ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ЗА МРЕЖУ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИХ ВОДОВА НА ПОТЕСУ ХЕ ЂЕРДАП 1, ТЕ "ДРМНО", ПРОИЗВОДНИ РУДАРСКИ СИСТЕМИ У МАЈДАНПЕКУ И БОРУ

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Изради Просторног плана подручја посебне намене за мрежу електроенергетских водова на потесу ХЕ Ђердап 1, ТЕ "Дрмно", производни рударски системи у Мајданпеку и Бору (у даљем тексту: Просторни план) приступило се на основу Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене за мрежу електроенергетских водова на потесу ХЕ Ђердап 1, ТЕ "Дрмно", производни рударски системи у Мајданпеку и Бору ("Службени гласник РС”, број 71/23) и Одлуке о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене за мрежу електроенергетских водова на потесу ХЕ Ђердап 1, ТЕ "Дрмно", производни рударски системи у Мајданпеку и Бору на животну средину ("Службени гласник РС”, број 42/23).

Планирање, коришћење, уређење и заштита простора засниваће се на начелима уређења и коришћења простора утврђеним чланом 3. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12 – УС, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21 и 62/23), као и Закону о енергетици ("Службени гласник РС", бр. 145/14, 95/18 – др. закон, 40/21, 35/23 – др. закон и 62/23), Законом о заштити животне средине ("Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС, 14/16, 76/18 и 95/18 – др. закон), Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10), Правилником о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања ("Службени гласник РС”, број 32/19) и другим законима Републике Србије којима се дефинишу и одређују услови, начин и садржај израде планске, развојне и техничке документације.

Садржина Просторног плана дефинисана је одредбама члана 22. Закона о планирању и изградњи, као и члана 12. став 1. тачка 5) и чл. 13–20. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања. Садржај текстуалног дела Просторног плана, као и садржај и број рефералних карата прилагођени су предмету посебне намене Просторног плана.

Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене за мрежу електроенергетских водова на потесу ХЕ Ђердап 1, ТЕ "Дрмно", производни рударски системи у Мајданпеку и Бору на животну средину, саставни је део документационе основе Просторног плана.

Просторни план је урађен у ГИС окружењу и база просторних података је његова саставни део.

Просторним планом ствара се плански основ за спровођење, израду техничке документације, прибављање дозвола у складу са законом, односно стварање услова за изградњу далековода.

Непосредни предмет Просторног плана је обезбеђење планског основа за изградњу нове трансформаторске станице (ТС) 400/110 kV "Бор 6" југоисточно од постојеће ТС 400/110 kV "Бор 2", других планираних трафостаница и објеката, као и за формирање нове мреже далековода (ДВ) изградњом нових далековода и реконструкцијом постојећих ДВ 110 kV и 400 kV.

Постојећи преносни системи у региону Бора нису у стању да обезбеде потребну снагу за објекте предузећа Serbia ZiJin Cooper d.o.o. Bor и Serbia ZiJin Mining d.o.o. Према урађеној "Студији прикључења објекте компанија Serbia ZiJin Cooper d.o.o. Bor и Serbia ZiJin Mining d.o.o. на преносни систем Србије – системски део" ("Електропривреда Србије" АД Београд април 2022) предвиђено је седам нових високонапонских постројења 110/10 kV за индустријске потребе поменутих предузећа уз неопходну изградњу и нове трафостанице 400/110 kV "Бор 6" преко које би се повезала планирана постројења 110/10 kV на електропреносни систем Србије.

Отварање нових рударских копова и пратећих објеката на територији Републике Србије, у региону Бора, под окриљем кинеске компаније "ZiJin", предвиђа преко 150 МW новог конзума у поменутој области, што, у циљу гарантовања поузданог напајања ових осетљивих потрошача електричном енергијом, изискује адекватна ојачања преносног система.

Прва од поменутих активности на предметном подручју односи се на изградњу нове ТС 400/110 kV "Бор 6" и увођење постојећих далековода 400 kV по принципу "улаз–излаз" и изградњу нових водова 400 kV за наведену планирану ТС.

Према "Пројекту повећања преносних капацитета борског региона", који се води као пројекат од посебног значаја за Републику Србију, предвиђено је следеће: Изградња ТС 400/110 kV "Бор 6" и изградњу мреже ДВ 400 kV која настаје на следећи начин:

1) расецањем постојећег ДВ 400 kV бр. 401/2 РП Дрмно – РП Ђердап 1 и његовим увођењем као два једносистемска ДВ 400 kV у ТС "Бор 6" и ТС "Бор 2", при чему би се формирали ДВ 400 kV ТС "Бор 2" – РП Дрмно и ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – РП Ђердап 1);

2) расецањем постојећег ДВ 400 kV бр. 402 ТС "Бор 2" – РП Ђердап 1 и његовим увођење као два једносистемска ДВ 400 kV у ТС "Бор 6", при чему би се формирали ДВ 400 kV ТС Бор 2 – ТС "Бор 6" и ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – РП Ђердап 1;

3) расецањем постојећег ДВ 400 kV бр. 403 ТС "Бор 2" – ТС Ниш 2 и његовим увођењем по трасама два једносистемска ДВ 400 kV у ТС "Бор 6", при чему би се формирали ДВ 400 kV ТС Бор 2 – ТС "Бор 6" и ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – ТС Ниш 2.

Закључком Владе 05 Број: 312-01-01352/2021-04 од 8. децембра 2021. године предвиђа се расецање постојећег далековода ДВ 400 kV број 401/2 и његово увођење по трасама два једносистемска 400 kV далековода у ТС "Бор 6" и ТС "Бор 2".

Просторни план биће заснован на планској, студијској и другој документацији, резултатима досадашњих истраживања и важећим документима у Републици Србији. Саставни део Просторног плана чини и Извештај о стратешкој процена утицаја Просторног плана на животну средину.

Овај просторни план представља плански основ за усклађивање планских решења просторних планова јединица локалних самоуправа града Бора, града Зајечара и општина Неготин, Мајданпек и Кучево, на чијим територијама се успостављају коридори и граде планирани далеководи ДВ 400 kV, 110 kV и 35 kV и трансформаторске станице ТС 400/110 kV, ТС 110/10 kV и ПРП 110 kV и 35 kV.

За израду Просторног плана коришћена је следећа документација од значаја за утврђивање планских решења и пропозиција:

1) "Анализа могућности развоја преносне мреже за потребе развоја рударских капацитета компаније Serbia ZiJin Copper д.o.o. Бор”, Извештај број 1 – Анализа потенцијалних коридора далековода, Ревизија E, EE-622-22-K00-С00, (Elem & Elgo d.o.o, Београд, сепембар 2023);

2) "Идејно решење за Трансформаторску станицу ТС 400/110 kV "Бор 6”" (Global Substation Solutions Београд, март 2024);

3) "Идејно решење за ДВ 110 kV ТС "Бор 6” – ТС "Бор 8”, вод 1 и ДВ 2x110 kV ТС "Бор 6” – ТС "Бор 8”, вод 2”" (Global Substation Solutions Београд, септембар 2023);

4) "Идејно решење за ДВ 110 kV ТС "Бор 6 – ТС "Бор 9”, вод 1 и ДВ 2x110 kV ТС "Бор 6” – ТС "Бор 9”, вод 2”" (Global Substation Solutions Београд, септембар 2023);

5) "Идејно решење за Трансформаторску станицу ТС 110/10 kV "Бор 8”" (Global Substation Solutions Београд, септембар 2023);

6) "Идејно решење за Трансформаторску станицу ТС 110/10 kV "Бор 9”" (Global Substation Solutions Београд, септембар 2023);

7) "Идејно решење за Трансформаторску станицу ТС 110/10 kV "Бор 7” и припадајући 110 kV кабловски вод" (Global Substation Solutions Београд, децембар 2023);

8) "Идејно решење за ДВ 110 kV ПРП "Велики Кривељ 2” – ТС "Јама Рудник”, вод 1 и вод 2”" (Global Substation Solutions Београд, октобар 2023);

9) "Идејно решење за Трансформаторску станицу ТС 110/10 kV "Јама Рудник”" (Global Substation Solutions Београд, август 2023);

10) "Идејно решење ДВ 400 kV бр. 402 "ТС Бор 2 – РП Ђердап 1”, увођење у ТС "Бор 6” и ДВ 400 kV бр.403 "ТС Бор 2 – ТС Ниш 2”, увођење у ТС" Бор 6”" (IEE Consult s.e. d.o.o. Нови Сад, децембар 2023);

11) "Идејно решење ДВ 400 kV бр. 401/2 "РП Дрмно – РП Ђердап 1”, увођење у планирану ТС "Бор 6"" (Електроисток Пројектни Биро, Београд, јануар 2024);

12) "Идејно решење ДВ 400 kV бр. 401/2 "РП Дрмно – РП Ђердап 1”, увођење у ТС Бор 2”" (Elem & Elgo d.o.o, Београд, фебруар 2024);

13) "Идејно решење за ДВ 2х110 kV ТС "Бор 6” – ПРП "Велики Кривељ 2”" (Elem & Elgo d.o.o. Београд, децембар 2023);

14) "Идејно решење за ДВ 2х110 kV ТС "Бор 6” – ПРП "Бор 5”" (Elem & Elgo d.o.o. Београд, децембар 2023);

15) "Идејно решење за ДВ 2х110 kV ТС "Бор 2” – ПРП "Велики Кривељ 2”" (Elem & Elgo d.o.o. Београд, децембар 2023);

16) "Идејно решење за ДВ 2х110 kV ТС "Бор 2” – ПРП "Бор 5”" (Elem & Elgo d.o.o. Београд, децембар 2023);

17) "Идејно решење за Прикључно разводно постројење 35 kV "Бор IV”"(Global Substation Solutions Београд, април 2024);

18) "Идејно решење ДВ 110 kV бр.1166/1 "РП Ђердап 1 – ПРП Велики Кривељ 2”" (Elem & Elgo d.o.o. Београд, април 2024);

19) "Идејно решење ДВ 110 kV бр. 147/2 ТС "Бор 2” – ТС "Неготин”" (Elem & Elgo d.o.o. Београд, април 2024);

20) "Идејно решење ДВ 110 kV за потребе СЕ Соларина” (Elem & Elgo d.o.o. Београд, април 2024).

I. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. Обухват и опис граница подручја просторног плана

Одлуком о изради Просторног плана подручја посебне намене за мрежу електроенергетских водова на потесу ХЕ Ђердап 1, ТЕ "Дрмно”, производни рударски системи у Мајданпеку и Бору дата је прелиминарна граница обухвата Просторног плана, која је прецизније утврђена Просторним планом тако да обухвата простор који је у непосредној физичкој и функционалној вези са планираним мрежама далековода на деловима територија градова Бор и Зајечар и општина Кучево, Мајданпек и Неготин. (Табела 1. и Слика 1):

1) на територији града Бора, целе катастарске општине Бор I, Бор II, Доња Бела Река, Кривељ, Горњане, Оштрељ и Слатина;

2) на територији града Зајечара, целе катастарске општине Глоговица, Дубочане, Мала Јасикова и Салаш (Салаш варош и Салаш село) и Николичево;

3) на територији општине Кучево, цела катастарска општина Гложане;

4) на територији општине Мајданпек, целе катастарске општине Влаоле, Дебели Луг, Јасиково, Лесково, Мајданпек;

5) на територији општине Неготин, целе катастарске општине Видровац, Јасеница, Карбулово, Милошево, Неготин, Сиколе I, Трњане, Шаркамен, Штубик I и Штубик II.

Слика 1. Обухват Просторног плана и подручја посебне намене

Граница Просторног плана обухвата локације планираних TС 400/110 kV, ПРП 35 kV, ТС 110/10 kV и коридоре једносистемских ДВ 400 kV, једносистемских и двосистемских ДВ 110 kV и кабловских водова 110 kV и 35 kV.

Укупна површина Просторног плана је око 1.156 km2, подручје посебне намена обухвата око 1.980 ha, док је површина подручја детаљне регулације око 1.970 ha.

Табела 1. Обухват подручја Просторног плана и посебне намене простора

1.1. Положај и основне одлике подручја
Просторног плана

Подручје Просторног плана простире се на деловима територија градова Бор и Зајечар као и општина Неготин, Кучево и Мајданпек. Обухвата 28 целих катастарских општина у којима је према подацима пописа 2022. године живело око 61.000 становника (што је за 12.500 становника мање у односу на податке из Пописа 2011. године) са просечном густином насељености од око 50 становника по km2.

У намени простора доминирају шуме, шумско земљиште и други вегетацијом обрасли терени са око 74354 ha (64,3%), посебно листопадне шуме, затим пољопривредно земљиште са око 34.612 ha (29,9%), док најмању површину заузимају антропогени терени у функцији насеља и инфраструктуре са око 6576 ha (5,7%) и водене површине и влажна станишта са око 40 ha (мање од 1%). Положај коридора планираних далековода је такав да је избегнут пролазак кроз густо насељена подручја.

Значајни водотоци I реда су: Бела река, Брестовачка река, Јасеничка река, Пек. Значајни водотоци II реда су Ваља Маре, Велики Пек, Глоговачка река, Замна, Козјачка река, Кривељска река, Сиколска река и Шашка река.

Заштићена подручја природе на овом подручју су делови Националног парка "Ђердап" и Геопарка "Ђердап", строги резерват природе "Мустафа" и "Фељешана", затим споменици природе "Прераст Шупља Стена", "Тунелска пећина прераст у кањону Замне" и др. Коридори планираних далековода не угрожавају просторне целине заштићених природних вредности.

Путну мрежу на територији Просторног плана, према Уредби о категоризацији државних путева ("Службени гласник РС”, бр. 87/23 и 24/24), чине следећи државни путеви (у даљем тексту ДП):

1) ДП IБ реда број 33 деоница Кучево–Мајданпек до Неготина; број 35 деоница од Кладова–Неготин до Салаша (Рготина) и број 37 деоница Брестовац–Бор–Вражогрнац (Бор);

2) ДП IIA реда број 161 деоница Жагубица – Борско језеро; број 164 деоница Дебели Луг – Мајданпек – Доњи Милановац; број 165 деоница Милошева Кула – Заграђе и број 166 деоница Бор–Заграђе;

3) ДП IIБ реда број 393 деоница Јасиково–Влаоле–Кривељ, број 397 деоница Слатина–Штубик; број 398 деоница Салаш–Лука; број 399 деоница Плавна–Сиколе–Салаш и број 400 деоница Неготин–Радујевац.

Постојећа регионална пруга Смедерево (Мала Крсна) – Зајечар (Вражогрнац) пролази кроз део подручја Просторног плана.

Снабдевање електричном енергијом врши се преко преносног система "Електромрежа Србије" АД системом мреже далековода и објеката у функцији електроснабдевања, обједињеног у електроенергетски систем Републике Србије. Трасе далековода које се налазе у обухвату Просторног плана су: ДВ број 401/2 (ТЕ "Дрмно" сабирнице 400 kV – ХЕ "Ђердап" сабирнице 400 kV (Надземни AlČe 2x490 400 kV – 150.951 km, Надземни AlMg1Ec 967 400 kV – 3,14 km) и ДВ број 402 (ХЕ "Ђердап" сабирнице 400 kV – ТС "Бор 2" сабирнице 400 kV (Надземни AlČe 2x490 400 kV – 82.871 km) значајан је и ДВ број 403 (ТС "Бор 2" сабирнице 400 kV – ТС Ниш 2 сабирнице 400 kV секција 1 (Надземни AlČe 2x482 400 kV – 98.709 km). Затим, ДВ број 122Б (ТС Петровац – ТС "Бор 1"), број 122А/5 (ТС Француске бараке – ТС "Бор 1"), број 122А/6 (ТС Жагубица – ТС Француске бараке), број 128/1 (ТС Мајданпек 1 – ТС Мајданпек 2), број 128/2 (ТС Мајданпек 2 – ТС Мајданпек 3), број 128/3 (ТС Мајданпек 3 ТС Нересница), број 147/2 (ТС "Бор 2" – ТС Неготин), број 148/1 (ТС "Бор 1" – ТС "Бор 2"), број 148/4 (ТС "Бор 2" – ПРП "Бор 4"), број 148/5 (ПРП "Бор 4" – ТС Зајечар 2), број 150 (ТС "Бор 1" – ТС Мајданпек 1), број 167 (ТС "Бор 2" – ТС "Бор 3"), број 169/1 (ТС "Бор 2" – ПРП "Бор 5"), број 169/2 (ПРП "Бор 5" – ТС "Бор 3"), и број 177/1 (ТС "Бор 2" – ПРП Велики Кривељ 2), 177/2 ПРП Велики Кривељ 2 – ТС Мајданпек 2), број 1150/1 (ТС Бор 2 – ПРП Велики Кривељ 2), број 1150/2 (ПРП Велики Кривељ 2 – ТС Велики Кривељ), број 1166/1 (РП Ђердап – ПРП Велики Кривељ 2), број 1166/2 (ПРП Велики Кривељ 2 – ТС Велики Кривељ) број 1241 (ТС Мајданпек 2 – ТС Мосна), број 1268АБ (ТС "Бор 1" – ТС "Бор 2").

Већи део подручја Просторног плана преклапа се са зонама постојеће експлоатације минералних сировина борског и мајданпечког басена. Значајна експлоатациона поља, су: лежиште Чукару Пеки (бакар и злато), Церово цементација, Велики Кривељ, Мали Кривељ, Мајданпек (бакар), Кривељски камен, Заграђе код Бора (кречњак) и део Доња Бела Река (кварцни пешчар).

На подручју Просторног плана нема развијене гасоводне мреже, али се планира изградња мреже система гасовода високог притиска Параћин–Зајечар–Неготин–Прахово са одвојцима ка Бору, односно ка Књажевцу и Сврљигу, који тангира источну границу подручја Просторног плана.

На Подручју плана регистрованo je 12 непокретних културних добара (у даљем тексту: НКД), од тога девет споменика културе, два археолошка налазишта и једно знаменито место.

1.2. Посебне намене подручја Просторног плана

Подручје посебне намене у ужем смислу представљају коридори далековода и припадајуће трафостанице који се формирају у сврху обезбеђивања услова за изградњу, експлоатацију и заштиту планираних TС 400/110 kV ПРП и 35 kV, ТС 110/10 kV, једносистемских ДВ 400 kV и једносистемских и двосистемских далековода 110 kV и кабловских водова 110 kV и 35 kV.

Поред ове посебне намене, у обухвату Просторног плана су делови територија које су у функцији других посебних намена простора, и то: Геопарк и Национални парк "Ђердап”, подручја експлоатација минералних сировина у Борско-мајданпечком рударском басену, делови коридора планираних инфраструктурних система државних путева I реда на правцима Голубац – Доњи Милановац – Брза Паланка – Кладово/Неготин, затим Марковац–Бор и Параћин–Зајечар–Неготин, као и мреже магистралних и разводних гасовода источне Србије.

1.3. Граница и обухват појаса детаљне регулације са појасима заштите

Граница детаљне регулације Просторног плана одређена је следећим координатама преломних тачака (редни број тачке, Х координата, Y координата, са тачношћу која одговара класи размере катастарско-топографске подлоге) и приказана је бројевима Карти детаљне регулације Просторног плана са елементима спровођења (тачке од 1 до 425): 1. 7593796, 4876536; 2. 7593657, 4876536; 3. 7593657, 4876740; 4. 7593796, 4876740; 5. 7593796, 4876536; 6. 7589174, 4881787; 7. 7589183, 4881801; 8. 7589219, 4881823; 9. 7589220, 4881821; 10. 7589220, 4881821; 11. 7591312, 4879153; 12. 7591260, 4879029; 13. 7590974, 4878931; 14. 7590607, 4878919; 15. 7590337, 4879318; 16. 7590420, 4879374; 17. 7590659, 4879021; 18. 7590956, 4879030; 19. 7591312, 4879153; 20. 7588530, 4885657; 21. 7588558, 4885634; 22. 7588598, 4885571; 23. 7588655, 4885537; 24. 7588623, 4885483; 25. 7588619, 4885472; 26. 7588457, 4885571; 27. 7588465, 4885589; 28. 7591700, 4878796; 29. 7591579, 4878781; 30. 7591239, 4879000; 31. 7591260, 4879029; 32. 7591312, 4879153; 33. 7591313, 4879157; 34. 7591326, 4879208; 35. 7591326, 4879225; 36. 7591352, 4879216; 37. 7591790, 4878939; 38. 7591700, 4878796; 39. 7589053, 4881680; 40. 7589062, 4881665; 41. 7589080, 4881620; 42. 7589111, 4881591; 43. 7589011, 4881656; 44. 7590269, 4879492; 45. 7590277, 4879509; 46. 7590268, 4879503; 47. 7590362, 4879681; 48. 7590601, 4879579; 49. 7590600, 4879566; 50. 7590591, 4879552; 51. 7590585, 4879530; 52. 7590585, 4879529; 53. 7590543, 4879450; 54. 7590535, 4879445; 55. 7590523, 4879436; 56. 7590526, 4879417; 57. 7590503, 4879374; 58. 7590470, 4879390; 59. 7589257, 4881794; 60. 7589277, 4881772; 61. 7589292, 4881778; 62. 7589418, 4881723; 63. 7589444, 4881722; 64. 7589495, 4881674; 65. 7589596, 4881814; 66. 7589497, 4882003; 67. 7589507, 4882011; 68. 7589489, 4882030; 69. 7589490, 4882044; 70. 7589504, 4882056; 71. 7589492, 4882083; 72. 7589533, 4882116; 73. 7589568, 4882110; 74. 7589614, 4882196; 75. 7589594, 4882199; 76. 7589594, 4882210; 77. 7589622, 4882214; 78. 7589628, 4882221; 79. 7589634, 4882215; 80. 7589628, 4882206; 81. 7589655, 4882204; 82. 7589664, 4882207; 83. 7589683, 4882179; 84. 7589811, 4882126; 85. 7589816, 4882140; 86. 7589783, 4882216; 87. 7589849, 4882243; 88. 7589890, 4882158; 89. 7589875, 4882151; 90. 7589860, 4882114; 91. 7589865, 4882104; 92. 7589861, 4882094; 93. 7589819, 4882111; 94. 7589807, 4882108; 95. 7589623, 4882183; 96. 7589577, 4882099; 97. 7589535, 4882103; 98. 7589504, 4882076; 99. 7589517, 4882050; 100. 7589502, 4882037; 101. 7589521, 4882016; 102. 7589520, 4882004; 103. 7589508, 4881995; 104. 7589609, 4881818; 105. 7589500, 4881660; 106. 7589489, 4881660; 107. 7589436, 4881710; 108. 7589418, 4881710; 109. 7589289, 4881765; 110. 7589276, 4881753; 111. 7589235, 4881719; 112. 7589217, 4881728; 113. 7589170, 4881691; 114. 7589128, 4881695; 115. 7589072, 4881644; 116. 7589070, 4881655; 117. 7589121, 4881702; 118. 7589131, 4881705; 119. 7589163, 4881698; 120. 7589214, 4881738; 121. 7593594, 4876572; 122. 7593432, 4876813; 123. 7592833, 4876994; 124. 7592903, 4876850; 125. 7592836, 4876262; 126. 7592794, 4876814; 127. 7592199, 4877811; 128. 7591351, 4878228; 129. 7591232, 4878730; 130. 7591349, 4878930; 131. 7591487, 4878840; 132. 7591426, 4878678; 133. 7591518, 4878342; 134. 7592322, 4877946; 135. 7592903, 4877089; 136. 7593504, 4876907; 137. 7593652, 4876685; 138. 7593657, 4876685; 139. 7593657, 4876568; 140. 7592840, 4876197; 141. 7592811, 4876252; 142. 7592941, 4876326; 143. 7592963, 4876340; 144. 7593018, 4876357; 145. 7593010, 4876330; 146. 7593005, 4876305; 147. 7593035, 4876254; 148. 7593058, 4876251; 149. 7593066, 4876223; 150. 7593045, 4876182; 151. 7593029, 4876180; 152. 7593014, 4876159; 153. 7593006, 4876134; 154. 7592985, 4876097; 155. 7592957, 4876104; 156. 7592937, 4876107; 157. 7592848, 4876111; 158. 7592845, 4876181; 159. 7592833, 4876176; 160. 7592840, 4876197; 161. 7562633, 4923159; 162. 7563105, 4922332; 163. 7565366, 4920899; 164. 7566063, 4919842; 165. 7567584, 4918810; 166. 7567961, 4918522; 167. 7569147, 4918159; 168. 7569605, 4918191; 169. 7570925, 4917135; 170. 7571463, 4916986; 171. 7572492, 4916496; 172. 7573104, 4915508; 173. 7573479, 4913932; 174. 7573722, 4913123; 175. 7573770, 4912082; 176. 7573909, 4911743; 177. 7573322, 4909961; 178. 7573707, 4909318; 179. 7575077, 4907927; 180. 7576306, 4906183; 181. 7576365, 4904934; 182. 7576488, 4904374; 183. 7576625, 4904167; 184. 7577649, 4903636; 185. 7578255, 4903010; 186. 7578795, 4902513; 187. 7580031, 4900813; 188. 7580430, 4899153; 189. 7580789, 4898365; 190. 7581506, 4895794; 191. 7583253, 4894310; 192. 7584354, 4893091; 193. 7585079, 4891192; 194. 7585324, 4890924; 195. 7586217, 4889704; 196. 7587258, 4888701; 197. 7587919, 4887101; 198. 7588203, 4885872; 199. 7588399, 4885463; 200. 7588465, 4885565; 201. 7588604, 4885472; 202. 7588615, 4885294; 203. 7588788, 4885101; 204. 7588928, 4884590; 205. 7589755, 4883662; 206. 7589755, 4883577; 207. 7590319, 4883024; 208. 7590493, 4883180; 209. 7590890, 4882734; 210. 7592066, 4881440; 211. 7592367, 4880914; 212. 7592230, 4880444; 213. 7592486, 4880091; 214. 7593380, 4879347; 215. 7594729, 4878970; 216. 7595690, 4879051; 217. 7596114, 4879412; 218. 7596285, 4880058; 219. 7595867, 4881792; 220. 7595914, 4883149; 221. 7596716, 4883707; 222. 7596768, 4883633; 223. 7596002, 4883101; 224. 7595957, 4881801; 225. 7596315, 4880321; 226. 7596647, 4880817; 227. 7596934, 4880991; 228. 7597377, 4881075; 229. 7600092, 4882626; 230. 7600203, 4884959; 231. 7601004, 4886122; 232. 7604040, 4887169; 233. 7604938, 4888634; 234. 7604500, 4891591; 235. 7606664, 4893494; 236. 7607642, 4895237; 237. 7606350, 4899937; 238. 7605194, 4903485; 239. 7604400, 4905550; 240. 7604529, 4906220; 241. 7604496, 4907938; 242. 7604839, 4908610; 243. 7604931, 4908571; 244. 7604596, 4907915; 245. 7604629, 4906212; 246. 7604503, 4905560; 247. 7605288, 4903518; 248. 7606445, 4899965; 249. 7607750, 4895223; 250. 7606743, 4893430; 251. 7604607, 4891552; 252. 7605042, 4888613; 253. 7604106, 4887087; 254. 7601067, 4886038; 255. 7600302, 4884925; 256. 7600189, 4882499; 257. 7602555, 4883824; 258. 7606155, 4888021; 259. 7609053, 4893534; 260. 7609810, 4895980; 261. 7609847, 4896007; 262. 7610750, 4896677; 263. 7614211, 4897678; 264. 7616807, 4897826; 265. 7619408, 4901687; 266. 7623297, 4902162; 267. 7623630, 4901661; 268. 7623614, 4901550; 269. 7623535, 4901562; 270. 7623547, 4901642; 271. 7623257, 4902076; 272. 7619454, 4901612; 273. 7616851, 4897749; 274. 7614224, 4897598; 275. 7610786, 4896604; 276. 7609894, 4895942; 277. 7609879, 4895931; 278. 7609127, 4893503; 279. 7606222, 4887976; 280. 7602606, 4883761; 281. 7596987, 4880613; 282. 7596650, 4879912; 283. 7596609, 4879901; 284. 7596600, 4879867; 285. 7596507, 4879525; 286. 7596426, 4879227; 287. 7596107, 4878901; 288. 7595821, 4878609; 289. 7595462, 4878556; 290. 7595228, 4878521; 291. 7596753, 4877172; 292. 7597079, 4876036; 293. 7596227, 4874422; 294. 7596134, 4872223; 295. 7596034, 4871987; 296. 7596083, 4871805; 297. 7595986, 4871779; 298. 7595928, 4871994; 299. 7596035, 4872246; 300. 7596128, 4874448; 301. 7596971, 4876047; 302. 7596665, 4877117; 303. 7595206, 4878407; 304. 7593124, 4878971; 305. 7592601, 4879306; 306. 7591869, 4879101; 307. 7591352, 4879216; 308. 7591360, 4879247; 309. 7591240, 4879454; 310. 7591061, 4879482; 311. 7590697, 4879696; 312. 7590581, 4879691; 313. 7590534, 4879613; 314. 7590339, 4879687; 315. 7590395, 4879810; 316. 7590193, 4880143; 317. 7589860, 4880491; 318. 7589689, 4881038; 319. 7589236, 4881314; 320. 7589050, 4881447; 321. 7588976, 4881550; 322. 7589011, 4881656; 323. 7589241, 4881446; 324. 7589552, 4881246; 325. 7589838, 4881109; 326. 7589965, 4880555; 327. 7590481, 4880243; 328. 7590692, 4880248; 329. 7590902, 4880058; 330. 7591697, 4880531; 331. 7591878, 4881287; 332. 7590413, 4882753; 333. 7590197, 4882860; 334. 7588887, 4884189; 335. 7588594, 4884684; 336. 7588629, 4884577; 337. 7588545, 4884387; 338. 7588440, 4884390; 339. 7588519, 4884589; 340. 7588391, 4884995; 341. 7588277, 4885265; 342. 7588336, 4885362; 343. 7588108, 4885839; 344. 7587824, 4887070; 345. 7587173, 4888644; 346. 7586141, 4889638; 347. 7585247, 4890861; 348. 7584992, 4891139; 349. 7584268, 4893037; 350. 7583183, 4894238; 351. 7581418, 4895738; 352. 7580695, 4898331; 353. 7580335, 4899120; 354. 7579938, 4900770; 355. 7578720, 4902446; 356. 7578185, 4902938; 357. 7577589, 4903554; 358. 7576557, 4904091; 359. 7576394, 4904334; 360. 7576266, 4904921; 361. 7576208, 4906149; 362. 7574999, 4907863; 363. 7573627, 4909256; 364. 7573213, 4909949; 365. 7573802, 4911739; 366. 7573671, 4912060; 367. 7573623, 4913106; 368. 7573383, 4913906; 369. 7573010, 4915469; 370. 7572422, 4916419; 371. 7571427, 4916892; 372. 7570879, 4917045; 373. 7569573, 4918089; 374. 7569135, 4918057; 375. 7567915, 4918432; 376. 7567526, 4918728; 377. 7565991, 4919770; 378. 7565294, 4920827; 379. 7563031, 4922260; 380. 7562555, 4923095; 381. 7561071, 4923733; 382. 7561111, 4923825; 383. 7562633, 4923159; 384. 7592098, 4880438; 385. 7591175, 4879992; 386. 7591145, 4879899; 387. 7591241, 4879731; 388. 7591320, 4879713; 389. 7591417, 4879546; 390. 7591426, 4879530; 391. 7591524, 4879534; 392. 7592092, 4879560; 393. 7592834, 4879685; 394. 7592420, 4880029; 395. 7592116, 4880447; 396. 7592098, 4880438; 397. 7592664, 4879575; 398. 7592100, 4879480; 399. 7591527, 4879455; 400. 7591471, 4879452; 401. 7591608, 4879215; 402. 7591837, 4879362; 403. 7592664, 4879575; 404. 7590830, 4880015; 405. 7590662, 4880167; 406. 7590459, 4880163; 407. 7590044, 4880414; 408. 7590257, 4880192; 409. 7590485, 4879815; 410. 7590566, 4879822; 411. 7590621, 4879890; 412. 7590830, 4880015; 413. 7588552, 4884380; 414. 7588607, 4884298; 415. 7588597, 4884281; 416. 7588580, 4884274; 417. 7588519, 4884237; 418. 7588506, 4884253; 419. 7588486, 4884252; 420. 7588467, 4884281; 421. 7588436, 4884307; 422. 7588411, 4884311; 423. 7588403, 4884341; 424. 7588424, 4884384; 425. 7588552, 4884380.

Границом детаљне регулације Просторног плана обухваћене су у целости и делом следеће катастарске парцеле, приказане према јединицама локалне самоуправе и катастарским општинама.

Табела 2. Списак катастарских парцела по катастарским општинама на територији града Бора

Табела 3. Списак катастарских парцела по катастарским општинама на територији града Зајечара

Табела 4. Списак катастарских парцела по катастарским општинама у општини Кучево

Табела 5. Списак катастарских парцела по катастарским општинама у општини Мајданпек

Табела 6. Списак катастарских парцела по катастарским општинама у општини Неготин

У обухвату Просторног плана, односно у коридорима планираних далековода успостављају се следеће зоне/појаси:

ЗАШТИТНА ЗОНА, коју чини простор ширинe:

1) 100 m за ДВ 400 kV (по 50 m од подужне осе коридора ДВ);

2) 80 m за ДВ 110 kV (по 40 m од подужне осе коридора ДВ);

3) 10 m за три КБ 110 kV (по 5 m од подужне осе од трасе KБ);

4) 5 m за један КБ 110 kV (по 2,5 m од подужне осе од трасе KБ);

5) 3 m за два КБ 35 kV (по 1,5 m од подужне осе од трасе KБ).

Приликом паралелног вођења два, три и више ДВ 400 kV и 110 kV, где су због конфигурације терена, напонског нивоа далековода, висине стубова, као и осталих елемената далековода међусобна растојања различита, спољна граница заштитне зона се одређује као збир свих међусобних прописаних удаљености далековода у коридору.

За заштитне зоне се утврђују посебна правила коришћења и правила уређења у циљу, превентивног, техничког обезбеђења планираних далековода и заштите окружења од њиховог могућег утицаја.

У оквиру заштитне зоне, након изградње ДВ, успостављају се заштитни појасеви са обе стране водова, у ширини од по 30 m од крајњег фазног проводника за ДВ 400 kV, ширини од по 25 m од крајњег фазног проводника за ДВ 110 kV и ширини од по 2 m од ивицa рова КБ 110 kV (у складу са одредбама члана 218. Закона о енергетици). Границе заштитних зона представља уједно и границу детаљне регулације овог просторног плана.

ИЗВОЂАЧКИ ПОЈАС, који се налази у оквиру заштитне зоне, и чини га простор ширине до 40 m за ДВ 400 kV и 20 m за ДВ 110 kV (по 20 и 10 m од подужне осе коридора ДВ), и у којем се овим просторним планом утврђују посебна правила коришћења и правила уређења за потребе изградње, одржавања и надзора ДВ.

У случају непредвиђених геотехничких и других ограничења на терену, обухват границе Просторног плана и појас детаљне регулације омогућавају усаглашавање позиције далековода, трафостаница, прикључно разводних постројења, кабловских водова и сопствене потрошње трафостаница са стањем на терену кроз израду техничке документације.

2. Обавезе, услови и смернице из Просторног плана Републике Србије и других развојних докумената

2.1. Закон о Просторном плану Републике Србије за период од 2010. до 2020. године ("Службени гласник РС", број 88/10)

Законом о Просторном плану Републике Србије за период од 2010. до 2020. године, утврђено је да је основни циљ развоја енергетске инфраструктуре активно учешће Републике Србије у планирању и изградњи стратешке – регионалне и паневропске енергетске инфраструктуре за пренос електричне енергије, као и поуздано и сигурно снабдевања домаћих потрошача. Изградња нових електроенергетских водова и трансформаторских станица и нових интерконективних веза са суседним државама један од оперативних циљева развоја енергетике.

Концепција просторног развоја у сектору електропреноса – развој преносне мреже мора да прати растуће потребе за електричном енергијом у Републици Србији. Као основа за дугорочан план развоја, користе се Студија перспективног развоја преносне мреже Републике Србије до 2020. године и План развоја преносног система који, према одредбама Закона о енергетици, оператор преносног система израђује сваке године за наступајући петогодишњи период. У циљу сигурнијег и поузданијег снабдевања потрошача у планском периоду наставиће се даљи развој изградњом нових и реконструкцијом постојећих преносних (свих снага) и дистрибутивних инфраструктурних објеката и водова (почев од 110 kV до крајњих потрошача).

2.2. Уредба о утврђивању Регионалног просторног плана Тимочке крајине ("Службени гласник РС”, број 51/11)

Развој енергетске инфраструктуре на планском подручју засниваће се на: успостављању ефикасног система планског управљања и експлоатације изграђених енергетских ресурса, уз примену савремених решења и модернизације постојећег система преноса, изградње нових и дистрибуције енергије према међународним стандардима; стварању услова за континуирано, поуздано и рационално напајање електричном енергијом подручја и интензивирање коришћења обновљивих извора енергије. према овом плану, развој електроенергетске мреже и објеката обухвата реконструкцију ТС 400/110 kV "Бор 2”.

2.3. Уредба о утврђивању Регионалног просторног плана Подунавског и Браничевског управног округа ("Службени гласник РС”, број 8/15)

Према овом просторном плану утврђено је да ће развој преносне мреже мора да прати растуће потребе за електричном енергијом, као и да ће се у циљу сигурнијег и поузданијег снабдевања потрошача у планском периоду, наставити са развојем, изградњом нових и реконструкцијом постојећих преносних система свих снага и дистрибутивних инфраструктурних објеката и водова. На основу наведеног, основна планска решења у наредном периоду су: изградња ДВ и ТС јаче снаге у свакој јединици локалне самоуправе како би се задовољавале потребе за бржим привредним развојем и квалитетнија електрификација простора, свих насеља и свих домаћинстава. Приоритетна планска решења у области развоја енергетске инфраструктуре су: Развијање, изградња и одржавање успостављеног система у оквиру Костолачког угљеног басена; Изградња потребних нових ТС од 110 kV у Великом Градишту, Смедереву, Великој Плани и Голупцу и њихово повезивање са ТЕ "Костолац”; Даља изградња нових ТС 35/10 kV и комплетирање локалне електромреже и др.

2.4. Релевантна стратешка документа

Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године ("Службени гласник РС”, број 101/15), утврђено је да стратешку и развојну важност на националном, регионалном и паневропском нивоу, има јачање интерних преносних капацитета Републике Србије, као и капацитета регионалног коридора преко преносне мреже 400 kV напонског нивоа. Развој преносних капацитета обухвата ревитализацију постојећих и изградњу нових преносних капацитета тако да се постигне уравнотежен, одржив и благовремен развој преносног система, са циљем прикључивања нових конвенционалних и обновљивих извора електричне енергије. Стратешку и развојну важност на националном, регионалном и паневропском нивоу у периоду до 2025. године, односно 2030. године има јачање интерних преносних капацитета као и капацитета регионалног коридора преко преносне мреже 400 kV напонског нивоа Републике Србије у правцу североисток – југозапад, затим у правцу исток – запад, као и развој дистрибутивне мреже који обухвата изградњу недостајућих трансформаторских станица и водова, пре свега напонског нивоа 110 и 35 kV и реконструкцију и модернизацију постојећих трансформаторских станица. Овим мерама постићи ће се смањење (тренутно врло високих) губитака у дистрибутивним системима и повећати њихова ефикасност, оствариће се већи ниво поузданости рада система и обезбедити бољи квалитет снабдевања купаца електричне енергије.

II. ПРИНЦИПИ И ЦИЉЕВИ ИЗГРАДЊЕ СИСТЕМА

1. Принципи изградње система

Пропозиције Просторног плана и правила уређења и правила грађења трафостаница и далековода засниваће се на поштовању следећих принципа:

1) европских и домаћих стандарда и добре праксе, у свим фазама изградње, експлоатације и одржавања планираних електроенергетских објеката и водова; еколошке поузданости, којом се обезбеђује заштита од негативних утицаја на животну средину, предеоне, природне и непокретне културне вредности у коридорима планираних ДВ и непосредном окружењу;

2) примени опреме и инсталација високе техничке поузданости и њиховој квалитетној уградњи, која омогућава дугорочно функционисање и испуњење основних циљева реализације; безбедности, којом се са високим степеном поузданости гарантује сигурност људи и материјалних добара од евентуалних хаварија;

3) економске исплативости, утврђене студијом оправданости.

2. Општи и оперативни циљеви

Почев од 2019, компанија Zijin Mininig, с локалним огранцима Serbia Zijin Copper d.o.o. Bor и Serbia Zijin Mining d.o.o Bor, спроводи низ активности на изградњи великог рударског комплекса у источном делу Србије, што за собом повлачи и изградњу нове и реконструкцију постојеће електроенергетске мреже у овом делу Србије. Један од већих пројеката планираних у овом погледу јесте и изградња нове ТС 400/110 kV "Бор 6", југоисточно од постојеће ТС 400/110 kV "Бор 2", којом управља "Електромрежа Србије" (ЕМС) АД. Уз нову трафостаницу планира се и одговарајућа нова мрежа далековода изградњом нових и реконструкцијом постојећих 110 kV и 400 kV како би се обезбедило поуздано и сигурно снабдевање Бора и околине електричном енергијом за индустријске и комерцијалне потребе, као и мрежа објеката у функцији ових далековода.

Основни циљ израде Просторног плана је обезбеђење планског основа за изградњу нове трансформаторске станице (ТС) 400/110 kV "Бор 6" југоисточно од постојеће ТС 400/110 kV "Бор 2", прикључно разводног постројења (ПРП) 35 kV, других планираних трафостаница и објеката, као и за формирање нове мреже далековода (ДВ) изградњом нових далековода и реконструкцијом постојећих ДВ 110 kV и 400 kV.

Планирање, коришћење, уређење и заштита простора у обухвату коридора далековода засниваће се на следећим принципима:

1) одрживог просторног развоја енергетске инфраструктуре – коришћењем савремених техничких и конструктивних решења при избору опреме и изградњи планиране трансформаторске станице 400/110 kV, ПРП 35 kV, планираних трансформаторских станица 110/10 kV, планираних надземних 400 kV водова и надземних и подземних 110 kV и 35 kV водова, уз постизање максимално могуће економске оправданости, социјалне прихватљивости и еколошке одрживости;

2) смањивања штетног утицаја на животну средину – првенствено одговарајућим избором локације за планиране трансформаторске станице 400/110 kV и 110/10 kV и траса планираних надземних 400 kV водова и надземних и подземних 110 kV водова, сагледавањем техничких могућности умањења утицаја на стање животне средине, примену одговарајућих мера заштите и умањење ризика за животну средину током изградње и експлоатације ових електроенергетских објеката;

3) заштите природних ресурса, природног и непокретног културног наслеђа – адекватном заштитом и одрживим коришћењем природних ресурса, посебно у погледу очувања постојећих екосистема, спречавању значајнијег нарушавања развојне валоризације културних, образовних и туристичко-рекреационе вредности у обухвату локација за планиране трансформаторске станице и коридора планираних високонапонских водова и њиховом непосредном окружењу.

Оперативни циљеви Просторног плана су следећи:

1) обезбеђење простора за изградњу планираних TС 400/110 kV, TС 110/10 kV, ПРП 35 kV и планираних једносистемских ДВ 400 kV, двосистемских ДВ 110 kV и кабловских водова (КБ) 110 kV и 35 kV;

2) установљавање зоне заштите и успостављање одговарајућих режима коришћења простора у обухвату зоне заштите планираних TС 400/110 kV, TС 110/10 kV, ПРП 35 kV и планираних једносистемских ДВ 400 kV, двосистемских ДВ 110 kV и КБ 110 kV и 35 kV, са циљем спречавања негативних утицаја на окружење и могућих последица акцидената на систему;

3) обезбеђење функционалности и омогућавање планског развоја других инфраструктурних система у условима контролисаног коришћења простора у зони планираних TС 400/110 kV, TС 110/10 kV, ПРП 35 kV и планираних једносистемских ДВ 400 kV, двосистемских ДВ 110 kV и КБ 110 kV и 35 kV;

4) максимално очување и мониторинг могућег утицаја на здравље локалног становништва, биодиверзитет, природне ресурсе и заштићена природна и непокретна културна добра у зони планираних TС 400/110 kV, TС 110/10 kV, ПРП 35 kV и планираних једносистемских ДВ 400 kV, двосистемских ДВ 110 kV и КБ 110 kV и 35 kV и њиховим непосредним окружењима;

5) утврђивање правила уређења и правила грађења у обухвату планираних TС 400/110 kV, TС 110/10 kV, ПРП 35 kV и планираних једносистемских ДВ 400 kV, двосистемских ДВ 110 kV и КБ 110 kV и 35 kV, којима је условљено коришћење одговарајућих савремених техничких решења, пратеће опреме и пажљивог извођења грађевинских и електромонтажних радова и која обезбеђују извођење планиране трансформаторске станице са далеководима и кабловима, без потребе за привременим уклањањем или трајним измештањем постојећих објеката инфра- и супраструктуре, као и без значајнијег ометања коришћења обухваћених непокретности и других постојећих и развојних активности локалног становништва.

3. Концепција техничког решења система

Пројектовање, изградња и техничко обезбеђење високонапонских далековода 400 kV и далековода и кабловских водова 110 kV, спроводе се према Правилнику о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 kV до 400 kV ("Службени лист СФРЈ", број 65/88 и "Службени лист СРЈ", број 18/92), пратећих техничких прописа, норматива и препорука "Електропривреда Србије АД Београд и "Електромрежа Србије” АД. Основни елементи техничког решења (разводна постројења, трансформација, постројења сопствене потрошње, командно-погонска зграда са пратећим садржајима, стубови, проводници, изолатори, темељи, кабловски водови и друга опрема), као и параметри за пројектовање дефинисани су Пројектним задацима (за израду техничке документације предметног трансформаторских станица, припремних разводних постројења и далековода) који су усвојени од стране Стручног савета "Електромрежа Србије" АД.

Електроенергетски систем Србије повезан је са системима суседних земаља далеководима од 400 kV и 220 kV. Ови ДВ такође чине мрежу националног електроенергетског система. Према Студији прикључења (поглавље 1.2.2. документа), постојећа електроенергетска мрежа на подручју града Бора не може да обезбеди електричну енергију за рад постројења Serbia Zijin Copper d.o.o. и Serbia ZiJin Mining d.o.o. Према закључцима Студије прикључења, предвиђено је седам објеката 110/10 kV за индустријске потребе компаније ZiJin, с нагласком на изградњу нове ТС 400/110 kV Бор 6 која ће спојити све објекте 110/10 kV на преносну мрежу. У овој студији нагласак је био на проналажење доступних простора за све водове који ће се везивати на ТС "Бор 6".

Слика 2. Постојећа мрежа објеката на ширем подручју Просторног плана

Концепт развоја система за повећање преносних капацитета ZiJin у складу са студијом Прикључења објеката ZiJin на преносни систем као и Анализом могућности измештања далековода из зоне комплекса Serbia Zijin због проширења зоне рудника Serbia Zijin Copper d.o.o. Bor и Serbia Zijin Mining d.o.o Bor, подразумева 23 функционалне целине, тј. пројеката који ће се паралелно реализовати изградњом следећих далековода и објеката (приказаних на листовима "Карте детаљне регулације Просторног плана са елементима спровођења"):

1) ТС 400/110 kV "Бор 6" (Лот 1); листови бр. 21 и 52;

2) ДВ 400 kV ТС "Бор 2" – РП "Дрмно" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 401/2 у ТС "Бор 2"), (Лот 2), на листовима бр. 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53 и 58;

3) ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – РП "Ђердап 1" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 401/2 у ТС "Бор 6"), (Лот 3), на листовима бр. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 50, 52 и 81;

4) ДВ 400 kV РП "Ђердап 1" – ТС "Бор 6" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 402 у ТС "Бор 6"), (Лот 4), на листовима бр. 17, 18, 19, 20, 21, 50, 52 и 59;

5) ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – ТС "Бор 2" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 402 у ТС "Бор 6"), (Лот 5), на листовима бр. 21, 51 и 52;

6) ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – ТС "Бор 2" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 403 у ТС "Бор 6"), (Лот 6), на листовима бр. 21, 51, 52 и 53;

7) ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – ТС "Ниш 2" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 403 у ТС "Бор 6"), (Лот 7), на листовима бр. 19, 20, 21, 50, 52, 59, 60, 61 и 62;

8) ДВ 2x110 kV ТС "Бор 2" – ПРП 110 kV "Бор 5", (Лот 8), на листовима бр. 51, 53, 57 и 58;

9) ДВ 2x110 kV ТС "Бор 6" – ПРП 110 kV "Бор 5", (Лот 9); на листовима бр. 21, 52, 53, 57 и 58;

10) ДВ 2x110 kV ТС "Бор 2" – ПРП 110 kV "Велики Кривељ 2" (Лот 10), на листовима бр. 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52 и 53;

11) ДВ 2x110 kV ТС "Бор 6" – ПРП 110 kV "Велики Кривељ 2" (Лот 11), на листовима бр. 21, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52 и 53;

12) ДВ 2x110 kV и ДВ 110 kV ТС "Бор 6" – ТС "Бор 8" (Лот 12), на листовима бр. 21, 52, 53, 54, 55 и 56;

13) ДВ 2x110 kV и ДВ 110 kV ТС "Бор 6" – ТС "Бор 9" (Лот 13); на листовима бр. 21, 52, 53, 54, 55 и 56;

14) ДВ 110 kV и ДВ 110 kV ПРП "Велики Кривељ 2" – ТС "Jама" (Лот 14) на листовима бр. 46 и 47;

15) 3хКБ 110 kV ПРП "Бор 5" – ТС "Бор 7" (Лот 15), на листовима бр. 57 и 58;

16) ТС Бор "Јама" (Лот 16); лист број 47;

17) ТС "Бор 7" (Лот 17); лист број 58;

18) ТС "Бор 8" (Лот 18); лист број 55;

19) ТС "Бор 9" (Лот 19); лист број 56;

20) ДВ 110 kV бр. 147/2 ТС "Бор 2" – ТС "Неготин", реконструкција и измештање дела реконструисаног ДВ 110 kV бр. 147/2 због ширења рударске зоне (Лот 20) на листовима бр. 17, 18, 19, 20, 21, 50, 51, 52 и 53;

21) ДВ 110 kV бр.1166 110 kV РП "Ђердап 2" – ПРП "Велики Кривељ 2", измештање због ширења рударске зоне (Лот 21) на листовима бр. 18, 19, 20, 21, 48, 49, 50, 63 и 64;

22) МВ 110 kV ТС "Бор 2" – ПРП СЕ "Соларина", измештање дела мешовитог вода због ширења рударске зоне (Лот 22) на листовима бр. 17, 18, 19, 20, 21 и 50;

23) ПРП 35 kV "Бор IV" са прикључним КБ 35 kV на ДВ 35 kV TС "Бор 1" – ТС "Заграђе" (Лот 26). на листовима бр. 21, 52 и 53.

Поред наведених планиране су и: изградња ПРП "Ново Церово" са прикључним ДВ 110 kV на ДВ 110 kV бр. 150 ТС "Бор 1" – ТС "Мајданпек 1"; ТС "Ново Церово", ДВ 2x110 kV ПРП "Ново Церово" – ТС "Ново Церово", као и измештање дела ДВ 110 kV 148/4 "ТС "Бор 2" – ПРП "Бор 4" и ДВ 110 kV 148/5 "ПРП "Бор 4" – ТС "Зајечар 2" због ширења рударске зоне, као и изградња нових 2х 400 kV "ТС Бор 6 – "ТС "Јагодина". Ови водови и објекти биће разрађени посебним планским документима.

За све правне и техничке поступке на измештању ДВ 147/2 и 1166 потребно је доношења одговарајућег акта Владе, у смислу члана 217. став 1. Закона о енергетици , којим би се потврдила неопходност измештања наведених далековода и створио правни основ за даље поступање на реализацији ових пројекат, као и стварању Услова за израду Уговора о измештању далековода 110 kV 1166 и ДВ 110 kV 147/2 са привредним друштвом "Електромрежа Србије" АД. Планиране трасе за измештање ова два далековода 110 kV приказане у овом просторном плану су прелиминарне и подложне су изменама у оквиру дефинисаних коридора, а у складу са будућим усвојеним документима са инвеститором, компанијом "Електромрежа Србије" АД.

Изградњом нових ДВ престаје потреба за делом постојећих коју су планирани за демонтажу, и то:

1) ДВ 400 kV бр. 401/2 РП "Дрмно" – РП "Ђердап 1" на деоници између постојећих стубова 296 и 434;

2) ДВ 400 kV ТС "Бор 2" – РП "Ђердап 1" на деоници између постојећих стубова бр. 4–5 односно од стуба бр. 5 и у распону између постојећих стубова бр. 21–22 односно до стуба бр. 21;

3) ДВ 400 kV ТС "Бор 2" – ТС "Ниш 2" на деоници између постојећих стубова бр. 2–3 односно од стуба бр. 3 и у распону између постојећих стубова бр. 28–29 односно до стуба бр. 28.

Узимајући у обзир карактеристике поднебља и велики потенцијал за коришћење енергије сунца и ветра за производњу електричне енергије, реално је очекивати пораст броја електрана које користе ове ресурсе. За изградњу ових електрана посебно су погодне напуштене рударске површине и површине намењене рекултивацији након завршетка експлоатације. У том смислу треба очекивати и даљи развој мреже далековода и нових трафостаница. Изградња нових далековода напонског нивоа 400 kV и 110 kV у обухвату овог просторног плана за потребе прикључења нових електрана које користе обновљиве изворе енергије обезбедиће се израдом одговарајућих документа просторног и урбанистичког планирања, а на основу техничке документације.

Табела 7. Преглед далековода по дужинама

Слика 3. Мрежа објеката на ширем подручју након реализације Просторног плана

III. ПЛАНСКА РЕШЕЊА

1. Опис коридора далековода и локација електроенергетских објеката

1.1. Планирана ТС 400/110 kV "Бор 6" (Лот 1),
листови бр. 21 и 52

Локација трансформаторске станице 400/110 kV "Бор 6" планирана је на подручју града Бора, катастарска општина Слатина, на деловима катастарских парцела бр. 1878/1 и 1878/2. Прикључење планиране ТС 400/110 kV "Бор 6" на 400 kV преносну мрежу извршиће се преко ДВ бр. 401/2 РП "Ђердап 1" – РП "Дрмно" који се расеца на два дела. Први део расеченог далековода формира нови ДВ 400 kV РП "Ђердап 1" – ТС "Бор 6", а други, нови ДВ 400 kV ТС "Бор 2" – РП "Дрмно". У ТС "Бор 2" се опрема ново 400 kV ДВ поље. Далековод 400 kV бр. 402 РП "Ђердап 1" – ТС "Бор 2" се расеца на два дела, при чему се оба дела расеченог далековода уводе у ТС 400/110 kV "Бор 6" по принципу "улаз–излаз". Далековод 400 kV бр. 403 ТС "Бор 2" – ТС "Ниш 2" се расеца на два дела при чему се оба дела расеченог далековода уводе у ТС 400/110 kV "Бор 6" по принципу "улаз–излаз".

1.2. Планирани ДВ 400 kV ТС "Бор 2" – РП "Дрмно”, (расецање ДВ 400 kV бр. 401/2) (Лот2), (листови бр. 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53 и 58)

Општа оријентација коридора новог надземног вода 400 kV је према северозападу, почевши од реконструисане ТС "Бор 2". Коридор планираног ДВ 400 kV, увођење ДВ 400 kV бр. 401/2 РП "Дрмно" – РП "Ђердап 1" у ТС Бор 2, пружа се од ТС "Бор 2" у правцу севера, и укршта се са државним путем IIA реда број 166 Бор – Јасиково. Између УТ1(2) – УТ2(2) коридор се укршта са планираним двосистемским далеководима 110 kV који повезују ТС "Бор 2" – ПРП "Велики Кривељ 2" и ТС "Бор 5" – ТС "Бор 6". Од тачке УТ2(2) коридор се пружа у правцу североистока према насељу Оштрељ и укршта са неелектрифицираном железничком пругом бр. 218 Мала Крсна – Бор – Распутница 2 – (Вражогрнац), државним путем IIБ реда број 393 Јасиково–Влаоле–Кривељ – веза са државним путем 166, затим Борском реком и поново поменутом пругом. Између УТ3(2) и УТ5(2) укршта се са државним путем IIБ реда број 393, затим мења правац ка северозападу обилазећи старо флотацијско јаловиште "Бор", поново се укршта са државним путем IIБ реда број 393 између тачака УТ6(2)-УТ7(2). Даље, у истом правцу пролази између флотацијског јаловишта "Велики Кривељ" са десне и старог борског копа са леве стране и између УТ9(2)-1-УТ10(2) укршта се са ДП IIБ реда број 393, затим наставља у истом правцу пролазећи поред прераде и флотације "Велики Кривељ". У затезном пољу УТ12(2)-УТ13(2) коридор се укршта са ДВ 110 kV бр. 177/2 ПРП "Велики Кривељ 2" – ТС "Мајданпек 2" и некатегорисаним асфалтним путем Велики Кривељ – Мали Кривељ. Коридор даље ка северозападу прати трасу ДВ 110 kV бр.177/2 ПРП "Велики Кривељ 2" – ТС "Мајданпек 2". Од УТ13(2) до УТ18(2) коридор овог ДВ 400 kV прелази преко брдовитог терена. Од УТ18(2) до УТ20(2) коридор се пружа са источне стране измештених деоница ДВ 110 kV бр. 177/2 и бр. 150/1 у зони рудника Ново Церово. Од рудника Ново Церово до насеља Влаоле коридор се пружа преко брдовитог терена где се смењују пашњаци и шуме. Даље коридор планираног ДВ 400 kV пролази са западне стране насеља Влаоле, између УТ24(2) и УТ26(2), и насеља Јасиково са источне стране између УТ26(2) и УТ30(2). Између насеља Влаоле и Јасиково коридор далековода се укршта са државни путем IIБ реда број 393 више пута. На деоници између УТ30(2) и УТ33(2) коридор обилази насеље Лесково са западне стране. Од УТ33(2) коридор далековода мења правац ка североистоку пролазећи поред Јеленове чуке, и наставља све до УТ35(2) одакле поново мења правац ка северозападу и пролази са источне стране насеља Дебели Луг пратећи коридоре постојећих далековода. У близини фабрике бакарних цеви, коридор планираног далековода пружа се од насеља Дебели Луг према "Марковој крчми" северно од постојећег далековода ДВ 400 kV бр. 401/2 "РП Дрмно" – "РП Ђердап 1". Даље се коридор укршта са државним путем IБ реда број 33, неелектрифицираном железничком пругом и реком Пек у пољу УТ40(2) – УТ41(2). Од УТ41(2) коридор прати насути пут преко "Маркове крчме" све до УТ44(2), где се укршта са постојећим ДВ 400 kV бр. 401/2 "РП Дрмно" – "РП Ђердап 1" и ДВ 110 kV бр. 128/3 "ТС Нересница" – "ТС Петровац". Између УТ46(2) и УТ47(2) коридор прати постојећи ДВ 110 kV бр. 128/3 "ТС Нересница" – "ТС Петровац". Од УТ47(2) коридор мења правац ка северу до места расецања постојећег ДВ 400 kV бр. 401/2 "РП Дрмно" – "РП Ђердап 1" у УТ48(2), између постојећих стубова 296 и 297 ДВ 400 kV бр. 401/2 "РП Дрмно" – "РП Ђердап 1".

1.3. Планирани ДВ 400 kV "ТС Бор 6" – "РП Ђердап 1", (расецање ДВ 400 kV бр. 401/2) (Лот 3), листови бр. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 50, 52 и 81

Коридор планираног ДВ 400 kV се од портала у ТС "Бор 6" пружа у правцу североистока где се у првом распону укршта са државним путем IIА реда бр. 166 Бор – Јасиково. Између УТ3(3) и УТ10(3) коридор је планиран по ободу, тј. са јужне стране, планираног флотацијског јаловишта за потребе Чукару Пеки рудника са подземном експлоатацијом – друга фаза. Између ових тачака коридор далековода је у заједничком коридору са ДВ 400 kV бр. 402, делом са ДВ 400 kV бр. 403, измештеним ДВ 110 бр. kV 1166/1, измештеним ДВ 110 kV бр. 147/2 и измештеним ДВ 110 kV за потребе СЕ "Соларина". Од ове тачке, коридор скреће удесно, укршта се са државним путем IIА реда бр. 165 Лука–Заграђе и затим пружа паралелно са ДВ бр. 402 до УТ13(3), а потом мења правац ка северу до укрштања са постојећим ДВ бр. 1166/1 (између постојећег стуба бр. 135–136 ДВ 110 kV). Од УТ14(3) коридор мења правац ка североистоку и планирана је паралелно са ДВ бр. 1166/1 између насеља Дубочане са десне и насеља Глоговице са леве стране до УТ16(3). Између ових УТ укршта се са Глоговичком реком и ДП бр. 398 Лука–Салаш. Одавде коридор мења правац ка североистоку до УТ17(3) где поново мења правац ка северозападу пружајући се паралелно са државним путем IIБ реда бр. 399 Плавна–Сиколе–Салаш до УТ18(3), одакле опет мења правац ка североистоку и укршта се са државним путем IIБ реда бр. 399 Плавна–Сиколе–Салаш пролазећи са јужне и југоисточне стране насеља Сиколе. Од УТ20(3) коридор мења правац ка североистоку, укршта се са Јасеничком реком, путем Поповица–Трњане и другим некатегорисаним путевима. Од УТ23(3) до УТ25(3) коридор мења правац ка северу укрштајући се са државним путем IБ реда бр. 33 Плавна – Штубик, реком Замном и планираним ДВ 110 kV "РП Ђердап 2" – ПРП "ВЕ Никине Воде" – "ТС Мосна". Од тачке УТ25(3) коридор мења правац ка североистоку до места прикључка на ДВ бр. 401/2 у распону између стубова бр. 434 и 435.

1.4. Планирани ДВ 400 kV "РП Ђердап 1" – "ТС Бор 6" бр. 402, (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 402 у ТС Бор 6) (Лот 4), листови бр. 17, 18, 19, 20, 21, 50, 52 и 59

Коридор планираног ДВ400 kV се пружа од портала ТС "Бор 6" у правцу североистока и у првом распону укршта са државним путем IIА реда бр. 166 Бор–Јасиково. Од УТ1(4) коридор иде паралелно са коридором планираног увођења ДВ 400 kV бр. 401/2 (Лот 3), укршта се са Борском реком и неелектрифицираном железничком пругом бр. 218 Мала Крсна – Бор – Распутница 2 – (Вражогрнац) на два места. После укрштања са пругом коридор скреће источно тако да иде јужно и паралелно са планираним ДВ 400 kV бр. 401/2 (Лот 3), тако да заједно заобилазе планирано проширење копова. Такође, у једном делу коридор се пружа паралелно са трасом ДВ 400 kV бр. 403 ((Лот 7) – правац ка TС Ниш 2) и то у делу од ТС "Бор 6", прелаз преко пруге и источно изнад села Слатине до УТ5(4) где се раздвајају. Даље се коридор ДВ 400 kV бр. 402 (Лот 4) пружа северније, а затим паралелно са увођењем ДВ 400 kV бр. 401/2 (Лот 3). Непосредно пре прикључења на постојећу трасу ДВ 400 kV бр. 402 у распону УТ9(4) – УТ10(4), коридор се, у распону између постојећих стубова бр. 24 и 25, укршта са ДВ 110 kV бр. 147/2, после чега се завршава непосредно поред постојећег стуба бр. 21 ДВ 400 kV бр. 402.

1.5. Планиран ДВ 400 kV "ТС Бор 6" – "ТС Бор 2"
(расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 402 у ТС Бор 6) (Лот 5), листови бр. 21, 51 и 52

Коридор планираног далековода од портала ТС "Бор 6" се пружа ка северозападу, где се у првом распону укршта са ДП IIА реда бр. 166 Бор–Јасиково. Од ове тачке коридор се пружа паралелно са постојећом пругом и уклапа се у постојећу трасу ДВ 400 kV бр. 402 у близини постојећег стуба бр. 4 и даље се пружа постојећом трасом преко УТ2(5) до ТС "Бор 2”.

1.6. Планирани ДВ 400 kV "ТС Бор 6" – "ТС Бор 2"
(расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 403 у ТС Бор 6) (Лот 6), листови бр. 21, 51, 52 и 53

Коридор планираног далековода се од портала ТС "Бор 6" пружа ка северу, а затим после УТ1(6) нагло скреће ка југозападу до постојећег ДВ 400 kV бр. 403, где се планирани ДВ уклопа у распону између постојећих стубова бр. 2 и 3, ближе постојећем стубу бр. 3 и даље се пружа постојећом трасом преко УТ3(6) до ТС "Бор 2". У овом случају је потребно применити двоструки далеководни стуб типа "буре", примењен као тип "игла", односно да се сви проводници прикључе са једне стране, тако да угао скретања буде приближан 180°.

1.7. Планирани ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – ТС "Ниш 2" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 403 у ТС Бор 6) (Лот 7), листови бр. 19, 20, 21, 50, 52, 59, 60, 61 и 62.

Коридор планираног далековода се од портала ТС "Бор 6" пружа ка североистоку где у се првом распону укршта са државни пут IIА реда бр 166 Бор–Јасиково. Од ове тачке коридор се пружа паралелно са коридором планираног увођења ДВ 400 kV бр. 402 (Лот 5). Овде се у једном делу планирани коридор укршта са пругом на два места. После пруге коридор скреће источно, тако да иде паралелно са планираним ДВ 400 kV бр. 402 (Лот 5) и то тако да коридор ДВ 400 kV бр. 403 (Лот 7) иде јужније како би се заобишло планирано проширење копова. У делу код села Слатина коридор обилази постојећи ДВ 35 kV проласком између ДВ 35 kV и планираног ДВ 400 kV бр. 402 (Лот 5). Коридори ДВ бр. 402 (Лот 5) и ДВ бр. 403 (Лот 7) се паралално воде источно изнад села Слатине до тачке где се раздвајају тако да ДВ 400 kV бр. 403 (Лот 7) скреће јужније где се укршта са пругом преко железничког тунела, а потом се даље пружа јужно и непосредно пре прикључења на постојећу трасу ДВ 400 kV бр. 403, се укршта, у распону између постојећих стубова бр. 41 и 42, са ДВ 110 kV бр. 148/5. Даље се коридор ДВ укршта са државним путем IБ реда Селиште–Бор. Завршетак коридора је у распону између постојећих стубова бр. 28 и 29 код УТ 10(7) на ДВ 400 kV бр. 403.

1.8. Планирани ДВ 110 kV "ТС Бор 2" – "ПРП 110 kV Бор 5", (Лот 8), листови бр. 51, 53, 57 и 58

Коридор планираног двосистемског 110 kV далековода "ТС Бор 2" – "ПРП 110 kV Бор 5", се од портала реконструисане ТС "Бор 2" до угаоне тачке УТ2(8) пружа североисточно, и укршта се са државни пут IIA реда број 166 Бор–Јасиково. Овај ДВ је планиран у заштитном појасу постојећег једносистемског ДВ 110 kV бр. 169/1 "Бор 2" – "ПРП Бор 5". У планираном распону УТ2(8) и УТ3(8) коридор се укршта са ДВ 110 kV бр. 169/1 и даље се пружа по траси реконструисаног постојећег једносистемског ДВ 110 kV бр. 167 "Бор 2" – "ПРП Бор 5".

1.9. Планирани двосистемски ДВ 110 kV "ТС Бор 6" – "ПРП 110 kV Бор 5", (Лот 9), листови бр. 21, 52, 53, 57 и 58

Коридор планираног двосистемског 110 kV далековода ТС "Бор 6" – ПРП 110 kV "Бор 5", се од портала ТС "Бор 6" до УТ2(9) пружа северно где се укршта са ДП IIA реда број 166 Бор–Јасиково. Затим се коридор пружа североисточно, где се у распону између УТ2(9) и УТ3(9), укршта са планираном кабловском деоницом МВ "ТС Бор 2" – "ТС Соларина", планираним за реконструкцију ДВ 110 kV бр. 147/2 "ТС Бор 2" – "ТС Неготин", планираним ДВ 400 kV "ТС Бор 6" – "ТС Бор 2" (бр. 402/2) (Лот 5) и ДВ 110 kV бр. 1150/1 "ТС Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2". Од УТ3(9) до УТ6(9) коридор обилази планирано проширење копова. Од УТ6(9) до УТ10(9) и ПРП "Бор 5", коридор прати трасу постојећег реконструисаног једносистемског ДВ 110 kV бр. 169/1 "Бор 2" – "ПРП Бор 5".

1.10. Планирани двосистемски ДВ 110 kV "ТС Бор 2" – "ПРП 110 kV Велики Кривељ 2" (Лот 10), листови бр. 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52 и 53

Коридор планираног двосистемског 110 kV далековода "ТС Бор 2" – "ПРП 110 kV Велики Кривељ 2", се од портала реконструисане ТС "Бор 2" до УТ2(10) пружа северно, где се укршта са ДП IIA реда број 166 Бор–Јасиково, а затим скреће ка североистоку, где се у распону између УТ2(10) и УТ3(10), пружа у заштитним коридорима постојећих ДВ 110 kV бр. 1150/1 "ТС Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2" и ДВ 110 kV бр. 177/1 "ТС Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2". Поменути постојећи ДВ 110 kV бр. 1150/1 ТС "Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2" и ДВ 110 kV бр. 177/1 ТС "Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2" се укидају. Коридор се даље пружа североисточно од УТ2(10) до УТ4(10) где се два пута укршта са постојећим ДВ 110 kV бр. 1150/1 "ТС Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2" и ДВ 110 kV бр. 177/1 "ТС Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2". Од УТ4(10) до УТ8(10) коридор се пружа паралелно са планираним ДВ 400 kV "ТС Бор 2" – "РП Дрмно", (расецање ДВ 400 kV бр. 401/2) (Лот 2). Од УТ8(10) до УТ12(10) и ПРП "Велики Кривељ 2", коридор се пружа по траси постојећег ДВ 110 kV бр. 177/1 "ТС Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2".

1.11. Планирани двосистемски ДВ 110 kV "ТС Бор 6" – "ПРП 110 kV Велики Кривељ 2" (Лот 11), листови бр. 21, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52 и 53

Коридор планираног двосистемског далековода 110 kV "ТС Бор 6" – "ПРП 110 kV Велики Кривељ 2" од портала "ТС Бор 6" до УТ2(11) пружа се северно и укршта се са ДП IIA реда број 166 Бор–Јасиково, а затим скреће ка североистоку, где се у распону између УТ2(11) и УТ3(11), укршта са планираном кабловском деоницом МВ "ТС Бор 2" – "ТС Соларина", планираним за реконструкцију ДВ 110 kV бр. 147/2 "ТС Бор 2" – "ТС Неготин", планираним ДВ 400 kV "ТС Бор 6" – "ТС Бор 2" (бр. 402/2) (Лот 5) и ДВ 110 kV бр. 1150/1 "ТС Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2". У овом делу коридор се пружа паралелно са планираним двосистемским далеководом 110 kV ТС "Бор 6" – ПРП 110 kV "Бор 5", (Лот 9). Коридор наставља даље од УТ3(11) до УТ5(11) у правцу северозапада паралелно са двосистемским ДВ110 kV "ТС Бор 2" – "ПРП 110 kV Велики Кривељ 2" (Лот 10). Од УТ5(11) до УТ7(11) коридор опет иде северно укрштајући се са постојећим ДВ 110 kV бр. 1150/1 "ТС Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2" и ДВ 110 kV бр. 177/1 "ТС Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2", који су планирани за измештање. Од УТ7(11) до УТ9(11) коридор скреће ка североистоку, паралелно са планираним двосистемским далеководом 110 kV "ТС Бор 2" – "ПРП 110 kV Велики Кривељ 2" (Лот 10). Од УТ9(11) до УТ16(11) и ПРП "Велики Кривељ 2", коридор се пружа постојећом трасом ДВ 110 kV бр. 1150/1 "ТС Бор 2" – "ПРП Велики Кривељ 2".

1.12. Планирани двоситемски ДВ 110 kV и једносистемски ДВ 110 kV ТС "Бор 6" – "ТС Бор 8" (Лот 12), листови бр. 21, 52, 53, 54, 55 и 56

Повезивање планираних ТС "Бор 8" и ТС "Бор 6" вршиће се са два ДВ110 kV – једним једноструким 110 kV и једним двоструким далеководом 110 kV. Оба далековода пружају се југозападно паралелним коридорима на одговарајућем међусобном растојању у складу са прописима.

Излаз ових ДВ од портала ТС "Бор 6" планиран је у правцу југ–југозапада до УТ2Д(12) и УТ2Л(12) где се ови коридори укрштају са неелектрифицираном железничком пругом Зајечар–Бор. По преласку железничке пруге коридори скрећу ка југоистоку где прелазе преко потока Рукјавица. Код УТ3Д(12) и УТ3Л(12) коридори опет скрећу улево, и прелазе преко потока Огашу Флори и настављају у правцу исток–југоистока. Скретање коридора код УТ3Д(12) и УТ3Л(12) је условљено избегавањем евидентираних клизишта и планираног проширења рудника. Код УТ3Д(12) и УТ3Л(12) коридор скреће у правцу југоистока до УТ5Д(12) и УТ5Л(12). Између УТ4Д(12) и УТ4Л(12), односно УТ5Д(12) и УТ5Л(12) коридори се укрштају се потоком Калиник. На крају коридора, испред ТС "Бор 8" код УТ5Д(12) и УТ5Л(12) коридори скрећу у правцу југоистока и прикључују се на портале у ТС "Бор 8".

Дуж већег дела коридора, од ТС "Бор 6" до близу УТ5Д(12) и УТ5Л(12), планирани су паралелно двосистемски далеководи 110 kV и једносистемски далековод 110 kV ТС "Бор 6" – ТС "Бор 9" (Лот 13).

1.13. Планирани двосиситемски ДВ 110 kV и једносистемски ДВ 110 kV ТС "Бор 6" – ТС "Бор 9" (Лот 13), на листовима бр. 21, 52, 53, 54, 55 и 56

Повезивање планиране ТС "Бор 9" и планиране ТС "Бор 6" вршиће се преко два ДВ110 kV – једним једноструким ДВ110 kV и једним двоструким ДВ110 kV. Оба планирана далековода се пружају југозападно и паралелно на прописаном међусобном растојању.

Коридора се од излаза са портала ТС "Бор 6" пружа у правцу југ–југозапада до УТ2Д(13) и УТ2Л(13) где се укршта се неелектрифицираном железничком пругом Зајечар–Бор. По преласку железничке пруге коридори скрећу улево у правцу југоистока и прелазе преко потока Рукјавица и даље до УТ3Д(13) и УТ3Л(13) где скрећу улево, прелазе преко потока Огашу Флори и настављају у правцу исток југоистока. Скретање коридор код тачака УТ3Д(13) и УТ3Л(13) је условљено ради избегавања евидентираних клизишта и планираног проширења рудника. Код УТ3Д(13) и УТ2Л(13) коридор је потребно скренути у правцу југоистока до УТ5Д(13) и УТ5Л(13). Између тачака УТ4Д(13) и УТ4Л(13), као и УТ5Д(13) и УТ5Л(13) укршта ју се са потоком Калиник. На крају коридора испред ТС "Бор 9" код УТ5Д(13) и УТ5Л(13) коридори скрећу у правцу југозапада и преко УТ6Д(13) и УТ6Л(13), се прикључују на портале у ТС "Бор 9". Већим делом трасе, од ТС "Бор 6" до близу тачака УТ5Д(13) и УТ5Л(13), паралелно се пружају планирани двосистемски ДВ 110 kV и једносистемски Дв 110 kV ТС "Бор 6" – ТС "Бор 8" (Лот 12).

1.14. Планирана два једносистемска ДВ 110 kV ПРП "Велики Кривељ 2" – ТС "Jама Рудник" (Лот 14),
на листовима бр. 46 и 47

Ради повезивања ТС "Јама Рудник" на преносни систем планирана је изградња два једносистемска ДВ 110 kV од постојећег ПРП "Велики Кривељ 2". Излаз коридора из ПРП "Велики Кривељ 2" планиран је у правцу југ–југозапада паралелним пружањем на прописаном међусобном растојању. Од портала до УТ1Д(14) и УТ1Л(14) планирани коридори се укрштају са ДП IIБ реда бр. 393 Јасиково–Бор и једним земљаним путем. Између УТ1Д(14), УТ1Л(14) и УТ2Д(14), УТ2Л(14) коридор се укршта са коридором планираног ДВ 400 kV "ТС Бор 2" – "РП Дрмно", (расецање ДВ 400 kV бр. 401/2) (Лот 2), земљаним путем, путем IIБ реда бр. 393 Јасиково–Бор и постојећим ДВ 35 kV. Даље, коридори се пружају до УТ5Д(14), УТ5Л(14) са којих је предвиђено повезивање са планираном ТС "Јама Рудник". У овом делу коридори се укрштају са некатегорисаним путевима, површинама под шумом и пољопривредним земљиштем. Расположиви простор у коридорима је веома узан, тако да ће се у циљу обезбеђења прописаних сигурносних растојања, смањења угиба и отклона проводника услед дејства ветра, у даљој техничкој документацији приликом распоређивања стубова, применити краћи распони, односно нешто већи број стубова.

1.15. Планирана три кабловска вода 110 kV ПРП "Бор 5" – ТС "Бор 7" (Лот 15), на листовима бр. 57 и 58

Планирани 110 kV кабловски водови од ПРП "Бор 5" до ТС "Бор 7" обухватају три кабловска вода 110 kV. Од ПРП "Бор 5", кабловски водови 110 kV се изводе подземно у кабловским рововима, постојећим каналима и старим рударским тунелима до вертикалног кабловског шахта у оквиру парцеле ТС "Бор 5". На овој деоници се планирани кабловски водови пружају паралелно са постојећим 110 kV кабловским водовима који повезују ПРП "Бор 5" и ТС "Бор 5". Од изласка кабловских водова из шахта код ТС "Бор 5", коридор кабловских водова се пружају по површини терена на челично решеткастим мостовским носачима дуж ограде ТС "Бор 5". Даље, коридор прати интерне саобраћајнице, а затим се паралелно зиду ограде пружа до места где се прелази преко интерних колесека ZiJin фарбике ТИР, такође на мостовским челичним носачима. Након преласка преко колосека коридор кабловских водова се пружа паралелно зиду ограде Златаре ТИР, а затим низ косину насипа Златаре ТИР преко интерне саобраћајнице где се укршта са постојећим мостовским носачем инсталација који води ка објекту Електролизе. Постојећа мостовска конструкција, која носи инсталације за Електролизу је на висини од око 8–9 m, тако да планирану трасу 110 kV кабловских водова треба реализовати испод ове мостовске конструкције, уз задовољење свих потребних сигурносних растојања. Кабловски коридор се даље надземно пружа преко четири колосека интерне пруге ТИР. Распоред темеља и стубова потребно је решавати тако да се не ремети железнички саобраћај. У наставку коридор се пружа између постојећих објекта тако да се минимизује утицај на функционалност постројења, а даље након заобилажења постојећих објекта, коридор се пружа паралелно зиду ограде, паралелно будућем путу и платоу нове флотације до ГИС постројења ТС "Бор 7".

1.16. Планирана ТС 110/10 kV "Јама Рудник" (Лот 16),
лист број 47

Трансформаторска станица 110/10 kV "Јама Рудник" планирана је за потребе напајање планираног рудника "Јама" – друга фаза. Локација објекта изабрана је тако да не угрожава околне објекте, а да истовремено омогућава најбољи расплет далековода и нових кабловских водова. Локација планиране ТС се налази на подручју града Бора, катастарска општина Бор 2 на катастарској парцели бр. 1067 и на деловима катастарских парцела бр. 1066, 1069, 1068, 1073, 1076/1, 1076/4 и 1345/1.

1.17. Планирана ТС 110/10 kV "Бор 7" (Лот 17), лист број 58

Трансформаторска станица 110/10 kV "Бор 7" планирана је за потребе напајања нове флотације Бор у Бору, катастарска општина Бор 2 на делу катастарске парцеле бр. 4400/88.

1.18. Планирана ТС 110/10 kV "Бор 8" (Лот 18), лист број 55

Трансформаторска станица 110/10 kV "Бор 8" планирана је за потребе напајања рудника Чукару Пеки – друга фаза напонским нивоом 110 kV. Прикључење ТС "Бор 8" на преносни систем предвиђено је преко једног једносистемског и једног двосистемског далековода на трансформаторску станицу 400/110 kV "Бор 6". Локација планиране ТС се налази на подручју града Бора, катастарска општина Бор 2, на катастарским парцелама бр. 5346, 5347, 5353, 5357, 5406 и на деловима катастарских парцела бр. 5348, 5352, 5356, 5358, 5359, 5360, 5407 и 7736.

1.19. Планирана ТС 110/10 kV "Бор 9" (Лот 19), лист број 56

Трансформаторска станица 110/10 kV "Бор 9" планирана је за потребе напајања рудника Чукару Пеки – друга фаза напонским нивоом 110 kV. Прикључење ТС "Бор 9" на преносни систем предвиђено је преко једног једносистемског и једног двосистемског далековода на трансформаторску станицу 400/110 kV "Бор 6". Локација планиране ТС се налази на подручју града Бора, катастарска општина Бор 2, на деловима катастарских парцела бр. 3143, 3144, 3145, 3146, 3149, 3150, 3151, 2943/1 и 7715.

1.20. Планирани ДВ 110 kV бр. 147/2 ТС "Бор 2" – ТС "Неготин", реконструкција и измештање дела реконструисаног ДВ 110 kV бр. 147/2 због ширења рударске зоне (Лот 20), на листовима бр. 17, 18, 19, 20, 21, 50, 51, 52 и 53

Далековод 110 kV бр. 147/2 ТС "Бор 2" – ТС "Неготин" је изграђен 1965. године и због учесталих испада и старости неопходна је његова реконструкција. Приликом испада ДВ бр. 1166 РП Ђердап 2 – ТС Велики Кривељ, ДВ 110 kV бр. 147/2 je са оптерећењем од преко 100%, а мера за растерећење је редукција производње у ХЕ "Ђердап 2".

Реконструкцијом ДВ 110 kV бр. 147/2 у двосистемски отклониће проблем старости овога вода и повећаће поузданост пласмана електричне енергије произведене у ХЕ "Ђердап” 2 у електроенергетски систем.

Коридор ДВ 110 kV бр. 147/2 се налази на подручју града Бора и општине Неготин, а правац пружања је у смеру североисток од ТС "Бор 2". Почетна тачка ДВ је портал у ТС "Бор 2", a коридор наставља у правцу североистока све до угаоне тачке УT1(20). У распону до угаоне тачке УТ1(20), далековод се укршта са државним путем IIА реда бр. 166. Од УТ1(20) коридор скреће ка истоку. Између УТ2(20) и УТ3(20), коридор се укршта са ДВ 400 kV бр. 402 и индустријском железничком пругом. На деоници УТ4(20) – УТ6(20) коридор прелази преко брдовитог шумског терена задржавајући североисточни правац пружања и прелази Борску реку, затим се укршта ДВ 35 kV и железничком пругом Бор–Вражогрнац, као и са два земљана пута. Између УТ6(20) и УТ7(20) коридор на краткој деоници има правац југоистока где прелази преко брдовитог шумског терена, а од УТ7(20) коридор далековода има правац североистока и креће се ка насељу Доња Бела Река пролазећи са његове јужне стране, при том прелази преко обрадивог пољопривредног земљишта и преко два потока. Од УТ8(20) коридор задржава претходни правац пружања и прелази преко брдовитог шумског дела све до угаоне тачке УТ9(20) која се налази недалеко од места Дубочане са његове јужне стране. На овом делу коридор ДВ се укршта два надземна вода 10 kV, прелази реку Равна, нисконапонски вод (нн вод), и на једном делу се пружа паралелно са ДВ 400 kV бр. 402. Од УТ9(20) коридор задржава североисточни правац и пролази северно од места Салаш све до угаоне тачке УТ10(20). Између УТ9(20) и УТ10(20) ДВ се укршта са државним путем IIБ реда бр. 398 и државним путем IIБ реда бр. 399. Између УТ10(20) и УТ11(20) коридор се укршта са надземним водом 10 kV и Сиколском реком. Паралелно са трасом ДВ, на краћој деоници, пружа се и ДВ 110 kV бр. 1166, као и државни пут IБ реда бр. 35. Од УТ11(20) коридор скреће ка истоку идући паралелно са државним путем IБ реда бр. 35, прелазећи преко обрадивог пољопривредног земљишта све до угаоне тачке УТ14(20). Између УТ14(20) и УТ15(20) ДВ пролази јужно од места Карбулово и укршта се са нн вод. Од УТ15(20) до УТ16(20) коридор пролази са западне стране Неготина укрштајући се при том са државним путем IБ реда бр. 33. Од УТ16(20) коридор ДВ има источни правац и усмерава се ка ТС "Неготин" пролазећи јужно од места Милошево преко обрадивог пољопривредног земљишта укрштајући се при том са два надземна 10 kV и државним путем IБ реда бр. 35. Код УТ17(20) коридор ДВ иде југоисточно заобилазећи производне хале и даље прелази корито реке Јасенице све до УТ18(20). Од УТ18(20) далековод се уводи у ТС Неготин.

Због ширења рударске зоне потребно је изместити реконструисану трасу ДВ 110 kV бр. 147/2 ТС "Бор 2" – ТС "Неготин" код УТ6A(20) и усмерити коридор југоисточно, где ће планирана измештена деоница прати нову зону рударске зоне. Коридор ће се пружати у генерелном правцу југоисток, исток, североисток, и поново доћи до постојећег коридора код насеља Доња Бела Река односно угаоне тачке УТ6З(20). На деоници УТ6Ђ(20) – УТ6Е(20) и УТ6Ж(20) – УТ6З(20), измештени реконструисани коридор се укршта са планираним ДВ 400 kV бр. 401/2 (Лот 3) и ДВ 400 kV бр. 402 (Лот 4) који се уводе у ТС "Бор 6" (Лот 1) из правца РП "Ђердап 1". Код тачке УТ6З(20), коридор се уводи у трасу реконструисаног ДВ 110 kV бр. 147/2 ТС Бор 2 – ТС Неготин.

1.21. Планирани ДВ 110 kV бр. 1166 110 kV РП "Ђердап 2" – ПРП "Велики Кривељ 2", измештање због ширења рударске зоне (Лот 21), на листовима бр. 18, 19, 20, 21, 48, 49, 50, 63 и 64

Почетак коридора за измештање ДВ 110 kV број 1166/1 РП "Ђердап 1" – ПРП "Велики Кривељ 2" је у распону између постојећих стубова број 157 и 156, односно УТ1(21). Од УТ1(21) коридор измештеног ДВ се усмерава јужно обилазећи насеље Доња Бела Река са западне стране. Између УТ2(21) – УТ3(21) коридор се укршта са некатегорисаним путем који спаја насеља Доња Бела Река и Оштрељ, трасом постојећег ДВ 400 kV бр. 402 (Лот 4), ДВ 110 kV број 147/2 (Лот 20) и МВ 110 kV за потребе СЕ "Соларина" (Лот 22). Сва три од поменутих водова су планирани за измештање, тако да у крајњој фази не буде укрштаја ни са једним од њих. Од УТ3(21) коридор прати нову зону рударских радова пратећи усмерење југозапад, запад, северозапад све до УТ10(21). Између УТ10(21) – УТ11(21) коридор се укршта некатегорисаним путем који повезује насеље Оштрељ са ДП IIБ реда број 393 Јасиково–Влаоле–Кривељ – веза са ДП IIА број 166. Од УТ11(21) коридор се пружа ка УТ12(21) која се налази у траси постојећег ДВ 110 kV број 1166/1 између постојећих стубова бр. 179 и 180.

1.22. Планирани мешовити вод МВ 110 kV ТС "Бор 2" – ПРП "СЕ Соларина", измештање дела мешовитог вода због ширења рударске зоне (Лот 22), на листовима бр. 17, 18, 19, 20, 21 и 50

Почетак коридора за измештање МВ 110 kV ТС "Бор 2" – ПРП "СЕ Соларина" je од УТ1(22), а даље до УТ8(22) се пружа југоисточно пратећи нову зону рудника, потом скреће ка истоку, пака североистоку, долази до насеља Доња Бела Река и паралелно прати планирани коридор измештања ДВ 110 kV бр. 147/2 ТС "Бор 2" – ТС "Неготин" (Лот 20). На правцу од УТ6(22) до УТ7(22), односно УТ7(22) до УТ8(22), планирани коридор за измештање МВ 110 kV укршта се са ДВ 400 kV бр. 401/2 (Лот 3) и ДВ 400 kV бр. 401/2 (Лот 4) односно ДВ 400 kV који се уводе у ТС "Бор 6" из правца РП "Ђердап 1". Код УТ9(22), коридор улази у трасу МВ 110 kV ТС "Бор 2” – ПРП "СЕ Соларина".

1.23. Планирано ПРП 35 kV "Бор IV" са прикључним КБ 35 kV на ДВ 35 kV TС "Бор 1" – ТС "Заграђе" (Лот 26) на листовима бр. 21, 52 и 53

Прикључно разводно постројење (ПРП) 35 kV "Бор IV" ће у првој фази служити само за напајање сопствене потрошње ТС 400/110 kV "Бор 6" док ће у крајњој фази, када у оквиру истог објекта буде опремљена и ТС 35/10 kV, имати функције повећање поузданости напајања електричном енергијом на подручју КО Слатина, као и обезбеђење резервног напајања конзумног подручја. Локација планираног ПРП налази се на подручју града Бора, катастарска општина Слатина, на делу катастарскe парцелe бр. 1878/2. ПРП 35 kV "Бор IV" се на мрежу 35 kV повезује преко нових прикључних кабловских водова 35 kV који се по принципу "улаз–излаз" прикључују на постојећи далековод ДВ 35 kV TС "Бор 1" – ТС "Заграђе".

2. Режими коришћења и уређења појаса и зоне заштите планираних далековода

Изабрана решења планираних далековода одређена су уважавајући принцип максималног могућег просторног и функцијског усклађивања са постојећим и планираним грађевинским подручјима, зонама заштите природних и непокретних културних добара, инфраструктурних система и објеката. Коришћењем одговарајућих савремених техничких решења код избора елемената далековода, пратеће опреме и пажљивог извођења припремних, грађевинских и електромонтажних радова могуће је обезбедити извођење планираних далековода без потребе за трајним измештањем постојећих објеката инфра и супраструктуре, као и без значајнијег ометања коришћења обухваћених поседа и других активности локалног становништва.

Правила коришћења простора у коридорима далековода утврђена су на следећи начин:

1) у заштитној зони се, без промене намене и власништва над обухваћеним непокретностима, обезбеђује привремена службеност пролаза за време трајања радова и простор за успостављање заштитног појаса;

2) у извођачком појасу се, без промене намене и власништва над обухваћеним непокретностима, обезбеђује трајна службеност прелаза/заузећа за потребе припремних, грађевинских и електромонтажних радова, односно постављање/развлачење надземних водова и изградњу стубова далековода, надзор и одржавање далековода. Простор за стубове далековода се обезбеђује у оквиру извођачког појаса, при чему се димензије темеља одређују према одабраном типу и функцији стуба за сваку локацију, у складу са техничким прописима и геотехничким условима. Положај стубова и обим заузећа површина одређује се техничком документацијом у складу са правилима грађења, потпуном експропријацијом, административним преносом дела обухваћених непокретности, или уговорима о праву трајне службености и за исте није потребно формирати посебну грађевинску парцелу у складу са чланом 69. Закона о планирању и изградњи.

До завршетка изградње далековода у заштитној зони и извођачком појасу обавезно је прибављање услова/сагласности од стране предузећа надлежних за газдовање далеководима код израде друге планске и урбанистичко-техничке документације, изградње, инвестиционог одржавања или реконструкције других објеката и инсталација.

Након завршетка изградње далековода и утврђивања границе заштитног појаса на удаљеностима од по 30 m од крајњег фазног проводника за ДВ 400 kV, од по 25 m од крајњег фазног проводника за ДВ 110 kV и од по 2 m од ивицa рова КБ 110 kV (у складу са одредбама члана 218. Закона о енергетици), обавеза прибављања услова/сагласности од стране предузећа надлежних за газдовање далеководима спроводиће се само у обухвату заштитног појаса.

3. Утицај на природу и животну средину и мере заштите

3.1. Заштита и коришћење природних ресурса

3.1.1. Шуме

Подручје Просторног плана обухвата око 74350 ha шумског земљишта на коме преовлађују лишћарске шуме (око 64810 ha, односно око 87%), жбунасте формације шикара и шибљака обухватају око 8660 ha (12%), док су четинарске природне и вештачки састојине мање заступљене, свега на око 880 ha (1%).

На обухваћеним површинама се налазе састојине: граба, китњака, букве, шикара, шибљак, цера, шуме брезе, јасике и багрема, липе, осталих тврдих лишћара, пољског јасена, сладуна, врба, шуме грабића, црног граба и црног јасена и вештачки подигнуте састојине: осталих лишћара, топола, китњака, смрче, црног бора, белог бора и осталих четинара. Степен угрожености шума од пожара креће се између I и VI степен угрожености, у зависности од састојине.

Главне намене уређених државних шума кроз које пролазе коридори планираних далековода су производња дрвета (коридори се пружају у дужини од 11,1 km), заштита земљишта од ерозија (у дужини од 4,7 km), стална заштита шума (у дужини од 0,3 km) и површине на којима је корисник Јавно предузеће за газдовање шумама "Србијашуме” (у дужини од 1,4 km).

3.1.2. Земљиште

Земљишта намењена пољопривреди чине око 30% укупне површине Просторног плана од чега је око 24900 ha под интензивним културама (22%) и око 9.630 ha трајних травњака и ливада (око 8%). Планирана мрежа електроенергетских водова има делимичан негативан утицај на развој, уређење и функционисање сеоских насеља услед заузимања мањег дела пољопривредног земљишта изградњом водова и објеката и изузимањем дела пољопривредног земљишта из производње. Подручја под пољопривредним земљиштем (ратарско-сточарска производња) представљају подручја кроз која коридор далековода пролази мањим делом. Заштита и коришћење пољопривредног земљишта на подручју Просторног плана заснива се на концепту одрживог пољопривредног и руралног развоја који подразумева очување земљишта, воде, биљних и животињских ресурса.

3.1.3. Воде

На подручју Просторног плана водотоци I реда су: Пек, Јасеничка река, Брестовачка река и Бела река. Коридори планираних далековода прелазе преко токова реке Пек у КО Дебели Луг, Беле реке у КО Слатина и Јасеничке реке у КО Трњане. Значајнији водотоци II реда на подручју Просторног плана су: Велики Пек, Шашка река, Црнајка, Кривељска река, Глоговачка река, Сиколска рка, Замна и Дупљанска река. Коридори прелазе преко реке Велики Пек у КО Дебели Луг, Кривељске реке у КО Кривељ и Оштрељ, Глоговске реке у КО Глоговица и Салаш, Сиколске реке у КО Сиколе I и реке Замне у КО Штубик I.

3.1.4. Геолошки ресурси

У обухвату Просторног плана, Министарство рударства и енергетике, Сектор за геологију и рударство је одобрило експлоатацију минералних сировина у следећим лежиштима:

1) предузећу SERBIA ZIJIN MINING d.o.o., Бор, лежиште Чукару Пеки (бакар и злато);

2) предузећу SERBIA ZIJIN BOR COPPER DOO, Бор лежишта: Мајданпек (бакар), Церово цементација (бакар), Рготски камен (кречњак), Кривељ (кречњак), Чока Марин (бакар, сребро, злато), Заграђе код Бора (кречњак), Велики Кривељ (бакар), Мали Кривељ (бакар);

3) предузећу Мокропромет, Неготин лежиштњ Смиљкова глава – Штубик (кречњак);

4) предузећу Југо-Каолин д.о.о., Београд лежиште део и део Север Доња Бела река (кварцни пешчар). (Реферална карта 1: "Посебна намена простора").

На подручју Просторног плана утврђене су оверене резерве подземних вода на територији града Бора (ЈКП "Водовод", Бор, изворишта Кривељска Бањица и Сурдуп).

Инжењерско-геолошке (у даљем тексту: ИГ карактеристике) карактеристике терена

Подручје Просторног плана обухвата изузетно хетероген терен у погледу геолошких и инжењерскогеолошких (ИГ) карактеристика. Генерално, издвајају се 4 инжењерскогеолошка комплекса, од којих су најзаступљенији комплекси мање чврстих до веома чврстих седиментних стена, који захватају око 738 km2, односно, 64% подручја Просторног плана. Следе комплекси средње чврстих до веома чврстих магматских и ултрамафитских стена (170 km2, 14,7%) и хетерогени комплекси језерских наслага (166 km2, 14,4%), који су готово подједнако заступљени, док су комплекси растреситих и меких квартарних наслага значајно мање заступљени (79,5 km2, 6,9%).

На територији Нереснице, почетних око 800 m коридора далековода се пружа преко гранита, гранодиорита, односно, диорита, сијенита и њима сродним стенама. У погледу ИГ карактеристика, ово су претежно веома чврсте и постојане стене. Местимично је изражена хидротермална (дубока) измењеност, као и грусираност у горњој зони. Пукотине су тектонске, стиснуте и запуњене. Карактерише их слаба водопропусност и оводњеност, као и слаба еродибилност и нестабилност на падинама. За ову ИГ јединицу је карактеристична мала деформабилност.

Од Нереснице до Дебелог Луга, у дужини од око 15 km коридора далековода, издвојене су ниско кристаласте метаморфне стене, представљене аргилошистима, филитолитима, серицитско-хлоритским, графичним и амфиболичним шкриљцима, као и метапешчарима. У погледу ИГ својстава, представљају веома анизотропну стенску масу, веома испуцалу и дубоко распаднуту, са могућношћу појава клизишта већих размера, као и појава ерозије и бујичне активности. За ову ИГ јединицу је карактеристична средња до мала деформабилност.

Од Дебелог Луга, преко Лескова, Јасикова и Влаола, до Малог Кривеља, у дужини од приближно 21 km коридора далековода, као и на територији Кривеља, у дужини од приближно 3,5 km, издвојени су пирокластити, представљени туфовима, туфитима, агломератима и вулканским бречама. У погледу ИГ својстава, представљају хетерогени стенски комплекс, неуједначених својстава, слабо оводњен, изразито еродибилан, са местимично израженом нестабилношћу већих размера. За ову ИГ јединицу је карактеристична средња до мала деформабилност.

На територији Малог Кривеља, Оштреља и Мале Беле Реке, издвојен је претежно кластични стенски комплекс, који је представљен пешчарима, ређе глинцима, алевролитима и конгломератима. У погледу ИГ својстава, представљају претежно услојене кластите, неуједначене крупноће зрна и степена везаности, код којих преовлађујуће учешће силикатних и карбонатних кластита утиче на знатно повољнија својства терена у погледу стабилности. У оквиру ове ИГ јединице, изражена је еродибилност падина и карактеристична је средња до мала деформабилност.

На обронцима Великог Крша, у широј околини Бора, као и на потезу од Сикола до Малог Мироча, издвојен је флишолики стенски комплекс, који је представљен пешчарима, алевролитима, глинцима, лапорцима, конгломератима и лапоровитим кречњацима. У погледу ИГ својства, одликује их услојена и изразито анизотропна стенска маса, како у погледу састава, тако и у погледу испуцалости и осталих ИГ својстава. Стенска масе је дубоко распаднута, са формирањем делувијума, који је периодично расквашен. Такође, карактеристичан је развој падинских процеса (клижење, јаружање, спирање и бујице). Деформабилност је средња до мала.

На подручју Слатине, до Доње Беле Реке, као и готово читавом дужином коридора далековода за Неготин, од Салаша до Милошева, издвојен је изразито хетерогени комплекс језерских седимената, који је представљен песковима, глинама, лапорима, лапорцима, шљунковима, пешчарима, конгломератима, агломератима, кречњацима, туфовима и угљевима. У погледу ИГ својства, преставља средину, које је изразито хетерогена у погледу састава, са веома неуједначеним квантитативним и квалитативним учешћем и односима појединих чланова комплекса, као и неуједначеним саставом. Повремена оводњеност у горњој зони представља основни узрок настанка и развоја клизишта већих размера, као и спорадичног развоја ерозије. У погледу деформабилности, она је средња до велика.

На потезу Доња Бела Река – Дубочане, као и незнатно на потезу Салаш–Сиколе, издвојене су високо кристаласте метаморфне стене, које су представљене гнајсевима, микашистима и лептинолитима. У погледу ИГ својства, представљају анизотропну стенску масу у погледу састава, чврстоће, испуцалости и распаднутости, неуједначене стабилности и еродибилности. Деформабилност је средња до мала.

На подручју Дубочана и Глоговице, издвојене су габродине стене. У погледу ИГ својства, стенска маса је неправилно и густо испуцала, са танком распадином, местимично. Карактерише је локална оводњеност у горњој зони, слаба еродибилност и местимично јаче изражена нестабилност на стрмим и подсеченим падинама (одроњавање, осипање, плитко клижење). Деформабилност је мала.

На територији између Карбулова и Видровца, издвојена је ИГ јединица кречњаци, која је представљена доломитима, доломитичним кречњацима и ређе лапоровитим кречњацима. У погледу ИГ својства, представљају масивну и услојену, компактну и чврсту стенску масу, која је испуцала и слабо распаднута, најчешће карстификована и добро оводњена у дубљој зони. За ову ИГ јединицу је карактеристична нестабилност на стрмим одсецима и падинама. Деформабилност је мала.

У долинама брдско-планинских река, издвојени су алувијално-пролувијални седименти, представљени шљунковима, песковима, песковитим и муљевитим глинама. У погледу ИГ својства, ове седимент одликује изражена неравномерност у погледу састава, као неуједначеност повремене или сталне активности ерозије и бујица. Оводњеност средине је углавном стална, а деформабилност претежно велика.

На уласку у Неготинску низију, издвојен је речно-терасни седиментни комплекс, који је хипсометријски и фацијално нерашчлањен, а представљен песковима, шљунковима и песковитим глинама. У погледу ИГ својства, представљају претежно добро сложену, добро консолидовану, слабије оводњену, добро оцедиту и стабилну средину, претежно велике деформабилности.

У оквиру комплекса мање чврстих до веома чврстих седиментних стена, извођење радова би требало да се одвија без додатних потешкоћа. Локално, очекиван је развој падинских процеса, пре свега, спирања и јаружања. У складу са наведеним, утицај на изградњу далековода се односи на прилагођавање конструктивних карактеристика специфичним геолошким условима на терену.

У оквиру комплекса средње чврстих до веома чврстих магматских и ултрамафитских стена, утицај на извођење радова се, пре свега, огледа у отежаним условима за рад, у смислу динамичке чврстоће стена, односно, продуктивности рада. Такође, у зависности од нагиба терена, могућа је појава или забаривања (равни терени) или умереног и интензивног спирања и јаружања (стрми терени). У том смислу, утицај на изградњу далековода се односи на одабир оптималне методе рада, у специфичним условима, као и одговарајућег конструктивног решења у утврђеним зонама забаривања и мера санације ерозија у утврђеним зонама спирања и јаружања.

У оквиру хетерогеног комплекса језерских наслага, повремена оводњеност у горњој зони може да проузрокује настанак и развој клизишта већих размера, као и спорадичног развоја ерозије. Из наведеног разлога, овом ИГ комплексу је потребно посветити посебну пажњу, приликом извођења наменских, детаљних ИГ истраживања.

У оквиру комплекса растреситих и меких квартарних наслага, утицај на изградњу далековода се огледа у кохезији и носивости тла, као и присуству подземних вода. Слаба носивост тла и висок ниво подземних вода могу да проузрокују отежане услове за рад, али и да захтевају додатно прилагођавање конструктивног решења далековода специфичним условима на терену.

Детаљни ИГ услови се утврђују посебним пројектом у склопу израде техничке документације.

3.2. Заштита природних добара

Од природних добара која сходно одредбама Закона о заштити природе ("Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21) имају својство заштићеног подручја, у оквирним, прелиминарним границама подручја Просторног плана утврђеним одлуком о приступању његовој изради налазе се Природна добра I категорије: део Националног парка "Ђердап”; Строги резерват природе "Мустафа” и "Фељешана”; Споменици природе "Прераст Шупља стена”, "Тунелска пећина Прераст у кањону Замне”, "Прераст у кањону Вратне” и "Рајкова пећина”; Природно добро II категорије Споменик природе "Бледерија” и Природно добро III категорије Споменик природе "Бигрена акумулација Бели изворац”.

Сходно одредбама чл. 15. и 16. Закона о заштити природе, а на основу Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ("Службени гласник РС”, бр. 5/10, 47/11, 32/16 и 98/16) и Правилника о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување ("Службени гласник РС”, број 35/10), Завод за заштиту природе Србије је за подручје Просторног плана у прелиминарним (ширим, оквирним) границама, израдио основни картографски приказ станишта значајних врста (биљака и птица) и станишта од приоритетног значаја за заштиту. На коридору далековода (у коначним границама Просторног плана) нема наведених станишта. Имајући у виду да су станишта картирана као тачке (а не ареално) и локацијски доста апроксимативно, могуће је да се у коридору далековода, у заштитном и/или извођачком појасу, налазе нека од значајних станишта.

На основу акта о условима заштите природе, као и Студије о процени утицаја на животну средину, закључује се да изградња далековода неће имати значајан негативан утицај на циљеве очувања и целовитост еколошки значајних подручја. Идентификовани могући утицаји могу спречити, смањити или надокнадити (компензовати) тако да пројекат далековода није претња у смислу значајно неповољне или непоправљиве штете по природу и људе на подручју пројекта и неће изазвати значајне утицаје на биодиверзитет и еколошки интегритет подручја. Утицај на станишта, кроз губитак и фрагментацију оцењује се као умерен и мали а утицај на птице, као најосетљивију фаунистичку категорију, у вези узнемиравања и ризика судара и струјног удара (електрокуције), као привремен и мали. Најзначајнији трајни утицаји изградње далековода на природу су уклањање растиња, односно шумске и жбунасте вегетације и појава нових вештачких структура у пејзажу чији се неповољни естетски ефекти не могу у довољној мери надокнадити избором врсте и положаја стубова.

Планирани далеководи ће својим техничким карактеристикама, посебно услед висине стубова, распона између њих и положаја водова имати мањи негативан утицај обзиром да ће стубови бити постављени на већем растојању, чиме ће се минимизовати уклањање шумске вегетације.

Просторним планом одређују се следеће мере и препоруке за избегавање, отклањање и умањивање неповољних утицаја изградње далековода на природу и природне вредности којих ће се придржавати инвеститор и извођач приликом израде техничке документације извођења радова на демонтажи постојећих и изградњи и одржавању планираног далековода:

1) одлагалишта грађевинског материјала и опреме, депоније грађевинског и другог отпада, привремене објекте за смештај радника, приступне саобраћајнице, паркинге грађевинских машина и друге пратеће објекте током изградње и експлоатације далековода планирати тако да се сведе на минимум оштећивање и избегне уништавање природних вредности, а на заштићеним и еколошки значајним и подручјима у поступку заштите, поред наведеног, локација тих објеката не сме бити у супротности са донетим прописима из области заштите природе, пре свега у погледу утврђених режима заштите, циљева очувања подручја еколошке мреже и заштићених дивљих биљних и животињских врста, као и другим меродавним прописима који се односе на заштиту животне средине, коришћење природних ресурса и изградњу;

2) планирати мобилне контејнере за санитарни и чврсти отпад, безбедан начин евакуације других отпадних вода са градилишта, коришћење постојеће мреже саобраћајница у што већој мери како би се избегла или смањила изградња нових путева и тиме фрагментација полуприродних и природних станишта и простора уопште, одговарајуће технике, средства и опрему којима се на минимум своди оштећивање тла, шуме и друге вегетације и усева приликом транспорта и демонтаже и монтаже стубова, сајли и проводника, неопходну и допуштену сечу дрвећа и жбуња сходно одговарајућим прописима;

3) планирати одговарајуће антиерозионе мере на осетљивим и посебно угроженим деловима трасе, санацију и ремедијацију деградираних површина и водотока и мере заштите живог света, вода и земљишта у случају хаваријских загађења, ревитализацију полуприродних или природних станишта и вегетације након изградње далековода и уређење простора у смислу уклањања вишкова грађевинског материјала, опреме и машина;

4) очувати морфолошке одлике терена од којих зависи функционалност еколошких коридора, континуитет водотока, присуство вода у природним и вештачким депресијама, крајпоточну и мочварну вегетацију, функционалну повезаност станишта строго заштићених и заштићених врста;

5) очувати у максимално могућој мери разноврсност земљишних култура и намена (ораница, башта, ливада, воћњака, група дрвећа, живица и међа и др.), пре свега због њихових еколошких и пејзажних функција;

6) прибавити сагласности надлежних институција за извођење радова који изискују евентуалну сечу одраслих, вредних примерака дендрофлоре како би се уклањање вегетације свело на најмању могућу меру;

7) забрањено је извођење радова током ноћи у циљу заштите птица и слепих мишева;

8) планирати да се приликом ископа за темеље стубова и других објеката горњи, педолошки вредан слој земљишта посебно одложи и користи за завршну прекривку, а вишак материјала уклони у складу са прописима;

9) планирати безбедно уклањање евентуалних гнезда птица на коридорима далековода који се демонтирају и то искључиво ван периода гнежђења птица, односно до 10. фебруара или после 10. јуна и техничко решење изолатора/носача проводника у складу са Препоруком број 110 (2004) за смањење штетних ефеката које имају објекти за пренос електричне енергије који се налазе изнад земље (далеководи) на птице (Recommendation No. 110 (2004) on minimising adverse effects of above-ground electricity transmission facilities /power lines/ on birds) коју је донео Стални комитет Бернске конвенције (Standing Committee of the Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats), коју је Република Србија потписала и потврдила; уколико се у току радова наиђе на активно гнездо са пологом или младунцима, сачувати га и у што краћем року обавести Завод за заштиту природе Србије;

10) планирати мере за очување врста и типова станишта у складу са Прилогом 3 Правилника о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување за потенцијална NATURA 2000 подручја од значаја за заједницу pSCIs (Sites of Community Interest) "Железник”, "Мајданпек–Ђердап” и "Штубик”, као и за NATURA 2000 подручја посебне заштите pSPA (Special Protection Area) "Велики крш и Стол”, "Тимочко побрђе”, "Неготинска крајна” и "Ђердап”.

Сходно члану 99. Закона о заштити природе, уколико се у току радова наиђе на геолошка и палеонтолошка документа (фосили, минерали, кристали и др) која би могла представљати заштићену природну вредност налазач је дужан да о налазу обавести министарство надлежно за послове заштите животне средине у року од осам дана од проналаска и предузме мере заштите од уништења, оштећивања или крађе до доласка овлашћеног лица.

Ближи услови и мере заштите природних вредности, односно дивљих врста и њихових станишта, предела и геонаслеђа које се морају применити у току извођења радова и одржавања објеката далековода прецизно ће се утврдити у поступку израде и еколошке сертификације техничке документације, а у сарадњи инвеститора и Завода за заштиту природе Србије.

3.3. Заштита непокретних културних добара

У коридорима планираних далековода, односно на подручју Просторног плана, нису идентификована непокретна културна добра. Дефинисано планско решење коридора далековода, одређено угаоним тачкама, не угрожава интегритет и вредности заштићених и евидентираних културних добара.

Табела 8. Заштићена непокретна културна добра

Сходно Закону о културним добрима ("Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закони, 99/11 – др. закон, 6/20 – др. закон, 35/21 – др. закон, 129/21 и 76/23 – др. закон), надлежни заводи за заштиту споменика културе ће у поступку израде техничке документације далековода посебним актима утврдити ближе услове чувања, коришћења и одржавања, као и услове за предузимање конкретних мера техничке заштите за свако културно добро за које се дође до сазнања и меродавних података да може трпети значајне неповољне утицаје услед изградње и одржавања далековода.

Прибављање и спровођење услова и мера истраживања, техничких мера и других радова на местима и објектима за које се на основу података надлежне установе или других сазнања претпоставља или зна да имају културне вредности уређени су Законом о културним добрима а посебно су значајне следеће обавезе инвеститора, извођача радова и установа заштите културних добара утврђене чл. 109. и 110. Закона о културним добрима:

1) уколико се у току грађевинских и других радова наиђе на археолошка налазишта и археолошке предмете, извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове и обавести надлежни завод за заштиту споменика културе и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен;

2) ако постоји непосредна опасност оштећења археолошког налазишта или предмета, надлежни завод за заштиту споменика културе привремено ће обуставити радове док се на основу овог закона не утврди да ли је односна непокретност или ствар културно добро или није;

3) ако надлежни завод за заштиту споменика културе не обустави радове, радове ће обуставити Републички завод за заштиту споменика културе;

4) инвеститор је дужан да обезбеди средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра које ужива претходну заштиту које открије приликом изградње, до предаје добра на чување надлежној установи заштите.

Подаци о евидентираним археолошким локалитетима који уживају претходну заштиту, који су дати за потребе овог просторног плана, преузети су из раније стручне документације, на већини њих нису обављена археолошка истраживања и њихова локација и просторне карактеристике нису прецизно и детаљно одређени. С обзиром да археолошки налази представљају важан сегмент културног наслеђа, а због чињенице да се о њиховим својствима, хронологији и значају може са сигурношћу говорити тек на основу спроведених систематских археолошких истраживања или претходних сондажних истраживања, обезбедиће се о трошку инвеститора рекогносцирање терена на секторима трасе далековода, у извођачком појасу са индикованим археолошким налазима, као и археолошки надзор током извођења земљаних радова, пре свега на стубним местима.

3.4. Стање и заштита животне средине у току изградње и експлоатације ДВ

На подручју Просторног плана доминантан негативни утицај имали су дугогодишњи развој рударства и металургије у Бору и Мајданпеку, као и различита индустријска постројења, док су мерe за спречавање емисије загађујућих материја у околину недовољно примењиване.

На ширем подручју (окружењу) Просторног плана, врши се систематски мониторинг животне средине и то квалитета ваздуха, квалитета воде, квалитета земљишта и др, превасходно због чињенице да рударске активности имају изузетно велике кумулативне и синергетске ефекте на планско подручје.

Најзначајније загађење ваздуха на подручју Просторног плана потиче из посредног утицаја рударско-металуршког комплекса: металуршких постројења, површинских копова и флотацијских јаловишта. Главне загађујуће материје у ваздуху обухватају: сумпор диоксид, чађ, оксиде азота и тешке метале (посебно арсен, кадмијум и бакар). У агломерацији Бор испуштају се у атмосферу велике количине сумпор диоксида због веома мале брзине регенерације током процеса у топионици (20–30%) које имају дисперзију честица знатно ширу од локалног нивоа. Емисије азотних оксида су у опсегу 100–1.000 t/год. У зонама површинских копова доминира емисија прашине, а локално су значајне емисије из рударске опреме и транспортних средстава које садрже штетне гасове попут азотних оксида (NOx), угљен-моноксида (CО), сумпор-диоксида (SО2) и испарљивих органских материја (VOC). Рудничка и флотацијска јаловишта су велики извор прашине и аеросола која угрожава околна села и пољопривредно земљиште, чиме се ограничава пољопривредна производња и нарушава здравље становништва. До велике емисије прашине долази због: технологије подизања брана флотацијских јаловишта, неспровођења мера рекултивације брана флотацијских јаловишта и непостојања санитарних зона заштите. У прашини са флотацијског јаловишта Велики Кривељ има оксида силицијума, гвожђа, алуминијума, калцијума, магнезијума и тешких метала (Cu, Zn, Pb, Fe, Cr, Ni, Pb, Cd, As). Tопионица бакра са фабриком сумпорне киселине изграђена 2015, од 2019. године емитује повећане концентрације сумпор диоксида и честица прашине са великим садржајем тешких метала (арсена, кадмијума, олова и никла), које су нарочито приметне у агломерацији Бор. Реконструкција топионице и фабрике сумпорне киселине је већим делом реализована. Наведено загађење има шире подручје утицаја и ван граница овог просторног плана. Мониторинг квалитета ваздуха врши се на четири аутоматске мерне станице у Бору, а њихови резултати могу се суперпонирати на шири територијални обухват, који подразумева и границе овог просторног плана.

Коридори планираних далековода прелаза преко низа водотока. Будући да током експлоатационог века далековода не долази до испуштања загађујућих материја или било каквих опасних, отровних или непријатних материја у воду и далеководи својим радом не загађује површинске ни подземне воде, из тих разлога, у току израде планске документације, није било потребе за прибављањем података о стању постојећих водотока.

Педолошки покривач на подручју Просторног плана претежно карактерише слаб производно-економски потенцијал, у складу са условима преовлађујућег брдско-планинског рељефа – највећим делом покривеног шумама, ливадама и пашњацима. Осим природних ограничења – врло плитког педолошког слоја на кречњачким и андезитским стенама, и честих суша, ограничавајући фактор представљају неквалитетна обрада земљишта и неодговарајућа примена агротехничких мера. Мањи део заузима плодно земљиште – алувијални наноси и псеудоглејеви у долинама река и смонице формиране на терасама које су сачињавале дно и ободне делове некадашњег језерског басена.

Утицаји ДВ на животну средину везани су за период изградње (што укључује и демонтажу постојећих ДВ) и рад, односно погон и одржавање. Радови на изградњи обухватају изградњу или поправку приступних путева, скидање електроопреме са постојећих стубова, њихову демонтажу, разбијање армирано-бетонских темеља и транспорт наведеног материјала ван коридора, земљане и армирано-бетонске радове на изградњи темеља, довоз и монтажу стубова, монтажу изолатора, проводника, затезних ужади и уземљења. Радови на одржавању обухватају редовни (једном годишње) преглед и замену/поправку делова електроопреме, ремонт (једном у три до пет година) и фарбање стубова (једном у пет до десет година). Одржавање захтева, такође, употребу приступних путева за камионе, тешке тракторе и специјална возила и опрему.

Најјачи утицаји односе се на емисију прашине и лебдећих честица (ПМ10) и стварање буке у току земљаних радова (изградња путева, ископ, набијање и наливање темеља, сечење стубова транспорт материјала и опреме и др) радом грађевинских машина, транспортних и превозних средстава и употребом алата. Ти утицаји су привремени (15–20 дана укупно по једном стубу) и у просторном смислу су релативно уско ограничени. На градилишту су најизразитији и без мера ублажавања утицаји могу превазићи граничне вредности утврђене прописима из области заштите ваздуха и заштите од буке у животној средини, док је на удаљености од 150–200 m од извора та вероватноћа незнатна.

Главни утицаји ДВ у току погона су деловање електричног и магнетног поља (у даљем тексту: ЕМП) и бука коју стварају проводници под напоном тако да су за потребе пројекта вршена и посебна мерења вредности ЕМП у зони постојећег и планираних ДВ.

Заштита од утицаја електричног поља и магнетне индукције уређена је на националном нивоу Законом о заштити од нејонизујућих зрачења ("Службени гласник РС”, број 36/09) и са два на основу њега донета правилника. "Електромрежа Србије” АД се у пракси пројектовања ДВ, заснованој на прорачунима висине проводника од тла за граничне вредности јачине електричног и магнетног поља, стриктно придржава прописаних вредности које су строжије од смерница Светске здравствене организације. Приликом утврђивања коридора планираних ДВ у највећој могућој мери постигнута је безбедна удаљеност од објеката домаћинстава.

Далековод под напоном може производити шумну појаву означену као "корона пражњења” (локални електрични пробој у ваздуху) која је јаче изражена за време кише или магле и манифестује се карактеристичним зујањем (брујањем) и пуцкетањем. Интензитет буке је већи када је ваздух влажан, док је при сувом ваздуху интензитет знатно мањи. Наравно, непосредно окружење надземног вода, исто тако, значајно утиче на буку короне: топографија терена, пошумљеност, изграђеност представљају природну заштиту од буке. Ниво буке се мења дуж далековода и зависи од површинских неправилности на проводницима као и од надморске висине.

Према домаћим и светским искуствима, надземни водови испод 35 kV стварају практично занемарљив ниво буке короне, па са из тог разлога на ову појаву нарочито обраћа пажња код напона 400 kV где се и спроводе мере за спречавање.

"Електромрежа Србије” АД је у оквиру својих планова извршио и мерење буке на одређеном броју далековода 110 kV, 220 kV и 400 kV. Према овим мерењима највећи ниво буке измерен на постојећим далеководима 400 kV сличних карактеристика износи 46 dB(А) за дневни период.

За предметне далеководе 400 kV се осим концепцијских решења и проверених електричних растојања, предвиђа и примена најквалитетније електроопреме за уградњу која мора бити у складу са одговарајућим IEC стандардима, па ће појава короне, применом ових мера, бити занемарива. Проводници предметног далековода ће бити у снопу, а на одређеним деоницама ће се ради додатног смањења буке евентуално предвидети и већа висина проводника изнад тла, као и решење са специјалним проводницима.

Такође, о овоме се водило рачуна приликом избора коридора ДВ 400 kV тако да трасе тих водова буду на довољној удаљености како од насеља, тако и од појединачних објеката.

У току изградње и одржавања ДВ ствара се више категорија и врста отпада, пре свега метални, електро, амбалажни, санитарни и комунални отпад, бетон од темеља демонтираних стубова, вишкови земље и камена из ископа, отпадна уља, растварачи и боје, отпад од сече дрвећа и жбуња. Збрињавање отпада вршиће се у складу са Законом о управљању отпадом ("Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 14/16, 95/18 – др. закон и 35/23) и донетим подзаконским актима. Уклањање отпада треба да раде лиценцирани субјекти, а већи део (метал, дрво) може бити рециклиран.

Мере избегавања и ублажавања неповољних утицаја на животну средину одредиће се у току израде и лиценцирања пројектне документације, сходно меродавним прописима којима се уређују планирање и изградња објеката, изградња и рад електроенергетских водова, заштита животне средине и њених елемената и показатеља, процена утицаја на животну средину, а имајући у виду и међународне захтеве и препоруке.

Утврђивање локације (носећих) стубова, њихових димензија и висине проводника од тла на посебно осетљивим деловима коридора (социјално – домаћинства и еколошки – заштићена подручја) је од кључног значаја за смањивање и довођење у оквире стандарда утицаја електричног и магнетног поља и буке короне и за ублажавање неповољних ефеката на пејзаж.

Досадашња пракса изградње сличних ДВ и урађена документација за планиране ДВ показали су да се неповољним ефектима може управљати на задовољавајући начин. На располагању су скупови ефикасних мера заштите које ће се уградити у пројектну документацију, пре свега за смањење: прашине, буке, заузећа земљишта, ометања локалног становништву у обављању делатности, стварања отпада, сече дрвећа и др. Те мере ће бити обавеза за инвеститора и извођача. За транспорт и саобраћај и за отпад утврдиће се посебни планови управљања.

Утврђују се следеће мере заштите које треба примењивати током имплементације Просторног плана:

1) израда техничке документације (студије утицаја) која ће садржати резултате прелиминарног мерења квалитета ваздуха (са дисперзијом загађења), квалитета вода, квалитета земљишта и буке на предметној локацији, као и стручну оцену оптерећења животне средине пројекта изградње надземног и подземних водова и трансформаторских станица на нејонизујуће зрачење;

2) израда Извештаја о стручној оцени оптерећења животне средине пројекта изградње надземних водова и пратећих објеката, која ће, између осталог, садржати нулто мерење јачине електричног поља и магнетне индукције;

3) обавезно је спровођење свих мера заштите дефинисаних Просторним планом, Извештајем о стратешкој процени утицаја на животну средину и условима надлежних институција (министарстава, завода, локалне самоуправе, јавних предузећа и др) прибављеним за потребе израде Просторног плана у редовном поступку;

4) смањење ризика утицаја електричног и магнетног поља далековода на здравље људи и околину постиже се одржавањем прописаних сигурносних висина и удаљености у заштитној зони далековода и ширем простору;

5) објекти морају бити изведени у складу са Законом о заштити од пожара ("Службени гласник РС", бр. 111/09, 20/15, 87/18 – др. закон и 87/18) и другим сродним законским и подзаконским актима;

6) обавезна је доследна примена Закона о шумама ("Службени гласник РС", бр. 30/10, 93/12, 89/15 и 95/18 – др. закон). Ради очувања шума забрањена је сеча стабала заштићених и строго заштићених врста дрвећа; самовољно заузимање шума; уништавање или оштећење шумских засада, ознака и граничних знакова, као и изградња објеката који нису у функцији газдовања шумама; одлагање смећа, отровних супстанци и осталог опасног отпада у шуми, на шумском земљишту на удаљености мањој од 200 m од руба шуме, као и изградња објеката за складиштење, прераду или уништавање смећа; предузимање других радњи којима се слаби приносна снага шуме или угрожавају функције шуме; одводњавање и извођење других радова којима се водни режим у шуми мења тако да се угрожава опстанак или виталност шуме;

7) сходно Правилнику о шумском реду ("Службени гласник РС", бр. 38/11, 75/16, 94/17 и 87/21) сеча стабала, израда, извоз, изношење и привлачење дрвета и други начин померања дрвета са места сече, врше се у време и на начин којим се обезбеђује најмање оштећење околних стабала. подмлатка, земљишног покривача, остале флоре, фауне и објеката, као и спречавање загађивања земљишта органским горивима и моторним уљем;

8) са отпадним материјама и материјалима насталим у току изградње, реконструкције и редовног рада и коришћења објеката, поступати у складу са одредбама Закона о управљању отпадом;

9) ако при извођењу радова дође до хаварије на грађевинским машинама или транспортним средствима, односно изливања уља и горива у земљиште, извођач радова је у обавези да изврши санацију, односно ремедијацију загађене површине;

10) планирати безбедно уклањање евентуалних гнезда птица на трасама далековода који се демонтирају и то искључиво ван периода гнежђења птица, односно до 10. фебруара или после 10. јуна и техничко решење изолатора/носача проводника у складу са Препоруком бр. 110 (2004) за смањење штетних ефеката које имају објекти за пренос електричне енергије који се налазе изнад земље (далеководи) на птице (Recommendation No. 110 (2004) on minimising adverse effects of above-ground electricity transmission facilities /power lines/ on birds) коју је донео Стални комитет Бернске конвенције (Standing Committee of the Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats), коју је Република Србија потписала и потврдила; уколико се у току радова наиђе на активно гнездо са пологом или младунцима, сачувати га и у што краћем року обавести Завод за заштиту природе Србије

11) контактне делове ДВ са проводницима где може доћи до проблема тзв. кратког споја тако конструисати да се избегне испадање система и прекид рада, односно страдање птица на ДВ. Ове мере спровести у складу са Препоруком број 110 (2004) Сталног комитета за смањење штетних ефеката који имају објекти за пренос електричне енергије који се налазе изнад земље (електроводови) на птице.

3.5. Мере заштите од удеса и у ванредним ситуацијама

Планирану мрежу трафостаница и далековода чиниће објекти и водови који ће имати посебан, стратешки значаја за енергетску стабилност Републике Србије, а посебно источне Србије, тако да се у њиховом пројектовању, изградњи и експлоатацији мора применити највиши степен поузданости и безбедности. Процедуре за држање под контролом ризика евентуалних удеса и поступање у случају удеса утврдиће се у складу са законом и системом квалитета "Електромрежа Србије” АД и будућег оператера.

Могуће опасности су бројне, од природних ризика (клижење и ерозија земљишта, земљотрес, лед, олуја), преко ризика од електричног удара, саобраћајног удеса и пожара, до случајног истакања или цурења загађујућих и опасних материја (гориво, уље, санитарна отпадна вода и др), повреде радника и угрожавања здравља услед буке и прашине на градилишту.

Уз примену потребних мера заштите појава акцидената са значајним неповољним утицајем на животну средину, здравље и безбедност људи и имовине и рад електроенергетског система има малу вероватноћу.

У обухвату Просторног плана, према Регистру севесо постројења на територији Републике Србије од 11. јануара 2024. године евидентирана су постројење вишег реда топионица и фабрика сумпорне киселине "Zijin Bor Copper", и два постројења нижег реда: фабрика индустријских гасова "Messer Tehnogas" и флотација "Велики Кривељ".

У случају будуће изградње постројења/комплекса на подручју Просторног плана и у његовој непосредној близини, у складу са Правилником о садржини политике превенције удеса и садржини и методологији израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса ("Службени гласник РС”, број 41/10), као полазиште за идентификацију потенцијално повредивих објеката, потребно је прелиминарно анализирати простор у обухвату од минимално 1000 m од граница будућег севесо постројења/комплекса, док се коначна процена ширине повредиве зоне – зоне опасности, одређује на основу резултата моделовања ефеката удеса.

4. Утицај на функционисање насеља

Подручје Просторног плана обухвата 28 катастарских општина на територијама градова Бор и Зајечар и општина Неготин, Мајданпек и Кучево. Коридори планираних далековода не пролазе кроз насељена подручја, али се приближавају грађевинским подручјима градова, сеоских насеља и заселака, домаћинствима дуж локалних путева и уз коридоре постојећих далековода у околини Бора и Мајданпека.

Према Попису из 2022. на подручју 26 статистичких насеља која су обухваћена Просторним планом било је око 61.000 становника. Коридори планираних далековода у највећој мери пролазe ван насељених и грађевинских подручја већих густина на претежно шумском и пољопривредном земљишту.

Мрежа насеља на подручју Просторног плана представља фрагменте формираних мрежа насеља чији су центри Бор, Зајечар, Неготин, Мајданпек и Кучево. Коридори планираних далековода се приближавају деловима сеоских насеља Јасиково (општина Мајданпек), Доња Бела река (Град Бор) и Карбулово (општина Неготин).

Дуж коридора ДВ нема објеката јавних служби.

Након изградње мреже планираних далековода и успостављања његовог заштитног појаса може доћи до испољавања одређеног негативног утицаја на део насеља у погледу: ограничења коришћења дела грађевинског земљишта (изградњом ДВ и успостављањем заштитног појаса), смањеног комфора становника објеката колективног становања, фрагментације простора успостављањем нових зона заштите ДВ, формирања новог извора буке и ЕМП, ремећења естетског доживљаја амбијента и др.

5. Однос према другим техничким системима и објектима

5.1. Положај ДВ у односу на саобраћајну инфраструктуру

Путна мрежа

Путну мрежу на подручју Просторног плана чине државни, општински и некатегорисани путеви. Према Уредби о категоризацији државних путева и важећем Референтном систему мреже државних путева Републике Србије (верзија април 2024, ЈП "Путеви Србије"), на територији Просторног плана се простиру следећи државни путеви (у даљем тексту: ДП):

1) ДП IБ реда број 33, веза са државним путем А1 – Пожаревац–Кучево–Мајданпек–Неготин – државна граница са Бугарском (гранични прелаз Мокрање), делови деонице број 03313 (Кучево – Дебели Луг) од стационаже km 75+220 до km 75+495 (овде се граница плана преклапа са трасом ДП) и од стационаже km 99+360 до km 110+205, цела деоница број 03314 (Дебели Луг – Мајданпек), део деонице 03315 (Мајданпек – Милошева кула) од стационаже km 118+976 до km 129+980, део деонице 03318 (Плавна–Стубик) од стационаже km 163+784 до km 170+455, цела деоница 03319 (Стубик–Буково) од стационаже km 170+455 до km 185+334, цела деоница број 03320 (Неготин/улаз–Неготин/Брусник), цела деоница 03321 (Неготин/Брусник–Неготин/Радујевац) и део деонице 03322 (Неготин/Радујевац–Вељково) до стационаже km 190+281. Укупна дужина предметног пута у границама плана износи око 58,390 km;

2) ДП IБ реда број 35: државна граница са Румунијом (гранични прелаз Ђердап) – Кладово–Неготин–Зајечар–Ниш–Приштина–Призрен – државна граница са Албанијом (гранични прелаз Врбница), део деонице број 03507 (Душановац–Неготин/улаз) од стационаже km 57+526 до km 63+334, цела деоница 03508 (Неготин/улаз–Буково), део деонице број 03509 (Буково–Салаш) од стационаже km 67+297 до km 83+230 и од стационаже km 85+677 до km 87+256, у наставку делови деонице број 03510 (Салаш–Рготина) од стационаже km 87+256 до km 88+895 и од стационаже km 91+640 до km 92+925. Дужина овог пута у границама плана износи око 29,615 km;

3) ДП IБ реда број 37: Селиште–Бор–Зајечар, цела деоница овог пута број 03702 и део деонице број 03703 од стационаже km 18+853 до km 36+783. Дужина пута број 37 у границама плана износи око 21,855 km;

4) ДП IIA реда број 161: Братинац – Салаковац – Мало Црниће – Петровац на Млави – Жагубица – Брестовац, и то део деонице број 16108 (Жагубица – Борско језеро) од стационаже km 101+340 до km 106+435. Укупна дужина у границама плана износи око 5,095 km;

5) ДП IIA реда број 164: Доњи Милановац – Мајданпек – Дебели Луг – Јасиково – Жагубица, део деонице 16401 (Доњи Милановац – Мајданпек) од стационаже km 8+040 до km 23+129, цела деоница број 16402 (Дебели Луг – Јасиково) и део деонице број 16403 (Јасиково–Жагубица) од стационаже km 41+595 до km 45+220. Дужина овог пута на предметној територији износи око 37,180 km;

6) ДП IIA реда број 165: Поречки мост – Клокочевац – Милошева Кула – Заграђе – Рготина – Вражогрнац – Зајечар – Звездан, и то део деонице број 16503 (Лука–Заграђе) од стационаже km 34+079 до km 48+250. Укупна дужина у границама плана износи око 14,170 km;

7) ДП IIA реда број 166: Бор–Заграђе, цела деоница број 16601 (Бор – Бор (Јасиково)) и део деонице број 16602 (Бор (Јасиково), Заграђе) од стационаже km 2+140 до km 10+180. Дужина овог пута износи око 10,180 km;

8) ДП IIБ реда број 393: Јасиково–Влаоле–Кривељ – веза са државним путем 166, цела деоница 39301 (Јасиково – Бор – (Јасиково)), у дужини од око 42,056 km;

9) ДП IIБ реда број 397: Слатина–Штубик, део деонице овог пута (ознака 39701) у дужини од 3,098 km, од оријентационе стационаже km 20+900 до km 23+998;

10) ДП IIБ реда број 398: Лука–Салаш–Брусник–Речка–Неготин, цела деоница број 39801 (Лука – Салаш (Сиколе)), деоница број 39802 (Салаш (Сиколе) – Салаш) и делови деонице 39803 (Салаш–Неготин/Брусник) од стационаже km 18+085 до km 20+520 и од оријентационе стационаже km 43+059 до km 49+545. Укупна дужина предметног пута у границама плана износи око 26,555 km;

11) ДП IIБ реда број 399: Плавна–Поповица–Сиколе–Салаш, део деонице са ознаком 39901 у дужини од око 11,062 km (од km 12+152 до km 23+214);

12) ДП IIБ реда број 400: Неготин–Радујевац–Прахово–Самариновац – веза са државним путем 168, део почетне деонице број 40001 (Неготин/Радујевац–Самариновац) од око 2,550 km.

Сви државни путеви су асфалтирани, а њихово стање је задовољавајуће код државних путева IБ и на већини државних путева IIА реда. Стање је знатно лошије (у погледу ширине коловоза, техничких елемената, одржавања и сл.) на државним путевима IIБ реда. На неповољно стање државних путева, у границама плана, један од пресудних фактора утицаја је и конфигурација терена са великим успонима/падовима, посебно на територији града Бора и општина Мајданпек и Кучево.

Поред државних путева I и II реда, на територији Просторног плана постоји и мрежа општинских путева којима управљају јединице локалних самоуправа (изградња, реконструкција, рехабилитација и одржавање) а њихова развијеност и стање је разнолика у свакој појединачној општини/граду. Ширина коловоза ових путева као и остали технички елементи углавном нису на задовољавајућем нивоу.

Стање општинских путева је различито у појединим јединицама локалне самоуправе. али је општа одлика да је на већини, због мале ширине и неповољних техничко експлоатационих карактеристика, потребна реконструкција и рехабилитација.

Покривеност територије општинским путевима и њихово стање је од посебног значаја имајући у виду да се директан приступ електронергетским водовима и објектима остварује општинским путевима.

Осим категорисане мреже путева (државни и општински путеви) на територији Просторног плана, у свакој јединици локалне самоуправе развијена је и мрежа некатегорисаних путева којима је омогућен приступ до појединих изграђених делова насеља, појединачних објеката, парцела пољопривредног земљишта, шумски путеви и сл. Већина ових путева је са земљаним коловозним застором или туцаником и са јако малом ширином коловоза (испод 3 m).

Основно концепцијско опредељење јесте саобраћајно отварање и повећање доступности подручја, у првом реду рехабилитацијом, реконструкцијом и доградњом постојеће мреже као и квалитетним повезивањем са мрежом државних путева Републике Србије изградњом нових путних праваца.

Мрежа државних путева у границама предметног плана посебне намене се у принципу задржава као у постојећем стању уз допуну нових, високо капацитетних саобраћајница на правцима појединих постојећих државних путева. Основна допуна државне путне мреже односи се на изградњу ауто-пута до Неготина и у наставку мотопута до Кладова у коридору постојећег ДП број 35.

Планирано је подизање квалитета саобраћајног повезивања подручја изградњом следећих путних праваца:

1) изградња државног пута IМ реда – мотопута број М8: Кладово–Неготин–Зајечар (у складу са важећом Уредбом о категоризацији државних путева) чији се планирани коридор делимично или у потпуности поклапа са коридором постојећег ДП IБ број 35 на овом потезу;

2) изградња државног пута IМ реда – мотопута број М10: Веза са државним путем А 2 – Лазаревац–Аранђеловац–Рача–Свилајнац–Деспотовац–Бор–Зајечар, у границама предметног плана планирани мотопут се налази у коридору постојећег државног пута ДП IБ број 37 на деоници Бор–Вражогрнац.

У непосредном окружењу, а од изузетног значаја за подизање квалитета саобраћајне услуге планирана је и изградња:

1) коридора аутопута (европска ознака Е-771), који прати трасу ДП I реда бр. 35 на правцу Ниш–Зајечар–Неготин (граница према Републици Румунији) и којим ће бити остварена квалитетна веза целог подручја на правцу приближно југоисток – север;

2) државног пута IМ реда – мотопута број М16 (европска ознака Е-761): Веза са државним путем А 1 (Параћин) – Зајечар – гранични прелаз Вршка Чука.

За планирани ауто-пут Ниш–Зајечар–Неготин дефинисан је коридор (ширине 500 m) који се чува и у току је израда пројектно – техничке документације, док за планирани мотопут М10 на правцу Марковац–Бор постоји само оквирни коридор а прецизнија позиција ће бити урађена израдом пројектно- техничке документације.

За изградњу мотопута М8, заједно са мотопутем број М7 (који је ван границе предметног плана) на правцу Голубац – Доњи Милановац – Брза Паланка и Кладово – Неготин урађен је Генерални пројекат и у току је даља процедура израде документације.

Путна мрежа на предметном подручју биће употпуњена и новим општинским путевима у складу са плановима сваке јединице локалне самоуправе појединачно. Према доступним подацима, највећа допуна општинских путева (кроз изградњу нових, најчешће по коридорма постојећих некатегорисаних путева) планирана је на територији општине Неготин. На територијама града Бора и општине Мајданпек, где су рударске активности најинтензивније, плановима чија је израда у току, предвиђено је измештање појединих општинских путева, као последица ширења рудника. Постојећу мрежу општинских путева је потребно унапредити кроз реконструкцију, рехабилитацију и модернизацију.

Приступни путеви планираним електроенергетским објектима (ТС и ПРП) планирани су на следећи начин и приказани су на листовима Карте детаљне регулације Просторног плана са елементима спровођења:

1) ТС 400/110 kV "Бор 6” и ПРП 35kV "Бор IV” излазе на државни пут IIA реда број 166, деоница 16602, на стационажи km 2+226 са десне стране. Саобраћајни прикључак на пут је планиран приступном јавном саобраћајницом кривинама са одговарајућим радијусима. Ширина приступне саобраћајнице од ограде комплекса је 6 m и дужине око 167 m (ПРП 35kV "Бор IV”) и 34 m (ТС 400/110 kV "Бор 6”) и налази се изван парцела планиране ТС 400/110 kV "Бор 6” и ПРП 35kV "Бор IV”. Државни пут IIA реда број 166 налази се на к.п. број 7712 КО Слатина на територији градске општине Бор. Просторним планом није предвиђено изузимање (експропријација) земљишта за приступни пут за овe објектe;

2) за ТС 110/10 kV "Бор 7” саобраћајни прикључак на јавни пут је преко интерних саобраћајница комплекса ТИР-а и нове флотације Бор. Саобраћајни прикључак нове флотације Бор је на ДП IIБ реда број 393 на стационажи km 36+104. Просторним планом није предвиђено изузимање (експропријација) земљишта за приступни пут за овај објекат;

3) за ТС 110/10 kV "Бор 8” и ТС 110/10 kV "Бор 9” саобраћајни прикључак на јавни пут је преко интерних саобраћајница ширег рударског комплекса ZiJin Mining (рудник са подземном експлоатацијом Чукару Пеки – друга фаза). Саобраћајни прикључак рударског комплекса Чукару Пеки, на државни пут IБ реда број 37, деоница 03703 Бор–Вражогрнац (Бор), на стационажи km 26+075 је преко главне интерне саобраћајнице бр. 1. Просторним планом није предвиђено изузимање (експропријација) земљишта за приступни пут за овај објекат;

4) за ТС 110/10 kV "Јама” саобраћајни прикључак на јавни пут је преко интерних саобраћајница ширег рударског комплекса "Јама". Саобраћајни прикључак рударског комплекса Јама, на јавну саобраћајницу на к.п. број 1395 КО Бор 2 (улица Хердерова), преко постојећег прикључка (X 7587927, Y 4883551). Планом није предвиђено изузимање (експропријација) земљишта за приступни пут за овај објекат.

Железница

У границама Просторног лана постоји регионална једноколосечна неелектрифицирана железничка пруга Мала Крсна – Бор – Распутница "2" – (Вражогрнац), на којој је организован јавни путнички и теретни железнички саобраћај са службеним местима: железничка станица Мајданпек, стајалиште Дебели Луг, укрсница Лесково, стајалиште Јасиково, стајалиште Влаоле Село, железничка станица Влаоле, стајалиште Горњане, стајалиште Шушулајка, укрсница Церово, стајалиште Кривељски мост, стајалиште Кривељски Поток, железничка станица Мали Кривељ, стајалиште Брезовник, железничка станица Бор, железничка станица Бор Теретна, укрсница Борска Слатина и железничка станица Заграђе.

Регионалном железничком пругом број 218 (у складу са важећом Уредбом о категоризацији железничких пруга које припадају јавној железничкој инфраструктури ("Службени гласник РС”, бр. 92/20, 6/21, 33/22 и 63/23)) подручје је повезано са осталом мрежом магистралних и регионалних пруга Републике Србије. Са западне стране остварена је веза са коридором X док је на истоку остварена веза са регионалном пругом број 219: (Ниш) – Црвени Крст – Зајечар – Прахово Пристаниште.

Иако је положај предметне пруге изузетно повољан (пролази кроз већину јединица локалне самоуправе у границама плана), њен потенцијал није у правој мери искоришћен, а основни разлог је лоше стање постојеће инфраструктуре. Стање постојеће пруге и службених места је такво да захтева електрификацију и модернизацију инфраструктуре, сигнално-сигурносних уређаја и оспособљавање за могућност већег коришћења за теретни транспорт.

"Инфраструктура железнице Србије” а.д., која је управљач јавном железничком инфраструктуром, у наредном периоду планира да изврши ревитализацију, модернизацију и електрификацију предметне железничке пруге, са изградњом капацитета за повезивање значајних корисника железничких услуга.

"Инфраструктура железнице Србије" а.д. задржава земљиште на којем се налазе капацитети јавне железничке инфраструктуре, као јавно грађевинско земљиште са наменом за железнички саобраћај и реализацију развојних програма железнице.

5.2. Положај ДВ у односу на електроенергетску инфраструктуру

Коридори планираних далековода се укрштају, преклапају или се паралелно пружају у односу на следеће високонапонске електроенергетске водове којима управља АД "ЕМС":

1) 400 kV бр. 401/2 РП Дрмно – РП Ђердап 1;

2) 400 kV бр. 402 ТС Бор 2 – РП Ђердап 1;

3) 400 kV бр. 403 ТС Бор 2 – ТС Ниш 2;

4) 110(35) kV бр. 122А/5 ТС Француске бараке – ТС Бор 1;

5) 110(35) kV бр. 122А/6 ТС Жагубица – ТС Француске бараке;

6) 110 kV бр. 122Б ТС Петровац – ТС Бор 1;

7) 110 kV бр. 128/1 ТС Мајданпек 1 – ТС Мајданпек 2;

8) 110 kV бр. 128/2 ТС Мајданпек 2 – ТС Мајданпек 3;

9) 110 kV бр. 128/3 ТС Мајданпек 3 – ТС Нересница;

10) 110 kV бр. 147/2 ТС Бор 2 – ТС Неготин;

11) 110 kV бр. 148/1 ТС Бор 1 – ТС Бор 2;

12) 110 kV бр. 148/4 ТС Бор 2 – ПРП Бор 4;

13) 110 kV бр. 148/5 ПРП Бор 4 – ТС Зајечар 2;

14) 110 kV бр. 150 ТС Бор 1 – ТС Мајданпек 1;

15) 110 kV бр. 167 ТС Бор 2 – ТС Бор 3;

16) 110 kV бр. 169/1 ТС Бор 2 – ПРП Бор 5;

17) 110 kV бр. 169/2 ПРП Бор 5 – ТС Бор 3;

18) 110 kV бр. 177/1 ТС Бор 2 – ПРП Велики Кривељ 2;

19) 110 kV бр. 177/2 ПРП Велики Кривељ 2 – ТС Мајданпек 2;

20) 110 kV бр. 1150/1 ТС Бор 2 – ПРП Велики Кривељ 2;

21) 110 kV бр. 1150/2 ПРП Велики Кривељ 2 – ТС Велики Кривељ;

22) 110 kV бр. 1166/1 РП Ђердап 2 – ПРП Велики Кривељ 2;

23) 110 kV бр. 1166/2 ПРП Велики Кривељ 2 – ТС Велики Кривељ;

24) 110 kV бр. 1241 ТС Мајданпек 2 – ТС Мосна;

25) 2x110 kV бр. 1268AB ТС Бор 1 – ТС Бор 2;

26) ТС 400/110 kV Бор 2;

27) ПРП 110 kV Велики Кривељ 2;

28) ПРП 110 kV Бор 5.

"Електромрежа Србије” а.д. у складу са Планом инвестиција и Планом развоја преносног система на у обухвату и ширем подручју Просторног плана, планира следеће активности:

1) адаптација ДВ 110 kV бр. 128/3/4 (правац ТС Мајданпек 3 – ТС Нересница – ТС Петровац). Адаптација постојећег далековода од стуба бр. 15 (код ТС Мајданпек 3) до стуба бр. 100;

2) реконструкција деоница ДВ 110 kV бр. 150 ТС Бор 1 – TС Мајданпек 1. Реконструкција далековода уз повећање попречног пресека проводника;

3) реконструкција ТС 400/110 kV Бор 2. Пројекат обухвата реконструкцију постројења 400 kV и 110 kV уз замену ВН опреме, заштите и управљања, као и замену трансформатора 400/110 kV инсталисане снаге 150 MVA трансформатором 400/110 kV снаге 300 MVA;

4) реконструкција ДВ 110 kV бр. 148/2 ТС Бор 2 – ТС Зајечар 2 у двосистемски далековод. Реконструкција далековода са стубовима за двосистемски ДВ са опремањем једног система у дужини од 13.7 km на деоници од ТС Бор 2 до стуба бр. 53;

5) ДВ 110 kV бр. 150 ТС Бор 1 – ТС Мајданпек 1, увођење у ТС Мајданпек 2 и расплет 110 kV далековода испред ТС Мајданпек 2. Увођење далековода 110 kV бр. 150 ТС Бор 1 – ТС Мајданпек 1 у ТС Мајданпек 2 ће бити реализовано расецањем овог далековода и изградњом два нова једносистемска вода помоћу којих ће ТС Мајданпек 2 бити прикључен на ДВ бр. 150 по принципу "улаз–излаз";

6) јачање преносне мреже између ТС Бор 2 и ТС Зајечар 2. Пројектом је обухваћено опремање укупно три ДВ 110 kV поља, два у ПРП Бор 4 и једно ДВ 110 kV поље у ТС Бор 2. Такође, обухваћено је опремање другог система далековода 148/4 (ТС Бор 2 – ПРП Бор 4), а затим и опремање другог система далековода 148/5 (ПРП Бор 4 – ТС Зајечар 2), као и изградња новог једносистемског вода потребног пресека;

7) реконструкција ДВ 110 kV бр. 147/2 ТС Бор 2 – ТС Неготин. Реконструкција постојећег далековода у двосистемски са опремањем једног система, уз уградњу OPGW заштитне ужади. Замена садашњих проводника новим проводницима потребног попречног пресека;

8) прикључење ВЕ Црни Врх на преносни систем. Нова електрана у региону Бора. Студијом је предвиђено да се нова ВЕ Црни Врх прикључи по принципу "улаз-излаз" на 110 kV ДВ бр. 177 ТС Бор 2 – ТС Мајданпек 2, на 110 kV ДВ бр. 150 ТС Бор 1 – ТС Мајданпек 1 и на 110 kV ДВ бр. 122Б ТС Бор 1 – ТС Петровац;

9) прикључење СЕ Соларина на преносни систем. Прикључење ће се извршити директно на 110 kV сабирнице у ТС Бор 2, што је дефинисано I фазом Студије прикључења;

10) изградња 110 kV ДВ РП Ђердап 2 – ПРП Никине воде.

У оквиру граница Просторног плана налазе се електродистрибутивни објекти (ЕЕО) у надлежности "Електродстрибуције Србије" доо Београд, Огранак Електродистрибуција Зајечар који се укрштају или паралелно воде са планираним ДВ 400 kV, ДВ 110 kV и КБ 110 kV, и то:

1) трансформаторске станице ТС 110/х kV: ТС 110/35 kV "Мајданпек 2”, ТС 110/6 kV "Мајданпек 3”, ТС 110/35 kV "Бор 1”, ТС 110/5,25 kV "Бор 3”, ТС 110/35/6 kV "Велики Кривељ” и ТС 110/35 kV "Неготин”;

2) трансформатосрке станице ТС 35/10 kV: "Мајданпек I”, "Мајданпек II”, "Дебели Луг”, "Бор I”, "Бор II”, "Бор III”, "Лак жица”, "Чукару Пеки I”, "Кривељ”, "Заграђе”, "Салаш”, "Штубик”, "Неготин I”, "Неготин II” и "Неготин III”;

3) ПРП 35 kV: "Чукару Пеки II”;

4) електроенергетски водови 35 kV (надземни, подземни или мешовити): "Мајданпек 2 – Мајданпек I”, "Мајданпек 2 – Мајданпек II”, "Мајданпек I – Мајданпек II”, "Мајданпек II – "Доњи Милановац”, "Доњи Милановац – Мосна”, "Мајданпек 2 – Дебели луг”, "Бор 1 – Бор I” (двоструки), "Бор 1 – Бор II” (двоструки), "Бор 1 – Бор III” (двоструки), "Бор1 – Лак жица”, "Лак жица – Чукару Пеки I”, "Чукару Пеки II – сопст. пот. Бор 2”, "Бор 1 – Црни врх” (ДВ 110 кV 122АВ, А систем ради под напоном 35 kV), "Бор 1 – Дубрава Злот”, "Бор 1 – Шарбановац”, "Велики Кривељ – Кривељ”, "Рготина–Салаш”, "Салаш–Брусник”, "Брусник – Неготин II”, "Неготин II – Неготин I”, "Неготин I – Неготин III”, "Неготин – Неготин III” (двоструки), "Неготин – Неготин II” (двоструки), "Неготин–Штубик”, "Неготин–Михајловац”;

5) надземни далеководи и подземни кабловски водови 10 kV и нисконапонске мреже;

За потребе прикључења сопствене потрошње ТС 400/110 kV "Бор 6”, биће потребно изградити ПРП 35 kV "Бор IV" (грађевински објекат гради се за крајњу фазу када ће бити опремљен као ТС 35/10 kV) и прикључне кабловске водове 35 kV за повезивање на ДВ 35 kV "Бор 1 – Заграђе".

5.3. Положај ДВ у односу на водове, објекте и везе електронских комуникација

Према подацима добијеним од телекомуникационих оператора, постојећа електронска комуникациона мрежа, на подручју Просторног плана чине објекти фиксне приступне и транспортне мреже (оптички и бакарни каблови, надземни кабинети) и бежичне мреже (базне станице и РР коридори).

Мрежа електронских комуникација је изведена подземно и мањим делом надземно, а претплатници су преко спољашњих, односно унутрашњих извода, повезани са дистрибутивном мрежом.

Подаци о свим постојећим и планираним објектима електронских комуникација, у непосредној близини коридора далековода, дати су на рефералној карти, листовима карте детаљне регулације и Табели 9. овог просторног плана.

Јавна телекомуникациона мрежа, у оквиру граница Просторног плана је добро развијена, што омогућава добре услове за изградњу и експлоатацију објеката трафостаница и далековода. Постојећа мрежа фиксних електронских комуникација на подручју Просторног плана и његовом непосредном окружењу састоји се од објеката комутација, транспортне мреже и приступних мрежа. Подручје Просторног плана покривено је сигналима сва три оператора мобилне телефоније: Предузеће за телекомуникације "Телеком Србија " а.д., "Yettel" d.o.o., Beograd и "A1 Srbija” d.o.o., Beograd.

Покривеност сигналом сва три оператора је због брдовитог и умерено брдовитог рељефа задовољавајућа.

Подручје Просторног плана покривено је радио и ТВ дифузним сигналом преко више емисионих станица које се налазе у ширем подручју Просторног плана.

У већини насеља у окружењу подручја Просторног плана постоје приступне мреже електронских комуникација, где су активни уређаји на вишу раван повезани оптичким кабловима без металних елемената, а до корисника су положени бакарни каблови. Коридори далековода се укршта са знатним бројем оптичких и бакарних каблова ових приступних мрежа. Највећи број каблова је подземни, који су положени директно у ров или у заштитне PVC цеви, а незнатан број разводних каблова секундарне мреже је положен по стубовима. Готово сви каблови су власништво оператора Предузећа за телекомуникације "Телеком Србија" а.д.

Укрштања ТК каблова са коридором далековода и паралелна вођења приказана су на листовима Карте детаљне регулације Просторног плана са елементима спровођења, стационаже свих укрштања у Табели 9. овог просторног плана, а правила за паралелна вођења дата су у делу 2.6.4. Правила усаглашавања са електронском комуникационом инфраструктуром.

Електроенергетски објекти, посебно далеководи највиших напонских нивоа, могу да врше знатан штетан утицај на водове електронских комуникација који су у близини трасе далековода. Овај утицај се испољава као индуковани напон који може бити сметња и /или опасност на све подземне и надземне електронске водове са металним елементима, у зависности од међусобног положаја кабла и далековода.

Сви оптички каблови који се налазе у близини коридор далековода су без металних елемената и на њих нема утицаја далековода. Једино у случајевима да је оптички кабл смета изградњи стуба далековода, потребно је изместити оптички кабл. У том случају, обавеза је инвеститора да уради пројекат измештања кабла у сарадњи са власником истог.

За бакарне ТК каблове, који могу бити подземни или надземни, утицај свакако је највише изражен и за њих је потребно спровести знатно сложенији поступак провере, да би се обезбедила њихова заштита од штетних утицаја.

Планирани далеководи неће имати штетних утицаја на рад базних станица мобилне мреже које се налазе у окружењу коридора. У даљој разради техничком документацијом водиће се рачуна о положају свих стубова тако да ни један стуб не буде на траси РР веза које повезују мрежу мобилних станица, а у свему у складу према условима надлежних институција.

У оквиру граница Просторног плана, налазе се активне и планиране базне станице, као и РР-коридори.

Локације планираних базних станица није коначна и фиксна. Коначна локација базних станица биће дефинисана у даљој техничкој документацији.

Позиције појединих базних станица су веома близу коридора далековода тако да је потребно водити рачуна о потенцијалним колизијама са постојећом инфраструктуром оператора у складу са важећим Правилником о захтевима за утврђивање заштитног појаса за електронске комуникационе мреже и припадајућа средства, радио коридора и заштитне зоне и начину извођења радова, приликом изградње објеката ("Службени гласник РС", број 16/12).

6. Употреба земљишта

Употреба земљишта на подручју посебне намене Просторног плана има следећу структуру (према Републичком геодетском заводу, Карта основног земљишног покривача, извор SPOT 5 сателитски снимци резолуције 10 m из 2011. године, Табела 9. овог просторног плана): шуме и шумско земљиште на око 1086 ha или (55,1%) подручја Просторног плана, пољопривредно земљиште на око 766 ha (38,9%) и остало земљиште (изграђено, неплодне и водене површине) на око 118 ha (6,0%).

Табела 9. Биланс коришћења земљишта подручја посебне намене (у хектарима) по јединицама локалне самоуправе1

1 Извор: "Републички геодетски завод". Основни извор информација за израду Карте основног земљишног покривача јесу SPOT 5 сателитски снимци резолуције 10 m из 2011. године.

На подручју Просторног плана земљиште ће се и даље користити у највећој мери као пољопривредно и шумско, а мањим делом као грађевинско. Планским решењима у обухвату подручја посебне намене се не мења начин коришћења земљишта, осим на локацијама за формирање грађевинских парцеле за објекте трафостаница и прикључног разводног постројења (ТС 400/110 kV "Бор 6", ТС Бор "Јама", ТС "Бор 7", ТС "Бор 8", ТС "Бор 9" и ПРП 35 kV"Бор IV"), већ се утврђују зоне заштите са правилима коришћења.

На локацијама електроенергетских објеката и приступних путева утврђене су парцеле за њихову изградњу. Укупна површина за изградњу објеката ТС и ПРП износи око 21,19 ha.

Табела 10. Списак тачака укрштања коридора ДВ са границама јединица локалних самоуправа, водотоцима и другим инфраструктурним системима и објектима

ДВ 400 kV ТС "Бор 2" – РП "Дрмно" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 401/2 у ТС Бор 2), (Лот 2)

ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – РП "Ђердап 1" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 401/2 у ТС Бор 6), (Лот 3)

ДВ 400 kV РП "Ђердап 1" – ТС "Бор 6" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 402 у ТС Бор 6), (Лот 4)

ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – ТС "Бор 2" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 402 у ТС Бор 6) (Лот 5)

ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – ТС "Бор 2" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 403 у ТС Бор 6), (Лот 6)

ДВ 400 kV ТС "Бор 6" – ТС "Ниш 2" (расецање и увођење ДВ 400 kV бр. 403 у ТС Бор 6), (Лот 7)

ДВ 2x110 kV ТС "Бор 2" – ПРП 110 kV "Бор 5", (Лот 8)

ДВ 2x110 kV ТС "Бор 6" – ПРП 110 kV "Бор 5", (Лот 9)