ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ИНФРАСТРУКТУРНОГ КОРИДОРА БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ IБ РЕДА ОСТРУЖНИЦА – ОБРЕНОВАЦ

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора брзе саобраћајнице IБ реда Остружница–Обреновац (у даљем тексту: Просторни план), урађен је према Одлуци о изради Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора брзе саобраћајнице IБ реда Остружница–Обреновац („Службени гласник РС”, број 69/22) и Одлуци о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора брзе саобраћајнице IБ реда Остружница–Обреновац на животну средину („Службени гласник РС”, број 51/22).

Садржај и основна решења Просторног плана усклађени су са одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 52/21), Закона о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 88/10), Закона о путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/18, 95/18 – др. закон и 92/23 – др. закон), Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС, 14/16, 76/18 и 95/18 – др. закон), Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 94/24), Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Службени гласник РС”, број 32/19), Правилника о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута („Службени гласник РС”, број 50/11), као и са другим прописима.

Носилац израде Просторног плана је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Стручни обрађивач Просторног плана је Институт за архитектуру и урбанизам Србије из Београда, у сарадњи са обрађивачима Идејног пројекта Брзе саобраћајнице Институт за путеве а.д., Београд.

Просторни план садржи текстуални и графички део. Текстуални део Просторног плана садржи: полазне основе; принципе, циљеве и концепцију изградње система; планска решења; правила уређења и правила грађења; имплементацију. Графички део Просторног плана садржи: Рефералну карту број 1 – „Посебна намена простора”, Рефералну карту број 2 – „Инфраструктурни системи и заштита животне средине, природних и културних добара”, Рефералну карту број 3 – „Спровођење Просторног плана”, Тематску карту број 1 – „Детаљна регулација са елементима спровођења” (листови 1–4). Документациона основа Просторног плана садржи: изводе из Просторног плана Републике Србије и других релевантних развојних докумената; програм опремања и уређења коридора Брзе саобраћајнице; анализе и оцене стања; прогнозе; планске исказе као и образложења планских решења; податке, услове и друга документа из процедуре припремања, са одговарајућим графичким приказима; као и другу документацију на којој је заснован Просторни план.

Рани јавни увид у Просторни план је одржан у периоду од 11. до 25. јула 2022. године, након чега је Комисија за спровођење поступка раног јавног увида поводом израде Просторног плана Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, сачинила Извештај о обављеном Раном јавном увиду број 350-01-00435/2022-11 од 5. септембра 2022. године, који је саставни део документације плана. Стручну контролу Нацрта Просторног плана обавила је Комисија за стручну контролу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре на седници од 9. маја 2023. године, која је сачинила Извештај о обављеној стручној контроли Нацрта Просторног плана број 350-01-00435/2022-11 од 17. маја 2023. године.

Јавни увид у Нацрт Просторног плана и Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину одржан је у периоду од 5. јула 2023. године до 3. августа 2023. године у трајању од 30 дана, у градским општинама Чукарица, Обреновац и Сурчин. Комисија за јавни увид у Нацрт Просторног плана Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је одржала јавну седницу 28. августа 2023. године у Обреновцу, након чега је сачинила Извештај о обављеном јавном увиду у Нацрт Просторног плана и Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину број 350-01-00435/2022-11 од 10. октобра 2023. године.

I. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Граница Просторног плана одређена је на основу коридора Брзе саобраћајнице, у просечној ширини од 80 до 200 m, која обухвата појас пута, заштитни појас, појас контролисане изградње, постојеће и планирано водно земљиште потребно за регулацију водотокова и заштиту пута од поплава, постојеће грађевинско и шумско земљиште, у укупној дужини од 14,44 km. Просторни план је припремљен у складу са идејним решењем и истовремено са израдом елемената Идејног пројекта и садржи детаљну регулациону разраду за целокупну деоницу Брзе саобраћајнице. Коначна граница је смањена у односу на прелиминарну границу дефинисану Одлуком о изради Просторног плана и обухвата коридор Брзе саобраћајнице. Просторним планом обухваћени су постојећи и планирани коридори других магистралних инфраструктурних система са трасом и заштитним појасима (непосредним и ширим) који су у обухвату планског подручја (укрштају се са планираном трасом Брзе саобраћајнице).

Табела 1. Обухват подручја Просторног плана

Граница Просторног налази се на деловима територије града Београда, и то у следећим градским и катастарским општинама:

1) на територији градске општине Чукарица – катастарске општине: Остружница и Умка;

2) на територији градске општине Обреновац – катастарске општине: Мала Моштаница, Барич и Мислођин;

3) на територији градске општине Сурчин – катастарске општине: Бољевци.

Укупна површина обухвата Просторног плана је 6,80 km2.

Граница подручја Просторног плана дефинисана је карактеристичним тачкама, координатама1 (редни број тачке, Х координата, Y координата од 1 до 742), у делу који прати осу коридора планиране Брзе саобраћајнице, а приказана је графички (рефералне карте, Тематска карта 1).

––––––––

1 Координате су приказане у Гаус-Кригеровој пројекцији (x, y).

Граница Просторног плана полази из: 1. 7447909, 4955005; 2. 7447898, 4954915; 3. 7447880, 4954806; 4. 7447832, 4954827; 5. 7447829, 4954844; 6. 7447822, 4954856; 7. 7447816, 4954859; 8. 7447788, 4954862; 9. 7447655, 4954856; 10. 7447464, 4954815; 11. 7447462, 4954793; 12. 7447394, 4954787; 13. 7447262, 4954770; 14. 7447170, 4954750; 15. 7447125, 4954732; 16. 7447077, 4954718; 17. 7446991, 4954684; 18. 7446956, 4954667; 19. 7446949, 4954657; 20. 7446908, 4954632; 21. 7446892, 4954624; 22. 7446866, 4954616; 23. 7446838, 4954610; 24. 7446827, 4954600; 25. 7446795, 4954577; 26. 7446773, 4954566; 27. 7446687, 4954501; 28. 7446569, 4954390; 29. 7446562, 4954381; 30. 7446554, 4954366; 31. 7446536, 4954344; 32. 7446493, 4954316; 33. 7446467, 4954282; 34. 7446413, 4954203; 35. 7446365, 4954119; 36. 7446322, 4954033; 37. 7446295, 4953971; 38. 7446283, 4953935; 39. 7446271, 4953872; 40. 7446264, 4953853; 41. 7446251, 4953758; 42. 7446239, 4953710; 43. 7446235, 4953660; 44. 7446220, 4953609; 45. 7446210, 4953567; 46. 7446209, 4953520; 47. 7446199, 4953437; 48. 7446199, 4953375; 49. 7446201, 4953325; 50. 7446199, 4953226; 51. 7446194, 4953174; 52. 7446188, 4953128; 53. 7446194, 4953096; 54. 7446200, 4953034; 55. 7446210, 4952985; 56. 7446221, 4952886; 57. 7446236, 4952788; 58. 7446288, 4952495; 59. 7446299, 4952447; 60. 7446308, 4952398; 61. 7446320, 4952349; 62. 7446329, 4952303; 63. 7446348, 4952256; 64. 7446384, 4952106; 65. 7446394, 4952055; 66. 7446402, 4952001; 67. 7446402, 4951950; 68. 7446407, 4951900; 69. 7446406, 4951850; 70. 7446415, 4951804; 71. 7446420, 4951755; 72. 7446433, 4951708; 73. 7446449, 4951625; 74. 7446472, 4951567; 75. 7446491, 4951457; 76. 7446491, 4951437; 77. 7446497, 4951422; 78. 7446503, 4951396; 79. 7446516, 4951325; 80. 7446499, 4951313; 81. 7446502, 4951273; 82. 7446499, 4951198; 83. 7446501, 4951046; 84. 7446498, 4950990; 85. 7446488, 4950942; 86. 7446487, 4950890; 87. 7446479, 4950837; 88. 7446441, 4950690; 89. 7446430, 4950637; 90. 7446416, 4950586; 91. 7446397, 4950524; 92. 7446413, 4950539; 93. 7446419, 4950532; 94. 7446404, 4950517; 95. 7446400, 4950512; 96. 7446391, 4950505; 97. 7446385, 4950488; 98. 7446349, 4950394; 99. 7446306, 4950294; 100. 7446240, 4950156; 101. 7446213, 4950112; 102. 7446164, 4950025; 103. 7445929, 4949637; 104. 7445878, 4949548; 105. 7445850, 4949508; 106. 7445676, 4949222; 107. 7445684, 4949207; 108. 7445696, 4949177; 109. 7445703, 4949152; 110. 7445703, 4949105; 111. 7445708, 4949090; 112. 7445690, 4949058; 113. 7445678, 4949035; 114. 7445652, 4948967; 115. 7445631, 4948946; 116. 7445608, 4948937; 117. 7445562, 4948936; 118. 7445526, 4948886; 119. 7445487, 4948903; 120. 7445420, 4948760; 121. 7445398, 4948774; 122. 7445375, 4948740; 123. 7445338, 4948704; 124. 7445286, 4948621; 125. 7445256, 4948582; 126. 7445231, 4948536; 127. 7445194, 4948496; 128. 7445164, 4948458; 129. 7445134, 4948476; 130. 7445029, 4948331; 131. 7444993, 4948285; 132. 7444998, 4948277; 133. 7444999, 4948264; 134. 7444992, 4948255; 135. 7444980, 4948248; 136. 7444979, 4948242; 137. 7444980, 4948223; 138. 7444982, 4948218; 139. 7445016, 4948205; 140. 7445020, 4948205; 141. 7445025, 4948208; 142. 7445049, 4948226; 143. 7445052, 4948232; 144. 7445053, 4948263; 145. 7445083, 4948312; 146. 7445125, 4948319; 147. 7445140, 4948331; 148. 7445155, 4948362; 149. 7445171, 4948367; 150. 7445165, 4948352; 151. 7445163, 4948351; 152. 7445150, 4948324; 153. 7445139, 4948314; 154. 7445130, 4948308; 155. 7445117, 4948304; 156. 7445090, 4948301; 157. 7445066, 4948262; 158. 7445064, 4948256; 159. 7445066, 4948237; 160. 7445063, 4948226; 161. 7445059, 4948219; 162. 7445029, 4948194; 163. 7445022, 4948193; 164. 7445014, 4948193; 165. 7444973, 4948210; 166. 7444969, 4948221; 167. 7444969, 4948231; 168. 7444968, 4948241; 169. 7444943, 4948198; 170. 7444909, 4948158; 171. 7444881, 4948123; 171a. 7444852, 4948081; 171б. 7444814, 4948032; 171в. 7444782, 4948012; 171г. 7444772, 4948006; 171д. 7444763, 4947995; 171ђ. 7444924, 4947870; 172. 7444831, 4947728; 173. 7444817, 4947714; 174. 7444770, 4947634; 175. 7444759, 4947619; 176. 7444736, 4947581; 177. 7444697, 4947525; 178. 7444621, 4947406; 179. 7444618, 4947408; 180. 7444590, 4947357; 181. 7444540, 4947285; 182. 7444440, 4947132; 183. 7444429, 4947114; 184. 7444413, 4947079; 185. 7444397, 4947054; 186. 7444388, 4947028; 187. 7444383, 4947004; 188. 7444396, 4946970; 189. 7444411, 4946948; 190. 7444468, 4946904; 191. 7444489, 4946876; 192. 7444499, 4946844; 193. 7444498, 4946808; 194. 7444490, 4946778; 195. 7444479, 4946759; 196. 7444462, 4946742; 197. 7444447, 4946731; 198. 7444435, 4946726; 199. 7444415, 4946721; 200. 7444407, 4946711; 201. 7444405, 4946713; 202. 7444375, 4946715; 203. 7444318, 4946738; 204. 7444284, 4946754; 205. 7444258, 4946779; 206. 7444215, 4946814; 207. 7444190, 4946829; 208. 7444163, 4946839; 209. 7444125, 4946848; 210. 7444096, 4946842; 211. 7444083, 4946837; 212. 7444034, 4946823; 213. 7443910, 4946755; 214. 7443865, 4946722; 215. 7443831, 4946693; 216. 7443794, 4946673; 217. 7443762, 4946648; 218. 7443726, 4946624; 219. 7443698, 4946608; 220. 7443613, 4946569; 221. 7443586, 4946548; 222. 7443573, 4946541; 223. 7443539, 4946511; 224. 7443511, 4946484; 225. 7443480, 4946459; 226. 7443492, 4946453; 227. 7443399, 4946403; 228. 7443357, 4946379; 229. 7443321, 4946372; 230. 7443306, 4946368; 231. 7443289, 4946366; 232. 7443255, 4946369; 233. 7442985, 4946258; 234. 7442955, 4946245; 235. 7442949, 4946233; 236. 7442868, 4946194; 237. 7442859, 4946188; 238. 7442843, 4946172; 239. 7442807, 4946149; 240. 7442782, 4946135; 241. 7442694, 4946077; 242. 7442648, 4946083; 243. 7442628, 4946067; 244. 7442574, 4946045; 245. 7442574, 4946062; 246. 7442579, 4946065; 247. 7442561, 4946059; 248. 7442562, 4946057; 249. 7442510, 4946035; 250. 7442469, 4946010; 251. 7442470, 4946007; 252. 7442390, 4945981; 253. 7442389, 4945980; 254. 7442394, 4945962; 255. 7442349, 4945947; 256. 7442343, 4945940; 257. 7442308, 4945931; 258. 7442293, 4945931; 259. 7442235, 4945896; 260. 7442225, 4945893; 261. 7442226, 4945881; 262. 7442167, 4945860; 263. 7442158, 4945860; 264. 7442143, 4945852; 265. 7442121, 4945844; 266. 7442098, 4945828; 267. 7442035, 4945802; 268. 7442032, 4945810; 269. 7441943, 4945783; 270. 7441908, 4945775; 271. 7441865, 4945766; 272. 7441815, 4945758; 273. 7441798, 4945753; 274. 7441773, 4945752; 275. 7441729, 4945752; 276. 7441705, 4945760; 277. 7441697, 4945769; 278. 7441613, 4945774; 279. 7441517, 4945783; 280. 7441495, 4945781; 281. 7441505, 4945752; 282. 7441531, 4945757; 283. 7441547, 4945722; 283a. 7441534, 4945718; 283б. 7441520, 4945714; 284. 7441530, 4945710; 285. 7441548, 4945713; 286. 7441556, 4945710; 287. 7441560, 4945703; 288. 7441561, 4945694; 289. 7441558, 4945687; 290. 7441554, 4945684; 291. 7441549, 4945686; 292. 7441510, 4945689; 293. 7441464, 4945689; 294. 7441432, 4945682; 295. 7441425, 4945676; 296. 7441426, 4945669; 297. 7441420, 4945667; 298. 7441407, 4945675; 299. 7441398, 4945675; 300. 7441357, 4945666; 301. 7441353, 4945683; 302. 7441403, 4945692; 303. 7441403, 4945709; 304. 7441409, 4945711; 305. 7441417, 4945698; 306. 7441434, 4945700; 307. 7441452, 4945708; 308. 7441467, 4945727; 309. 7441470, 4945739; 310. 7441470, 4945753; 311. 7441467, 4945798; 312. 7441452, 4945812; 313. 7441399, 4945826; 314. 7441390, 4945824; 315. 7441389, 4945809; 316. 7441336, 4945794; 317. 7441327, 4945830; 318. 7441321, 4945834; 319. 7441301, 4945838; 320. 7441230, 4945845; 321. 7441141, 4945844; 322. 7441112, 4945841; 323. 7441055, 4945840; 324. 7441022, 4945828; 325. 7441003, 4945836; 326. 7440950, 4945835; 327. 7440857, 4945831; 328. 7440809, 4945831; 329. 7440758, 4945827; 330. 7440633, 4945822; 331. 7440588, 4945817; 332. 7440568, 4945813; 333. 7440505, 4945793; 334. 7440468, 4945785; 335. 7440454, 4945771; 336. 7440427, 4945770; 337. 7440413, 4945782; 338. 7440407, 4945785; 339. 7440386, 4945784; 340. 7440342, 4945787; 341. 7440341, 4945816; 342. 7440319, 4945813; 343. 7440309, 4945806; 344. 7440278, 4945796; 345. 7440247, 4945782; 346. 7440240, 4945769; 347. 7440193, 4945734; 348. 7440163, 4945703; 349. 7440149, 4945683; 350. 7440130, 4945648; 351. 7440144, 4945612; 352. 7440149, 4945594; 353. 7440150, 4945569; 354. 7440150, 4945547; 355. 7440147, 4945531; 356. 7440141, 4945513; 357. 7440112, 4945466; 358. 7440100, 4945441; 359. 7440057, 4945405; 360. 7440059, 4945389; 361. 7440093, 4945394; 362. 7440094, 4945391; 363. 7440129, 4945397; 364. 7440146, 4945380; 365. 7440084, 4945371; 366. 7440022, 4945359; 367. 7439884, 4945328; 368. 7439734, 4945299; 369. 7439722, 4945345; 370. 7439800, 4945354; 371. 7439903, 4945373; 372. 7439924, 4945379; 373. 7439962, 4945402; 374. 7439973, 4945421; 375. 7439985, 4945452; 376. 7439977, 4945471; 377. 7439960, 4945494; 378. 7439949, 4945501; 379. 7439884, 4945463; 380. 7439759, 4945452; 381. 7439678, 4945449; 382. 7439543, 4945429; 383. 7439528, 4945512; 384. 7439587, 4945514; 385. 7439628, 4945537; 386. 7439630, 4945539; 387. 7439622, 4945546; 388. 7439601, 4945578; 389. 7439597, 4945595; 390. 7439599, 4945623; 391. 7439612, 4945654; 392. 7439633, 4945684; 393. 7439654, 4945710; 394. 7439763, 4945856; 395. 7439961, 4946118; 396. 7439967, 4946121; 397. 7439979, 4946145; 398. 7440003, 4946169; 399. 7440177, 4946400; 400. 7440226, 4946360; 401. 7440229, 4946200; 402. 7440228, 4946146; 403. 7440224, 4946116; 404. 7440234, 4946111; 405. 7440234, 4946064; 406. 7440243, 4945913; 407. 7440271, 4945915; 408. 7440291, 4945899; 409. 7440375, 4945904; 410. 7440455, 4945906; 411. 7440879, 4945922; 412. 7440949, 4945923; 413. 7440982, 4945934; 414. 7440987, 4945929; 415. 7441019, 4945939; 416. 7441145, 4945945; 417. 7441308, 4945950; 418. 7441339, 4945949; 419. 7441357, 4945951; 420. 7441368, 4945946; 421. 7441482, 4945925; 422. 7441534, 4945891; 423. 7441523, 4945881; 424. 7441534, 4945878; 425. 7441513, 4945883; 426. 7441564, 4945871; 427. 7441614, 4945864; 428. 7441684, 4945861; 429. 7441711, 4945884; 430. 7441737, 4945875; 431. 7441803, 4945879; 432. 7441849, 4945885; 433. 7441991, 4945924; 434. 7441993, 4945928; 435. 7442014, 4945932; 436. 7442017, 4945931; 437. 7442040, 4945937; 438. 7442062, 4945947; 439. 7442108, 4945961; 440. 7442129, 4945971; 441. 7442166, 4945993; 442. 7442167, 4946005; 443. 7442190, 4946009; 444. 7442195, 4946033; 445. 7442243, 4946058; 446. 7442255, 4946063; 447. 7442252, 4946076; 448. 7442311, 4946085; 449. 7442324, 4946092; 450. 7442323, 4946097; 451. 7442366, 4946116; 452. 7442368, 4946123; 453. 7442409, 4946139; 454. 7442429, 4946151; 455. 7442430, 4946158; 456. 7442478, 4946176; 457. 7442512, 4946189; 458. 7442528, 4946198; 459. 7442516, 4946249; 460. 7442475, 4946247; 461. 7442400, 4946248; 462. 7442347, 4946251; 463. 7442284, 4946264; 464. 7442246, 4946269; 465. 7442217, 4946275; 466. 7442148, 4946279; 467. 7442135, 4946278; 468. 7442097, 4946288; 469. 7442029, 4946291; 470. 7442011, 4946297; 471. 7441989, 4946296; 472. 7441966, 4946297; 473. 7441892, 4946309; 474. 7441819, 4946313; 475. 7441779, 4946318; 476. 7441730, 4946331; 477. 7441693, 4946339; 478. 7441673, 4946340; 479. 7441657, 4946336; 480. 7441613, 4946343; 481. 7441569, 4946352; 482. 7441534, 4946357; 483. 7441437, 4946381; 484. 7441337, 4946410; 485. 7441250, 4946429; 486. 7441235, 4946437; 487. 7441216, 4946443; 488. 7441162, 4946468; 489. 7441088, 4946507; 490. 7441034, 4946520; 491. 7441036, 4946528; 492. 7440979, 4946555; 493. 7440929, 4946582; 494. 7440876, 4946615; 495. 7440843, 4946641; 496. 7440798, 4946663; 497. 7440769, 4946683; 498. 7440699, 4946721; 499. 7440699, 4946726; 500. 7440690, 4946748; 501. 7440680, 4946768; 502. 7440675, 4946772; 503. 7440904, 4946950; 504. 7440707, 4947112; 505. 7440865, 4947324; 506. 7440925, 4947281; 507. 7441103, 4947182; 508. 7441229, 4947122; 509. 7441344, 4947077; 510. 7441547, 4947014; 511. 7441829, 4946950; 512. 7442072, 4946905; 513. 7442278, 4946874; 514. 7442372, 4946864; 515. 7442358, 4946958; 516. 7442425, 4946938; 517. 7442490, 4946922; 518. 7442554, 4946939; 519. 7442596, 4946948; 520. 7442649, 4946964; 521. 7442681, 4946978; 522. 7442725, 4947006; 523. 7442841, 4947116; 524. 7442899, 4947175; 525. 7442957, 4947230; 526. 7443240, 4947506; 527. 7443319, 4947575; 528. 7443351, 4947608; 529. 7443367, 4947632; 530. 7443496, 4947758; 531. 7443572, 4947829; 532. 7443637, 4947882; 533. 7443640, 4947889; 534. 7443714, 4947973; 535. 7443775, 4948037; 536. 7443848, 4948121; 537. 7443855, 4948126; 538. 7443932, 4948252; 539. 7443957, 4948300; 540. 7443993, 4948338; 541. 7444041, 4948422; 542. 7444099, 4948501; 543. 7444156, 4948585; 544. 7444244, 4948703; 545. 7444328, 4948826; 546. 7444536, 4949035; 547. 7444605, 4949108; 548. 7444678, 4949177; 549. 7444751, 4949241; 550. 7444788, 4949271; 551. 7444875, 4949323; 552. 7444915, 4949358; 553. 7444973, 4949452; 554. 7445095, 4949385; 555. 7445510, 4949261; 556. 7445520, 4949312; 557. 7445517, 4949339; 558. 7445526, 4949382; 559. 7445535, 4949402; 560. 7445540, 4949421; 561. 7445541, 4949452; 562. 7445552, 4949479; 563. 7445558, 4949502; 564. 7445569, 4949513; 565. 7445586, 4949511; 566. 7445609, 4949512; 567. 7445618, 4949510; 568. 7445634, 4949502; 569. 7445623, 4949410; 570. 7445625, 4949407; 571. 7445733, 4949584; 572. 7445781, 4949671; 573. 7445940, 4949924; 574. 7446043, 4950096; 575. 7446092, 4950181; 576. 7446162, 4950312; 577. 7446217, 4950443; 578. 7446250, 4950530; 579. 7446209, 4950560; 580. 7446068, 4950653; 581. 7446026, 4950678; 582. 7445961, 4950709; 583. 7445959, 4950706; 584. 7445951, 4950709; 585. 7445953, 4950712; 586. 7445912, 4950727; 587. 7445817, 4950757; 588. 7445775, 4950764; 589. 7445761, 4950760; 590. 7445727, 4950776; 591. 7445722, 4950737; 592. 7445718, 4950683; 593. 7445670, 4950688; 594. 7445676, 4950753; 595. 7445680, 4950754; 596. 7445683, 4950786; 597. 7445688, 4950849; 598. 7445702, 4950919; 599. 7445707, 4950929; 600. 7445710, 4950943; 601. 7445716, 4950981; 602. 7445761, 4950963; 603. 7445754, 4950924; 604. 7445742, 4950873; 605. 7445735, 4950831; 606. 7445760, 4950819; 607. 7445796, 4950802; 608. 7445804, 4950794; 609. 7445826, 4950781; 610. 7445849, 4950773; 611. 7445860, 4950772; 612. 7445897, 4950757; 613. 7445926, 4950754; 614. 7445960, 4950738; 615. 7445963, 4950745; 616. 7445981, 4950739; 617. 7445977, 4950729; 618. 7446037, 4950698; 619. 7446101, 4950662; 620. 7446105, 4950658; 621. 7446239, 4950567; 622. 7446253, 4950565; 623. 7446261, 4950572; 624. 7446269, 4950586; 625. 7446303, 4950716; 626. 7446334, 4950909; 627. 7446346, 4951038; 628. 7446348, 4951101; 629. 7446347, 4951149; 630. 7446349, 4951207; 631. 7446354, 4951234; 632. 7446352, 4951274; 633. 7446346, 4951297; 634. 7446338, 4951356; 635. 7446334, 4951355; 636. 7446332, 4951378; 637. 7446333, 4951379; 638. 7446331, 4951394; 639. 7446320, 4951412; 640. 7446314, 4951445; 641. 7446311, 4951477; 642. 7446320, 4951530; 643. 7446321, 4951549; 644. 7446318, 4951570; 645. 7446307, 4951640; 646. 7446301, 4951656; 647. 7446290, 4951674; 648. 7446280, 4951733; 649. 7446276, 4951784; 650. 7446268, 4951828; 651. 7446251, 4951871; 652. 7446216, 4951974; 653. 7446213, 4952026; 654. 7446194, 4952122; 655. 7446183, 4952210; 656. 7446179, 4952273; 657. 7446169, 4952332; 658. 7446156, 4952431; 659. 7446150, 4952431; 660. 7446139, 4952531; 661. 7446131, 4952576; 662. 7446123, 4952589; 663. 7446123, 4952621; 664. 7446109, 4952706; 665. 7446100, 4952745; 666. 7446092, 4952767; 667. 7446093, 4952781; 668. 7446081, 4952884; 669. 7446068, 4952969; 670. 7446069, 4953005; 671. 7446067, 4953025; 672. 7446048, 4953125; 673. 7446043, 4953180; 674. 7446043, 4953282; 675. 7446041, 4953312; 676. 7446043, 4953336; 677. 7446044, 4953389; 678. 7446042, 4953413; 679. 7446042, 4953504; 680. 7446061, 4953530; 681. 7446063, 4953534; 682. 7446066, 4953559; 683. 7446069, 4953568; 684. 7446082, 4953625; 685. 7446088, 4953666; 686. 7446085, 4953673; 687. 7446090, 4953755; 688. 7446097, 4953799; 689. 7446105, 4953827; 690. 7446128, 4953891; 691. 7446151, 4953946; 692. 7446179, 4953984; 693. 7446206, 4954045; 694. 7446220, 4954081; 695. 7446244, 4954126; 696. 7446260, 4954158; 697. 7446259, 4954160; 698. 7446320, 4954263; 699. 7446362, 4954326; 700. 7446341, 4954348; 701. 7446391, 4954385; 702. 7446391, 4954387; 703. 7446411, 4954404; 704. 7446415, 4954419; 705. 7446401, 4954447; 706. 7446444, 4954473; 707. 7446477, 4954503; 708. 7446531, 4954544; 709. 7446623, 4954625; 710. 7446663, 4954657; 711. 7446704, 4954686; 712. 7446753, 4954716; 713. 7446798, 4954729; 714. 7446804, 4954742; 715. 7446855, 4954779; 716. 7446872, 4954783; 717. 7446925, 4954816; 718. 7446932, 4954819; 719. 7446976, 4954830; 720. 7447006, 4954842; 721. 7447023, 4954876; 722. 7447050, 4954917; 723. 7447085, 4954908; 724. 7447115, 4954913; 725. 7447141, 4954947; 726. 7447173, 4954950; 727. 7447194, 4954954; 728. 7447307, 4954979; 729. 7447326, 4954964; 730. 7447588, 4955023; 731. 7447594, 4955053; 732. 7447596, 4955070; 733. 7447619, 4955092; 734. 7447671, 4955160; 735. 7447710, 4955192; 736. 7447763, 4955214; 737. 7447817, 4955217; 738. 7447818, 4955163; 739. 7447873, 4955117; 740. 7447878, 4955117; 741. 7447878, 4955113; 742. 7447901, 4955049 и завршава се у 1. 7447909, 4955005.

Слика 1. Положај коридора Брзе саобраћајнице

2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА

Законом о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 88/10) утврђене су дугорочне основе организације, уређења, коришћења и заштите простора Републике Србије у циљу усаглашавања економског и социјалног развоја са природним, еколошким и културним потенцијалима и ограничењима на њеној територији.

Дефинисана је концепција развоја путног саобраћаја и путне инфраструктуре која представља синтезу раније започетих студија и пројеката. Према таквој концепцији, Република Србија представља велики транспортни и саобраћајни центар у коме егзистира неколико већих урбаних центара који су носиоци примарних функција.

У правцу остваривања просторнoг развоја овим просторним планом је утврђено спровођење активности на коридору државног пута IA реда Е-763 (аутопут Београд – Јужни Јадран, деоница Београд–Пожега) и јужној обилазници града Београда (део коридора X), при чему решење повезивања Остружнице и Обреновца није дефинисано као приоритет.

Планским документима до 2035. године планирају се активности на побољшању повезаности друмског саобраћајног система и корисника, превасходно дуж међународног Коридора X и других аутопутских праваца, као и изградња и реализација попречних саобраћајних праваца у циљу интеграције појасева развоја. Предвиђене су активности на траси саобраћајнице Остружница–Обреновац (IБ број 26).

Регионалним просторним планом административног подручја града Београда („Службени лист града Београда”, бр. 10/04, 57/09, 38/11 и 86/18) као један од стратешких задатака дефинисано је успостављање ефикасне и одрживе саобраћајне инфраструктуре и одговарајуће укључење у европску саобраћајну мрежу (ТЕНс и ТИНА).

Прелиминарна граница Просторног плана се преклапа или тангира и следеће просторне планове подручја посебне намене, без значајнијег утицаја на саму посебну намену, и то: Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд – Јужни Јадран, деоница Београд–Пожега („Службени гласник РС”, бр. 37/06, 31/10 и 126/21), Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд-Ниш („Службени гласник РС”, бр. 69/03 и 121/14).

Просторним планом градске општине Обреновац („Службени лист града Београда”, бр. 30/13, 86/16 и 76/23), дефинисано је да део трасе аутопута Е-763, који се од петље Обреновац пружа ка обилазном аутопуту Е-75, разматра варијантно по две трасе: 1) трасу десном обалом Саве по постојећем Обреновачком путу, уз одређене корекције у подручју Умке (због санације клизишта Дубоко), која се са обилазним аутопутем повезује у петљи Остружница и 2) трасу левом обалом Саве, преко новог моста у зони ушћа Колубаре, која се са обилазним аутопутем повезује на Сремском подручју у новој петљи јужно од насеља Сурчин.

Наведеним просторним планом је дефинисано да, уколико се прихвати решење трасе аутопута Е-763 (Београд – Јужни Јадран) левом обалом Саве, је потребно такође планирати и реконструкцију и проширење Државног пута I реда број 19 на потезу Обреновац–Београд. Државни пут I реда број 19 се на територији градске општине пружа у дужини од 29 km, при чему са 7,5 km своје дужине учествује у путној мрежи града. Проширење са по једном траком по смеру, ширине 3 m, предвиђа се на делу пута од општинског центра ка Београду, у дужини од око 2 km, са пуним уважавањем просторног размештаја приградских насеља. Реконструкција пута Државног пута I реда број 19 требало би да обухвати и његову потпуну санацију на делу пута од Барича ка Умци, у дужини од око 4 km, где је због активног клизишта одвијање саобраћаја отежано.

Генералним урбанистичким планом Београда („Службени лист града Београда”, број 11/16), дефинисано је да се траса аутопута Јужни Јадран од петље „Обреновац” према обухвату Генералног урбанистичког плана разматра варијантно, и то: 1) десном обалом Саве до петље „Остружница”, где се остварује веза са обилазним аутопутем и 2) левом обалом Саве, преко сремског подручја, до петље „Сурчин”, преко које се остварује веза са обилазним аутопутем.

Планом генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе – града Београда (целине I–XIX) („Службени лист града Београда”, бр. 20/16, 69/17, 97/17, 91/20, 72/21, 27/22, 45/23 и 66/23) дефинисано је да саобраћајни правац Савска – 13. октобра, деоница државног пута IБ реда број 26, деоница од Остружнице ка Обреновцу у рангу магистралне саобраћајнице, чини део примарне уличне мреже града. Магистралне саобраћајнице су висококапацитетне саобраћајнице које пролазе кроз активно градско ткиво и ослањају се на магистралне и регионалне ванградске путне правце. Служе за повезивање садржајно различитих градских целина. На њима се обавља брзи путнички саобраћај, укључујући и градски превоз, као и каналисање теретних токова. Директни приступи ивичним садржајима нису дозвољени, али уколико је то неопходно, потребно је обезбедити посебне саобраћајне траке. Уколико није могуће обезбедити посебне саобраћајне траке за приступе садржајима, уз овај тип саобраћајнице у градском подручју и изграђеном ткиву, могуће је предвидети директне приступе садржајима уз саобраћајницу уз претходно прибављену сагласност надлежног управљача саобраћајнице.

II. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ИЗГРАДЊЕ БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ

1. ПРИНЦИПИ ИЗГРАДЊЕ БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ

Изградња Брзе саобраћајнице директно ће допринети бржем развоју обухваћеног дела административног подручја града Београда и градских општина које се непосредно везују за овај коридор, у првом реду њиховој саобраћајној и привредној интеграцији са укупним простором Србије. Допринеће и привредном развоју и интеграцији других делова централне Србије који нису у непосредном окружењу инфраструктурног коридора, у првом реду деловима Мачванског, Колубарског, Сремског и других управних округа. Подручје Просторног плана се пружа паралелно са реком Савом и повезује грађевинско подручје града Београда са насељима уз реку Саву и градском општином Обреновац. Уз друге мере и програме из политике развоја друмског транспорта, њихово саобраћајно интегрисање у простор Србије сматра се једним од главних предуслова бржег привредног и социјалног развоја. Услов за остваривање тог циља, односно за постизање већих позитивних ефеката утицаја инфраструктурног коридора на шире окружење, јесте изградња предметне деонице Брзе саобраћајнице.

Саобраћајно повезивање подручја Просторног плана са осталим деловима Србије засниваће се на планским документима до 2035. године и стратешком приоритету јачања веза и повезивања Коридора X (јужна обилазница града Београда), посредно и Коридора VII (река Дунав), са тзв. ауто-путем „Милош Велики”, односно аутопутским правцем Е-763 (А-2).

Изградња, опремање и уређење инфраструктурног коридора индиректно ће допринети јачању саобраћајних, привредних и других функција града Београда и градске општине Обреновац и већег броја осталих градова и општина дуж Коридора X и аутопута „Милош Велики”, а тиме и остваривању циљева Просторног плана Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 88/10) и укупне стратегије развоја Србије. Брза саобраћајница ће представљати део примарног појаса развоја и омогућиће боље позиционирање и просторну интеграцију више примарних и секундарних појасева развоја.

Израда Просторног плана и концепција изградње и развоја Брзе саобраћајнице као државног пута IБ реда и магистралних инфраструктурних система у коридору базирана је на следећим основним принципима одрживог развоја, и то:

1) принцип одрживог развоја инфраструктуре чијом применом се подстиче равномеран просторни развој, кроз стварање услова за повезивање неразвијених и изолованих подручја са већим насељима и омогућавање њиховог приступа магистралним инфраструктурним системима. У циљу постизања уравнотеженог просторног развоја подразумева побољшање веза између малих градова и руралних области са транс-европским мрежама и саобраћајним центрима, као и активности на повећању регионалне доступности кроз остваривање недостајућих унутаррегионалних веза. Принцип подразумева и спровођење активности изградње телекомуникационих мрежа и елиминисања физичких и других ограничења, са циљем да се свим насељима обезбеди подједнак приступ информацијама;

2) принцип смањивања штетног утицаја на животну средину који подразумева сагледавање квалитета животне средине и дефинисање планских решења којима се она штити од негативних утицаја. При томе је потребно базирати концепт заштите на превенцији и заштити од негативних утицаја који могу настати изградњом саобраћајнице и одвијањем саобраћаја, као и функционисањем других магистралних инфраструктурних система у коридору. Примена принципа мора предупредити или ублажити различите врсте штетних утицаја по животну средину, првенствено у погледу заштите од буке, заштите и смањивања емисије штетних гасова и спречавања и смањивања могућих штетних утицаја на животну средину приликом акцидената у коридору.

Поред тога, концепција решења система Брзе саобраћајнице и других магистралних инфраструктурних система је дефинисана уз поштовање следећих посебних принципа изградње, и то:

1) афирмација и доследна подршка политици полицентризма и децентрализације, уз истовремену функционално-развојну интеграцију јединица локалне самоуправе у непосредном окружењу коридора;

2) интеррегионално и трансдржавно функционално повезивање регионалних и локалних јединица;

3) унапређење саобраћајне доступности као доминантан фактор искоришћења територијалних потенцијала и уравнотеженог развоја;

4) јачање конкурентности, што подразумева јачање и функционално профилисање слабо развијених подручја;

5) активна имплементација политике учешће јавности у поступку израде и доношења Просторног плана, а нарочито у погледу утицаја на избор појединих планских решења, као и већа транспарентност код одлучивања;

6) обезбедити могућност решавања одређеног проблема на више нивоа одлучивања, односно на оном нивоу одлучивања који ће обезбедити највећу ефикасност;

7) стриктно поштовање заштите јавног интереса, јавних добара и јавног простора;

8) развој јавно-приватног партнерства, посебно у погледу изградње и коришћења пратећих садржаја за потребе корисника пута на коридору;

9) сагледавање економске исплативости кроз израду студије оправданости;

10) обезбеђење безбедности свих корисника пута, којом се са високим степеном поузданости гарантује сигурност учесника у саобраћају и материјалних добара од евентуалних хаварија;

11) прилагођавање европским стандардима при пројектовању и извођењу путева и опреме пута, увођење нових технологија у управљању саобраћајем, формирање квалитетних база података, и др.

2. ОПШТИ И ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ

Општи циљ израде Просторног плана јесте дефинисање планског основа и обезбеђење просторних услова за изградњу, опремање и функционисање Брзе саобраћајнице (државног пута), као и за развој и функционисање других магистралних инфраструктурних система у коридору.

Основни циљеви дугорочног развоја, коришћења и уређења подручја Просторног плана су:

1) утврђивање смерница за размештај и подршке развоју становништва, насеља и активности на подручју Просторног плана, уз уважавање економских, техничко-технолошких, еколошких, социјалних и просторно-функционалних критеријума; и

2) обезбеђење услова за боље функционисање магистралних саобраћајних објеката који се налазе у инфраструктурном коридору, укључујући и њихово евентуално измештање.

Посебни циљеви су:

1) утврђивање планских решења којима се резервише простор за инфраструктурни коридор Брзе саобраћајнице (као дела примарног појаса развоја који омогућује боље позиционирање и просторну интеграцију више примарних и секундарних појасева развоја), утврђује посебан режим заштите коридора и контактних подручја, обезбеђују услови за очување и унапређење квалитета саобраћајне повезаности и доступности насеља, привредних и туристичких комплекса у ширем заштитном појасу пута и зони његовог утицаја;

2) дефинисање односа са осталим наменама и инфраструктурним системима у ширем заштитном појасу и зони утицаја, ради боље интеграције и веће улоге Брзе саобраћајнице и утицаја на привредни и социјални развој окружења;

3) утврђивање трасе Брзе саобраћајнице и саобраћајних веза са мрежом државних и општинских путева у окружењу коридора опредељивањем оптималних локација денивелисаних укрштаја;

4) утврђивање локација функционалних пратећих садржаја пута;

5) утврђивање локација пратећих садржаја за потребе корисника пута;

6) усклађивање положаја Брзе саобраћајнице и осталих постојећих и планираних инфраструктурних система у коридору (железничке, водопривреде, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре) и њихових заштитних појасева;

7) смањење негативних утицаја пута на животну средину у ширем заштитном појасу и зони његовог утицаја (посебно на ток реке Саве и подручје узводно од водоизворишта);

8) обезбеђење заштите од буке на деловима коридора који пролазе поред насеља (грађевинског подручја) и поред зона под заштитом;

9) очување и унапређење природних, културних и других вредности у коридору;

10) пејзажно уређење трасе и објеката пута, уз што је више могуће очување карактера предела у коридору и на подручју Просторног плана;

11) очување и заштита регионалних и локалних изворишта водоснабдевања и квалитета воде у водотоцима у коридору и зони његовог утицаја;

12) омогућавање остварења одрживог развоја пољопривредне производње у зони утицаја коридора и максимално очување постојећег квалитета пољопривредног земљишта;

13) усаглашавање и решавање потенцијалних конфликата везаних за пролазак коридора кроз шуме и шумско земљиште;

14) развој туризма прилагођеног потребама туристичких тржишта и локалног становништва, али и захтевима које транзит на коридору поставља у погледу удобности и безбедности путовања.

Основни задаци у изради Просторног плана су:

1) резервисање простора за објекте Брзе саобраћајнице и утврђивање услова и мера за заштиту и рационално коришћење простора у заштитним појасима;

2) ублажавање развојних, физичких (просторних) и еколошких конфликата између пута (коридора), осталих површина посебне намене и непосредног окружења;

3) обезбеђење услова за квалитетно саобраћајно повезивање насеља, постојећих и планираних привредних комплекса и зона са Брзом саобраћајницом и за развој других саобраћајних праваца који омогућавају повећање квалитета доступности и повезаности насеља и активности у његовим заштитним појасима и зони утицаја;

4) утврђивање смерница и основа за измену и допуну важећих и израду нових планских документа, као и даљу разраду на нивоу техничке документације;

5) боље позиционирање насеља у близини коридора са могућношћу просторне интеграције примарних и секундарних појасева развоја;

6) детаљна регулациона разрада планских решења и утврђивање смерница Просторног плана за директну имплементацију, на основу којих се могу издати локацијски услови. Ови елементи за директну имплементацију су неопходни за дефинисање просторне, технолошке или функционалне везе коридора Брзе саобраћајнице са непосредним окружењем, као и положај и правила уређења, грађења и коришћења објеката и површина у коридору. У ове објекте спадају: деонице пута, функционални пратећи садржаји и пратећи садржаји за потребе корисника пута за које је урађена пројектно-техничка документација на нивоу идејног решења.

3. КОНЦЕПЦИЈА РЕШЕЊА СИСТЕМА БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ

Планиране активности на реализацији Брзе саобраћајнице представљају функционално и технички усаглашен део ширег стратегијског опредељења постизања већег степена функционалне интегрисаности планског подручја и његово саобраћајно повезивање са регионалним и међународним окружењем.

Овим просторним планом површине потребне за изградњу Брзе саобраћајнице и формирање коридора са заштитним појасима утврђују се на основу следећих критеријума: задовољење просторних услова за смештање и изградњу планиране саобраћајнице; утврђивање заштитног безбедносног растојања осталих намена и активности у простору ради њихове заштите од негативних утицаја објеката пута на животну средину, у првом реду од буке и аерозагађења; и, обезбеђење заштите основних функција у експлоатацији објеката пута од негативних утицаја из окружења, у првом реду од утицаја површинских и подземних вода, постојећег клизишта, непланске изградње, неконтролисаног одлагања отпада и других активности. Посебан акценат дат је безбедности, и то на начин да се са високим степеном поузданости гарантује сигурност учесника у саобраћају и материјалних добара од евентуалних хаварија.

Израдом и усвајањем Просторног плана обезбедиће се неопходни плански и просторни услови за повезивање централног подручја града Београда и градске општине Обреновац, односно повезивање државног пута IA реда А2 (Е-763, аутопут Београд – Јужни Јадран, тзв. аутопут „Милош Велики”, деоница Београд–Пожега) и јужне обилазница града Београда, односно државног пута IA реда А1 (Е-75, део коридора X), чиме се на даље повезује планско подручје и са међународним окружењем. Поред бољег повезивања са непосредним и ширим међународним окружењем, најзначајнији интрарегионални ефекти реализације коридора огледају се у побољшању регионалне позиције у домену приступачности и у саобраћајном растерећењу урбаних подручја (насеља градске општине Обреновац, насеља дуж јужне обилазнице града Београда као дела Коридора X).

Планирана траса Брзе саобраћајнице почиње од постојеће петље „Остружница” аутопута на јужној обилазници града Београда (део коридора X), пружа се дуж трасе постојећег пута уз планирано проширење са његове десне стране, све до раскрснице (планиране петље) са тзв. старим Обреновачким аутопутем. На даље, Брза саобраћајница се новопланираном трасом пружа десном обалом реке Саве на подручју насеља Умка (уз значајне планиране радове на регулацији реке Саве, изградњи насипа и стабилизацији клизишта), до насеља Барич, где се планирана траса одваја од линије обале. Даље се новопланирана траса пружа уз постојећи пут кроз индустријску зону Барича, све до планиране денивелисане раскрснице и петље „Обреновац” на државном путу IA реда Е-763, као завршној стационажи.

На подручју Просторног плана, за читаву трасу Брзе саобраћајнице, планира се и пројектује траса пута за рачунску брзину од 100 km/h. Планирана брза саобраћајница може имати и карактер градске саобраћајнице, са посебним режимом (80 km/h) и могућношћу пројектовања аутобуских стајалишта у коридору.

Због потребе униформисања елемената попречног профила на целој траси, уз уважавање прописаних параметaра из важећег Правилника о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута („Службени гласник РС”, брoj 50/11), приликом израде планских решења примењиваће се следећи основни технички елементи: ширина возне траке 4 x 3,50 m; ширина ивичне траке 4 x 0,50 m; ширина разделне траке минимум 1 x 3,00 m; ширина банкине минимум 2 x 1,5 m; ширина уливно/изливне траке 3,50 m; ширина додатне траке на нагибима 3,50 m. На деловима трасе где се планира изградња сервисних саобраћајница биће планиран коловоз сервисне саобраћајнице од 5,5–6 m. Наведени технички елементи планиране Брзе саобраћајнице су прелиминарног карактера, биће предмет анализе и могу бити промењени током израде Идејног пројекта Брзе саобраћајнице.

Предметна деоница Брзе саобраћајнице се може поделити на поддеонице. Доминантна функција саобраћајнице на подручју насеља јесте вођење транзитних токова и преко денивелисаних раскрсница повезивање путне мреже насеља са путем. Положај денивелисаних раскрсница (петљи) је усклађен са функционалним рангом пута са једне, и потребама развоја насеља и привреде, са друге стране. При томе је коришћен принцип планирања што је могуће мањег броја чворишта, док се саобраћајне потребе стамбених, привредних и пољопривредних објеката и зона разрешавају по потреби развијањем паралелних сервисних саобраћајница.

Планска решења трасе Брзе саобраћајнице су базирана и на следећем:

1) постојеће урбане садржаје са постојећом орјентацијом приступа на предметни пут организовати повезивањем на сервисне саобраћајнице, а сервисне саобраћајнице водити до чворишта ради повезивања на планирану Брзу саобраћајницу;

2) на деловима трасе са изразито пољопривредном наменом површина и у зависности од орјентације парцела и просторног размештаја постојећих атарских путева, обезбедити у оквиру граница јавне површине (путног појаса) додатне просторе за сервисне саобраћајнице или атарске путеве који ће се повезивати на постојећу мрежу. Поред тога пажљивом разрадом осовине и нивелете омогућити денивелације у односу на постојеће категорисане или некатегорисане саобраћајнице, где год је то могуће;

3) приликом повезивања денивелисаних раскрсница на постојећу мрежу преко површинских чворишта, предност давати решењима кружних раскрсница.

4. РЕГИОНАЛНИ ЗНАЧАЈ КОРИДОРА БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ ВЕЗЕ

Планским документима до 2035. године приступачност територије Републике Србије и њених регионалних целина представља један од кључних критеријума за мерење успешности просторног развоја и један је од најважнијих индикатора за одређивање просторних аспеката саобраћајних система. Добра приступачност саобраћајној инфраструктури подразумева координирани развој саобраћајних система и предуслов је побољшања услова за равномеран економски и социјални развој, остваривање уравнотеженог регионалног развоја и полицентричног система урбаних центара. Повећање приступачности треба да прати умрежавање функционалних урбаних подручја. Токови људи, добара и капитала кретаће се ка великим центрима и њиховим функционалним подручјима, међу којима је процењено да ће град Београд да се развија у европски МЕГА 3 центар. Функционално подручје Београда обухвата велики број мањих урбаних насеља, са посебном улогом Обреновца, Лазаревца и Младеновца као субрегионалних центара. Просторним планом Републике Србије од 2010. до 2020. године идентификоване су развојне осовине формиране дуж постојећих и планираних саобраћајних коридора, међу којима две развојне осовине I ранга – дунавско-савска и развојна осовина на правцу коридора X, чије је чвориште Београд.

Планским документима до 2035. године издвојено је метрополско подручје које формирају урбана подручја Београда и Новог Сада са бројним субцентрима различитог ранга. Ово полицентрично подручје је развојно најперспективније полазећи од највишег функцијског капацитета и демографског потенцијала, саобраћајно одлично повезано и солидно инфраструктурно опремљено. Условно, припадају му центри од Бачке Паланке до Смедерева, и од Панчева до Лазаревца. У овом подручју наставиће се концентрација функција, становништва, корисника простора и привреде. Доћи ће и до испољавања ефеката субурбанизације као последице нарушавања квалитета живота (квалитета животне средине) у централним, најгушће насељеним деловима метрополског поручја. То је развојна шанса за субцентре, међу којима је Обреновац, као и за мање локалне центре. Урбано подручје Београда је чвориште идентификованих примарних појасева развоја дунавско-савског (дуж Дунава и Саве), делова коридора X (северни и великоморавски појас) и колубарског појаса, који се повезују планираном Брзом саобраћајницом – попречним саобраћајним правцем на подручју Просторног плана.

Подизање нивоа приступачности подручја обухваћеног Просторним планом и региона Београда имаће позитивне ефекте на подизање нивоа њихове конкурентности, а самим тим и на динамику будућег развоја. Брза саобраћајница као део државног пута IБ реда број 26 омогућиће квалитетнију саобраћајну везу централног подручја града Београда и градске општине Обреновац, повезивање државног пут IA реда Е-763 (аутопут Београд – Јужни Јадран, деоница Београд–Пожега) и јужне обилазнице града Београда која је део коридора X, пружајући боље позиционирање и могућност просторне интеграције града Београда са ширим југозападним окружењем. Директно ће допринети бржем развоју обухваћеног дела административног подручја града Београда (на територији градских општина Чукарица, Обреновац и Сурчин) са другим градским општинама, као и осталих градова и општина дуж примарног појаса развоја Коридора X и колубарског примарног појаса развоја, у првом реду њиховој саобраћајној, функцијској и привредној интеграцији.

Најзначајнији интрарегионални ефекти реализације Брзе саобраћајнице огледају се у побољшању саобраћајне приступачности и регионалне позиције субцентара и мањих урбаних центара на урбаном подручју Београда и насеља дуж јужне обилазнице града Београда као дела Коридора X.

Подједнаког значаја је очекивани допринос Брзе саобраћајнице вишем квалитету доступности и конкурентности туристичког кластера Београд са околином, у првом реду развоју и интеграцији туристичке понуде у склопу примарног градског туристичког центра Београда и секундарног туристичког простора у његовом окружењу. То ће се остварити интензивним развојем и повезивањем туринг туристичких праваца међународног значаја дуж Саве и дуж јужне обилазнице Београда, и њиховим ефикаснијим интегрисањем са туринг правцима ка другим међународним и националним градским туристичким центрима – Новом Саду, Нишу, Чачку, Ваљеву и др. Допринеће и активирању туристичких ресурса у непосредном окружењу коридора брзе саобраћајнице – Бојчинска шума, Обреновачка чаршија, манастир Фенек и друго културно наслеђе, ловишта и сл.

За постизање очекиваних позитивних ефеката утицаја брзе саобраћајнице на регионални, привредни и социјални развој и интегрисаност простора неопходно је побољшати квалитет капиларне путне мреже (остали државни путеви и општински путеви).

III. ПЛАНСКА РЕШЕЊА

1. ПОЛОЖАЈ КОРИДОРА БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ И ПЛАН РАЗМЕШТАЈА ПРАТЕЋИХ САДРЖАЈА

1.1. Положај коридора Брзе саобраћајнице

Планирана траса Брзе саобраћајнице укупне дужине 14,44 km почиње у зони постојеће петље „Остружница” на јужној обилазници града Београда, односно државног пута IA реда А1 (Е-75, део коридора X) и пружа се дуж трасе постојећег државног пута IБ реда број 26 уз планирано проширење са његове десне стране, све до насеља Умка и раскрснице (планиране петље) са тзв. старим Обреновачким путем. На даље, Брза саобраћајница се новопланираном трасом пружа десном обалом реке Саве на подручју насеља Умка (уз значајне планиране радове на регулацији реке Саве, изградњи насипа и стабилизацији клизишта), до насеља Барич, где се планирана траса одваја од линије обале. Даље се новопланирана траса пружа уз постојећи пут кроз индустријску зону Барича, све до планиране денивелисане раскрснице и петље „Обреновац” на државном путу IA реда А2 (Е-763).

Због начина пружања планиране трасе Брзе саобраћајнице и односа са постојећом путном мрежом, грађевинским подручјима насеља и реком Савом, траса саобраћајнице је условно подељена на три деонице:

1) деоница 1 (km 0–525 – km 6+450) – почиње од постојеће петље „Остружница” на јужној обилазници града Београда, односно државног пута IA реда А1 (Е-75), на стационажи km 0–525, пружа се дуж трасе постојећег пута уз планирано проширење са његове десне стране, све до планиране петље „Умка” (веза са тзв. старим Обреновачким путем и даље постојећим државним путем IБ реда број 26) на стационажи km 6+450. Основна функција ове деонице јесте повећање капацитета и нивоа услуге, односно саобраћаја који се одвија на државном путу IБ реда број 26 од Остружнице до Умке;

2) деоница 2 (km 6+450 – km 10+350) – почиње од планиране петље „Умка” на стационажи km 6+450 и представља новопланирану трасу, која се пружа десном обалом реке Саве на подручју насеља Умка, до насеља Барич где се планирана траса одваја од линије обале на стационажи km 10+350. Ова деоница се планира и пројектује са повећаном рачунском брзином од 100 km/h, и има основну функцију раздвајања транзитних и локалних саобраћајних токова уз повећање капацитета и нивоа услуге. Поред тога, специфична функција ове деонице јесте санација и стабилизација клизишта „Дубока”, односно изградња пута на насипу у делу корита реке Саве, уз значајне планиране радове на регулацији реке Саве и изградњи регулационе грађевине;

3) деоница 3 (km 10+350 – km 13+915) – почиње од насеља Барич и стационаже km 10+350 и представља новопланирану трасу која се пружа уз постојећи пут кроз индустријску зону Барича, све до планиране денивелисане раскрснице и петље „Обреновац” на државном путу IA реда А2 (Е-763), на завршној стационажи km 13+915. Ова деоница има функцију додатног регулисања саобраћајних токова у индустријској зони Барича, преко посебне мреже планираних сервисних саобраћајница.

Наведена подела трасе Брзе саобраћајнице на три деонице је условна и дефинисана само за потребе израде овог плана. У даљим фазама израде техничке документације за Брзу саобраћајницу, а у складу са техничким карактеристикама, могуће је другачија подела трасе на деонице.

Због конфигурације терена и укрштања са саобраћајницама, планиран је већи број мостова на траси Брзе саобраћајнице (Табела 2: Објекти пута). Стационаже (дужине) мостова су дефинисане оријентационо у овом плану и могуће их је променити у даљој разради техничке документације, а у обухвату регулационе линије (путног земљишта) дефинисане овим планом. У даљој изради техничке документације могуће је пројектовати и додатне путне објекте у обухвату планираног путног земљишта (регулационе линије).

Табела 2. Објекти пута

1.2. Размештај пратећих садржаја у коридору Брзе саобраћајнице

Пратећи садржаји Брзе саобраћајнице деле се на:

1) функционалне садржаје путног саобраћаја за одржавање, управљање и обезбеђење бржег, сигурнијег, удобнијег и поузданијег транспорта робе и људи на путу, и могу бити базе за одржавање пута и објекти контроле и управљања;

2) пратеће садржаје за потребе корисника у саобраћају – паркиралишта и одмориштa (уз могућност изградње станице за снабдевање погонским горивом – бензинске станице).

Основни критеријуми за локацију пратећих садржаја у коридору пута јесу: задовољење основних захтева безбедности саобраћаја – неповољним се сматрају све локације на петљи и у непосредној близини петље и раскрсница; конфор корисника пута и пратећег садржаја – локација пратећег садржаја не сме да представља место „насилног” успорења на путу; и могућност фазне реализације пратећег садржаја у зависности од пораста саобраћаја и неопходних реконструкција.

На једној локацији може бити по правилу једна доминантна функција пратећег садржаја са појединим допунским, компатибилним садржајима са више корисника, са једном улазном саобраћајницом са пута и једном излазном саобраћајницом на пут.

Стационажа одређеног садржаја представља стационажу на средини дужине у односу на излив и улив са пута.

У изградњи пратећих садржаја у коридору Брзе саобраћајнице препоручује се поштовање принципа: био-климатске архитектуре и еколошких критеријума са малим степеном утицаја на средину; коришћења обновљивих извора енергије и напредних техника градње које користе сунце за грејање и ветар за климатизацију, као и локалне грађевинске материјале; уклапања у пејзаж и др.

Функционални пратећи садржаји

Базе за одржавање пута имају основну улогу сервисирања свих потребних радова зимског и летњег одржавања пута, а комплементарни су им и објекти у функцији информатике (телефонске везе, регулисање и контрола саобраћаја и сл.).

Базе за одржавање пута се могу формирати, по потреби, у обухвату путног земљишта одређеног овим просторним планом (у близини петљи или раскрсница). Брза саобраћајница се може одржавати и из база за одржавање пута лоцираних изван обухвата овог просторног плана.

Критеријуми за избор локације базе за одржавање пута су близина насеља, могућност опремања комуналном инфраструктуром, еколошка погодност, могућност манипулисања возила (петље, раскрснице) и површина од 1 до 2 ha и др.

У циљу обезбеђивања сталне проходности и безбедности пута, база за одржавање има следеће основне функције:

1) редовно одржавање коловоза и њему припадајућих површина (укључујући мање поправке коловоза) и објеката, као и одржавање саобраћајне сигнализације и путне опреме;

2) зимско одржавање, које пре свега представља чишћење снега и посипање соли, како би се тиме обезбедила проходност пута;

3) свакодневне редовне прегледе коловоза и објеката;

4) интервенције у ванредним околностима, као што су „шпиц” у саобраћају и саобраћајне несреће;

5) вођење и надзор над саобраћајем.

Поред наведених радова, у бази за одржавање предвиђени су и остали радови на одржавању, који се не односе директно на одржавање и надзор над путевима, као што су одржавање возила и опреме.

Објекти и службе контроле и управљања саобраћајем, који имају основну намену надгледања одвијања саобраћаја, полицијске контроле (станице), информационог центра и пружања помоћи (пункта), уобичајено се лоцирају код база за одржавање пута у зависности од њиховог ранга. Локације објеката контроле и управљања могу се, у складу са техничком документацијом и програмом развоја ЈП „Путеви Србије”, одредити и у оквиру осталих функционалних садржаја у коридору пута, односно на другим местима у планираном путном појасу.

Пратећи садржаји за кориснике

Паркиралишта имају основну функцију обезбеђења сигурног и конфорног путовања, у првом реду одмора и допунску функцију промоције туризма у окружењу. Имају површину 1,5–3 ha и служе за краће задржавање и предах путника (15–30 мин). У коридору пута могуће је формирати паркиралиште у појасу пута, по потреби, или као фазу у изградњи одморишта.

Одмориште има основну функцију обезбеђења сигурног и конфорног путовања, у првом реду одмора путника. Има површину 1,5–3 ha и подразумева дуже задржавање корисника пута (30–90 мин). На локацији одморишта су раздвојене површине за паркирање путничких возила, аутобуса, теретних возила и ако постоји потреба туристичких возила. Оно садржи све програме паркиралишта, станицу за снабдевање горивом, као и јавни телефон, осветљење и по потреби ресторане, продавнице и др. Слободне површине су предвиђене за одмор и краћу рекреацију корисника пута.

У коридору Брзе саобраћајнице планирано је једно обострано одмориште „Умка”, на стационажи од km 5+500 до km 5+700 десно (постојеће, уз обавезно измештање и реконструкцију) и km 5+675 лево (постојеће).

2. ПЛАН ВЕЗА БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ СА ОКРУЖЕЊЕМ

Веза Брзе саобраћајнице са окружењем оствариваће се путем петљи (денивелисаних раскрсница), а остале путне мреже преко денивелисаних укрштања.

Основни критеријуми за планирање веза Брзе саобраћајнице јесу: обезбеђење веза с постојећим путевима на местима укрштања и са саобраћајно најфреквентнијим путевима I и II реда или јавним општинским путевима, уз коришћење алтернативних путних праваца; и обезбеђење везе са градским и општинским центрима у окружењу коридора, по могућности на месту постојећих укрштања са правцима главних градских – насељских саобраћајница и обилазница.

2.1. Петље

Овим просторним планом утврђен је положај следећих планираних петљи (денивелисаних раскрсница), и то:

1) полупетља „Пећани” на стационажи km 4+950 у функцији везе са локалном саобраћајном мрежом, насељима Пећани, Велика моштаница, Сремчица, тзв. старим Обреновачким путем и државним путем IIБ реда број 343;

2) петља „Умка” на стационажи km 6+450 у функцији везе са наставком постојећег државног путем IБ реда број 26, тзв. старим Обреновачким путем и државним путем IIБ реда број 343; и

3) петља „Барич” на стационажи km 13+500, у функцији везе са државним путем IA реда Е-763 (преко постојеће петље „Обреновац”), са постојећим државним путем IБ реда број 26 и индустријском зоном Барича.

2.2. Денивелисана укрштања

Денивелисаним укрштањима обезбеђује се квалитетно повезивање и проходност мреже осталих државних и локалних путева на подручју коридора Брзе саобраћајнице и његовог непосредног и ширег окружења.

Размештај планираних денивелисаних укрштања се утврђује полазећи од следећих критеријума:

1) задржавањем постојећих траса свих државних путева и њиховог денивелисаног укрштања са Брзом саобраћајницом;

2) обезбеђењем денивелисаног укрштања за друге општинске путеве и улице, с тим да место укрштања може бити померено са трасе пута на дистанци од око 500 m дужине, у ком случају се обезбеђује изградња деонице сервисне саобраћајнице до погодног места за укрштање;

3) размештајем денивелисаних укрштања јавних и некатегорисаних општинских путева са Брзом саобраћајницом обезбедиће се удаљеност суседних укрштања која је већа од 1 km, а мања од 4 km;

4) предност ће имати подвожњаци, док ће остали надземни водови (водопривредни, енергетски и др.) бити проведени испод трасе у случају да то диктирају локални услови (структура тла, рељеф итд.) и у случају да је наведено техничко решење прихватљиво за субјект у чијој је надлежности надземни вод;

5) димензионисање надвожњака путева преко Брзе саобраћајнице и надвожњака Брзе саобраћајнице преко другог државног пута омогућиће пролазак свих врста возила (нпр. пољопривредне механизације) за двосмерни саобраћај, уз минималну висину од 4,5 m и ширину од 6 m; димензионисање подвожњака локалних путева испод Брзе саобраћајнице омогућиће пролазак свих врста возила (нпр. пољопривредне механизације), за двосмерни саобраћај, уз минималну висину од 3,5 m и ширину од 6 m;

6) пропусти – мостови (за премошћавање водотока, сувих долина и депресија) предвидеће се по могућству као вишенаменски, са могућношћу коришћења за колски и пешачки саобраћај или пролаз ниске дивљачи;

7) инсталације и водови, који су положени уз постојећи пут, сместиће се ван планираног путног појаса, а уколико не постоји адекватно решење за њихово измештање, инсталацијама и водовима обезбедиће се посебне мере приступа и заштите.

Табела 3. Денивелисана укрштања на коридору Брзе саобраћајнице

2.3. Паралелни алтернативни путни правац

Функцију алтернативног путног правца планираној Брзој саобраћајници има тзв. стари Обреновачки пут и мрежа локалних путева (за планирану деоницу 1), односно постојећи државни пут IБ реда број 26 (за планиране деонице 2 и 3).

Основне функције алтернативног путног правца су:

1) обезбеђење алтернативног саобраћајног правца у близини коридора, ради омогућавања обављања дела саобраћаја на овом правцу;

2) пријем саобраћаја са попречних путних праваца и усмеравање на Брзу саобраћајницу преко најближих петљи;

3) повезивање државних и општинских путева и задовољење локалних саобраћајних потреба.

Полазећи од основних функција, положај коридора алтернативног путног правца утврђен је применом следећих критеријума: (а) да се налази у близини коридора планиране Брзе саобраћајнице и (б) да повезује насеља у окружењу коридора.

3. ПЛАНИРАНИ РЕГУЛАЦИОНИ РАДОВИ У КОРИТУ РЕКЕ САВЕ

Траса Брзе саобраћајнице на планираној Деоници 2 од Умке до Барича, респектујући просторне, топографске и геолошке услове на десној обали реке Саве, се планира кроз постојеће корито реке Саве, на дужини од око 3 km. У складу са тим дефинисан је концепт хидротехничког уређења корита реке Саве у функцији изградње Брзе саобраћајнице на делу трасе од Умке до Барича.

Техничко решење хидротехничког уређења обухвата:

1) изградњу паралелне регулационе грађевине на десној обали Саве. Простор између паралелне регулационе грађевине и постојеће десне обале се насипа, чиме се ствара плато за изградњу Брзе саобраћајнице. Насути плато, заједно са каменом грађевином која га осигурава са речне стране, чини баласт који је као главна санациона мера у функцији стабилизације клизишта „Умка” и „Дубоко”;

2) радове на левој обали Саве који подразумевају ископ и формирање депоније за вишак материјала из ископа уз труп постојећег левообалног насипа;

3) делимичан ископ и хидрауличко обликовање низводног шпица Баричке Аде. Ископ Баричке Аде би се вршио у дужини од 500 m, мерено од низводног шпица аде, до коте 62 mнм;

4) уклањање спрудова из речног корита Саве, багеровањем до коте 62,0 mнм, на речној деоници од km 21+600 до km 25+800.

Паралелна регулациона грађевина дужине 4.278 m се гради уз десну обалу реке Саве од km 21+600 до km 25+800. На низводном и узводном крају паралелна регулациона грађевина прелази у класичне обалоутврде чије се трасе одвајају од трасе Брзе саобраћајнице и прате природну обалу реке Саве. Предвиђено је да круна паралелне регулационе грађевине буде на коти 73,00 mнм.

Кота круне саобраћајнице је условљена захтевима саобраћаја, али не сме бити нижа од коте стогодишње воде са 1m заштитне висине. Насип пута који се формира изнад и дуж паралелне камене грађевине штити се облогом од дејства великих вода, таласа од ветра и пловила, статичког и динамичког дејства леда. У хидрауличком моделу будућег стања кота круне саобраћајнице је 78,1 mнм до 81,4 mнм.

Паралелна регулациона грађевина улази у постојеће корито реке Саве и до 80 m, мерено од осовине паралелне регулационе грађевине до десне обале. На овај начин се знатан део постојећег речног корита искључује из протицајног профила.

Да би се формирало речно корито потребних димензија, предвиђен је ископ постојеће леве обале мајор корита реке Саве у нагибу 1:4. Ископ леве обале предвиђен је у дужини од 3.700 m, од km 21+600 до 25+800 реке Саве. Линија нове леве обале је дефинисана тако да се не угрози постојећи левообални насип. Ископ улази у леви форланд максимално ~350,0 m. Ископ се врши до коте 62 mнм.

Део материјала из ископа леве обале се користи за насипање платоа на десној обали, а део материјала се одлаже на левом форланду, на депонији која се формира у простору између врха косине ископа леве обале Саве и постојећег левообалног насипа реке Саве. Висина депоније ће бити одређена накнадно, зависно од количина и карактеристика материјала из ископа. За потребе израде овог плана и идејног решења усвојена је кота круне депоније 84 mнм.

Река Сава у обухвату овог плана има статус међународног водног пута категорије Va, у складу са Уредбом о одређивању међународних и међудржавних пловних путева („Службени гласник РС”, бр. 109/16 и 68/19) и Уредбом о категоризацији међународних и међудржавних пловних путева („Службени гласник РС”, бр. 109/16 и 68/19). У складу са тим, потребно је приликом даље израде техничке документације и извођења радова поштовати и остварити све параметре габарита пловног пута те категорије.

Поред наведених хидротехничких радова, са аспекта безбедности пловног саобраћаја неопходно је и на речној деоници од km 29+000 до km 25+800 извршити делимичан ископ, хидрауличко обликовање и осигурање узводног шпица Баричке аде. Уклањањем спрудова из корита реке Саве и багеровањем до дубине од минимум 3,5 m у односу на ниски пловидбени ниво, обезбедити потребан габарит пловног пута, како би се целокупна пловидба одвијала ближе левој обали реке Саве. Овим радовима се не сме угрожавати стабилност обала, мостова и других објеката који се налазе у кориту реке Саве. Изградњом планираних водних објеката не сме се утицати на режим водног саобраћаја и безбедност пловидбе.

Реализација наведеног хидротехничког уређења корита реке Саве и изградња Деонице 2 Брзе саобраћајнице обухвата десну обалу реке Саве која је највећим делом у Зони забране постављања плутајућих објеката, дефинисане Планом места за постављање плутајућих објеката на водном земљишту на територији града Београда који је саставни део Одлуке о постављању плутајућих објеката на водном земљишту на територији града Београда („Службени лист града Београда”, број 84/22). Поред тога, мањи делови обале потребни за изградњу Деонице 2 налазе се у Зони постављања плутајућих објеката (делови СД 06, СД 07 и СД 08), коју није могуће задржати јер планско решење подразумева измештање плутајућих објеката из те зоне. Имајући то у виду, овим просторним планом се предлаже израда посебне студије са циљем да се преиспитају могућности постављања плутајућих и других објеката (сојенице) на водном земљишту у обухвату овог плана и његовом окружењу, која би уважила планска решења, али и сагледала евентуалне нове могућности постављања објеката и интересе власника објеката који се измештају или уклањају.

4. УТИЦАЈ КОРИДОРА БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ НА ПРИРОДУ, НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА, ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ

4.1. Заштита природе и природних добара

У коридору Брзе саобраћајнице, односно у обухвату Просторног плана, као и у његовом ширем окружењу нису регистрована природна добра која сходно одредбама Закона о заштити природе имају статус заштићеног подручја, подручја у поступку заштите или подручја планираног за заштиту.

У ширем окружењу Просторног плана, на подручју КО Велики Макиш, налази се део међународно значајног подручја за птице (RS017IBA), које је под називом „Ушће Саве у Дунав” уврштено под редним бројем 22 у списак еколошки значајних подручја (ЕЗП) Уредбом o еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10). Под истим именом и у мало измењеним границама то подручjе је 2020. године укључено и у нову мрежу подручја од значаја за птице (IBA) у Републици Србији коју је у окриљу програма Bird Life International предложило Друштво за заштиту и истраживање птица Србије, односно задржало је стaтус међународно значајног IBA подручја. Истовремено, у новој IBA мрежи постојеће IBA подручје „Обедска бара” проширено је на територију КО Бољевци која је у ширем окружењу Просторног плана. Измењене границе IBA подручја, ближе ће се одредити новом уредбом о еколошкој мрежи Србије. Коридор Брзе саобраћајнице је на безбедној минималној удаљености (преко 4 km) од граница тих IBA подручја. Истом уредбом о еколошкој мрежи водоток Саве са обалним појасом установљен је за еколошки коридор од међународног значаја. Мада његове границе нису формално (описно и/или графички) утврђене, несумњиво да је део тог еколошког коридора у обухвату Просторног плана, на деоници корита и форланда реке Саве дужине око 4 km, у атарима Умке, Мале Моштанице, Барича и Бољеваца.

На подручју Просторног плана нису констатована станишта значајних врста (биљака, животиња и птица) и типови станишта од приоритетног значаја за заштиту. За потребе израде Просторног плана Републике Србије до 2035. године та су станишта и типови станишта прелиминарно регистрована и картографски приказана првенствено у ширем окружењу. Од станишта значајних врста животиња и биљака у оквиру коридора Брзе саобраћајнице једино је регистровано станиште кечиге (Acipenser ruthenus), строго заштићене (трајним ловостајем) врсте рибе у Сави код Умке и Барича и станиште једне подврсте шпаргле, биљке познате у исхрани и медицини (Asparagus officinalis subsp. officinalis), чије природне популације нису угрожене.

У геоморфолошком погледу, коридор Брзе саобраћајнице се пружа долином реке Саве између Остружнице и Барича, при чему је оса пута на максималној удаљености од водотока око 810 m у Умки, до 1500 m на завршетку трасе у Баричу. Местимично саобраћајница иде уз саму десну обалу или садашњим речним коритом, са висинским распоном терена од 72 (водоток Саве) до 115 mнв (у усеку пута у Остружници). Траса саобраћајнице већим делом води инундационим и терасним равнима Саве и Колубаре (при њеном ушћу), мање долинском страном благог нагиба или ивицом стрме обале изнад речног корита. Између Умке и Барича, оса Брзе саобраћајнице иде насипом који ће се изградити на десној страни речног корита Саве, између планиране регулационе грађевине и обале, при чему ће круна пута бити на приближно 78–81 mнв У геолошком саставу терена преовлађују речни (терасни и алувијални) и елувијално-делувијални седименти представљени песковима, шљунковима и глином, затим неогени (горње миоценски и доње плиоценски) седименти (глине, пескови, глиновити лапорци, глинци, шљункови, местимично кречњаци) и горњекредни седименти (пешчари и глинци).

Од значајнијих водотока (са сталним протоком) траса Брзе саобраћајнице премошћава једино корито Остружничке реке, док су остали водотоци периодског режима (Баричка река, Витковички, Сибовички и други потоци).

У педолошком покривачу у коридору Брзе саобраћајнице највише су заступљена земљишта на речном наносу (флувисол) и псеудоглеј, а знатно мање гајњаче (еутрични камбисол), смонице (вертисол) и парарендзине. У ширем окружењу, са леве стране Саве, осим алувијалних земљишта заступљене су и ливадске црнице, псеудоглеј и на малим површинама чернозем, док са десне стране Саве преовлађују гајњаче и смонице. Према начину коришћења, земљиште у ширем окружењу је доминантно пољопривредно.

Шуме су на вишем и нагнутом терену представљене састојинама јасике, брезе и багрема, затим цера, мање сладуна и граба, сасвим мало букве, као и вештачки подигнутим састојинама лужњака, црног бора и смрче. Природних састојина лужњака и пољског јасена као и вештачки подигнутих састојина ових врста дрвећа има и у алувијалној равни Саве у атару Бољеваца (Црни луг и Зидина). На ниском и влажном терену инундационог појаса, првенствено са леве стране Саве (Дренска) и на ади Спруд у Баричу налазе се шуме врбе (бела, пурпурна и бадемста врба), црне јове и тополе (бела и црна топола), као и вештачки подигнуте састојине тополе. Шуме су претежно изданачке, док у високим шумама преовлађују вештачки подигнуте у односу на природне, семенске састојине. У средњем шумском спрату присутне су многе врсте жбуња (глог, купина, оструга, кркавина, зимолез/калина, свиб, дрен и др.) и дрвећа (бели брест, пољски јасен и др.). Државне шуме у ширем окружењу уређене су у оквиру ГЈ „Кошутњачке шуме” и ГЈ „Прогарска ада – Црни луг – Зидина – Дренска” којима газдује ШГ „Београд”, а највећи комплекси тих шума налазе са на територији катастарских општина Остружница (Остружничка шума), Мала Моштаница и Умка (Дубоко–Буква), као и Бољевци (Дренска, Зидина и Црни луг). Основне намене државних шума су заштитне (заштита земљишта од ерозије, заштита од вода и заштита вода) и оне су установљене за шуме високих заштитних вредности (High Conservation Value Forests – HCVF), у категорији HCVF 4 (подручја која пружају основне природне користи у критичним ситуацијама).

Подручје у ширем окружењу насељава или користи периодски или повремено већи број заштићених и строго заштићених дивљих животињских врста инсеката (Carabus ullrichi nastasi, Necrodes litoralis, Onthophagus furcatus, Cerambyx cerdo, Morimus asper funereus, Osmoderma eremita, Oryctes nasicomis, Mertrioptera domogledi и др.), херпетофауне (Testuda hermanni, Triturus vulgaris, Salamandra salamandra, Bombina varegata, Bufo virdis, Bufo bufo, Rana dalmatina и др.), птица (орлови белорепан и кликташ, мишар, зелена жуња, беоврата мухарица, шумска сова, средњи детлић, црна рода и др) и сисара (шумски пух, јеж, веверица, кртица и др). Од ловне дивљачи присутни су срна, дивља свиња, зец, пољска јаребица и фазан.

Предео обухваћен коридором Брзе саобраћајнице и посебно путним појасом антропогено је снажно измењен, првенствено изградњом стамбених, привредних, инфраструктурних и других објеката и пољопривредном култивацијом. Вештачке (претежно изграђене) површине обухватају 14,37% а тзв. гола земљишта 2,81% подручја Просторног плана. Учешће ратарских (3,43%) и травних површина (7,26%) је релативно (процентуално) мало због тога што је у обухвату плана корито и инундациона раван Саве (укључујући и део Баричке аде) на дужини од 4 km,чија је површина неких 320 ha или 55% површине коридора (580 ha). То условљава да водене површине захватају 20,99%, шуме 26,54% и жбуње 20,87% подручја Просторног плана.

Међутим, у појасу пута доминирају изграђене или на други начин антропогено измењене површине (постојећи путеви и путно земљиште под жбунастом и травном вегетацијом, зграде, дворишта). Од укупне дужине саобраћaјнице која износи око 14 km само на 5 km (или 35,7%) траса пута је планирана на садашњим воденим, пољопривредним (ратарске културе, крмно биље, вештачке ливаде, воћњаци) и шумским површинама. На основу података меродавних за израду овог просторног плана, у путном појасу нису констатована стабла ширине крошње веће од 10 m, нити стари или у другом погледу репрезентативни и значајни примерци дендрофлоре.

У границама Просторног плана, на земљишту које није планирано за изградњу, максимално ће се очувати постојећа намена земљишта, посебно на површинама под природном и полуприродном вегетацијом (ливаде, тршћаци, пашњаци, живице, групе и појединачна стабла дрвећа, појасеви приобалне вегетације и др). Планско подизање зелених појасева поред пута одвијаће се тако да се што верније репродукују садашњи или обнове некадашњи лепи и привлачни елементи предеоне слике подручја. Препоручује се формирање и одржавање вишеспратног (смена дрвореда, жбуња и травних површина) и вишефункционалног заштитног зеленила, од претежно аутохтоних врста које имају густу и добро развијену крошњу, отпорних на аерозагађење, са израженом функцијом заштите од ветра и средњег и високог домета заштите од буке. Као декоративне врсте могу се користити и неинвазивне и неалергене егзоте, уз избегавање познатих алохтоних инвазивних врста дрвећа и жбуња (јасенолисни јавор или негундовац, багремац, багрем, кисело дрво, амерички јасен, пенсилвански јасен, амерички копривић, ситнолисни или сибирски брест, сремза, касна сремза и др.).

При регулацији водотока предност дати тзв. натуралном уређењу и биотехничким мерама, са што мање видљивог бетона и геометријски правилних линија. Мостове и надвожњаке планирати и пројектовати тако да простори испод њих могу бити у функцији несметаног кретања акватичних организама и еколошких пролаза за друге животиње. Гнезда ретких и угрожених врста птица не смеју се уништавати и оштећивати, а уколико се то не може избећи, онда их благовремено изместити на другу локацију.

Планска решења не индикују непожељне промене стања природе, односно вредности живог света, геонаслеђа и предела. Планирани просторни развој основне намене подручја као саобраћајног коридора не изазива у значајном обиму и интензитету уништавање и нарушавање дивљих врста и њихових станишта, неповољне промене површина под природном и полуприродном вегетацијом, оштећивање морфолошких и хидролошких обележја. Сходно томе, овим просторним планом успешно се обезбеђује усклађеност развојних активности са одрживим коришћењем природних ресурса, што је један од циљева заштите природе. У току израде плана нису идентификовани могући значајни неповољни утицаји на природу који би пројекат Брзе саобраћајнице чинили еколошки неприхватљивим.

Изградња регулационе грађевине и формирање насипа у кориту и форланду Саве, којима се стабилизује велико клизиште на подручју Умке и Мале Моштанице (Усулине и Дубоко), обезбеђује простор за изградњу пута на дужини око 3 km и осигурава заштита од хиљадугодишњих вода, планиран је у оквиру простора који припада међународном еколошком коридору реке Саве утврђеном Уредбом о еколошкој мрежи. Нема индиција да ће планско решење у делу хидро-техничких радова и изградње и функционисања Брзе саобраћајнице речним (савским) насипом имати значајан негативан утицај на циљеве очувања и на целовитост еколошког коридора реке Саве као елемента еколошке мреже Србије.

У спровођењу Просторног плана обавезна је примена мера заштите природних вредности, односно дивљих врста и њихових станишта, предела и геонаслеђа које су прописане Законом о заштити природе и подзаконским актима, као и другим законима који регулишу заштиту и коришћење природних ресурса, пре свега шума, (ловне) дивљачи и рибљег фонда. Актом о условима заштите природе су поновљене неке од мера заштите из Уредбе о еколошкој мрежи које се односе на еколошки коридор реке Саве и наглашена је обавеза очувања корита и обала ове реке. Мере, смернице и препоруке у вези заштите дивљих врста, уређења предела и очувања реке Саве, детаљно ће се дефинисати у техничкој документацији, на основу услова Завода за заштиту природе Србије. Такође, студијом о процени утицаја изградње Брзе саобраћајнице на животну средину испитаће се могући ефекти изградње и функционисања саобраћајнице на врсте угрожених дивљих биљака и животиња и на значајна станишта која евентуално буду идентификована на коридору и у непосредној близини, као и утврдити конкретне мере њихове заштите и ближе мере заштите осталих природних вредности које се установе у појасу пута и његовом непосредном окружењу.

Сходно Закону о заштити природе, уколико се у току радова наиђе на геолошка и палеонтолошка документа (фосили, минерали, кристали и др.) која би могла представљати заштићену природну вредност, извођач је дужан да о налазу обавести министарство надлежно за послове заштите животне средине у року од осам дана од проналаска и предузме мере заштите од уништења, оштећивања или крађе до доласка овлашћеног лица.

4.2. Заштита непокретних културних добара

У коридору Брзе саобраћајнице, односно у обухвату Просторног плана, не налазе се места, објекти и археолошка налазишта, који сходно Закону о културно наслеђу („Службени гласник РС”, број 129/21) и Закону о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон, 99/11 – др. закон, 6/20 – др. закон, 35/21 – др. закон, 129/21 – др. закон и 76/23 – др. закон) имају статус утврђеног непокретног културног добра или добра које ужива претходну заштиту.

У ширем окружењу Просторног плана налази се пет утврђених (значајних) непокретних културних добара заштићених као споменици културе и 21 добро које ужива претходну заштиту као евидентирани археолошки локалитет (Табела 4).

Табела 4. Заштићена и евидентирана непокретна културна добра у ширем окружењу Просторног плана

С обзиром да према подацима Завода за заштиту споменика културе Београд, као надлежне установе заштите, на подручју коридора Брзе саобраћајнице нема археолошких локалитета који уживају посебну заштиту, овим Просторним планом не предвиђају се претходна заштитна археолошка истраживања. Уколико се у току израде техничке документације дође до сазнања о археолошким вредностима на траси пута, методе и обим евентуалних археолошких рекогносцирања и заштитних истраживања утврдиће се у склопу прибављања ближих услова чувања, одржавања и коришћења од стране установе заштите за потенцијално угрожене археолошке локалитете. Ради обезбеђења транспарентности и ефикасног спровођења заштите културних добара, као и информисаности инвеститора и других учесника пројекта, неопходно је да установа надлежна и одговорна за заштиту културних добара утврди прецизне и детаљне локацијске карактеристике простора са евидентираним садржајима и вредностима од интереса за заштиту културних добара.

На местима где се врши уклањање земље, раде ископи, денивелација, насипи и други земљани и грађевински радови, без обзира на дубину, ти се радови морају планирати и изводити уз повећане мере опреза, уз обезбеђење стручног надзора од стране археолога. Материјални археолошки налази и остаци не смеју се уништавати нити се на налазиштима смеју вршити неовлашћена прекопавања, ископавања и дубока заоравања, привремено или трајно депоновање земље, камена, смећа и јаловине.

Средства за археолошко рекогносцирање терена, потребна заштитна истраживања, археолошки надзор и утврђивања услова и мера заштите обезбеђује инвеститор. Археолошка ископавања и истраживања, сходно Закону о културном наслеђу, могу обављати научне установе и јавне установе заштите, као и одговарајуће јавне научне и високообразовне установе. Мада то законом није експлицитно утврђено, те установе могу вршити и тзв. археолошки надзор који обухвата стално присуство археолога при земљаном ископу на утврђеним деоницама саобраћајнице, идентификовање културних слојева и предмета (из праисторије и историјског времена) и подношење одговарајућих извештаја. Ради ефикасног организовања археолошког надзора, инвеститор је у обавези да о почетку радова благовремено обавести Завод за заштиту споменика културе Београд.

Основно планско решење коридора Брзе саобраћајнице не угрожава интегритет и вредности заштићених споменика природе и евидентираних археолошких локалитета у ширем окружењу и генерално је прихватљиво у односу на циљеве очувања вредности културног наслеђа.

Обавезе инвеститора, извођача радова, установа заштите културних добара и надлежног министарства у односу на пописана непокретна културна добра изван коридора су утврђене Законом о културним добрима и Законом о културном наслеђу и нису предмет овог плана.

За археолошке локалитете на коридору Брзе саобраћајнице који евентуално буду откривени приликом изградње пута меродавне су следеће одредбе Закона о културним добрима:

1) уколико се у току грађевинских и других радова открију археолошки налази, извођач радова је дужан да одмах прекине радове и о томе обавести надлежни завод за заштиту споменика културе, као и да предузме мере да се налаз не уништи или оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен;

2) ако постоји непосредна опасност оштећења археолошких налаза, завод за заштиту споменика културе ће сходно закону привремено обуставити радове, док се не утврди да ли је односна непокретност или ствар културно добро или није;

3) средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра које ужива претходну заштиту које открије приликом изградње, до предаје добра на чување надлежној установи заштите, обезбеђује инвеститор.

На новооткривеним локалитетима могу се прописати ручни ископ, стални надзор или заштитна археолошка истраживања. Није дозвољено вађење и одвожење камена и земље са археолошких локалитета пре окончања заштитних археолошких истраживања.

4.3. Утицај на животну средину и мере заштите

Заштита животне средине подразумева поштовање свих општих мера заштите животне средине и природе утврђених прописима. У том смислу се, на основу анализе и оцене стања животне средине и на основу процењених могућих утицаја, дефинишу смернице за заштиту животне средине.

Смернице за заштиту имају за циљ да идентификоване негативне утицаје на животну средину усмере у оквире граница прихватљивости, а са циљем спречавања угрожавања животне средине и здравља људи. Оне служе и да би позитивни утицаји задржали такав тренд. Смернице за заштиту омогућавају развој и спречавају конфликте у простору што је у функцији реализације циљева одрживог развоја.

На основу резултата извршене вишекритеријумске анализе планских решења која су предвиђена планским документом, утврђују се смернице за заштиту животне средине које су дате за планирану Брзу саобраћајницу и пратеће садржаје, односно за оне објекте који по природи свог функционисања могу представљати значајне загађиваче.

Опште смернице

1) обавезно је стриктно спровођење законске регулативе која се односи на заштиту животне средине и спровођење преузетих међународних обавеза које се односе на сектор саобраћајне инфраструктуре и сектор заштите животне средине;

2) обавезно је на основу Закона о путевима и Правилника о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута предвидети ширину заштитног појаса Брзе саобраћајнице од 20 m у односу на земљишни појас Брзе саобраћајнице, на спољну страну и ширину појаса контролисане градње износи 20 m са спољне стране заштитног појаса;

3) обавезно је спровођење смерница за заштиту животне средине дефинисаних у СПУ и имплементираних у Просторни план и њихова детаљна разрада у процесу имплементације планског документа, односно кроз израду техничке документације и Студију о процени утицаја пројекта Брзе саобраћајнице на животну средину у складу са законском регулативом;

4) обавезно је спровођење мониторинга квалитета животне средине у складу са релевантном законском регулативом и Програмом праћења стања животне средине дефинисаним у СПУ;

5) обавезно обезбеђивање надокнаде у складу са релевантним прописима власницима објекта који су директно угрожени реализацијом Брзе саобраћајнице (заузимање тј. уклањање објеката на траси будуће саобраћајнице);

6) обезбедити едукацију и учешће јавности у свим фазама реализације пројеката у сектору саобраћајне инфраструктуре.

Мере заштите ваздуха

За време извођења грађевинских радова потребно је спровести низ мера како би се негативни утицаји на квалитет ваздуха свели на минимум:

1) у циљу спречавања неконтролисаног разношења грађевинског материјала транспортним средствима потребно је спроводити чишћење возила пре изласка на јавне површине као и обавезно прекривање или влажење материјала који се транспортује како не би дошло до његовог развејавања;

2) по сувом и ветровитом времену спроводити редовно влажење површина са којим може доћи до развејавања прашине;

3) обавезно обезбедити техничку исправност механизације, редовним (по потреби ванредним) техничким контролама норми емисије штетних гасова.

Уколико се у непосредној близини налазе угрожени објекти, пројектном документацијом је потребно предвидети следеће мере:

1) формирање зелених заштитних шумских појасева, од различитих засада отпорних на загађење ваздуха;

2) израда пројекта пејзажног решења за заштиту од загађења ваздуха у непосредној близини пратећих садржаја Брзе саобраћајнице.

Мере заштите вода

Заштита вода и њихово коришћење остварује се у оквиру интегралног управљања водама спровођењем мера за очување површинских и подземних вода и њихових резерви, квалитета и количина. Воде се могу користити, а отпадне воде испуштати уз примену одговарајућег третмана, на начин и до нивоа који не представља опасност од загађивања. Мере заштите вода обезбеђују спречавање или ограничавање уношења у воде опасних, отпадних и других штетних материја, праћење и испитивање квалитета површинских и подземних вода, као и квалитета отпадних вода и њихово пречишћавање. Ради заштите и спречавања неповољног утицаја Брзе саобраћајнице на квалитет вода потребно је предузети следеће мере:

1) све активности на реализацији Просторног плана у делу корита реке Саве усагластити са Законом о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 и 95/18 – др. закон), Стратегијом управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године („Службени гласник PC”, број 3/17), Хидролошко‐хидрауличкој студији урађеној за потребе пројекта Брзе саобраћајнице, планом управљања водама на водном подручју са програмом мера, планом управљања ризицима од поплава са картама угрожености и картама ризика од поплава, општим и оперативним план за одбрану од поплава, планом заштите вода од загађивања и другој релевантној легислативи;

2) водити рачуна о постојећим водним објектима (водним актима и техничкој документацији) и планираним водним објектима на начин који ће обезбедиги заштиту њихове стабилности и заштиту режима вода, као и предвидети санационе радове и потребне мере за умирење клизишта које мора бити интегрално разматрано са хидротехничким уређењем режима реке Саве на разматраном току, уз дефинисање трасе саобраћајнице, регулационе линије реке Саве, тип и карактеристике регулационе грађевине, као и обезбедити водно замљиште за потребе изградње водних објеката и обављања потребних активности на пословима управљања водама;

3) потребно je да се активности у водном земљишту предвиде у складу са прописаним забранама, ограничењима права и обавезама за кориснике водног земљишта, уз услов да се приликом спровођења активности не погоршава водни режим, не утиче на стабилност и функционалност водних објеката, не ремети пролаз великих вода и омогућава спровођење одбране од поплава, као и да се активности и намена простора усагласи са забранама, ограничењима права и обавезама за кориснике простора у зонама санитарне заштите из Елабората о зонама санитарне заштите, a у складу са Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник PC”, број 92/08);

4) обавезно је очување квалитета површинских и подземних вода у складу са захтеваном класом квалитета, у складу са Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 50/12);

5) у близини водотокова користити само квалитетан материјал за насип, као што је шљунак без примеса земље или других нечистоћа;

6) приликом израде техничке документације предвидети зоне од биљног покривача између саобраћајнице и водних тела;

7) испуштена вода у реципијент квалитетом мора да одговара прописима у области управљања водама, што се доказује пројектом за водотокове и подземне воде;

8) одводњавање атмосферске воде мора да се обезбеди контролисаним систем одвођења атмосферских вода са коловоза до сепаратора за пречишћавање пре упуштања у реципијент;

9) сви објекти који су у функцији Брзе саобраћајнице, ако испуштају отпадне воде у водоток морају обезбедити третман вода до друге категорије по свим параметрима дефинисаним категоризацијом водотокова.

Мере заштите од буке

За сва насеља и објекте који се налазе у овој зони, Просторним планом су предвиђене техничке мере заштите чија реализација мора бити предмет Идејног пројекта, односно Студије о процени утицаја пројекта на животну средину. Потребно је извршити моделовање саобраћајне буке и на основу резултата предвидети мере у току изградње и у току експлоатације, које су неопходне за умањење утицаја буке на околину.

У току извођења радова потребно је преузети следеће мере заштите:

1) спроводити редован мониторинг буке у непосредној близини градилишта;

2) захтевати од извођача радова да поштује мере ублажавања од буке;

3) приликом извођења радова користити модерну опрему са пригушивачима буке (опрема која задовољава захтеве Директиве EC/2000/14);

4) придржавати се уобичајних радних сати у току дана;

5) у близини насеља рад са бучном опремом треба да буде ограничен, обавезна употреба заклона.

Пре пуштања Брзе саобраћајнице у функцију, а на основу локацијских услова, урадити техничку документацију за техничке мере заштите од буке унутар појаса пута (Пројекат за грађевинску дозволу техничких мера заштите од буке и Пројекат за извођење техничких мера заштите од буке), при чему обезбедити следеће мере заштите:

1) на местима где долази до прекорачења саобраћајне буке, у близини насељених места и објеката, потребно је планирати техничке мере заштите – конструкције за заштиту од буке;

2) конструкције за заштиту од буке морају задовољавати акустичне, конструктивне и визуелне карактеристике;

3) конструкције је потребно димензионисати и реализовати за плански период од најмање десет година, са могућношћу етапне надоградње.

Мере заштите земљишта

Ради заштите и спречавања неповољног утицаја на квалитет земљишта потребно је предузети следеће мере:

1) поштовати одредбе Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник PC”, бр. 62/06, 65/08 – др. закон, 41/09, 112/15, 80/17 и 95/18 – др. закон) које се односе на заштиту, уређење и коришћење пољопривредног земљишта за земљиште које ће у границама плана пo врсти и намени остати пољопривредно земљиште;

2) ради заштите Брзе саобраћајнице од спирања и одроњавања, предвидети озелењавање травом, шибљем и другим аутохтоним растињем која не угрожава прегледност пута косина, усека, засека и насипа, као и друге косине у путном земљишту на локацијама где је то могуће и ако карактеристике терена то омогућавају;

3) у циљу заштите пољопривредног земљишта, све радове и интервенције на изградњи планираног пута ограничити на коридор пута уз предузимање свих потребних мера превентивне заштите;

4) хумусни материјал који ће бити скинут приликом изградње пута потребно је користити за хумузирање косина насипа. Начин и место његовог депоновања утврдити приликом израде пројектно-техничке документације;

5) све манипулације нафтом и њеним дериватима у току процеса градње, неопходно је обављати на посебно дефинисаном месту уз максималне мере заштите како не би дошло до просипања;

6) сва амбалажа за уље и друге нафтне деривате сакупљати и односити на контролисане депоније извођача радова, са којих се контролисано односи преко овлашћеног комуналног предузећа;

7) обавезно је паркирање машина само на уређеним местима;

8) уколико дође до загађења тла уљем и нафтним дериватима, на тим местима обавезно се уклања део земљишта и односи на депонију предвиђену за такву врсту отпада;

9) забрањено је прање машина и возила у зони радова;

10) забрана прања миксера и одстрањивање преосталих делова бетонске масе на било које површине ван непосредне површине пута;

11) за сва позајмишта и депоније израдити потребну техничку документацију (пројекти рекултивације).

Мере заштите природних добара

У обухвату Просторног плана налази се Споменик природе „Група стабала храста лужњака – Јозића колиба” (Решење Скупштина града Београда бр. 501-8/96-ХШ-01 од 01. фебруара 1996. године). У обухвату Просторног плана налази се и Река Сава, која представља коридор од међународног значаја и саставни je део еколошке мреже Републике Србије Уредба о еколошкој мрежи („Службени гласпик РС”, број 102/10). Сходно томе, потребно је предузети следеће мере заштите:

1) рационално користити и уредити простор у оквирима одрживости, заштите јавног иитерса, природних и створених вредности, оптимално функционисање планираних садржаја и организовано активирање просторних потенцијала;

2) очувати и обезбедити несметано функционисање заштићеног и еколошки значајног подручја;

3) забрањено је уништавање и нарушавање станишта као и уништавање и узнемиравање дивљих врста;

4) забрањена је промена намена површина под природном и полуприродном вегетацијом (ливаде, пашњаци, тршћаци итд.) у периодима најважнијих аспеката животних циклуса;

5) забрањена је промена морфолошких и хидролошких особина подручја од којих зависи функционалност коридора;

6) очувати и унапредити природне и полуприродне елементе коридора у складу са предеоним и вегетацијским карактеристикама подручја;

7) предузети мере којима се обезбеђују спречавање, односно смањење, контрола и санација свих облика загађивања;

8) очувати високо зеленило и вредније примерке дендрофлоре (појединачна стабла), као и природне целипе које су повезане водотоцима и крајречном вегетацијом и вегетацијом поред путева. Прибавити сагласност надлежних институција за извођење радова који изискују сечу одраслих, вредних примерака дендрофлоре, како би се уклањање вегетације свело на најмању могућу меру;

9) подићи нове зелене појасева у складу са предеоним карактеристикама подручја. Формирати и одржавати појасеве заштитног вишеспратног аутохтоног зеленила (дрвореди у комбинацији са жбуњем и зеленим површинама) са израженом функцијом заштите од ветра и буке – посебно на деоницама које пролазе у близини насеља, односно око станичних објеката, на локацијама денивелација и укрштања;

10) очувати корито и обале реке Саве које представљају енклаве аутохтоне, приобалне вегетације и, погодна станиште за репродукцију риба, водоземаца и гмизаваца;

11) из разлога статичке стабилности, приликом радова на санацији клизишта обавезно утврди стабилност терена и примене мере како би се максимално умањила могућност изазивања додатних инжењерско-геолошких процеса и нестабилносги тла и на тaj начин спречиле материјалне штете и угрожавање безбедности људи и животне средине;

12) дефинисати одговарајуће поступке и мере за заштиту људи, животне средине, превенцију акцидената и умањење негативних ефеката изградње и коришћења пута (нарочито буку, вибрације, светлосно загађење). Извршити анализу трасе у смислу лоцирања тачака на којима се могу испољити негативни ефекти буке, пa предвидети евентуалну изградњу посебних заштитних конструкција (заштитних застора);

13) у складу са одредбама Закона о шумама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 89/15 и 95/18 – др. закон), ради очувања шума је забрањена сеча стабала заштићених и строго заштићених врста дрвећа; самовољно заузимање шума; уништавање или оштећење шумских засада, ознака и граничних знакова, као и изградња објеката који нису у функцији газдовања шумама; одлагање смећа, отровних супстанци и осталог опасног отпада у шуми, на шумском земљишту на удаљености мањој од 200 m од руба шуме, као и изградња објеката за складиштење, прераду или уништавање смећа; предузимање других радњи којима се слаби приносна снага шуме или угрожавају функције шуме; одводњавање и извођење других радова којима се водни режим у шуми мења тако да се угрожава опстанак или виталност шуме;

14) сходно Правилнику о шумском реду („Службени гласник РС”, бр. 38/11, 75/16, 94/17 и 87/21) сеча стабала, израда, извоз, изношење и привлачење дрвета и други начин померања дрвета са места сече, врше се у време и на начин којим се обезбеђује најмање оштећење околних стабала, подмлатка, земљишног покривача, остале флоре, фауне и објеката, као и спречавање загађивања земљишта органским горивима и моторним уљем. За било какву активност у шуми и на шумском земљишту потребно je прибавити сагласност Јавног предузећа за газдовање шумама „Србијашуме”;

15) промена намене шума и шумског земљишта одређена je чланом 10. Закона о шумама. Накнада за промену намене шума и шумског земљишта дефинисана je чланом 50, Закона о шумама a висина накнаде je уређена чланом 52. Закона о накнадама за коришћење јавних добара („Службени гласник РС”, бр. 95/18, 49/19 и 92/23);

16) сходно Закону о заштити природе, уколико се у току радова наиђе на геолошка и палеонтолошка документа (фосили, минерали, кристали и др.) која би могла представљати заштићену природну вредност, налазач је дужан да о налазу обавести министарство надлежно за послове заштите животне средине у року од осам дана од проналаска и предузме мере заштите од уништења, оштећивања или крађе до доласка овлашћеног лица;

17) техничка решења реализовати у складу са Правилником о специјалним техничко-технолошким решењима која омогућавају несметану и сигурну комуникацију дивљих животиња („Службени гласник РС”, број 72/10), a што се посебно односи на пролазе у објектима Брзе саобраћајнице у зони шуме Дубоко.

Мере заштите културног наслеђа

Грађевинске и друге активности, посебно на местима где се врши уклањање земље, раде ископи, денивелација, насипи и други земљани и грађевински радови, без обзира на дубину, сходно Закону о културним добрима подлежу условима и мерама заштите које утврђује надлежни завод за заштиту споменика културе, уз обавезно присуство и контролу археолога који ће вршити стални надзор над извођењем грађевинских и других радова.

Прибављање и спровођење услова и мера истраживања, техничких мера и других радова на местима и објектима за које се на основу података надлежне установе или других сазнања претпоставља или зна да имају културне вредности, уређени су Законом о културним добрима, а посебно су значајне следеће обавезе инвеститора, извођача радова и установа заштите културних добара утврђене тим законом:

1) обавеза инвеститора je да се благовремено, a најкасније 20 радних дана пре почетка припремних радова, обрати надлежном заводу, како би се организовао археолошки надзор;

2) уколико се током извођења земљаних радова наиђе на археолошке налазе и остатке радови ће на том делу трасе бити обустављени до завршетка заштитних археолошких интервенција, у складу са чланом 109. Закона о културним добрима;

3) инвеститор je дужан да пo члану 110. Закона о културним добрима, обезбеди финансијска средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра, до предаје добра на чување овлашћеној установи заштите.

Ради обезбеђења транспарентности и ефикасног спровођења заштите културних добара као и информисаности инвеститора и других носилаца развојних активности, неопходно је да установа надлежна и одговорна за заштиту културних добара, утврди прецизне и детаљне локацијске карактеристике простора/зона и објеката са заштићеним евидентираним културним вредностима и њихове непосредне околине од интереса за заштиту културних добара.

Мере заштите у случају удеса и пожара

С обзиром на чињеницу да постоји вероватноћа удеса возила која транспортују опасне материје неопходно је предвидети посебне мере заштите у таквим ситуацијама. Низ мера које су планиране у склопу опште заштите животне средине имају свој пуни смисао и обезбеђују значајну поузданост читавог система и у случајевима хаваријских загађења. Насипи преко 5 m, мостови и саобраћајнице преко водотокова или уз водотокове, представљају најугроженија места на којима постоји највећи ризик од загађења услед акцидента на саобраћајници. Имајући у виду значај подручја кроз које пролази траса будуће Брзе саобраћајнице потребно је да се још у фази планирања и пројектовања објекта предвиде мере превенције и мере санације.

Мере превенције:

1) обавезно предвидети техничке мере заштите у попречном профилу пута (попуњавајући слојеви, хидроизолациони слојеви);

2) студијом процене утицаја на животну средину обавезно предвидети мере заштите у фази градње и у фази експлоатације;

3) обавезно предвидети мере ограничења брзине за возила која превозе опасне терете које су предвиђене Законом о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – УС, 55/14, 96/15 – др. закон, 9/16 – УС, 24/18, 41/18, 41/18 – др. закон, 87/18, 23/19, 128/20 – др. закон и 76/23) и Законом о транспорту опасне робе („Службени гласник РС”, бр. 104/16, 83/18, 95/18 – др. закон и 10/19 – др. закон);

4) потребно је планирати депоновање одређених количина сорбента и одговарајуће механизације у бази за одржавање деонице Брзе саобраћајнице;

Мере санације:

1) у фази планирања и пројектовања треба предвидети мере евакуације и неутрализације токсичних супстанци;

2) у случају хаварије возила са опасним теретом (у прашкастом, грануларном, течном или гасовитом стању) саобраћај обавезно зауставити, пребацити на другу траку Брзе саобраћајнице и послати захтев специјализованој служби у најближем месту или бази за одржавање или МУП – Србије Сектор за ванредне ситуације;

3) потребно је оганичити истицање опасне материје;

4) потребно је ограничити изливену течност на простор на који се излива;

5) прикупљене материје третирати са посебним поступцима регенерације и њихово депоновање на специјализоване депоније;

6) обавезна употреба специјалних сорбенаса и других средстава за деконтаминацију терена и санирање последица на месту изливања опасних материја;

7) уколико дође до загађења у границама и ван граница путног појаса обавезно применити методе ремедијације како земљишта тако и подземних вода уколико дође до контакта;

8) техничком документацијом предвидети превентивне и оперативне мере заштите, реаговање и поступке санације за случај хаваријског изливања опасних материја у околину.

За превентивну заштиту од пожара, као и његово успешно елиминисање, примењиваће се Законом o заштити од пожара („Службени гласник РС”, бр. 111/09, 20/15, 87/18 и 87/18 – др. закони) утврђене мере и критеријуми противпожарне заштите. Дужи тунели предстваљају најугроженије објекте од пожара па је, приликом израде техничке документације, потребно израдити Елаборат о заштити од пожара и прибавити у складу са Законом о заштити од пожара Сагласност на техничку документацију Министарства унутрашњих послова – Сектор за ванредне ситуације.

Директан утицај на инфраструктурни коридор брзе саобраћајнице IБ реда Остружница–Обреновац моги имати следећа севесо постројења, односно комплекси:

1) Севесо постројење/комплекс са обавезом израде Политике превенције удеса (севесо комплекс „нижег реда”) – Складиште нафтних деривата „Остружница” Савска б.б., Београд (Чукарица), оператера „Лукоил Србија” а.д. Београд (координате постројења 44°42’49.47”N 20°18’37.39”Е);

2) Севесо постројење/комплекс са обавезом израде Политике превенције удеса (севесо комплекс „нижег реда”) – Складиште нафтних деривата, Баричка река б.б., Београд (Обреновац), оператера „Еко-Дунав” д.о.о. Београд (координате постројења 44°39’31,99”N 20°14’50.43”Е).

С обзиром да су наведени комплекси, комплекси нижег реда, за зону угрожену ефектима удеса, узима се зона од 1.000 m од локације комплекса. Сходно претходно наведеном, ради заштите живота и здравља људи и животне средине, потребно је приликом израде техничке документације:

1) предвидети техничко-технолошке и организационе мере потпуне обуставе саобраћаја у случају хемијских удеса на комплексима, на раздаљини од 1.000 m од локације комплекса;

2) у сарадњи са локалним органима МУП-а Републике Србије, Сектор за ванредне ситуације предвидети и мере евакуације корисника инфраструктурног коридора брзе саобраћајнице IБ реда Остружница–Београд из зона угроженим ефектима хемијских удеса, за наведене комплексе;

3) приликом издавања локацијских и грађевинских дозвола, обавезно упознати потенцијалне инвеститоре са опасностима од хемијског удеса на односним локацијама.

5. УТИЦАЈ КОРИДОРА БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ НА МРЕЖУ НАСЕЉА И РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ

Подручје Просторног плана обухвата делове територије града Београда, градских општина Чукарица, Обреновац и Сурчин, у шест катастарских општина, односно осам насеља, Остружница, Пећани, Умка, Руцка (градска општина Чукарица), Мала Моштаница, Барич, Мислођин (градска општина Обреновац) и Бољевци (градска општина Сурчин). У ових осам насеља је 2011. године живело укупно 25.609 становника. С обзиром на улогу целог региона Београда као имиграционог подручја, бележи се константан популациони раст на планском подручју. У периоду 2002–2011. године, пораст броја становника је износио око 4%. На основу процена и трендова, тренутна популација на планском подручју је око 27.000 становника. Просечна густина насељености је 187 ст./km2. Посматрано према обухваћеним катастарском општинама, највећу густину насељености има Барич са 432 ст./km2, а најмању Бољевци са 68 ст./km2.

У погледу демографске величине, према Попису 2011. године, на планском подручју се идентификују следеће категорије насеља:

1) мала (од 300 до 700 становника) – Руцка и Пећани;

2) средња мања (701 до 2.000 становника) – Мала Моштаница;

3) средња већа (2.001 до 5.000 становника) – Мислођин, Бољевци и Остружница;

4) велика (преко 5.000 становника) – Умка и Барич.

Према морфолошкој структури, у савском појасу су заступљена насеља са ушореним кућама и правцем пружања уз постојеће комуникације, а такође се јавља и шумадијски тип насеља разбијеног типа, са кућама које се нижу дуж сеоских путева. У овим насељима се до сада процес ширења често одвијао стихијски и са појавом бесправне као и викенд изградње.

У данашње време, развој насеља планског подручја се одвија на начин да се најчешће њихово грађевинско подручје шири на терену који је раније коришћен као пољопривредно земљиште и спаја се са суседним насељима (пример срастања грађевинског подручја Умке и Пећана). Стамбену зону чине домаћинства са стамбеним и помоћним објектима, двориштем и понекад мањом баштом у залеђу.

Највеће ограничење у погледу насељавања је геолошки састав терена, тј. појава клизишта дуж пута Београд–Обреновац, односно Обреновац–Мислођин–Дражевац. Клизиште Умка–Дубоко је једно од највећих клизишта на овим просторима, а његов настанак везан је са геолошком грађом терена (смењивање различитих литолошких чланова неогеног комплекса) и близином реке Саве.

Београдска агломерација, захваљујући геостратешкој позицији на којој се укрштају два паневропска коридора VII и X омогућава организацију снажног мултимодалног чвора на релацији Лука Београд – Аеродром Никола Тесла, а Брза саобраћајница доприноси повезивању у саобраћајном систему. У оквиру агломерације, посматрано по насељима у планском обухвату, Остружница, Пећани, Умка и Руцка су функцијски интегрисани са ужом урбаном територијом града Београда док су Мала Моштаница, Барич, Мислођин и Бољевци део субурбаног појаса Београда. Паралелним простирањем уз ток реке Саве, насеља на подручју коридора Брзе саобраћајнице чине везу између грађевинског подручја града Београда и градске општине Обреновац.

Београд, као главни носилац интеграционих насељских процеса на посматраној територији, шири своје урбано дејство на насеља у свом приградском делу, чинећи да се она приближавају градском језгру на основу боље приступачности, као и просторним срастањем са градом. Имајући у виду да је до шездесетих година прошлог века преовладавао рурални карактер насеља у обухвату Просторног плана, а по структури насељености је ово била доминантно рурална средина, поларизацијски ефекти урбанизације су се испољили кроз развој нових функција у овим насељима, и то померањем тежишта секундарног сектора из Београда ка приградским насељима у изохрони дневних миграција становништва. Међутим, кључни фактори овакве насељске трансформације су инфраструктурна повезаност, организација локалног саобраћаја и могућност задржавања млађих и образованијих контингената становништва.

Општи циљ је боље позиционирање градских општина и насеља Београда у ширем заштитном појасу и зони утицаја инфраструктурног коридора Брзе саобраћајнице и могућност просторне интеграције примарних и секундарних појасева развоја. Посебни циљеви су: полицентричан развој мреже насеља на основу унапређења саобраћајне приступачности; развој саобраћајне, техничке и друштвене инфраструктуре насеља која су на подручју функционалног утицаја Брзе саобраћајнице; краће време путовања до централних делова града Београда, са једне и до Обреновца, са друге стране; саобраћајно растерећење урбаних подручја – насеља градске општине Обреновац и насеља дуж јужне обилазнице града Београда као дела Коридора X; и заустављање процеса бесправне изградње и неефикасног коришћења грађевинског земљишта кроз повећање могућности финансирања уређења грађевинског земљишта.

На основу стратешког приоритета изнетог у планским документима до 2035. године, изградња Брзе саобраћајнице ће допринети попречном повезивању насеља и ширењу привредних функција примарних појасева развоја, односно дунавско-савског појаса, делова Коридора X (јужне обилазнице града Београда) и колубарског појаса, што ће унапредити директне и индиректне везе ових примарних појасева развоја са аутопутским правцем А2 (Е-763, аутопут Београд – Јужни Јадран, тзв. аутопут „Милош Велики”).

Очекује се да изградња Брзе саобраћајнице допринесе јачању утицаја административног подручја града Београда ка централној Србији ка којој су до сада утицаји били знатно слабији у односу на АП Војводину. Активација развојних могућности у насељском систему планског подручја биће омогућена кроз афирмацију и доследну подршку политици полицентризма и децентрализације и истовремену функционално-развојну интеграцију јединица локалне самоуправе у широј зони утицаја коридора Брзе саобраћајнице. Очекиваним битним побољшањем саобраћајне доступности, оствариће се потпуније коришћење територијалног капитала на нивоу насеља у зони утицаја овог појаса развоја.

Већа саобраћајна доступност је један од кључних показатеља успешности просторног развоја, како насеља планског подручја, тако и регионалних целина на које ће Брза саобраћајница остварити утицај. Планирана Брза саобраћајница ће донети и предности саобраћајног растерећења насеља у широј зони утицаја коридора, пре свега се то односи на насеља градске општине Обреновац и насеља других делова урбане агломерације Београда који се пружају дуж јужне обилазнице града. Очекује се унапређење квалитета заједничког живљења и комуналног опремања у насељима планског подручја, смањење непотребног заузимања пољопривредног и другог земљишта, смањење штетних или неповољних утицаја на параметре животне средине, спречавање могућих последица акцидената на путу као и неповољних утицаја на функције путева.

Привреда на територији Просторног плана и ширем окружењу је обележена просторном концентрација индустрије са изразитом позиционираношћу града Београда са око 17% индустријске запослености и око 35% БДВ индустрије Србије. Индустријска делатност на обухваћеном подручју је претежно лоцирана у индустријској зони Барич. Уз индустрију, у преосталим насељима планског подручја заступљени су пољопривреда и услужне делатности.

Низијско подручје у обухвату Просторног плана и доминантно пољопривредно земљиште на око 59% површине јесу пољопривредна база, међутим, овом делатношћу се бави свега око 3,5% становништва. У структури пољопривредних површина, највише је ораница и башта са окућницом (90%), ливада и пашњака (7,5%), и воћњака (2,3%). Физички обим пољопривредне производње је у опадању, нарочито кад је у питању производња житарица, индустријског биља и сточни фонд. Потенцијали за развој ове делатности су повољна просторна предиспозиција тј. близина београдског тржишта и проширење могућности за пласман производа на удаљенија тржишта, управо захваљујући бољој повезаности и лакоћи преко планиране Брзе саобраћајнице. Ограничења су смањивање и непланска конверзија пољопривредног у грађевинско земљиште, запуштено земљиште, смањивање пољопривредног становништва и пољопривредне производње, као и еколошка ограничења за интензивну пољопривредну производњу у градским и претежно индустријским подручјима.

Доминантна привредна делатност на планском подручју је индустрија, представљена традиционалним хемијским постројењима у јединој индустријској зони на подручју зоне утицаја инфраструктурног коридора Брзе саобраћајнице.

Главни туристички потенцијали се налазе у непосредном окружењу коридора Брзе саобраћајнице, попут: Бојчинске шуме, Обреновачке чаршије, бањског лечилишта у Обреновцу, зелених оаза, манастира Фенек и другог културног наслеђа и културних манифестација (Обреновачко лето и Фестивал народног стваралаштва и фолклорне традиције „Међународни сусрети у Обреновцу”, Манифестација Срем у Бољевцима и др.), лова и риболова, наутичког туризма и сл.

Општи циљ који се односи на привредну делатност дела административног подручја града Београда и градских општина које се непосредно везују за коридор Брзе саобраћајнице јесте њихова саобраћајна и привредна интеграција са укупним простором Србије. Посебни циљеви су: утврђивање смерница за размештај и подршку становништву и активностима на подручју ширег заштитног појаса и зоне утицаја инфраструктурног коридора Брзе саобраћајнице, уз уважавање не само економских или техничко-технолошких критеријума, већ примарно еколошких, социјалних и просторно-функционалних; јачање привредне конкурентности и територијалне кохезије након реализације Брзе саобраћајнице која ће утицати на подизање тзв. „степена инвестиционе привлачности” окружења (побољшањe „регионалног профила”); омогућавање синергије комплементарних привредних активности на основу обезбеђења адекватне, модерне саобраћајне и друге инфраструктуре, хоризонтално и вертикално повезане, ажурне припреме локација за веће инвестиције, подршке реиндустријализацији вишег технолошког стандарда засноване на локалним ресурсима и усмерене ка извозу; смањење деградације пољопривредног земљишта и непланске конверзије пољопривредних површина; развој малих и средњих предузећа нарочито у домену трговине и сектора услуга у целини; и лакоћа и безбедност комуницирања до објеката туристичких атракција у широј зони утицаја инфраструктурног коридора Брзе саобраћајнице.

У привредном погледу, изградња Брзе саобраћајнице ће у првом реду утицати на јачање активности и функција чије је одвијање потенцирано локационим предностима коридора пута и других инфраструктурних система. Омогућиће се артикулисање привредног развојног комплекса на новим структурним основама (технолошким, власничким, организационим и управљачким) уз уважавање слободе тржишта и дефинисаних еколошких и амбијенталних ограничења. Будући развој пољопривреде почиваће на максималном очувању квалитета пољопривредног земљишта и на комплементарним односима између пољопривредне и непољопривредних делатности. Очекивани допринос Брзе саобраћајнице вишем квалитету доступности и конкурентности огледаће се и на развој туризма, најпре кроз интеграцију туристичке понуде у склопу примарног градског туристичког центра Београда и секундарног туристичког простора у његовом окружењу, повезивањем туринг туристичких праваца међународног значаја дуж Саве и дуж јужне обилазнице Београда, и њиховим ефикаснијим интегрисањем са туринг правцима ка другим градским насељима.

6. РАЗВОЈ ОСТАЛИХ ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА У КОРИДОРУ БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ

6.1. Остала путна инфраструктура

Путну мрежу у обухвату Просторног плана и непосредном ширем окружењу, према Уредби о категоризацији државних путева („Службени гласник РС”, бр. 87/23, 24/24 и 90/24), чине следећи државни путеви (у даљем тексту: ДП):

1) ДП A1 (државна граница са Мађарском (гранични прелаз Хоргош) – Нови Сад – Београд – Ниш – Врање – државна граница са Македонијом (гранични прелаз Прешево));

2) ДП A2 (Београд – Обреновац – Лајковац – Љиг – Горњи Милановац – Прељина – Чачак – Пожега);

3) ДП IБ-26 (Београд – Обреновац – Шабац – Лозница – државна граница са Босном и Херцеговином (гранични прелаз Мали Зворник )).

Поред наведених државних путева, подручје Просторног плана карактерише разграната улична мрежа. Укрштања државних путева и уличне мреже и са планираном Брзом саобраћајницом дата су у Табели 7. Списак тачака укрштања коридора планиране Брзе саобраћајнице са границама јединица локалних самоуправа и другим техничким инфраструктурним објектима, и на графичком прилогу Тематска карта број 1 Детаљна регулација са елементима спровођења, листови 1–4.

6.2. Железничка инфраструктура

У обухвату Просторног плана и непосредном ширем окружењу налази се следећа јавна железничка инфраструктура:

Mагистралне једноколосечне електрифициране железничке пруге:

1) Београд Ранжирна „А” – Остружница–Батајница;

2) Остружница–Распутница „Б” – (Распутница „К/К1”).

Траса планираног државног пута која је предмет овог просторног плана има денивелисан укрштај са железничком пругом Београд Ранжирна „А” – Остружница–Батајница у виду друмског надвожњака, и то на стационажи km 0+511.

6.3. Остали инфраструктурни системи

6.3.1. Водопривредни системи

У планирању се руководити Законом о водама и у складу са Стратегијом управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године („Службени гласник РС”, број 3/17), у смислу дефинисања и заштите водног земљишта у јавној својини и водопривредних објеката, заштита од великих вода, заштита режима вода и коришћење вода. Водно земљиште текуће воде, у складу са одредницама наведеног закона, је корито за велику воду (простор који плави велика вода повратног периода једном у 100 година) и приобално земљиште тј. појас земљишта непосредно уз корито за велику воду, који служи одржавању заштитних објеката и корита и обављању других активности које се односе на управљање водама у подручју заштићеном од поплава.

Табела 5. Планиране регулације на рекама и потоцима за заштиту пута од поплава

Системи за снабдевање становништва водом у сеоским и градским насељима делом се налазе у обухвату овог просторног плана, а у надлежности су локалних јавних комуналних предузећа. Приликом извођења радова водити рачуна да постојеће инсталације у потпуности буду заштићене, а по потреби измештене (што ће бити дефинисано у техничкој документацији). На основу копије плана водова и ситуационог плана извршити обележавање и утврдити тачан положај истих, уз претходно обавештавање надлежног јавног комуналног предузећа. Сва паралелна вођења и укрштања извести у складу са правилима овог плана, важећим техничким прописима и стандардима за ту врсту радова.

Санитарни режими у зонама заштите дефинисани су Законом о водама, Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, број 92/08), Правилником о хигијенској исправности воде за пиће („Службени лист СРЈ”, бр. 42/98 и 44/99 и „Службени лист РС”, број 28/19) и Законом о санитарном надзору („Службени гласник РС”, број 125/04).

На подручју Просторног плана развијена је мрежа фекалне канализације на територији КО Остружница, Умка и Барич, а планирана је изградња кишне канализације.

6.3.2. Енергетски системи

6.3.2.1. Електроенергетска мрежа и објекти

Снабдевање електричном енергијом врши се преко преносног система Оператора преносног система „Електромрежа Србије” АД, и дистрибутивног система Оператора дистрибутивног система Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд, системом мреже далековода и објеката у функцији снабдевања електричном енергијом, обједињеног у електроенергетски систем Републике Србије.

Трасе постојећих далековода које се налазе у обухвату Просторног плана (укрштају се са трасом планиране Брзе саобраћајнице, паралелно воде) или у непосредном окружењу су:

1) ДВ 110 kV број 1191 ТС Београд 22 – ТЕ Колубара;

2) ДВ 110 kV број 1247 ТС Београд 2 – ТС Београд 22;

3) ДВ 110 kV број 1248 ТС Београд 22 – ТС Београд 10;

4) ДВ 35 kV Обреновац–Умка.

Према Плану развоја преносног система и Плану инвестиција планирана су следеће активности:

1) Реконструкција ДВ 110 кV број 1247 ТС Београд 2 – ТС Београд 22;

2) расплет 110 kV водова далековода 110 kV код ТС 400/110 kV Конатице. Планира се повезивање ТС Конатице са следећим постројењима: ТС Београд 22, ТС ТЕНТ А СП, ТС Београд 35, ЕВП Бргуле, ТС Тамнава Вреоци (2 далековода) и ТС Лазаревац.

Тачке укрштања свих постојећих и планираних електроенергетских водова са планираном трасом Брзе саобраћајнице дате су у Табели 7 и на графичком прилогу Тематска карта број 1 Детаљна регулација са елементима спровођења, листови 1–4.

При планирању, пројектовању и изградњи руководити се нормативима и техничким условима за планирање и изградњу објеката у близини далековода и припадајућег заштитног појаса, датим у:

1) Закону о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 145/14, 95/18 – др. закон, 40/21, 35/23 – др. закон, 62/23 и 94/24);

2) Закону о планирању и изградњи;

3) Правилнику о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 kV до 400 kV („Службени лист СФРЈ”, број 65/88 и „Службени лист СРЈ”, број 18/92);

4) Правилнику о техничким нормативима за елекгроенергетска постројења називног напона изнад 1000 V („Службени лист СФРЈ”, бр. 4/74 и 13/78 и „Службени лист СРЈ”, број 61/95);

5) Правилнику о техничким нормативима за уземљења електроенергетских постројења називног напона изнад 1000 V („Службени лист СРЈ”, број 61/95);

6) Закону о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник РС”, број 36/09) са припадајућим правилницима, од којих посебно се посебно издвајају: Правилник о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС”, број 104/09) и Правилник о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања („Службени гласник РС”, број 104/09), „8РРЗ М.С0.105 Техничким условима заштите подземних металних цевовода од утицаја електроенергетских постројења” („Службени лист СФРЈ”, број 68/86).

6.3.2.2. Гасоводна мрежа и објекти

У обухвату Просторног плана или у непосредном ширем окружењу изграђени су и у експлоатацији следећи гасоводи и станице:

1) магистрални гасовод МГ 05;

2) доводно-разводни гасовод;

3) дистрибутивни гасовод.

У обухвату Просторног плана или у непосредном окружењу планирана је изградња мреже дистрибутивног гасовода.

Тачке укрштања свих постојећих и планираних гасовода са планираном трасом Брзе саобраћајнице дате су у Табели 7: Списак тачака укрштања коридора планиране Брзе саобраћајнице са границама јединица локалних самоуправа и другим техничким инфраструктурним објектима, и на графичком прилогу Тематска карта бр. 1 Детаљна регулација са елементима спровођења, листови 1–4).

6.3.2.3. Топловодна мрежа и објекти

У обухвату Просторног плана и његовом непосредном окружењу планирана је изградња топловода на територији КО Барич и КО Мислођин.

6.3.3. Електронска комуникациона мрежа и објекти

У обухвату Просторног плана или у непосредном ширем окружењу електронску инфраструктуру покривају мреже Предузећа за телекомуникације „Телеком Србија” а.д, „A1 Srbija” d.o.o. Beograd и „CETIN” d.o.o. Beograd – Novi Beograd. Постојећа телекомуникациона инфраструктура Предузећа за телекомуникације „Телеком Србија” а.д. на подручју Просторног плана обухвата објекте фиксне телекомуникационе мреже са ТК канализацијом и кабловском инфраструктуром и објекте бежичне телекомуникационе мреже. У широј зони планираног коридора Брзе саобраћајнице у систему мобилне телефоније постоје активне базне станице и РР коридори.

План изградње нових и реконструкције постојећих ТТ капацитета вршиће се у неколико сегмената:

1) кроз полагање нових оптичких каблова;

2) кроз реконструкцију постојећих и изградњу нових месних приступних мрежа, изведених подземним DSL кабловима;

3) кроз изградњу нових и проширење свих постојећих MSAN-ова.

Тачке укрштања постојеће електронске инфраструктуре са планираном трасом Брзе саобраћајнице дате су у Табели 7: Списак тачака укрштања коридора планиране Брзе саобраћајнице са границама јединица локалних самоуправа и другим техничким инфраструктурним објектима, и на графичком прилогу Тематска карта број 1 Детаљна регулација са елементима спровођења, (листови 1–4).

7. УПОТРЕБА ЗЕМЉИШТА И ПРЕГЛЕД УКРШТАЊА КОРИДОРА ДРЖАВНОГ ПУТА СА ОСТАЛИМ ТЕХНИЧКИМ СИСТЕМИМА

Постојећа употреба простора на подручју Просторног плана (површине 679,59 ha) има следећу структуру (Табела 6. Приказ биланса намене простора на подручју Просторног плана у ha):

1) пољопривредно земљиште 59,20 ha (8,71%);

2) шуме и шумско земљиште 300,01 ha (44,15%);

3) водне површине 223,89 ha (32,94%);

4) насеља и други антропогени терени у функцији насеља и инфраструктуре 96,49 ha (14,20%).

Промене у билансу основне намене простора су планским решењима усмерене ка заузимању земљишта за потребе реализације и изградњe инфраструктурног објекта Брзе саобраћајнице (Табела 6. Приказ биланса намене простора на подручју Просторног плана у ha).

Табела 6. Приказ биланса намене простора на подручју Просторног плана у ha

Извор: Републички геодетски завод, 2022, стање 2011. године.

Планиране промене у билансу намене простора до 2027. године одразиће се највише на шумско земљиште (које ће се смањити за око 190 ha), затим на водно (које ће се повећати за око 127 ha), остало (повећаће се за око 94), док ће се пољопривредно земљиште смањити за око 31 ha) углавном за потребе изградње Брзе саобраћајнице и регулације реке Саве.

Табела 7. Списак тачака укрштања коридора планиране Брзе саобраћајнице са границама јединица локалних самоуправа и другим техничким инфраструктурним објектима

IV. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

1. ПОЈАСИ ЗАШТИТЕ И РЕЖИМИ КОРИШЋЕЊА И УРЕЂЕЊА У КОРИДОРУ БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ И ОСТАЛЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

1.1. Појаси заштите и режими коришћења и уређења у коридору Брзе саобраћајнице

Просторним планом се утврђује коридор Брзе саобраћајнице просечне ширине од 80 до 200 m. У коридору Брзе саобраћајнице налазе се следећи појаси заштите, и то:

1) појас пута (путно земљиште) – чини земљиште потребно за изградњу Брзе саобраћајнице (државног пута), петљи, денивелисаних укрштања и других објеката пута. Појас пута утврђује се као земљиште јавне намене и има ширину од 30 m до 100 m, у зависности од конфигурације терена и услова за изградњу објеката пута. На појединим деловима трасе појас пута се шири, и то до 300 m на деловима трасе планираним за изградњу петљи. Граница појаса пута јесте уједно и регулациона линија;

2) заштитни појас – чини земљиште за које се одређује строго контролисани режим коришћења (обострано) у циљу заштите функције Брзе саобраћајнице. Заштитни појас се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 20 m од границе појаса пута;

3) појас контролисане изградње – чини земљиште у режиму контролисане градње и заштите животне средине (обострано). Појас контролисане изградње се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 20 m од границе заштитног појаса. Граница појаса контролисане изградње јесте уједно и граница Просторног плана.

У коридору Брзе саобраћајнице на планираној Деоници 2, где се траса Брзе саобраћајнице пружа паралелно са реком Савом и граничи са водним земљиштем (десно), не утврђују се заштитни појас и појас контролисане изградње.

У коридору Брзе саобраћајнице на планираној Деоници 2 (лево на стационажи од km 7+600 до km 9+200), где се траса Брзе саобраћајнице пружа кроз зону клизишта, заштитни појас је проширен до ширине од око 200 m, односно до постојећег државног пута IБ реда број 26, у циљу дефинисања режима забрањене изградње у зони клизишта и стварања планског основа за изградњу објеката у функцији санације клизишта (дренажни канали и сл.).

На већем делу Деонице 3 (лево и десно), где траса Брзе саобраћајнице пролази кроз привредно-индустријску зону Барича, заштитни појас и појас контролисане изградње се смањују на ширину од по 10 m. На крају планираног коридора Брзе саобраћајнице, појас контролисане изградње је проширен и обухвата простор између планиране петље „Барич”, постојеће петље „Обреновац”, трасе државног пута IA реда А2 (Е-763, тзв. аутопут „Милош Велики”) и постојећих објеката привредно-индустријске зоне „Барич”, као и простор између планиране петље „Барич” и границе плана, са циљем да се створи плански основ за истовремену заштиту пута и реализацију нових садржаја у складу са режимима овог плана (заштитни појас и појас контролисане изградње коридора државног пута IA реда А2 у тој зони се одређују у ширини од по 20 m).

У појасу пута и заштитном појасу успоставља се трајна обавеза прибављања услова/сагласности од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање државним путем код планирања, пројектовања и извођења других грађевинских и земљаних радова.

Успоставља се следећи режим коришћења и уређења простора у коридору Брзе саобраћајнице, и то за:

1) појас пута – успоставља се режим забране изградње свих објеката који нису у функцији изградње трасе и објеката пута, петљи (са раскрсницама), денивелисаних укрштања, приступних саобраћајница и пратећих садржаја пута;

2) заштитни појас – успоставља се режим строго контролисаног коришћења простора, којим се:

(1) забрањује отварање рудника, каменолома и депонија комуналног и другог отпада;

(2) дозвољава се изградња објеката у функцији санације клизишта (дренажни канали и сл), односно постављање водовода, канализације и других објеката техничке инфраструктуре по претходно прибављеним условима и сагласности од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање путем;

(3) не дозвољава се изградња нових објеката, изузев објеката коју су у функцији пута, а простор се може користити као шумско и пољопривредно земљиште;

(4) на грађевинском, шумском и пољопривредном земљишту дозвољава се реконструкција и санација постојећих објеката, без могућности промене габарита и волумена, уколико не угрожавају функцију пута и уколико техничким решењима може да се обезбедити адекватна заштита од негативних утицаја пута (од буке, вибрација и аерозагађења), а по претходно прибављеним условима од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање путем;

(5) за све постојеће стамбене објекте, обавезна је адекватна заштита од негативних утицаја пута (од буке, вибрација и аерозагађења);

3) појас контролисане изградње – успоставља се режим контролисаног коришћења простора, којим се:

(1) не дозвољава изградња следећих објеката: депонија комуналног и другог отпада, рудника, каменолома, кречана, циглана, сточних пијаца, кванташких пијаца и других објеката за која се ограничења утврде у складу са посебним прописима;

(2) дозвољава развој постојећих и нових активности које нису у колизији са функционалним и техничким захтевима постојећих и планираних саобраћајних и техничких инфраструктурних система од националног и регионалног значаја;

(3) за проширење и реконструкцију постојећих и изградњу планираних производних, складишних, дистрибутивних, услужно-трговинских и других капацитета утврђује обавеза израде процене утицаја на животну средину, којом ће се, поред прописаног садржаја, обухватити и утицаји тих објеката на и од државног пута, с тим да трошкове спровођења свих мера заштите животне средине сносе инвеститори тих објеката;

(4) приликом израде нових планских докумената, приоритет у коришћењу простора обухваћених делова постојећих и планираних индустријских зона дати складишним капацитетима, логистичким центрима, комерцијално-прометним и саобраћајним услугама, регионалним трговинским центрима и сличним садржајима.

Коридори, појасеви заштите и режим коришћења и уређења простора у коридорима осталих државних и општинских путева утврђују се планским документима јединице локалне самоуправе.

1.2. Појаси, зоне заштите и режими коришћења коридора осталих инфраструктурних система

1.2.1. Појаси заштите и режими коришћења и уређења вода и водопривредне инфраструктуре

За сва постојећа и планирана локална изворишта водоснабдевања установљавају се зоне санитарне заштите у складу са Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања. Зона непосредне санитарне заштите изворишта подземне воде (зона I) формира се на простору изворишта на удаљењу од минимум 10 m око водозахватног објекта. У овој зони је забрањена изградња објеката који нису у функцији водоснабдевања. У остале две зоне санитарне заштите изворишта подземне воде дозвољена је изградња саобраћајница са каналима за одвод атмосферских вода.

Заштита водног земљишта спроводи се на начин који је дефинисан у Закону о Просторном плану Републике Србије („Службени гласник РС”, број 13/96) и Законом о водама. Према Закону о водама, водно земљиште јесте корито за велику воду и приобално земљиште. Просторним планом успоставља се водно земљиште за:

1) нерегулисане водотоке – на појасу ширине 10 m дуж обала водотока;

2) регулисане водотоке успоставља се водно земљиште до 50 m од ножице насипа према брањеном подручју, изузев када се регулациони објекти граде за заштиту пута од поплава на путном појасу.

На водном земљишту забрањује се изградња објеката који нису у функцији водних објеката и обављање радова на уређењу водотока и заштити од штетног дејства воде.

За планиране краке магистралног цевовода за снабдевање водом насеља успоставља се коридор укупне ширине од 20 m за потребе позиционирања и извођења радова на траси и пратећим објектима цевовода. Након постављања трасе и објеката магистралног цевовода, успоставља се заштитни појас укупне ширине 5 m. У заштитном појасу могућа је изградња или реконструкција других објеката и инсталација, по претходно прибављеним условима од предузећа надлежног за цевовод сирове воде.

1.2.2. Појаси заштите и режими коришћења и уређења енергетске инфраструктуре

1.2.2.1. Појаси заштите и режими коришћења и уређења електроенергетске инфраструктуре

Просторним планом утврђују се коридори за електроенергетске водове следеће ширине према напонским нивоима:

1) надземне водове – 400 kV од 60 m; 110 kV од 50 m; и 35 kV од 30 m;

2) подземне водове (каблове) – 110 kV од 4 m и 35 kV од 2 m.

Коридоре формира заштитни појас за електроенергетске водове (према члану 218. Закона о енергетици), следеће ширине:

1) за надземне водове са обе стране вода од крајњег фазног проводника – 400 kV од по 30 m; 110 kV од по 25 m и 35 kV од по 15 m;

2) за подземне водове (каблове) од ивице армирано – бетонског канала – 110 kV од по 2 m и 35 kV од по 1 m.

Заштитни појас за трансформаторске станице на отвореном износи 10 m за напонски ниво до 35 kV и 30 m за напонски ниво 110 kV и изнад 110 kV.

У заштитној зони далековода забрањено је складиштење лако запаљивог материјала (гориво и сл.). Приликом извођења радова и експлоатације планираних објеката не сме да се наруши сигурносна удаљеност од 5 m у односу на проводнике далековода напонског нивоа 110 kV, односно 7 m од проводника далековода напонског нивоа 400 kV. Минимално растојање планираних објеката, пратеће инфраструктуре и инсталација износи 12 m од било ког дела стуба далековода.

У заштитној зони далековода неопходна је израда елабората о могућностима градње планираних објеката, на који сагласност даје „Електромрежа Србије” АД. У заштитној зони успоставља се трајна обавеза прибављања услова/сагласности од стране привредног субјекта надлежног за газдовање далеководом за инвестиционо одржавање и реконструкцију објеката и инсталација.

Изградња објеката (који нису намењени за трајни боравак људи) и друге инфраструктуре у коридору заштитног појаса далековода мора бити у складу са:

1) Законом о енергетици;

2) Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 kV до 400 kV;

3) Правилником о техничким нормативима за електроенергетска постројења називног напона изнад 1000 V;

4) Правилником о техничким нормативима за уземљења електроенергетских постројења напона изнад 1000 V;

5) Законом о заштити од нејонизујућих зрачења;

6) Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима;

7) Правилником о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања;

8) JUS N.C0.105 – Техничким условима заштите подземних металних цевовода од утицаја електроенергетских постројења.

1.2.2.2. Појаси заштите и режими коришћења и уређења гасоводне инфраструктуре

Просторним планом опредељује се енергетски коридор транспортног и разводних гасовода гасне интерконекције у укупној ширини од 400 m, по 200 m са обе стране осе цевовода, до његовог дефинитивног утврђивања одговарајућим планским документом. У оквиру овог коридора утврђују се следећи појасеви/зоне заштите магистралног гасовода, у складу са условима надлежног привредног субјектаи одредбама Правилника о условима за несметан и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска већег од 16 bar („Службени гласник РС”, бр. 37/13 и 87/15):

1) појас непосредне заштите – обухвата експлоатациони појас цевовода ширине 6 m са обе стране осе цевовода (укупне ширине 12 m), према условима надлежног предузећа и зону опасности од експлозије минималне ширине 3 m око објеката који представљају саставни део гасовода;

2) појас уже заштите – успоставља се од крајње тачке појаса непосредне заштите у ширини од 24 m (односно 30 m од осе цевовода) са обе стране цевовода (укупне ширине 60 m) и појас одговарајуће ширине око објеката који представљају саставни део гасовода;

3) појас шире заштите – успоставља се од крајње тачке појаса непосредне заштите у ширини од 170 m (односно 200 m од осе цевовода) са обе стране цевовода (укупне ширине 340 m).

Установиће се следећи режим коришћења и уређења простора у енергетском коридору магистралног гасовода у:

1) појасу непосреднe заштите – успоставља се режим забране изградње свих објеката који нису у функцији гасовода. У експлоатационом појасу гасовода не смеју се изводити радови и друге активности (постављање трансформаторских станица, пумпних станица, подземних и надземних резервоара, сталних камп места, возила за камповање, контејнера, складиштења силиране хране и тешко – транспортујућих материјала, као и постављање ограде са темељом и сл.) без одобрења оператора транспортног система;

2) појасу уже заштите – забрањена је изградња објеката и других јавних површина који подразумевају трајни или привремени боравак људи. Постојећа путна и друга инфраструктура задржава се као стечено стање уз могућност усаглашава/измештања, што се решава кроз пројектну документацију гасовода и уз сарадњу са власником/управљачем предметне инфраструктуре. Изградња нове путне и друге инфраструктуре је могућа, уз обавезујући услов обезбеђења сарадње са управљачем гасовода;

3) појасу шире заштите – дозвољена је реконструкција, адаптација и санација постојећих објеката, као и изградња путне и друге инфраструктуре. Изградња надземних објеката, инфраструктурних и комуналних система је могућа, уз обавезну процену могуће угрожености.

1.2.3. Појаси заштите и режими коришћења и уређења електронске комуникационе мреже и објеката

Просторним планом утврђују се коридори за оптичке каблове укупне ширине 5 m, по 2,5 m са обе стране осе кабла, у складу са Правилником о захтевима за утврђивање заштитних зона електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава, одређених радио-центара и радио-станица, као и радио-коридора и обавезама инвеститора радова при изградњи или реконструкцији објеката („Службени гласник РС”, број 83/24). У оквиру овог коридора експлоатациони појас оптичког кабла има ширину 1 m. Дуж експлоатационог појаса Просторним планом утврђује се непосредни појас заштите ширине 2 m од спољне ивице експлоатационог појаса са обе стране оптичког кабла. У коридору оптичког кабла – експлоатационом појасу и непосредном појасу заштите не дозвољава се изградња нових и реконструкција постојећих објеката и подизање трајних засада.

2. ГРАНИЦА И ОБУХВАТ ПОЈАСА ПУТА И ЗЕМЉИШТА ЈАВНЕ НАМЕНЕ

2.1. Списак координата преломних тачака и катастарских парцела у појасу пута
(путно земљиште јавне намене за потпуну експропријацију)

Регулациона линија путног земљишта и парцеле јавне намене (П1 – П13) одређене су координатама2 преломних тачака (редни број тачке, Х координата, Y координата) и катастарским парцелама (кп) у обухвату, и представљене на Тематској карти број 1 Детаљна регулација са елементима спровођења (листови 1–4).

––––––––

2 Координате су приказане у Гаус-Кригеровој пројекцији.

Јавна парцела – П1-КО Остружница, пут – површине 14,18 ha.

Јавна парцела – П2-КО Остружница, пут – површине 20,39 ha.

Јавна парцела – П3-КО Умка, пут – површине 7,84 ha.

Јавна парцела – П4-КО Умка, полупетља – површине 1,95 ha.

Јавна парцела – П5-КО Умка, пут – површине 2,89 ha.

Јавна парцела – П6-КО Умка, пут – површине 7,38 ha.

Јавна парцела – П7-КО Умка, петља – површине 10,01 ha.

Јавна парцела – П8-КО Умка, пут – површине 29,39 ha.

Јавна парцела – П9-КО Мала Моштаница, пут – површине 8,29 ha.

Јавна парцела – П10-КО Барич, пут – површине 13,96 ha.

Јавна парцела – П11-КО Барич, пут – површине 8,72 ha.

Јавна парцела – П12-КО Барич, петља – површине 12,41 ha.

Јавна парцела – П13-КО Мислођин, петља – површине 0,72 ha.

2.2. Списак координата преломних тачака и катастарских парцела водног земљишта (земљиште јавне намене за потпуну експропријацију)

Регулациона линија водног земљишта и парцеле јавне намене (В1–В2) одређене су координатама3 преломних тачака (редни број тачке, Х координата, Y координата) и катастарским парцелама (кп) у обухвату, и представљене на Тематској карти број 1 Детаљна регулација са елементима спровођења, (листови 1–4).

––––––––

3 Координате су приказане у Гаус-Кригеровој пројекцији.

Јавна парцела – В1 – КО Умка – површине 0,48 ha.

Јавна парцела – В2 – КО Бољевци – површине 161,62 ha.

3. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ И ПРАТЕЋИХ САДРЖАЈА

3.1. Правила уређења и грађења Брзе саобраћајнице

Овим просторним планом формирају се грађевинске парцеле земљишта јавне намене П1–П13 и В1–В2 (Тематска карта број 1, Детаљна регулација са елементима спровођења, листови 1–4), за изградњу деоница Брзе саобраћајнице (државног пута), петљи, денивелисаних укрштања, пратећих садржаја и регулацију река.

Ако је у току имплементације овог просторног плана потребно формирати мање грађевинске парцеле за поједине функционалне целине или ако то захтева динамика решавања имовинско-правних односа и изградње, дозвољава се даља парцелација формираних грађевинских парцела, израдом пројекта парцелације.

Пут мора да се изгради тако да испуњава следеће основне техничке услове:

1) да има две физички одвојене коловозне траке, са две саобраћајне траке за сваку коловозну траку, с тим што свака саобраћајна трака мора да буде широка најмање 3,50 m;

2) да свака коловозна трака, периодично на око 2 km дуж трасе, има посебну нишу/траку ширине 3 m и дужине 30 m, за принудно заустављање возила;

3) да остали елементи пута (полупречник кривине, уздужни нагиб, ивичне траке и сл.) омогућавају брзину до 100 km/h.

Табела 8. Гранични елементи пута

Попречни профил планираног пута, на основу геометријских попречних профила из техничке документације, подразумева:

Коловозне траке:

1) возне траке 4 х 3.50 m;

2) ивичне траке 4 х 0.50 m,

Пратећи елементи коловоза:

1) разделна трака 1 х 3 m;

2) банкине 2 х 1,5 m;

Ширина разделне траке може бити већа уколико се у оквиру те траке захтева постављање одређених елемената пута (стубови јавног осветљења, стуб моста преко пута или других елемената пратеће инфраструктуре).

Свака петља (денивелисана раскрсница) садржи три основне групе функционалних елемената из којих се компонује просторно решење:

1) укрсни правци (главни правац (ГП) – споредни правац (СП));

2) изливи и уливи;

3) спојне рампе.

Оптимално решење вођења укрсних праваца је такво да се денивелација главног и споредног правца остварује надпутњаком или подпутњаком изнад/испод главног правца. Сагледивост тог објекта решава се одговарајућом „S” кривином главног правца.

Најповољнија позиција укрштаја на главном правцу налази се у зони инфлексије, или у хоризонталној кривини R≥2R min.

Ситуациони ток споредног правца у подручју укрштаја или прикључка мора бити усаглашен са нивелационим решењем и планираним програмом денивелисане раскрснице.

Подужни нагиб нивелете главног правца ограничава се на In≤4%.

Угао укрштаја главног и споредног правца треба да буде око 90°.

Приликом пројектовања улива и излива морају се поштовати следећи принципи:

1) уливе и изливе треба пројектовати искључиво са десне стране главног путног правца;

2) за сваки путни смер треба организовати само по један излив и један улив;

3) исправан поредак је прво излив па улив.

Изливи и уливи могу бити једнотрачни или двотрачни, са додатним возним тракама или без њих на основном коловозу. Број возних трака основног коловоза мења се између улива и излива суседних раскрсница. Креће се у границама ±1 возна трака.

Промена броја возних трака између улива и излива суседних раскрсница може се променити у следећим случајевима:

1) велико оптерећење улива, односно излива које битно повећава оптерећење деонице између њих;

2) недовољно одстојање улива и излива суседних раскрсница које угрожава пропусну моћ и безбедност деонице (маневар преплитања);

3) угрожена безбедност у зонама улива.

Изливање са основног правца на спојну рампу састоји се из промене возне траке уз прилагођавање брзине вожње на дужини траке за успорење. Стандардна дужина излива је дужине око 250 m, од чега се промена возне траке обави на дужини од 60 m, а успорење на дужини од 190 m. На двотрачним изливима дужина излива износи 500 m. Стандардна дужина улива је 250 m, од чега на маневар убрзања отпада 190 m, а промена возне траке се обави на дужини од 60 m. На двотрачним уливима дужина улива износи 500 m. Дужину уливне и изливне траке треба поставити у складу са условима на терену и одређене пројектне брзине на делу трасе уз уважавање прописаних параметaра из важећег Правилника о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута.

За повезивање укрсних праваца користе се две врсте рампи које се разликују по својој функцији:

1) везне рампе – које опслужују само једну саобраћајну струју између улива и излива;

2) прикључне рампе – које преко секундарне површинске раскрснице опслужују две саобраћајне струје.

Типови рампи по просторном облику могу бити:

1) директне рампе – користе се на свим типовима денивелисаних раскрсница и служе за десна скретања. Скретни угао директних рампи је ᵞ~90°. Капацитет једнотрачне директне рампе је од 1300 до 1600 voz/h;

2) полудиректне рампе – развијају се у оквиру скретног угла ᵞ~120°. Капацитет једнотрачне полудиректне рампе је од 1100 до 1400 voz/h;

3) индиректне рампе – развијају се у оквиру скретног угла ᵞ≥270° и користи се за лева скретања. Капацитет једнотрачне полудиректне рампе је од 800 до 1000 voz/h.

Геометријски попречни профили рампи утврђују се према саобраћајном оптерећењу и дужинама рампи, и могу бити:

1) „R1” – има једнотрачни коловоз укупне ширине 5.50 m (минимум 5.0 m). Примењују се на релативно кратким рампама, дужине мање од 250 m, за саобраћајно оптерећење Qmer≤1.000 voz/h или на средње дугим рампама малог саобраћајног оптерећења, на укрштају (прикључку) пута са двотрачним (вишетрачним) путем;

2) „R2” – садржи једнотрачни коловоз са зауставном траком укупне ширине 6.00 m и примењује се на средње дугим и дугим рампама оптерећења Qmer≤1.000 voz/h, на укрштају (прикључку) два пута или са двотрачним путем;

3) „R3” – садржи двотрачни коловоз ширине 7.00 m без зауставне траке намењен саобраћајном оптерећењу Qmer>1.000 voz/h или мањем саобраћајном оптерећењу Qmer>800 voz/h на дугим једносмерним рампама. Тај профил се примењује на укрштају (прикључку) два пута;

4) „R4” – садржи двотрачни коловоз са зауставном траком ширине 10.00 m и намењен је саобраћајном оптерећењу Qmer>1.350 voz/h и дугим спојним рампама. Тај профил се примењује на укрштају (прикључку) два пута.

Када се паралелно воде две уливне и изливне (двосмерне) рампе стандардна ширина разделне траке између њих ради безбедности износи Rt≥2.00 m.

Остали државни путеви (алтернативни путни правац) морају се изградити тако да испуњавају следеће услове:

1) да саобраћајне траке буду ширине најмање по 3.5 m, с тим што се, зависно од конфигурације терена, густине и структуре саобраћаја, ширина саобраћајне траке може смањити до 3.25 m;

2) да остали елементи пута (полупречник кривине, подужни нагиб, ивичне траке итд.) омогућавају безбедан саобраћај за веће брзине, а најмање за брзину од 100 km/h;

3) да раскрснице буду изведене тако да се возила могу безбедно укључивати на пут и искључивати са пута;

4) да имају потпуну контролу приступа и да се на државни пут I реда може укључивати само преко раскрсница које морају бити изграђене на прописаном одстојању.

Државни путеви II реда морају се изградити тако да имају коловозну површину са најмање једном саобраћајном траком по смеру. Ширина саобраћајне траке не би требало да буде мања од 3 m. У насељеним местима и на местима на којима се очекује пешачки саобраћај, државни путеви II реда морају да имају обострано или једнострано изграђене тротоаре на начин да се пешачки саобраћај може безбедно одвијати.

Општински путеви морају бити изграђени тако да имају коловозну површину са најмање једном саобраћајном траком по смеру, као и са тротоарима на местима на којима се очекује пешачки саобраћај.

Унутар планираног путног појаса (регулационе линије) обезбеђен је простор за смештај сервисних саобраћајница у ширини од 5,5 до 6 m. Техничком документацијом предвидети све потребне сервисне саобраћајнице за приступ грађевинским парцелама и повезивање некатегорисаних путева, које ће бити под туцаничким/земљаним коловозним застором.

Земљани пут који се прикључује на јавни пут мора се изградити са тврдом подлогом или са истим коловозним застором као и јавни пут на који се прикључује у ширини од најмање 5 m и у дужини од најмање 40 m за државни пут I реда, 20 m за државни пут II реда и 10 m за општински пут, рачунајући од ивице коловоза.

Заштитни појас, са сваке стране јавног пута, има следеће ширине:

1) остали државни путеви I реда – 20 m;

2) државни путеви II реда – 10 m;

3) општински путеви – 5 m.

Техничком документацијом за изградњу јавних путева, осим улица, морају се предвидети места поред јавног пута за изградњу функционалних пратећих садржаја.

Земљани труп пута потребно је изградити на основу налаза геотехничког елабората.

Одводњавање површинских вода потребно је пројектовати тако да се воде на најефикаснији начин евакуишу са површине коловоза и спроведу до реципијента.

Уређење путног појаса

При изради плана озелењавања потребно је:

1) обезбедити сигурност корисника пута и побољшање услова експлоатације;

2) одвојити коловозни део пута од других намена површина;

3) учврстити косине насипа и усека;

4) смањити ниво буке;

5) побољшати микроклиматске услове;

6) учинити вожњу пријатнијом.

Приликом уређења путног појаса потребно је поштовати следећа минимална растојања:

1) минимално растојање средње високог растиња од ивице банкина пута је 4,5 m;

2) минимално растојање садница шибља од ивице банкина је 3,5 m, на шкарпама насипа од ивице локалних саобраћајница је 3 m;

3) минимално растојање дрвећа од ивице канала је 4 m, а минимално растојање шибља од ивице канала је 3 m.

Зелене површине обухватају:

1) површине банкина дуж трасе пута обострано (планирано делимично подизање травњака);

2) површине средњег разделног појаса (делимично подизање травњака пошто је разделна трака делом трасе целом ширином избетонирана, поплочана, а делом предвиђена за подизање травњака);

3) површине шкарпи обострано дуж пута (планирана садња садним материјалом различите категорије и подизање травњака);

4) површине денивелисаних укрштаја (планирано подизање травњака).

Потребно је применити групације различитих категорија зеленила, са садњом садница средње високих и нижих лишћара, средње високих четинара, украсног шибља, полеглих четинара и травњака, које ће заједно дати неопходно засенчење будућег аутопута. Ово растиње треба да има изражену способност везивања терена као заштита од ерозије и филтер који ће задржавати честице прашине, чађи и делимично тешке метале.

Наплатна станица

У случају пројектовања наплатних станица у обухвату путног појаса, потребно је применити следећа правила:

1) саобраћајне траке на наплатним платоима пројектовати са ширином 3,5–3,75 m, а траку за пролаз вангабаритног возила пројектовати ширине 5,5 m;

2) дужину острва наплатних платоа испројектовати у складу са модернизацијом наплатног система, односно Л=52 m;

3) коловозну конструкцију на дужини острва наплатних платоа пројектовати са бетонским застором, као и испред и иза острва у дужини за коју се сматра да може доћи до деформације коловоза услед кочионих сила и нагомилавања возила;

4) бетонски коловоз пројектовати без арматуре која би угрозила рад електронских уређаја за наплату путарине;

5) предвидети подужне и попречне спојнице.

Снабдевање електричном енергијом у функцији пута

У појасу пута, заштитном појасу или појасу контролисане градње превиђено је подземно полагање (каблирање) нисконапонских електроенергетских водова и надземних објеката у функцији трасе и објеката, функционалних и пратећих садржаја пута. Њихово полагање одвијаће се на основу техничке документације за пут на нивоу студије оправданости са идејним пројектом и пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење, у складу са важећим прописима.

Објекти који захтевају напајање електричном енергијом су: петље, паркиралишта, одморишта, и по потреби оперативни центри и базе за одржавање, где као потрошач доминира расвета. Најмањи конзументи електричне енергије су потрошачи распоређени дуж трасе, као што су метео станице, саобраћајна сигнализација и SOS телефони.

Главно напајање свих објеката електричном енергијом одвијаће се преко трансформаторских станица 10/0,4 kV распоређених дуж трасе пута, и то примарно уз петље (денивелисане раскрснице). Трансформаторске станице ће бити стубне, монтажно-бетонске и у склопу зиданих објеката, а у зависности од максималне једновремене снаге. Напајање трансформаторских станица обављаће се путем кабловских водова или далековода. Даља дистрибуција до потрошача ће се обављати на 1 kV напонском нивоу преко разводних ормана.

Резервно напајање електричном енергијом биће обезбеђено преко дизел – електричних агрегата, док ће беспрекидно напајање електричном енергијом бити обезбеђено преко UPS уређаја.

Електронске комуникације у функцији даљинског надзора и управљања путем

У путном појасу могуће је полагање оптичког кабла у функцији путне оптичке комуникационе мреже удувавањем у цеви кабловске канализације, са попречним везама на сваких један километар.

Обезбедити услове за формирање „дигиталног коридора”, који пружа телекомуникационе сервисе и услуге, за контролу, управљање и безбедност саобраћаја и употребу мобилних уређаја и интернет везе, као и потребе државних институција (Војске и МУП-а). У том смислу, планира се постављање: заштитних цеви (PVC, 4 х 50 mm) за оптичке каблове, са једне стане саобраћајнице, уз ивицу парцеле и до свих објеката за контролу саобраћаја и наплатних рампи, као и базних и микро базних станица, антена и WI-FI приступних тачака са припадајућим оптичким приводним кабловима.

Елементи конструкција за заштиту од буке

Израда и постављање конструкција за заштиту од буке мора бити у складу са стандардима SRPS EN 1793 и SRPS EN 1794 и SRPS EN 14388.

Конструкције за заштиту од буке морају бити изведене тако да се приликом проласка буке која настаје одвијањем саобраћаја кроз конструкцију за заштиту од буке (узимајући у обзир све елементе конструкције) она смањује за најмање 25 dB(A).

Све елементе конструкције за заштиту од буке (двослојни или вишеслојни) димензионисати у складу са предвиђеним оптерећењима, односно у складу са статичким прорачуном.

Табела 9. Минимална удаљеност лица конструкције за заштиту од буке од спољне ивице коловоза пута

Дуж конструкције за заштиту од буке обезбедити уздужно и попречно одводњавање, тако да сви елементи конструкције буду заштићени од утицаја атмосферских вода.

3.2. Правила уређења и грађења функционалних садржаја пута

У зависности од активности могућих база за одржавање пута одредиће се њихов коначан садржај, при чему основни садржај чине: портирница, управна зграда са центром за управљање и контролу саобраћаја, магацин соли, покривена складишта, отворена складишта, гараже за разне врсте возила, ремонтна радионица, магацин резервних делова, вага, комунални објекти, пумпе за гориво, цистерне за плин и лако сагориво уље, складиште запаљивих материјала, трафостаница, паркинг возила, приступни путеви и др. Потребна површина за изградњу базе за одржавање пута износи око 2 ha.

3.3. Правила уређења и грађења пратећих садржаја за кориснике пута

Утврђују се следећа правила уређења и грађења пратећих садржаја за кориснике пута на планираној локацији паркиралишта (ако се формира као фаза у реализацији одморишта):

1) оријентациона површина 1,2 ha, зелено разделно острво, улазна и излазна коловозна трака су обавезни;

2) паркинг путничких аутомобила са минимум 15 места (5 x 2,5 m) (паркинг места за особе са инвалидитетом 5%, а минимум 2 паркинг места), паркинг теретних возила и аутобуса са минимум 4 места (22 x 5 m), по могућству са надстрешницама и сеницима за заштиту возила од сунца;

3) јавна чесма, санитарни чвор (минимум 40 m2 бруто);

4) места за одмор и седење за минимум 50 особа, надстрешнице, телефонска говорница и пејзажно уређена површина за одмор од 500 до 1000 m2;

5) табла са називом и планом паркиралишта на улазу у паркиралиште (информације о непосредном окружењу и његовим мотивима) и табла на излазу са паркиралишта са основним информацијама о даљем путу (о главним саобраћајним скретањима према градовима, бањама, туристичким дестинацијама, природним и културним добрима и др.);

6) остали функционални садржаји путног саобраћаја.

Додатни садржаји паркиралишта опционо могу бити и:

1) мањи кафе/ресторан, мања продавница, мање игралиште (за одбојку или кошарку);

2) мини-пијаца за продају локалних пољопривредних и традиционалних занатских производа са наткривеним простором са тезгама и пратећим санитарним уређајима;

3) могуће информативно-туристички пункт у функцији промоције туризма (са јавним и службеним телефоном или употребом мобилног телефона и детаљнијим информацијама о непосредном окружењу и саобраћајним скретањима према туристичким мотивима и др.);

4) простор за приручна средства прве помоћи и помоћи на путу за путничке аутомобиле (мин. 30 m2);

5) по потреби службени објекат за нужни смештај запослених на паркиралишту и свратиште инспекције и полиције.

Утврђују се следећа правила уређења и грађења пратећих садржаја за кориснике пута на планираној локацији одморишта:

1) основна намена:

(1) комерцијалне делатности у функцији пратећих садржаја за потребе корисника пута: станица за снабдевање горивом;

(2) дозвољене пратеће намене: саобраћајне, пешачке и паркинг површине, зелене и слободне површине и сл.;

(3) дозвољени пратећи садржаји: делатности/услуге (трговина на мало, ресторан, простор за канцеларијско пословање), инфопункт, служба прве помоћи, магацин, тоалети, и сл.;

(4) дозвољена пратећа опрема: надстрешница, лантерна, подземни резервоари, тотеми, рекламни панои, јарболи.

2) услови за формирање грађевинске парцеле:

(1) грађевинска парцеле за пратеће садржаје корисника пута формирана је овим планом;

(2) ако то захтева функционална или имовинско – правна организација простора, као и динамика изградње, урбанистичким пројектом је на локацији пратећег садржаја дозвољено формирање више грађевинских парцела;

(3) локација пратећег садржаја може имати само један приступ државном путу типа улив – излив. У случају формирања више грађевинских парцела у комплексу, грађевинске парцеле остварују приступ до улива/излива и сервисне саобраћајнице посредно преко интерне уличне мреже.

3) положај објеката на парцели:

(1) грађевинска линија објеката према државном путу је на растојању не мањем од 20 m од спољне ивице коловоза државног пута;

(2) удаљење објеката од бочне и задње границе парцеле износи минимум једну висину објекта (1 h);

(3) дозвољена је изградња више објеката на парцели, сви као слободностојећи;

(4) минимално удаљење објекта од суседног објекта не може бити мање од једне висине објекта (1 h);

(5) објекте, резервоаре и друге подземне објекте поставити у оквиру зоне грађења;

(6) дозвољен је преспуст од 3.0 m за надстрешницу станице за снабдевање горивом у односу на грађевинску линију. Надстрешницу и лантерну планирати тако да буду повезане са објектом и са њим чине јединствену целину.

4) индекс заузетости:

(1) на локацијама одморишта максимални индекс заузетости је 10%.

5) висина венца објекта:

(1) за објекте бензинских станица максимална спратност је приземље, максимална висина венца објекта је 5 m од коте приступне саобраћајнице, максимална висина надстрешнице је 6 m.

6) кота приземља:

(1) кота приземља може бити максимално 0,2 m виша од коте приступног тротоара.

7) архитектонско обликовање:

(1) савременим архитектонским формама, атрактивним елементима обликовања и применом квалитетних материјала за изградњу ове врсте објеката, као и увођењем елемената урбаног дизајна, треба допринети формирању визуелног идентитета комплекса.

8) услови за ограђивање парцеле:

(1) парцела мора бити ограђена заштитном транспарентном оградом максималне висине до 2,0 m са задње и бочних граница парцеле.

9) решење саобраћајних површина:

(1) интерне саобраћајне површине у оквиру парцеле планирати тако да омогуће несметану делатност свих објеката на парцели и међусобну независност појединих функција. Све саобраћајнице планирати за двосмерни саобраћај са минималном ширином коловоза од 6 m;

(2) у нивелационом смислу, потребно је прилагодити коте нових интерних саобраћајних површина са котама уливно-изливних прикључака на државни пут;

(3) саобраћајнице на делу на коме се налазе моторна возила за време пуњења горивом пројектовати са максималним нагибом од 2%;

(4) планирати опремање одговарајућом хоризонталном и вертикалном сигнализацијом;

(5) стандарде приступачности за лица са посебним потребама потребно је применити на пешачким површинама и прилазима до објекта;

(6) коловозна конструкција се планира као флексибилна са носећим слојевима од асфалт бетона на делу саобраћајних површина ван места за истакање горива и као крута цементно-бетонска конструкција на манипулативним површинама уз места за истакање горива;

(7) одводњавање саобраћајних површина планира се гравитационим отицањем површинских вода у систем затворене канализационе мреже, уз поштовање нивелете постојећих уливно-изливних рампи. Атмосферске воде са манипулативних површина у зони аутомата прихватити посебном сливничком решетком и одвести до сепаратора за пречишћавање, а затим испустити у реципијент.

10) услови за слободне и зелене површине:

(1) минимални проценат зеленила у директном контакту са тлом износи 40%,

(2) неопходно је извршити вредновање постојећег стања вегетације, вредна стабла сачувати и уклопити у ново пејзажно – архитектонско решење;

(3) унутрашњим ободом парцеле планирати заштитни зелени појас од лишћарских и четинарских дрвенастих и жбунастих врста;

(4) зелену површину ка државном путу озеленети висококвалитетним декоративним врстама дрвећа и жбуња на травној подлози;

(5) на паркинг просторима за путничка возила засадити листопадна или зимзелена дрворедна стабла. Користити школоване саднице лишћара (једно стабло на два до три паркинг места), мин. висине 3,5 m, стабло чисто од грана до висине од 2,5 m и прсног пречника најмање 15 cm;

(6) за озелењавање користити аутохтоне врсте (минимум 50% врста), примарно листопадне, густе и добро развијене крошње, али и одређен проценат четинарских врста, које треба да су прилагодљиве локалним педолошким и климатским условима и отпорне на загађења од саобраћаја;

(7) могу се користити и егзоте за које је потврђено да се добро адаптирају датим условима средине, при чему је забрањена примена инвазивних врста.

11) Инжењерско-геолошки услови:

(1) код планираних саобраћајница морају се поштовати стандарди и фазност изградње насипа, конструктивних слојева и коловоза. Пројектовање и изградњу саобраћајних и паркинг површина изводити у складу са стандардима SRPS, према категоријама саобраћајница и подтла, уважавајући све неопходне услове везано за тло. Саобраћајне површине изводити без великих засецања терена, у насипу без присуства воде;

(2) планирану инфраструктуру у оквиру комплекса извести у техничком рову у циљу спречавања неравномерних слегања;

(3) у даљој фази пројектовања извести детаљна геолошка истраживања у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима („Службени гласник РС”, бр. 101/15, 95/18 – др. закон и 40/21);

12) инфраструктурни објекти:

(1) пратећи садржаји за кориснике пута се опремају инфраструктуром по правилу из коридора пута, или из мрежа ван коридора пута.

13) евaкуација отпада:

(1) за евакуацију отпадака састава као кућно смеће планирано је постављање контејнера за смеће унутар парцеле. Контејнер поставити на избетонираном платоу у посебно изграђеној ниши или бетонском боксу унутар комплекса са директним и неометаним прилазом за комунална возила и раднике.

14) услови и могућности фазне реализације:

(1) дозвољена је фазна реализација објеката у комплексу и на парцели, уз услов да свака фаза представља функционалну целину.

Поред наведених правила уређења и грађења, дозвољавају се и додатни садржаји за бензинско-путничку станицу:

1) зелено разделно острво, улазна и излазна коловозна трака су обавезни;

2) пумпна станица са орјентационо десет точионих места и то: осам за путничка возила (за бензин, дизел, течни нафтни гас (ТНГ), компримовани природни гас (КПГ), а у перспективи и за пуњење аутомобила на електрични погон) и два за теретна возила (бензин, дизел, ТНГ и КПГ), са продајом осталих потрошних материјала, ситних резервних делова за аутомобиле и др.;

3) паркинг за 40 и више путничких возила (паркинг места за особе са инвалидитетом минимум 5%), за 16 и више теретних возила и за четири и више аутобуса, са потребним пролазним тракама;

4) јавна чесма и јавни мокри чвор, по правилу у оквиру бензинске станице (мушки и женски, за особе са инвалидитетом и родитеље са малом децом, минимум 80 m2 бруто) и привремено дневно сабиралиште смећа са станице (површина по прорачуну);

5) табла са називом и планом бензинске станице на улазу у станицу;

6) служба помоћи и информација, са службеним и јавним телефоном;

7) ресторан са кухињом, отвореним и затвореним простором за госте, као и простором за игру и анимацију деце;

8) продавница опште потрошње: пиће, храна, цигарете, штампа и др.;

9) службени смештај особља ресторана и пумпне станице, и др.

4. ПРАВИЛА ПАРАЛЕЛНОГ ВОЂЕЊА И УКРШТАЊА КОРИДОРА БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ СА ДРУГИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ СИСТЕМИМА

4.1. Правила паралелног вођења и укрштања Брзе саобраћајнице са железничком инфраструктуром

Размак између железничке пруге и планираног пута мора да буде толики да се између њих могу поставити сви уређаји и постројења потребни за обављање саобраћаја на прузи и путу, најмање 8 m рачунајући управно на осовину најближег колосека до најближе тачке горњег строја пута. Уколико су и пруга и пут у насипу растојање између њихових ивица ножица насипа не сме бити мање од 1 m, као ни мање од 2 m од железничких подземних инсталација.

При планирању денивелисаног укрштаја планираног државног пута и постојећих пруга изградњом друмског подвожњака, сви елементи објекта морају бити усклађени са елементима пруга на којима се објекат планира. Висина светлог отвора изнад коловоза не сме бити мања од 4,5 m.

Висина доње ивице конструкције друмског надвожњака изнад железничке пруге мерено од горње ивице шине, не сме бити мања од 7,3 m, мерено од горње ивице шине до доње ивице конструкције надвожњака.

Најближа ивица стуба надвожњака мора бити на удаљености већој од 4 m управно на осу најближег колосека, а од стуба контактне мреже на растојању од минимум 5 m.

Конструкцију друмског надвожњака планирати тако да се сви пружни колосеци премосте једним распоном, односно стубове надвожњака не планирати између железничких колосека.

Надвожњак пројектовати тако да се на целом потезу изнад железничке пруге изгради парапет минималне висине 0,5 m, ради заштите колосека од запљускивања водом и разгртања снега. На целом потезу изнад пружног појаса поставити заштитну жичану плетену ограду висине 2,2 m.

Сви метални делови надвожњака морају бити уземљени.

4.2. Правила паралелног вођења и укрштања Брзе саобраћајнице са водопривредном инфраструктуром

Правила паралелног вођења и укрштања пута и водопривредне инфраструктуре су:

1) приликом паралелног вођења, краци магистралног цевовода за снабдевање водом насеља, водоводне и канализационе цеви морају бити по правилу постављене, односно измештене ван појаса пута, или минимално 3 m од крајње тачке попречног профила пута (ножице насипа трупа пута или средње ивице путног канала за одводњавање);

2) укрштање кракова магистралног цевовода за снабдевање водом насеља, водоводних и канализационих цеви са државним путем предвиђа се искључиво механичким утискивањем или подбушивањем испод трупа пута, под адекватним углом предвиђеним за водопривредну инфраструктуру и у прописаној заштитној цеви, с тим да:

(1) заштитна цев мора да буде постављена на целој дужини кроз путни појас, или на целој дужини између крајњих тачака попречног профила пута увећана са по 3 m са сваке стране;

(2) минимална дубина цевовода и заштитне цеви од најниже коте коловоза државног пута до горње коте заштитне цеви износи 1,5–2,0 m;

(3) код укрштања са другим инсталацијама обезбедити мин. висински размак од 0,5 m;

(4) заштитна зона око главних цевовода ван насеља са сваке стране цевовода одређује се у односу на пречник и износи: ø80–200mm = 1,5 m; ø200–300mm = 2,3 m; ø300–500mm = 3 m; ø500–1000 mm и преко = 5 m.

На местима укрштања потребно је обезбедити заштиту цевовода челичном облогом (заштитна цев) или бетонском облогом (тунелом), а заштитну цев на крајевима осигурати бетонским блоком.

Сва укрштања пута са водотоцима обезбеђују се мостовима и потребним регулационим грађевинама на водотоцима. На местима укрштања трасе Брзе саобраћајнице и мостова са водотоковима и каналима, техничка решења изградње предметних саобраћајних објеката усагласити са плановима за одбрану од поплава и омогућити несметан прилаз службама и механизацији за одбрану од поплава заштитним водним објектима. На деловима трасе где саобраћајница прелази нерегулисане водотокове извршити регулацију речног корита.

Нивелете планираних мостова, пропуста и прелаза преко водотока, морају бити тако одређене да доње ивице конструкције ових објеката имају потребну сигурносну висину – зазор изнад нивоа меродавних рачунских великих вода за прописно надвишење, у складу са важећим прописима. Све мостовске конструкције морају бити изведене са најсавременијим инжењерским решењима која обезбеђују постојећи протицајни профил у зони мостова, не погоршавајући постојећи водни режим и достигнути степен заштите од поплава.

4.3. Правила паралелног вођења и укрштања Брзе саобраћајнице са енергетском инфраструктуром

4.3.1. Правила паралелног вођења и укрштања Брзе саобраћајнице са електроенергетском инфраструктуром

Правила паралелног вођења и укрштања државног пута и електроенергетске инфраструктуре су:

1) приликом паралелног вођења пута и електроенергетских водова на дужини већој од 5 km, електроенергетски водови морају да буду удаљени, односно измештени, најмање 100 m од границе појаса пута;

2) препоручује се подземно вођење (каблирање) електроенергетских водова на местима њиховог укрштања са путем, искључиво механичким утискивањем испод трупа пута, под адекватним углом предвиђеним за електроенергетску инфраструктуру и у прописаној заштитној цеви, с тим да:

(1) заштитна цев мора да буде постављена на целој дужини кроз појас пута, или на целој дужини између крајњих тачака попречног профила пута увећана са по 3 m са сваке стране;

(2) минимална дубина цевовода и заштитне цеви од најниже коте коловоза пута до горње коте заштитне цеви износи 1,5–2,0 m;

3) укрштање електроенергетских водова 35–400 kV са путем може да буде ваздушно, с тим да:

(1) угао укрштања буде по могућству 90о, односно минимум 30о;

(2) најмања висина од горње ивице нивелете коловоза до најнижег проводника износи 12 m;

(3) минимална удаљеност стуба далековода од путног појаса износи 20 m;

(4) када је висина стуба далековода већа од 25 m поставља се, односно измешта, на растојању од појаса пута које не може бити мање од висине стуба далековода.

4.3.2. Правила паралелног вођења и укрштања Брзе саобраћајнице са гасоводном инфраструктуром

На местима укрштања и паралелног вођења поштовати услове дефинисане важећим законским и другим прописима којима се регулише област гасификације (Правилник о условима за несметан и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска већег од 16 bar). Правила паралелног вођења и укрштања пута и гасоводне инфраструктуре су:

1) приликом паралелног вођења пута и транспортног/разводног гасовода (притисак 16–55 bar) објекти гасовода морају да буду ван појаса пута тако да је од границе појаса пута (изузетно од последњег елемента попречног профила пута) цевовод гасовода удаљен: најмање 10 m (односно 15 m за DN≥500), а ГМРС најмање 30 m;

2) укрштање транспортног/разводног гасовода са путем предвиђа се искључиво механичким утискивањем испод трупа пута у прописаној заштитној цеви, с тим да:

(1) заштитна цев мора да буде постављена на целој дужини кроз појас пута, или на целој дужини између крајњих тачака попречног профила пута увећана са по 3 m са сваке стране;

(2) угао укрштања цевовода по правилу је 90о; а минимално 60о;

(3) минимална дубина цевовода и заштитне цеви од најниже коте коловоза пута до горње коте заштитне цеви износи 1,5–2,0 m;

(4) укрштање са путем планирати, пројектовати и извести по правилу методом механичког подбушивања испод трупа пута, управно на пут, употребом заштитних цеви и/или изградњом армирано бетонског канала/пропуста, са унутрашњим профилом који је минимум 0,15 m већи од спољњег пречника гасовода и пратеће инсталације (оптички кабл, опрема катодне заштите и др.);

(5) заштитна цев или армирано бетонски канал/пропуст мора бити постављен на целој дужини између крајњих тачака попречног профила пута увећаној за по 3,0 m са сваке стране;

(6) темељне јаме за бушење морају бити удаљене минимално 3,0 m од крајње тачке попречног профила пута;

(7) минимална дубина мерена од коте дна путног канала за одводњавање (постојећег или планираног) до горње коте заштитне цеви износи 1,0 m;

(8) пројектована дубина заштитне цеви мора бити минимално 1,2 m испод дна јарка;

(9) неопходно је извршити испитивање геомеханичких својстава стена и тла и анализе њихове отпорности према бушењу на местима укрштања трасе предметног гасовода.

4.3.3. Правила паралелног вођења и укрштања Брзе саобраћајнице са топловодном инфраструктуром

Код укрштања и упоредног вођења преносне или дистрибутивне топловодне мреже са другим комуналним водовима потребно је поштовање важећих прописа као и захтева
испоручиоца топлотне енергије и оператора других комуналних водова.

Одстојања код паралелног вођења и укрштања са топловодном инфраструктуром су од 0,3 до 1,5 m, у зависности од тога да ли је укрштање, тј. паралелно вођење до или преко 5 m и у зависности од врсте објекта тј. друге инсталације.

4.3.4. Правила паралелног вођења и укрштања Брзе саобраћајнице са електронском комуникационом инфраструктуром

Правила паралелног вођења и укрштања пута и електронских комуникационих водова су:

1) приликом паралелног вођења пута и електронског комуникационог вода, вод мора да буду удаљен минимално 3 m од крајње тачке попречног профила пута (ножице насипа трупа пута или средње ивице путног канала за одводњавање);

2) укрштање електронског комуникационог вода са путем предвиђа се искључиво механичким подбушивањем или утискивањем испод трупа пута, у прописаној заштитној цеви, с тим да:

(1) заштитна цев мора да буде постављена на целој дужини кроз појас пута, или на целој дужини између крајњих тачака попречног профила пута увећана са по 3 m са сваке стране;

(2) угао укрштања је 90о;

(3) минимална дубина електронског комуникационог вода и заштитне цеви од најниже коте коловоза пута до горње коте заштитне цеви износи 1,5 m;

3) на местима на којима је на блиском растојању више приступних ТК каблова, укрштања са путем се обезбеђује на једном месту, а највише на два места, ТК кабловском канализацијом са бројем цеви према условима власника ТК каблова.

V. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

1. ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ И УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ

Кључни учесници у имплементацији Просторног плана, који ће директно имплементирати концепцију и планска решења за изградњу Брзе саобраћајнице и развој саобраћајних и осталих инфраструктурних система на подручју посебне намене јесу:

1) министарство надлежно за послове планирања, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре кроз контролу даљих активности на изради планске и техничке документације, управног поступка издавања потребних дозвола и одобрења, инспекцијски надзор, као и оцењивање потребе и оправданости измене и допуне појединих решења овог просторног плана;

2) министарство надлежно за послове планирања, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и ЈП „Путеви Србије” кроз даљу разраду техничке документације, припрему и спровођење инвестиционих активности за изградњу планиране Брзе саобраћајнице;

3) надлежна министарства са управљачима и оператерима инфраструктурних система кроз усклађивање развоја система и активности на изградњи и реконструкцији објеката осталих инфраструктурних система са активностима на реализацији планиране Брзе саобраћајнице;

4) надлежна министарства са одговарајућим дирекцијама и управама за послове водопривреде, шумарства, заштите животне средине, природе и споменика културе кроз усклађивање секторских планских докумената и активности са активностима на реализацији планиране Брзе саобраћајнице;

5) управе јединица локалне самоуправе (град Београд, градске општине Чукарица, Обреновац и Сурчин) са дирекцијама за грађевинско земљиште, урбанистичким и јавним комуналним предузећима, кроз контролу даљих активности на изради планске и техничке документације на локалном нивоу, контролу управног поступка издавања потребних дозвола и одобрења, и инспекцијски надзор за објекте у обухвату коридора Брзе саобраћајнице и коридорима осталих инфраструктурних система које је могуће градити у складу са правилима овог просторног плана и др.

Институционални оквир имплементације, у ширем смислу, чине све институције и органи који ће посредно учествовати у имплементацији планских решења, и то:

1) у области заштите и коришћења природних ресурса – министарства надлежна за послове пољопривреде, шумарства, водопривреде и рударства, ЈП „Србијашуме”, ЈВП „Србијаводе”, удружења пољопривредника, локална јавна комунална предузећа, невладине организације и др.;

2) у области развоја привреде – министарства надлежна за послове туризма, индустрије и др.; локалне туристичке организације, туристички кластери, удружења привредника и предузетника и друга правна лица;

3) у области развоја саобраћаја и инфраструктурних система – министарства надлежна за послове саобраћаја, инфраструктуре, енергетике, телекомуникација и водопривреде; ЈП „Путеви Србије”, „Инфраструктура железнице Србије” а.д., ЈП „Електропривреда Србије”, Акционарско друштво „Електромрежа Србије”, Београд, ЈП „Србијагас”, ЈBП „Србијаводе”; оператери мобилне телефоније; локална јавна комунална предузећа, дистрибутери електричне енергије и др.;

4) у области заштите животне средине, природних и непокретних културних добара – министарства надлежна за послове животне средине и културе; Завод за заштиту природе Србије; Републички завод за заштиту споменика културе, Завод за заштиту споменика културе града Београда, локални музеји, невладине организације и др.

2. СМЕРНИЦЕ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПЛАНА

Просторни план се спроводи, у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи, на следећи начин:

1) директно (непосредно), издавањем локацијских услова, за део Просторног плана са разрадом на нивоу детаљне регулације у обухвату земљишта јавне намене, односно појаса пута (објекти пута, петље, раскрснице, функционални пратећи садржаји, сервисне и приступне саобраћајнице), као и водног земљишта (регулација реке Саве, изградња регулационих и заштитних грађевина, регулација других водотокова);

2) индиректно, израдом урбанистичког пројекта и издавањем локацијских услова за: локацију одморишта „Умка” (десно, на стационажи од km 5+500 до km 5+700); објекте (дренажне канале и сл.) у функцији санације клизишта у заштитном појасу пута (лево, на стационажи од km 7+600 до km 9+200); зону у појасу контролисане изградње између планиране петље „Барич”, постојеће петље „Обреновац”, трасе државног пута IA реда А2 (Е-763, тзв. аутопут „Милош Велики”) и постојећих објеката привредно-индустријске зоне „Барич”, као и за зону између планиране петље „Барич” и границе плана;

3) индиректно, за део Просторног плана са разрадом на нивоу детаљне регулације у обухвату заштитног појаса и појаса контролисане изградње, и то 1) применом и разрадом планских решења Просторног плана у другим планским документима за инфраструктурне системе који се налазе у коридору или се укрштају са коридором државног пута; 2) применом и разрадом планских решења Просторног плана у планским документима јединице локалне самоуправе.

На основу плана парцелације из овог плана директно се приступа формирању парцела јавне намене (грађевинске парцеле пута, водно земљиште) у катастру непокретности, на основу геодетских елабората.

У обухвату парцела земљишта јавне намене које су формиране овим просторним планом, за потребе изградње Брзе саобраћајнице и регулације водотокова, дозвољена је израда пројеката парцелације и формирање мањих парцела у складу са потребама и динамиком реализације планских решења. Пројектом парцелације и препарцелације могуће је кориговати границу, односно регулациону линију између две јавне намене, односно између парцела путног и водног земљишта дефинисаних овим просторним планом.

У обухвату заштитног појаса и појаса контролисане изградње, уколико се укаже потреба, могуће је урбанистичким пројектом формирати парцеле за додатне сервисне и приступне саобраћајнице и објекте у функцији пута.

У обухвату заштитног појаса пута и појаса контролисане изградње дозвољена је препарцелација катастарских парцела, а у циљу обједињавања преосталих делова катастарских парцела након експропријације са другим деловима или целим катастарским парцелама.

Израдом техничке документације у обухвату парцела путног земљишта формираних овим планом могућа је промена техничког решења без измене овог плана.

По завршетку израде и верификације Идејног пројекта Брзе саобраћајнице, у делу у коме техничко решење није ограничавајуће, дозвољена је израда Плана детаљне регулације за потребе уређења десне обале реке Саве у зони где траса Брзе саобраћајнице пролази кроз постојеће корито реке Саве (оријентационо од km 6+500 km 7+700).

За потребе формирања инфраструктурних коридора, изградње објеката и других јавних радова, где техничка документација покаже потребу да се изађе из регулације саобраћајнице, односно границе плана, могућа је израда урбанистичког пројекта у складу са чл. 60. и 61. Закона о планирању и изградњи.

На локацији постојеће станице за снабдевање горивом „Умка” на km 5+675 лево, која се задржава у функцији, могуће је кроз израду урбанистичког пројекта планирати и друге садржаје одморишта у складу са правилима овог плана.

На локацији, односно у зони у појасу контролисане изградње између планиране петље „Барич”, постојеће петље „Обреновац”, трасе државног пута IA реда А2 (Е-763, „Милош Велики”) и постојећих објеката привредно-индустријске зоне „Барич”, као и у зони између планиране петље „Барич” и границе плана, могућа је израда јединственог урбанистичког пројекта, или више урбанистичких пројеката по мањим просторним целинама, у складу са режимима овог плана и правилима уређења и грађења из Просторног плана градске општине Обреновац.

За потребе израде овог плана издати су услови Министарства одбране П број 10972-4 од 6. августа 2022. године и П број 12737-2 од 11. августа 2023. године који су обрађени у Посебном прилогу – Коришћење и уређење простора од интереса за одбрану земље, који у складу са законом није доступан јавности.

2.1. Директна имплементација Просторног плана

Просторни план се спроводи директно (непосредно) за део са разрадом на нивоу детаљне регулације у обухвату земљишта јавне намене, односно појаса пута (објекти пута, петље, раскрснице, функционални пратећи садржаји, сервисне и приступне саобраћајнице), као и водног земљишта (регулација реке Саве, изградња регулационих и заштитних грађевина, регулација других водотокова), и то издавањем локацијских услова од стране надлежног министарства за:

1) целокупну трасу Брзе саобраћајнице (будућег државног пута IБ реда) са мостовима, пропустима и другим објектима;

2) петље, раскрснице и денивелисана укрштања;

3) функционалне пратеће садржаје;

4) сервисне саобраћајнице, приступне саобраћајнице и противпожарне путеве до појединих објеката пута;

5) заштитне објекте и радове на местима укрштања пута са осталим инфраструктурним системима;

6) објекте на регулацији реке Саве и других токова са којима се укршта пут;

7) електроенергетску и електронску инфраструктуру у функцији пута;

8) пејзажно уређење зелених површина у појасу пута.

Просторни план представља основ за утврђивање јавног интереса за експропријацију, односно административни пренос непокретности. Потпуном експропријацијом, односно административним преносом непокретности, обезбеђује се простор за формирање грађевинских парцела објеката који су саставни делови пута, и парцела водног земљишта. Потпуном експропријацијом се трајно мења постојећа намена и власништво над обухваћеним непокретностима.

Решењем о утврђивању јавног интереса, одређује се корисник експропријације, односно административног преноса непокретности. Корисник експропријације преузима сва права, обавезе и одговорности предвиђене Законом о експропријацији („Службени гласник РС”, број 53/95, „Службени лист СРЈ”, број 16/01 – СУС и „Службени гласник РС”, бр. 20/09, 55/13 – УС и 106/16 – аутентично тумачење).

У делу Просторног плана који се директно спроводи, површине које су предмет утврђивања јавног интереса одређене су графички са елементима за геодетско обележавање и пописом обухваћених катастарских парцела (у целини или у деловима).

У случају међусобног неслагања текстуалних и графичких података или неслагања због накнадних промена насталих одржавањем катастра непокретности, меродавна је ситуација на Тематској карти број 1 Детаљна регулација са елементима спровођења (листови 1–4) и важећим подацима из Катастра непокретности Републичког геодетског завода.

2.2. Смернице за имплементацију Просторног плана у другим просторним и урбанистичким плановима

Важећи плански документи донети до дана ступања на снагу овог просторног плана, примењују се на следећи начин:

1) не примењују се плански документи у обухвату земљишта јавне намене, односно појаса пута (објекти пута, петље, раскрснице, функционални пратећи садржаји, сервисне и приступне саобраћајнице) и водног земљишта, утврђеног овим просторним планом (Тематска карта број 1, Детаљна регулација са елементима спровођења, листови 1–4);

2) примењују се, у делу и на начин који није у супротности са овим просторним планом, плански документи у делу заштитног појаса и појаса контролисане изградње (Тематска карта број 1, Детаљна регулација са елементима спровођења, листови 1–4), нарочито у погледу режима коришћења, уређења и заштите простора, као и у погледу спречавања ширења грађевинских подручја.

У обухвату овог просторног плана не примењује се Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд – Јужни Јадран, деоница Београд–Пожега.

Надлежни органи јединица локалне самоуправе, чији су делови територије у обухвату овог просторног плана, донеће одлуку и покренути поступак усаглашавања (измене и допуне) донетих планских докумената са овим просторним планом, у року који не може бити дужи од две године од дана доношења овог планског документа, при чему је потребно испоштовати следеће смернице у:

1) Просторном плану градске општине Обреновац, усагласити планирану трасу, планиране намене и режиме коришћења простора на деоници од петље „Обреновац” до границе плана према насељу Умка;

2) Генералном урбанистичком плану Београда, усагласити планирану трасу, планирани ранг саобраћајнице, планиране намене и режиме коришћења простора на делу од насеља Умка до петље „Остружница”;

3) Плану генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе – града Београда (целине I–XIX), усагласити планирану трасу, планирани ранг саобраћајнице, планиране намене и режиме коришћења простора на делу од насеља Умка до петље „Остружница”. Такође, усагласити план генералне регулације у делу обухваћеном Елементима детаљне разраде за локацију инфраструктурне површине И-15;

4) Регулационом плану деонице аутопута E-75 и E-70 Добановци – Бубањ поток („Службени лист града Београда”, број 13/99), усагласити регулационе линије у зони петље „Остружница” са планираним регулационим линијама овог плана;

5) Регулационом плану насеља Умка („Службени лист града Београда”, број 5/03), усагласити планирану трасу и планирани ранг саобраћајнице у насеља Умка у делу дуж Улице 13. октобра, од Железничке до Лимске улице, са везом до Умчанског потока. За предметно подручје дефинисати обавезну израду новог плана детаљне регулације;

6) Плану детаљне регулације стамбеног насеља Остружница I фаза („Службени лист града Београда”, број 24/03), усагласити планирану трасу и планирани ранг саобраћајнице у насеља Остружница, у делу западно од Савске магистрале, од Улице Милорада Пантића до Остружничке реке, изменом плана детаљне регулације;

7) Плану детаљне регулације стамбеног насеља Остружница II фаза („Службени лист града Београда”, број 30/07), усагласити планирану трасу и планирани ранг саобраћајнице у насеља Остружница у делу западно од Савске магистрале, од Остружничке реке до Омладинске улице, изменом плана детаљне регулације;

8) Плану детаљне регулације за изградњу дела објеката остружничког канализационог система („Службени лист града Београда”, број 55/19), усагласити решење комуналне стазе у зони укрштања са Савском магистралом, изменом плана детаљне регулације;

9) Плану детаљне регулације Фабрике картона Умка, градска општина Чукарица („Службени лист града Београда”, број 155/20), усагласити регулациону линију и решење планиране саобраћајнице Нова 1, односно везе између Савске магистрале и Обреновачког пута, изменом плана детаљне регулације.

Поред тога, у свим наведеним планским документима потребно је преиспитати и по могућству смањити минималну величину грађевинске парцеле у обухвату осталог земљишта дефинисаног овим планом (заштитни појас и појас контролисане изградње), а са циљем да се ако је могуће обезбеде услови за евентуалну нову изградњу на преосталим деловима катастарских парцела након експропријације, а у складу са овим планом.

Осим наведених планских докумената, потребно је да надлежни органи јединица локалне самоуправе ускладе и План места за постављање плутајућих објеката на водном земљишту на територији града Београда, који је саставни део Одлуке о постављању плутајућих објеката на водном земљишту на територији града Београда („Службени лист града Београда”, број 84/22), у делу зона СД/06, СД/07 и СД/08, имајући у виду да наведене зоне улазе у регулацију предметног инфраструктурног коридора Брзе саобраћајнице. Имајући то у виду, предлаже се и израда посебне студије са циљем да се преиспитају могућности постављања плутајућих и других објеката (сојенице) на водном земљишту у обухвату овог плана и његовог окружења, а у циљу сагледавања евентуалних нових могућности за постављање измештених плутајућих и других објеката.

Техничком документацијом, као и касније у току изградње пута, неопходно је обезбедити испуњење услова дефинисаних у Посебном прилогу – Коришћење и уређење простора од интереса за одбрану земље у сарадњи са Министарством одбране.

2.3. Имплементација Просторног плана у секторским плановима и програмима

Имплементација и усаглашавање планских концепција, решења и пропозиција утврђених овим просторним планом у секторским плановима и програмима у складу са законом, обезбеђују:

1) министарство надлежно за водопривреду, односно Републичка дирекција за воде и ЈВП „Србијаводе”, у сарадњи са министарством надлежним за европске интеграције и локалним јавним комуналним предузећима, усклађивањем и реализацијом планираних радова на речним токовима, у склопу заштитних радова;

2) министарство надлежно за енергетику, Оператор преносног система „Електромрежа Србије” АД, „Електропривреда Србије” АД Београд и оператори дистрибутивног система, усклађивањем и реализацијом планираних радова на електроенергетској мрежи и објектима;

3) оператори мобилне телефоније усклађивањем својих програма развоја мобилне телефоније;

4) органи локалне самоуправе и градска и општинска јавна комунална предузећа усклађивањем програма развоја водоводне и канализационе инфраструктуре;

5) органи локалне самоуправе и градска и општинска јавна предузећа надлежна за изградњу и одржавање путева, усклађивањем програма развоја општинских јавних путева;

6) органи локалне самоуправе у сарадњи с министарством надлежним за заштиту животне средине, усклађивањем и реализацијом локалних планова и програма заштите животне средине (средњорочних планова заштите од буке, програма и планова мониторинга животне средине).

2.4. Смернице за заштиту животне средине

За потребе израде пројектно-техничке документације брзе саобраћајнице Iб реда Остружница–Обреновац), потребна је израда Студије о процени утицаја на животну средину у складу са Законом о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 94/24). Студијом је потребно посебно обрадити:

1) стање биодиверзитета у зони пута, како на копну тако и у акваторији реке Саве, у циљу дефинисања техничких мера које омогућавају несметано кретање животињских врста;

2) техничке мере заштите површинских о подземних вода са којима се укршта и које тангира планирана саобраћајница, посебно у односу на реку Саву;

3) техничке мере за заштиту од буке на деловима трасе брзе саобраћајнице које пролазе у близини објеката;

4) мере деловања у случају удеса на брзој саобраћајници када постоји опасност од изливања опасних и штетних материја.

Поступак израде Студије о процени утицаја пројекта на животну средину спровести у складу са:

1) Законом о заштити животне средине;

2) Законом о процени утицаја на животну средину;

3) Правилником о садржини студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/05);

4) Уредбом о утврђивању Листе пројекта за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 114/08).

Студијом о процени утицаја пројекта на животну средину потребно је испитати могуће ефекте изградње и функционисања саобраћајнице на врсте угрожених дивљих биљака и животиња и на станишта која евентуално буду идентификована на коридору и у непосредној непосредној близини, као и у кориту реке Саве и утврдити конкретне мере њихове заштите као и ближе мере заштите осталих природних вредности које се установе у појасу пута и његовом непосредном окружењу.

У циљу превентивне заштите непокретних културних добара извршити археолошко рекогносцирање. На основу археолошког рекогносцирања, односно детаљног површинског прегледа терена, потребно је према потреби заштитна археолошка истраживања на археолошким локалитетима на коридору и његовој непосредној околини, као и на другим деловима трасе пута у извођачком (путном) појасу и на позајмиштима и депонијама земље и другог материјала. Археолошко рекогносцирање спровести у току израде техничке документације или у другој одговарајућој фази пројекта пута, а у склопу прибављања ближих услова чувања, одржавања и коришћења за потенцијално угрожене археолошке локалитете на траси пута од надлежних завода за заштиту споменика културе. На основу рекогносцирања утврдити, између осталог, методе и обим неопходних заштитних археолошких истраживања.

3. ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОЈЕКТИ

Изградња планиране Брзе саобраћајнице може да се реализује:

1) фазно по деоницама, утврђеним овим просторним планом, или које ће бити утврђене техничком документацијом;

2) фазно у погледу изградње пута у попречном профилу – изградња у полупрофилу, као прве фазе и у пуном профилу као друге и коначне фазе.

Приоритети у имплементацији Просторног плана до краја 2027. године су:

1) израда и ревизија техничке документације на нивоу студије оправданости са идејним пројектом (у целини или по деоницама);

2) израда и техничка контрола пројекта за грађевинску дозволу и израда пројекта за извођење (у целини или по деоницама);

3) решавање имовинско правних односа;

4) изградња деоница пута, у складу са динамиком коју опредељују министарство надлежно за саобраћај и инфраструктуру и ЈП „Путеви Србије”.

4. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ

Основне мере и инструменти за имплементацију планских решења и смерница овог просторног плана су:

1) планско-програмске мере и инструменти:

(1) израда студије оправданости са идејним пројектом;

(2) израда пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење;

(3) израда урбанистичког пројекта за локацију одморишта;

(4) израда по потреби пројеката парцелације и препарцелације, израда пројеката геодетског обележавања и израда елабората за експропријацију непокретности, по фазама и др.;

2) организационе мере и инструменти:

(1) обезбеђење мера појачаног надзора урбанистичке и грађевинске инспекције ради контроле коришћења, спречавања изградње нових и озакоњења постојећих објеката на простору јавне намене планираном за коридор пута и регулацију водотокова, до његовог привођења планираној намени;

(2) надлежно ЈП „Путеви Србије” утврдиће и обавестити надлежне градске и општинске службе о критеријумима за финансијско и материјално обештећење код преузимања непокретности, ограничења права својине и штета насталих при извођењу радова на изградњи трасе и објеката пута;

(3) стручне службе надлежних јединица локалне самоуправе информисаће, путем оглашавања у средствима јавног информисања, локалну заједницу о донетим програмима из алинеје друге ове тачке, давати упутства о правима и обавезама власника и корисника обухваћених непокретности и друга потребна обавештења у вези са имплементацијом Просторног плана;

(4) надлежно ЈП „Путеви Србије” обезбедиће мониторинг животне средине и буке у коридору пута и др.