актима, као и другим законима који регулишу заштиту и коришћење природних ресурса, пре свега шума, (ловне) дивљачи и рибљег фонда. Те мере детаљно ће се дефинисати у техничкој документацији, на основу услова Завода за заштиту природе Србије. Такође, студијом о процени утицаја изградње ауто-пута на животну средину испитаће се ефекти изградње и функционисања саобраћајнице на врсте угрожених дивљих биљака, као и животиња и на значајна станишта која евентуално буду идентификована на коридору и у непосредној близини, а посебно на подручју СРП „Пештерско поље”. Утврдиће се конкретне мере њихове заштите, као и ближе мере заштите осталих природних вредности које се установе у појасу пута и његовом непосредном окружењу.

С обзиром да је Пештерско поље уписано у листу међународно значајних мочварних подручја на основу Конвенције о мочварама које су од међународног значаја нарочито као станишта птица мочварица (Рамсарска конценција), у сличним границама као специјални резерват природе, у даљем развоју пројекта посебно ће се истражити и вредновати утицај ауто-пута са становишта одредби овог међународног уговора и планирати потребне мере.

Сходно Закону о заштити природе, уколико се у току радова наиђе на геолошка и палеонтолошка документа (фосили, минерали, кристали и др.) која би могла представљати заштићену природну вредност, налазач је дужан да о налазу обавести министарство надлежно за послове заштите животне средине у року од осам дана од проналаска и предузме мере заштите од уништења, оштећивања или крађе до доласка овлашћеног лица.

3.3.2. Заштита непокретних културних добара

Према подацима из аката о условима чувања, одржавања и коришћења непокретних културних добара, мерама техничке заштите и другим радовима које су за потребе овог просторног плана издали надлежни заводи за заштиту споменика културе, и на основу података Информационог система непокретних културних добара, на подручју Просторног плана и ширем окружењу налази се 11 места (локалитета) или објеката који сходно Закону о културном наслеђу („Службени гласник РС”, број 129/21) и Закону о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон и 99/11 – др. закон, 6/20 – др. закон, 35/21 – др. закон, 129/21 – др. закон и 76/23 – др. закон) имају статус утврђеног (заштићеног) непокретног културног добра (НКД), и то:

1. Велика хумка у Пилатовићима на археолошком локалитету Трњаци; општина Пожега, КО Пилатовићи; старије гвоздено доба, крај 6. и почетак 5. века пре н.е.; археолошко налазиште од изузетног значаја, заштићено 1980. године;

2. Црква свете Богородице у Прилипцу; општина Пожега, КО Прилипац; црквена грађевина из средњег века у близини римске некрополе; споменик културе, заштићен 1974. године;

3. Манастир Ариље са црквом Светог Ахилија; општина Ариље, КО Ариље; задужбина краља Драгутина с краја 13. века; први хришћански храм на том месту посвећен светом Ахилију изграђен у 11. веку; споменик културе од изузетног значаја, заштићен 1947. године;

4. Градина у Радаљеву и Трешњевици, археолошко налазиште са заштићеном околином; општина Ариље, КО Трешњевица, к.п. бр. 2073, 2074, 2077, 2078, 2079, 2080, 2073, 2074, 2077, 2083 и 2084 и општина Ивањица, КО Радаљево, к.п. бр. 1/8, 1/9, 1/10, 1/11, 1/12, /1/13, 1/14 и 1/15; главни елемент археолошког налазишта су остаци средњевековног утврђења које је страдало у пожару крајем 14. века; заштићено 2023. године;

5. Кућа Драгомира Поповића у Свештици; општина Ивањица, КО Свештица; кућа у којој је у младости живео Милинко Кушић, народни херој из НОР-а 1941–1945. године; споменик културе, заштићен 1950;

6. Део градског центра у Ивањици; општина Ивањица, КО Ивањица; стара ивањичка чаршија с краја 19. и почетка 20. века са вредним објектима грађанске, сакралне и инфраструктурне архитектуре (Кушића хан, кућа Јеремића, стари камени мост, црква Светог цара Константина и царице Јелене из 1836. године); просторно културно-историјска целина од изузетног значаја, заштићена 1983. године;

7. Црква Светог Николе у Косовици; општина Ивањица, КО Косовица; мала гробљанска сакрална грађевина на црквеном месту из средњег века, више пута рушена и обнављана; споменик културе, заштићен 1974. године;

8. Црква у Ковиљу архангела Гаврила и Михаила; општина Ивањица, КО Ерчеге; манастир Ковиље чине старија испосничка црква из 13. века посвећена светим архангелима уз коју је у 17. веку призидана црква посвећена светом Николи; споменик културе од великог значаја, заштићен 1964. године;

9. Спасојевића кула у Брњици; општина Сјеница, КО Брњица; спратни утврђени камени стамбено-економски објекат изграђен у другој половини 19. века од стране ђаковичких бегова Имзибеговића, касније у власништву породице Спасојевић; споменик културе, заштићен 2001. године;

10. Црква Вазнесења Христовог у Штављу; општина Сјеница, КО Штаваљ; црквена грађевина подигнута крајем 19. века; споменик културе; заштићен 2000. године;

11. Велика градина у селу Врсјенице и Крће, општина Сјеница, КО Врсјенице и КО Крће; археолошко налазиште на истакнутом купастом узвишењу са остацима утврђења из касноантичког, рановизантијског и раносредњевековног периода (од 4–6.; 9–10. века); заштићено 1994. године.

Од једанаест непокретних културних добара седам су споменици културе, три су археолошка налазишта и једно просторно културно-историјска целина. Три непокретна културна добра су категорисана као добра од изузетног значаја и једно као добро од великог значаја.

У обухвату Просторног плана налазе се два утврђена (заштићена) непокретна културна добра (кућа Драгомира Поповића у Свештици и црква Светог Николе у Косовици). Оба су ван појаса ауто-пута и на удаљености су 340 и 300 m од осе ауто-пута.

Према акту о условима које је издао Завод за заштиту споменика културе Краљево на подручју Просторног плана и његовом ширем окружењу налази се 180 непокретних културних добара, првенствено археолошких локалитета, која на основу закона уживају претходну заштиту. Од тога, њих 14 је у обухвату (границама) Просторног плана а само су два на удаљености мањој од 100 m (локалитет Брњичко брдо у Брњици – 55 и локалитет Турско гробље у Ровинама – 60 m) од осе ауто-пута.

Табела 5. НКД која уживају претходну заштиту на подручју Просторног плана и ширем окружењу

Обавезе инвеститора, извођача радова, установа заштите културних добара и надлежног министарства у односу на непокретна културна добра изван коридора ауто-пута, у његовом ширем окружењу, утврђене су Законом о културним добрима и Законом о културном наслеђу, нису обавезни предмет планског решења, већ елемент планских препорука за спровођење. Овим просторним планом не предвиђају се посебне мере заштите непокретних културних добара (утврђених НКД и НКД која уживају претходну заштиту) ван граница подручја Просторног плана. Њихове локације, заштитни статус и карактеристике имаће се у виду у току главних активности на спровођењу Просторног плана (израда техничке документације и изградња ауто-пута). Препоручују се пажљиво и одговорно планирање и примена свих мера заштите на тим непокретним културним добрима и њиховој заштићеној околини, према Закону о културном наслеђу, Закону о културним добрима, појединачним актима о проглашењу заштите и посебним условима надлежног завода, уколико се закључи да неко НКД може бити под утицајем наведених активности.

Основно планско решење коридора ауто-пута не угрожава интегритет и вредности заштићених НКД и НКД која уживају претходну заштиту а налазе се у обухвату Просторног плана и генерално је прихватљиво у односу на циљеве очувања вредности културног наслеђа. На њиховим локацијама нису предвиђене намене, односно плански садржаји који могу изазвати неповољне или деструктивне промене својстава заштићених и евидентираних објеката и локалитета.

У току израде пројектне документације и извођења радова прибавиће се ближи услови чувања, одржавања и коришћења и утврдити мере заштите НКД од стране Завода за заштиту споменика културе Краљево. Уколико се у току израде техничке документације, или у току радова дође до сазнања о просторно и садржајно меродавним археолошким вредностима које до тада нису биле познате, методе и обим евентуалних археолошких рекогносцирања, односно заштитних истраживања за потенцијално угрожене археолошке локалитете, утврдиће се, такође, у склопу прибављања наведених услова.

Средства за археолошко рекогносцирање терена, потребна заштитна истраживања, археолошки надзор и утврђивања услова и мера заштите обезбеђује инвеститор. Археолошка ископавања и истраживања, сходно Закону о културном наслеђу, могу обављати јавне установе заштите и одговарајуће јавне научне и високообразовне установе. Те установе могу вршити и археолошки надзор, који обухвата стално присуство археолога при земљаном ископу на утврђеним деоницама ауто-пута, идентификовање културних слојева и предмета (из праисторије и историјског времена) и подношење одговарајућих извештаја. Археолошки надзор не постоји као законом дефинисан појам и утврђен институт, али та делатност и услуга већ дуже време представља једну од ставки јавних набавки при инвестиционим активностима. Ради ефикасног организовања археолошког надзора, инвеститор је у обавези да о почетку радова благовремено обавести надлежни завод за заштиту споменика културе.

На местима где се врши уклањање земље, раде ископи, денивелација, насипи и други земљани и грађевински радови, без обзира на дубину, ти се радови морају планирати и изводити уз повећане мере опреза, уз обезбеђење стручног надзора од стране археолога. Откривени или претпостављени материјални археолошки налази и остаци не смеју се уништавати нити се на налазиштима смеју вршити неовлашћена прекопавања, ископавања и дубока заоравања, вађење, одвожење или насипање земље и камена, привремено или трајно депоновање смећа, јаловине и грађевинског материјала, посебно просипања или одлагања штетних, хемијски агресивних, експлозивних, отровних и радиоактивних материја. На новооткривеним локалитетима могу се прописати ручни ископ, стални надзор или заштитна археолошка истраживања. Уколико се због планираних радова не може избегнути трајно уништавање или делимично нарушавање археолошког локалитета, онда се врше заштитна ископавања и истраживања о трошку инвеститора.

За археолошке локалитете на коридору који евентуално буду откривени приликом даљег пројектовања и извођења радова меродавне су следеће одредбе чл. 109. и 110. Закона о културним добрима:

– уколико се у току грађевинских и других радова открију археолошки налази, извођач радова је дужан да одмах прекине радове и о томе обавести надлежни завод за заштиту споменика културе, као и да предузме мере да се налаз не уништи или оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен;

– ако постоји непосредна опасност оштећења археолошких налаза, надлежни завод за заштиту споменика културе ће сходно закону привремено обуставити радове, док се не утврди да ли је односна непокретност или ствар културно добро или није;

– средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра које ужива претходну заштиту које открије приликом изградње, до предаје добра на чување надлежној установи заштите, обезбеђује инвеститор.

3.3.3. Утицај на животну средину и мере заштите

На основу резултата извршене вишекритеријумске анализе планских решења које су предвиђене планским документом, утврђују се смернице за заштиту животне средине које су дате за планирани ауто-пут и пратеће садржаје, односно за оне објекте који по природи свог функционисања могу представљати значајне загађиваче.

3.3.3.1 Опште смернице

– обавезно је стриктно спровођење законске регулативе која се односи на заштиту животне средине и спровођење преузетих међународних обавеза које се односе на сектор саобраћајне инфраструктуре и сектор заштите животне средине;

– потребно је рационално коришћење и уређење простора у оквирима одрживости, заштите јавног интереса, природних и створених вредности, оптимално функционисање планираних садржаја и организовано активирање просторних потенцијала;

– обавезно је на основу Закона о путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/18, 95/18 – др. закон и 92/23) и Правилника о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута („Службeни гласник РС”, број 50/11) предвидети ширину заштитног појаса појаса контролисане градње износи 40 метара са спољне стране заштитног појаса;

– обавезно је спровођење смерница за заштиту животне средине дефинисаних у СПУ и имплементираних у Просторни план и њихова детаљна резрада у процесу имплементације планског документа, односно кроз израду техничке документације и Студију о процени утицаја пројекта ауто-пута на животну средину у складу са законском регулативом;

– обавезно је спровођење мониторинга квалитета животне средине у складу са релевантном законском регулативом и Програмом праћења стања животне средине дефинисаним у СПУ;

– обавезно обезбеђивање надокнаде у складу са релевантним прописима власницима објекта који су директно угрожени реализацијом ауто-пута (заузимање земљишта тј. уклањање објеката на траси будућег ауто-пута и сл.);

– обезбедити едукацију и учешће јавности у свим фазама реализације пројеката у сектору саобраћајне инфраструктуре.

3.3.3.2 Посебне смернице значајне за заштиту чинилаца животне средине и природе

Мере заштите ваздуха

За време извођења грађевинских радова потребно је спровести низ мера како би се негативни утицаји на квалитет ваздуха свели на минимум:

– у циљу спречавања неконтролисаног разношења грађевинског материјала транспортним средствима потребно је спроводити чишћење возила пре изласка на јавне површине као и обавезно прекривање или влажење материјала који се транспортује како не би дошло до његовог развејавања;

– по сувом и ветровитом времену спроводити редовно влажење површина са којим може доћи до развејавања прашине;

– обавезно обезбедити техничку исправност механизације, редовним (по потреби ванредним) техничким контролама норми емисије штетних гасова.

Уколико се у непосредној близини налазе угрожени објекти, пројектном документацијом је потребно предвидети следеће мере:

– формирање зелених заштитних шумских појасева, од различитих засада отпорних на загађење ваздуха;

– израда пројекта пејсажног решења за заштиту од загађења ваздуха у непосредној близини пратећих садржаја ауто-пута (одморишта, станице за снадбевање горивом итд.).

Мере заштите од буке

Претходном анализом утицаја на животну средину Државног пута урађеној за потребе Генералног пројекта, извршена је анализа утицаја саобраћајне буке. На основу прогнозираног саобраћајног оптерећења за будући путни правац и законом прописаног нивоа буке дефинисана је зона заштите од 100 метара. За сва насеља и објекте који се налазе у овој зони, потребно је дефинисати техничке мере заштите чија реализација мора бити предмет Идејног пројекта, односно Студије о процени утицаја пројекта на животну средину. Потребно је извршити моделовање саобраћајне буке и на основу резултата предвидети дужину потребних конструкција за заштиту од буке у близини насељених места и објеката, и друге мере у току изградње и у току експлоатације које су неопходне за умањење утицаја буке на околину.

У току извођења радова потребно је преузети следеће мере заштите:

– спроводити редован мониторинг буке у непосредној близини градилишта;

– захтевати од извођача радова да поштује мере ублажавања од буке;

– приликом извођења радова користити модерну опрему са пригушивачима буке (опрема која задовољава захтеве Директиве EC/2000/14);

– придржавати се уобичајних радних сати у току дана;

– у близини насеља рад са бучном опремом треба да буде ограничен, обавезна употреба заклона.

Пре пуштања ауто-пута у функцију, а на основу локацијских услова, урадити техничку документацију за техничке мере заштите од буке унутар појаса пута (Пројекат за грађевинску дозволу техничких мера заштите од буке и Пројекат за извођење техничких мера заштите од буке), при чему обезбедити следеће мере заштите:

– на местима где долази до прекорачења саобраћајне буке, у близини насељених места и објеката, потребно је планирати техничке мере заштите – конструкције за заштиту од буке;

– конструкције за заштиту од буке морају задовољавати акустичне, конструктивне и визуелне карактеристике;

– конструкције је потребно димензионисати и реализовати за плански период од најмање десет година, са могућношћу етапне надоградње.

Мере заштите тла

Земљиште на подручју плана је релативно очувано од загађења и великим делом погодно за производњу хране. Ради заштите и спречавања неповољног утицаја на квалитет земљишта потребно је предузети следеће мере:

– ради заштите пута од спирања и одроњавања, предвидети озелењавање травом, шибљем и другим аутохтоним растињем која не угрожава прегледност пута косина, усека, засека и насипа, као и друге косине у путном земљишту на локацијама где је то могуће и ако карактеристике терена то омогућавају;

– у циљу заштите пољопривредног земљишта, све радове и интервенције на изградњи планираног пута ограничити на коридор пута уз предузимање свих потребних мера превентивне заштите;

– израдити План управљања отпадом за потребе исходовања ГД, а према Уредби о начину и поступку управљања отпадом од грађења и рушења („Службени гласник РС”, бр. 93/23 и 94/23 – исправка);

– хумусни материјал који ће бити скинут приликом изградње пута потребно је користити за хумузирање косина насипа. Начин и место његовог депоновања утврдити приликом израде пројектно-техничке документације;

– приликом изградње избећи непотребно збијање тла;

– увести забрану отварања неконтролисаних приступних путева појединим деловима градилишта;

– све манипулације нафтом и њеним дериватима у току процеса градње, неопходно је обављати на посебно дефинисаном месту уз максималне мере заштите како не би дошло до просипања;

– у случају да током радова на локацији дође до хаваријског изливања горива, уља и др. опасних и штетних материја и супстанци, неопходно је Пројектом за извођење предвидети благовремену евакуацију загађеног земљишта на место и под условима надлежне комуналне службе и тренутну санацију терена;

– сва амбалажа за уље и друге нафтне деривате сакупљати и односити на контролисане депоније извођача радова, са којих се контролисано односи преко овлашћеног комуналног предузећа;

– обавезно је паркирање машина само на уређеним местима;

– уколико дође до загађења тла уљем и нафтним дериватима, на тим местима обавезно се уклања део земљишта и односи на депонију предвиђену за такву врсту отпада;

– забрањено је прање машина и возила у зони радова;

– забрана прања миксера и одстрањивање преосталих делова бетонске масе на било које површине ван непосредне површине пута;

– за сва позајмишта и депоније израдити потребну техничку документацију (пројекти рекултивације);

– изградити контролисани систем одвођења атмосферских вода са коловоза до сепаратора за пречишћавање.

Мере заштите вода

Заштита вода и њихово коришћење остварује се у оквиру интегралног управљања водама спровођењем мера за очување површинских и подземних вода и њихових резерви, квалитета и количина. Воде се могу користити, а отпадне воде испуштати уз примену одговарајућег третмана, на начин и до нивоа који не представља опасност од загађивања. Мере заштите вода обезбеђују спречавање или ограничавање уношења у воде опасних, отпадних и других штетних материја, праћење и испитивање квалитета површинских и подземних вода, као и квалитета отпадних вода и њихово пречишћавање. Ради заштите и спречавања неповољног утицаја ауто-пута на квалитет вода потребно је предузети следеће мере:

– на деловима трасе које тангирају санитарне зоне заштите водоизворишта, или зону планиране бране са акумулацијом „Рокци” на водотоку Ношница , водног објекта који треба да има вишенаменски карактер у складу са Уредбом о утврђивању Водопривредне основе Републике Србије и Законом о просторном плану Републике Србије, доследно примењивати све одредбе Закона о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 и 95/18 – др. закон) и Правилника о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, број 92/08);

– пројектно-техничком документацијом и Студијом о процени утицаја пројекта на животу средину предвидети решење обезбеђивања изворишта подземних и површинских вода и заштиту водоносних слојева од загађења;

– обавезно је очување квалитета површинских и подземних вода у складу са захтеваном класом квалитета, у складу са Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 50/12);

– у близини водотокова кориситити само квалитетан материјал за насип, као што је шљунак без примеса земље или других нечистоћа;

– приликом израде техничке документације предвидети зоне од биљног покривача између саобраћајнице и водних тела;

– испуштена вода у реципијент квалитетом мора да одговара прописима у области управљања водама, што се доказује пројектом за водотокове и подземне воде;

– пројектно-техничком документацијом предвидети заштиту од ерозије и седиментације;

– на местима укрштања ауто-пута са водотоком мора обезбедити протицање меродавних рачунских великих вода грађењем пропуста и мостова;

– Државни пут не сме прекинути водоносне слојеве, уколико пресеца техничком документацијом предвидети дренажни слој којим ће се сачувати континуитет водоносног слоја;

– одводњавање атмосферске воде мора да се обезбеди контролисаним системом одвођења атмосферских вода са коловоза до сепаратора за пречишћавање пре упуштања у реципијент;

– сви објекти који су у функцији ауто-пута, ако испуштају отпадне воде у водоток (угоститељски објекти, администартивни, радионице, сервиси) морају обезбедити третман вода до друге категорије по свим параметрима дефинисаним категоризацијом водотокова;

– приликом пројектовања система за одводњавање отпадних вода са коловозне површине посебну пажњу обратити на местима укрштања ауто-пута са водотоковима ради спречавања директног изливања штетних материја у реципијенте;

– доношење акта који регулишу обим и временске интервале поступка контроле, чишћења и према потреби поправака објекат одводњавања површинских вода и објеката за њихово причишћавање;

– при регулацији водотока предност дати тзв. натуралном уређењу и биотехничким мерама, са што мање видљивог бетона, камена и геометријски правилних линија регулације;

– за потребе уређења и изградње планираних објеката, предвидети све неопходне земљане и хидротехничке радове, тако да се обезбеди заштита од атмосферских и подземних вода. При томе водити рачуна да се не угрози мелиорационо-дренажна функција постојећих канала. У том смислу, очувати канале пo постојећим трасама и профилима, или их евентуално реконструисати или доградити према одређеним потребама, тако да пo свим хидротехничким елементима и даље задовољавају потребе функционисања дела мелиорационог система, као и потребе одводњавања;

– обезбедити ширину приобалног земљишта прописану законом. У случају заштите добара посебних вредности и капиталних објеката, обављања других послова од општег интереса, других потреба за заштитом вода, акватичних и приобалних врста, уређења вода, итд. може се одредити другачија ширина одлуком надлежног органа;

– водно земљиште се може користити за изградњу водних објеката, постављању уређаја намењених уређењу вода, одржавању корита водотока и водних објеката, спровођење заштите од штетног дејства вода, a за остале намене у складу са законом и у складу са прописаним забранама, ограничењима права и обавезема за кориснике водног земљишта и водних објеката, одлагања и депоновања дрвне масе, и сл. на водном земљишту, прања механизације и возила и сл. радови који утичу на квалитет вода, стабилност и функционалност водних објеката, итд;

– активности у водном земљишту предвидети у складу са прописаним забранама, ограничењима права и обавезама за кориснике водног земљишта, уз услов да се приликом спровођења активности не погоршава водни режим, не утиче на стабилност и функционалност водних објеката, не ремети пролаз великих вода и омогућава спровођење одбране од поплава;

– за разне активности које су планиране у обухвату Просторног плана, a које могу утицати на водни режим потребно je исходовати водна акта у посебном поступку.

Мере заштите природних добара, флоре и фауне

У току израде техничке документације и извођења радова на изградњи ауто-пута потребно је спровести мере заштите природних добара биодиверзитета, предела и геонаслеђа, а пре свега:

– планирати заштиту и обезбедити очување обухваћених делова ПП „Голија” и СРП „Пештерско поље” у складу са законом, подзаконским актима и мерама заштите прописаним актима о проглашењу и плановима управљања тих подручја; размотрити могућност изузимања делова СРП „Пештерско поље” приликом прецизног утврђивања трасе ауто-пута за деоницу 11 током накнадне детаљне разраде;

– максимално очувати намену површина и природне карактеристике екосистема ЕЗП „Голија” и ЕЗП „Пештер”;

– применити одредбе Правилника о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување („Службени гласник РС”, број 35/10), посебно у обухвату СРП „Пештерско поље”;

– очувати морфолошке и хидролошке особине подручја у природном и блиско-природном стању уз веће и мање водотоке и канале;

– забрањена je промена морфолошких особина подручја од којих зависи функционалност еколошких коридора;

– очувати континуитет водотокова, присуство подземних и надземних вода у природним и вештачким депресијама (посебно важно за Пештер), крајпоточну и мочварну вегетацију, ретке камењаре и суве ливаде, као и специфичне структуре и функционалну повезаност свих станишта;

– очувати пољопривредне, еколошке, рекреативне и пејзажно-естетске функције ораница, башта, група стабала, појединачних стабала импозантних димензија, живица, међа, кошаница, воћњака, травних површина, бара и зелених површина чија структура и намена подржава функције еколошких коридора;

– у што већој мери очувати високо зеленило и вредније примерке дендрофлоре (појединачна стабла), шумске екосистеме и комплексе, ливаде и пашњаке и мало измењене природне целине које су повезане водотоцима и крајречном вегетацијом и вегетацијом поред путева, као и постојеће зелене површине дуж коридора ауто-пута и пратећих саобраћајница;

– планирати висок ниво квалитета животне средине уз поштовање начела заштите животне средине дефинисана чланом 9. став 1. Закона о заштити животне средине, како би се могући негативни утицаји изградње и коришћења предметног државног пута и пратећих садржаја на ближу и даљу околину свели на најмању могућу меру;

– обезбедити очување станишта ретких и угрожених биљних врста у ближем окружењу коридора ауто-пута, као што су врес (Calluna vulgaris), који се налази у режиму заштите III степена у ПП „Голија” и змајеглавка (Dracocephalum ruyschiana), евидентирана у оквиру ЕЗП „Пештер” у складу са Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС” , бр. 5/10, 47/11, 32/16 и 98/16). У циљу заштите, на првом месту нису дозвољени објекти и радови који могу нарушити физички интегритет локалитета и/или станишта тих врста;

– ширину инфраструктурног коридора и техничка решења изградње ауто-пута и паралелног вођења и начина укрштања траса и водова унутар инфраструктурног коридора, усагласити са свим важећим стандардима и прописима;

– раздвојити функције, зоне и објекте који се међусобно угрожавају одређивањем неопходних заштитних растојања;

– није пожељна значајнија прекомпозиција предеоних елемената у смислу девастације, додатне фрагментације и изолације природних целина;

– у случају нарушавања или фрагментације станишта угрожених и ретких биљних и/или животињских врста, неопходно je применити компензацијске мере;

– омогућити несметану комуникацију дивљих животиња са обе стране коридора, нарочито строго заштићених и заштићених дивљих врста, ловних врста и врста везаних за влажна станишта;

– техничка решења реализовати у складу са Правилником о специјалним техничко-технолошким решењима која омогућавају несметану и сигурну комуникацију дивљих животиња („Службени гласник РС”, број 72/10);

– просторе испод мостовних конструкција предвидети у функцији еколошких пролаза за животиње;

– изградња прелаза и пролаза за животиње je неопходна у зони између Пожеге и Ивањице, дуж тока Моравице, ради уздужне и попречне комуникације акватичних организама (рибе, водоземци, видра итд.), као и у зони планинског масива Голије, до изласка на Пештерску висораван;

– површине изнад тунела планирати у функцији прелаза односно миграторних коридора за вука, мрког медведа и друге дивље копнене животиње;

– регулацију делова водотока преко којих треба да пређе траса ауто-пута предвидети у складу са биотехничким мерама заштите;

– није дозвољено уништавање и/или уклањање гнезда ретких и угрожених врста птица, нарочито у периоду гнежђења, a предвидети и очување њихових одморишта и зимовалишта;

– планско подизање зелених појасева треба да се одвија у складу са предеоним карактеристикама подручја. Формирати и одржавати континуални појас мултифункционалног (заштита од спирања и одроњавања и др.) вишередног (дрвореди у комбинацији са жбуњем, озелењавање травом, шибљем и другим аутохтоним растињем) заштитног појаса зеленила од врста. отпорних на аерозагађење које својим јестивим плодовима не привлаче животиње, са израженом функцијом заштите од ветра и средњег и високог ефекта редукције буке;

– приликом озелењавања простора, предност дати аутохтоним врстама, које имају густу и добро развијену крошњу, a као декоративне врсте могу се користити и врсте егзота прилагођене локалним условима; није дозвољена примена инвазивних алохтоних и алергених врста биљака;

– у току израде студије о процени утицаја пројекта на животну средину дефинисати одговарајуће поступке и мере заштите, превенције акцидената и умањење негативних ефеката изградње и коришћења ауто-пута (бука, загађење ваздуха, вибрације, светлосно загађење). За потребе израде студије о процени утицаја пројекта на животну средину, требало би детаљно обрадити све елементе флоре и фауне унутар инфраструктурног коридора и прикупити флористичко-вегетацијске податке, како би се избегло евентуално уништавање значајних станишта. Предлаже се израда студије о праћењу стања врста и популација са посебним мерама заштите;

– предвидети интегрисано управљање атмосферским водама и размотрити могућност рециркулације пречишћених отпадних и атмосферских вода као техничке воде;

– утврдити и оценити инжењерскогеолошке и хидрогеолошке одлике терена и елиминисати штетне утицаје геолошких и техногених процеса на животну средину;

– у даљој разради планске и техничке документације дефинисати инжењерскогеолошке услове којима ће се омогућити стабилност тла у току изградње и коришћења ауто-пута, са циљем спречавања могућности ерозије и инжењерскогеолошких процеса у непосредном окружењу ауто-пута;

– уколико се током радова на деоници ауто-пута наиђе на геолошко-палеонтолошка документа или минералошко-петролошке објекте, за које се претпоставља да имају својство природног добра, извођач радова je дужан да, сагласно члану 99. Закона о заштити природе, у року од осам дана обавести Министарство заштите животне средине, као и да предузме све мере заштите од уништења, оштећења или крађе до доласка овлашћеног лица;

– ради ублажавања штетних последица по природу услед изградње ауто-пута, утврдити и спровести компензационе мере у складу са чланом 12. Закона о заштити природе и подзаконским актима на деоницама ауто-пута кроз заштићена подручја и подручја еколошке мреже (посебно у обухвату заштићеног подручја Специјалног резервата природе „Пештерско поље”);

– при коришћењу, уређењу и заштити планског подручја, морају се узети у обзир и поштовати одредбе Закона о шумама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 89/15 и 95/18 – др. закон), односно максимално очувати шуме и шумско земљиште као добро од општег интереса; неопходне промене намене шума и шумског земљишта за потребе изградње ауто-пута спровести у складу са чланом 10. Закона о шумама;

– ради очувања шума забрањена је сеча стабала заштићених и строго заштићених врста дрвећа; самовољно заузимање шума; уништавање или оштећење шумских засада, ознака и граничних знакова, као и изградња објеката који нису у функцији газдовања шумама; одлагање смећа, отровних супстанци и осталог опасног отпада у шуми, на шумском земљишту на удаљености мањој од 200 m од руба шуме, као и изградња објеката за складиштење, прераду или уништавање смећа; предузимање других радњи којима се слаби приносна снага шуме или угрожавају функције шуме; одводњавање и извођење других радова којима се водни режим у шуми мења тако да се угрожава опстанак или виталност шуме;

– сходно Правилнику о шумском реду („Службени гласник РС”, бр. 38/11, 75/16, 94/17 и 87/21) сеча стабала, израда, извоз, изношење и привлачење дрвета и други начин померања дрвета са места сече, врше се у време и на начин којим се обезбеђује најмање оштећење околних стабала, подмлатка, земљишног покривача, остале флоре, фауне и објеката, као и спречавање загађивања земљишта органским горивима и моторним уљем. За било какву активност у шуми и на шумском земљишту у државној својини потребно је прибавити сагласност ЈП „Србијашуме”;

– као компензацију за шумску вегетацију која буде уклоњена приликом радова подићи шумске засаде на другом месту, у складу са законом и подзаконским актима;

– локације, величину, век трајања и санацију позајмишта, мајдана и депонија земље, камена и другог грађевинског материјала, прилагодити основном циљу избегавања и смањења негативних ефеката изградње на природу, посебно на подручјима еколошке мреже, влажним и воденим екосистемима са обалним појасом и стаништима од приоритетног значаја за заштиту;

– очувати постојеће зелене површине дуж коридора планираног ауто-пута и предвидети подизање нових зелених појасева у складу са предеоним карактеристикама подручја. Формирати и одржавати појасеве заштитног вишеспратног аутохтоног зеленила (дрвореди у комбинацији са жбуњем и зеленим површинама) од врста отпорних на аерозагађење, са израженом функцијом заштите од ветра и средњег и високог ефекта редукције буке;

– забрањено је одлагање отпада на подручјима еколошке мреже, влажним и воденим екосистемима са обалним појасом, као и отварање нових експлоатација тресета на преосталим тресавским површинама.

Мере заштите културних добара

Заштита утврђених непокретних културних добара и њихове заштићене околине и добара која уживају претходну заштиту на подручју Просторног плана и у ширем окружењу обезбеђује се на основу закона којим се уређују културна добра и закона којим се уређује културно наслеђе, а у складу са условима Републичког завода за заштиту споменика културе и Завода за заштиту споменика културе Краљево, сходно законом утврђеним надлежностима и обавезама тих установа.

За НКД на подручју Просторног плана утврђују се, на првом месту, следеће мере:

– за све радове на заштићеним непокретним културним добрима и у њиховој непосредној околини неопходно je прибављање услова Завода за заштиту споменика културе Краљево као територијално надлежног;

– на културним добрима не може се вршити раскопавање, рушење, преправљање или други радови који могу да наруше њихова својства без претходно утврђених посебних услова за предузимање мера техничке заштите и сагласности на техничку документацију;

– сви радови се морају прилагодити захтеву очувања и унапређења карактеристика предела у околини НКД;

– не могу се изводити радови који угрожавају параметре статичке сигурности;

– није дозвољено постављање монтажних киоска, надземних електро и ТТ водова и, контејнера и објеката трајног и привременог карактера који својим изгледом, габаритом, карактером или наменом могу да компромитују културне вредности НКД или деградирају изграђене и природне елементе његове заштићене околине;

– на наведеним просторима и у њиховој непосредној околини (пречник 300 m) није дозвољено извођење било каквих земљаних радова без посебних услова Завода за заштиту споменика културе Краљево а извођење тих радова и промена облика терена могући су након претходно обезбеђених археолошких истраживања, уз адекватну презентацију налаза;

– није дозвољено неовлашћено прикупљање археолошког материјала, уклањање или измештање старих споменика на гробљима (античким, средњовековним и нововековним некрополама) без сагласности службе заштите, складиштење материјала и стварање депонија у непосредној близини споменика старих гробаља (античких, средњовековних и нововековних некропола);

– нa НКД која уживају претходну заштиту или су добра под претходном заштитом и у њиховој непосредној околини, на удаљености до 150 m није дозвољено извођење земљаних радова без посебних услова завода;

– на местима где се врши уклањање земље, раде ископи, денивелација, насипи и други земљани и грађевински радови, без обзира на дубину, ти се радови морају планирати и изводити уз повећане мере опреза, уз обезбеђење стручног надзора од стране археолога;

– откривени или претпостављени материјални археолошки налази и остаци не смеју се уништавати нити се на налазиштима смеју вршити неовлашћена прекопавања, ископавања и дубока заоравања, вађење, одвожење или насипање земље и камена, привремено или трајно депоновање смећа, јаловине и грађевинског материјала, посебно просипања или одлагања штетних, хемијски агресивних, експлозивних, отровних и радиоактивних материја;

– на новооткривеним локалитетима могу се прописати ручни ископ, стални надзор или заштитна археолошка истраживања;

– уколико се због планираних радова не може избегнути трајно уништавање или делимично нарушавање археолошког локалитета, онда се врше заштитна ископавања и истраживања о трошку инвеститора;

– у случајевима где се планирани објекти и радови налазе у непосредној близини локалитета који уживају претходну заштиту, надлежни завод ће пo посебном захтеву који садржи тачну локацију, утврђену на основу теренске проспекције, a у односу на близину и тип локалитета прописати меру заштитних археолошких истраживања или праћења радова; трошкове рекогносцирања, праћења радова, ископавања и конзервације откривеног материјала сноси инвеститор;

– уколико се на простору који није дефинисан као археолошки локалитет у оквиру Просторног плана током земљаних радова наиђе на археолошки материјал инвеститор/извођач је у обавези да обустави радове и хитно обавести надлежни завод и да предузме мере заштите како налаз не би био уништен и оштећен;

– након увида у материјал стручно лице надлежног завода има права да обустави радове и пропише извођење заштитних археолошких истраживања.

Мере заштите у случају удеса и ванредних ситуација

С обзиром на чињеницу да постоји вероватноћа удеса возила која транспортују опасне материје неопходно је предвидети посебне мере заштите у таквим ситуацијама. Низ мера које су планиране у склопу опште заштите животне средине имају свој пуни смисао и обезбеђују значајну поузданост читавог система и у случајевима хаваријских загађења. Насипи преко пет метара, мостови преко водотокова представљају најугроженија места на ауто-путу на којима постоји највећи ризик од загађења услед акцидента. Имајући у виду значај подручја кроз које пролази траса будућег ауто-пута потребно је да се још у фази планирања и пројектовања објекта предвиде мере превенције и мере санације.

Мере превенције:

– обавезно предвидети техничке мере заштите у попречном профилу пута (попуњавајући слојеви, хидроизолациони слојеви);

– студијом процене утицаја на животну средину обавезно предвидети мере заштите у фази градње и у фази експлоатације;

– обавезно предвидети мере ограничења брзине за возила која превозе опасне терете које су предвиђене Законом о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – УС, 55/14, 96/15 – др. закон, 9/16 – УС, 24/18, 41/18, 41/18 – др. закон, 87/18, 23/19, 128/20 – др. закон, 76/23 и 19/25) и Законом о транспорту опасног терета („Службени гласник РС”, бр. 88/10, 104/16 – др. закон, 83/18 – др. закон);

– потребно је планирати депоновање одређених количина сорбента и одговорајуће механизације у бази за одржавање деонице Државног пута;

Мере санације:

– у фази планирања и пројектовања треба предвидети мере евакуације и неутрализације токсичних супстанци;

– у случају хаварије возила са опасним теретом (у прашкастом, грануларном, течном или гасовитом стању) саобраћај обавезно зауставити, пребацити на другу траку Државног пута и послати захтев специјализованој служби у најближем месту или бази за одржавање или МУП – Србије Сектор за ванредне ситуације;

– потребно је оганичити истицање опасне материје;

– потребно је ограничити изливену течност на простор на који се излива;

– прикупљене материје третирати са посебним поступцима регенерације и њихово депоновање на специјализоване депоније;

– обавезна употреба специјалних сорбенаса и других средства за деконтаминацију терена и санирање последица на месту изливања опасних материја;

– уколико дође до загађења у границама и ван граница путног појаса обавезно применти методе ремедијације како земљишта тако и подземних вода уколико дође до контакта;

– техничком документацијом предвидети превентивне и оперативне мере заштите, реаговање и поступке санације за случај хаваријског изливања опасних материја у околину, превенцију као и обавезу и мере заштите и санације.

За превентивну заштиту од пожара, као и његово успешно елиминисање, примењиваће се Законом o заштити од пожара („Службени гласник РС”, бр. 111/09, 20/15, 87/18 и 87/18 – др. закон) којим су утврђене мере и критеријуми противпожарне заштите. Дужи тунели предстваљају најугроженије објекте од пожара па је, приликом израде техничке документације, потребно израдити Елаборат о заштити од пожара и прибавити у складу са Законом о заштити од пожара Сагласност на техничку документацију Министарства унутрашњих послова – Сектора за ванредне ситуације.

У случају изградње нових севесо постројења/комплекса, a у складу са Правилником о садржини политике превенције удеса и садржини и методологији израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса („Службени гласник PC”, број 41/10), као полазни основ за идентификацију повредивих објеката разматра удаљеност од минимум 1000 m од граница севесо постројења, односно комплекса, док се коначна процена ширине повредиве зоне – зоне опасности, одређује на основу резултата моделирања ефеката удеса.

Идентификација севесо постројења/комплекса вршити на основу Правилника о листи опасних материја и њиховим количинама и критеријумима за одређивање врсте докумената које израђује оператер севесо постројења, односно комплекса („Службени гласник РС”, бр. 41/10, 51/15 и 50/18).

3.4. Утицај коридора ауто-пута на функционисање насеља и развој привреде

Становништво и мрежа насеља

У непосредном окружењу Просторног плана, које чине катастарске општине кроз које пролази коридор планираног ауто-пута, је према последњем Попису (2022. године) живео 41.991 становник, што је за око 3.400 становника мање у односу на претходни Попис из 2011. године, односно око 7.160 становника (око 15%) мање у односу на период од пре 20 година (Попис 2002. године). Просторним планом су обухваћени делови четири општине: Пожега, Ариље, Ивањица и Сјеница. На основу података најновијег Пописа, од укупног броја становника у непосредном окружењу Просторног плана 52% живи у 23 насеља општине Ивањица; 33% у 12 насеља општине Ариље; 8% у 25 насеља општине Сјеница и 7% у пет насеља општине Пожега.

Посматрано по обухваћеним јединицама локалне самоуправе, демографска слика је неповољна. Сва насеља су депопулациона, укључујући и два општинска центра Ариље и Ивањицу. До 2011. године је постојао релативан демографски потенцијал у делу општине Ариље, где је у периоду 2002–2011. године чак седам насеља, обухвативши и општински центар, популационо расло. Општа оцена је да је дугорочно изражен депопулациони карактер већине насеља последица негативног природног прираштаја, узрокованог поремећајима биолошког карактера, на шта се надовезује негативан миграциони салдо под утицајем емиграције млађег, радно способног становништва. Демографска кретања се нажалост одвијају по инерцији, са губитком око 7% респективног становништва у сваком међупописном периоду у последњих 20 година. Поремећаји квантитативно-квалитативних одлика становништва су под утицајем редуковања привредних активности током 90-их година XX века, а транзиција није остварила жељене ефекте до данас, што је додатно поспешило миграцију млађег становништва ка већим привредним центрима у земљи, односно даље ка иностранству.

Старосна структура становништва је неповољна и по типу је регресивна. У свим насељима је индекс старења (однос становништва старијег од 60 година и становништва 0–20 година старости) виши од граничне вредности 0,4, односно у просеку износи 1,5. Просечна старост становништва је 45,5 година. Учешће младог становништва (0–19 година старости) у укупној популацији је 20%; зрело (одрасло) становништво (20–59 година старости) доминира са 51%, а удео старог становништва (60 година и старије) је, за разлику од претходне две старосне категорије, у порасту и износи око 29%.

У образовној структури становништва најзаступљенија су лица са завршеном средњом школом као највишим степеном образовања (око 53% лица старијих од 15 година), што је на нивоу просека за Републику Србију. Израженије је учешће оних који имају завршену једино основну школу (24,5%) у односу на просек у Републици Србији (око 18%), док је мањи удео више и високообразованих (13,6%) у односу на просек за Републику Србију (око 22,4%).

Радно способно становништво, којег чине мушкарци од 15 до 65 година старости и жене од 15 до 59 година, представља око 66% укупног становништва. У економској структури становништва, удео активних становника је око 44%. Међу активним лицима, око 80% је запослено. Највећи проценат активних запослен је у примарним сектору делатности око 36,5%, у секундарном сектору је запослено око 30%, а у терцијарном око 33%.

Према подацима Пописа 2022. године, у непосредном окружењу Просторног плана је регистровано укупно 15.271 домаћинство, што је за око 8% више у односу на број домаћинстава 2011. године. У односу на просек за Републику Србију (2,55 чл./домаћ.), на планском подручју је у 2022. години мало већи просечан број чланова домаћинстава и износи 2,75 чл./домаћ.

Мрежу насеља чине фрагменти мрежа насеља општина: Пожега, Ариље, Ивањица и Сјеница. У ширем обухвату коридора ауто-пута је 65 насеља размештених у 52 катастарске општине. Статус градских имају два насеља: Ариље (6.639 становника) и Ивањица (11.240 становника) у којима живи око 43% становника планског подручја (Попис 2022. године). Просторно-демографска поларизованост у обухвату Просторног плана манифестује се између развијенијих урбаних, уједно и општинских центара са њиховим зонама приградских насеља у којима је концентрисано становништво и привредне делатности, и неразвијеније периферије, тј. саобраћајно изолованог планинског простора који је демографски испражњен и у коме се недовољно улаже у развој инфраструктуре.

Просторно-функционална организација мреже насеља планског подручја под утицајима је функционалних урбаних подручја (ФУП-ови) националног значаја – града Ужица (на Пожегу и Ариље) и града Новог Пазара (на Сјеницу и Ивањицу). У односу ова два ФУП-а, утицај Новог Пазара је ограничен због неприступачног терена који је разлог слабијих веза ФУП-а Новог Пазара ка Сјеници и Ивањици, док се боље повезивање остварује на постојећем правцу Ивањица–Ариље–Пожега ка ФУП-у града Ужица. Садашње функционалне везе са суседном Црном Гором остварују насеља општина Прибој и Пријепоље, тј. подручја општина које су ван планског обухвата.

Проблематика мреже насеља планског подручја, у суштини је, више предмет регионалног просторног плана и просторних планова јединица локалне самоуправе док се у Просторном плану подручја посебне намене инфраструктурног коридора приказује пре као оријентација-полазиште, а не као планско решење. Имајући то у виду, постојећа организација мреже насеља хијерархијски обухвата:

– градске (општинске) центре: Ивањицу (са околним насељима: Бедина Варош, Свештица, Шуме, Дубрава и Будожеља) и Ариље (са околним насељима: Церова, Вигоште, Вирово, Поглед и Грдовићи);

– центре заједница сеоских насеља: Горобиље (коме гравитира Милићево Село) и Прилипац (коме гравитирају Пилатовићи и Лопаш) на територији општине Пожега; двојни центар Ступчевићи–Трешњевица (коме гравитирају села: Миросаљци, Богојевићи, Латвица и Драгојевац) на територији општине Ариље; Прилике (којима гравитирају села Дубрава и Радаљево) на територији општине Ивањица; и Штаваљ (коме гравитирају села: Богути, Вишњице, Кнежевац, Кокошиће, Ступ, Весковиће и Распоганче) и Расно (коме гравитирају села: Аливеровиће, Рашковиће и Међугор) на територији општине Сјеница; и

– примарна сеоска насеља (локалне центре): Лопаш на територији општине Пожега; Братљево и Ерчеге на територији општине Ивањица, и Брњица на територији општине Сјеница.

Према величинској категорији насеља, на планском подручју се издваја једно насеље са више од 10 000 становника (Ивањица) и једно насеље у категорији 5 000–10 000 становника (Ариље) као подручна саобраћајна тежишта са садржајима који покривају увећане свакодневне потребе становништва. У категорији насеља величине 500–5 000 становника је укупно 20 и она представљају локална саобраћајна тежишта: Горобиље; Пилатовићи и Милићево Село (у општини Пожега); Вигоште; Церова; Ступчевићи; Трешњевица; Миросаљци; Поглед; Богојевићи; Вирово и Грдовићи (у општини Ариље); Дубрава; Бедина Варош; Прилике; Свештица; Шуме; Радаљево; Луке и Лиса (у општини Ивањица). У категорији величине 100–500 становника је такође 20 насеља, док групи патуљастих насеља (до 100 житеља), која су углавном у обухвату општине Сјеница, односно мањим делом у обухвату општине Ивањица, припадају 23 насеља. Подаци о броју патуљастих и малих насеља, нарочито у делу планског подручја општина Сјеница и Ивањица, указују на то да њихови општински центри нису имали довољно снаге за развојно активирање планинских делова територија ових општина. Уместо тога, приметан је негативан утицај центра испољен кроз рану појаву исељавања становништва са руралног подручја.

Због чињенице да је подручје Просторног плана, као и шире регионално подручје, изложено дугогодишњој депопулацији и да је у последњем међупописном периоду (2011–2022. године) изгубило око 7,5% свог становништва, реализацијом планиране деонице ауто-пута ипак се не може очекивати успоравање негативних миграционих токова у релативно кратком периоду до 2031. године. Процена је да ће 2031. године у катастарским општинама кроз које пролази коридор ауто-пута живети око 40.000 становника.

Сагледавајући дугорочно позитиван утицај на демографска кретања и промене у мрежи насеља до којих ће доћи изградњом деонице ауто-пута Е-763 Пожега–Бољаре, планске пропозиције за побољшање демографске структуре подразумевају: покретање активности које ће преокренути досадашње негативне демографске трендове у насељима планског подручја, а то ће допринети решавању низа других, у првом реду социјалних и економских проблема; јачање потенцијала за задржавање млађих, радно способних контингената становништва на подручју Просторног плана захваљујући његовој потпунијој инфраструктурној опремљености и бољој саобраћајној повезаности; отварање нових могућности за запошљавање локалног становништва и сагледавање додатних могућности за бољу интеграцију старијег становништва у живот локалних заједница.

На деоници ауто-пута којом су обухваћени делови општина Пожега, Ариље, Ивањица и Сјеница, стратешке одреднице у погледу утицаја коридора ауто-пута на развој мреже насеља и диференцијацију функција центара у мрежи обухватају:

– јачање урбаних ареала у окружењу Ивањице и Ариља као подручних саобраћајних тежишта и мањих центара производње, занатства и делатности услуга, а који пружају административне, културне, образовне, здравствене и друге функције за становништво с временским радијусом дневних миграција од 15 до 30 минута;

– хијерархијско повезивање подручних са локалним саобраћајним тежиштима, тј. насељима у категорији 500–5.000 становника која ће својим садржајима покривати потребе становништва, с временским радијусом дневних миграција мањим од 15 минута;

– организацију и развој патуљастих насеља до 100 становника и најбројнијих, сеоских насеља величине 100 до 500 становника, при чему ће основа будућег развоја почивати на повезивању природних погодности и добара са предношћу саобраћајног положаја на коридору ауто-пута;

– снажнију интеграцију насеља планског подручја са регионалним окружењем, великим урбаним центрима, националним и трансевропским инфраструктурним коридорима, зонама развоја туризма, као и постојећим и потенцијалним зонама привредног развоја; и

– заустављање демографског пражњења које је присутно у свим насељима планског подручја, као и унапређење социо-економске структуре становништва.

Утицај изградње деонице ауто-пута Пожега–Бољаре на будући развој мреже насеља манифестоваће се на развој и очување села, тј. на примарну функцију сеоских атара као система пољопривредног и шумског земљишта. Као претња се јавља потенцијално дејство коридора у погледу заузимања дела грађевинских и пољопривредних површина за потребе реализације и заштите ауто-пута, као и могућ губитак економског интереса појединих пољопривредника да наставе са бављењем овом делатношћу. С друге стране, преовлађујући позитивни ефекти изградње ауто-пута су повећање приступачности простора, оживљавање села према моделу интегралног урбано-руралног развоја, којим се обезбеђује економски просперитет и демографска стабилност, у складу са локалним ресурсима и укупним привредним потенцијалом, што ће омогућити отварање нових радних места и развој допунских активности, паралелно са јачањем локалне иницијативе и предузетништва.

Привреда

Развој пољопривредне делатности у непосредном окружењу Просторног плана, које чине катастарске општине кроз које пролази коридор планираног ауто-пута, карактерише недовољна искоришћеност повољности земљишта, тј. недовољан интензитет пољопривредне производње (екстензиван тип пољопривреде) у односу на природне датости (природни ресурси, клима, рељеф), због чега су недовољно искоришћене компаративне предности делова планског подручја за производњу малине, кромпира, шљиве и јабуке.

Коришћење и управљање пољопривредним земљиштем је условљено фрагментисаношћу власничке структуре, уситњеношћу и расцепканошћу земљишног поседа, високим уделом напуштених и запарложених површина и ниским учешћем равних и обрадивих површина на којима је могућа механизована обрада.

Посматрано по обухваћеним деловима општина, највећи потенцијали за пољопривредну производњу су у општини Ариље, где је препознатљива грана пољопривреде воћарство, односно производња ситнојагодастог воћа, нарочито малине као економски најзначајније врсте, с тим да се производња проширује и узгојем јабука и боровнице. Малина се, као радно интензивна култура, гаји на целом подручју општине Ариље а у оквиру малих породичних засада на парцелама просечне величине око 0,3 ha. Воћарство се интензивно практикује у селима: Вирово (малина и јабука); Церова (шљива трновача или церовачки пискавац, као једна од најбољих ракијских сорти); Драгојевац (малина, купина, јабука и шљива); Богојевићи (малина и јабука); Ступчевићи (малина, јабука и боровница); Трешњевица (малина, купина, шљива, јабука и боровница) и Латвица (јабука и малина). У новије време присутан је тренд подизања нових засада са напредном технологијом производње и сортиментом.

Ратарска производња је највећим делом у функцији сточарства, при чему се производња жита константно смањује. У обухваћеним деловима општине Сјеница, у производњи жита преовлађују усеви јечма и овса. Долина реке Моравице и зона насеља Ариље је позната по производњи кукуруза, који се претежно користи као сточна храна. Од поврћа се гаји кромпир, нарочито у деловима општина Ариље (насеље Трешњевица), Ивањице и Сјенице. Производња осталих врста поврћа, пре свега на отвореном простору оријентисана је натурално, за сопствене потребе домаћинстава. Број пластеника мањег капацитета, који служе само за потребе индивидуалних домаћинстава се повећава. У производњи крмног биља, највише је заступљена мешавина трава и легуминоза, док се у мањој мери узгајају луцерка, детелина, мешавина махунарки и жита, сточна репа и др.

Према вредности производње и економском значају, сточарство које је екстензивног карактера није у складу са расположивим агроекономским условима. Број и састав сточног фонда далеко је испод потенцијала крмне основе, као и испод потреба за одржавањем органске структуре земљишта. Сточни фонд је у опадању, а узгој стоке се углавном практикује на индивидуалним пољопривредним газдинствима, где се одвија проста репродукција сточног фонда. Природни потенцијали за сточарску производњу представљају предност обухваћеног дела општине Сјеница, међутим битно ограничење је недостатак воде за сточарство у сушном, летњем периоду. За разлику од преовлађујуће негативних трендова у говедарству у Републици Србији од средине 1990-их година, у општини Сјеница је дошло до позитивног обрта, што је утицало на удвостручење производње млека. Број оваца и количина овчијег млека се и даље смањују, али спорије. Живинарство је нешто развијеније у општини Ариље (насеље Вигоште). У општини Ивањица се становништво бави и пчеларством.

Стање у погледу механизације која се користи у пољопривреди је неповољно. Веома мали број домаћинстава поседује тракторе са свим прикључцима, а старост механизације се у просеку креће 25 до 30 година. На планском подручју је повољније стање у погледу заступљености и капацитета хладњача које служе за складиштење сировинске базе за прераду воћа.

Упркос покушајима да се развијеност подручја подстакне појачаном индустријализацијом, овај процес се одвијао релативно споро и углавном је био усмерен на градска насеља што је за последицу имало израженију миграцију на релацији село – град. С обзиром на снажну деиндустријализацију и имајући у виду економску кризу која је довела до краха друштвеног сектора и до масовне незапослености, већина индустрија које су се почетно формирале престала је да ради или се под отежаним условима одвијало њихово оживљавање.

Издваја се, међутим, привредни потенцијал општине Ариље која је пример развоја предузетништва, односно традиције приватног предузетништва међу становницима. Посебно су развијене производно-прерађивачке делатности, разноврсне по садржају, прилагодљиве условима тржишта и са повољном власничком структуром. Уједно, некада мале радионице занатског типа, у данашњим економским условима прерастају у мала приватна предузећа и апсорбују највећи део радне снаге.

У погледу гранске структуре, може се говорити о усмерености концентрације производних капацитета у текстилну индустрију и разноврсност производње у оквиру ње (производња рубља, одеће, трикотажних тканина, тешке конфекције, предмета од текстила и др.). Широко су познати текстилни производи из Ариља, са заштићеним жигом квалитета „Ариљски текстил”. У општини Ариље има педесетак текстилних предузећа, која сва добро раде, а међу насељима општине која се истичу по текстилним предузећима су Грдовићи, Церова, Богојевићи, и Ступчевићи. У делу општине Ивањица, текстилна индустрија је такође водећа индустријска грана. Некадашње велике компаније за производњу конфекције и тканина приватизоване су, а погони у селима су угашени, међутим, њихово постојање је утицало на покретање великог броја малих и средњих предузећа која су почела да се баве активностима у истом сектору. Други представник ове гране је индустрија тепиха и подних облога.

По учешћу у индустријском развоју, издваја се производња прехрамбених производа, која је заснована на богатој сировинској основи. Углавном је реч о бројним капацитетима за складиштење и примарну прераду воћа (пре свега хладњаче за малине), просторно диспергованих али недовољног капацитета виших фаза прераде. У овој делатности, међу насељима општине Ариље у оквиру подручја Просторног плана, истичу се Миросаљци, Вигоште, Грдовићи, Ступчевићи, и Трешњевица.

Комплекс дрвопрерађивачке индустрије, који се развио на традицији старог дрводељског заната и богате сировинске базе, обухвата производњу резане грађе, али и различите нивое финализације дрвета (смрче, јеле, букве), од основне прераде у виду лајсни и подних облога, сирове и оплемењене иверице, па до намештаја, кухињских елемената и монтажних објеката. Дрвопрерађивачка индустрија је развијена у Ивањици и Ариљу.

Комплекс металске индустрије и индустрије електро производа развијен је у насељу Вигоште са металопрерађивачким предузећима.

Од већих привредних организација које послују на планском подручју, издваја се рудник мрког угља „Штаваљ” у општини Сјеница.

Развој туризма одвија се комплементарно активностима пољопривреде и занатства, у складу са могућностима бржег активирања туристичког потенцијала и прилагођавања потребама локалног становништва. Туристички простор планског подручја представља део туристичког кластера средишња и западна Србија, у чијем обухвату су део дестинације са комплетном целогодишњом понудом Голија, као и део дестинације са знатним учешћем целогодишње понуде Златар – Пештер, док се као путни правац за кружна и линеарна туристичка путовања препознаје међународни правац у коридору ауто-пута Е-763.

Могући правци туристичког развоја (дефинисани постојећим плановима) у зони ширег функционалног утицаја коридора ауто-пута издвајају се на основу: 1) могућности за развој транзитног туризма услед повољног географског и саобраћајног положаја подручја кроз које пролази важан саобраћајни коридор (ауто-пут Е-763 са посебном улогом у трансграничном и регионалном повезивању и путна мрежа у коридору овог планираног ауто-пута коју чине државни путеви, општински и некатегорисани путеви значајни како за приступ подручју, тако и за амбијенталне и панорамске туре); 2) топографских и хидрографских карактеристика које саме по себи представљају изузетност, изражену кроз разноврсност амбијенталних и функционалних особености и захваљујући којима постоје могућности за развој спортско-рекреативног и излетничког туризма; 3) природних добара и њихове туристичке валоризације – Парка природе „Голија” и Специјалног резервата природе „Пештерско поље”; 4) ваздушне бање Ивањица – пионира сеоског туризма са јединственом понудом здравственог туризма; 5) природних предиспозиција за развој активности на ловиштима (околина Вигошта); 6) хотелских и мотелских смештајних капацитета за развој пословног туризма; 7) створеног имиџа и бренда који је препознатљив у регионалним, националним и међународним оквирима, а базиран је на економски најзначајнијим активностима: производњи малине, текстилној индустрији итд.; 8) сеоског туризма, који подразумева боравак у сеоским домаћинствима употпуњен мноштвом активности и мотива, као што су упознавање са сеоском архитектуром и учествовање на сеоским манифестацијама; и 9) традиције, фолклора и обичаја становништва, као и традиције организације манифестација („Ариљске зимске радости”, „Мајски дани културе”, „Звуци Голије, Јавора и Мучња”, „Фестивал изворне српске песме”, „Нушићијада”, итд.).

Изградња деонице ауто-пута Пожега – Бољаре утицаће на вишеструко повећану транзитну проходност која ће довести до бржег протока роба, путника и информација и позитивно ће се одразити на већу конкурентност и повезаност привреде, како унутар Србије и региона Југозападна Србија, тако и на правцу са Црном Гором.

Основне планске смернице за развој пољопривреде на планском подручју обухватиће:

– подстицање компаративних предности делова планског подручја за производњу пољопривредно-прехрамбених артикала високог квалитета – малина, кромпира, шљива, јабука и других пољопривредних и сточарских производа, чији ће транспорт бити значајно побољшан, а тржишни пласман проширен захваљујући утицају коридора ауто-пута;

– одрживо коришћење и заштиту пољопривредног земљишта у зони утицаја коридора и максимално очување постојећег квалитета пољопривредног земљишта;

– примену интегралног и органског система производње, заштиту агро и био диверзитета, негу и промоцију производње и пласман традиционалних локалних производа и осигуравање прихода малих произвођача; и

– већу повезаност пољопривреде са прерађивачком индустријом и улагања у изградњу капацитета за складиштење и прераду воћа (пре свега хладњача за малине) већег капацитета за више фазе прераде.

Размештај привредних (индустријских, производних) структура на планском подручју засниваће се на јачању привредне конкурентности и територијалне кохезије након реализације ауто-пута, чиме ће се утицати на: подизање тзв. „степена инвестиционе привлачности” окружења; боље коришћење постојећих индустријских локалитета, развој регионалних привредних кластера у секторима текстилне, дрвопрерађивачке производње и извоза воћа и поврћа; умрежавање и јачање функционалних веза произвођача, добављача, коопераната и купаца; подизање комуналне опремљености привредних локалитета; и дисперзан размештај производних погона и њихово реактивирање на урбано-руралном подручју.

Развој туризма на планском подручју засниваће се на стратешким приоритетима доминантних видова туризма и поштовању принципа одрживог развоја. Туристичка понуда подручја Просторног плана почиваће на: коришћењу повољног гео-саобраћајног положаја; планираним пројектима туристичке регије Голија – парка природе, као и туристичке дестинације Златар – Пештер; развоју ваздушне бање Ивањица и других бања; разноврсним природним и створеним потенцијалима (сеоски туризам, еко-туризам, манифестациони туризам и др.); и др.

Непосредно уз ауто-пут, развој туризма је потребно прилагодити захтевима путника који су у транзиту. У коридору ауто-пута лоцираће се пратећи садржаји за потреба корисника пута.

3.5. Развој осталих инфраструктурних система у коридору ауто-пута

3.5.1. Остала путна инфраструктура

Путну мрежу у обухвату Просторног плана, према Уредби о категоризацији државних путева („Службени гласник РС”, бр. 87/23, 24/24, 90/24 и 28/25 ), чине следећи државни путеви (у даљем тексту: ДП) који се укрштају или пружају паралелно са планираним ауто-путем, и то:

– ДП IA реда ознаке А2, Београд – Обреновац – Лајковац – Љиг – Горњи Милановац – Прељина – Чачак – Пожега – Ариље – Ивањица – државна граница са Црном Гором, деоница Београд-Пожега (неизграђена деоница од петље „Паковраће” до петље „Прилипац”),

– ДП IБ реда бр. 21 (Нови Сад – Ириг – Рума – Шабац – Коцељева – Ваљево – Косјерић – Пожега – Ариље – Ивањица – Сјеница);

– ДП IБ реда бр. 29 (државна граница са Црном Гором (гранични прелаз Јабука) – Пријепоље – Нова Варош – Сјеница – Нови Пазар);

– ДП IБ реда бр. 30 (Ивањица–Ушће);

– ДП IIА реда бр. 180 (Чачак–Гуча–Ивањица);

– ДП IIА реда бр. 194 (Прилике – Катићи – Јасеново – Кокин Брод – Рутоши – Прибојска Бања – Прибој – Саставци);

– ДП IIА реда бр. 196 (Лис–Ариље–Висока–Љубиш);

– ДП IIА реда бр. 197 (Каона – Ивањица – Бук – Преко Брдо – Дуга Пољана – Расно – Карајукића Бунари – Угао – државна граница са Црном Гором);

– ДП IIА реда бр. 202 (Сјеница – Раждагиња – Буђево – Карајукића Бунари – Суви До – Лескова – Веље Поље – Тутин);

– ДП IIА реда бр. 204 (Пазариште – Манастир Сопоћани – Баћица – Расно).

У планском подручју се налази већи број локалних категорисаних и некатегорисаних путева. Укрштања саобраћајница са планираним државним путем су наведена у Табели 8.

3.5.2. Остали инфраструктурни системи

3.5.2.1. Водопривредни системи

Водотокови у обухвату Просторног плана припадају сливу Велике Мораве, односно Црноморском сливу, и налазе се у водним подручјима Саве (водна јединица Лим–Пријепоље) и Мораве (водна јединица Западна Морава – Чачак). Најважнији водни ток у обухвату Просторног плана је река Моравица, која припада водотоковима I реда. Поред реке Моравице, планирани ауто-пут се паралелно пружа или укршта са више мањих водотока (река и потока), међу којима су: Ношница (водоток I реда), Каоник, Врапска река, Бошковића поток, Врањски поток, Брњичка река, Палибарски поток, Нешков поток и др. Поред наведених водотока, у обухвату Просторног плана не постоје значајније хидрографске карактеристике, док се у окружењу налази неколико мањих језера, а на реци Ношници је планирана вишенаменскa акумулацију „Рокциˮ (брана на око 2 km узводно од ушћа Ношнице у Моравицу), изван обухвата плана.

За све водотоке у обухвату Просторног плана, који могу негативно да утичу на елементе планираног пута, предвидети регулацију истих. На местима улива канала и регулација у водотокове ће се урадити локално ојачање обале. На местима где се водотокови налазе близу пројектоване трасе пута и могу да угрозе пројектоване објекте предвидеће се обалоутврде.

Приказ планираних интервенција на водотоковима у обухвату поддеоница 1 и 10 налази се у Табели 6.

Табела 6. Планиране регулације на рекама и потоцима на деоницама 1 и 10

У даљим фазама израде техничке документације за потребе реализације планираног ауто-пута неопходно је руководити се одредницама Закона о водама и Стратегије управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године („Службени гласник РС”, број 3/17), у смислу дефинисања и заштите водног земљишта у јавној својини и водопривредних објеката, заштите од великих вода, заштите режима вода и коришћења вода, као и Уредбом о утврђивању Водопривредне основе Републике Србије („Службени гласник РС”, број 11/02), Уредбом о утврђивању Плана управљања водама на територији Републике Србије („Службени гласник РС”, број 33/23) и др.

У циљу заштите од штетног дејства вода и заштите вода од загађења, неопходно је уважити основне критеријуме и ограничења, и то:

– сви нови објекти путне инфраструктуре на местима укрштања са водним објектима (мостовима и пропустима) морају да испуне потребне услове са хидротехничког становишта, тако да могу да пропусте меродавну рачунску велику воду са потребним зазором, односно да пропусте контролну рачунску велику воду без зазора;

– предвидети техничка решења која ће елиминисати негативно хидрауличко дејство мостовских сужења и обезбедити минимално надвишење доње ивице конструкције моста изнад меродавне рачунске воде у зависности од брзине течења и протока (потребан зазор);

– сви објекти планираног ауто-пута на укрштајима са водним објектима, треба да буду заштићени од ерозије одговарајућим техничким мерама;

– обезбедити коридоре и услове за прилаз и рад механизације за одржавање водних објеката;

– при укрштању других инфраструктурних објеката (водовод, канализација, ТК) са водотоковима, теме заштитне колоне треба да буде на мин. 1,5 m испод нерегулисаног, односно 1,0 m испод регулисаног водотока;

– дуж планираног ауто-пута предвидети одговарајући систем за одводњавање, сливнике, риголе и евакуационе затворене канале, који ће одводити атмосферску воду са пута до реципијента (канали морају бити такви да не дозволе инфилтрацију атмосферских вода у подземље).

Водоснабдевање у обухвату Просторног плана је неуједначено. Регионални систем водоснабдевања „Рзавˮ, који дистрибуира и испоручује воду за пиће до градских резервоара општина Пожега и Ариље, обезбеђује снабдевање водом наведених општина. На територији општине Пожега армирани бетонски магистрални цевовод Ø1200 mm водосистема „Рзав” је постављен кроз КО Милићево Село и КО Горобиље, а на територији општине Ариље кроз КО Грдовићи. Планирано је да се паралелно реализује још један цевовод од Ø1200 mm. На територији општине Пожега, траса планираног државног пута се делом поклапа са постојећим цевоводом пречника Ø100 mm, у КО Прилипац и Пилатовићи. Сеоска насеља на подручју општине Пожега снабдеваће се у оквиру Пожешког подсистема из Регионалног система – акумулације Сврачково или из низа локалних изворишта.

Даљи развој водовода предвиђа проширење мреже и њену обнову и ревитализацију. На територији општине Ариље, развијена је водоводна мрежа у надлежности локалног јавног предузећа, на територији КО Вирово, Церова, и др, која се делимично укршта са планираном трасом ауто-пута. Водоснабдевање становника Ивањице и приградских насеља обезбеђује се из система „Куманица–Ивањица” који се заснива на постројењу за прераду воде „Лучка Река” (јужно од Ивањице), део насеља се снабдева из локалних водовода, бушених/копаних бунара или са чесми, као и неселективним каптирањем извора различите издашности којима ово подручје обилује. Снабдевање водом насеља на територији општине Сјеница није задовољавајуће. Насеље Сјеница са непосредном околином се ослања на постојеће извориште „Зарудине”. Остала насеља у обухвату Просторног плана, снабдевају се водом са локалних изворишта, са делимично развијеном или неразвијеном разводном мрежом непознатог стања и квалитета.

Техничком документацијом је потребно детаљно сагледати однос планираног ауто-пута са постојећом мрежом и објектима водоснабдевања, бунарима и локалном водоводном мрежом, мрежом и објектима фекалне и атмосферске канализације, као и са другим инфраструктурним системима (кроз израду техничке документације прикупити податке накнадним рекогносцирањем на терену). Уколико није могуће задржати постојећа решења и применити мере заштите, техничком документацијом се дефинише ново решење о трошку инвеститора пута.

Приликом извођења радова водити рачуна да постојеће инсталације у потпуности буду заштићене, а по потреби измештене, што ће бити дефинисано у техничкој документацији. На основу копије плана водова и ситуационог плана извршити обележавање и утврдити тачан положај истих, уз претходно обавештавање надлежног јавног комуналног предузећа. Сва паралелна вођења и укрштања извести у складу са правилима овог плана, важећим техничким прописима и стандардима за ту врсту радова.

Санитарни режими у зонама заштите дефинисани су Законом о водама, Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, број 92/08), Правилником о хигијенској исправности воде за пиће („Службени лист СРЈ”, бр. 42/98, 44/99 и „Службени гласник РС”, број 28/19) и Законом о санитарном надзору („Службени гласник РС”, број 125/04).

У обухвату Просторног плана мрежа фекалне канализације је неуједначено развијена. Каналисање отпадних вода и санитација насеља у обухвату Просторног плана, одвија се делимично преко постојећих канализационих система (у Пожеги и оближњим селима, насељима општине Ариље у зони планираног државног пута мрежа се простире дуж постојећих категорисаних и некатегорисаних путева, у делу насеља Ивањица и у грађевинском подручју Сјенице), делимично се врши санитација сеоских насеља са контролом отпадних вода на нивоу домаћинства, док у осталим насељима не постоје системи за прикупљање, одвођење и третман отпадних вода. Отпадне воде се у сеоским насељима прикупљају и одводе у септичке јаме, бунаре, водотоке и околни терен, углавном без претходног третмана. У насељима где не постоји изграђена канализациона мрежа, планира се прикупљање отпадних вода водонепропусним септичким јамама, док се иста не изгради. Пражњење септичких јама вршиће локална јавна комунална предузећа (црпљење и транспорт отпадних вода до најближег система за пречишћавање).

Инсталације канализације у сеоским насељима које се налазе у обухвату овог просторног плана, у надлежности су локалних јавних комуналних предузећа. Приликом извођења радова водити рачуна да постојеће инсталације у потпуности буду заштићене. На основу копије плана водова и ситуационог плана извршити обележавање и утврдити тачан положај истих, уз претходно обавештавање надлежног јавног комуналног предузећа.

Кроз обухват Просторног плана и непосредном окружењу је трасиран регионални систем за пречишћавање отпадних вода (са планираним постројењем за пречишћавање отпадних вода у обухвату Просторног плана) на територији локалних самоуправа Пожега (КО Милићево Село, Лопаш и Прилипац) и Ариље (КО Вирово и Церова), те је могуће очекивати паралелно вођење са трасом ауто-пута.

У планирању и пројектовању објеката за евакуацију отпадних вода, неопходно је примењивати релевантне прописе из предметне области.

3.5.2.2. Енергетски системи

3.5.2.2.1. Електроенергетска мрежа и објекти

Снабдевање електричном енергијом врши се преко преносног система Оператора преносног система Акционарско друштво „Електромрежа Србије”, и дистрибутивног система Оператора дистрибутивног система Електродистрибуције Србије, системом мреже далековода, кабловских водова и објеката у функцији снабдевања електричном енергијом, обједињеног у електроенергетски систем Републике Србије.

Трасе постојећих далековода које се налазе у обухвату Просторног плана (укрштају се са трасом планираног ауто-пута/паралелно воде) или у непосредном окружењу су:

– ДВ 220 kV бр. 214/2 ТС Краљево 3 – ТС Пожега,

– ДВ 220 kV бр. 297/2 ТС Чачак 3 – ТС Пожега,

– ДВ 110 kV бр. 1137 ТС Гуча – ТС Пожега,

– ДВ 110 kV бр. 1115/1 ТС Пожега – ТС Ариље,

– ДВ 110 kV бр. 1115/2 ТС Ариље – ТС Ивањица,

– ДВ 110 kV бр. 189 ТС Нови Пазар 1 – ТС Сјеница,

– дистрибутивна мрежа 35 kV и 10 kV;

– трансформаторске станице 35/10 kV и 10/0,4kV.

Према Плану развоја преносног система и Плану инвестиција „Електромрежа Србије” а.д. планирани су далеководи чија траса се укршта са трасом планираног ауто-пута:

– изградња новог далековода 400 kV ТС Краљево 3 – РП Пожега–Вардиште, који ће се укрштати са обухватом предметног плана. Далековод 400 kV РП Пожега – Краљево 3 би се увео у будуће РП 400 kV Пожега по траси далековода 220 kv бр. 214/2. Нови двосистемски 400 kV далековод ће повезати РП Пожега и Вардиште и биће уведен по принципу „улаз-излаз” на 400 kV далековод ТС Вишеград – РХЕ Бистрица;

– реконструкција далековода 110 kV бр. 189 ТС Нови Пазар 1 – ТС Сјеница;

– изградња ДВ 110 kV TС Гуча – ТС Ивањица;

– изградња далековода 110 kV ТС Тутин – ТС Пријепоље;

– изградња прикључног ДВ 110 kV по принципу „улаз-излаз” на ДВ 110 kV бр. 189 преко ПРП 110 kV до ТС Тутин за потребе СЕ Адриа Солеа Сјеница;

– изградња прикључног ДВ 110 kV по принципу „улаз-излаз” на ДВ 110 kV бр. 189 преко ПРП 110 kV уз реконструкцију дела 110 kV ДВ бр. 189 од новог ПРП 110 kV до ТС Нови Пазар 1 за потребе СЕК има Солар.

– Постојећи далеководи који су угрожени изградњом планираног ауто-пута у смислу недовољне удаљености стуба од ивице пута, недовољне сигурносне висине вода изнад пута, угла укрштања далековода и пута, су следећи:

– ДВ 110 kV бр. 1137 ТС Гуча – ТС Пожега,

– ДВ 110 kV TС Гуча – ТС Ивањица који је у изградњи,

– ДВ 35 kV ТС 110/35 kV Ивањица – ТС 35/10 kV Ивањица,

– ДВ 35 kV ТС 35/10 kV Црњево – ТС Шпик – ТС 35/10 kV Куманица,

– ДВ 35 kV ТС 35/10 kV Латвица – ТС 35/10 kV Сателитска станица,

као и остали далеководи за које се у даљој техничкој документацији утврди колизија са планираним државним путем, обавезна је израда Елабората у складу са поглављем 4.1.2.2.1. Појаси заштите и режими коришћења и уређења електроенергетске инфраструктуре и условима „Електромрежа Србије” а.д.

При планирању, пројектовању и изградњи руководити се нормативима и техничким условима за планирање и изградњу објеката у близини далековода и припадајућег заштитног појаса, датим у:

– Закону о планирању и изградњи,

– Закону о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 145/14, 95/18 – др. закон, 40/21, 35/23 – др. закон, 62/23 и 94/24),

– Уредби о локацијским условима („Службени гласник РС”, број 87/23),

– Правилнику о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 kV до 400 kV („Службени лист СФРЈ”, бр. 65/88 и „Службени лист СРЈ”, број 18/92),

– Правилнику о техничким нормативима за електроенергетска постројења називног напона изнад 1000 V („Службени лист СФРЈ” број 4/74, 13/78 – др. правилник и „Службени лист СРЈ”, број 61/95 – др. правилник),

– Правилнику о техничким нормативима за уземљења електроенергетских постројења називног напона изнад 1000 V („Службени лист СРЈ” број 61/95),

– Закону о заштити од нејонизујућих зрачењa („Службени гласник РС”, број 36/09) са припадајућим правилницима, а посебно Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС”, број 104/09) и Правилником о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања („Службени гласник РС”, број 16/25),

– SRPS N.C0.105 Техничким условима заштите подземних металних цевовода од утицаја електроенергетских постројења („Службени лист СФРЈ”, број 68/86),

– SRPS N.C0.101 – Заштитом телекомуникационих постројења од утицаја електроенергетских постројења – Заштита од опасности,

– SRPS N.C0.102 – Заштитом телекомуникационих постројења од утицаја електроенергетских постројења – Заштита од сметњи („Службени лист СФРЈ”, број 68/86),

– SRPS N.C0.104 – Заштита телекомуникационих постројења од утицаја електроенергетских постројења – Увођење телекомуникационих водова у електроенергетска постројења („Службени лист СФРЈ”, број 49/83),

– свим важећим техничким условима за заштиту подземних металних цевовода и телекомуникационих постројења, од утицаја електроенергетских постројења.

– На дистрибутивним напонским нивоима, ЕПС „Дистрибуција” планира се следеће:

– изградња ТС 35/10 kV „Пожега 6” снаге 2х4 MVA, предвиђена поред далековода 35 kV за Ариље у близини спајања река Ђетиње и Скрапежа, са увођењем постојећег далековода 35 kV у исти;

– изградња ТС 35/10kV „Пожега 7” „Милићево село” снаге 2х4MVA на КО Горобиље са напајањем са постојећег далековода за Ариље;

– изградња другог вода 35kVАриље II–Ариље I;

– изградња вода 35kV и ХЕ Ариље 1 – Шевељ и евентуално ХЕ Ариље 1 – Ариље II, ради прикључења ХЕ Ариље 1 на мрежу;

– изградња ТС 35/10kV у Сјеници са напојним водом 35 kV;

– ревитализација и модернизација дистрибутивне мреже и постројења напона 35 kV и 10 kV, као и нових трансформаторских станица ТС 10/0,4 kV са мрежом 10 и 1 kV.

Тачке укрштања постојеће електроенергетске мреже са планираном трасом ауто-пута дате су у Табели 8 и на графичком прилогу Тематска карта број 1 „Детаљна регулација са елементима спровођења”.

3.5.2.2.2. Гасоводна мрежа и објекти

У обухвату Просторног плана или непосредном кружењу су следећи објекти у надлежности ЈП „Србијагаса”:

– транспортни гасовод од челичних цеви максималног радног притиска (MOP) 50 bar, РГ 08-18 Пожега–Ариље, пречника Ø 273 mm;

– дистрибутивни гасовод од челичних цеви MOP 16 bar, ГМ 08-18 Ариље–Ивањица.

У складу са Одлуком о изради Просторног плана Републике Србије од 2021. до 2035. године („Службени гласник РС”, број 48/19), у припреми је израда новог просторног плана Републике Србије, у обухвату Просторног плана и непосредном окружењу су планирани следећи објекти:

– магистрални гасовод ГРЧ Расно – Беране у циљу повезивања гасоводних система Србије и Црне Горе;

– разводни гасовод ГРЧ Пожега – Ариље;

– разводни гасовод до 16 бар – одвојак за Ивањицу;

– разводни гасовод до 16 бар – одвојак за Голију од Ивањице;

– разводни гасовод Сјеница – ГРЧ Расно – Нови Пазар;

– градски гасоводи.

На територији КО Церова, општина Ариље, паралелно планираном ауто-путу се налази постојећи подземни гасовод средњег притиска.

На територији КО Расна, општина Сјеница, долази до укрштања планираног ауто-пута и планираног разводног гасовода РГ 09-04/3 ГРЧ Глоговик–Сјеница.

Тачке укрштања свих постојећих и планираних гасовода са планираном трасом државног пута дате су у Табели 8 и на графичком прилогу Тематска карта број 1 „Детаљна регулација са елементима спровођења”.

3.5.2.3. Електронска комуникациона мрежа и објекти

У обухвату Просторног плана или у непосредном ширем окружењу електронску инфраструктуру покривају мреже Телеком Србија – Предузеће за телекомуникације а.д., Yettel д.о.о. Србија и СББ – Српске кабловске мреже д.о.о. Постојећа телекомуникациона инфраструктура Телеком Србија на подручју Просторног плана обухвата објекте фиксне телекомуникационе мреже са ТК канализацијом и кабловском инфраструктуром и објекте бежичне телекомуникационе мреже. У широј зони планираног коридора ауто-пута у систему мобилне телефоније постоје активне базне станице и РР коридори.

План изградње нових и реконструкције постојећих ТК капацитета вршиће се у неколико сегмената:

– кроз полагање нових оптичких каблова,

– кроз реконструкцију постојећих и изградњу нових месних приступних мрежа, изведених подземним DSL кабловима,

– кроз изградњу нових и проширење свих постојећих IPAN-ова, MSAN-ова.

Тачке укрштања постојеће електронске инфраструктуре са планираном трасом ауто-пута дате су у Табели 8 и на графичком прилогу Тематска карта број 1 „Детаљна регулација са елементима спровођења”.

3.6. Употреба земљишта и преглед укрштања коридора ауто-пута са осталим техничким системима

Постојећа употреба простора на подручју Просторног плана (површине 90,69 km2) има следећу структуру (Табела 6.):

– пољопривредно земљиште 49,54 km2 ( око 55%);

– шуме и шумско земљиште 36,53 km2 (око 39,5%);

– водне површине 0,47 km2 (око 0,5%);

– неплодне површине 4,15 km2 (око 5%).

На подручју Просторног плана земљиште се користити у највећој мери као пољопривредно и шумско, а мањим делом као грађевинско (Табела 7.).

Табела 7. Приказ биланса намене простора на подручју Просторног плана у ha

Планиране промене у билансу намене простора до 2028. године одразиће се највише на пољопривредно и шумско земљиште које ће се смањити за око 219,67 km2, односно за око 150,8 ha углавном за потребе изградње инфрастуктурног објекта ауто-пута и пратећих садржаја јавне намене.

Табела 8. Списак тачака укрштања коридора ауто-пута са границама јединица локалних самоуправа и другим техничким инфраструктурним објектима, деонице 1 и 10

4. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

4.1. Појаси заштите и режими коришћења и уређења у коридору ауто-пута и остале инфраструктуре

4.1.1. Појаси заштите и режими коришћења и уређења у коридору ауто-пута

Просторним планом се утврђује коридор ауто-пута укупне дужине од 106,3 km, и то:

– прелиминарни коридор ауто-пута у дужини од 86,71 km и ширини од 1000 m, за део који је дефинисан на стратешком нивоу, односно за деонице 2–9 и деоницу 11 планираног ауто-пута; и

– коридор ауто-пута у дужини од 19,59 km и просечној ширини од 200 до 300 m за деонице 1 и 10 за које је дефинисана детаљна регулациона разрада.

– У коридору ауто-пута (деонице 1 и 10) налазе се следећи појаси заштите, и то:

– појас пута (путно земљиште) – чини земљиште потребно за изградњу свих објеката ауто-пута (мостови, тунели и др.), петљи, раскрсница, денивелисаних укрштања, пратећих садржаја и других објеката у функцији ауто-пута. Граница путног земљишта је линија са обе стране усека и насипа, удаљена најмање један метар од линија које чине крајње тачке попречног профила пута, ван насеља, мерено на спољну страну. Појас пута утврђује се као земљиште јавне намене и има ширину од 40 m до 100 m, у зависности од конфигурације терена и услова за изградњу објеката ауто-пута. На појединим деловима трасе појас пута се шири, и то до 200 m на локацијaма паркиралишта и одморишта, односно и до 400 m на деловима трасе планираним за изградњу петљи. Граница појаса пута јесте уједно и регулациона линија;

– заштитни појас – чини земљиште за које се одређује строго контролисани режим коришћења (обострано) у циљу заштите функције ауто-пута. Заштитни појас се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 40 m од границе појаса пута. У зони петљи заштитни појас се шири и обухвата земљиште које уоквирују приступне и уливно-изливне саобраћајнице;

– појас контролисане изградње – чини земљиште у режиму контролисане градње и заштите животне средине (обострано). Појас контролисане изградње се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 40 m од границе заштитног појаса. Граница појаса контролисане изградње јесте уједно и граница Просторног плана.

На тунелским деловима деоница, појас ауто-пута се прекида, док се заштитни појас шири и обухвата површину изнад тунела.

У појасу пута и заштитном појасу успоставља се трајна обавеза прибављања услова/сагласности од стране предузећа надлежног за реализацију и управљање ауто-путем код планирања, пројектовања и извођења других грађевинских и земљаних радова.

Успоставља се следећи режим коришћења и уређења простора у коридору ауто-пута, и то за:

1) појас пута – успоставља се режим забране изградње свих објеката који нису у функцији изградње трасе и објеката пута, петљи, раскрсница, денивелисаних укрштања, приступних и сервисних саобраћајница и пратећих садржаја пута;

2) заштитни појас – успоставља се режим строго контролисаног коришћења простора, којим се:

– забрањује отварање рудника, каменолома и депонија комуналног и другог отпада,

– дозвољава се изградња, односно постављање водовода, канализације и других објеката техничке инфраструктуре по претходно прибављеним условима и сагласности од стране предузећа надлежног за реализацију и управљање путем,

– не дозвољава се изградња нових објеката, изузев објеката коју су у функцији пута, а простор се може користити као шумско и пољопривредно земљиште,

– на грађевинском, шумском и пољопривредном земљишту дозвољава се реконструкција и санација постојећих објеката, без могућности промене габарита и волумена, уколико не угрожавају функцију пута и уколико техничким решењима може да се обезбедити адекватна заштита од негативних утицаја пута (од буке, вибрација и аерозагађења), а по претходно прибављеним условима од стране предузећа надлежног за реализацију и управљање путем,

– за све постојеће стамбене објекте, обавезна је адекватна заштита од негативних утицаја пута (од буке, вибрација и аерозагађења);

3) појас контролисане изградње – успоставља се режим контролисаног коришћења простора, којим се:

– не дозвољава изградња следећих објеката: депонија комуналног и другог отпада, рудника, каменолома, кречана, циглана, сточних пијаца, кванташких пијаца и других објеката за која се ограничења утврде у складу са посебним прописима,

– дозвољава развој постојећих и нових активности које нису у колизији са функционалним и техничким захтевима постојећих и планираних саобраћајних и техничких инфраструктурних система од националног и регионалног значаја,

– за проширење и реконструкцију постојећих и изградњу планираних производних, складишних, дистрибутивних, услужно-трговинских и других капацитета утврђује обавеза израде процене утицаја на животну средину, којом ће се, поред прописаног садржаја, обухватити и утицаји тих објеката на и од ауто-пута, с тим да трошкове спровођења свих мера заштите животне средине сносе инвеститори тих објеката,

– приликом израде нових планских докумената, приоритет у коришћењу простора обухваћених делова постојећих и планираних индустријских зона дати складишним капацитетима, логистичким центрима, комерцијално-прометним и саобраћајним услугама, регионалним трговинским центрима и сличним садржајима.

Коридори, појасеви заштите и режим коришћења и уређења простора у коридорима осталих државних и општинских путева утврђују се просторним плановима за јединице локалне самоуправе.

4.1.2. Појаси, зоне заштите и режими коришћења коридора осталих инфраструктурних система

4.1.2.1. Појаси заштите и режими коришћења и уређења вода и водопривредне инфраструктуре

За сва постојећа и планирана локална изворишта водоснабдевања установљавају се зоне санитарне заштите у складу са Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, број 92/08). Зона непосредне санитарне заштите изворишта подземне воде (зона I) формира се на простору изворишта на удаљењу од минимум 10 m око водозахватног објекта. У овој зони је забрањена изградња објеката који нису у функцији водоснабдевања. У остале две зоне санитарне заштите изворишта подземне воде дозвољена је изградња саобраћајница са каналима за одвод атмосферских вода.

Заштита водног земљишта спроводи се на начин који је дефинисан у Закону о водама. На водном земљишту забрањује се изградња објеката који нису у функцији водних објеката и обављање радова на уређењу водотока и заштити од штетног дејства воде.

За планиране краке магистралног цевовода за снабдевање водом насеља успоставља се коридор укупне ширине од 20 m (7 m са леве и 13 m са десне стране од осе постојећег цевовод у правцу Ариље–Пожега за потребе изградње друге фазе овог система на осном растојању од 6 m). У заштитном појасу није дозвољена изградња објеката, као ни бетонских зидова, постављање уређаја и вршење радњи које могу угрозити безбедност цевовода, загадити воду, потопити или оштетити шахте и опрему у њима, угрозити стабилност или неометан приступ цевоводу и шахтама, као и прелаз механизације и теретних возила. Дефинисани појас заштите се односи и на објекте шахтног, процесно и мерно-регулационог типа. Кота терена изнад цевовода у заштитном коридору не сме бити нарушена радовима, за више од 0,30 m у односу на постојећу.

На месту укрштања цевовода са саобраћајницама потребно је омогућити несметан прилаз цевоводу укупне ширине 30 m, а најмање 20 m, са могућношћу откопа рова и депоновања материјала у случају интервенције. Предвидети несметани радни појас за изградњу друге фазе цевовода, и обезбедити статичку стабилност истог, услед изградње саобраћајнице. Предвидети оптерећење и заштиту од прелаза тешких машина преко трасе цевовода, приликом изградње саобраћајница. Минимална потребна радна висина приликом интервенција на бетонском цевоводу износу 6,0 m од коте терена. У случају укрштања приступних саобраћајница са магистралним цевоводом, извести надземну армирану бетонску конструкцију којом ће се премостити заштитни коридор, уз поштовање радне висине.

4.1.2.2. Појаси заштите и режими коришћења и уређења енергетске инфраструктуре

4.1.2.2.1. Појаси заштите и режими коришћења и уређења електроенергетске инфраструктуре

Просторним планом утврђују се коридори за електроенергетске водове следеће ширине према напонским нивоима за: 1) надземне водове – 220 kV од 90 m; 110 kV од 80 m; и 35 kV од 40 m;

Коридоре формира заштитни појас за електроенергетске водове (према члану 218. Закона о енергетици) и позиција крајњег фазног проводника на стубу. Заштитни појаси су следеће ширине: 1) за надземне водове са обе стране вода од крајњег фазног проводника – 220 kV од по 30 m; 110 kV од по 25 m и 35 kV од по 15 m; 2) за подземне водове (каблове) од ивице армирано – бетонског канала – 110 kV од по 2 m и 35 kV од по 1 m.

Заштитни појас за трансформаторске станице на отвореном износи 10 m за напонски ниво до 35 kV и 30 m за напонски ниво 110 kV и изнад 110 kV.

У заштитној зони далековода забрањено је складиштење лако запаљивог материјала (гориво и сл.). Приликом извођења радова и експлоатације планираних објеката не сме да се наруши сигурносна удаљеност од 5 m у односу на проводнике далековода напонског нивоа 110 kV, односно 7 m од проводника далековода напонског нивоа 220 kV. Минимално растојање планираних објеката, пратеће инфраструктуре и инсталација износи 12 m од било ког дела стуба далековода. Испод и у близини далековода не садити високо дрвеће које се својим растом може приближити на мање од 5 m у односу на проводнике далековода напонског нивоа 110 kV, односно на мање од 7 m у односу на проводнике далековода напонског нивоа 220 kV (као и у случају пада дрвета). Забрањено је коришћење прскалица и воде у млазу за заливање уколико постоји могућност да се млаз воде приближи на мање од 5 m од проводника далековода напонског нивоа 110 kV, односно на мање од 7 m од проводника далековода напонског нивоа 220 kV.

У заштитној зони далековода неопходна је израда Елабората о могућностима градње планираних објеката, на који сагласност даје „Електромрежа Србије” а.д. У случају да се из Елабората утврди колизија далековода и планираних објеката са пратећом инфраструктуром и уколико се утврди јавни (општи) интерес планираног објекта и достави налог мера за измештање (реконструкцију или адаптацију) од стране надлежних органа, потребно је да се:

– приступи склапању уговора о пословно-техничкој сарадњи ради регулисања међусобних права и обавеза између „Електромрежа Србије” а.д. и свих релевантних правних субјеката у реализацији пројекта адаптације или реконструкције далековода, у складу са Законом о енергетици и Законом о планирању и изградњи;

– о трошку инвеститора планираних објеката, а на бази пројектних задатака, уради техничка документација за адаптацију или реконструкцију и достави „Електромрежи Србије” а.д. на сагласност;

– о трошку инвеститора планираних објеката, евентуална адаптација или реконструкција далековода (односно отклањање свих колизија констатованих Елаборатом) изврши пре почетка било каквих радова на планираним објектима у непосредној близини далековода;

– пре почетка било каквих радова у близини далековода о томе обавести „Електромрежа Србије” а.д.

У заштитној зони далековода успоставља се трајна обавеза прибављања услова/сагласности од стране привредног субјекта надлежног за газдовање далеководом за инвестиционо одржавање и реконструкцију објеката и инсталација.

Изградња објеката (који нису намењени за трајни боравак људи) и друге инфраструктуре у коридору заштитног појаса далековода мора бити у складу са Законом о енергетици и Законом о заштити од нејонизујућих зрачења, као и:

– Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 kV до 400 kV („Службени лист СФРЈ”, број 65/88 и „Службени лист СРЈ”, број 18/92);

– Правилником о техничким нормативима за електроенергетска постројења називног напона изнад 1000V („Службени лист СФРЈ”, бр. 4/74, 13/78 – др. правилник и „Службени лист СРЈ”, број 61/95);

– Правилником о техничким нормативима за уземљења електроенергетских постројења називног напона изнад 1000 V („Службени лист СФРЈ”, бр. 4/74 и 13/78) и „Службени лист СРЈ”, број 61/95 – др. правилник);

– Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС”, број 104/09);

– Правилником о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања („Службени гласник РС”, број 104/09);

– JUS N.C0.105 – Техничким условима заштите подземних металних цевовода од утицаја електроенергетских постројења („Службени лист СФРЈ”, број 68/86).

4.1.2.2.2. Појаси заштите и режими коришћења и уређења гасоводне инфраструктуре

Просторним планом опредељује се енергетски коридор магистралног (транспортног) и разводног гасовода у укупној ширини од 400 m, по 200 m са обе стране од осе цевовода, до његовог дефинитивног утврђивања одговарајућим планским документом. У оквиру овог коридора утврђују се следећи појасеви/зоне заштите магистралног (транспортног) гасовода, у складу са условима надлежног привредног субјекта и одредбама Правилника о условима за несметан и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска већег од 16 bar („Службени гласник РС”, бр. 37/13 и 87/15):

– појас непосредне заштите – обухвата експлоатациони појас цевовода ширине 6 m са обе стране осе цевовода (укупне ширине 12 m) за гасоводе пречника изнад DN 150 до DN 500, односно за пречник до DN 150 укупне ширине 10 (по 5 m са обе стране осе гасовода) и заштитни појас за електроенергетске каблове и анодно лежиште у ширини од 1 m са обе стране инсталације. У изузетним случајевима, могу се утврдити мањи или већи експлоатациони појасеви. Зоне опасности од експлозије (минималне ширине 3 m) око објеката који представљају саставни део разводног гасовода успостављају се у оквиру грађевинског дела планираних локација;

– појас уже заштите – успоставља се од крајње тачке појаса непосредне заштите у ширини од 24 m (односно 30 m од осе цевовода) са обе стране цевовода (укупне ширине 60 m) и појас одговарајуће ширине око објеката који представљају саставни део гасовода;

– појас шире заштите – успоставља се од крајње тачке појаса непосредне заштите у ширини од 170 m (односно 200 m од осе цевовода) са обе стране цевовода (укупне ширине 340 m).

Установиће се следећи режим коришћења и уређења простора у енергетском коридору магистралног гасовода у:

– појасу непосреднe заштите – успоставља се режим забране изградње свих објеката који нису у функцији гасовода. У експлоатационом појасу гасовода не смеју се изводити радови и друге активности (постављање трансформаторских станица, пумпних станица, подземних и надземних резервоара, сталних камп места, возила за камповање, контејнера, складиштења силиране хране и тешко – транспортујућих материјала, као и постављање ограде са темељом и сл.), осим пољопривредних радова дубине до 0,5 m, без одобрења оператора транспортног система;

– појасу уже заштите – забрањена је изградња објеката и других јавних површина који подразумевају трајни или привремени боравак људи. Постојећа путна и друга инфраструктура задржава се као стечено стање уз могућност усаглашава/измештања, што се решава кроз пројектну документацију гасовода и уз сарадњу са власником/управљачем предметне инфраструктуре. Изградња нове путне и друге инфраструктуре је могућа, уз обавезујући услов обезбеђења сарадње са управљачем гасовода;

– појасу шире заштите – дозвољена је реконструкција, адаптација и санација постојећих објеката, као и изградња путне и друге инфраструктуре. Изградња надземних објеката, инфраструктурних и комуналних система је могућа, уз обавезну процену могуће угрожености.

4.1.2.3. Појаси заштите и режими коришћења и уређења електронске комуникационе мреже и објеката

Просторним планом утврђују се коридори за оптичке каблове укупне ширине 5 m, по 2,5 m са обе стране осе кабла, у складу са Правилником о захтевима за утврђивање заштитног појаса за електронске комуникационе мреже и припадајућих средстава, радио – коридора и заштитне зоне и начину извођења радова приликом изградње објеката („Службени гласник РС”, број 16/12). У оквиру овог коридора експлоатациони појас оптичког кабла има ширину 1 m. Дуж експлоатационог појаса утврђује се непосредни појас заштите ширине 2 m од спољне ивице експлоатационог појаса са обе стране оптичког кабла. У коридору оптичког кабла (експлоатационом појасу и непосредном појасу заштите) не дозвољава се изградња нових и реконструкција постојећих објеката и подизање трајних засада.

4.2. Граница и обухват појаса пута и земљишта јавне намене

4.2.1. Списак координата преломних тачака и катастарских парцела у појасу пута (путно земљиште јавне намене за потпуну експропријацију)

Регулациона линија путног земљишта и парцела јавне намене одређена је координатама2 преломних тачака (редни број тачке, Х координата, Y координата) и катастарским парцелама (кп) у обухвату, и представљене на Тематској карти број 1 „Детаљна регулација са елементима спровођења”.

––––––––

2 Координате су приказане у Гаус-Кригеровој пројекцији.

Деоница 1 (П1.1.-П1.14)

Општина Пожега

Јавна парцела – П1.1 – КО Лопаш, пут – површине 20,50 ha.

Јавна парцела – П1.2 – КО Милићево Село, пут – површине 0,20 ha.

Јавна парцела – П1.3 – КО Лопаш, Услужни центар – површине 4,26 ha.

Јавна парцела – П1.4 – КО Лопаш, Услужни центар – површине 4,41 ha.

Јавна парцела – П1.5 – КО Лопаш, пут – површине 0,06 ha.

Општина Ариље

Јавна парцела – П1.6 – КО Вирово, Денивелисана раскрсница „Ариље”– површине 11,78 ha.

Општина Пожега

Јавна парцела – П1.7 – КО Лопаш, пут – површине 0,15 ha.

Јавна парцела – П1.8 – КО Лопаш, пут – површине 0,004 ha.

Јавна парцела – П1.9 – КО Милићево Село, Наплатна рампа – површине 2,43 ha.

Јавна парцела – П1.10 – КО Милићево Село, пут – површине 1,10 ha.

Јавна парцела – П1.11 – КО Милићево Село, База за одржавање пута – површине 1,52 ha.

Општина Ариље

Јавна парцела – П1.12 – КО Вирово, пут – површине 9,76 ha.

Јавна парцела – П1.13 – КО Вирово, пут – површине 9,14 ha.

Јавна парцела – П1.14 – КО Церова, пут – површине 35,81 ha.

Деоница 10 (П10.1.-П10.10.)

Општина Ивањица

Јавна парцела – П10.1 – КО Медовине, пут – површине 19,49 ha.

Општина Сјеница

Јавна парцела – П10.2 – КО Ступ, пут – површине 11,36 ha.

Јавна парцела – П10.2а – КО Брњица, пут – површине 0,00004 ha.

Јавна парцела – П10.3 – КО Брњица, пут – површине 0,12 ha.

Јавна парцела – П10.4 – КО Брњица, пут – површине 34,48 ha.

Јавна парцела – П10.5 – КО Брњица, Паркиралиште – површине 2,70 ha.

Јавна парцела – П10.6 – КО Брњица, Паркиралиште – површине 1,52 ha.

Јавна парцела – П10.7 – КО Ступ, пут – површине 0,06 ha.

Јавна парцела – П10.8 – КО Ступ, Денивелисана раскрсница „Дуга Пољана” са базом – површине 10,68 ha.

Јавна парцела – П10.9 – КО Брњица, Денивелисана раскрсница „Дуга Пољана” са базом – површине 14,95 ha.

Јавна парцела – П10.10 – КО Ступ, пут – површине 0,04 ha.

4.2.2. Списак координата преломних тачака и катастарских парцела лежишта и одлагалишта материјала (земљиште јавне намене за потпуну експропријацију)

Регулациона линија парцела лежишта и одлагалишта материјала јавне намене одређена је координатама3 преломних тачака (редни број тачке, Х координата, Y координата) и катастарским парцелама (кп) у обухвату, и представљена на рефералним картама Просторног плана.

Деоница 1

Општина Ариље

Јавна парцела – О1-1-КО Вирово, oдлагалиште површине 2,01 ha.

Јавна парцела – О1-2-КО Церова, одлагалиште површине 5,35 ha.

Јавна парцела – О1-3-КО Церова, одлагалиште површине 2,57 ha.

––––––––

3 Координате су приказане у Гаус-Кригеровој пројекцији.

Јавна парцела – О1-4-КО Церова и КО Драгојевац, одлагалиште површине 9,12 ha.

Општина Пожега

Јавна парцела – Л1.1-КО Лопаш, лежиште површине 23,52 ha.

Деоница 10

Општина Ивањица

Јавна парцела – О10.1-КО Mедовине, одлагалиште површине 4,35 ha.

Јавна парцела – О10.2-КО Медовине, oдлагалиште површине 2,36 ha.

Општина Сјеница

Јавна парцела – О10.3-КО Ступ, одлагалиште површине 8,90 ha.

Јавна парцела – О10.4-КО Ступ, Одлагалиште површине 3,58 ha.

Јавна парцела – О10.5-КО Ступ, Одлагалиште површине 21,15 ha.

Јавна парцела – О10.6-КО Брњица, одлагалиште површине 4,82 ha.

Јавна парцела – Л10.1 – КО Брњица, лежиште површине 7,30 ha.

Јавна парцела – Л10.2-КО Брњица, лежиште површине 33,36 ha.

Јавна парцела – Л10.3-КО Ступ, лежиште површине 11,28 ha.

Општина Ивањица

Јавна парцела – Л10.4-КО Медовине, лежиште површине 39,51 ha.

4.3. Правила уређења и грађења ауто-пута и пратећих садржаја

4.3.1. Правила уређења и грађења ауто-пута

Овим просторним планом формирају се грађевинске парцеле земљишта јавне намене (Тематска карта број 1, „Детаљна регулација са елементима спровођења”), за изградњу деоница ауто-пута, петљи, раскрсница, денивелисаних укрштања, пратећих садржаја, одводних канала и регулацији водотокова и др.

Ако је у току имплементације овог просторног плана потребно формирати мање грађевинске парцеле за поједине функционалне целине или ако то захтева динамика решавања имовинскоправних односа и изградње, дозвољава се даља парцелација формираних грађевинских парцела, израдом пројекта парцелације.

Ауто-пут мора да се изгради тако да испуњава следеће основне техничке услове:

– да има две физички одвојене коловозне траке, са најмање две саобраћајне траке за сваку коловозну траку, с тим што свака саобраћајна трака мора да буде широка 3,75 m, а да се, зависно од конфигурације терена (рачунске брзине), ширина саобраћајне траке може смањити до 3,50 m;

– да свака коловозна трака има посебну траку ширине 2,5 m за принудно заустављање возила дуж целе траке или дуж појединих њених делова на погодним растојањима, зависно од теренских услова, а у тунелима и галеријама може, уместо посебне траке, да на погодним местима има уређене просторе за принудно заустављање возила;

– да остали елементи пута (полупречник кривине, уздужни нагиб, ивичне траке и сл.) омогућавају брзину до 120 km/h (равничарски терен), а зависно од конфигурације терена брзину од најмање 100 km/h (брдско-планински терен).

Табела 9. Гранични елементи ауто-пута

Нормални попречни профил представља типско решење у стандардним теренским и саобраћајним условима, и за рачунску брзину 120 km/h, сагласно претходно наведеним ширинама појединачних елемената пута, за ауто-пут са два одвојена коловоза треба да има укупну ширину од 28,4 m, и то:

– возне траке 4 x 3,75 m

– зауставне траке 2 x 2,5 m

– ивичне траке 2 x (0,5 m + 0,2 m)

– банкине 2 x 1,5 m

– разделна трака 4 m.

Нормални попречни профил представља типско решење у стандардним теренским и саобраћајним условима, и за рачунску брзину 100 km/h, сагласно претходно наведеним ширинама појединачних елемената пута, за ауто-пут са два одвојена коловоза треба да има укупну ширину од 26,4 m, и то:

– возне траке 4 x 3,5 m

– зауставне траке 2 x 2,5 m

– ивичне траке 2 x (0,5 m + 0,2 m)

– банкине 2 x 1,5 m

– разделна трака 3 m.

Свака денивелисана раскрсница садржи три основне групе функционалних елемената из којих се компонује просторно решење:

– укрсни правци (главни правац (ГП) – споредни правац (СП);

– изливи и уливи;

– спојне рампе.

Оптимално решење вођења укрсних праваца је такво да се денивелација главног и споредног правца остварује надпутњаком или потпутњаком изнад/испод главног правца. Сагледивост тог објекта решава се одговарајућом „S” кривином главног правца.

Најповољнија позиција укрштаја на главном правцу налази се у зони инфлексије, или у хоризонталној кривини R≥2Rmin.

Ситуациони ток споредног правца у подручју укрштаја или прикључка мора бити усаглашен са нивелационим решењем и планираним програмом денивелисане раскрснице.

Подужни нагиб нивелете главног правца ограничава се на In≤4%.

Угао укрштаја главног и споредног правца треба да буде око 90°.

Приликом пројектовања улива и излива морају се поштовати следећи принципи:

– уливе и изливе треба пројектовати искључиво са десне стране главног путног правца;

– за сваки путни смер треба организовати само по један излив и један улив;

– исправан поредак је прво излив па улив.

Изливи и уливи могу бити једнотрачни или двотрачни, са додатним возним тракама или без њих на основном коловозу. Број возних трака основног коловоза мења се између улива и излива суседних раскрсница. Креће се у границама ±1 возна трака.

Промена броја возних трака између улива и излива суседних раскрсница може се променити у следећим случајевима:

– велико оптерећење улива, односно излива које битно повећава оптерећење деонице између њих;

– недовољно одстојање улива и излива суседних раскрсница које угрожава пропусну моћ и безбедност деонице (маневар преплитања);

– угрожена безбедност у зонама улива.

Изливање са основног правца на спојну рампу састоји се из промене возне траке уз прилагођавање брзине вожње на дужини траке за успорење. Стандардна дужина излива је дужине око 250 m, од чега се промена возне траке обави на дужини од 60 m, а успорење на дужини од 190 m. На двотрачним изливима дужина излива износи 500 m. Стандардна дужина улива је 250 m, од чега на маневар убрзања отпада 190 m, а промена возне траке се обави на дужини од 60 m. На двотрачним уливима дужина улива износи 500 m. Дужину уливне и изливне траке треба поставити у складу са условима на терену и одређене пројектне брзине на делу трасе уз уважавање прописаних параметaра из важећег Правилника о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута.

За повезивање укрсних праваца користе се две врте рампи које се разликују по својој функцији: 1) везне рампе – које опслужују само једну саобраћајну струју између улива и излива, и 2) прикључне рампе – које преко секундарне површинске раскрснице опслужују две саобраћајне струје.

Типови рампи по просторном облику могу бити:

– директне рампе – користе се на свим типовима денивелисаних раскрсница и служе за десна скретања. Скретни угао директних рампи је γ~90°. Капацитет једнотрачне директне рампе је од 1300 до 1600 voz/h;

– полудиректне рампе – развијају се у оквиру скретног угла γ~120°. Капацитет једнотрачне полудиректне рампе је од 1100 до 1400 voz/h;

– индиректне рампе – развијају се у оквиру скретног угла γ≥270° и користи се за лева скретања. Капацитет једнотрачне полудиректне рампе је од 800 до 1000 voz/h.

Геометријски попречни профили рампи утврђују се према саобраћајном оптерећењу и дужинама рампи, и могу бити:

– „R1” – има једнотрачни коловоз укупне ширине 5,50 m (минимум 5,0 m). Примењују се на релативно кратким рампама, дужине мање од 250 m, за саобраћајно оптерећење Qmer≤1.000voz/h или на средње дугим рампама малог саобраћајног оптерећења, на укрштају (прикључку) ауто-пута са двотрачним (вишетрачним) путем;

– „R2” – садржи једнотрачни коловоз са зауставном траком укупне ширине 6.00 m и примењује се на средње дугим и дугим рампама оптерећења Qmer≤1000 voz/h, на укрштају (прикључку) два ауто-пута или ауто-пута и вишетрачног пута;

– „R3” – садржи двотрачни коловоз ширине 7 m без зауставне траке намењен саобраћајном оптерећењу Qmer>1.000 voz/h или мањем саобраћајном оптерећењу Qmer>800voz/h на дугим једносмерним рампама. Тај профил се примењује на укрштају (прикључку) два ауто-пута;

– „R4” – садржи двотрачни коловоз са зауставном траком ширине 10 m и намењен је саобраћајном оптерећењу Qmer>1350 voz/h и дугим спојним рампама. Тај профил се примењује на укрштају (прикључку) два ауто-пута.

– Када се паралелно воде две уливне и изливне (двосмерне) рампе стандардна ширина разделне траке између њих ради безбедности износи Rt≥2 m.

Остали државни путеви I реда (алтернативни путни правац) морају да испуњавају следеће услове:

– да саобраћајне траке буду ширине најмање по 3,5 m, с тим што се, зависно од конфигурације терена, густине и структуре саобраћаја, ширина саобраћајне траке може смањити до 3,25 m;

– да остали елементи пута (полупречник кривине, подужни нагиб, ивичне траке итд.) омогућавају безбедан саобраћај за веће брзине, а најмање за брзину од 100 km/h, а изузетно 80 km/h на превојима и другим неповољним планинским теренима;

– да раскрснице буду изведене тако да се возила могу безбедно укључивати на пут и искључивати са пута;

– да имају потпуну контролу приступа и да се на државни пут I реда може укључивати само преко раскрсница које морају бити изграђене на прописаном одстојању.

Државни путеви II реда морају да имају коловозну површину са најмање једном саобраћајном траком по смеру. Ширина саобраћајне траке не би требало да буде мања од 3m. У насељеним местима и на местима на којима се очекује пешачки саобраћај, државни путеви II реда морају да имају обострано или једнострано изграђене тротоаре на начин да се пешачки саобраћај може безбедно одвијати.

Општински путеви морају да имају коловозну површину са најмање једном саобраћајном траком по смеру, као и са тротоарима на местима на којима се очекује пешачки саобраћај.

Унутар планираног путног појаса (регулационе линије) обезбеђен је простор за смештај сервисних јавних саобраћајница у ширини од минимално 3 m (атарски путеви уз труп пута). Ширина локалних девијација од туцаника износи минимално 4 m, асфалтних девијација испод мостова минимално 4 m, док ширина надвожњака износи минимално 6 m.

Техничком документацијом предвидети све потребне сервисне саобраћајнице за приступ грађевинским парцелама и повезивање некатегорисаних путева, које ће бити под туцаничким/земљаним коловозним застором.

Земљани пут који се прикључује на јавни пут мора се изградити са тврдом подлогом или са истим коловозним застором као и јавни пут на који се прикључује у ширини од најмање 5 m и у дужини од најмање 40 m за државни пут I реда, 20 m за државни пут II реда и 10 m за општински пут, рачунајући од ивице коловоза.

Заштитни појас, са сваке стране јавног пута, има следеће ширине:

– остали државни путеви I реда – 20 m;

– државни путеви II реда – 10 m;

– општински путеви – 5 m.

Техничком документацијом за изградњу јавних путева, поред сервисних саобраћајница, морају се предвидети места поред јавног пута за изградњу станица за снабдевање моторних возила горивом, ауто-сервиса и објеката за привремени смештај онеспособљених возила, а за државне путеве I реда функционалних пратећих садржаја, као и пратећих садржаја за кориснике пута.

Земљани труп пута потребно је изградити на основу налаза геотехничког елабората.

Одводњавање површинских вода потребно је пројектовати тако да се воде на најефикаснији начин евакуишу са површине коловоза и спроведу до реципијента.

Овим планом се задржавају све трасе постојећих категорисаних и некатегорисаних путева. На местима њиховог укрштања са планираним одводним каналима кроз техничку документацију обавезно планирати колске прелазе преко канала и њихово зацевљење на тим деловима. У случају када одводни канал пресеца постојећу катастарску парцелу на два дела који остају условни за даље коришћење, обавезно пројектовати и изградити колски прелаз преко канала.

Техничком документацијом предвидети да се планирани одводни канал денивелисано укрсти са воденичким јазом (растоком реке Моравице) на КП 726/1 у КО Церова, а у циљу задржавања у функцији воденице на КП 725 у КО Церова и водоснабдевања МХЕ Ђеле на КП 722/1 у КО Церова.

За део трасе ауто-пута од km 245+190 до km 247+690, односно између планиране петље „Карајукића Бунари” и планиране наплатне станице „Бољаре”, обавезно је применити следећа правила: 1) баријере у смислу расвете и реклама, сигурносни браници и остала пратећа саобраћајна сигнализација у бочном појасу треба да буду монтажно-демонтажног типа, у појасу од 60 m од осовине пута; и 2) дозвољени уздужни нагиб може бити до 1% и без попречног нагиба.

Уређење путног појаса

При изради плана озелењавања потребно је:

– обезбедити сигурност корисника пута и побољшање услова експлоатације;

– одвојити коловозни део пута од других намена површина;

– учврстити косине насипа и усека;

– смањити ниво буке;

– побољшати микроклиматске услове;

– учинити вожњу пријатнијом.

Приликом уређења путног појаса потребно је поштовати следећа минимална растојања:

– минимално растојање средње високог растиња од ивице банкина пута је 4,5 m;

– минимално растојање садница шибља од ивице банкина је 3,5 m, на шкарпама насипа од ивице локалних саобраћајница је 3 m;

– минимално растојање дрвећа од ивице канала је 4 m, а минимално растојање шибља од ивице канала је 3 m.

Зелене површине обухватају:

– површине банкина дуж трасе пута обострано (планирано делимично подизање травњака);

– површине средњег разделног појаса (делимично подизање травњака пошто је разделна трака делом трасе целом ширином избетонирана, поплочана, а делом предвиђена за подизање травњака);

– површине шкарпи обострано дуж пута (планирана садња садним материјалом различите категорије и подизање травњака);

– површине денивелисаних укрштаја (планирано подизање травњака).

Потребно је применити групације различитих категорија зеленила, са садњом садница средње високих и нижих лишћара, средње високих четинара, украсног шибља, полеглих четинара и травњака, које ће заједно дати неопходно засенчење будућег пута. Ово растиње треба да има изражену способност везивања терена као заштита од ерозије и филтер који ће задржавати честице прашине, чађи и делимично тешке метале.

Снабдевање електричном енергијом у функцији пута

У појасу пута, заштитном појасу или појасу контролисане градње превиђено је подземно полагање (каблирање) нисконапонских електроенергетских водова и надземних објеката у функцији трасе и објеката, функционалних и пратећих садржаја пута. Њихово полагање одвијаће се на основу техничке документације за пут на нивоу студије оправданости са идејним пројектом и пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење, у складу са важећим прописима.

Објекти који захтевају напајање електричном енергијом су: петље, раскрснице, тунели, мостови, други објекти пута, оперативни тунелски центри и базе за одржавање, где као потрошач доминира расвета. Најмањи конзументи електричне енергије су потрошачи распоређени дуж трасе, као што су метео станице, саобраћајна сигнализација и SOS телефони.

Главно напајање свих објеката електричном енергијом одвијаће се преко трансформаторских станица 10/0,4 kV распоређених дуж трасе пута, и то примарно уз петље (денивелисане раскрснице). Трансформаторске станице ће бити стубне, монтажно-бетонске и у склопу зиданих објеката, а у зависности од максималне једновремене снаге. Напајање трансформаторских станица обављаће се путем кабловских водова или далековода. Даља дистрибуција до потрошача ће се обављати на 1kV напонском нивоу преко разводних ормана.

Резервно напајање електричном енергијом биће обезбеђено преко дизел-електричних агрегата, док ће беспрекидно напајање електричном енергијом бити обезбеђено преко UPS уређаја.

Електронске комуникације у функцији даљинског надзора и управљања путем

У путном појасу могуће је полагање оптичког кабла у функцији путне оптичке комуникационе мреже удувавањем у цеви кабловске канализације, са попречним везама на сваких један километар.

Обезбедити услове за формирање дигиталног коридора, који пружа телекомукиционе сервисе и услуге, за контролу, управљање и безбедност саобраћаја и употребу мобилних уређаја и интернет везе, као и потребе државних институција. У том смислу, планира се постављање заштитних цеви (PVC, 4 х 50 mm) за оптичке каблове, са једне стане саобраћајнице, уз ивицу парцеле и до свих објеката за контролу саобраћаја и наплатних рампи, као и базних и микро базних станица, антена и WI-FI приступних тачака са припадајућим оптичким приводним кабловима.

Елементи конструкција за заштиту од буке

Израда и постављање конструкција за заштиту од буке мора бити у складу са стандардима SRPS EN 1793 i SRPS EN 1794 i SRPS EN 14388.

Конструкције за заштиту од буке морају бити изведене тако да се приликом проласка буке која настаје одвијањем саобраћаја кроз конструкцију за заштиту од буке (узимајући у обзир све елементе конструкције) она смањује за најмање 25 dB(A).

Све елементе конструкције за заштиту од буке (двослојни или вишеслојни) димензионисати у складу са предвиђеним оптерећењима, односно у складу са статичким прорачуном.

Табела 10. Минимална удаљеност лица конструкције за заштиту од буке од спољне ивице коловоза ауто-пута

Дуж конструкције за заштиту од буке обезбедити уздужно и попречно одводњавање, тако да сви елементи конструкције буду заштићени од утицаја атмосферских вода.

Лежишта и одлагалишта материјала

За потребе изградње планираног ауто-пута на Деоници 1 предвиђено је формирање четири одлагалишта материјала и једно лежиште материјала, и на Деоници 10 шест одлагалишта материјала и четири лежиште материјала.

Одлагалиште материјала О1-1 (km 151+700) се налази у непосредној близини коридора пута, са десне (западне) стране саобраћајнице у близини излазног портала тунела. Терен у зони овог oдлагалишта материјала представља равницу са котама терена око 330–337 m. Планирано је да одлагалиште материјала буде висинe 3,5 m. Сав земљани материјал који по својим карактеристикама не задовољава критеријуме за употребу при изградњи саобраћајнице биће транспортован и одложен на одлагалиште материјала. Нагиб косина одлагалишта износи око 1:3.

Одлагалиште материјала О1-2 (km 154+400) се налази у непосредној близини коридора пута, око 100 m лево (источно) од осе пута, у близини излазног портала тунела. Терен у зони овог oдлагалишта материјала је брежуљкасто-брдовит. Нагиб косина одлагалишта износи око 1:3, које ће се попуњавати у фазама од по 2–3 m висине, са косинама од 5 m ширине. Сав земљани материјал који по својим карактеристикама не задовољава критеријуме за употребу при изградњи саобраћајнице биће транспортован и одложен на одлагалиште материјала.

Одлагалиште материјала О1-3 (km 155+200) се налази у близини коридора пута, око 300 m лево (источно) од осе пута. Планирано је уз новопројектовани пут ширине 6 m. Терен у зони овог oдлагалишта материјала је брдовит. Планирано је да одлагалиште материјала буде висинe 8 m. Сав земљани материјал који по својим карактеристикама не задовољава критеријуме за употребу при изградњи саобраћајнице биће транспортован и одложен на одлагалиште материјала. Нагиб косина одлагалишта износи око 1:3, које ће се попуњавати у фазама од по 2–3 m висине, са косинама од 5 m ширине.

Одлагалиште материјала О1-4 (km 156+300) се налази у близини коридора пута, око 300 m лево (источно) од осе пута. Терен у зони овог oдлагалишта материјала је брдовит. Планирано је да одлагалиште материјала буде висинe 5 m. Сав земљани материјал који по својим карактеристикама не задовољава критеријуме за употребу при изградњи саобраћајнице биће транспортован и одложен на одлагалиште материјала. Нагиб косина одлагалишта износи око 1:3, које ће се попуњавати у фазама од по 2–3 m висине, са косинама од 5 m ширине.

Лежиште материјала Л1-1 (km 148+400) се налази у близини коридора и трасе, са пружањем паралелно осовини, са леве стране у дужини од око 1100 m. Терен у зони лежишта материјала представља ножични и средишњи део падине изнад алувијона Моравице, непосредно изнад постојећег локалног пута. Просечна висинска разлика у зони лежишта је 80m (330–410 mnv). Планиран је ископ и експлоатација материјала до дубине од 10 m, у етажама. У даљој разради лежишта материјала биће извршена детаљна истраживања терена за потребе утврђивања тачних количина и квалитета материјала. Неуслован материјал из лежишта ће бити уклоњен, транспортован и одложен на одлагалишта материјала или коришћен за испуну искоришћених делова лежишта материјала.

Одлагалиште материјала O10-1 (km 210+900) се налази у близини коридора пута, око 500 m лево (источно) од осе пута. Терен у зони овог oдлагалишта материјала је брдски. Планирано је да одлагалиште материјала буде висинe 3 m. Сав земљани материјал који по својим карактеристикама не задовољава критеријуме за употребу при изградњи саобраћајнице биће транспортован и одложен на одлагалиште материјала. Нагиб косина одлагалишта износи око 1:3.

Одлагалиште материјала О10-2 (km 213+200) се налази у близини коридора пута, око 300 m лево (источно) од осе пута. Терен у зони овог oдлагалишта материјала је брдски. Планирано је да одлагалиште материјала буде висинe 3 m. Сав земљани материјал који по својим карактеристикама не задовољава критеријуме за употребу при изградњи саобраћајнице биће транспортован и одложен на одлагалиште материјала. Нагиб косина одлагалишта износи око 1:3.

Одлагалиште материјала О10-3 (km 215+600) се налази у непосредној близини коридора пута, око 100 m лево (источно) од осе пута. Терен у зони овог oдлагалишта материјала је брежуљкасто-брдски. Планирано је да одлагалиште материјала буде висинe 3 m. Сав земљани материјал који по својим карактеристикама не задовољава критеријуме за употребу при изградњи саобраћајнице биће транспортован и одложен на одлагалиште материјала. Нагиб косина одлагалишта износи око 1:3.

Одлагалиште материјала О10-4 (km 215+500) се налази у непосредној близини коридора пута, око 100 m западно од осе пута, са десне стране саобраћајнице. Терен у зони овог oдлагалишта материјала је брдски. Планирано је да одлагалиште материјала буде висинe 3,0 m. Сав земљани материјал који по својим карактеристикама не задовољава критеријуме за употребу при изградњи саобраћајнице биће транспортован и одложен на одлагалишта материјала. Нагиб косина одлагалишта износи око 1:3.

Одлагалиште материјала О10-5 (km 218+700) се налази у непосредној близини коридора пута, око 100 m десно (западно) од осе пута. Терен у зони овог oдлагалишта материјала је брeжуљкасти. Планирано је да одлагалиште материјала буде висинe 5 m. Сав земљани материјал који по својим карактеристикама не задовољава критеријуме за употребу при изградњи саобраћајнице биће транспортован и одложен на одлагалиште материјала. Нагиб косина одлагалишта износи око 1:3, које ће се попуњавати у фазама од по 2–3 m висине, са косинама од 5 m ширине.

Одлагалиште материјала О10-6 (km 221+000) се налази у непосредној близини коридора пута, око 100 m лево (источно) од осе пута. Терен у зони овог oдлагалишта материјала је брежуљкаст. Планирано је да одлагалиште материјала буде висинe 3 m. Сав земљани материјал који по својим карактеристикама не задовољава критеријуме за употребу при изградњи саобраћајнице биће транспортован и одложен на одлагалиште материјала. Нагиб косина одлагалишта износи око 1:3.

Лежиште материјала Л10-1 (km 220+300) се налази у близини коридора пута, око 600 m лево, југоисточно од осе пута. Терен у зони овог лежишта материјала представља побрђе са котама терена од 1140 m до 1180 m. Планиран је ископ и експлоатација материјала до дубине од 8 m. Планирано лежиште налази се непосредно уз постојећи локални пут. У даљој разради лежишта материјала биће извршена детаљна истраживања терена за потребе утврђивања тачних количина и квалитета материјала. Неуслован материјал из лежишта ће бити уклоњен, транспортован и одложен на одлагалишта материјала или коришћен за испуну искоришћених делова лежишта материјала.

Лежиште материјала Л10-2 (km 221+500) се налази у зони самог краја трасе, са леве стране осовине, источно на удаљености од 300 m. Терен у зони овог лежишта материјала представља ножични део падине са котама терена од 1100–1140 мнв. Планиран је ископ и експлоатација материјала до дубине од 10 m. Планирано лежиште налази се непосредно уз постојећи локални пут. У даљој разради лежишта материјала биће извршена детаљна истраживања терена за потребе утврђивања тачних количина и квалитета материјала. Неуслован материјал из лежишта ће бити уклоњен, транспортован и одложен на одлагалишта материјала или коришћен за испуну искоришћених делова лежишта материјала.

Лежиште материјала Л10-3 (km 217+800) налази се у близини осовине пута, са десне стране, на удаљености од 600 m од осовине главне трасе. Терен у зони лежишта је благо таласаст, са висинском разликом од 20m (1235–1255 мнв). Планирано лежиште налази се у близини постојећег локалног пута. У даљој разради лежишта материјала биће извршена детаљна истраживања терена за потребе утврђивања тачних количина и квалитета материјала. Неуслован материјал из лежишта ће бити уклоњен, транспортован и одложен на одлагалишта материјала или коришћен за испуну искоришћених делова лежишта материјала.

Лежиште материјала Л10-4 (211+800) налази се непосредно поред трасе, са леве стране, у дужини од 600 m. У зони лежишта терен је стрм, планински, са нагибима и преко 35°, са висинском разликом од 200 m (1100–1300 мнв). Планиран је ископ и експлоатација материјала до дубине од 10 m, у више етажа, због природног нагиба терена. До планираног лежиште са вишљег дела терена долази постојећи пут. У даљој разради лежишта материјала биће извршена детаљна истраживања терена за потребе утврђивања тачних количина и квалитета материјала. Неуслован материјал из лежишта ће бити уклоњен, транспортован и одложен на одлагалишта материјала или коришћен за испуну искоришћених делова лежишта материјала.

По завршетку изградње ауто-пута, терени са којих се врши ископавање материјала и локације које представљају одлагалишта (депоније) ће се уредити и ускладити са окружењем, а додатна намена дефинисаће се планским документима јединица локалне самоуправе.

Обавеза инвеститора и извођача радова је да локације лежишта и одлагалишта материјала морају бити саниране и рекултивисане (у што већој мери озелењене). На њима није дозвољено одлагати опасан отпад и такве локације не смеју ни на који начин да утичу на окружење. За даљу израду планских докумената јединице локалне самоуправе се препоручује да се на тим локацијама одреди претежна намена зеленило (шуме), спорт, рекреација или сл.

Прецизни елементи за коришћење лежишта и одлагалишта у периоду изградње и након завршетка изградње ауто-пута, а самим тим и мере и начини заштите простора, дефинисање се техничком документацијом и Студијом о процени утицаја на животну средину, а за које овај Просторни план представља плански основ.

4.3.2. Правила уређења и грађења функционалних садржаја ауто-пута

Базе за одржавање пута

У зависности од намењених активности предвиђених база за одржавање пута одредиће се њихов коначан садржај, при чему основни садржај чине: портирница, управна зграда са центром за управљање и контролу саобраћаја, магацин соли, покривена складишта, отворена складишта, гараже за разне врсте возила, ремонтна радионица, магацин резервних делова, вага, комунални објекти, пумпе за гориво, цистерне за плин и лако сагориво уље, складиште запаљивих материјала, трафостаница, паркинг возила, приступни путеви и др. Потребна површина за изградњу базе за одржавање пута износи око 2 ha.

Плато комплекса базе у целости покрити асфалтно-бетонским коловозним застором. Коловозну конструкцију димензионисати за тешко саобраћајно оптерећење. Потребно је обезбедити 1-2% пада површина за комуникацију и платоа, чиме се омогућава дренажа површинских атмосферских вода ка околном порозном земљишту или упојним јамама, за шта је неопходно обезбедити дренажне елементе (риголе, каналете, каналe и др.).

Паркинг за путничка возила запослених обезбедити са минимум 10 паркинг места, унутар комплекса базе, изузетно изван комплекса, искључиво на јавној површини уз улаз и приступни пут.

Ограђивање комплекса базе спровести одговарајућим типом ограде, транспаретним жичаним панелима или типом ,,габион” (од решетке и камења).

Грађевинска линија се дефинише као зона грађења унутар комплекса (грађевинске парцеле) базе за одржавање у оквиру које је могуће поставити објекте, у складу са организационом шемом базе, на удаљењу од минимално 2 m од границе парцеле.

У оквиру грађевинске парцеле дозвољена је изградња више објеката.

Максимални индекс изграђености (однос габарита хоризонталне пројекције изграђеног објекта и укупне површине грађевинске парцеле) износи 25%. У обрачун не улазе депоније расутог материјала, надстершнице, резервоари, агрегати и остали пратећи садржаји.

Пратећи објекти су везани за несметано функционисање комплекса базе и инфраструктурну опремљеност, те подразумевају: бунаре, резервоаре пијаће воде, техничке воде, воде за противпожарне потребе, непропусне септичке јаме, упојне јаме за атмосферске воде, сепараторе замуљених вода, ТНГ резервоаре, дизел-електричне агрегате (ДЕА), депоније расутог материјала (соли и ризле) и др.

Максимална спратност објеката је дефинисана по врсти главних објеката: за управну зграду, максимално приземље и спрат (П+1), при чему последња етажа може бити и поткровна; за гаражу, солану, надстрешнице (простор за одлагање расутог материјала, саобраћајне сигнализације и др.), максимално приземље (П), с тим да се висина венца објекта дефинише према технолошким захтевима; кров је кос, прилагођен климатским уловима, на једну или две воде; минимално растојање између два објекта на парцели не може бити мање од 2 m.

Архитектонску обраду објеката прилагодити њиховој функцији. При пројектовању (оријентацији објеката, избору материјала, начину грејања и климатизације и сл.) и изградњи планираних објеката применити мере енергетске ефикасности, у складу са Правилником о енергетској ефикасности зграда („Службени гласник РС”, број 61/11).

Прикључке на инфраструктурне мреже остварити у складу са расположивошћу на локацији и условима комуналних предузећа.

Снабдевање водом обезбедити бушењем бунара и/или формирањем резервоара. Уколико постоје могућности, снабдевање водом обезбедити прикључењем на најближи насељски систем, или регионални систем водоснабдевања.

Одвођење отпадних фекалних вода решити путем бетонских водонепропусних септичких јама, које ће се периодично празнити аутоцистерном, односно прикључењем на систем канализације, уколико постоје услови и могућности. Водонепропусна бетонска септичка јама се гради на минималном растојању од 3 m од свих објеката и од границе парцеле. Атмосферске воде са платоа базе прикупити и спровести до сепаратора замуљених вода и даље до упојних поља.

Снабдевање електричном енергијом обезбедити прикључком на постојећу електроенергетску мрежу напонског нивоа од 1kV до 35kV. Алтернативно, поставити и дизел-електрични агрегат.

Обезбедити прикључак на електронску комуникациону мрежу.

За евакуацију комуналног отпада из планираних објеката неопходно је обезбедити судове-контејнере запремине 1100 литара (габаритних димензија 1,37х1,20х1,45 m) у потребном броју који се одређује према нормативу: 1 контејнер на 800 m2 корисне површине објекта.

Објекти контроле и управљања – тунелски оперативни центри

За тунеле у чијим цевима су планирани телекомуникациони и сигнални системи (углавном за тунеле дуже од 500 m) планирани су тунелски оперативни центри у којима се, поред стандардне опреме (дефинише се техничком документацијом), планира и смештање централне телекомуникационе опреме тунелских система. За потребе самог објекта центра планирају се следећи системи: електронска комуникациона мрежа; систем видео надзора; стабилни систем за дојаву пожара; контрола приступа; детекција провале; и систем за надзор одвода опасних материја.

У објекту су планиране техничке и надзорне просторије за смештај централне и мониторинг опреме. Планиран је повремен/привремен боравак особља. Предметни центар треба да буде способан за комплетан надзор и управљање тунелом у случају прекида комуникације са вишим оперативним центром.

Наплатнe станице

За наплатнe станицe „Ариље”, „Ивањица”, „Међуречје”, „Дуга Пољана” и „Карајукића Бунари” којe су по диспозицији бочне и припадају зонама истоимених петљи, као и за чеону наплатну станицу „Бољаре”, потребно је применити следећа правила:

– саобраћајне траке на наплатним платоима пројектовати са ширином 3,4 m, а траку за пролаз вангабаритног возила пројектовати ширине 4,6 m;

– дужину острва наплатних платоа испројектовати у складу са модернизацијом наплатног система, односно Л=52 m;

– коловозну конструкцију на дужини острва наплатних платоа пројектовати са бетонским застором, као и испред и иза острва у дужини за коју се сматра да може доћи до деформације коловоза услед кочионих сила и нагомилавања возила;

– бетонски коловоз пројектовати без арматуре која би угрозила рад електронских уређаја за наплату путарине;

– предвидети подужне и попречне спојнице.

Потребна површина за чеону наплатну станицу износи око 3 ha, а за бочну наплатну станицу око 0,3 ha. На наплатне станице биће омогућен и електронски вид наплате путарине. Број наплатних рампи на наплатним станицама износи 5–11, раздвојених разделним острвима.

4.3.3. Правила уређења и грађења пратећих садржаја за кориснике ауто-пута

Утврђују се следећа правила уређења и грађења пратећих садржаја за кориснике пута на планираним локацијама паркиралишта (оријентациона површина 1–2 ha):

– зелено разделно острво, улазна и излазна коловозна трака су обавезни,

– паркинг путничких аутомобила са минимум 15 места (5x2,5 m) (паркинг места за особе са инвалидитетом 5%, а минимум 2 паркинг места), паркинг теретних возила и аутобуса са минимум 4 места (22x5 m), по могућству са надстрешницама и сеницима за заштиту возила од сунца,

– јавна чесма, санитарни чвор (минимум 40 m2 бруто),

– места за одмор и седење за минимум 50 особа, надстрешнице, телефонска говорница и пејзажно уређена површина за одмор од 500 до 1000 m2,

– табла са називом и планом паркиралишта на улазу у паркиралиште (информације о непосредном окружењу и његовим мотивима) и табла на излазу са паркиралишта са основним информацијама о даљем путу (о главним саобраћајним скретањима према градовима, бањама, туристичким дестинацијама, природним и културним добрима и др.),

– остали функционални садржаји путног саобраћаја.

Додатни садржаји паркиралишта опционо могу бити и:

– мањи кафе/ресторан, мања продавница, мање игралиште (за одбојку или кошарку),

– мини-пијаца за продају локалних пољопривредних и традиционалних занатских производа са наткривеним простором са тезгама и пратећим санитарним уређајима,

– могуће информативно-туристички пункт у функцији промоције туризма (са јавним и службеним телефоном или употребом мобилног телефона и детаљнијим информацијама о непосредном окружењу и саобраћајним скретањима према туристичким мотивима и др.),

– простор за приручна средства прве помоћи и помоћи на путу за путничке аутомобиле (мин. 30 m2),

– по потреби службени објекат за нужни смештај запослених на паркиралишту и свратиште инспекције и полиције.

Утврђују се следећа правила уређења и грађења пратећих садржаја за кориснике пута на планираним локацијама одморишта (оријентациона површина 1–3,5 ha):

1. основна намена

– комерцијалне делатности у функцији пратећих садржаја за потребе корисника пута: станица за снабдевање горивом,

– дозвољене пратеће намене: саобраћајне, пешачке и паркинг површине, зелене и слободне површине и сл.,

– дозвољени пратећи садржаји: делатности/услуге (трговина на мало, ресторан, простор за канцеларијско пословање), инфопункт, служба прве помоћи, магацин, тоалети, и сл.,

– дозвољена пратећа опрема: надстрешница, лантерна, подземни резервоари, тотеми, рекламни панои, јарболи и др.;

2. услови за формирање грађевинске парцеле

– грађевинска парцеле за пратеће садржаје корисника пута формирана је овим планом,

– ако то захтева функционална или имовинско-правна организација простора, као и динамика изградње, урбанистичким пројектом је на локацији пратећег садржаја дозвољено формирање више грађевинских парцела,

– локација пратећег садржаја може имати само један приступ Државном путу типа улив-излив. У случају формирања више грађевинских парцела у комплексу, грађевинске парцеле остварују приступ до улива/излива и сервисне саобраћајнице посредно преко интерне саобраћајне мреже;

3. положај објеката на парцели

– удаљење објеката од бочне и задње границе парцеле износи минимум једну висину објекта (1 h),

– дозвољена је изградња више објеката на парцели, сви као слободностојећи,

– минимално удаљење објекта од суседног објекта не може бити мање од једне висине објекта (1 h),

– објекте, резервоаре и друге подземне објекте поставити у оквиру зоне грађења,

– надстрешницу и лантерну планирати тако да буду повезане са објектом и са њим чине јединствену целину;

4. индекс заузетости

– на локацијама одморишта максимални индекс заузетости је 10%,

5. висина венца објекта

– за објекте бензинских станица максимална спратност је приземље, максимална висина венца објекта је 5 m од коте приступне саобраћајнице, максимална висина надстрешнице је 6 m,

6. кота приземља

– кота приземља може бити максимално 0,2 m виша од коте приступног тротоара;

7. архитектонско обликовање

– савременим архитектонским формама, атрактивним елементима обликовања и применом квалитетних материјала за изградњу ове врсте објеката, као и увођењем елемената урбаног дизајна, треба допринети формирању визуелног идентитета комплекса;

8. услови за ограђивање парцеле

– парцела мора бити ограђена заштитном транспарентном оградом максималне висине до 2 m са задње и бочних граница парцеле;

9. решење саобраћајних површина

– интерне саобраћајне површине у оквиру парцеле планирати тако да омогуће несметану делатност свих објеката на парцели и међусобну независност појединих функција. Све саобраћајнице планирати за једносмерни саобраћај,

– у нивелационом смислу, потребно је прилагодити коте нових интерних саобраћајних површина са котама уливно – изливних прикључака на државни пут,

– саобраћајнице на делу на коме се налазе моторна возила за време пуњења горивом пројектовати са максималним нагибом од 2%,

– планирати опремање одговарајућом хоризонталном и вертикалном сигнализацијом,

– стандарде приступачности за лица са посебним потребама потребно је применити на пешачким површинама и прилазима до објекта,

– коловозна конструкција се планира као флексибилна са носећим слојевима од асфалт бетона на делу саобраћајних површина ван места за истакање горива и као крута цементно – бетонска конструкција на манипулативним површинама уз места за истакање горива,

– одводњавање саобраћајних површина планира се гравитационим отицањем површинских вода у систем затворене канализационе мреже, уз поштовање нивелете постојећих уливно-изливних рампи. Атмосферске воде са манипулативних површина у зони аутомата прихватити посебном сливничком решетком и одвести до сепаратора за пречишћавање, а затим испустити у реципијент;

10. услови за слободне и зелене површине

– минимални проценат зеленила у директном контакту са тлом износи 40%,

– неопходно је извршити вредновање постојећег стања вегетације, вредна стабла сачувати и уклопити у ново пејзажно-архитектонско решење,

– унутрашњим ободом парцеле планирати заштитни зелени појас од лишћарских и четинарских дрвенастих и жбунастих врста,

– зелену површину ка државном путу озеленети висококвалитетним декоративним врстама дрвећа и жбуња на травној подлози,

– на паркинг просторима за путничка возила засадити листопадна или зимзелена дрворедна стабла. Користити школоване саднице лишћара (једно стабло на два до три паркинг места), мин. висине 3,5 m, стабло чисто од грана до висине од 2,5 m и прсног пречника најмање 15 cm,

– за озелењавање користити аутохтоне врсте (минимум 50% врста), примарно листопадне, густе и добро развијене крошње, али и одређен проценат четинарских врста, које треба да су прилагодљиве локалним педолошким и климатским условима и отпорне на загађења од саобраћаја,

– могу се користити и егзоте за које је потврђено да се добро адаптирају датим условима средине, при чему је забрањена примена инванзивних врста;

11. инжењерско – геолошки услови

– код планираних саобраћајница морају се поштовати стандарди и фазност изградње насипа, конструктивних слојева и коловоза. Пројектовање и изградњу саобраћајних и паркинг површина изводити у складу са стандардима SRPS, према категоријама саобраћајница и подтла, уважавајући све неопходне услове везано за тло. Саобраћајне површине изводити без великих засецања терена, у насипу без присуства воде,

– планирану инфраструктуру у оквиру комплекса извести у техничком рову у циљу спречавања неравномерних слегања,

– у даљој фази пројектовања извести детаљна геолошка истраживања у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима („Службени гласник РС”, бр. 101/15, 95/18 – др. закон и 40/21);

12. инфраструктурни објекти

– пратећи садржаји за кориснике пута се опремају инфраструктуром по правилу из коридора пута, или из мрежа ван коридора пута;

13. евaкуација отпада

– за евакуацију отпадака састава као кућно смеће планирано је постављање контејнера за смеће унутар парцеле. Контејнер поставити на избетонираном платоу у посебно изграђеној ниши или бетонском боксу унутар комплекса са директним и неометаним прилазом за комунална возила и раднике;

14. услови и могућности фазне реализације

– дозвољена је фазна реализација објеката у комплексу и на парцели, уз услов да свака фаза представља функционалну целину.

Поред наведених правила уређења и грађења, дозвољавају се и додатни садржаји за станицу за снабдевање горивом (на локацији одморишта и услужног центра):

– зелено разделно острво, улазна и излазна коловозна трака су обавезни;

– станица за снабдевање горивом са орјентационо десет точионих места и то: осам за путничка возила (за бензин, дизел, течни нафтни гас (ТНГ), компримовани природни гас (КПГ), за пуњење аутомобила на електрични погон и два за теретна возила (бензин, дизел, ТНГ и КПГ), са продајом осталих потрошних материјала, ситних резервних делова за аутомобиле и др.;

– паркинг за 40 и више путничких возила (паркинг места за особе са инвалидитетом минимум 5%), за 16 и више теретних возила и за четири и више аутобуса, са потребним пролазним тракама;

– јавна чесма и јавни мокри чвор, по правилу у оквиру бензинске станице (мушки и женски, за особе са инвалидитетом и родитеље са малом децом, минимум 80 m2 бруто) и привремено дневно сабиралиште смећа са станице (површина по прорачуну);

– табла са називом и планом бензинске станице на улазу у станицу;

– служба помоћи и информација, са службеним и јавним телефоном;

– ресторан са кухињом, отвореним и затвореним простором за госте, као и простором за игру и анимацију деце;

– продавница опште потрошње: пиће, храна, цигарете, штампа и др;

– службени смештај особља и др.

Поред наведених правила уређења и грађења, дозвољавају се и додатни садржаји за мотел (на локацији услужног центра):

– зелено разделно острво, улазна и излазна коловозна трака;

– по правилу оквирно 50–100 лежајева са: рестораном отвореног типа од оквирно 80–160 места у затвореном простору и оквирно 100–200 места на тераси, кухињом одговарајућег капацитета, продавницом (сувенира и др.) и мокрим чвором. Објекат величине 1500–4000 m2;

– паркинг за 50–100 путничких возила (паркинг места за особе са инвалидитетом минимум 5%), 20–40 теретних возила и 5–10 аутобуса, са потребним пролазним тракама;

– јавна чесма, засебан јавни мокри чвор (женски и мушки, за особе са инвалидитетом и родитеље са малом децом, 50–100 m2 бруто) и привремено дневно сабиралиште смећа са пункта, површина по прорачуну;

– табла са називом мотела и планом мотелског комплекса на улазу у пункт;

– туристичко – информативни садржаји;

– службени смештај особља мотела, туристичко-информативног објекта и одржаваоца пункта, просторије за полицију, свратиште за инспекцију у саставу мотела;

– садржаји за одмор и релаксацију (надстрешнице, уређене слободне зелене површине, као и садржаји за одмор – стазе, клупе и столови, седишта, корпе за отпатке и др.). Поред простора за одмор и рекреацију, могуће је уређење и опремање одговарајућих површина за камповање;

– пејзажно уређене и одржаване слободне површине (зелене, релаксационе и др.).

4.4. Правила паралелног вођења и укрштања коридора државног пута са другим инфраструктурним системима

4.4.1. Правила паралелног вођења и укрштања ауто-пута са водопривредном инфраструктуром

Правила паралелног вођења и укрштања ауто-пута и водопривредне инфраструктуре су:

1) приликом паралелног вођења са путем, краци магистралног цевовода за снабдевање водом насеља, водоводне и канализационе цеви морају бити по правилу постављене, односно измештене ван појаса пута, минимално 3 m од ограде ауто-пута; не дозвољава се вођење инсталација по банкини, по косинама насипа државног пута, кроз јаркове и кроз локације које могу иницирати отварање клизишта или угрозити косине насипа државног пута, а посебно оне које могу директно или индиректно угрозити елементе путног профила државног пута;

2) укрштање кракова магистралног цевовода за снабдевање водом насеља, водоводних и канализационих цеви са државним путем предвиђа се искључиво механичким утискивањем или подбушивањем испод трупа пута, управно на пут и у прописаној заштитној цеви, с тим да:

– заштитна цев мора да буде постављена на целој дужини између ограда ауто-пута, увећана за по 3 m са сваке стране;

– минимална дубина цевовода и заштитне цеви од најниже коте коловоза државног пута IА реда до горње коте заштитне цеви износи 1,8 m;

– минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви испод путног канала за одводњавање (постојећег или планираног) од коте дна канала до горње коте заштитне цеви износи 1,20 m;

На местима укрштања потребно је обезбедити заштиту цевовода челичном облогом (заштитна цев) или бетонском облогом (тунелом), а заштитну цев на крајевима осигурати бетонским блоком.

Сва укрштања пута са водотоковима обезбеђују се мостовима и потребним регулационим грађевинама на водотоковима. На местима укрштања трасе пута и мостова са водотоковима и каналима, техничка решења изградње предметних саобраћајних објеката усагласити са плановима за одбрану од поплава и омогућити несметан прилаз службама и механизацији за одбрану од поплава заштитним водним објектима. На деловима трасе где саобраћајница прелази нерегулисане водотокове извршиће се регулација, на позицијама и обухватима који су потребни за омогућавање изградње пута и његово безбедно коришћење.

Нивелете планираних мостова, пропуста и прелаза преко водотока, морају бити тако одређене да доње ивице конструкције ових објеката имају потребну сигурносну висину – зазор изнад нивоа меродавних рачунских великих вода за прописно надвишење, у складу са важећим прописима. Све мостовске конструкције морају бити изведене са најсавременијим инжењерским решењима која обезбеђују постојећи протицајни профил у зони мостова, не погоршавајући постојећи водни режим и достигнути степен заштите од поплава.

4.4.2. Правила паралелног вођења и укрштања ауто-пута са
енергетском инфраструктуром

4.4.2.1. Правила паралелног вођења и укрштања ауто-пута са електроенергетском инфраструктуром

Укрштање електроенергетских водова 35–400 kV са ауто-путем може да буде надземно, с тим да:

– удаљеност било ког дела стуба од ивице пута износи најмање 40 m, а у случају да је висина стуба већа од прописане ширине заштитног појаса државног пута, растојање предвидети на минималној удаљености за висину стуба, мерено од границе путног земљишта. Кад вод прелази преко пута, удаљеност било ког дела стуба може бити мања ако то захтевају услови тла, с тим да не сме бити мања од 10 m. Изолација мора бити механички и електрично појачана;

– угао укрштања је по правилу 90о, не сме бити мањи од 30о;

– сигурносна висина вода изнад пута износи 7 m.

При вођењу водова паралелно са путем, удаљеност вода од пута на потезима дужим од 5 km мора бити:

– за водове напона до 35kV – најмање 50 m;

– за водове напона већег од 35kV – најмање 100 m.

У брдовитим и шумовитим пределима удаљеност вода од пута може се смањити на 40 m.

Препоручује се подземно вођење (каблирање) електроенергетских водова на местима њиховог укрштања са путем, искључиво механичким утискивањем испод трупа пута, под адекватним углом предвиђеним за електроенергетску инфраструктуру и у прописаној заштитној цеви, с тим да:

– заштитна цев мора да буде постављена на целој дужини кроз појас пута, односно на целој дужини између ограде ауто-пута, увећана са по 3 m са сваке стране;

– минимална дубина цевовода и заштитне цеви од најниже коте коловоза пута до горње коте заштитне цеви износи 1,8 m;

– минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви испод путног канала за одводњавање од коте дна канала до горње коте заштитне цеви износи 1,20 m.

4.4.2.2. Правила паралелног вођења и укрштања ауто-пута
са гасоводном инфраструктуром

На местима укрштања и паралелног вођења поштовати услове дефинисане важећим законским и другим прописима којима се регулише област гасификације. Правила паралелног вођења и укрштања пута и гасоводне инфраструктуре су:

1) приликом паралелног вођења ауто-пута и транспортног/разводног гасовода (притисак 16–55 bar) објекти гасовода морају да буду ван појаса пута тако да је од границе појаса ауто-пута цевовод гасовода удаљен најмање 20 m (односно 25 m за DN≥500), а ГМРС најмање 30 m;

2) укрштање гасовода са путем предвиђа се искључиво механичким утискивањем испод трупа пута у прописаној заштитној цеви, с тим да:

– заштитна цев мора да буде постављена на целој дужини између ограда ауто-пута увећана за по 3 m са сваке стране;

– угао укрштања цевовода по правилу је 90о; а минимално 60о;

– минимална дубина цевовода и заштитне цеви од најниже коте коловоза ауто-пута до горње коте заштитне цеви износи 1,8 m;

– укрштање са ауто-путем планирати, пројектовати и извести по правилу методом механичког подбушивања испод трупа пута, управно на пут, употребом заштитних цеви и/или изградњом армирано бетонског канала/пропуста, са унутрашњим профилом који је минимум 0,15 m већи од спољнег пречника гасовода и пратеће инсталације (оптички кабл, опрема катодне заштите и др.);

– темељне јаме за бушење морају бити удаљене минимално 3,0 m од ограде ауто-пута;

– минимална дубина мерена од коте дна путног канала за одводњавање (постојећег или планираног) до горње коте заштитне цеви износи 1,2 m;

– неопходно је извршити испитивање геомеханичких својстава стена и тла и анализе њихове отпорности преме бушењу на местима укрштања трасе предметног гасовода.

4.4.3. Правила паралелног вођења и укрштања ауто-пута са
електронском комуникационом инфраструктуром

Правила паралелног вођења и укрштања ауто-пута и електронских комуникационих водова су:

1) приликом паралелног вођења пута и електронског комуникационог вода, вод мора да буду удаљен минимално 3 m од ограде ауто-пута (мерено на спољну страну);

2) укрштање електронског комуникационог вода са путем предвиђа се искључиво механичким подбушивањем или утискивањем испод трупа пута, у прописаној заштитној цеви, с тим да:

– заштитна цев мора да буде постављена на целој дужини кроз појас пута, или на целој дужини између ограда ауто-пута увећана са по 3 m са сваке стране;

– угао укрштања је 90о;

– минимална дубина електронског комуникационог вода и заштитне цеви од најниже коте коловоза пута до горње коте заштитне цеви износи 1,8 m;

– минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви испод путног канала за одводњавање од коте дна канала до горње коте заштитне цеви износи 1,20 m

3) на местима на којима је на блиском растојању више приступних ТК каблова, укрштања са путем се обезбеђује на једном месту, а највише на два места, ТК кабловском канализацијом са бројем цеви према условима власника телекомуникационих каблова.

5. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

5.1. Институционални оквир имплементације и учесници у имплементацији

Кључни учесници у имплементацији Просторног плана, који ће директно имплементирати концепцију и планска решења за изградњу ауто-пута и развој саобраћајних и осталих инфраструктурних система на подручју посебне намене јесу:

– министарство надлежно за послове планирања, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре кроз контролу даљих активности на изради планске и техничке документације, управног поступка издавања потребних дозвола и одобрења, инспекцијски надзор, као и оцењивање потребе и оправданости измене и допуне појединих решења овог просторног плана;

– министарство надлежно за послове планирања, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, ЈП „Путеви Србије” и Коридори Србије д.о.о. кроз даљу разраду техничке документације, припрему и спровођење инвестиционих активности за изградњу планираног ауто-пута;

– надлежна министарства са управљачима и оператерима инфраструктурних система кроз усклађивање развоја система и активности на изградњи и реконструкцији објеката осталих инфраструктурних система са активностима на реализацији планираног ауто-пута;

– надлежна министарства са одговарајућим дирекцијама и управама за послове водопривреде, шумарства, заштите животне средине, природе и споменика културе кроз усклађивање секторских планских докумената и активности са активностима на реализацији планираног ауто-пута;

– управе јединица локалне самоуправе са дирекцијама за урбанизам и јавним комуналним предузећима, кроз контролу даљих активности на изради планске и техничке документације на локалном нивоу, контролу управног поступка издавања потребних дозвола и одобрења, и инспекцијски надзор за објекте у обухвату коридора ауто-пута и коридорима осталих инфраструктурних система које је могуће градити у складу са правилима овог просторног плана и др.

Институционални оквир имплементације, у ширем смислу, чине све институције и органи који ће посредно учествовати у имплементацији планских решења, и то:

1) у области заштите и коришћења природних ресурса – министарства надлежна за послове пољопривреде, шумарства, водопривреде и рударства, ЈП „Србијашуме”, ЈВП „Србијаводе”, удружења пољопривредника, локална јавна комунална предузећа, невладине организације и др;

2) у области развоја привреде – министарства надлежна за послове туризма, индустрије и др.; локалне туристичке организације, туристички кластери, удружења привредника и предузетника и друга правна лица;

3) у области развоја саобраћаја и инфраструктурних система – министарства надлежна за послове саобраћаја, инфраструктуре, енергетике, телекомуникација и водопривреде; ЈП „Путеви Србије”, „Инфраструктура железнице Србије” а.д., „Електропривреда Србије” а.д., „Електромрежа Србије” а.д., ЈП „Србијагас”, ЈBП „Србијаводе”; оператори мобилне телефоније; локална јавна комунална предузећа, дистрибутери електричне енергије и др;

4) у области заштите животне средине, природних и непокретних културних добара – министарства надлежна за послове животне средине и културе; Завод за заштиту природе Србије; Републички завод за заштиту споменика културе и регионални заводи за заштиту споменика културе, локални музеји, невладине организације и др.

5.2. Смернице за имплементацију плана

Просторни план се спроводи, у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи, на следећи начин:

1) директно (непосредно), издавањем локацијских услова, за део Просторног плана са разрадом на нивоу детаљне регулације у обухвату земљишта јавне намене (деонице 1 и 10), односно појаса пута (објекти пута, петље, раскрснице, функционални пратећи садржаји, паркиралишта, сервисне и приступне саобраћајнице, атарски путеви, канали за одводњавање и др.), локација лежишта и одлагалишта материјала, земљишта за потребе регулације река и других токова;

2) израдом урбанистичког пројекта и издавањем локацијских услова, за локацију планираног услужног центра „Ариље”;

3) за део Просторног плана са разрадом на нивоу детаљне регулације у обухвату заштитног појаса и појаса контролисане изградње, и то 1) применом и разрадом планских решења Просторног плана у другим планским документима за инфраструктурне системе који се налазе у коридору или се укрштају са коридором ауто-пута.; и 2) применом и разрадом планских решења Просторног плана у планским документима јединица локалне самоуправе.

Даља планска разрада (на нивоу детаљне регулације), за део Просторног плана који је урађен на стратешком нивоу, односно за деонице 2-9, Деоницу 11 и зону граничног прелаза „Бољаре”, се спроводи кроз измену и допуну овог плана.

У даљим фазама израде идејног техничког решења, а за потребе израде измена и допуна овог плана и детаљне регулационе разраде деоница ауто-пута 2–9 и 11, потребно је сагледати и оценити варијантна решења трасе, а у циљу анализирања могућности да се планирана траса ауто-пута пружа више у правцу севера и северо-истока, по вишем терену, у већој мери заобилазећи насеља и обрадиве пољопривредне површине, као и преиспитивања могућности за смањење заштитног и појаса контролисане изградње. То се првенствено односи на насеља Трешњевица, Драгојевац, Ступчевићи и околна насеља у долини реке Моравице на подручју општине Ариље, као и на насеља Радаљево, Ђурићи, Шуме и Свештица на подручју општине Ивањица.

На основу плана парцелације из овог плана директно се приступа формирању парцела јавне намене (грађевинске парцеле пута) у катастру непокретности, на основу елабората геодетских радова, и изради пројеката експропријације према потреби.

У обухвату парцела земљишта јавне намене које су формиране овим просторним планом, дозвољена је израда пројеката парцелације и формирање мањих парцела у складу са потребама и динамиком реализације планских решења (у складу са надлежностима управљача и коначним техничким решењима). Пројектом парцелације и препарцелације могуће је кориговати границу, односно регулациону линију између две јавне намене.

У обухвату заштитног појаса и појаса контролисане изградње, уколико се укаже потреба, могуће је урбанистичким пројектом формирати парцеле за додатне сервисне и приступне саобраћајнице и објекте у функцији пута.

У обухвату заштитног појаса пута дозвољена је препарцелација катастарских парцела, а у циљу обједињавања преосталих делова катастарских парцела након експропријације са другим деловима или целим катастарским парцелама.

Израдом техничке документације у обухвату парцела путног земљишта формираних овим планом могућа је промена техничког решења без измене овог плана, ако се измена односи на промену радијуса, стационаже, положаја, габарита или других техничких елемената.

За потребе формирања инфраструктурних коридора, изградње објеката и других јавних радова, где техничка документација покаже потребу да се изађе из регулације пута, односно границе плана, могућа је израда урбанистичког пројекта у складу са чл. 60. и 61. Закона о планирању и изградњи.

Усклађивање постојеће мреже преносног и дистрибутивног система електричне енергије и електронске/телекомуникационе мреже, као и других инфраструктурних система, са планираним коридором ауто-пута, као и изградња нове мреже, прецизираће се у даљој изради техничке документације у складу са условима ималаца јавних овлашћења и вршиће се на основу овог просторног плана и самосталног члана 130. став 6. Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 62/23).

За потребе постављања електродистрибутивних и електропреносних стубова, стубова електронских комуникација, трансформаторских станица, прикључно-разводних постројења, мернорегулационих станица за гас и других сличних објеката, не формира се посебна грађевинска парцела, односно примењују се посебни случајеви, у складу са чланом 69. Закона о планирању и изградњи.

У току израде техничке документације ауто-пута, обавезно је евидентирати и на одговарајући начин заштитити или изменити локалне сеоске системе водоснабдевања, на начин да становници не остану без извора пијаће и техничке воде. Препоручује се да локалне самоуправе формирају регистре локалних система за снабдевање становништва водом, као и да се планира проширење система водовода у делове сеоских насеља у обухвату овог плана у којима он није изграђен.

У даљим фазама израде техничке документације ауто-пута, у складу са локацијским и водним условима, могуће је разрадити, проширити и дефинисати и нова места улива одводних канала, а што ће бити реализовано у постојећој водној парцели реке Моравице, или у случају потребе проширења водне парцеле кроз израду урбанистичког пројекта.

5.2.1. Директна имплементација Просторног плана

Просторни план се спроводи директно (непосредно) за део са разрадом на нивоу детаљне регулације у обухвату земљишта јавне намене (деонице 1 и 10), односно појаса пута, лежишта и одлагалишта материјала, и земљишта за потребе регулације река и других токова, и то издавањем локацијских услова од стране надлежног органа за:

– целокупну трасу ауто-пута са тунелима, мостовима, пропустима, каналима за одводњавање и другим објектима;

– петље, раскрснице и денивелисана укрштања;

– функционалне пратеће садржаје (базе за одржавање, објекти контроле и управљања, наплатне станице);

– паркиралишта;

– приступне (атарске) и сервисне саобраћајнице и противпожарне путеве до појединих објеката пута;

– локације лежишта и одлагалишта материјала;

– заштитне објекте и радове на местима укрштања пута са осталим инфраструктурним системима;

– објекте на регулацији река и других токова са којима се укршта пут;

– електроенергетску и електронску инфраструктуру у функцији пута;

– пејзажно уређење зелених површина у појасу пута;

и израдом урбанистичког пројекта и издавањем локацијских услова за локацију планираног услужног центра „Ариље”.

Просторни план се спроводи директно (непосредно) и за објекте телекомуникационе и електроенергетске (преносне и дистрибутивне) мреже и друге инфраструктурне објекте чија реконструкција или измештање је последица изградње пута. Овим планом се дефинише могућност измештања инфрструктурних мрежа и објеката, као и изградња нових, која је последица изградње пута, при чему се то односи и на катастарске парцеле у обухватима просторних планова јединица локалне самоуправе у непосредном окружењу овог плана, у складу са техничким решењима и условима надлежних управљача, на основу чега ће се формирати нове позиције уз поштовање потреба локалних самоуправа и места прикључења које одреди управљач инфраструктуром.

Просторни план представља основ за утврђивање јавног интереса за експропријацију, односно административни пренос непокретности. Потпуном експропријацијом, односно административним преносом непокретности, обезбеђује се простор за формирање грађевинских парцела објеката који су саставни делови пута, лежишта и одлагалишта материјала. Потпуном експропријацијом се трајно мења постојећа намена и власништво над обухваћеним непокретностима.

Решењем о утврђивању јавног интереса, одређује се корисник експропријације, односно административног преноса непокретности. Корисник експропријације преузима сва права, обавезе и одговорности предвиђене Законом о експропријацији („Службени гласник РС”, бр. 53/95, „Службени лист СРЈ”, број 16/01 – СУС и „Службени гласник РС”, бр. 20/09, 55/13 – УС и 106/16 – аутентично тумачење).

У делу Просторног плана који се директно спроводи, површине које су предмет утврђивања јавног интереса одређене су графички са елементима за геодетско обележавање и пописом обухваћених катастарских парцела (у целини или у деловима).

У случају међусобног неслагања текстуалних и графичких података меродавна је ситуација на Тематској карти број 1 „Детаљна регулација са елементима спровођења” (листови 1.1., 1.2., 1.3., 10.1., 10.2., 10.3.), односно на рефералним картама за локације лежишта и одлагалишта материјала. У случају неслагања катастарских података из Просторног плана и података који се накнадно користе у току спровођења плана (оперативног катастра), односно неслагања насталих због накнадних промена насталих одржавањем катастра, меродавна је и користи се аналитика (координатне тачке) из Просторног плана уз уважавање накнадно насталог катастарског стања (важећи подаци Катастра непокретности Републичког геодетског завода).

5.2.2. Смернице за имплементацију Просторног плана у другим просторним и урбанистичким плановима

Важећи плански документи донети до дана ступања на снагу овог просторног плана, примењују се на следећи начин:

1. не примењују се плански документи у обухвату земљишта јавне намене, односно појаса пута (објекти пута, петље, раскрснице, функционални пратећи садржаји, паркиралишта, сервисне и приступне саобраћајнице, атарски путеви, канали за одводњавање и др.) и локација лежишта и одлагалишта материјала;

2. примењују се, у делу и на начин који није у супротности са овим просторним планом, плански документи у делу заштитног појаса и појаса контролисане изградње (Тематска карта број 1 „Детаљна регулација са елементима спровођења”), нарочито у погледу режима коришћења, уређења и заштите простора, као и у погледу спречавања ширења грађевинских подручја;

3. примењују се, у делу и на начин који није у супротности са овим просторним планом, плански документи у делу Просторног плана који је урађен на стратешком нивоу, односно за деонице 2-9, Деоницу 11 и зону граничног прелаза „Бољаре”, односно примењују се на начин да се спречава ширење грађевинских подручја на делу одређеном као прелиминарна траса ауто-пута.

Надлежни органи јединица локалне самоуправе, чији су делови територије у обухвату овог просторног плана, донеће одлуку и покренути поступак усаглашавања (измене и допуне) донетих планских докумената са овим просторним планом, у року који не може бити дужи од две године од дана доношења овог планског документа.

5.2.3. Имплементација Просторног плана у секторским плановима и програмима

Имплементација и усаглашавање планских концепција, решења и пропозиција утврђених овим просторним планом у секторским плановима и програмима у складу са законом, обезбеђују:

– министарство надлежно за водопривреду, односно Републичка дирекција за воде и ЈВП „Србијаводе”, у сарадњи са локалним јавним комуналним предузећима, усклађивањем и реализацијом планираних радова на речним токовима, у склопу заштитних радова;

– министарство надлежно за енергетику, Оператор преносног система „Електромрежа Србије” а.д. Београд, „Електропривреда Србије” а.д. Београд и оператори дистрибутивног система, усклађивањем и реализацијом планираних радова на електроенергетској мрежи и објектима;

– оператори мобилне телефоније усклађивањем својих програма развоја мобилне телефоније;

– органи локалне самоуправе и општинска јавна комунална предузећа усклађивањем програма развоја водоводне и канализационе инфраструктуре;

– органи локалне самоуправе и општинска јавна предузећа надлежна за изградњу и одржавање путева, усклађивањем програма развоја општинских јавних путева;

– органи локалне самоуправе у сарадњи с министарством надлежним за заштиту животне средине, усклађивањем и реализацијом локалних планова и програма заштите животне средине (средњорочних планова заштите од буке, програма и планова мониторинга животне средине).

5.3. Приоритетна планска решења и пројекти

Изградња планираног ауто-пута може да се реализује фазно по деоницама, утврђеним овим просторним планом, или по деоницама које ће бити утврђене техничком документацијом. Планиране петље на ауто-путу могу да се реализују фазно, односно могуће их је реализовати као другу фазу након изградње трасе ауто-пута.

Приоритети у имплементацији Просторног плана до краја 2028. године су:

– израда и ревизија техничке документације на нивоу студије оправданости са идејним пројектом (у целини или по деоницама);

– израда и техничка контрола пројекта за грађевинску дозволу и израда пројекта за извођење (у целини или по деоницама);

– решавање имовинско правних односа;

– изградња деоница ауто-пута, у складу са динамиком коју опредељују министарство надлежно за саобраћај и инфраструктуру, или други управљач пута.

5.4. Мере и инструменти за имплементацију

Основне мере и инструменти за имплементацију планских решења и смерница овог просторног плана су:

1. Планско-програмске мере и инструменти:

– израда студије оправданости са идејним пројектом;

– израда пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење;

– израда урбанистичких пројеката за локацију планираног одморишта;

– израда по потреби пројеката парцелације и препарцелације, израда пројеката геодетског обележавања и израда елабората за експропријацију непокретности, по фазама и др.;

– израда по потреби планске и техничке документације, урбанистичких пројеката и др. за инфраструктурне системе који се измештају или укрштају новим трасама са планираним путем;

2. Организационе мере и инструменти:

– обезбеђење мера појачаног надзора урбанистичке и грађевинске инспекције ради контроле коришћења, спречавања изградње нових и озакоњења постојећих објеката на простору јавне намене планираном за коридор ауто-пута, до његовог привођења планираној намени;

– надлежно предузеће инвеститор изградње ауто-пута утврдиће и обавестити надлежне општинске службе о критеријумима за финансијско и материјално обештећење код преузимања непокретности, ограничења права својине и штета насталих при извођењу радова на изградњи трасе и објеката ауто-пута;

– стручне службе надлежних јединица локалне самоуправе информисаће, путем оглашавања у средствима јавног информисања, локалну заједницу о донетим програмима из алинеје друге ове тачке, давати упутства о правима и обавезама власника и корисника обухваћених непокретности и друга потребна обавештења у вези са имплементацијом Просторног плана;

– надлежно предузеће инвеститор изградње ауто-пута обезбедиће мониторинг животне средине и буке у коридору пута и др.