ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ СИСТЕМА РЕВЕРЗИБИЛНЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ „БИСТРИЦА” И ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ „ПОТПЕЋ”

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Изради Просторног плана подручја посебне намене система реверзибилне хидроелектране „Бистрица” и хидроелектране „Потпећ” (у даљем тексту: Просторни план) приступило се на основу Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене система реверзибилне хидроелектране „Бистрица” и хидроелектране „Потпећ” („Службени гласник РС”, број 59/22) и Одлуке о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене система реверзибилне хидроелектране „Бистрица” и хидроелектране „Потпећ” на животну средину („Службени гласник РС”, број 30/22).

Просторни план се ради у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21 и 62/23), полазећи од принципа и начела планирања, коришћења, уређења и заштите простора, а посебно у складу са начелима одрживог развоја кроз интегрални приступ у планирању, рационалног и оптималног коришћења обновљивих ресурса и одрживог коришћења и заштите природних ресурса.

Закључком Владе 05 број 351-11401/2021-2 од 28. јула 2022. године утврђено је да је пројекат изградње енергетског објекта за производњу електричне енергије РХЕ „Бистрица” пројекат од јавног и општег интереса, односно од посебног или националног значаја за Републику Србију.

Садржај, начин и поступак израде, као и процедура доношења Просторног плана дефинисане су чланом 22. Закона о планирању и изградњи, као и чланом 12. став 2. тачка 6) и чл. 13–18. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Службени гласник РС”, број 32/19). Приликом израде Просторног плана поштоване су одредбе Закона о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 145/14, 95/18 – др. закон и 40/21), Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС, 14/16, 76/18 и 95/18 – др. закон), као и свих других важећих прописа, закона и подзаконских аката, донетих одлука и стратегија Владе, који регулишу област из предмета Просторног плана и имају утицај на израду и спровођење Просторног плана (енергетика, водопривреда, пољопривреда, саобраћај, животна средина и др.). Садржај текстуалног дела Просторног плана, као и садржај и број рефералних карата одређени су у складу са одредбама Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања и прилагођени су предмету посебне намене Просторног плана.

Просторни план је заснован на планској, студијској и другој документацији, резултатима досадашњих истраживања и важећим документима у Републици Србији. Припрема техничке документације одвија се паралелно са израдом Просторног плана.

Просторни план представља плански основ за обезбеђење просторних услова за реализацију система реверзибилне хидроелектране (у даљем тексту: РХЕ) „Бистрица” наизменичним захватањем (односно испуштањем) воде из планиране акумулације „Клак”, која ће се формирати преграђивањем реке Увац, и постојеће акумулације „Потпећ”, која је формирана преграђивањем реке Лим. Планирани систем транспорта воде између ових акумулација обезбедиће се изградњом тунела и цевовода. Систем РХЕ „Бистрица” и хидроелектране „Потпећ” (у даљем тексту: ХЕ „Потпећ”) је изразито комплексан и састоји се из следећих основних делова: планирана брана и акумулација „Клак”, улазно/излазна грађевина у акумулацији „Клак”, доводно/одводни тунел са сифоном и испустом, диференцијални водостан, доводно/одводни челични цевовод, машинска зграда, улазно/излазна грађевина у акумулацији „Потпећ”, прикључно разводно постројење са прикључним далеководима за РХЕ „Бистрица” и постојећа брана, хидроелектрана и акумулација „Потпећ”. У циљу реализације овог система Просторним планом утврђена су и планска решења за усаглашавање друге инфраструктуре са будућим енергетским комплексом РХЕ „Бистрица”.

Планска решења Просторног плана за обезбеђење просторних услова за реализацију система РХЕ „Бистрица” утврђена са већим степеном детаљности у односу на друге инфраструктурне системе. За потребе израде Просторног плана коришћена су идејна решења и елементи идејног пројекта за изградњу РХЕ „Бистрица”, као и постојећа техничка документација за ХЕ „Потпећ”. Просторни план ће се спроводити директно у домену посебне намене, издавањем локацијских услова, и садржаће детаљну регулациону разраду за све објекте и целине планираног система РХЕ „Бистрица” (осим за приступне путеве ка сифону и планираној брани „Клак”), као и за измештање постојећег далековода (у даљем тексту: ДВ) 220 kV број 203/2 чвор Вардиште – РХЕ „Бистрица”. Просторни план је основ за формирање грађевинских парцела за јавну намену, решавање својинских односа, даљу израду техничке документације и прибављање дозвола у складу са Законом о планирању и изградњи. Тачан положај, врсте, тип и карактеристике објеката дефинисаће се техничком документацијом, а у складу са Просторним планом.

Просторни план је урађен у ГИС окружењу, и садржи текстуални део и графичке приказе. Текстуални део обухвата: I. Полазне основе, II. Принципе, циљеве и општу концепцију просторног развоја, III. Планска решења, IV. Правила уређења и правила грађења и V. Имплементацију Просторног плана.

Графички прикази су рефералне карте, и то:

1) Реферална карта 1. „Посебна намена простора” у размери 1:25 000;

2) Реферална карта 2. „Мрежа насеља и инфраструктурни системи” у размери 1:25 000;

3) Реферална карта 3. „Природни ресурси, туризам, заштита животне средине и природних и културних добара” у размери 1:25 000;

4) Реферална карта 4. „Спровођење Просторног плана” у размери 1:25 000;

5) Реферална карта 5. „Карта детаљне регулације Просторног плана са елементима спровођења” (по листовима од 1. до 4) у размери 1:2500.

Графички прилози су:

1) обухват подручја Просторног плана;

2) положај планиране акумулације „Клак” у односу на постојећа језера на Увцу и на Лиму;

3) попречни профил дела система РХЕ „Бистрица” са подземним и надземним објектима.

Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину је саставни део документационе основе Просторног плана.

I. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. ПОЛОЖАЈ, ПРОСТОРНИ ОБУХВАТ И ГРАНИЦЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА, ГРАНИЦЕ ЦЕЛИНА И ПОТЦЕЛИНА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

Граница Просторног плана, одређена је на рефералним картама Просторног плана (1–4) и дата описно, према ситуацији на Топографским картама (ТК) размерe 1:25 000 (Листови ТК25: Ужице 528-3-3, 528-3-4, 633-4-1, 528-4-3 и Пријепоље 578-1-1, 578-1-2 и 578-2-1).

Просторни план садржи детаљну регулациону разраду приказану на катастарско-топографској подлози размере 1:2500 и на ажурним ортофото снимцима, чије су границе дефинисане карактеристичним тачкама, координатама1 (редни број тачке, Х координата, Y координата), а приказана је графички на рефералним картама Просторног плана и картама детаљне регулације (1‒4). У случају неслагања са текстом, меродавна је ситуација у графичким приказима.

1.1. Положај и основне одлике планског подручја

Територије општина Пријепоље, Прибој и Нова Варош, представљају пограничну зону Републике Србије према Црној Гори и Босни и Херцеговини, тј. Републици Српској. Према географској регионалној подели ове општине налазе се у Старовлашкој области, и то у субрегији средњег и доњег Полимља. Према административно-територијалној подели припадају Златиборском управном округу, а у смислу функционално-територијалне организације простора налазе се између функционалних подручја Ужица и Новог Пазара чији се гравитациони утицаји на овом простору преплићу.

Овај простор је кроз историју било важно транзитно подручје, јер се налазио на раскрсници старих римских путева, затим босанског и дубровачког друма, који су послужили за развој данашње мреже саобраћајница. Саобраћајну окосницу чини државни пут IБ реда број 23 на коме су Пријепоље и Нова Варош. Овим путним правцем се читав простор повезује са Београдом на северу, преко Ужица, Пожеге, Косјерића, Ваљева, односно црногорским приморјем на југу, долином Лима до Бијелог Поља, преко Мојковца, Колашина и Подгорице. Преко Прибоја се остварује веза се са Републиком Српском државним путем IIА реда број 191.

Од великог значаја за саобраћајну повезаност подручја Просторног плана је и пруга првог реда Београд–Бар која пролази кроз Прибој и Пријепоље.

Ипак простор општина Пријепоље, Прибој и Нова Варош има периферан положај у Србији, а и у односу на европске саобраћајне коридоре. Погранични положај није искоришћен као предност и није у довољној мери валоризован.

Читав простор карактерише изразито планински рељеф са великим степеном рашчлањености терена и просечном надморском висином од око 1000 m. Подручје просторног плана је ограничен планинама на северу Црним Врхом (1188 m) и Муртеницом (Бријач, 1480 m), на истоку су обронци Златара (В. Кршева 1626 m), на југу Јадовник (Катунић 1732 m), а на западу Побијеник (Борак 1423 m). У рељефу се могу издвојити три морфолошке целине: долине река Лим и Увац са надморском висином од 400 до 700 m, површи са надморском висином од 700 до 1300 m, планине са надморском висином од преко 1300 m.

С обзиром на то да су ови простори углавном изграђени од кречњака у његовом рељефу срећу се крашки облици рељефа. Површи и падине обилују вртачама, јамама, понорницама и пећинама.

Терен је доста нестабилан и због клижења земљишта, јер присуство раседа и сеизмички покрети доводе до пуцања и клижења терена. Клизишта се нарочито везују за слабо очврсле, јако испуцале и алтерисане стенске масе на стрмим падинама везане за дијабаз – рожначке формације. Због конфигурације терена и састава стенског материјала изражена је и интензивна ерозија земљишта. Крашки процеси су веома изражени у кречњачким теренима и немају повољне инжењерскогеолошке карактеристике као ни горе поменути простори.

Клима овог простора је континентална и умереноконтинентална, са великим микроклиматским разликама. Издвајају се три типа климе на овом простору: жупна клима до 700 m надморске висине у долинама и котлинама, умереноконтинентална на висоравнима од 700 до 1300 m надморске висине и планинска клима преко 1300 m надморске висине. На овим просторима се често јавља и температурна инверзија. Средња годишња температура ваздуха се креће око 9,1 °С до 9,3 °С у градовима, до 7,6 °С, односно 7,9 °С. Најхладнији су јануар и фебруар, а најтоплији јул и август. Зимски месеци имају негативне средње месечне вредности температуре ваздуха. Простор је богат падавинама, али се и ту примећује висинска зоналност. На најнижим висинама средња годишња количина падавина износи 752 mm воденог талога, док је на површима и планинама 800 до 900 mm воденог талога. Највише се падавина излучи током пролећа и лета. За читаво подручје је карактеристична и интензивна инсолација.

–––––––––––––

1 Координате су приказане у Гаус-Кригеровој пројекцији (x, y).

1.2. Граница подручја Просторног плана

Граница подручја Просторног плана дефинисана је границама целих и делова катастарских општина, а приказана је графички и описно (Графички прилог 1 и Табела 1).

Нацртом Просторног плана утврђује се граница Просторног плана која обухвата око 253 km2 на деловима територија следећих јединица локалних самоуправа:

1) на територији општине Нова Варош (укупно пет): Бистрица, Радоиња, Рутоши, Сеништа и Челице;

2) на територији општине Прибој (укупно пет): Бања, Калафати, Кратово, Мажићи и Прибојске Челице;

3) на територији општине Пријепоље (укупно три): Дренова, Кучин и Џурово.

Табела 1: Просторни обухват подручја Просторног плана

Граница се пружа спољним границама наведених катастарских општина из пододељка 1.2. Граница подручја Просторног плана је:

1) северна граница – се пружа од контакта границе катастарске општине Бања на територији општине Прибој, прати јужну границу подручја Парка природе Златибор до реке Увац и иде спољном границом катастарске општине Кратово до границе са подручјем општине Нова Варош и катастарском општином Сениште, потом наставља пратећи јужну границу подручја Парка природе Златибор до засеока Мала Расница на подручју катастарске општине Сениште;

2) источна граница – се пружа дуж спољне границе катастарске општине Сениште у општини Нова Варош до засеока Селаци и Селачког брда (кота 1070 mнв) одакле прати западну границу Специјалног резервата природе „Увац”, јужно од засеока Мутавџићи, улази у катастарску општину Радоиња, северно од засеока Радоиња и Чоловина све до засеока Запоље. Одавде се граница спушта у правцу југа спољном границом катастарске општине Радоиња;

3) југоисточна граница – се пружа дуж спољних источних граница катастарских општина Бистрица у општини Нова Варош и Дренова у општини Пријепоље до Кулина (кота 1262 mнв);

4) јужна граница – се пружа дуж спољних јужних граница катастарских општина Дренова и Џурово у општини Пријепоље до Дубокорица (кота 1296 mнв) на Побијенику;

5) југозападна граница – се пружа дуж спољних западних граница катастарских општина Мажићи и Калифи на територији општине Прибој, све до реке Лим;

6) западна граница – се пружа дуж спољне западне граница катастарске општине Бања у Прибоју, прати ток реке Лим до засеока Јармовац, скреће ка североистоку, уздиже се прек Јабучке косе до врха Бич (кота 1081 mнв) и долази до почетне тачке.

Графички прилог 1. Обухват подручја Просторног плана

1.3. Границе целина и потцелина посебне намене

Кључна посебна намена која је предмет овог Просторног плана је систем планиране РХЕ „Бистрица” са подземним и надземним објектима и акумулацијом „Клак” са браном и пратећим објектима. Детаљна подела на зоне дата је у глави IV. Правила уређења и правила грађења, пододељак 2.1. Подела подручја детаљне регулације на карактеристичне просторне целине. Укупна површина надземног дела планираног система РХЕ „Бистрица” је око 750 ha.

1.4. Посебне намене подручја Просторног плана

Посебна намена подручја Просторног плана која је кључна за утврђивање планских решења јесте планирани систем РХЕ „Бистрица” „Клак” која је важан објекат за електропривреду и за интегрално коришћење, уређењe и заштиту вода.

Остале посебне намене на подручју Просторног плана, су: постојећа РХЕ „Бистрица”, ХЕ „Потпећ” са акумулацијом на Лиму, коридор високонапонског далековода интерконекција 2 x 400 kV Република Србија (Бајина Башта) ‒ граница Црне Горе ‒ граница Босне и Херцеговине, коридор планираног разводног гасовода РГ 08-20 Златибор‒Пријепоље са одвојцима за Прибој РГ 08-21 и Нову Варош РГ 08-22, коридори државних путева IIA реда број 191 и број 194, и коридор пруге Београд–Бар. Непосредно ван граница подручја Просторног плана налазе се заштићена природна добра Парк природе „Златибор” и Специјални резерват природе „Увац”.

2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА2

2.1. Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 88/10)

Просторни план Републике Србије је констатовано оскудно располагање Републике Србије сопственим водним ресурсима неповољно распоређеним по простору и у времену, те је утврђен неопходан развој сложених интегралних водопривредних система са пребацивањем воде на све већа растојања, са акумулацијама које обезбеђују неопходну просторну и временску прерасподелу вода. Овим просторним планом се предвиђа изградња РХЕ „Бистрица” у оквиру система електрана на Увцу и Лиму са браном „Клак” низводно од постојеће бране и акумулације „Радоиња”, као и могућности повећања производње електричне енергије доградњом ХЕ „Потпећ”.

Плански документи до 2035. године

Планским документима до 2035. године планирају се активности на унапређењу енергетске независности и стабилности Републике Србије, побољшању услова за производњу електричне енергије при чему се као посебан приоритет издвајају активности на реализацији планираног система РХЕ „Бистрица”. Реализацијом планиране РХЕ „Бистрица” (инсталисане снаге 4 х 170 MW) би се повећали расположиви капацитети за обезбеђење резерве и билансирање производних капацитета у електроенергетском сектору у периоду до 2035. године, што би се повољно одразило на сигурност постојећег система и створило услове за градњу нових капацитета обновљивих извора енергије (у даљем тексту: ОИЕ).

2.2. Уредба о утврђивању Програма имплементације Просторног плана Републике Србије за период од 2016. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 104/16)

Програмом имплементације се наводи да је један од нових стратешких приоритета за планска решења ППРС у периоду 2016–2020. повећање производње електричне енергије доградњом додатног агрегата ХЕ „Потпећ” (и евентуално ревитализацијом постојеће ХЕ Потпећ) и РХЕ „Бистрица 2”.

–––––––––––––

2 Детаљније у форми комплетних извода у Документационој основи Просторног плана.

2.3. Уредбa о утврђивању Регионалног просторног плана за подручје Златиборског и Моравичког управног округа („Службени гласник РС”, број 1/13)

Регионалним просторним планом за подручје Златиборског и Моравичког управног округа утврђено је да електренергетски систем чине и 11 хидроeлектрана: „Бајина Башта”, „РХЕ Бајина Башта”, „Овчар Бања”, „Међувршје”, „Потпећ”, „Бистрица”, „Кокин брод”, „Увац”, „Пријепоље”, „Моравица” и „Ариље”. План развоја водопривредне инфраструктуре засниваће се на успостављању интегралних регионалних вишенаменских система за уређење, коришћење и заштиту вода и сливова Дрине, Лима, Рзава, Увца, Западне Мораве, који имају знатно шири просторни обухват од обухвата овог регионалног просторног плана. Концепција интегралног коришћења, уређења и заштите водних ресурса заснива се између осталог и на: проширењу хидроенергетског коришћења акумулација увачке каскаде реализацијом РХЕ „Бистрица”, као регулационе електране, која превазилази конзумни ниво Републике Србије и уклапа се у критеријумске захтеве ЕЕС Јужне Европе, као и Лима каскадом проточних хидроелектрана низводно и узводно од Бродарева све до границе са Црном Гором. Овим регионалним просторним планом предвиђена је израда више просторних планова подручја посебне намене, а један од њих је и Просторни план подручја посебне намене за изградњу РХЕ „Бистрица”.

2.4. Уредбa о утврђивању Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијом до 2030. године за период од 2017. до 2023. године („Службени гласник РС”, број 104/17)

Програмом су предвиђени потенцијални пројекти изградње нових производних капацитета у електроенергетском сектору.

2.5. Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године („Службени гласник РС”, број 101/15)

Овом стратегијом је утврђено да ће изградња реверзибилних хидроелектрана значајно повећати технички расположив потенцијал обновљивих извора енергије, због проширења могућности балансирања снага у систему.

Остали релевантни плански документи подручја посебне намене

Прелиминарна граница Просторног плана се преклапа или тангира и следеће просторне планове подручја посебне намене, без значајнијег утицаја на саму посебну намену, и то: Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора високонапонског далековода интерконекција 2 x 400 kV Република Србија (Бајина Башта) ‒ граница Црне Горе ‒ граница Босне и Херцеговине („Службени гласник РС”, број 104/17), Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Парка природе „Златибор” („Службени гласник РС”, број 2/20), Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Увац” („Службени гласник РС”, број 83/10) и др.

3. СКРАЋЕНИ ПРИКАЗ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

3.1. Посебна намена подручја – Електроенергетика

Зачеци енергетике у Полимљу јављају се 1937. године када је у селу Дражевићи недалеко од Нове Вароши изграђена мини хидроелектрана (у даљем тексту: МХЕ). Од 1960. до 1979. године изграђен је систем Лимских хидроелектрана подизањем брана и стварањем више акумулација: Сјеничко, Златарско и Радоињско језеро на Увцу и Потпећко језеро на Лиму. На овим акумулацијама су изграђене следеће хидроелектране:

1) „Увац”;

2) „Кокин Брод”;

3) „Бистрица”;

4) „Потпећ”.

Формирање акумулација опредељено је, поред конфигурације терена и климатским условима, с обзиром да се у овим вештачким језерима, у време отапања снега и обилних падавина, врши прикупљање великих вода које се користе у сушном периоду године. Тиме се омогућава приближно изједначавање протицаја воде у рекама, а такође и равномернија производња електричне енергије током године. Укупна инсталисана снага овог дела система износи 211 MW, а просечна годишња производња електричне енергије износи 615 GWh.

На Растокама код Сјенице изграђена је 1979. године хидроелектрана „Увац” која користи воде Сјеничког језера. Годишња производња електричне енергије износи око 59 KWh. Хидроелектрана „Кокин Брод” за свој рад користи воде Златарског језера. Припремни радови за хидроелектрану завршени су 1952. године, али је електране пуштена у погон тек 1962. године, пошто је пет година вршено насипање бране, као и због решавања имовинских правних односа након исељавања становништва из старог села Кокин Брод које је потопљено. Данас ова брана има и функцију моста с обзиром на то да је поред језера и преко бране изграђен асфалтни пут. Годишња производња електричне енергије износи 68 GWh. Радоињско језеро и РХЕ „Бистрица” представљају специфичан систем у хидроенергетском систему Србије. Налази се на десној обали Лима у близини ушћа истоимене реке Бистрице. За потребе РХЕ „Бистрица”, вода се из Радоињског језера допрема тунелом дужине 8026 m, а затим кроз две цеви дужине 1357 m и пречника 2,2 m, са укупним падом од 377 m. Низводно од бране Радоињског језера воде Увца мањим делом отичу некадашњим природним коритом, јер је њихов већи део преведен у Лим са „новим” ушћем код Бистрице на 435 m надморске висине, тј. око 30 km узводно од природног ушћа. РХЕ „Бистрица” има највећу годишњу производњу електричне енергије у систему Лимских хидроелектрана са 300 GWh. ХЕ „Потпећ” почела је са радом 1967. године и користи воде Потпећког језера. Годишња производња електричне енергије ХЕ „Потпећ” је 188 GWh.

Хидроенергетски потенцијал Увца је скоро у потпуности искоришћен, док је Лима искоришћен свега 10%, што указује на могућност изградње нових хидроелектрана и проширење енергетског сектора. Систем хидроелектрана на Увцу представља пример веома доброг искоришћења хидроенергетског потенцијала.

Улога појединих постројења у систему је следећа:

1) ХЕ „Увац” и ХЕ „Кокин Брод” због великих акумулација служе првенствено за сезонско изравњавање воде реке Увац и преведених Пештерских вода, а производња енергије је од секундарне важности;

2) РХЕ „Бистрица” служи првенствено за производњу енергије, док је њена акумулација малог капацитета са могућностима дневног изравњавања вода;

3) ХЕ „Потпећ” учествује са трећином у укупној производњи енергије система, али јој је могућност изравњавања вода ограничена, па зато користи већ изравнате воде Увца и нерегулисане протоке Лима.

Положај система РХЕ Бистрица у односу на електроенергетску инфраструктуру

У обухвату Просторног плана налазе се следећи далеководи који су у власништву „Електромрежа Србије” а.д. (у даљем тексту: ЕМС):

1) 110 kV бр. 134/2 ТС „Златибор 2” – ХЕ „Кокин Брод”;

2) 110 kV бр. 134/4 ХЕ „Потпећ” – граница/ТС „Пљевља 1”;

3) 110 kV бр. 134/7 ХЕ „Кокин Брод” – ТС „Бистрица”;

4) 110 kV бр. 134/8 ТС „Бистрица” ‒ ХЕ „Потпећ”;

5) 110 kV бр. 1117 „Потпећ” – ТС „Пријепоље”;

6) 220 kV бр. 203/2 Чвор „Вардиште” – РХЕ „Бистрица”;

7) 220 kV бр. 206/1 ТС „Бајина Башта” ‒ граница/ТС „Пљевља 2”;

8) 220 kV бр. 266/1 ТС „Пожега” ‒ ТС „Бистрица”;

9) 220 kV бр. 266/2 ТС „Бистрица” ‒ граница/ТС „Пљевља 2”.

Поред ових на подручју Просторног плана налазе се електроенергетски објекти напонског нивоа 35 kV, 10 kV и 1 kV који припадају Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд, oгранак Електродистрибуција Ужице, и то:

1) на територији општине Нова Варош:

(1) постојећа ТС 35/10 kV „Бистрица” са надземним водом 10 kV „Железничка” Станица, на коме су прикључене трансформаторске станице 10/0,4 kV са нн мрежом,

(2) постојећа ТС 10/0,4 kV „Железничка Станица” са нн мрежом и планираним прикључним кабловским водом 10 kV за потребе планиране МБТС 10/0,4 kV „Бањица” са нн мрежом,

(3) надземни вод 10 kV 10 kV Бистрица Насеље ‒ кабловски вод 10 kV на коме је прикључена ТС 10/0,4 kV „Бистрица Насеље” са нн мрежом,

(4) надземни вод 10 kV Бистрица Село ‒ надземни вод, на коме су прикључење следеће трансформаторске станице 10/0,4 kV са нн мрежом: ТС 10/0,4 kV „Дражевићи 2”, „Путеви Каменолом”, „Ракетићи”, „Каменолом”, „Кулина”, „Млађеновићи”, „Соколова”, „Нинчићи 1”, „Нинчићи 2”, „Нинчићи 3”, „Бистрица Школа”, „Гобате 1”, „Гобате 2”, „Челице”, „Челице 2”, „Бучевске Луке”, „Протектирница” и „Спектар”,

(5) надземни вод 10 kV Радоиња који се напаја са ТС 35/10 kV „Кокин Брод”, на коме су прикључење следеће трансформаторске станице 10/0,4 kV са нн мрежом: „Бакаловина”, „Радоињска Међа”, „Лековићи”, „Ђајићи”, „Радојиња Насеље”, „Пластика Радојиња”, „Бошковићи”, „Штолна”, „Гудурићи”, „Ђирковићи”, „Лапчевићи”, „Грбићи”, „Маријановићи”, „Гордићи”, „Бјели 2”, „Рутоши Школа”, „Главоњићи”, „Рутоши Кула”, „Бакина Бара” и „Бјелићи”,

(6) надземни вод 10 kV Негбина, који се напаја са ТС 35/10 kV „Кокин Брод” , на коме су прикључене следеће трансформаторске станице 10/0,4 kV са нн мрежом: „Торбељ”, „Тавник”, „Магнезит”, „Пријеворац”, „Расница”, „Тусто Брдо”, „Селаковићи Сеништа”, „Љубојевићи”, „Омар”, „Мутавџићи Сеништа”, „Клак” и „Клак 2”;

2) на територији општине Прибој:

(1) надземни вод 35 kV „Потпећ–Прибој 2” (стари) и надземни вод (нови) 35 kV „Потпећ-Прибој 2” ваздушни вод,

(2) надземни вод 35 kV „Потпећ–ФАП” (који је у власништву ФАП корпорације),

(3) трафостаница ТС 35/10 kV „Прибој 2” са изводима 10 kV број 14 (на који су прикључење ТС 10/0,4 kV са нн мрежом: „Л. поље”, „Шумани”, „Пречистач воде”, „Дерикоњићи”, „Калафати”, „Колонија Потпећ”, „Потпећ”, „Раковића коса”, „Раковићи 2”, „Раковићи”, „Челице”, „Друглићи”, „Мажићи 1”, „Мажићи 2”, „Мажићи 3”, „Мажићи 4”, „Суво поље”, „Бањско брдо”, „Ћирковићи”, „Орашац 2”, „Орашац”, „Кратово”, „Врељаци”, ТС 10/0,4 kV „Заковићи”, „Јелача”, „Нијемчевића коса”, „Боровац”, „Брезна” и „Брезна 2”) и извод број 9 „Бања”, на који су прикључене трансформаторске станице 10/0,4 kV са нн мрежом „Јармовац 2”, „Ракета”, „Јармовац”, „Бања кула”, „Бањски гајеви”, „Бања 2”, „Бања 3”, „Бања хотел”, „Караче”, „Цикоте”, „Јабуке” и „Грачаница”;

3) на територији општине Пријепоље:

(1) надземни вод 35 kV „Потпећ” – „Бистрица”,

(2) надземни вод 35 kV „Бистрица” – „Пријепоље”,

(3) надземни вод 10 kV „Железничка станица” (за Кучин) ‒ који се напаја из ТС 35/10 kV „Бистрица” и повезује следеће трансформаторске станице 10/0,4 kV са нн мрежом: „Кучин 1”, „Кучин 2” и „Кучин 3”,

(4) надземни вод 10 kV „Тоци” ‒ који се напаја са ТС 35/10 kV „Пријепоље” и повезује следеће трансформаторске станице 10/0,4 kV са нн мрежом: „Џурово 1”, „Џурово 2”, „Асфалтна База”, „Асфалтна База 2”, „Каменолом”, „Доња Дренова”, „Горња Дренова”, „Горња Дренова 2”, „Кукањ” и „Јасике”.

На подручју Просторног плана је постојећа МХЕ „Кратовска река”.

3.2. Остале намене подручја

3.2.1. Заштита природе, природних вредности и предела

У обухвату Просторног плана, према акту о условима заштите природе3, не налазе се делови простора који сходно одредбама Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 ‒ исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21) имају статус заштићеног подручја или подручја за које је покренут поступак заштите. Такође, не наводе се ни еколошки значајна подручја установљена Уредбом о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) нити подручја посебних природних вредности која су планирана за заштиту.

–––––––––––––

3 Решење Завода за заштиту природе 03 број 021-817/2 од 29. фебруара 2024. године

3.2.2. Заштита непокретних културних добара

На основу аката о условима чувања, одржавања и коришћења непокретних културних добара и мерама заштите које су за потребе овог просторног плана издали Републички завод за заштиту споменика културе и Завод за заштиту споменика културе Краљево, у обухвату Просторног плана налазе се 64 места (локалитета) или објекта који сходно Закону о културном наслеђу („Службени гласник РС”, број 129/21) и Закону о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 ‒ др. закони, 99/11 ‒ др. закон, 6/20 ‒ др. закон, 35/21 ‒ др. закон, 129/21 ‒ др. закон и 76/23 ‒ др. закон) имају статус утврђеног (заштићеног) непокретног културног добра или добра које ужива претходну заштиту (Табела 2).

Утврђених непокретних културних добара је седам (шест споменика културе и једно археолошко налазиште), од тога једно добро од изузетног и једно од великог значаја:

1) Јеринин град (Ковин) – рушевине старог града Пријепоља са подграђем, заштићен као споменик културе 1947. године, територија општине Пријепоље, катастарска општина Џурово;

2) Манастир Бања – црква Светог Николе у Дабру, заштићен са непосредном околином као споменик културе 1948. године; утврђен за НКД од изузетног значаја 1979. године; територија општине Прибој, катастарска општина Бања;

3) Кућа Милоша Дивца, заштићена као споменик културе 1974. године, територија општине Пријепоље, катастарска општина Дренова, к.п. број 633;

4) Кућа Томислава Бошковића, заштићена као споменик културе 1976. године, територија општине Нова Варош, катастарска општина Радоиња, к.п. број 2636;

5) Манастир Мажићи – Ораховица, заштићен као споменик културе 1983. године; утврђен за НКД од великог значаја 1987. године; територија општине Прибој, катастарска општина Мажићи, к.п. број 102;

6) Црквина, локалитет заштићен као археолошко налазиште 1984. године, територија општине Пријепоље, катастарска општина Дренова, к.п. бр. 2592, 2593, 2594, 2596, 2635 и 2645 (налазиште и заштићена околина);

7) Црква Свете Тројице, заштићена као споменик културе 1997. године; територија општине Нова Варош, катастарска општина Бистрица к.п. број 2455.

Табела 2: Непокретна културна добра у обухвату Просторног плана

3.2.3. Природни ресурси

Земљиште и пољопривреда

Наглашена вертикална и хоризонтална рашчлањеност рељефа овог простора јавља се као ограничавајући фактор интензивније пољопривредне производње, изградње инфраструктурних система и просторног ширења насеља. Најповољнији за изградњу су терени са нагибом од 2°. Мање развојне могућности јављају се на теренима са нагибом од 10 до 12°. Из тог разлога овде се у већој мери јављају простори погодни за ратарство, сточарство и шумарство, а мање терени за изградњу објеката у рекреативне сврхе, док се најмање погодности за експлоатацију у горе поменутом смислу јавља у кањонским и клисурастим долинама Лима и његових притока. Већина воћарских култура успева до 1000 m надморске висине, повољни су услови за производњу кромпира и купуса, пшеница и кукуруз се могу гајити до 1200 m, а преко ове висине јечам и раж. У прошлости ово је био крај са развијеним сточарством и шумарством, али је у данашње време сточарство готово замрло и поред пашњака, ливада и шума као доминантних у структури пољопривредних површина. Рељеф преко 600 m надморске висине и експозиције утичу и на вертикалну рашчлањеност шума. До надморске висине од 1000 m развијене су храстове шуме, а изнад су букове шуме и четинари.

Заступљена су земљишта лошијег квалитета како због природних услова у смислу великих нагиба терена. Педолошки покривач карактерише се недовољном дубином и развијеношћу, што се одражава на његову економску вредност и правце коришћења. Зато су за интензивну ратарску производу неповољна, али су и природно довољно предиспонирана за развој шумске и ливадске вегетације. Карбонатне и серпентинске стене које доминирају у геолошкој грађи дају мало земљишног супстрата, те је зато овде потребан дужи временски период за стварање продуктивног земљишта. То је још више отежано одношењем земљишта услед велике количине падавина у планинском делу. Већи нагиби терена интензивирају процес ерозије и деградације земљишта, као и крчење шума ради добијања обрадивих површина и пашњака. Да би се сачувала или побољшала плодност брдско-планинског земљишта, посебно треба водити рачуна да нагиб обрадивих површина не прелази 10%.

На основу података о начину коришћења земљишног покривача пољопривредно земљиште обухвата око 7.773 ha, што чини око 31% укупне површине подручја Просторног плана. У структури пољопривредног земљишта доминирају трајни травњаци (ливаде и пашњаци) са 58%, док површине под интензивним културама (оранице, баште и воћњаци) обухватају 42% укупног пољопривредног земљишта. Према подацима Пописа пољопривреде из 2012. године у структури коришћеног пољопривредног земљишта највише су затупљене ливаде и пашњаци (75%), оранице и баште (14%) и воћњаци (10%).

Пољопривредно земљиште на подручју Просторног плана налази се у планинском пољопривредном рејону са ограниченим могућностима за развој пољопривреде. Највећи удео површина под њивама припада 5. и 6. катастарској класи те се условно се користе као обрадива земљишта, а више као пашњаци, ливаде и шуме. На основу података Пописа пољопривреде из 2012. године на подручју Просторног плана укупан број пољопривредних газдинстава износио је 2.265. Од укупног броја пољопривредних газдинстава око 65% гаји стоку (претежно говеда, свиње и овце). На територији општине Нова Варош поједина газдинства гаје пчеле. У структури пољопривредних газдинстава доминирају газдинства са малом површином обрадивог земљишта што је недовољно за задовољење основних животних потреба и обезбеђивање новчаних прихода.

Шуме и шумско земљиште

Шуме у општинама Прибој, Пријепоље и Нова Варош припадају Лимском шумском подручју. Највеће површине под шумама и шумског земљишта су у оквиру шумског газдинства Пријепоље. Поменуто шумско газдинство обједињује организационо три шумске управе, Пријепоље, Прибој и Нову Варош са 99698,75 ha шума. У оквиру овога доминирају државне шуме. У оквиру државних шума доминирају високе шуме које имају највећи економски значај, јер у њихов састав улазе економски највредније врсте дрвета. У оквиру високих државних шума највише има лишћарских, затим четинарских, а најмање мешовитих састојина. Шуме на територији општине Прибој, Нова Варош и Пријепоље остварују највећи прираст дендромасе на територији целе Србије, док је висина запремине дендромасе шума по хектару у овим општинама већа од просека у централној Србији. Ови подаци указују на велико богатство и привредни значај који шуме имају у привредном развоју овог простора. Такође, потребно је предузимати и мере унапређења шумских екосистема на овом простору, а то се пре свега односи на пошумљавање голети и пољопривредне површине које су захваћене ерозијом као и на одржавање и реконструкцију постојећих шума. До сада је пошумљено углавном четинарима укупно око 140 ha (подаци из 2019. године).

Шуме пружају повољне услове за гајење дивљачи. Густина и бројност економски највреднијих врста дивљачи далеко је испод природног потенцијала ових шума, што искључује развој ловног туризма у појединим деловима региона, нарочито на Златару. Развој ловног туризма подразумевао би побољшање услова у шумским стаништима и насељавањем дивљачи у ловишта.

Воде

Мрежу водотока I реда на подручју Просторног плана чине реке Лим и Увац. Река Лим пролази територијом општина Пријепоље и Прибој, а река Увац територијом општине Нова Варош, северним границама КО Рутоши и Радоиња и јужном границом КО Сениште. Река Бистрица, која припада категорији водотоци II другог реда, улива се на подручју КО Бистрица у реку Лим. Од мањих речних токова значајне су Кратовска, Рутошка и Џуровска река, притоке Лима.

Табела 3. Морфометријске карактеристике водних акумулација

Долина реке Лим пресеца подручје Просторног плана правцем југоисток–северозапад. Река Лим настаје на територији Црне Горе, на надморској висини од 999 m, а истиче из Плавског језера. Лим је највећа притока Дрине и тече на дужини од око 194 km. Долина реке је композитна у којој се смењују котлине и клисуре. Недалеко од Рудог у Републици Српској, Лим се на 299 m надморске висине улива у Вишеградско језеро. Највећа притока реке Лим је Увац који се у њу улива на територији општине Прибој. Других већих притока на овом простору нема, осим мањих река које су бујичног карактера. Максимални водостаји на Лиму јављају се у пролећним месецима (март, април, мај) са максимумом у мају, а минимални водостаји се јављају у летњим месецима. Водостаји се поклапају са максимумом и минимумом падавина у сливном подручју. Максимални водостаји у априлу поклапају се са порастом температуре ваздуха што изазива отапање снега. Водостај опада од априла па све до септембра. Максимални средњи месечни протицаји на Лиму код Пријепоља јављају се у априлу и мају, а затим у децембру. Минимални средњи месечни протицаји јављају се у августу и септембру код Пријепоља. Највеће колебање протицаја јавља се у јесењим и зимским месецима. Године 1966. на Лиму је подигнута гравитациона брана дуга 215 m и висока 35 m, чиме је узводно створено Потпећко језеро. За време високих вода Потпећко језеро је дугачко 17‒20 km , док му ширина износи свега 50 m. Дубина језера при максималном водостају износи 40 m. Највећа могућа запремина језера износи 43 милиона m3, a средњи годишњи протицај Лима на брани је 85,4 m3/s. При нормалном успору воде, надморска висина језера је 435,6 m, а при максималном успору је 437 m.. Воде језера користе се за производњу електричне енергије у ХЕ „Потпећ” која је пуштена у погон 1967. године.

Долина реке Увац пружа се паралелно са Полимљем и такође има композитни карактер. Река Увац извире испод североисточних падина Озрена, западно од Сјенице, где тече кроз Сјеничку котлину. Након тога у Увац се улива Вапа, а он затим улази у кањонску долину усечену у кречњаке, у којој су нарочито интересантни укљештени меандри. Зона укљештених меандара протеже се на дужини од око 12 km и налази се узводно од ушћа реке Ваљушнице. Ртови меандара на неким местима достижу око 100 m висине. Део ове речне долине проглашен је специјалним резерватом природе, јер се јавља као станиште заштићених врста, белоглавог супа и рибе младице, које су веома ретке у Европи. Неке десне притоке Увца на овом простору су: Кладница, Вршевина, Тисовица, Марица река и Шупљица, а леве, Вељушница и Злосница. Ове реке имају високе водостаје у пролеће када се топи снег и у јесен као последицу обилних киша. Због тога што као планинска река Увац има велики хидроенергетски потенцијал, на њему су подигнута три вештачка језера: Сјеничко, Златарско и Радојињско.

Воде Сјеничког језера користе се за потребе ХЕ „Увац”, која је пуштена у погон 1979. године. Брана Сјеничког језера дугачка је 160 m, а висока је 110 m. Дужина језера је 25 km, ширина до 500 m, а дубина до 100 m. Површина језера је 6,1 km2, a запремина 200 милиона m3. Језеро се налази на надморској висини од 985 m. Златарско језеро је створено 1952. године, изградњом бране ХЕ „Кокин Брод”. Брана је изграђена од глине, камена и бетона, висине је 80 m, а дужине 1264 m. Изграђена је на коти од 880 m надморске висине. Златарско језеро дугачко је 22 km и широко 500 m, дубоко до 75 m. Површина језера износи 7,25 km2, a количина акумулиране воде 250 милиона m3. Просечан годишњи протицај на брани је 12,45 m3/s. Низводно од Златарског језера налази се Радоињско језеро. Настало је преграђивањем Увца 1959. године, а за потребе РХЕ „Бистрица”. Једно је од најмањих у Србији према површини и запремини. Максимална дужина језера је 11 km, ширина 500 m, а дубина 30 m, запремина језерског басена износи 4 милиона m3. Изградњом брана и успостављањем вештачких акумулација природа Увачког простора није изгубила на квалитету и није деградирана, већ је тешко проходна долина Увца оплемењена новом воденом туристичком магистралом којом се посетиоци могу организовано провести, чиме им је омогућено уживање у несвакидашњим лепотама кањона, језера, пећина и белоглавих супова.

Минералне сировине

На основу службене евиденције катастра експлоатационих поља које се води у Министарству рударства и енергетике утврђено је да у обухвату Просторног плана постоје следећа експлоатациона поља, и то: лежишта Гола Брда и Драглица на Златибору (магнезит), предузећа Магнезит из Ужица, као и Горња Бистрица (кречњак), предузећа Јелен До.

На подручју Просторног плана оверене су резерве на локалитету Бањско Брдо 2, лежиште кречњака као ТГК, предузећа Камикс д.о.о., Прибој и Бистрица (кречњак као ТГК), предузећа Јелен До на територији Прибоја и Нове Вароши. Од планираних истраживања издвајају се локалитет Прибој (Au, Ag, Cu, Fe, Pb, Zn) и Јермовац (Au, Ag, Cu), предузећа Konstantin Resources d.o.o., Београд.

На подручју Просторног плана Привредном друштву „Нафтна индустрија Србије” а.д. ‒ Нови Сад одобрено је извођење геолошких истраживања нафте и гаса, обухвата територију Републике Србије јужно од Саве и Дунава, на истражном простору који се у регистру води под бројем 1915.

На простору који је обухваћен Просторним планом, Министарство рударства и енергетике је одобрило експлоатациони простор за:

1) извориште Spa&Wellness у Прибојској бањи (термоминерална вода);

2) дало сагласност на пројекте одрживог коришћења природних ресурса подземних вода, за извориште Радовића врело у Горњој Бистирици (питка вода), на територији општине Нова Варош;

3) одобрило истражна поља за извориште у Прибојској бањи (термоминерална вода) и извориште Челице (питка вода) на територији општине Прибој и оверене резерве за локалитете у Прибоју, изворишта Grand Story и Spa&Wellness, као и за локалитет Радовића врело у Новој Вароши.

Сви локалитети у границама Просторног плана приказани су на рефералним картама Просторног плана.

3.2.3. Привредни развој и туризам

Основне одлике простора које су допринеле развоју привреде су: специфичан геостратешки положај, конфигурација терена која овај простор одређује као сточарско-воћарски рејон, функционална повезаност Пријепоља, Прибоја и Нове Вароши и њихова улога као малих индустријских центара у Југозападној Србији, зона утицаја два већа привредна и административна центра Ужица и Новог Пазара. Овај простор је до средине XX века био изразито аграрног карактера. Године 1952. почиње са радом Фабрика аутомобила Прибој која оријентише развој индустрије у правцу производње саобраћајних средстава и пратеће металопрерађивачке индустрије. Тако Прибој постаје привредни центар седамдесети и осамдесетих година прошлог века. Међутим, крајем XX века, заустављена је привредна активност до чега су довели: неповољни услови пословања, дугогодишња изолација, одсуство светског тржишта, одсуство инвестиција, коришћење застареле опреме итд. Као последица тога јава се пад производње, отпуштање радника и затварање предузећа. У новије време улажу се велики напори у преструктурирање и приватизацију друштвених предузећа и осамостаљивање појединих делова некада великих привредних система. Свеукупни развој данас, огледа се у напретку услужног сектора у ком предњачи општина Пријепоље и отварању и оснаживању малих и средњих предузећа што је нарочито изражено у општини Нова Варош. Општине Пријепоље, Прибој и Нова Варош спадају у неразвијене општине Србије, чак у категорију девастираних општина. Карактерише их: природна осетљивост, релативна изолованост и неприступачност, традиционална моноструктура привреде, дуготрајно смањење становништва, уситњавање насеља, појава спонтано расељених сеоских насеља, а тиме и просторно-демографска неравнотежа у мрежи насеља, сиромаштво које је изражено ког сеоског становништва. Такође, овде се смањује број запосленог становништва у секундарном сектору нарочито. Након пропадања индустрије и отпуштања радника, јавља се ситуација да они не налазе запослење у другим секторима, чиме би се амортизовала незапосленост, што изазива миграције ка другим градовима и иностранству.

Туризам

Највише смештајних капацитета сконцентрисано је у оквиру Златибора и Златара, а нешто мање у комплексу прибојске бање, општинских центара и сеоским домаћинствима. Укупан број посетилаца у 2022. години на подручју општина Прибој, Нова Варош и Пријепоље износио је 33.287, који су остварили 143.509 ноћења, што представља око 1% националног биланса. Укупан број посетилаца у 2022. години био је највећи у општини Нова Варош са 22.176 посетилаца, затим Прибој са 7.886 док најмањи број посетилаца бележи Пријепоље са 3.225 посетилаца. Домаћи туристи били су најбројнији у општини Нова Варош 20.694 а инострани у општини Прибој 1.542. По броју ноћења истиче се Нова Варош са 89.431, од чега домаћи туристи су остварили 97% ноћења, Прибој 46.857 и Пријепоље са 6.058 остварених броја ноћења. Просечан број ноћења највећи је у општини Прибој са 6,4 домаћих и 3,9 страних.

Туристички производи планског подручја нису у довољној мери комерцијализовани на домаћем, а посебно на иностраном тржишту. На туристички развој највише ће утицати адекватан маркетинг и анимирање комерцијалне туристичке и рекреативне тражње као и подизања конкурентности видова туризма планског подручја. Домаћа туристичка тражња углавном је доминантна и усмерена ка планинском, бањском, излетничком, културно-манифестационом и сеоском туризму. Инострани посетиоци су, углавном, индивидуални гости чији су примарни мотиви доласка манифестације, специјализовани видови туризма и пословна путовања. Интерес иностране туристичке тражње неће бити масовније привучен само потенцијалима природних добара, планинског и бањског подручја, река и језера већ првенствено побољшањем квалитета смештаја и целогодишње туристичко-рекреативне понуде у простору у комбинацији са мотивима очуване природе и културне баштине, етно-баштине села и органске хране.

Носиоци промоције туризма, координације понуде и потражње и културно-едукативне делатности у туризму треба да буду туристичка организација регије Западна Србија, туристичка организације Прибоја, Нове Вароши и Пријепоља.

3.2.4. Становништво, насеља и социјални развој

Становништво

Према подацима Пописа из 2022. године, у петнаест (статистичких) насеља која су обухваћена Просторним планом живело је око 5200 становника. Међу насељима у обухвату Просторног плана, популационо највеће насеље је Бања са 2523 становника, што чини око 48% укупног становништва на Подручју Просторног плана.

Подручје Просторног плана карактерише изразито ретка насељеност. Просечна густина насељености у 2022. години износила je свега 17 ст./km2. Највећа густина насељености је у насељима Бања (77 ст./km2) и Калафати (42 ст./km2), а најмања је у насељима Брезна (1 ст./km2), и Челице (4 ст./km2). Ниске густине насељености последица су велике површине атара насеља и разуђености терена. Сва насеља на подручју Просторног плана карактерише депопулација. Опадање броја становника последица је ниског природног прираштаја и интензивних миграција становништва ка већим урбаним центрима. У односу на претходни Попис из 2011. године, укупан број становника на подручју Просторног плана смањен је за око 20%.

У старосној структури на подручју Просторног плана највеће учешће имало је одрасло становништво (19‒59 година) са 45%, учешће старог становништва (преко 60 година) износило је 42%, док је учешће младих (0‒19) на подручју Просторног плана износило свега 13%. Највеће учешће младог становништва (више од 15%) забележено је у насељима Калафати, Бања и Кратово. Учешће радно способног становништва (15‒64 година) у укупном становништву износило је око 60%. Просечна старост становништва на подручју Просторног плана износила је 55 годинa. Најнеповољнија ситуација је у насељима Џурово, Сеништа, Брезна и Јелача где доминира старо становништво (преко 60%), а просечна старост становништва износила је 62 године.

Последица негативних демографских трендова је континуирано смањење броја домаћинстава. Према подацима Пописа из 2022. године у насељима на подручју Просторног плана евидентирано је 2187 домаћинстава, што је 10% домаћинстава мање у односу на 2011. годину. У структури домаћинстава на подручју Просторног плана највећи удео имала су двочлана (33%), самачка (30%) и трочлана домаћинства (16%). Просечна величина домаћинстава је, према последњем попису, износила 2,2 чланова.

Према подацима Пописа из 2022. године, укупан стамбени фонд чинило је 4297 станова од којих је 52% било настањено. Око 24% укупног броја станова на подручју Просторног плана чинили су станови који се повремено користе за одмор и рекреацију док је око 18% било привремено настањено.

Мрежа насеља

Мрежа насеља на подручју Просторног плана обухвата фрагменте формираних мрежа насеља у оквиру територије општина Нова Варош, Прибој и Пријепоље.

Брдско-планинска насеља која доминирају на подручју Просторног плана су претежно разбијене морфолошке структуре. Мрежу насеља на подручју Просторног плана карактерише доминација малих насеља (< 250 становника). Према величинској категорији издвајају се три насеља у којима се број становника кретао од 250 до 500. Насеље Бистрица налази се у категорији 500‒1000, док насеље Бања припада категорији великих насеља (преко 1000 становника). Просторна и функцијска трансформација мреже насеља на подручју просторног плана одвија се под утицајем развоја општинских центара Нова Варош, Прибој и Пријепоље.

У погледу функцијских карактеристика на подручју Просторног плана издвајају се насеља Бања са специфичном функцијом (бањско лечилиште), Кратово, Бистрица, Радоиња и Рутоши са вишим нивоом опремљености услугама и јавним службама. Остала насеља/делови насеља на територији општина Нова Варош, Прибој и Пријепоље чији су мањи делови обухваћени планским подручјем функционално гравитирају одговарајућим центрима у мрежи насеља.

Социјални развој

На подручју Просторног плана предшколско образовање организовано је у општинским центрима. Поред тога, издвојена одељења матичних вртића постоје у насељима Бања и Кратово. Мрежу објеката основног образовања чине матичне осморазредне школе у Бањи, Кратову, Радоињи и Бистрици. Издвојена одељења четвороразредне основне школе постоје у насељима Јелача, Брезна, Калафати, Мажићи, Прибојске Челице, Рутоши, Кучин, Џурово и Дренова. Објекти средњошколског образовања налазе се ван подручја Просторног плана. Од објеката здравствене заштите, функционише здравствена станица у Радоињи и амбуланте у насељима Рутоши, Кратово и Џурово. На подручју Просторног плана нема објеката социјалне заштите. Месне канцеларије постоје у насељима на територији општине Прибој које су у обухвату Просторног плана. Објекти за потребе културе су недовољно развијени.

3.2.5. Инфраструктурни системи

Саобраћај

На основу Уредбе о категоризацији државних путева („Службени гласник РС”, бр. 87/23 и 24/24), на територији плана налазе се следеће саобраћајнице:

1) државни пут IБ реда број 23: Појате – Крушевац – Краљево – Прељина – Чачак – Пожега – Ужице – Чајетина – Нова Варош – Пријепоље – државна граница са Црном Гором (гранични прелаз Гостун), на деоници број 02325, од чвора број 2323 Рзав код km 171 + 679 до чвора број 2324 Кокин Брод (Прибојска Бања) код km 199 + 188, као и на деоницама број 02328 и 02329, од чвора број 2326 Нова Варош код km 208 + 343 до чвора број 2328 Пријепоље код km 233 + 45;

2) државни пут IIА реда број 191: Бистрица – Прибој – државна граница са Босном и Херцеговином (гранични прелаз Увац), на деоницама број 19101 и 19102, од чвора број 2327 Бистрица код km 0 + 000 до чвора број 19102 Прибој код km 17 + 416;

3) државни пут IIА реда број 194: Прилике – Катићи – Јасеново – Кокин Брод – Рутоши – Прибојска Бања – Прибој – Саставци, на деоници број 19403, од чвора број 2324 Кокин Брод (Прибојска Бања) код km 52 + 257 до чвора број 19101 Прибојска Бања код km 78 + 031.

Укупна дужина постојећих државних путева на подручју Просторног плана је око 56 m. Постојећа пруга Београд – Бар пролази кроз општине Прибој и Пријепоље, западном страном подручја Просторног плана, долином реке Лим и дуж Потпећког језера, у дужини од око 17 km.

Табела 4. Државни путеви на подручју Просторног плана

Електронске комуникације и поштански саобраћај

Према подацима добијеним од телекомуникационих оператора, постојећа електронска комуникациона мрежа, на самом подручју Просторног плана, али у његовом окружењу обухвата следеће:

1) фиксне приступне и транспортне мреже (оптички и бакарни каблови, надземни кабинети);

2) бежичне мреже (базне станице и Радио релејни (РР) коридори).

Кабловска мрежа је највећим делом подземна, а претплатници су преко спољашњих, односно унутрашњих извода, повезани са дистрибутивном мрежом.

Подручје плана покривено је сигналима сва три оператора мобилне телефоније: Предузећа за телекомуникације „Телеком Србија” а.д., „Yettelˮ d.o.o. Beograd и „A1 Srbija” d.o.o. Beograd.

Покривеност сигналом сва три оператора је задовољавајућа, узимајући у обзир разуђен планински терен.

Подручје Просторног плана покривено је радио и ТВ дифузним сигналом преко више емисионих станица које се налазе у ширем подручју Просторног плана.

Бежичну транспортну мрежу доминантно чине РР линкови за потребе мобилне и фиксне мреже.

Комунална инфраструктура

На подручју Просторног плана, према „Мапи депонија Јавних комуналних предузећа” и дивљих и старих депонија Агенције за заштиту животне средине Министарства заштите животне средине Републике Србије4 идентификовано је седам дивљих депонија. Две депоније (Бистрица) налазе се дуж реке Лим ‒ у коридору државног пута IIА реда 191, три (Бистрица) у долини Бистрице у коридору државног пута IБ реда 23 и две (Бјелин) јужно од Радоињског језера у коридору државног пута IIА реда 194. На самој граници општине Нова Варош лоцирана је и општинска депонија Драглица.

Због густине насељености која је знатно испод просека, укупна продукција отпада на територији Просторног плана је практично занемарљива. Присутна је појава расутог чврстог отпада (пре свега амбалажног PVC и PET), као и грађевинског отпада.

2013. године на основу Међуопштинског споразума општина Нова Варош, Прибој, Пријепоље и Сјеница приступило се изради планске и техничке документације за изградњу објекта регионалне санитарне депоније/трансфер станице комуналног чврстог

–––––––––––––

4 http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=2073&id=1007&akcija=showExternal

отпада на локацији „Бањица”. Депонија Бањица налази се у непосредној близини државног пута IIa реда 191, у усеку десне обале Потепћког језера ка Прибојским Челицама. Удаљена је око 2,5 km од насеља Бистрица. Локација се налази на надморској висини од око 500 mНВ у усеку корита Бањичког потока Удаљена је око 450 m од Потпећког језера, а од објеката око 800 m. Локација депоније се налази у оквиру простране зоне заштитних шума ограничене економске вредности и просторно је издвојена од зона насеља и осталих зона са некомплементарним функцијама. Расположиви капацитет депоније Бањица је 300.000 m3, а век депоније је 20 година. Количина отпада која се одлаже не може се повећавати и износи 16000 тона годишње.

Полазећи од података пројекције становништва на подручју Просторног плана до 2039. године и апроксимација датих Програмом управљања отпадом у Републици Србији за период 2022‒2031. године („Службени гласник РС”, број 12/22), према којој је просек дневне створене количине отпада 1,17 kg/стан/дневно, процењено је да укупна годишња количина отпада који се продукује на подручју Просторног плана износи 3566 kg дневно.

На територији Просторног плана налази се 38 евидентираних сеоских гробаља, и то:

1) у Новој Вароши ‒ два у засеоку Соколова (КО Бистрица), једно у засеоку Црквина (КО Бистрица), два у засеоку Кулина (КО Бистрица), два у засеоку Гобате (КО Бистрица), једно у засеоку Кула (КО Рутиши), једно у засеоку Главоњићи (КО Рутоши), једно у засеоку Равнава (КО Рутоши) и једно у засеоку Шеварови (КО Рутоши);

2) у Прибоју – једно у засеоку Суво поље (КО Бања), једно у засеоку Потпеће (КО Бања), једно у засеоку Раковици (КО Бања), једно у засеоку Орашац (КО Бања), једно у засеоку Дурчићи (КО Бања), једно у засеоку Брезна (КО Кратово), једно у Кратову (КО Кратово), једно у засеоку Дубрава (КО Кратово), једно у засеоку Јелача (КО Кратово), једно у засеоку Кокошиће (КО Мажићи), једно у засеоку Крешевина (КО Мажићи), једно у засеоку Јевренка (КО Мажићи), једно у засеоку Баре (КО Мажићи), једно у Мажићима (КО Мажићи), једно у засеоку Градина (КО Прибојске Челице) и једно у засеоку Друглићи (КО Прибојске Челице);

3) у Пријепољу ‒ једно у засеоку Горња Дренова (КО Дренова), једно у засеоку Падеж (КО Дренова), једно у засеоку Пилатовац (КО Дренова), једно у засеоку Топаловина (КО Дренова), једно у засеоку Забрђе (КО Џурово), једно у засеоку Присоје (КО Џурово), једно у засеоку Бајновићи (КО Џурово), једно у Џурову (КО Џурово), једно засеоку Капавац (КО Џурово), једно у засеоку Стајићи (КО Кућин), и једно у Кућину (КО Кућин).

3.2.6. Заштита животне средине

На подручју Просторног плана се не врши мониторинг животне средине тако да се оцена главних елемената и показатеља стања животне средине изводи посредно, на основу података о објектима и активностима који могу бити извор загађења ваздуха, воде и земљишта, генерисати буку, отпад и зрачење.

Аутоматске мерне станице за контролу квалитета ваздуха Агенције за заштиту животне средине (Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2022. годину) средине на планском подручју нису евидентиране. Територијално најближе станице налазе се у градском подручју Ужица и Новог Пазара. Вредности квалитет ваздуха на планском подручју умногоме су повољније од оних које бележе мерне станице у овим агломерацијама, па их треба узети са резервом.

Током 2022. године квалитет ваздуха је био треће категорије, прекомерно загађен у Новом Пазару услед присуства азот диоксида и суспендованих честица PM10 и PM2.5. Азот диоксид, загађујућа материја за коју се као извор најчешће везује саобраћај, али се јавља и као производ сагоревања у топланама и термоелектранама, према подацима из 2022. године прекорачења дневних и сатних граничних вредности било је у Новом Пазару и Ужицу. Према законској регулативи током године није дозвољен ни један дан са прекорачењем дневне граничне вредности 85 μg/m3 али прекорачења је било на мерном месту Нови Пазар један дан. Такође, према законској регулативи дозвољен број сати у току године са прекорачењем сатне граничне вредности Нови Пазар 11 сати и Ужице један сат. Резултати мерења суспендованих честица PM2.5, чија је прописана годишња гранична вредност 25 μg/m3, показали су да је у 2022. години највећа вредност била у (43 μg/m3) у Новом Пазару. Прекорачена је дозвољена вредност у Ужицу (41 μg/m3). Град Ужице је сврстан у трећу категорију квалитета ваздуха због прекомерног загађења суспендованим честицама PM10 и PM2.5.

Извори загађења вода су: неконтролисано испуштање отпадних вода (индустријске/технолошке, фекалне/канализационе, атмосферске), неконтролисано одлагање отпада, поред путева, на пољопривредном земљишту, у близини речних токова, приобаљима, чак и у речним коритима. Велики проблем представља загађивање подземних вода због коришћења несанитарних септичких јама које се користе у највећем броју насеља. Подземне воде се загађују пестицидима и хербицидима из пољопривреде, процедним депонијским филтратом и захватањем подземних вода каптирањем извора/врела или бушеним/копаним бунарима од стране локалног становништва.

Квалитет површинских вода река Лим и Увац на локалитетима Лим од акумулације Потпећ до државне границе са Црном Гором и Увац од ушћа у Лим до ушћа Буковог потока се прати у оквиру редовног мониторинга који спроводи Агенција за заштиту животне средине у оквиру редовног годишњег мониторинга (Резултати испитивања квалитета површинских и подземних вода за 2022. годину). Резултати извршених физичко-хемијских, хемијских и микробиолошких анализа узорака површинских вода (водотока), односно меродавне вредности параметара за годишњи период, упоређене су са граничним вредностима класа квалитета прописаних Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 50/12). Резултати испитивања рН сврставају: Лим (Пријепоље) у V класе, док у односу на суспендоване материје спада у I‒II класе и Увац (Прибој (мост на граници)) у I‒IV класе, док у односу на суспендоване материје спада у I‒II класу. Са аспекта кисеоничног режима Лим (Пријепоље): растворени кисеоник ‒ I класa, БПК5 ‒ II класa, ХПК (перманганатна метода) ‒ I класa и укупни органски угљеник (ТОС) II класa; и Увац (Прибој (мост на граници)): растворени кисеоник ‒ I класa, БПК5 ‒ II класa , ХПК (перманганатна метода) ‒ II класa и укупни органски угљеник (ТОС) II класa. Анализом нутријената Лим (Пријепоље) се сврстава у: укупан азот ‒ I класа, нитрати ‒ I класа, нитрити ‒ I класа, амонијум јон ‒ III класа, укупан фосфор ‒ III класа и ортофосфати ‒ II класа; и Увац (Прибој(мост на граници) ): укупан азот ‒ I класа, нитрати ‒ I класа, нитрити ‒ II класа, амонијум јон ‒ III класа, укупан фосфор ‒ III класа и ортофосфати ‒ II класа. Салинитет Лим (Пријепоље): хлориди ‒ I класa, сулфати ‒ I класa, укупна минерализација ‒ I класa и електропроводљивост на 200С ‒ I класa; и Увац (Прибој (мост на граници)): хлориди ‒ I класa, сулфати ‒ I класa, укупна минерализација ‒ I класa и електропроводљивост на 200С ‒ I класa. Садржај метала Лим (Пријепоље): арсен ‒ I класа, бор ‒ I класa, бакар ‒ I‒II класa, цинк ‒ I класa, хром (укупни) ‒ I класa, гвожђе (укупнo) ‒ II класa и мaнган (укупни) ‒ I класa; и Увац (Прибој (мост на граници)): арсен ‒ I класа, бор ‒ I класa, бакар ‒ I‒II класa, цинк ‒ I класa, хром (укупни) ‒ I класa, гвожђе (укупнo) ‒ I класa и мaнган (укупни) ‒ I класa. Анализом микробиолошких параметара Лим (Пријепоље): фекални колиформи ‒ IV класа, укупни колиформи ‒ III класа, цревне ентерококе ‒ IV класа и број аеробних хетеротрофа (метода Кohl) ‒ III класа; и Увац (Прибој (мост на граници)): фекални колиформи ‒ IV класа, укупни колиформи ‒ III класа, цревне ентерококе ‒ III класа и број аеробних хетеротрофа (метода Кohl) ‒ III класа. Приоритетне и приоритетне хазардне супстанце Увац (Прибој (мост на граници)): Ni-раст 7x(III/IV).

Еколошки притисак на земљиште присутан је у зонама концентрације становништва и привредних активности. Са становишта заштите квалитета земљишта значајан је проблем трајног губитка услед пренамене земљишта у грађевинско. Врло значајно је да је на територији општина Просторног плана присутно загађивање земљишта које настаје услед неконтролисане примене минералних ђубрива и хемијских средстава заштите. Индиректно загађивање земљишта је због коришћења несанитарних септичких јама које се користе у највећем броју насеља. Депоније (сметлишта) отпада које се налазе на територији општина Просторног плана нису уређене по прописима услед чега долази до загађивања земљишта и подземних вода услед процеђивања депонијског филтрата и разношења смећа по околном земљишту. Одвијање саобраћаја такође доводи до загађења земљишта у непосредној близини саобраћајница услед повећаног садржаја олова на путном земљишту и у близини саобраћајница. Података о обиму загађивања земљишта нема, јер се на простору Просторног плана не врше мерења и истраживања квалитета земљишта.

Основни постојећи извори буке на планском подручју су на постојећим саобраћајницама, али мерење буке се до сада није систематски вршило на планском подручју. Праћење мора да буде у складу са Правилником о методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мерењу буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 139/22). У Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 75/10), дефинисане су граничне вредности буке. У складу са наведеним, стандарди буке који се примењују за оцену утицаја буке износе 65 dB(А) у току дана и 55 dB(А) у току ноћи.

3.2.7. Коришћење и уређење простора од интереса за одбрану земље и у ванредним ситуацијама

На подручју Просторног плана не налазе се „перспективни” комплекси специјалне намене које користи Војска Србије. Такође, према прибављеним условима Министарства одбране нема посебних услова нити захтева за прилагођавање потребама одбране земље.

Подручје Просторног плана је изложено потенцијалној опасности од елементарних непогода, у првом реду изазваних интензивним кишним и снежним падавинама, као и другим атмосферским непогодама, а потом и опасностима од шумских пожара, бујичних поплава, одрона, клизања земљишта и др.

Значајна је потенцијална опасност од земљотреса с обзиром да интензитет сеизмичког хазарда на подручју Просторног плана, за повратни период од 475 година, има вредности VII и VIII (према ЕМС скали, EMS-European macroseizmic scale). Ове вредности указују да је највећи део подручја угрожен земљотресима који могу изазвати уништење или тешка оштећења на већини објеката. У периоду од 1921. до 2008. године забележене су просечне вредности земљотреса на ширем подручју Просторног плана од око 4,3 Mw (Mw ‒ скала моментне магнитуде).

II. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И ОПШТА КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

1. ПРИНЦИПИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Основни принципи заштите, уређења и одрживог развоја подручја Просторног плана јесу:

1) заштита и унапређења животне средине, посебно квалитета вода на подручју система РХЕ „Бистрица” и ХЕ „Потпећ” и других повезаних водопривредних система;

2) заштита и одрживо коришћење водног, пољопривредног и шумског земљишта, посебно од непланске изградње у зонама система РХЕ „Бистрица” и ХЕ „Потпећ”;

3) просторно-функционална интегрисаност и усклађен интегрисан развој и заштита подручја система РХЕ „Бистрица” и ХЕ „Потпећ” са припадајућим, суседним и осталим јединицама локалне самоуправе у окружењу;

4) повећање уређености, конкурентности и ефикасности територијалног развоја;

5) унапређење територијалне кохезије, капацитета подручја и полицентричан територијални развој, унапређење саобраћајне приступачности и уређење површина за потребе развоја стимулативног пословног окружења;

6) развој културног и регионалног идентитета; перманентна едукација грађана и администрације и учешће јавности у одлучивању;

7) заштита јавног интереса, јавних добара и добара у општој употреби (приоритетно система РХЕ „Бистрица” и ХЕ „Потпећ”);

8) релативизација конфликата у коришћењу система РХЕ „Бистрица” и ХЕ „Потпећ” и одрживом развоју локалних заједница.

2. ОПШТИ ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Општи циљ израде Просторног плана је у функцији неопходности да се Република Србија третира као јединствен енергетски и водопривредни простор, како би се омогућила висока поузданост ових система. Циљ је искоришћење свих хидроенергетских потенцијала који спадају у категорију економски искористивих, тј. оних који се мерама заштите могу складно уклопити у социјално, урбано, еколошко и друго окружење. Имајући у виду препоруке и стандарде Европске уније у погледу одрживог развоја у области политике вода5 и заштићеним подручјима6, развоја ОИЕ и хидроенергетске инфраструктуре утврђују се следећи општи циљеви заштите, уређења и одрживог развоја подручја:

1) истраживање, заштита локација и веће коришћење ОИЕ;

2) ревитализација и модернизација хидроенергетских постројења;

3) побољшање енергетске ефикасности у пределима са повољном просторном дистрибуцијом обновљивих извора енергије;

4) одрживо коришћење водних ресурса, обезбеђење трајне и интегрисане заштите и унапређења квалитета вода;

5) очување и обезбеђење простора за функционисање и изградњу електроенергетске и водопривредне инфраструктуре и објеката;

6) усклађивање размештаја активности и физичких структура са режимима заштите водопривредних и енергетских објеката и културних добара, односно обезбеђивање услова за даље функционисање постојећих и планираних привредних активности, насеља и инфраструктурних система, као и обезбеђење услова за њихово измештање уколико се њихова функција не може ускладити са функцијом водопривреде и енергетике;

7) заштита, очување, унапређење и одрживо коришћење природних вредности и предела;

8) стварање услова за одмор, рекреацију и едукацију посетилаца о природним и културним вредностима подручја, организовањем садржајно заокружене и интегрисане туристичко-рекреативне понуде усклађене са режимимa коришћења електроенергетске и водопривредне инфраструктуре;

9) одговорно управљање просторним развојем, уређењем и заштитом система РХЕ Бистрица и ХЕ „Потпећ” у складу са реалним потенцијалима и ограничењима природних и створених вредности и утврђивање елемената за интегрално (вишенаменско) коришћење и заштиту енергетских и водних ресурса у складу с дугорочним националним интересима и потребама економског и социјалног развоја локалних заједница.

3. ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Оперативни циљеви развоја и коришћења електроенергетске инфраструктуре су:

1) обезбеђење планског основа и простора за реализацију свих елемента система РХЕ „Бистрица”;

2) реализације пратеће инфраструктуре система РХЕ „Бистрица” у циљу прикључења на енергетски систем Србије и међународног окружења;

3) стварање просторних услова за измештање и прилагођавање остале инфраструктуре ради формирања система РХЕ „Бистрица”;

4) реконструкција ХЕ „Потпећ”.

Оперативни циљеви заштите и коришћења вода и развоја водопривредне инфраструктуре су:

1) заштита слива планиране акумулације „Клак” применом мера уређења и заштите простора;

2) уређење водних режима и заштита од поплава у долинама Увца и Лима;

3) остваривање пуне еколошке заштите водотока, посебно реке Увац, низводно од бране Клак испуштањем минималног одрживог протока воде из акумулације;

4) антиерозиона заштита слива применом биолошких мера заштите (пошумљавање, мелиорација пашњака) и техничких мера (реализацијом планираних радова на заштити акумулације од еутрофикације).

Оперативни циљеви коришћења и заштите природних ресурса су:

1) усклађивање уређења и газдовања пољопривредним и шумским земљиштем након формирања акумулације „Клак”;

–––––––––––––

5 Directive of the European Parliament and of the Council 2000/60/EC – Establishing Framework for Community Action in the Field of Water Policy.

6 „Европска повеља за одрживи туризам у заштићеним подручјима”, „Европске перспективе просторног планирања”, смернице Међународне уније за заштиту природе, Светске туристичке организације и Програма Уједињених нација за животну средину и др.

2) побољшање општих услова живљења на селу унапређивањем производње (органске, тј. биолошке или еколошке) хране, прераде и пласмана традиционалних пољопривредно-прехрамбених производа, препознатљивог географског порекла и квалитета, у садејству са развојем туризма, домаће радиности, занатства и трговине, обновом и уређењем села;

3) заштита, очување и унапређење стања шума и шумске инфраструктуре на подручју слива акумулације „Клак”;

4) вишенаменско рекреативно коришћење укупних потенцијала шумског подручја;

5) превентивна заштита шума од различитих угрожавајућих фактора, а нарочито од пожара;

6) заштита дивљачи, постизање оптималне бројности и густине популације;

7) побољшање природних услова станишта за све врсте дивљачи и заштита ретких и проређених врста (трајно заштићене врсте).

Оперативни циљеви развоја саобраћајне, инфраструктуре електронских комуникација и комуналне инфраструктуре су:

1) измештање деонице ДП IIA реда број 191 и успостављање привремене девијације на ДП IIA реда број 194 током фазе изградње система;

2) обезбеђење довољног, сигурног, квалитетног и економичног снабдевања електричном енергијом свих потрошача;

3) реализација електронских комуникација и информационог система у функцији система РХЕ „Бистрица”;

4) развој рекреативне инфраструктуре у функцији туризма (бициклистичких, пешачких, риболовних стаза и др.);

5) затварање и санација постојећих депонија и рекултивација земљишта уз усмеравање отпада ка трансфер станици односно ка регионалној санитарној депонији;

6) установљавање децентрализованог система управљања отпадом у сеоским насељима системом мобилних центара.

Оперативни циљеви развоја привреде и туризма су:

1) заштита егзистенцијалних интереса локалног становништва обезбеђењем допунских и алтернативних извора прихода становништва у туризму, услугама и другим економским активностима и повећање доступности и уређености простора;

2) подршка развоју мултифункционалне пољопривреде засноване на традиционалној производњи високовредних локалних производа и пружању агроеколошких услуга; повећање физичког обима укупне и тржишне сточарске производње, аутохтоних врста коштичавог и бобичавог воћа, лековитог и ароматичног биља, шумских плодова и др.;

3) развој интегрисане туристичке понуде подручја са окружењем;

4) стварање услова за задовољавање целогодишње, првенствено излетничке тражње урбаног становништва ближих већих градских и општинских центара, за специјализованим спортско-рекреативним активностима и садржајима понуде у простору;

5) побољшање ефикасности управљања развојем туризма, приоритетно координацијом активности и усклађивањем интереса заштите акумулације и природе и развоја туризма и др.

4. РЕГИОНАЛНИ АСПЕКТ РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ ВЕЗЕ И МЕЂУОДНОСИ СА ОКРУЖЕЊЕМ

Подручје Просторног плана налази се у региону Шумадије и Западне Србије, у обухвату Златиборског управног округа. Највећи значај за саобраћајну доступност, интеграцију и трансгранично повезивање подручја Просторног плана са окружењем има ДП IБ реда број 23 (Појате – Крушевац – Краљево – Прељина – Чачак – Пожега – Ужице – Чајетина – Нова Варош – Пријепоље – државна граница са Црном Гором) чија траса тангира подручје Просторног плана у североисточном делу и пролази јужним делом подручја Просторног плана. Ова траса повезује подручје Просторног плана са центрима различитог хијерархијског ранга и представља директну везу подручја Просторног плана са ДП IА реда (аутопут Е-763).

Од посебног значаја за просторно-функцијску интеграцију подручја посебне намене су: ДП IIА 191 (Бистрица – Прибој – државна граница са БиХ); ДП IIА 194 (Прилике – Катићи – Јасеново – Кокин Брод – Рутоши – Прибојска Бања – Прибој – Саставци) који интегришу подручје Просторног плана и представљају везу са ДП IБ 23, као и железничка пруга Београд‒Бар (деоница Ужице‒Пријепоље).

За просторно-функцијску трансформацију подручја Просторног плана најзначајнији су утицаји урбаних центара Прибој, Нова Варош и Пријепоље. У будућности ће повећању квалитета доступности и саобраћајне интеграције са ширим окружењем и јачању регионалног идентитета значајно допринети изградња планираног ДП IА реда, аутопута Е-761 (деоница Пожега – Ужице − граница са БиХ). Подручје Просторног плана има могућност остваривања прекограничних веза са Босном и Херцеговином и Црном Гором кроз институционалну сарадњу на међународном, међудржавном, међурегионалном и локалном нивоу.

Развој и заштита подручја посебне намене имаће регионални значај имајући у виду да су планирани систем РХЕ „Бистрица” и формирање акумулације „Клак” значајни објекти за електропривреду и за интегрално коришћење, уређење и заштиту вода.

5. ОПШТА КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

Поред реализације РХЕ „Бистрица”, на деловима подручја Просторног плана заступљене су и друге посебне намене:

1) реализација система Трансбалканских далековода на западном ободу подручја (високонапонски далековод интерконекција 2 x 400 kV Република Србија (Бајина Башта) ‒ граница Црне Горе ‒ граница Босне и Херцеговине);

2) реализација разводног гасовода РГ 08-20 Златибор‒Пријепоље са одвојцима за Прибој РГ 08-21 и Нову Варош РГ 08-22 и разводни гасовод РГ 09-04/3 ГРЧ Глоговик‒Сјеница (који се обрађује посебним Просторним планом подручја посебне намене). који ће се укрштати са планираном акумулацијом „Клак” и планираним сифоном.

Основне концепцијске поставке и опредељења заштите, уређења и одрживог развоја подручја Просторног плана јесу:

1) обезбеђење просторних услова за развој система РХЕ „Бистрица” и ХЕ „Потпећ” и обезбеђење институционално-организационе подршке и умрежавање свих релевантних актера чиме се обезбеђује јавни интерес развоја енергетике, заштите вода и омогућава развој локалних заједница;

2) туристичка понуда биће техничко-технолошки и организационо функционално заокружена, посебно у погледу уређења, опремања села и коришћења садржаја понуде са непосредним окружењем. Планско опредељење је да ће туризам представљати алтернативну делатност и вид компензације локалном становништву за различита ограничења у развоју који намећу режими функционисања система РХЕ „Бистрица” и ХЕ „Потпећ” и заштите природе;

3) привредни развој подручја оствариваће се подржавањем динамичнијег привредног раста у делатностима комплементарним развоју система РХЕ „Бистрицаˮ и ХЕ „Потпећ” и заштити природних вредности. Приоритет има развој водопривреде и енергетике, а потом њој комплементарних делатности: одрживог туризма, органске пољопривреде, шумарства и услуга. Остваривање ових опредељења подразумева примену европских директива о водама, ОИЕ и принципа одрживог развоја у заштићеним подручјима који може да активира територијални капитал подручја. Подстицање развоја конкурентне и одрживе пољопривреде и руралног туризма омогућиће побољшање квалитета живљења локалног становништва и остваривање заштите и одрживог коришћења пољопривредног земљишта и предела;

4) виши квалитет доступности и интегрисаности подручја Просторног плана са окружењем оствариће се: осавремењавањем и рехабилитацијом државних путeвa, развојем јавног саобраћаја, уређењем бициклистичких, пешачких, планинарских, излетничких и риболовних стаза. Подједнаког је значаја развој и виши квалитет локалне мреже путева, укључујући панорамске путеве, која омогућава приступ и повезивање руралних, туристичких и заштићених подручја са државним путевима и насељима. Посебно ће се водити рачуна о успостављању нових веза с обзиром да ће одређени локални правци бити прекинути изградњом планиране акумулације „Клак”.

6. ПОЛАЗИШТА И ПРИНЦИПИ ЗА РЕЛАТИВИЗАЦИЈУ КОНФЛИКТНИХ ИНТЕРЕСА

Формирање система РХЕ „Бистрица” и ХЕ „Потпећ” може изазвати одређене конфликте у простору, те је један од основних задатака Просторног плана обезбеђење решења за интегрални развој, коришћење и уређење подручја посебне намене, односно релативизација и усаглашавање конфликтних интереса енергетике, водопривреде и других корисника простора.

Полазишта за релативизацију испољених и потенцијалних конфликтних интереса између посебних намена и у односу на одрживи развој подручја и локалних заједница подразумевају пре свега обезбеђење одговарајућих компензација локалном становништву на име ограничења у производњи насталих успостављањем резервације простора за потребе изградње РХЕ „Бистрица”, спровођење мера заштите простора и реализације нових развојних еколошки прихватљивих активности, са непосредном материјалном подршком, у оквиру инвестиционих и експлоатационих трошкова система.

III. ПЛАНСКА РЕШЕЊА

1. РАЗВОЈ И УРЕЂЕЊЕ ПЛАНИРАНОГ СИСТЕМА РХЕ „БИСТРИЦА”

Реверзибилна хидроелектрана „Бистрица”

У Европи последњих година долази до повећања производње електричне енергије из обновљивих извора, нарочито из ветроелектрана и соларних електрана, а такође, велики број држава гарантује пласман електричне енергије по субвенционисаним ценама произвођачима који електричну енергију производе из обновљивих извора енергије. С обзиром на променљивост ових извора енергије (ветрова и соларне енергије), потребан је висок ниво акумулисане енергије и резервних капацитета велике брзине одзива како би се уједначила њихова производња. На овај начин структура производње постала је оптерећена производњом енергије којом је тешко управљати, јер се јављају проблеми у њеном планирању, а самим тим и велике осцилације на тржишту електричне енергије. Услед тога у Европи је почела изградња реверзибилних хидроелектрана с обзиром на њихову већу флексибилност у односу на соларне и ветроелектране, јер им је за покретање потребно релативно кратко време, брзина промене оптерећења при номиналној снази већа је од 40%/min. и минимално трајно оптерећење од око 15%. У Европи се последњих година приступило моделу отвореног тржишта електричне енергије чиме је укинут монопол јавних предузећа и уведено је тржишно такмичење. Реорганизација Електроенергетског система Србије се такође врши у смислу потпуне либерализације тржишта. У том смислу циљ производње није више смањење трошкова, већ повећање профита, па ће исплативост сваке електране, те тако и реверзибилне хидроелектране зависити од тржишних цена електричне енергије. Такође, у Европи је присутна тежња ка стварању јединственог тржишта електричне енергије, што значи да ће регионална цена електричне енергије зависити од стратегија развоја у сектору енергетике у Европи.

Србија има потенцијал за изградњу реверзибилних хидроелектрана. Једна већ постоји и то је РХЕ „Бајина Башта” у генераторском режиму рада и са инсталисаном снагом од 600 MW, а у плану су још две електране овог типа, РХЕ „Бистрица” (око 650 MW) и РХЕ „Ђердап 3” (2400 MW). Изградњом РХЕ „Бистрица” оптимизовао би се рад „Електропривреда Србије” а.д. Београд (у даљем тексту: „ЕПС” а.д. Београд) чиме би се умањили или решили следећи проблеми:

1) недостатак акумулисане енергије;

2) недостатак снаге за покривање вршног дела дијаграма оптерећења;

3) ноћни вишкови термо производње;

4) оптимизација система Дринско-Лимских хидроелектрана;

5) балансирање производње перспективних ветроелектрана;

6) флексибилност система.

Рад реверзибилних хидроелектрана заснива се на складиштењу углавном ноћних вишкова електричне енергије у облику потенцијалне енергије пумпањем воде из доње у горњу акумулацију, док је током периода вршног оптерећења система потенцијалну енергију могуће поново претворити у електричну радом машине у генераторском режиму тако што вода из горње акумулације покреће турбине и дотиче у доњу акумулацију. Реверзибилне хидроелектране се зато јављају и као произвођачи и као потрошачи електричне енергије. Једна од њихових најважнијих карактеристика је степен искоришћености реверзибилног циклуса који се креће у опсегу од 0,7 до 0,8. Да би се компензовали губици и да би електрана пословала позитивно, потребно је да реверзибилна електрана апсорбује енергију електрана са нижим варијабилним трошковима и да своју енергију пласира у време вршних оптерећења система када је цена енергије висока, тј. када својом производњом смањује маргиналне трошкове најскупљих електрана. Реверзибилне хидроелектране се у пумпни режим рада уводе када у систему има вишка електричне енергије, односно када је цена електричне енергије на тржишту ниска. До појаве обновљивих извора енергије, таква ситуација је постојала током ноћи за време минималних оптерећења и у електроенергетским системима са доста термо и нуклеарних електрана које би због смањене потражње требало искључити током ноћи. То се није исплатило с обзиром на то да је покретање оваквих електрана у смислу времена и трошкова био доста велики, а нису могле ни да смање своје снаге испод техничког минимума који је такође релативно висок. Као закључак намеће се решење да се у току ноћи реверзибилне хидроелектране уведу у пумпни режим рада и да тако апсорбују вишак снаге у електроенергетском систему, односно да тада раде као потрошачи електричне енергије, а да у време максималних оптерећења система и високих цена електричне енергије, тј. преко дана раде у генераторском режиму и да на тај начин учествују у покривању вршног дела дневног дијаграма потрошње. У новије време реверзибилне хидроелектране све више служе за апсорбовање вишкова у производњи ветроелектрана и соларних електрана. Новије реверзибилне хидроелектране имају могућност рада у секундарној регулацији у оба режима и у генераторском и у пумпном.

Графички прилог 2. Положај планиране акумулације „Клак” у односу на постојећа језера на Увцу и на Лиму.

Реверзибилне хидроелектране имају позитивно дејство и на регулацију водотока система низводних хидроелектрана (где оне постоје), јер могу утицати и на спрeчавање или смањење прелива низводних хидроелектрана ангажовањем реверзибилних хидроелектрана у пумпном режиму. За то је неопходно да у горњој акумулацији реверзибилне хидроелектране постоји довољно простора за пумпање воде као и да у систему има довољно енергије за пумпање.

С обзиром да постојећа РХЕ „Бистрица” има исувише низак инсталисани проток, изградња планиране РХЕ „Бистрица” са снагом од 650 MW и инсталисаним протоком од 164 m3/s у пумпном режиму тј. 216 m3/s у турбинском режиму и са планираном акумулацијом „Клак” која се надовезује на акумулацију Радоиња, са енергетским садржајем од око 65 GWh, омогућила би да се највећи део енергије из Сјеничког и Златарског језера пребаци из тарифе 7‒23 h у вишу тарифу у току ноћи, али и из „ниже” у „вишу” сезону, што је најбитније. Овим би се постигло боље искоришћавање електричне енергије у систему, а с обзиром на то да се Лим улива у Дрину, изградња РХЕ „Бистрица” позитивно би се одразила како на регулисање водотока Лима и рад ХЕ „Потпећ”, тако и на Дринске хидроелектране „Вишеград”, „Бајина Башта” и „Зворник”.

Горња акумулација „Клак” ће се формирати изградњом истоимене бране на реци Увац, док се као доња акумулација користи постојећа акумулација „Потпећ” на реци Лиму, која је формирана изградњом бране „Потпећ”. Планирана акумулација „Клак” са котом нормалног успора на 810 mнв и постојећа акумулација „Потпећ” са котом нормалног успора на 435,6 mнв омогућиће бруто висинску разлику будућег система РХЕ „Бистрица” од око 370 m. Инсталисани проток у турбинском режиму рада износи 216,0 m3/s, док у пумпном износи 168 m3/s. Инсталисана снага оваквог постројења је више од 600 МW, чиме се обезбеђује додатна енергетска стабилност електроенергетског система Србије, али и шире.

Диспозиција система РХЕ „Бистрица” је веома сложена, како у погледу инжењерско-техничких карактеристика, тако и у погледу хидрауличких карактеристика. Она се састоји од низа функционално повезаних надземних и подземних објеката. Детаљан приказ елемената овог система дат је у глави IV. Правила уређења и правила грађења.

Графички прилог 3. Попречни профил дела система РХЕ Бистрица са подземним и надземним објектима

1.1. Техничко решење хидроенергетског система РХЕ „Бистрица”

Планирани систем РХЕ „Бистрица” се састоји од следећих објеката (детаљно приказано у глави IV, пододељак 3.1. Правила изградње објеката и инфраструктуре који представљају саставни део система РХЕ „Бистрица”):

1) бране и акумулације „Клак”;

2) цевоводa за обезбеђење гарантованог еколошког протока;

3) прелива са брзотоком и умирујућим базеном;

4) опточног тунела;

5) улазно-излазне грађевине и затварачнице „Клак”;

6) доводно-одводног тунела;

7) сифона;

8) испуста на сифону;

9) горњег диференцијалног водостана;

10) водостанске затварачнице;

11) челичног цевовода (надземног и подземног);

12) машинске зграде;

13) доњих водостана;

14) доводно-одводних сифонских тунела;

15) улазно-излазне грађевине „Потпећ”;

16) платоа за разводно и трафо постројење;

17) приступних галерија до машинске зграде;

18) приступних путева.

Планирано прикључно разводно постројење 400 kV РХЕ „Бистрица”

Пласман произведене енергије у мрежу, као и преузимање енергије из мреже за рад агрегата у пумпном режиму оствариће се на напонском нивоу 400 kV, преко разводног постројења блок трансформаторима електране.

Планирано прикључно разводно постројење 400 kV РХЕ „Бистрица” је због неповољних геоморфолошких карактеристика терена, лоцирано на десној обали Лима, изнад будуће машинске зграде, насипањем удолине „Виноградине” на коти 570 mнм, прикључно разводно постројење је планирано испод трасе постојећег ДВ 220 kV бр. 203/2 Бајина Башта – Бистрица, између стубова 140 и 141, те ће се због колизије овај ДВ изместити. Детаљи овог објекта дати су у глави IV. пододељак 3.2. Oпис и решење планираног прикључног разводног постројења 400 kV РХЕ „Бистрица” (А2).

Планирана два двосистемска 400 kV далековода прикључног разводног постројења 400 kV „Бистрица” и планирани двосистемски далековода 400 kV између ХЕ „Бајина Башта” и ТЕ „Пљевља”

За потребе напајања РХЕ „Бистрица” планирано је расецање оба система планираног двосистемског далековода 400 kV између ХЕ „Бајина Башта” и ТЕ „Пљевља” (планирани трансбалкански далековод према Просторном плану подручја посебне намене инфраструктурног коридора високонапонског далековода интерконекција 2 x 400 kV Република Србија (Бајина Башта) ‒ граница Црне Горе ‒ граница Босне и Херцеговине и увођење у будућу РП 400 kV „Бистрица” по систему улаз–излаз.

Општа оријентација коридора планираних двоструких двосистемских надземних водова 2 x 400 kV од расецања до РП 400 kV „Бистрица” је запад ‒ исток и на овај начин ће се формирати далеководи 2 х 400 kV РП 400 kV „Бистрица”– ТС „Бајина Башта” (ТС „Вишеград”) и 2 х 400 kV РП 400 kV „Бистрица” ‒ ТС „Пљевља”. Детаљи планских решења ових објеката дати су у глави IV. пододељак 3.3. Oпис система планирана два двосистемска 400 kV далековода прикључног разводног постројења 400 kV „Бистрица” и планираног двосистемског далековода 400 kV између ТС „Бајина Башта” и ТС „Пљевља”.

Планирано измештање деонице ДВ 220 kV број 203/2 чвор „Вардиште” – ХЕ „Бистрица”

Постојећи ДВ 220 kV бр. 203/2 чвор „Вардиште” – ХЕ „Бистрица” је потребно изместити ради изградње планираног прикључног разводног постројења 400 kV. Планиран је нови коридор ДВ 220 kV од постојећег стуба 139, односно источно према новој локацији угаоне тачке УТ140А, а северно од водостанске затварачнице у близини тунела. Детаљи планских решења измештања деонице овог далековода дати су у глави IV, пододељак 3.4. Oпис планираног измештања деонице ДВ 220 kV бр. 203/2 чвор „Вардиште” – ХЕ „Бистрица”.

Развој осталих елемента енергетске инфраструктуре

Према Плану развоја преносног система и Плану инвестиција ЕМС планиране су следеће активности:

1) завршетак активности на изградњи ТС 220/110 kV „Бистрица” са расплетом водова;

2) изградња ДВ 2 x 400 kV ТС „Бајина Башта” – државна граница/ТС „Пљевља”;

3) на овом локалитету је планирана изградња кабловског вода 10 kV за прикључење ТС 220 kV „Бистрица”, ТС 35/10 kV „Кокин Брод” до ТС 220 kV „Бистрица”.

У складу са наведеним, свака градња испод или у близини далековода условљена je:

Законом о енергетици, Законом о планирању и изградњи, Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 kV до 400 kV („Службени лист СФРЈ”, број 65/88 и „Службени лист СРЈ”, број 18/92), Правилником о техничким нормативима за електроенергетска постројења називног напона изнад 1000 V („Службени лист СФРЈ”, бр. 4/74 и 13/78 ‒ др. правилник и „Службени лист СРЈ”, број 61/95 ‒ др. правилник), Правилником о техничким нормативима за уземљења електроенергетских постројења називног напона изнад 1000 V („Службени лист СРЈ”, број 61/95), Законом о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник РС”, број 36/09) са припадајућим правилницима, од којих посебно издвајамо: Правилник о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС”, број 104/09) и Правилник о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања („Службени гласник РС”, број 104/09), SRPS N.C0.101 ‒ Заштитом телекомуникационих постројења од утицаја електроенергетских постројења ‒ Заштита од опасности, SRPS N.C0.102 ‒ Заштитом телекомуникационих постројења од утицаја електроенергетских постројења ‒ Заштита од сметњи („Службени лист СФРЈ”, број 68/86), као и „SRPS N.C0.104 – Заштита телекомуникационих постројења од утицаја електроенергетских постројења – Увођење телекомуникационих водова у електроенергетска постројења” („Службени лист СФРЈ”, број 49/83).

У случају градње испод или у близини далековода, потребна је сагласност ЕМС АД на Елаборат који Инвеститор планираних објеката треба да обезбеди, у коме је дат тачан однос далековода и објеката чија је изградња планирана, уз задовољење горе поменутих прописа и закона и исти може израдити пројектна организација која је овлашћена за те послове. Трошкови израде Елабората падају у целости на терет Инвеститора планираних објеката.

У складу са чланом 218. Закона о енергетици, заштитни појас далековода износи 25 m са обе стране далековода напонског нивоа 110 kV од крајњег фазног проводника и 30 m са обе стране далековода напонског нивоа 220 kV и 400 kV од крајњег фазног проводника.

У коридорима далековода и постојећим разводним постројењима, који су у власништву ЕМС, могу изводити санације, адаптације и реконструкције, ако то у будућности због потреба интервенција и ревитализације електроенергетског система буде неопходно, а не може бити сагледано у овом часу.

За дистрибутивне електроенергетске објекте мреже, могуће је вршити реконструкције, санације и адаптације на поменутим постојећим електроенергетским објектима због потреба интервенције или модернизације целих објеката или само појединих елемената на објектима.

Постојеће надземне водове, трансформаторске станице и ниско напонску мрежу, који ће бити угрожени изградњом система реверзибилне хидроелектране, потребно је прилагодити новом стању на терену, реконструисати или изместити по потреби, а све у складу са Законом о енергетици. Заштиту електроенергетских објеката предвидети на основу члана 218. Закона о енергетици тј. енергетски субјект који обавља делатност преноса, односно дистрибуције електричне енергије дужан је да спроводи мере заштите у складу са овим законом и другим техничким прописима.

Власник или носилац других права на непокретности који намерава да изводи грађевинске радове у зони заштите енергетског објекта, пре подношења захтева за издавање грађевинске дозволе, дужан је да прибави сагласност енергетског субјекта.

Заштитни појас за надземне електроенергетске водове, са сваке стране вода од крајњег фазног проводника, има следеће ширине:

1) за напонски ниво 1 kV до 35 kV: за голе проводнике 10 m, кроз шумско подручје 3 m; за слабо изоловане проводнике 4 m, кроз шумско подручје 3 m; за самоносеће кабловске снопове 1 m;

2) за напонски ниво 35 kV, 15 m.

Заштитни појас за подземне електроенергетске водове (каблове) износи, од ивице кабловског рова:

1) за напонски ниво 1 kV до 35 kV, укључујући и 35 kV, 1 m.

Заштитни појас за трансформаторске станице на отвореном износи:

1) за напонски ниво 1 kV до 35 kV, 10 m.

У случају градње у близини постојећих електроенергетских објеката потребно је следеће:

1) прибавити сагласност Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд, огранка Електродистрибуција Ужице;

2) сагласност Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд се даје на техничку документацију коју Инвеститор будућих објеката треба да обезбеди, а исти може израдити пројектно предузеће које је овлашћено за те послове;

3) техничка документација мора да садржи тачан однос електроенергетских објеката и објекта који се гради у његовој близини уз задовољење важећих закона и техничких прописа;

4) у техничкој документацији приказати евентуалне радове које је потребно извести на електроенергетским објектима да би се међусобни односи електроенергетског објекта и објекта који се гради у његовој близини ускладили са прописима.

У случају да се из техничке документације утврди да није могуће испоштовати техничке прописе у погледу међусобног растојања електроенергетског објекта и објекта који се гради у близини потребно је о трошку инвеститора извршити интервенције на електроенергетском објекту (реконструкција, измештање итд.) према пројектној документацији и пре почетка извођења било каквих радова на објекту који су у близини трафостаница, далековода и нисконапонске мреже. Инвеститор решава имовинско-правне односе и сноси трошкове измештања и израде пројектне документације на бази пројектног задатка Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд, Огранка Електродистрибуција Ужице.

2. РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА

Просторним планом се обезбеђује простор и утврђују правила за изградњу комплекса система РХЕ „Бистрица” укупне површине надземних објеката око 750 ha на подручју следећих КО: Бистрица, Сеништа, Радоиња, Рутоши и Челице (општина Нова Варош), Калафати, Мажићи и Прибојске Челице (Општина Прибој), Кучин и Џурово (општина Пријепоље). На овом простору забрањује се изградња нових објеката осим постројења који су у функцији електропривреде, водопривреде, и пратеће инфраструктуре.

Просторним планом се успостављају режими заштите и коришћења простора. У случају преклапања зона заштите инфраструктурних система и објеката, установљених за посебне намене по различитим основама, примењује се строжији режим заштите и коришћења простора.

3. УТИЦАЈ ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ НА РАЗВОЈ ПОЈЕДИНИХ ОБЛАСТИ

3.1. Заштита природних вредности

Одређују се следеће смернице у домену заштите природе за подручје Просторног плана у целини: стимулисати традиционалне видове коришћења ресурса и простора као урбанистичке категорије, а пре свега оне који доприносе очувању и унапређењу биодиверзитета; у том смислу, посебно очувати пољопривредне, еколошке, рекреативне и пејсажно-естетске функције ораница, башта, воћњака и травних површина; подстицати стварање нових рубних станишта као елемената агроекосистема у случају укрупњавања пољопривредних површина; омогућити очување и унапређење постојеће шумске и остале природне вегетације у што већој мери уз идентификацију девастираних и деградираних шумских површина; планирати санацију и ревитализацију еродираних и на други начин измењених делова простора; минимизовати пренамену шумског и пољопривредног земљишта у грађевинско; у што већој мери очувати и заштитити високо зеленило и вредне и значајне примерке стабала; на деловима подручја који у даљем развоју пројекта буду идентификовани као значајна станишта, гнездилишта и предели не планирати активности које могу угрозити њихове вредности и карактеристична обележја, укључујући и одлагање отпада, осим привременог контролисаног одлагања грађевинског материјала, земље, камена и опреме у време радова; поштовати обавезу члана 99. Закона о заштити природе која се односи на пријаву налаза палеонтолошких и геолошких докумената (фосила, минерала, кристала и др.) у току радова.

У односу на радове и активности везане за главну планску намену односно јавни општи интерес неопходне су следеће мере заштите: вршити перманентну контролу квалитета вода река Увац и Лим и осталих мањих водотока које ће пресецати тунели и цевоводи и где је предвиђена изградња пратећих објеката и садржаја, а преко параметара значајних за очување живог света тих водa; експлоатацију камена, песка, шљунка и земље огрaничити на што мању меру и по могућству на већ постојећа позајмишта у циљу смањења деградације земљишта, живог света и пејсажа; обезбедити минимални одрживи/гарантовани проток низводно од планиране бране, са водом одговарајућег квалитета у погледу физичко-хемијских својстава, а ради опстанка и развоја биоценоза водених и влажних станишта; планирати одговарајуће мере антиерозивне заштите у сливу; очувати локалитет Јањина стена као гнездилиште белоглавог супа; предвидети специјална техничко-технолошка решења која омогућавају несметану и сигурну комуникацију дивљих животиња.

У складу са Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, бр. 128/14 и 95/18 – др. закон), изградња водопривредних, енергетских и других објеката на риболовној води може се вршити под условом да се обезбеди несметано размножавање риба и очување рибљег фондa.

3.2. Заштита непокретних културних добара

На заштићеним културним добрима и њиховој околини примењују се мере заштите утврђене Законом о културном наслеђу, Законом о културним добрима и појединачним актима о проглашењу заштите.

Те мере обухватају, пре свега, забрану:

1) раскопавања, рушења, преправљања или било каквих радова који могу да наруше својства културног добра без претходно утврђених услова и сагласности надлежних завода за заштиту споменика културе;

2) планирања и изградње објеката који својим габаритом, обликом и наменом могу угрозити културно добро и деградирати и нарушити пејзажне одлике и природне елементе његове заштићене околине;

3) коришћења непокретних културних добара у сврхе које нису у складу са њиховом природом, наменом и значајем, или на начин који може довести до њиховог оштећења;

4) радова који могу угрозити статичку стабилност, нарушити спољашњи изглед културног добра или битно утицати на измену морфологије терена у природном и историјском окружењу, посебно депоновања отпада, испуштања отпадних вода, отварања каменолома, експлоатације материјала (земље, камена, шљунка и др.), превођења водова високог напона, регулације речних обала и корита осим у интересу заштите културног добра и у складу са условима надлежне службе заштите културних добара и надлежне службе заштите природе.

Изградња на културним добрима се ограничава на објекте који су у функцији њихове заштите и презентације, док се изградња инфраструктурних и других објеката у околини културног добра обавља под условима који се утврђују по сваком појединачном захтеву у надлежном заводу за заштиту споменика културе на начин утврђен Законом о културним добрима. Културно добро мора се у највећој могућој мери сачувати од прекомерне урбанизације и изградње објеката инфраструктурних система. Такође, циљ је да планирани хидроенергетски објекти и пратећа инфраструктуре не угрозе аутентичност заштићене околине или непосредног окружења непокретног културног добра које још увек није формално заштићено.

Идентификовано је 58 места и објеката који су у статусу претходне заштите, већином археолошких локалитета и свега неколико објеката градитељске баштине. Од њих, за три археолошка локалитета је основу Закона о културним добрима спроведен прописани поступак евидентирања за претходну заштиту тако да имају статус добра под претходном заштитом сходно Закону о културном наслеђу:

1. Гробљаница, вишеслојно налазиште из касне антике и средњег века са црквама и гробљима, КО Радоиња, к.п. бр. 622/1, 622/2, 622/3, 623, 625, 626, 627, 628 и 3463/део;

2. Калуђерско поље, локалитет са праисторијским хумкама код хана манастира Бања на обали Лима, КО Бања, к.п. бр. 967 и 970;

3. Јармовац, праисторијски и позно средњовековни рудник са десне стране Јармовачког потока, КО Бања, к.п. бр. 861/1 и 861/15.

Остала идентификована или неформално евидентирана места и објекти представљају добра која уживају претходну заштиту.

У обухвату Просторног плана налазе се православна и муслиманска сеоска гробља са старим надгробним споменицима од вишеструког културног и историјског значаја. Она, такође, представљају добра која уживају претходну заштиту, а на њима се не могу изводити радови који угрожавају споменичко наслеђе, измештање споменика, складиштење грађевинског материјала и отпада. Изградња система РХЕ „Бистрицаˮ не утиче на постојећа гробља.

Више од половине археолошких локалитета је просторно идентификована, односно има катастарски или на други начин одређен положај, а од њих десетак је геодетски снимљено и позиционирано. Остали локалитети су познати из раније литературе, нису у скорије време рекогносцирани и њихов положај је апроксимативно (приближно) одређен, на нивоу катастарске општине. Они су идентификовани на основу површинске проспекције терена или пробним сондажним испитивањима тако да није могуће прецизно дефинисати њихов садржај и границе простирања, без ближих локацијских података.

Према Закону о културном наслеђу, добро које ужива претходну заштиту и добро под претходном заштитом, као ни утврђено (заштићено) културно добро, не сме се оштетити, уништити, нити се без сагласности надлежне установе заштите у складу са законом, може мењати његов изглед, својство или намена.

За планирање, пројектовање и извођење радова на археолошким локалитетима који уживају претходну заштиту неопходно је прибавити услове надлежног завода за заштиту споменика културе. Изградња, земљани радови и друге промене облика терена су евентуално могуће уз претходна археолошка истраживања и адекватну презентацију налаза. Није дозвољено одношење надгробника, неовлашћено прикупљање археолошког материјала и одлагање отпада. На идентификованим археолошким локалитетима и другим местима где се врши уклањање земље, раде ископи, денивелација, насипи и други земљани и грађевински радови, без обзира на дубину, инвестиционе активности се морају планирати и изводити уз повећане мере опреза, уз обезбеђење стручног надзора од стране археолога. Материјални остаци археолошких локалитета се не смеју уништавати нити на њима вршити неовлашћена прекопавања, ископавања и дубока заоравања, привремено или трајно депоновање земље, камена, смећа и јаловине. Такође, објекти градитељског наслеђа који уживају претходну заштиту, као и спомен обележја, не смеју се уништити, оштетити или њихове функције онемогућити.

Техничка решења основне планске намене (дефинисане положајем и перформансама акумулација, доводно‒одводног тунела, инфраструктурних и других објеката) не угрожавају интегритет и вредности заштићених културних добара. Од добара која уживају претходну заштиту, угрожен је археолошки локалитет Клак/Клек који се већим делом потапа, док се неколико других локалитета на правцу доводно-одводног тунела (потес Кула и Црквине у Рутошима, подножје и падине Оштрика у Челицама, Шћеповића поље у Кратову, Грчко гробље и Раскршће у Прибојским Челицама) у условима Републичког завода за заштиту споменика културе наводе као угрожени. Међутим, с обзиром на дубину од више десетина метара на којима ће се налазити тунели може се констатовати да они неће имати негативан утицај.

Неопходно је у прелиминарној фази израде техничке документације, у форми студије (непокретног) културног наслеђа, чија је израда у току, спровести археолошка и друга потребна истраживања наведених (угрожених и осетљивих) локалитета и осталих делова подручја просторног плана обухваћених изградњом и потапањем а за које се не располаже прецизним и детаљним локацијским карактеристикама места и објеката са евидентираним садржајима и вредностима од интереса за заштиту културних добара (археолошки и етнолошки садржаји, објекти градитељског наслеђа, сакралне и профане грађевина, знаменитих места и др.). Студија културног наслеђа, која се овим Просторним планом утврђује као обавезни задатак за сагледавање утицаја планиране изградње објеката хидроенергетског система Бистрица и Потпећ, обезбедиће податке за ближе дефинисање услова и мера заштите за сваки појединачни локалитет. Тиме ће се одредити потреба и обим археолошког надзора и заштитних археолошких истраживањима.

Средства за студију, трошкове утврђивања услова и мера заштите, потребна заштитна истраживања и археолошки надзор обезбеђује инвеститор. Археолошка истраживања, сходно Закону о културним добрима, могу обављати научне установе и установе заштите, а археолошки надзор (који у закону не постоји као тако дефинисан појам, али та услуга већ дуже време представља једну од ставки јавних набавки при инвестиционим активностима) односи се на стално присуство археолога при земљаном ископу на утврђеним деоницама, идентификовање културних слојева и предмета (из праисторије и историјског времена) и подношење одговарајућих извештаја. Активности археолошког надзора неопходно је експлицитно утврдити приликом иновације постојећих или израде нових закона који се односе на непокретна културна добра и археолошка истраживања.

Обавезе инвеститора, извођача радова, установа заштите културних добара и надлежног министарства у односу на новооткривене археолошке локалитете утврђене су следећим одредбама Закона о културним добрима:

1) уколико се у току грађевинских и других радова наиђе на археолошка налазишта и археолошке предмете, извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове и обавести надлежни завод за заштиту споменика културе и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен;

2) ако постоји непосредна опасност оштећења археолошког налазишта или предмета, надлежни завод за заштиту споменика културе привремено ће обуставити радове док се на основу овог закона не утврди да ли је односна непокретност или ствар културно добро или није;

3) ако надлежни завод за заштиту споменика културе не обустави радове, радове ће обуставити Републички завод за заштиту споменика културе;

4) инвеститор је дужан да обезбеди средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра које ужива претходну заштиту које открије приликом изградње, до предаје добра на чување надлежној установи заштите.

У складу са законом, на новооткривеним локалитетима могу се прописати ручни ископ, стални надзор или заштитна археолошка истраживања. Није дозвољено вађење и одвожење камена и земље са археолошких локалитета пре окончања заштитних археолошких истраживања.

3.3. Заштита и коришћење пољопривредног земљишта и развој пољопривреде

Коришћење и заштита пољопривредног земљишта на подручју Просторног плана заснива се на интегралном управљању природним ресурсима, уз поштовање принципа одрживости пољопривредног и руралног развоја.

Традиционална пољопривреда, која негује принцип одрживости, обезбеђује висок степен еколошке рационалности производње, изражене у коришћењу локалних природних ресурса и знања, које се преноси генерацијама, укључујући управљање агробиодиверзитетом. Примена овог метода у пракси значи прихватање конзервационих техника обраде земљишта и производних пракси ниског интензитета, уз контролисану употребу хемијских средстава, усклађену са еколошким захтевима подручја, очување и обнављање аутохтоних сорти и раса, узгој стоке на традиционалан начин и производњу локалних пољопривредних производа, типичних за ову област. Захтевају се и посебне мере за очување традиционалних пољопривредних газдинстава и руралне архитектуре, употреба традиционалних грађевинских материјала и стилова градње, очување културне баштине и традиционалног знања локалног становништва и промоција локалних производа и рукотворина.

Као мултифункционална делатност, традиционална пољопривреда обезбеђује одрживо коришћење и заштиту пољопривредног земљишта, поспешује примену интегралног и органског система производње, негује и промовише производњу и пласман традиционалних локалних производа и осигурава приходе малих произвођача. Комплементарна је са одрживим туризмом, што посебно долази до изражаја у оквирима заштићених подручја.

Пољопривредне активности на подручју Просторног плана треба усмерити ка заштити ливадско-пашњачких екосистема, контролисаном испашом, у складу са биокапацитетом простора. Основна производна усмерења овог рејона су развој пашњачког говедарства, овчарства и козарства (најбоље у органском режиму) и интегралне/органске производње воћа, у мањем обиму, укључујући аутохтоне сорте. Од приоритетног значаја су и улагања у мале погоне за прераду меса и млека (мини-кланице, мини-млекаре), формирање удружења сточара и повезивање са саветодавном службом у Ужицу. Контролисано сакупљање, дорада и паковање лековитог биља и шумских плодова представља још једну могућност улагања на овом подручју.

3.4. Заштита и коришћење шума и шумског земљишта и развој ловства

Основни планска решења уређења и коришћења шума и шумских земљишта су везана за унапређивање стања постојећих шума и повећање површина под шумом пошумљавањем.

Унапређивања стања постојећих шума обезбедиће сe:

1) очувањем обраслости и негом високих шума букве;

2) индиректном конверзијом изданачких чистих и мешовитих шума сладуна, цера, китњака и букве;

3) директном конверзијом и делом супституцијом врста у изданачким деградираним и девастираним шумама сладуна, цера, китњака и букве;

4) увећањем обраслости побољшањем квалитета и поправком пребирне структуре и размера смесе пребирним сечама у мешовитим шумама букве и јеле;

5) увећањем обраслости побољшањем квалитета и поправком групимично разнодобне структуре и размера смесе у мешовитим шумама букве и смрче;

6) очување стабилности и поправка квалитета чистих смрчевих шума узгојно санитарним сечама неге и групимично оплодном сечом;

7) очување стабилности и поправка квалитета чистих борових шума узгојно санитарним сечама;

8) интензивним мерама неге (чишћењем и проредама) у културама и вештачки подигнутим састојинама четинара (смрче, црног и белог бора, оморике и осталих четинара);

9) интензивним мерама неге (чишћењем и проредама) у високим младим и средњедобним састојинама и изданачким шумама храстова и букве одговарајућег квалитета;

10) форсирањем, природним и вештачким путем, обнављања аутохтоних врста дрвећа водећи рачуна о динамици промена станишних граница услед негативног деловања фактора ризика и климатских промена;

11) спровођење мера (превентивне и репресивне) заштите шума; с обзиром на ризике које доносе климатске промене и у овим комплексима посебна пажња се мора посветити њиховом свакогодишњем мониторингу, противпожарном осматрању и изградњи противпожарних пруга;

12) забраном сече ретких, реликтних и ендемичних врста као што су сладун, црни граб, јасика, бреза, бели јасен, горски јавор, млеч, јавор и трешња;

13) одржавање саобраћајница и објеката који служе одрживом газдовању шумама.

Мере за унапређење заштите шума састојале би се у интензивирању следећих радова: прогнози појаве штетних инсеката који могу да угрозе састојине јеле, смрче, борова, букве, китњака и осталих врста; први корак у заштити поменутих састојина је правовремена прогноза појаве штетних инсеката, па је у ту сврху потребно да се води евиденција о појавама штетних шумских инсеката у шумским састојинама; ова хронологија је важна и због предвиђања евентуалних градација у будућности; развијању и унапређивању извештајне и дијагнозно-прогнозне службе; стручном оспособљавању оперативаца на терену за препознавање економски штетних инсеката; стварање збирке најважнијих економски штетних инсеката у циљу едуковања особља; довођењу у ред сечишта, санирање ветролома и снеголома, односно места која би могла да послуже као погодна локација за појаву инсекатских жаришта; заштити подмлатка (посебно је важна у деградираним састојинама); превентивној заштити од пожара – просецањем противпожарних пруга и изградњом осматрачница за перманентни надзор посебно у „погодним временским условима”, обука противпожарне службе и опремање набавком неопходних алата.

Пошумљавање је прелиминарно планирано на шумском земљишту V, VI и VII категорије, потенцијално и фактички површина угрожених ерозијом земљишта, пошумљавањем површина у прикупиштима питке воде, изворишта и сливовима језера.

3.5. Заштита и коришћење минералних сировина

Коришћење и заштита геолошких ресурса спроводиће се:

1) могућом експлоатацијом геотермалних и минералних вода;

2) интензивирањем геолошких истраживања у перспективним подручјима експлоатације.

3.6. Tуризам и рекреација

Туристичка понуда планског подручја засниваће се на повољном географско-саобраћајном положају (на тромеђи Републике Србије, Црне Горе и Републике Српске у БиХ) са атрактивним створеним и природним ресурсима (акумулацијама, планинским туристичким дестинацијама Златибор и Златар, друмско-железничким коридорима; рурално-урбаној зони Прибоја, Нове Вароши и Пријепоља и потенцијалима за водни, бањски, градски, планински, транзитни, ловни, риболовни, спортско-рекреативни, еколошки, рурални као и друге видове туризма. Предвиђа се интегрални развој туристичке понуде базиране на етно вредностима и традицији, кроз аутентични смештај, производњу и пласман традиционалне и еколошки квалитетне хране, традиционалне занате и организовање појединачних спортско-рекреативних туристичких садржаја и сл.

Туристичка понуда подручја биће функционално заокружена, посебно у погледу уређења, опремања села и коришћења садржаја понуде у сливу акумулација Потпећ и Радоиња и интегрисана са понудом непосредног окружења комплетирањем садржаја целогодишње понуде; изградњом комуналне опреме и јавних садржаја и др; као и активирањем летње рекреације на подручју плана – водене површине, планински бициклизам, планинарење, излетнички садржаји и др. Са непосредним повезивањем на постојеће транзитне туристичке путно-железничке коридоре ка Београду, Црној Гори, БиХ, деоницама гребенских-панорамских-долинских путева и развојем локалне путне мреже, сви туристички потенцијали и комплементарне активности интегрисаће се у јединствену понуду. Планско опредељење је да ће туризам представљати алтернативну делатност и вид компензације локалном становништву за различита ограничења у развоју који намећу режими система РХЕ „Бистрица” и ХЕ „Потпећ” и природног наслеђа. Активирање туризма ће допринети развоју комплементарних делатности (са пратећим услугама за подмиривање потреба туриста и излетника) и побољшавању стандарда и запослености локалног становништва, истовремено доприносећи решавању појединих развојних проблема, подизању атрактивности подручја за инвестирање и побољшање демографске структуре становништва, као и мотивисању младих за останак и повратак на рурално подручје.

Подручје акумулација „Потпећ” и „Радоиња”, планирају се као излетничке и транзитне спортско-рекреативне дестинације у непосредном контакту инфраструктурних коридора магистралних путева и железничке пруге.

Излетиште може да рачуна на део транзитних туриста као и гравитациону зону тражње локалних излетника у којој су Прибој, Нова Варош, Пријепоље и др.

На ширем планинском простору (делом у зони III акумулација, затим Парк природе „Златибор”, Специјални резерват природе „Увац” и заштићеног подручја Златара) предвиђају се излетничко-планинарске стазе за пешаке и планинске бициклисте, са видиковцима, одмориштима, летњиковцима и др.

Организација туристичког простора предвиђена је у оквиру Прибојске Бање са Златарско-Пештерским туристичким рејоном који представља примарну туристичку дестинацију са интегрисаним местима туристичке понуде у простору. Главна туристичка понуда подручја развијаће се на Потпећком и Радоињском језеру, реци Лим и Увац, заједно са понудом града Прибоја, Нове Вароши и Пријепоља, уз повезивање са бројним туристичким ресурсима и природним и културним вредностима на подручју слива и непосредном окружењу и то: етно селима; планинама Бич (1386 m), Црни врх (1154 m), Побијеник (1423 m), Бањско брдо (1282 m), Гајева планина (1280 m), Оштрик (1283 m) и Јаворје (1486 m); заштићеним природним вредностима (Парк природе „Златибор”, Специјални резерват природе „Увац” и еколошки значајно подручје Златара) и културним вредностима (од изузетног и великог значаја). Значајнији комуникацијски објекти у непосредном контакту су: деоница железничке пруге Београд–Бар, државни путеви I реда (постојећи и планирани) ка Јужном Јадрану и БиХ. Услов развоја туризма је комплетирање туристичко рекреативне понуде и смештајних капацитета, остваривање боље заштите сливова река Лим и Увац и акумулација Потпећ и Радоиња, презентације и туристичке интерпретације природних и културних вредности, квалитетнијег саобраћајног приступа ка насељима где су присутни зачеци сеоског туризма и у комбинацији са туристичко-рекреативном понудом у простору.

Туристичка понуда планског простора, засниваће се на: географско-саобраћајном положају, атрактивним природним и створеним ресурсима, културно историјским знаменитостима и другим потенцијалима, који предодређују коришћење овог простора за бањско-здравствени, водни, планински, рурални, градски, културни, излетнички, транзитни, специјална интересовања и друге видове туризма националног и интернационалног нивоа.

Потенцијали за развој туризма заснивају се на:

1) повољном географском и саобраћајном положају подручја кроз које пролазе деонице државних путева, железничка пруга и планира траса ауто пута Београд ‒ Јужни Јадран), бројни општински путеви који представљају атрактивне саобраћајнице и коридоре како за приступ подручју тако и за амбијенталне и панорамске туре (уређење бициклистичких стазе и др.);

2) Прибојској бањи, која мотивски и садржајно може унапредити и обогатити туристичку понуду у здравственој рехабилитацији, општој и спортској рекреацији; оптимална клима, изграђени садржаји, предеоне вредности и природне лепоте омогућавају целогодишње коришћење и добру попуњеност смештајних капацитета, сврставајући Прибојску бању у важнија бањско-туристичка насеља у Србији; драгоцену допуну бањском туризму могу да представљају природни потенцијали и културна баштина у окружењу који интегришу неколико других видова туризма као што су излетнички, еколошки, водни, културолошки, сеоски, ловни и др.;

3) планинским подручјима Златибора и потенцијално заштићеним подручјима Златара и Побијеника‒Бобине‒Градине‒Јаворја и других планина, која предњаче по могућностима за развој са комплементарним привредним активностима; високом степену очуваности природе посебно планина, разноврсним облицима флоре и фауне и друго;

4) здравој животној средини, уз услов интензивније и организованије заштите, презентације и контролисаног коришћења природних вредности (планински врхови, гребени и падине, са вредностима и стаништима у шумама и на пашњацима, речни токови и кањони река и друго) што пружа предуслове за развој еко, етно и ловног туризма, за производњу здраве хране, етно-занатских производа, сакупљање шумских плодова и друго;

5) могућностима за организовање понуде туристичких садржаја у руралним зонама (са циљем унапређења општег квалитета живота у селима са посебним природним ресурсима и могућностима демографске обнове, повратка или повременог ангажовања радно активног становништва из окружења;

6) културно историјским знаменитостима (нарочито споменицима културе, етно-вредностима традиционалних села и бројним манифестацијама у функцији туризма – уз интензивнију и организованију презентацију и коришћење, обнову запостављених традиционалних заната и др.);

7) карактеристикама река Лим и Увца који пролазе кроз најатрактивније делове свога тока, пружају погодност развоја већег броја туристичких производа и активности (сплаварења, планинарења, екстремних спортова и др.).

Остали потенцијали туристичке и рекреативне понуде јесу развој градског, излетничког, спортско-рекреативног, сеоског, еколошког, туризма специјалних интересовања (параглајдинг, панорамски путеви, планинарске стазе, спелеологија, риболов и друго), транзитног туризма и сл. Препознати су и знатни угоститељски и нешто скромнији смештајни капацитети; туристичка традиција (гостопримство и гастрономија). Расположиви природни потенцијали општина подручја Просторног плана, указују на неупоредиво веће могућности туристичког развоја, под условом да се ти потенцијали и туристичка понуда организују по узору на савремене туристичке трендове и стандарде.

3.7. Демографски и социјални развој и мрежа насеља

Становништво

Имајући у виду да је становништво подручја Просторног плана изложено процесу депопулације до 2039. године, може се очекивати континуирани пад броја становника у свим насељима на подручју Просторног плана. Пројекцијом становништва до 2039. године, на подручју Просторног плана се предвиђа смањење укупног броја становника на око 3100 лица. Наведене процене броја становника обухватају цела статистичка насеља чији се делови налазе на подручју Просторног плана и треба их посматрати оријентационо. Промене у кретању становника зависиће од укупног социо-економског развоја планског подручја и регионалног окружења. Може се очекивати повећање броја сезонског становништва у одређеним деловима године.

Табела 5: Пројекција становништва по насељима на подручју Просторног плана до 2039. године

* Извор: Републички завод за статистику (2023), Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године, подаци по насељима

Мрежа насеља

Насеља на подручју Просторног плана треба посматрати у контексту развоја мреже насеља на територији општина Прибој, Нова Варош и Пријепоље. На подручју општине Прибој предвиђа се даље јачање насеља Бања са специфичном функцијом као и центра заједнице насеља (Кратово) које интегрише околна насеља. На подручју општине Нова Варош очекује се јачање насеља Бистрица, Радоиња, Рутоша са развијеним функцијама која ће вршити улогу секундарних општинских центара и који интегришу остала примарна сеоска насеља.

Развој мреже насеља ближе се утврђује просторним плановима јединица локалне самоуправе.

Јавне службе

Развој мреже јавних служби заснива се на постојећој мрежи објеката, очекиваним демографским променама и на развоју насељских функција. У том контексту једно од основних планских опредељења је побољшање доступности и квалитета услуга који су прилагођени потребама корисника (интегрисано пружање услуга здравствене и социјалне заштите, организовање мобилних служби, организовање специјализованог превоза за децу предшколског и школског узраста, мобилна културна понуда и др.).

Просторним плановима јединица локалне самоуправе ближе се утврђује развој мреже објеката и услуга јавних служби за сва насеља која се налазе на подручју Просторног плана.

3.8. Просторни развој саобраћаја и инфраструктурних система

Овим Просторним планом утврђују се смернице за изградњу нове деонице Државног пута II А реда број 191 Бистрица – Прибој – државна граница са Босном и Херцеговином и привремено измештање IА реда број 194 на деоници Кокин Брод – Рутоши ‒ Прибојска Бања.

Концепција техничког решења изградње дела нове трасе Државног пута IIА реда број 191 Бистрица – Прибој – државна граница са Босном и Херцеговином (гранични прелаз Увац)

За потребе изградње РХЕ „Бистрицаˮ, планирана је девијација дела трасе Државног пута IIА реда број 191 у дужини од око 2,5 km. У овој зони формира се нова траса Државног пута која је дефинисана у највећој мери паралелно са постојећем трасом Државног пута, али на начин да се саобраћајница нивелационо издиже и трасира више у брду.

Елементи профила дефинисани су у складу са прописима и законом за ту врсту објеката. Нова траса Државног пута се формира непосредно иза постојећег прикључка за железничку станицу који се налази на стационажи око km 1 + 500 постојећег пута. Новопројектована траса се уклапа на трасу постојећег пута на стационажи km 4 + 000, где се у непосредној зони формира нови саобраћајни прикључак за повезивање нове и старе трасе Државног пута.

На дужини нове трасе Државног пута од око 2,5 km , траса пута се преко постојећих саобраћајница, односно денивелисано се укршта свим постојећим локалним саобраћајницама и прикључцима на постојећи Државни пут, укључујући и новоизграђени пут ка Регионалној санитарној депонији „Бањица” ‒ трансфер станица.

Такво решење је уважило постојеће стање и потребе технологије изградње будуће РХЕ Бистрица. Решење је дефинисано у врло захтевним теренским условима, где су поред топографских ограничења на трасу утицали и трасе постојеће железничке пруге и Државног пута, као и саобраћајне потребе, тј. неопходност одвијања саобраћаја на Државном путу током извођења радова на изградњи РХЕ Бистрица.

Нивелационо решење је захтевало примену већих подужних нагиба у односу на постојеће. На траси је дефинисано пет мостова, као и већи број потпорних конструкција, као и заштита косина на местима усека.

Планирана траса државног пута се укршта са инсталацијама водовода и трасом далековода 35 kV. За потребе изградње нове трасе Државног пута биће дефинисано измештање и заштита постојећих водовода и далековода.

Поред изградње предметног дела нове трасе Државног пута, предвиђа се и изградња дела саобраћајнице који ће повезивати трасу старог дела Државног пута са путем који води ка железничкој станици. Тиме ће се остварити веза старе трасе која добија локални карактер са новопројектованим делом Државног пута преко постојећег прикључка на стационажи km 1 + 500.

Укрштање државног пута IIА реда број 194 на деоници Кокин Брод – Рутоши ‒ Прибојска Бања са сифоном за довод воде до РХЕ „Бистрица”

Државни пута IIA реда број 194 се укршта са планираним објектима система РХЕ „Бистрица” на деоници Кокин Брод ‒ Рутоши ‒ Прибојска Бања.

Према Уредби о категоризацији државних путева и важећем Референтном систему, девијација државног пута се планира на деоници 19403, између чворова 2324 (Кокин Брод (Прибојска Бања)) и 19101 (Прибојска Бања), ван насеља на приближним стационажама од km 65 + 200 до km 65 + 800.

На укрштању трасе сифонског довода воде са предметним државним путем неопходно је извршити девијацију дела државног пута за потребе извођења радова на изградњи сифона чиме ће се омогућити безбедно и неометано одвијање друмског саобраћаја. Након завршетка предметних радова, траса државног пута се враћа у постојеће стање, а у предметној зони ће се дефинисати нов саобраћајни прикључак, преко којег ће се остварити стална веза између новог приступног пута за потребе одржавања темељног испуста на сифону и државног пута II A реда број 194. На Рефералној карти 5. „Карта детаљне регулације Просторног плана са елементима спровођења” на листу број 2 приказана су илустративна решења трасе која ће бити коначно утврђени у даљој разради техничке документације.

Електронске комуникације и поштански саобраћај

Планови даљег развоја електронске комуникационе мреже ће се, у складу са плановима оператора, развијати као савремени систем, што подразумева увођење најсавременијих технологија у области електронских комуникација, модернизацију постојеће инфраструктуре и објеката, изградњу широкопојасне мреже на свим нивоима, уз употребу најсавременијих медијума преноса.

У већини насеља у окружењу подручја Просторног плана постоје приступне мреже електронских комуникација, где су активни уређаји на вишу раван повезани оптичким кабловима без металних елемената, а до корисника су положени бакарни каблови.

У оквиру граница Просторног плана налазе се магистрални оптички каблови Ужице–Пријепоље 1 и Ужице ‒ Пријепоље 2.

Планирање и изградња оптичких каблова транспортне мреже условљена је развојем и трансформацијом приступне мреже, захтевима за повезивањем базних станица, WiFi access point-а, пословних корисника, потребом за повезивањем постојећих и нових агрегационих тачака, као и изградњом редундантне и поуздане агрегационе мреже.

Транспортна мрежа ће подржати имплементацију 5G технологије и њених мрежних cloud и дистрибуираних архитектура.

У том смислу, изградња линијске инфраструктуре електронских комуникација реализоваће се дуж инфраструктурних коридора (категорисаних путева I и II реда, локалних саобраћајница, железничких пруга и сл.).

Плановима развоја предузећа планирано је даље осавремењавање телекомуникационих чворишта у циљу пружања нових сервиса корисницима. Поред постављања нових телекомуникационих уређаја и проширења постојећих који су лоцирани у објектима у власништву или закупу оператора, планира се и даље постављање мултисервисних приступних платформи, као и друге телекомуникационе опреме у склопу децентрализације телекомуникационе мреже.

У циљу заштите постојеће и будуће ТК инфраструктуре потребно је пре почетка израде техничке документације и било каквих радова на подручју Просторног плана прибавити сагласност од оператора електронских комуникација.

Управљање чврстим отпадом и комунална инфраструктура

На планском подручју опредељења у погледу управљања комуналним отпадом односе се на утврђивање обавезе за одлагање отпада ван зона ексцесивног нагомилавања смећа (дивљих депонија) и организовање система прикупљања смећа у оквиру домаћинстава у засебно постављеним посудама запремине 240 l, чија би евакуација била у надлежности општинских јавних комуналних предузећа или управљача регионалне депоније/трансфер станице „Бањица”.

Генерисани органски отпад могуће је прерађивати на парцели индивидуалних домаћинстава његовим одлагањем у засебне рупе у земљи, ограђивањем и прекривањем ради добијања компоста. Отпад пореклом из сточарске производње, уколико има карактеристике органског отпада неопходно је засебно транспортовати на сабирне станице за опасни отпад. Отпад пореклом из пољопривредне производње који садржи трагове хемијских препарата мора бити евакуисан ван граница Плана.

Безбедно уклањање животињског отпада обављаће се ван подручја Просторног плана. Према Правилнику о начину нешкодљивог уклањања животињских лешева и отпадака животињског порекла и о условима које морају да испуњавају објекти и опрема за сабирање, нешкодљиво уклањање и утврђивање узрока угинућа и превозна средства за транспорт животињских лешева и отпадака животињског порекла („Службени лист СФРЈ”, број 53/89 и „Службени гласник РС”, број 31/11) нешкодљиво уклањање животињских лешева и отпадака животињског порекла врши се прерадом у објекту за прераду животињских лешева и отпадака животињског порекла (кафилерије) ван граница планског подручја.

Планско опредељење је и спровођење забране одлагања свих врста отпада (комуналног, грађевинског, амбалажног, опасног и другог) на подручју слива Потпећког и Радоињског језера, осим на начин и на местима како је то одређено одговарајућим документом, санкционисање спонтаног нагомилавања комуналног отпада (у приобаљу Лима, речним коритима, коридорима путне инфраструктуре) и систематско прикупљање отпада који се таложи у речним коритима и његова безбедна евакуација на регионалну депонију/трансфер станицу „Бањица”.

Постојећa сеоска гробља неопходно је конзервирати и обезбедити у складу са режимима заштите простора. Проширење постојећих гробаља могуће је само у складу са прописима заштите природе (уз поштовање санитарних стандарда). Општинским одлукама забрањено је подизање гробница ван гробља на сеоском подручју, тј. сахрањивање умрлих на породичним гробљима.

3.9. Заштита животне средине, смањење ризика од катастрофа и управљање у ванредним ситуацијама

3.9.1. Заштита животне средине

Опште мере заштите животне средине подразумевају доследно примењивање релевантних прописа у области заштите животне средине и њених појединачних елемената (воде, ваздуха, земљишта, буке, природних добара, биодиверзитета) у свим фазама реализације Просторног плана, затим услова надлежних институција (имаоца јавних овлашћења) прибављених у редовном поступку за потребе израде Просторног плана; доследно спровођење мера заштите животне средине дефинисаних у Извештају о Стратешкој процени утицаја и Просторном плану. Потребно је реализовати Програм праћења стања животне средине (Мониторинг) током даље реализације Просторног плана, као и примењивати смернице за израду Студије о процени утицаја пројекта РХЕ „Бистрица” на животну средину дате у поглављу 4. Извештаја о Стратешкој процени утицаја.

Посебне мере заштите природе и животне средине:

1) планиране намене површина изван простора резервисаног за јавни интерес морају бити усклађене са наменама одређеним планским документима вишег реда односно Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Увац”;

2) планирати коришћење простора на основу утврђених капацитета и уређења са комплетном инфраструктурном опремом;

3) обезбедити заштиту и коришћење вода интегралним управљањем водама, спровођењем мера за очување површинских и подземних вода и њихових резерви, квалитета и количина. Очувати и заштитити водотокове и приобалне делове од деградације и загађивања. Дефинисати делове обала чија би се намена односила пре свега на излетничке, рекреативне и еколошке функције;

4) у циљу заштите живог света водених токова обавезна је перманентна контрола квалитета воде река Увац и Лим као и осталих мањих водотока које ће пресецати тунели и цевоводи и где је предвиђена и изградња пратећих објеката и садржаја;

5) низводно од планиране бране мора бити обезбеђен минимални одрживи проток потребан за опстанак и развој биоценоза водених и влажних станишта;

6) обезбедити непосредно сливно подручје од појаве бујица и развоја ерозивног процеса. Дефинисати мере заштите од акцидената (велике воде и преливања на брани) и мере за ублажавање од последица рушења бране;

7) минимизирати пренамену шумског и пољопривредног земљишта у грађевинско;

8) стимулисати традиционалне видове коришћења простора који доприносе очувању и унапређењу биодиверзитета: очувати пољопривредне, еколошке, рекреативне и пејзажно-естетске функције ораница, башта и воћњака и травних површина; предвидети стварање нових рубних станишта као елемената агроекосистема у случају укрупњавања пољопривредних површина;

9) очувати постојећа шумских подручја и остале природне вегетације у што већој мери, као и њихово унапређење;

10) максимално очувати и заштитити високо зеленило и вредније примерке дендрофлоре (појединачна стабла). Обавезно прибавити сагласности надлежних институција за извођење радова који изискују евентуалну сечу одраслих, вредних примерака дендрофлоре, како би се уклањање вегетације свело на најмању могућу меру;

11) применити специјална техничко-технолошка решења која омогућавају несметану и сигурну комуникацију дивљих животиња у складу са Правилником о специјалним техничко-технолошким решењима која омогућавају несметану и сигурну комуникацију дивљих животиња („Службени гласник РС”, број 72/10);

12) у складу са Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда изградња водопривредних, енергетских и других објеката на риболовној води може се вршити под условом да се обезбеди несметано размножавање риба и очување рибљег фонда. Корисници доводних и других канала дужни су да уграде и одржавају одговарајуће уређаје који спречавају улаз рибе у те канале;

13) ограничити експлоатацију материјала (камена, песка, шљунка и сл.) на већ постојећа позајмишта у циљу смањења деградације околног простора;

14) управљање комуналним отпадом успоставити у складу са планом управљања отпадом и локалним нормативним актима, а управљање амбалажним, опасним, отпадом од грађења и рушења и осталим врстама отпада конкретног технолошког поступка у складу са важећом законском регулативом;

15) уколико се у току радова наиђе на геолошка и палеонтолошка документа (фосили, минерали, кристали и др.) која би могла представљати природну вредност, сагласно члану 99. Закона о заштити природе, налазач је дужан да пријави Министарству заштите животне средине и предузме мере заштите од уништења, оштећивања или крађе до доласка овлашћеног лица;

16) хидротехничке објекте реализовати са високим степеном заштите у погледу заштите од поплава са решењима којима ће се обезбедити стабилност обала, корита и планираних објеката и евентуално других објеката, узводно и низводно од разматране деонице, докле се осећа утицај промене режима вода изазваног изградњом планираних објеката;

17) узводно и низводно од акумулације и бране планирати профиле за мерење протока и нивоа вода;

18) предвидети резервни простор за нанос, антиерозионе радове и уређење непосредног слива у циљу заштите корисне запремине акумулације;

19) објекат за евакуацију великих вода мора бити димензионисан за безбедно превођење великих вода преко бране на трансформисан поплавни талас десетохиљадугодишњег повратног периода Qo,oi%.;

20) планирати све потребне хидротехничке објекте у систему РХЕ „Бистрица” и ХЕ „Потпећ” на основу валидних хидролошких подлога и спроведених хидрауличких прорачуна (брана и акумулација Клак, улазно/излазна грађевина у акумулацији „Клак”, доводно/одводни бетонски тунел, водостан, доводно/одводни челични цевовод, машинска зграда, улазно/излазна грађевина у акумулацији Потпећ);

21) снабдевање водом управне зграде и пратећих објеката предвидети санитарно-хигијенски исправном водом за пиће;

22) отпадне воде (санитарне и друге) могу се испуштати у реципијент уколико се претходно изврши третман поменутих вода до нивоа који одговара граничним вредностима емисије или до нивоа којим се не нарушавају стандарди квалитета животне средине реципијента (узимајући строжи критеријум);

23) атмосферске воде се могу упуштати у реципијент ако су претходно третиране ради отклањања наноса, муља, масти, уља, нафтних деривата, пливајућих материја;

24) у случају заштите добара посебних вредности и капиталних објеката, обављања других послова од општег интереса, других потреба за заштитом вода, акватичних и приобалних врста, уређења вода, итд. може се одредити другачија ширина одлуком надлежног органа;

25) водно земљиште може се користити за изградњу водних објеката, постављање уређаја намењених уређењу вода, одржавање корита водотока и водних објеката, спровођење заштите од штетног дејства вода, a за остале намене у складу са законом и у складу са прописаним забранама, ограничењима права и обавезама за кориснике водног земљишта и водних објеката, одлагања и депоновања дрвне масе, и сл. на водном земљишту, прања механизације и возила и сл. радови који утичу на квалитет вода, стабилност и функционалност водних објеката, итд.);

26) активности у водном земљишту ускладити са прописаним забранама, ограничењима права и обавезама за кориснике водног земљишта, уз услов да се приликом спровођења активности не погоршава водни режим, не утиче на стабилност и функционалност водних објеката, не ремети пролаз великих вода и омогућава спровођење одбране од поплава;

27) активности и намену простора усагласити са забранама, ограничењима права и обавезама за кориснике простора у зонама санитарне заштите из Елабората о зонама санитарне заштите, a у складу са Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, број 92/08);

28) планирани објекти у зони водотокова не смеју да ремете нормално функционисање и одржавање постојећих и изградњу планираних водних објеката, као ни постојећи и планирани режим вода;

29) зa активности које су планиране у обухвату Просторног плана, a које могу утицати на водни режим, потребно je исходовати водна акта у посебном поступку;

30) уредити обале ради антиерозионе заштите и заштите од клизишта и то: затравњивањем, пожбуњавањем и пошумљавањем приобаља акумулација и водотокова одговарајућим аутохтоним врстама; мелиорацијом постојећих и успостављањем нових травних површина на стаништима са потенцијалом за појаву ерозије; формирање „живих” ретензионих појаса садњом одговарајућих жбунастих врста дуж бујичних и ерозијом угрожених водотокова; примена биолошких и техничких радова на превентивној стабилизацији и санацији клизишта, сипара и других појава нестабилности терена;

31) уређење корита пошумљавањем и везивањем земљишта одговарајућим врстама дендрофлоре и изградњом депонијско-консолидационих објеката различитог капацитета и запремине;

32) водити рачуна да се граница грађевинског подручја не шири на рачун шума и шумског земљишта;

33) забрањена је сеча стабала заштићених и строго заштићених врста дрвећа;

34) забрањено је самовољно заузимање шума;

35) забрањено је уништавање или оштећење шумских засада, ознака и граничних знакова, као и изградња објеката који нису у функцији газдовања шумама;

36) забрањено је одлагање смећа, отровних супстанци и осталог опасног отпада у шуми, на шумском земљишту на удаљености мањој од 200 m од руба шуме, као и изградња објеката за складиштење, прераду или уништавање смећа;

37) забрањује се одводњавање и извођење других радова којима се водни режим у шуми мења тако да се угрожава опстанак или виталност шуме.

3.9.2. Заштита од акцидената, елементарних непогода и обезбеђење интереса за одбрану земље

План коришћења и уређења простора у ванредним ситуацијама заснива се на примени следећих пропозиција:

1) извршиће се обележавање терена у случају рушења бране и организовати адекватне активности и мере заштите;

2) смањење ризика од поплавног таласа насталог услед рушења бране обезбедиће се оскултационим осматрањем и систематском контролом водозахватних објеката и бране „Клак”, израдом студије ризика са анализама могућих сеизмичких деформација терена и унапређењем инфраструктуре за обавештавање, узбуњивање и евакуацију становништва;

3) предвиђена саобраћајна приступачност шумским подручјима биће реализована изградњом мреже јавних, службених и шумских путева; при пошумљавању нових површина (према шумским основама) распоредом противпожарних пруга и прогала предвидеће се планске противпожарне баријере; и успоставиће се редовно противпожарно осматрање;

4) обезбеђење планираног развоја саобраћаја и веза основни су услови за организовање активности у ванредним ситуацијама. У планирању система веза уважен је њихов посебан значај за издвојена рурална подручја, уз примену високофреквентних веза и обезбеђивање радио, ТВ и пријема интернета. Предвиђен је развој система унутрашњих веза који има посебан значај у ванредним ситуацијама;

5) аутономност снабдевањем енергијом у ванредним ситуацијама обезбеђује се коришћењем алтернативних извора.

3.10. Основна намена простора са билансом површина посебне намене

Употреба простора на подручју Просторног плана (површине 253 km2) има следећу структуру (Табела 6. Биланс намене површина по катастарским општинама (km2)):

1) пољопривредно земљиште око 77 km2 (око 30,7%);

2) шуме и шумско земљиште око 168 km2 (66,1%);

3) остало земљиште (изграђено, неплодне и водене површине и влажна подручја) око 8 km2 (3,2%).

Највеће промене одвијаће се у обухвату детаљне регулације Просторног плана где ће се формирати систем планиране РХЕ „Бистрица” са пратећом инфраструктуром. У зони грађења постојеће претежно пољопривредно и шумско земљиште, биће пренамењено у грађевинско и водно земљиште, док ће се у коридорима надземних далековода и подземних тунела задржати постојећа намена.

Акумулација „Клак” на Увцу, са браном, приступним путем и пратећим објектима, формираће се на постојећем претежно пољопривредном и шумском земљишту у КО Рутоши, Сеништа и Радоиња, при чему ће највећу површину заузети будуће водно земљиште.

Од планираног комплекса акумулације „Клак” доводно-одводни тунели подземно воде ка сифону са испустом, регулацијом дека Рутошке реке и планираном девијацијом ДП IIA реда број 194. Иако је сифон подземан објекат са мањим надземним деловима због комплексности и обима захвата земљишта потребног за његову изградњу у Просторном плану је ова зона третирана у целости као планирано грађевинско земљиште на подручју КО Рутоши и врло малим делом у КО Кратово.

Од сифона се поново даље подземно пружају доводно-одводни тунели до водостанске затварачнице и надземног дела цевовода. Делови подземног тунела од акумулације Клак до сифона као и делови подземног тунела од сифона до водостана су третирани без промене намене земљишта уз успостављање права службености обухваћеним катастарским парцелама у КО Прибојске Челице, КО Челице и КО Рутоши.

Водостан, водостанска затварачнива и надземни цевовод представљају функционалну целину са надземним објектима прикључног разводног постројења са приступним путем, доњом улазно-излазном грађевином „Потпећ”, подземним објектом машинске зграде, подземним цевоводима, доњим водостаном, доњим доводно-одводним тунелима и приступним тунелима-галеријама до машинске зграде-зона. Овај комплекс надземних и подземних објеката је због комплексности и обима захвата земљишта потребног за изградњу у целини третиран као планирано грађевинско земљиште на територији КО Прибојске Челице и КО Челице.

Преко овог комплекса, а у циљу обезбеђивања повезивања планираног система РХЕ „Бистрица” на електроенергетску мрежу планирано је повезивање прикључног разводног постројења далеководима 400 kV на планирани трансбалкански ДВ 400 kV ТС „Бајина башта” ‒ ТС „Пљевља”, као и измештање дела трасе постојећег ДВ 220 kV ради изградње прикључног разводног постројења. За изградњу надземних далековода не врши се пренамена земљишта, а коридори ће се формирати на територији КО Прибојске Челице, КО Челице, КО Кучин, КО Мажићи и КО Џурово.

У циљу изградње и обезбеђења приступа машинској згради планирана је нова деоница на ДП IIА реда број 191 Прибој‒Бистрица у дужини од око 2,5 km. Садашња деоница постаће приступ планираним објектима система РХЕ Бистрица и железничкој станици Бистрица. Коридор нове деоница ДП IIА реда број 191 планирана је као грађевинско земљиште, такође територији КО Прибојске Челице и КО Челице.

Део акваторије постојећег Потпећког језера на Лиму које је у функцији ХЕ „Потпећ” третирано је као водно земљиште на територији КО Прибојске Челице, КО Челице, КО Мажићи, КО Бања, КО Калафати и КО Кучин, у којем ће се изградити подземни и подводни делови система.

Табела 6. Биланс намене површина по катастарским општинама (km2)

П = пољопривредно, Ш = шуме и шумско, В = водно, Г = грађевинско

IV. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

Правила уређења и грађења утврђена Просторним планом су обавезујућа за издавање локацијских услова у зони његове директне примене, за објекте у функцији енергетике и водопривреде који се налазе у планираном систему РХЕ „Бистрица” са пратећом инфраструктуром.

Општа правила која се односе на режиме заштите, уређења и коришћења у зонама заштите објеката и система РХЕ „Бистрица” као и пратеће инфраструктуре су обавезујућа за усклађивање донетих, односно за израду и доношење просторних планова подручја посебне намене и просторних планова јединица локалне самоуправе и урбанистичких планова на обухваћеним деловима територија општина Нова Варош, Прибој и Пријепоље у границама детаљне регулације утврђене овим Просторним планом. Остала правила су усмеравајућа за израду просторних планова јединица локалне самоуправе и урбанистичких планова на преосталом делу подручја Просторног плана.

1. ГРАНИЦА И ОБУХВАТ ПОЈАСА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Обухват детаљне регулације систем РХЕ ,,Бистрица” је одређен на основу простора потребног за његову изградњу, функционисање и заштиту. Укупна површина обухвата подручја детаљне регулације приказана у графичким прилозима износи око 720 ha.

У просторном обухвату детаљне регулације садржани су постојећи и планирани објекти у функцији система РХЕ „Бистрица” са приступним путевима и електроенергетским коридорима, као и зона изградње нове деонице ДП IIА реда број 191.

Обухват детаљне регулације представља зону изградње надземних и подземних објеката планираног система РХЕ Бистрица, планиране нове деонице ДП IIА реда број 191, постојеће и планирано водно земљиште акумулација „Потпећ”, „Клак” и регулације Рутошке реке у зони сифона, и остало земљиште на којима ће се успостављати нови инфраструктурни и електроенергетски коридори ради функционалног усаглашавања са системом РХЕ Бистрица.

Граница детаљне регулације је уједно и граница зоне градње система РХЕ „Бистрица” и поклапа се са регулационом и грађевинском линијом.

Све површине у границама детаљне регулације су јавне намене.

Уколико се јави неслагање пописа обухваћених катастарских парцела са стањем на терену, меродавна је ситуација приказана на Рефералној карти 5. „Карта детаљне регулације Просторног плана са елементима спровођења” (по листовима од 1 до 4, у размери 1:2500).

1.1. Списак координата преломних тачака појаса детаљне регулације

Појас детаљне регулације одређен је координатама преломних тачака линије границе овог појаса, са тачношћу која одговара класи размере картографско-топографске подлоге, (редни број тачке, Х координата, Y координата, Гаус-Кригерова пројекција) и приказан је на Рефералној карти 5. Карта детаљне регулације Просторног плана са елементима спровођења” (по листовима од 1 до 4, у размери 1:2500): 1. 7395868, 4824660; 2. 7395897, 4824437; 3. 7395827, 4824223; 4. 7395811, 4824204; 5. 7395824, 4824163; 6. 7395834, 4824122; 7. 7395835, 4824099; 8. 7395828, 4824092; 9. 7395830, 4824085; 10. 7395841, 4824064; 11. 7395848, 4824048; 12. 7395842, 4824037; 13. 7395832, 4824023; 14. 7395836, 4823942; 15. 7395854, 4823907; 16. 7395865, 4823899; 17. 7395923, 4823909; 18. 7395936, 4823919; 19. 7395974, 4823929; 20. 7396018, 4823943; 21. 7396018, 4823943; 22. 7396058, 4823940; 23. 7396111, 4823958; 24. 7396165, 4823948; 25. 7396283, 4823953; 26. 7396309, 4823933; 27. 7396350, 4823912; 28. 7396392, 4823900; 29. 7396393, 4823901; 30. 7396414, 4823894; 31. 7396429, 4823872; 32. 7396447, 4823851; 33. 7396470, 4823845; 34. 7396499, 4823862; 35. 7396518, 4823864; 36. 7396543, 4823875; 37. 7396550, 4823887; 38. 7396556, 4823900; 39. 7396560, 4823907; 40. 7396567, 4823910; 41. 7396575, 4823910; 42. 7396598, 4823901; 43. 7396606, 4823915; 44. 7396631, 4823970; 45. 7396638, 4823979; 46. 7396640, 4823993; 47. 7396647, 4824007; 48. 7396663, 4824007; 49. 7396671, 4824005; 50. 7396684, 4823977; 51. 7396686, 4823939; 52. 7396683, 4823926; 53. 7396702, 4823886; 54. 7396710, 4823840; 55. 7396707, 4823813; 56. 7396717, 4823806; 57. 7396743, 4823806; 58. 7396766, 4823813; 59. 7396821, 4823840; 60. 7396851, 4823864; 61. 7396890, 4823882; 62. 7396902, 4823874; 63. 7396911, 4823863; 64. 7396916, 4823841; 65. 7396951, 4823829; 66. 7396994, 4823834; 67. 7397019, 4823851; 68. 7397083, 4823877; 69. 7397103, 4823882; 70. 7397123, 4823884; 71. 7397133, 4823865; 72. 7397128, 4823855; 73. 7397129, 4823845; 74. 7397128, 4823826; 75. 7397140, 4823813; 76. 7397178, 4823794; 77. 7397221, 4823750; 78. 7397231, 4823710; 79. 7397251, 4823665; 80. 7397255, 4823654; 81. 7397261, 4823613; 82. 7397254, 4823608; 83. 7397244, 4823604; 84. 7397231, 4823612; 85. 7397225, 4823620; 86. 7397211, 4823655; 87. 7397207, 4823665; 88. 7397183, 4823686; 89. 7397176, 4823702; 90. 7397141, 4823701; 91. 7397118, 4823695; 92. 7397105, 4823688; 93. 7397081, 4823682; 94. 7397051, 4823659; 95. 7397050, 4823644; 96. 7397032, 4823627; 97. 7397017, 4823627; 98. 7397007, 4823626; 99. 7396987, 4823625; 100. 7396971, 4823627; 101. 7396969, 4823625; 102. 7396944, 4823625; 103. 7396929, 4823635; 104. 7396902, 4823629; 105. 7396890, 4823603; 106. 7396862, 4823583; 107. 7396864, 4823582; 108. 7396827, 4823551; 109. 7396799, 4823544; 110. 7396790, 4823536; 111. 7396743, 4823507; 112. 7396718, 4823483; 113. 7396693, 4823440; 114. 7396701, 4823397; 115. 7396681, 4823364; 116. 7396688, 4823347; 117. 7396689, 4823312; 118. 7396681, 4823288; 119. 7396645, 4823240; 120. 7396648, 4823238; 121. 7396650, 4823213; 122. 7396639, 4823190; 123. 7396645, 4823189; 124. 7396657, 4823183; 125. 7396677, 4823187; 126. 7396713, 4823208; 127. 7396732, 4823210; 128. 7396763, 4823205; 129. 7396789, 4823176; 130. 7396800, 4823155; 131. 7396833, 4823154; 132. 7396868, 4823158; 133. 7396883, 4823145; 134. 7396906, 4823111; 135. 7396940, 4823087; 136. 7396958, 4823070; 137. 7396978, 4823068; 138. 7396992, 4823053; 139. 7397026, 4823049; 140. 7397032, 4823057; 141. 7397046, 4823058; 142. 7397071, 4823055; 143. 7397100, 4823035; 144. 7397125, 4823021; 145. 7397132, 4823006; 146. 7397147, 4822998; 147. 7397161, 4823046; 148. 7397171, 4823064; 149. 7397188, 4823073; 150. 7397245, 4823065; 151. 7397289, 4823034; 152. 7397342, 4822981; 153. 7397376, 4822921; 154. 7397427, 4822814; 155. 7397447, 4822761; 156. 7397466, 4822664; 157. 7397467, 4822648; 158. 7397457, 4822634; 159. 7397414, 4822621; 160. 7397394, 4822611; 161. 7397388, 4822603; 162. 7397371, 4822564; 163. 7397367, 4822550; 164. 7397359, 4822533; 165. 7397326, 4822509; 166. 7397332, 4822480; 167. 7397335, 4822442; 168. 7397304, 4822379; 169. 7397341, 4822305; 170. 7397365, 4822270; 171. 7397413, 4822203; 172. 7397456, 4822145; 173. 7397472, 4822122; 174. 7397485, 4822098; 175. 7397526, 4822042; 176. 7397600, 4822007; 177. 7397624, 4822015; 178. 7397656, 4822007; 179. 7397705, 4821997; 180. 7397748, 4821962; 181. 7397762, 4821940; 182. 7397767, 4821873; 183. 7397756, 4821810; 184. 7397793, 4821766; 185. 7397824, 4821722; 186. 7397821, 4821716; 187. 7397829, 4821687; 188. 7397836, 4821674; 189. 7397839, 4821660; 190. 7397840, 4821626; 191. 7397845, 4821622; 192. 7397862, 4821609; 193. 7397872, 4821595; 194. 7397874, 4821588; 195. 7397890, 4821581; 196. 7397908, 4821532; 197. 7397907, 4821524; 198. 7397917, 4821508; 199. 7397923, 4821495; 200. 7397925, 4821477; 201. 7397932, 4821441; 202. 7397930, 4821424; 203. 7397911, 4821387; 204. 7397915, 4821362; 205. 7397920, 4821354; 206. 7397912, 4821337; 207. 7397923, 4821324; 208. 7397920, 4821317; 209. 7397915, 4821311; 210. 7397867, 4821255; 211. 7397848, 4821250; 212. 7397842, 4821198; 213. 7397851, 4821176; 214. 7397840, 4821159; 215. 7397835, 4821116; 216. 7397877, 4821043; 217. 7397949, 4820979; 218. 7397957, 4820959; 219. 7397986, 4820956; 220. 7398003, 4820910; 221. 7398031, 4820875; 222. 7398064, 4820878; 223. 7398179, 4820854; 224. 7398255, 4820821; 225. 7398303, 4820777; 226. 7398311, 4820731; 227. 7398372, 4820698; 228. 7398441, 4820654; 229. 7398523, 4820588; 230. 7398589, 4820574; 231. 7398597, 4820589; 232. 7398612, 4820607; 233. 7398636, 4820635; 234. 7398633, 4820643; 235. 7398634, 4820654; 236. 7398642, 4820666; 237. 7398653, 4820667; 238. 7398673, 4820681; 239. 7398692, 4820683; 240. 7398692, 4820688; 241. 7398732, 4820695; 242. 7398826, 4820705; 243. 7398841, 4820692; 244. 7398809, 4820551; 245. 7398823, 4820362; 246. 7398774, 4820322; 247. 7398679, 4820279; 248. 7398668, 4820267; 249. 7398654, 4820265; 250. 7398630, 4820267; 251. 7398614, 4820262; 252. 7398600, 4820253; 253. 7398594, 4820253; 254. 7398573, 4820241; 255. 7398535, 4820241; 256. 7398526, 4820252; 257. 7398518, 4820275; 258. 7398499, 4820279; 259. 7398464, 4820286; 260. 7398359, 4820352; 261. 7398341, 4820373; 262. 7398329, 4820392; 263. 7398261, 4820441; 264. 7398197, 4820459; 265. 7398129, 4820481; 266. 7398084, 4820525; 267. 7398069, 4820554; 268. 7398053, 4820556; 269. 7398039, 4820563; 270. 7398004, 4820586; 271. 7397989, 4820589; 272. 7397969, 4820607; 273. 7397953, 4820628; 274. 7397945, 4820649; 275. 7397938, 4820671; 276. 7397931, 4820678; 277. 7397924, 4820691; 278. 7397881, 4820725; 279. 7397803, 4820785; 280. 7397753, 4820790; 281. 7397724, 4820789; 282. 7397688, 4820793; 283. 7397655, 4820770; 284. 7397632, 4820766; 285. 7397610, 4820774; 286. 7397610, 4820781; 287. 7397593, 4820806; 288. 7397588, 4820817; 289. 7397581, 4820844; 290. 7397577, 4820855; 291. 7397571, 4820863; 292. 7397579, 4820884; 293. 7397569, 4820889; 294. 7397560, 4820898; 295. 7397547, 4820915; 296. 7397533, 4820936; 297. 7397530, 4820943; 298. 7397532, 4820950; 299. 7397522, 4820966; 300. 7397519, 4820974; 301. 7397516, 4821003; 302. 7397519, 4821014; 303. 7397527, 4821025; 304. 7397521, 4821042; 305. 7397513, 4821049; 306. 7397504, 4821064; 307. 7397505, 4821085; 308. 7397493, 4821097; 309. 7397483, 4821099; 310. 7397470, 4821113; 311. 7397459, 4821141; 312. 7397434, 4821148; 313. 7397425, 4821148; 314. 7397410, 4821153; 315. 7397396, 4821154; 316. 7397390, 4821157; 317. 7397386, 4821168; 318. 7397391, 4821174; 319. 7397388, 4821186; 320. 7397407, 4821205; 321. 7397408, 4821229; 322. 7397409, 4821239; 323. 7397413, 4821248; 324. 7397431, 4821261; 325. 7397433, 4821288; 326. 7397414, 4821331; 327. 7397420, 4821353; 328. 7397417, 4821354; 329. 7397405, 4821374; 330. 7397400, 4821438; 331. 7397379, 4821458; 332. 7397347, 4821474; 333. 7397355, 4821487; 334. 7397350, 4821489; 335. 7397336, 4821504; 336. 7397334, 4821515; 337. 7397341, 4821525; 338. 7397346, 4821547; 339. 7397338, 4821570; 340. 7397338, 4821590; 341. 7397320, 4821641; 342. 7397316, 4821642; 343. 7397278, 4821674; 344. 7397271, 4821684; 345. 7397269, 4821699; 346. 7397279, 4821730; 347. 7397281, 4821742; 348. 7397270, 4821752; 349. 7397237, 4821760; 350. 7397219, 4821766; 351. 7397191, 4821769; 352. 7397163, 4821783; 353. 7397129, 4821789; 354. 7397109, 4821794; 355. 7397051, 4821832; 356. 7397024, 4821867; 357. 7397017, 4821881; 358. 7397010, 4821906; 359. 7397011, 4821967; 360. 7397020, 4821980; 361. 7396984, 4822031; 362. 7396976, 4822051; 363. 7396981, 4822083; 364. 7396982, 4822097; 365. 7396977, 4822106; 366. 7396973, 4822145; 367. 7396965, 4822166; 368. 7396905, 4822206; 369. 7396871, 4822255; 370. 7396817, 4822277; 371. 7396802, 4822302; 372. 7396792, 4822338; 373. 7396792, 4822370; 374. 7396789, 4822381; 375. 7396779, 4822395; 376. 7396768, 4822414; 377. 7396765, 4822427; 378. 7396752, 4822422; 379. 7396727, 4822398; 380. 7396721, 4822371; 381. 7396702, 4822307; 382. 7396693, 4822285; 383. 7396679, 4822278; 384. 7396650, 4822288; 385. 7396597, 4822327; 386. 7396593, 4822335; 387. 7396580, 4822345; 388. 7396553, 4822331; 389. 7396534, 4822327; 390. 7396513, 4822317; 391. 7396493, 4822315; 392. 7396478, 4822323; 393. 7396437, 4822319; 394. 7396429, 4822314; 395. 7396415, 4822319; 396. 7396381, 4822314; 397. 7396357, 4822300; 398. 7396339, 4822296; 399. 7396318, 4822294; 400. 7396273, 4822311; 401. 7396250, 4822331; 402. 7396237, 4822349; 403. 7396205, 4822369; 404. 7396193, 4822371; 405. 7396179, 4822364; 406. 7396165, 4822362; 407. 7396151, 4822346; 408. 7396131, 4822336; 409. 7396103, 4822327; 410. 7396092, 4822337; 411. 7396094, 4822393; 412. 7396096, 4822406; 413. 7396063, 4822447; 414. 7396047, 4822480; 415. 7396015, 4822503; 416. 7395978, 4822507; 417. 7395902, 4822550; 418. 7395816, 4822559; 419. 7395788, 4822586; 420. 7395770, 4822591; 421. 7395733, 4822583; 422. 7395731, 4822532; 423. 7395775, 4822519; 424. 7395802, 4822492; 425. 7395840, 4822429; 426. 7395839, 4822361; 427. 7395786, 4822325; 428. 7395714, 4822316; 429. 7395710, 4822312; 430. 7395712, 4822307; 431. 7395721, 4822296; 432. 7395744, 4822273; 433. 7395767, 4822235; 434. 7395773, 4822191; 435. 7395749, 4822085; 436. 7395755, 4822074; 437. 7395765, 4822075; 438. 7395807, 4822115; 439. 7395955, 4822154; 440. 7396051, 4822047; 441. 7396061, 4822008; 442. 7396071, 4821970; 443. 7396088, 4821943; 444. 7396109, 4821932; 445. 7396148, 4821926; 446. 7396183, 4821912; 447. 7396207, 4821883; 448. 7396233, 4821798; 449. 7396271, 4821715; 450. 7396283, 4821698; 451. 7396299, 4821684; 452. 7396334, 4821668; 453. 7396381, 4821628; 454. 7396398, 4821587; 455. 7396402, 4821554; 456. 7396411, 4821519; 457. 7396438, 4821478; 458. 7396457, 4821440; 459. 7396518, 4821381; 460. 7396549, 4821342; 461. 7396597, 4821298; 462. 7396617, 4821286; 463. 7396665, 4821280; 464. 7396710, 4821256; 465. 7396732, 4821219; 466. 7396750, 4821139; 467. 7396752, 4821098; 468. 7396764, 4821050; 469. 7396766, 4821046; 470. 7396769, 4821042; 471. 7396804, 4821001; 472. 7396904, 4820911; 473. 7396931, 4820898; 474. 7396965, 4820902; 475. 7397010, 4820903; 476. 7397054, 4820892; 477. 7397120, 4820849; 478. 7397183, 4820786; 479. 7397217, 4820761; 480. 7397232, 4820754; 481. 7397242, 4820752; 482. 7397318, 4820752; 483. 7397419, 4820712; 484. 7397544, 4820699; 485. 7397668, 4820668; 486. 7397687, 4820662; 487. 7397722, 4820643; 488. 7397956, 4820481; 489. 7398371, 4820149; 490. 7398346, 4820117; 491. 7397933, 4820449; 492. 7397699, 4820610; 493. 7397675, 4820623; 494. 7397658, 4820629; 495. 7397542, 4820659; 496. 7397413, 4820673; 497. 7397308, 4820714; 498. 7397244, 4820712; 499. 7397215, 4820717; 500. 7397194, 4820728; 501. 7397156, 4820756; 502. 7397100, 4820814; 503. 7397047, 4820852; 504. 7397010, 4820863; 505. 7396972, 4820863; 506. 7396927, 4820858; 507. 7396878, 4820881; 508. 7396775, 4820973; 509. 7396738, 4821017; 510. 7396728, 4821032; 511. 7396724, 4821044; 512. 7396712, 4821092; 513. 7396710, 4821134; 514. 7396694, 4821206; 515. 7396681, 4821229; 516. 7396657, 4821241; 517. 7396603, 4821247; 518. 7396574, 4821265; 519. 7396518, 4821317; 520. 7396491, 4821351; 521. 7396422, 4821421; 522. 7396405, 4821456; 523. 7396375, 4821502; 524. 7396362, 4821548; 525. 7396358, 4821581; 526. 7396348, 4821606; 527. 7396318, 4821631; 528. 7396280, 4821649; 529. 7396257, 4821667; 530. 7396235, 4821698; 531. 7396196, 4821784; 532. 7396170, 4821868; 533. 7396160, 4821879; 534. 7396142, 4821886; 535. 7396102, 4821893; 536. 7396063, 4821912; 537. 7396033, 4821958; 538. 7396022, 4821998; 539. 7396012, 4822038; 540. 7395941, 4822116; 541. 7395835, 4822086; 542. 7395791, 4822044; 543. 7395734, 4822040; 544. 7395710, 4822093; 545. 7395733, 4822197; 546. 7395729, 4822223; 547. 7395715, 4822245; 548. 7395691, 4822269; 549. 7395679, 4822285; 550. 7395672, 4822324; 551. 7395706, 4822355; 552. 7395780, 4822365; 553. 7395804, 4822381; 554. 7395805, 4822411; 555. 7395768, 4822471; 556. 7395747, 4822488; 557. 7395721, 4822491; 558. 7395690, 4822488; 559. 7395650, 4822501; 560. 7395610, 4822544; 561. 7395592, 4822603; 562. 7395592, 4822634; 563. 7394104, 4821842; 564. 7392543, 4821016; 565. 7392547, 4821008; 566. 7392542, 4821006; 567. 7392546, 4820976; 568. 7392500, 4820973; 569. 7392474, 4820959; 570. 7392358, 4820857; 571. 7392413, 4820846; 572. 7392469, 4820818; 573. 7392477, 4820814; 574. 7392517, 4820782; 575. 7392500, 4820777; 576. 7392468, 4820780; 577. 7392372, 4820722; 578. 7392343, 4820724; 579. 7392328, 4820682; 580. 7392308, 4820641; 581. 7392288, 4820627; 582. 7392265, 4820624; 583. 7392255, 4820630; 584. 7392247, 4820616; 585. 7392239, 4820619; 586. 7392222, 4820619; 587. 7392212, 4820607; 588. 7392197, 4820582; 589. 7392151, 4820551; 590. 7392136, 4820528; 591. 7392122, 4820519; 592. 7392106, 4820516; 593. 7392047, 4820514; 594. 7392027, 4820490; 595. 7392008, 4820481; 596. 7392003, 4820481; 597. 7391716, 4819898; 598. 7391342, 4819150; 599. 7391345, 4819147; 600. 7391411, 4819102; 601. 7391429, 4819092; 602. 7391450, 4819089; 603. 7391475, 4819087; 604. 7391503, 4819077; 605. 7391520, 4819064; 606. 7391538, 4819044; 607. 7391545, 4819036; 608. 7391545, 4819036; 609. 7391540, 4819065; 610. 7391539, 4819107; 611. 7391545, 4819147; 612. 7391572, 4819187; 613. 7391585, 4819200; 614. 7391606, 4819226; 615. 7391606, 4819265; 616. 7391601, 4819292; 617. 7391637, 4819339; 618. 7391681, 4819295; 619. 7391675, 4819237; 620. 7391677, 4819208; 621. 7391685, 4819180; 622. 7391713, 4819117; 623. 7391713, 4819117; 624. 7391725, 4819236; 625. 7391733, 4819276; 626. 7391747, 4819305; 627. 7391787, 4819378; 628. 7391809, 4819408; 629. 7391848, 4819429; 630. 7391891, 4819444; 631. 7391909, 4819456; 632. 7391922, 4819467; 633. 7391972, 4819462; 634. 7391962, 4819410; 635. 7391913, 4819382; 636. 7391901, 4819363; 637. 7391907, 4819341; 638. 7392029, 4819215; 639. 7392065, 4819197; 640. 7392086, 4819207; 641. 7392123, 4819246; 642. 7392144, 4819258; 643. 7392168, 4819262; 644. 7392199, 4819259; 645. 7392221, 4819254; 646. 7392233, 4819250; 647. 7392238, 4819246; 648. 7392235, 4819257; 649. 7392231, 4819265; 650. 7392224, 4819270; 651. 7392210, 4819274; 652. 7392172, 4819294; 653. 7392149, 4819337; 654. 7392129, 4819420; 655. 7392151, 4819465; 656. 7392197, 4819456; 657. 7392261, 4819387; 658. 7392292, 4819362; 659. 7392331, 4819353; 660. 7392364, 4819351; 661. 7392396, 4819346; 662. 7392421, 4819338; 663. 7392452, 4819323; 664. 7392464, 4819319; 665. 7392487, 4819320; 666. 7392523, 4819324; 667. 7392546, 4819324; 668. 7392573, 4819322; 669. 7392667, 4819311; 670. 7392718, 4819304; 671. 7392746, 4819300; 672. 7392774, 4819297; 673. 7392795, 4819298; 674. 7392863, 4819306; 675. 7392891, 4819315; 676. 7392905, 4819333; 677. 7392916, 4819359; 678. 7392916, 4819372; 679. 7392910, 4819380; 680. 7392880, 4819401; 681. 7392861, 4819418; 682. 7392847, 4819439; 683. 7392830, 4819481; 684. 7392832, 4819525; 685. 7392871, 4819555; 686. 7392989, 4819573; 687. 7393010, 4819581; 688. 7393022, 4819592; 689. 7393031, 4819605; 690. 7393038, 4819623; 691. 7393034, 4819637; 692. 7392996, 4819712; 693. 7392988, 4819733; 694. 7392983, 4819756; 695. 7392965, 4819864; 696. 7392956, 4819888; 697. 7392919, 4819902; 698. 7392883, 4819912; 699. 7392859, 4819929; 700. 7392818, 4819970; 701. 7392804, 4819979; 702. 7392765, 4820000; 703. 7392734, 4820043; 704. 7392752, 4820106; 705. 7392819, 4820200; 706. 7392866, 4820241; 707. 7392927, 4820250; 708. 7392963, 4820247; 709. 7393006, 4820254; 710. 7393036, 4820287; 711. 7393093, 4820392; 712. 7393140, 4820437; 713. 7393198, 4820428; 714. 7393229, 4820414; 715. 7393233, 4820413; 716. 7393237, 4820414; 717. 7393249, 4820420; 718. 7393267, 4820385; 719. 7393255, 4820379; 720. 7393234, 4820373; 721. 7393212, 4820378; 722. 7393183, 4820391; 723. 7393151, 4820398; 724. 7393128, 4820372; 725. 7393071, 4820268; 726. 7393022, 4820217; 727. 7392960, 4820207; 728. 7392925, 4820210; 729. 7392883, 4820205; 730. 7392851, 4820176; 731. 7392785, 4820083; 732. 7392773, 4820050; 733. 7392786, 4820034; 734. 7392831, 4820010; 735. 7392846, 4819999; 736. 7392887, 4819958; 737. 7392901, 4819948; 738. 7392926, 4819941; 739. 7392978, 4819923; 740. 7393005, 4819871; 741. 7393022, 4819763; 742. 7393028, 4819740; 743. 7393032, 4819729; 744. 7393070, 4819656; 745. 7393077, 4819613; 746. 7393063, 4819580; 747. 7393053, 4819568; 748. 7393031, 4819547; 749. 7392995, 4819533; 750. 7392879, 4819515; 751. 7392868, 4819507; 752. 7392868, 4819495; 753. 7392884, 4819456; 754. 7392893, 4819441; 755. 7392902, 4819434; 756. 7392924, 4819420; 757. 7392954, 4819385; 758. 7392952, 4819340; 759. 7392940, 4819314; 760. 7392911, 4819281; 761. 7392868, 4819267; 762. 7392799, 4819259; 763. 7392769, 4819257; 764. 7392739, 4819260; 765. 7392711, 4819265; 766. 7392663, 4819272; 767. 7392569, 4819282; 768. 7392541, 4819284; 769. 7392529, 4819284; 770. 7392492, 4819280; 771. 7392457, 4819280; 772. 7392436, 4819286; 773. 7392417, 4819295; 774. 7392390, 4819306; 775. 7392361, 4819311; 776. 7392328, 4819313; 777. 7392275, 4819326; 778. 7392232, 4819360; 779. 7392168, 4819429; 780. 7392187, 4819346; 781. 7392198, 4819324; 782. 7392223, 4819312; 783. 7392237, 4819307; 784. 7392258, 4819294; 785. 7392274, 4819268; 786. 7392289, 4819215; 787. 7392324, 4819264; 788. 7392373, 4819270; 789. 7392370, 4819218; 790. 7392349, 4819203; 791. 7392340, 4819195; 792. 7392334, 4819185; 793. 7392324, 4819159; 794. 7392286, 4819133; 795. 7392251, 4819155; 796. 7392224, 4819204; 797. 7392214, 4819214; 798. 7392193, 4819219; 799. 7392166, 4819222; 800. 7392159, 4819221; 801. 7392150, 4819216; 802. 7392115, 4819179; 803. 7392064, 4819157; 804. 7392001, 4819187; 805. 7391876, 4819315; 806. 7391862, 4819347; 807. 7391867, 4819388; 808. 7391871, 4819394; 809. 7391862, 4819391; 810. 7391835, 4819378; 811. 7391822, 4819358; 812. 7391782, 4819286; 813. 7391770, 4819260; 814. 7391765, 4819232; 815. 7391750, 4819085; 816. 7391750, 4819045; 817. 7391751, 4819038; 818. 7391716, 4819001; 819. 7391681, 4819042; 820. 7391684, 4819064; 821. 7391685, 4819074; 822. 7391681, 4819087; 823. 7391676, 4819101; 824. 7391655, 4819146; 825. 7391647, 4819166; 826. 7391638, 4819201; 827. 7391628, 4819187; 828. 7391613, 4819172; 829. 7391583, 4819136; 830. 7391579, 4819107; 831. 7391587, 4819036; 832. 7391600, 4818994; 833. 7391580, 4818950; 834. 7391535, 4818968; 835. 7391528, 4818983; 836. 7391518, 4819005; 837. 7391492, 4819036; 838. 7391479, 4819044; 839. 7391459, 4819048; 840. 7391431, 4819051; 841. 7391426, 4819052; 842. 7391431, 4819046; 843. 7391444, 4819026; 844. 7391429, 4818980; 845. 7391380, 4818998; 846. 7391380, 4818998; 847. 7391372, 4819013; 848. 7391367, 4819018; 849. 7391322, 4819049; 850. 7391295, 4819057; 851. 7391110, 4818681; 852. 7390983, 4818422; 853. 7391007, 4818350; 854. 7391055, 4818282; 855. 7391103, 4818228; 856. 7391122, 4818198; 857. 7391142, 4818169; 858. 7391164, 4818162; 859. 7391197, 4818154; 860. 7391238, 4818152; 861. 7391278, 4818162; 862. 7391311, 4818177; 863. 7391357, 4818175; 864. 7391381, 4818129; 865. 7391378, 4818066; 866. 7391383, 4818054; 867. 7391396, 4818043; 868. 7391434, 4818034; 869. 7391459, 4818022; 870. 7391481, 4817996; 871. 7391501, 4817955; 872. 7391524, 4817921; 873. 7391560, 4817899; 874. 7391584, 4817888; 875. 7391609, 4817871; 876. 7391626, 4817847; 877. 7391618, 4817781; 878. 7391551, 4817788; 879. 7391532, 4817814; 880. 7391517, 4817828; 881. 7391487, 4817847; 882. 7391424, 4817886; 883. 7391394, 4817899; 884. 7391367, 4817898; 885. 7391320, 4817898; 886. 7391280, 4817920; 887. 7391235, 4817956; 888. 7391219, 4817962; 889. 7391198, 4817956; 890. 7391176, 4817940; 891. 7391276, 4817761; 892. 7391326, 4817735; 893. 7391321, 4817681; 894. 7391353, 4817625; 895. 7391229, 4816678; 896. 7391727, 4815390; 897. 7391581, 4814893; 898. 7391485, 4814921; 899. 7391622, 4815385; 900. 7391120, 4816681; 901. 7391001, 4817217; 902. 7390978, 4817685; 903. 7390940, 4817684; 904. 7390916, 4817687; 905. 7390893, 4817696; 906. 7390845, 4817724; 907. 7390835, 4817724; 908. 7390830, 4817717; 909. 7390826, 4817689; 910. 7390810, 4817659; 911. 7390766, 4817647; 912. 7390743, 4817652; 913. 7390735, 4817650; 914. 7390731, 4817645; 915. 7390716, 4817626; 916. 7390687, 4817613; 917. 7390632, 4817604; 918. 7390617, 4817597; 919. 7390561, 4817543; 920. 7390596, 4817495; 921. 7390599, 4817446; 922. 7390581, 4817414; 923. 7390419, 4817266; 924. 7390387, 4817078; 925. 7390524, 4817055; 926. 7390631, 4816974; 927. 7390631, 4816972; 928. 7390640, 4816818; 929. 7390684, 4816746; 930. 7390801, 4816710; 931. 7390955, 4816612; 932. 7391032, 4816459; 933. 7391070, 4816386; 934. 7391107, 4816248; 935. 7391128, 4816051; 936. 7391129, 4815932; 937. 7391132, 4815908; 938. 7391112, 4815911; 939. 7391100, 4815911; 940. 7391063, 4815936; 941. 7391060, 4815958; 942. 7391022, 4815963; 943. 7390987, 4815976; 944. 7390999, 4816007; 945. 7390990, 4816021; 946. 7390974, 4816045; 947. 7390907, 4816312; 948. 7390874, 4816408; 949. 7390816, 4816508; 950. 7390719, 4816594; 951. 7390729, 4816635; 952. 7390716, 4816641; 953. 7390658, 4816670; 954. 7390611, 4816697; 955. 7390568, 4816732; 956. 7390545, 4816756; 957. 7390537, 4816705; 958. 7390539, 4816683; 959. 7390582, 4816620; 960. 7390347, 4816578; 961. 7390330, 4816608; 962. 7390312, 4816627; 963. 7390287, 4816683; 964. 7390281, 4816768; 965. 7390103, 4816756; 966. 7390064, 4816788; 967. 7390059, 4816801; 968. 7390016, 4816805; 969. 7389988, 4816826; 970. 7389971, 4816843; 971. 7389872, 4816913; 972. 7389822, 4816970; 973. 7389795, 4817016; 974. 7389791, 4817028; 975. 7389746, 4817012; 976. 7389515, 4817025; 977. 7389423, 4816999; 978. 7389236, 4816836; 979. 7388796, 4816782; 980. 7388120, 4816872; 981. 7387822, 4816802; 982. 7387306, 4816637; 983. 7387217, 4816329; 984. 7386865, 4817210; 985. 7386728, 4817434; 986. 7387059, 4817385; 987. 7387739, 4817249; 988. 7388152, 4817020; 989. 7388760, 4816946; 990. 7389478, 4817220; 991. 7389576, 4817248; 992. 7389646, 4817297; 993. 7389580, 4817338; 994. 7389532, 4817359; 995. 7389488, 4817609; 996. 7389346, 4817665; 997. 7389204, 4817768; 998. 7389181, 4817784; 999. 7389180, 4817789; 1000. 7389179, 4817799; 1001. 7389182, 4817814; 1002. 7389183, 4817816; 1003. 7389186, 4817831; 1004. 7389190, 4817837; 1005. 7389191, 4817844; 1006. 7389250, 4817804; 1007. 7389331, 4817742; 1008. 7389423, 4817697; 1009. 7389557, 4817647; 1010. 7389772, 4817626; 1011. 7389784, 4817656; 1012. 7389885, 4817809; 1013. 7390131, 4817678; 1014. 7390282, 4817929; 1015. 7390486, 4817829; 1016. 7390609, 4817740; 1017. 7390695, 4817835; 1018. 7390739, 4818011; 1019. 7390770, 4818209; 1020. 7389724, 4818242; 1021. 7387004, 4819589; 1022. 7386366, 4819531; 1023. 7385525, 4819846; 1024. 7385320, 4820274; 1025. 7385410, 4820318; 1026. 7385598, 4819926; 1027. 7386380, 4819633; 1028. 7387023, 4819692; 1029. 7389749, 4818341; 1030. 7390837, 4818307; 1031. 7390872, 4818285; 1032. 7390911, 4818362; 1033. 7390905, 4818362; 1034. 7390902, 4818371; 1035. 7390899, 4818379; 1036. 7390900, 4818402; 1037. 7390917, 4818432; 1038. 7390942, 4818427; 1039. 7390937, 4818558; 1040. 7390916, 4818616; 1041. 7390842, 4818661; 1042. 7390794, 4818674; 1043. 7390766, 4818675; 1044. 7390739, 4818655; 1045. 7390730, 4818643; 1046. 7390650, 4818644; 1047. 7390667, 4818718; 1048. 7390739, 4818756; 1049. 7390770, 4818798; 1050. 7390752, 4818843; 1051. 7390728, 4818869; 1052. 7390728, 4818924; 1053. 7390784, 4818925; 1054. 7390827, 4818886; 1055. 7390841, 4818881; 1056. 7390853, 4818886; 1057. 7390886, 4818917; 1058. 7390907, 4818933; 1059. 7390931, 4818945; 1060. 7391015, 4818971; 1061. 7391052, 4818975; 1062. 7391078, 4818967; 1063. 7391089, 4818959; 1064. 7391089, 4818960; 1065. 7391082, 4818970; 1066. 7391069, 4818984; 1067. 7391029, 4819012; 1068. 7391018, 4819018; 1069. 7390999, 4819023; 1070. 7390985, 4819024; 1071. 7390941, 4819028; 1072. 7390903, 4819073; 1073. 7390937, 4819110; 1074. 7390952, 4819107; 1075. 7390974, 4819097; 1076. 7390983, 4819096; 1077. 7390989, 4819098; 1078. 7391031, 4819121; 1079. 7391103, 4819138; 1080. 7391157, 4819115; 1081. 7391183, 4819096; 1082. 7391200, 4819090; 1083. 7391219, 4819088; 1084. 7391273, 4819096; 1085. 7391283, 4819118; 1086. 7391268, 4819166; 1087. 7391315, 4819181; 1088. 7391682, 4819915; 1089. 7391968, 4820496; 1090. 7391967, 4820497; 1091. 7391950, 4820525; 1092. 7391941, 4820533; 1093. 7391909, 4820547; 1094. 7391899, 4820569; 1095. 7391904, 4820587; 1096. 7391924, 4820616; 1097. 7391955, 4820653; 1098. 7391976, 4820680; 1099. 7391982, 4820688; 1100. 7391989, 4820692; 1101. 7392005, 4820709; 1102. 7392019, 4820742; 1103. 7392049, 4820796; 1104. 7392066, 4820811; 1105. 7392053, 4820836; 1106. 7391970, 4820919; 1107. 7391988, 4820956; 1108. 7391932, 4821019; 1109. 7391895, 4821044; 1110. 7391907, 4821066; 1111. 7391959, 4821037; 1112. 7392014, 4821034; 1113. 7392086, 4821027; 1114. 7392081, 4821018; 1115. 7392073, 4821007; 1116. 7392065, 4820999; 1117. 7392058, 4820990; 1118. 7392077, 4820982; 1119. 7392198, 4820913; 1120. 7392252, 4820882; 1121. 7392271, 4820902; 1122. 7392346, 4820960; 1123. 7392359, 4820965; 1124. 7392431, 4821018; 1125. 7392473, 4821041; 1126. 7392494, 4821064; 1127. 7392515, 4821055; 1128. 7392521, 4821057; 1129. 7392525, 4821050; 1130. 7394086, 4821876; 1131. 7395591, 4822676; 1132. 7395592, 4822676; 1133. 7395592, 4822748; 1134. 7395542, 4822749; 1135. 7395503, 4822761; 1136. 7395497, 4822765; 1137. 7395480, 4822782; 1138. 7395470, 4822805; 1139. 7395477, 4822828; 1140. 7395504, 4822867; 1141. 7395510, 4822885; 1142. 7395522, 4822939; 1143. 7395562, 4822969; 1144. 7395606, 4822974; 1145. 7395612, 4822976; 1146. 7395617, 4822981; 1147. 7395624, 4823002; 1148. 7395637, 4823067; 1149. 7395653, 4823107; 1150. 7395670, 4823129; 1151. 7395677, 4823138; 1152. 7395679, 4823148; 1153. 7395676, 4823157; 1154. 7395631, 4823214; 1155. 7395599, 4823255; 1156. 7395572, 4823299; 1157. 7395548, 4823337; 1158. 7395541, 4823346; 1159. 7395530, 4823350; 1160. 7395503, 4823355; 1161. 7395473, 4823368; 1162. 7395459, 4823388; 1163. 7395453, 4823413; 1164. 7395448, 4823425; 1165. 7395443, 4823437; 1166. 7395432, 4823458; 1167. 7395423, 4823476; 1168. 7395415, 4823499; 1169. 7395412, 4823522; 1170. 7395410, 4823581; 1171. 7395374, 4823650; 1172. 7395299, 4823678; 1173. 7395290, 4823677; 1174. 7395207, 4823715; 1175. 7395226, 4823777; 1176. 7395292, 4823821; 1177. 7395351, 4823851; 1178. 7395390, 4823866; 1179. 7395412, 4823880; 1180. 7395423, 4823896; 1181. 7395446, 4823932; 1182. 7395467, 4823983; 1183. 7395481, 4824032; 1184. 7395492, 4824059; 1185. 7395506, 4824082; 1186. 7395514, 4824096; 1187. 7395514, 4824100; 1188. 7395512, 4824102; 1189. 7395459, 4824127; 1190. 7395433, 4824154; 1191. 7395431, 4824196; 1192. 7395425, 4824196; 1193. 7395412, 4824195; 1194. 7395373, 4824188; 1195. 7395375, 4824191; 1196. 7395399, 4824254; 1197. 7395361, 4824275; 1198. 7395388, 4824356; 1199. 7395409, 4824410; 1200. 7395424, 4824460; 1201. 7395413, 4824485; 1202. 7395418, 4824498; 1203. 7395440, 4824530; 1204. 7395484, 4824566; 1205. 7395540, 4824581; 1206. 7395567, 4824617; 1207. 7395576, 4824618; 1208. 7395716, 4824616; 1209. 7395737, 4824648; 1210. 7395577, 4823448; 1211. 7395648, 4823383; 1212. 7395678, 4823363; 1213. 7395680, 4823366; 1214. 7395689, 4823360; 1215. 7395706, 4823352; 1216. 7395723, 4823347; 1217. 7395824, 4823302; 1218. 7395851, 4823295; 1219. 7395897, 4823292; 1220. 7395926, 4823294; 1221. 7395935, 4823284; 1222. 7395984, 4823295; 1223. 7395927, 4823236; 1224. 7395869, 4823170; 1225. 7395835, 4823122; 1226. 7395819, 4823094; 1227. 7395805, 4823087; 1228. 7395792, 4823067; 1229. 7395763, 4823062; 1230. 7395743, 4823041; 1231. 7395733, 4823025; 1232. 7395726, 4823007; 1233. 7395710, 4823014; 1234. 7395698, 4823012; 1235. 7395669, 4823024; 1236. 7395676, 4823059; 1237. 7395686, 4823084; 1238. 7395702, 4823106; 1239. 7395711, 4823117; 1240. 7395719, 4823142; 1241. 7395708, 4823180; 1242. 7395663, 4823239; 1243. 7395632, 4823278; 1244. 7395606, 4823320; 1245. 7395583, 4823357; 1246. 7395560, 4823381; 1247. 7395524, 4823391; 1248. 7395502, 4823396; 1249. 7395501, 4823397; 1250. 7395498, 4823400; 1251. 7395525, 4823436; 1252. 7395541, 4823436; 1253. 7395555, 4823449; 1254. 7391093, 4819099; 1255. 7391134, 4819082; 1256. 7391149, 4819071; 1257. 7391187, 4819052; 1258. 7391238, 4819050; 1259. 7391251, 4819052; 1260. 7391173, 4818895; 1261. 7391168, 4818908; 1262. 7391159, 4818920; 1263. 7391146, 4818933; 1264. 7391143, 4818939; 1265. 7391140, 4818944; 1266. 7391124, 4818977; 1267. 7391111, 4818998; 1268. 7391094, 4819015; 1269. 7391050, 4819046; 1270. 7391034, 4819055; 1271. 7391007, 4819062; 1272. 7391016, 4819067; 1273. 7391050, 4819086; 1274. 7391053, 4818934; 1275. 7391075, 4818912; 1276. 7391098, 4818870; 1277. 7391123, 4818850; 1278. 7391152, 4818853; 1279. 7391075, 4818698; 1280. 7390979, 4818498; 1281. 7390977, 4818561; 1282. 7390942, 4818647; 1283. 7390852, 4818700; 1284. 7390803, 4818713; 1285. 7390751, 4818712; 1286. 7390708, 4818681; 1287. 7390698, 4818667; 1288. 7390681, 4818669; 1289. 7390686, 4818683; 1290. 7390759, 4818720; 1291. 7390809, 4818785; 1292. 7390793, 4818857; 1293. 7390757, 4818896; 1294. 7390789, 4818865; 1295. 7390840, 4818841; 1296. 7390891, 4818866; 1297. 7390914, 4818888; 1298. 7390931, 4818901; 1299. 7390945, 4818907; 1300. 7391026, 4818933; 1301. 7390943, 4818342; 1302. 7390981, 4818314; 1303. 7390997, 4818289; 1304. 7391071, 4818205; 1305. 7391086, 4818179; 1306. 7391111, 4818143; 1307. 7391155, 4818123; 1308. 7391188, 4818115; 1309. 7391247, 4818113; 1310. 7391294, 4818126; 1311. 7391327, 4818141; 1312. 7391338, 4818139; 1313. 7391341, 4818131; 1314. 7391338, 4818065; 1315. 7391354, 4818025; 1316. 7391383, 4818005; 1317. 7391425, 4817995; 1318. 7391437, 4817989; 1319. 7391445, 4817979; 1320. 7391465, 4817937; 1321. 7391503, 4817886; 1322. 7391543, 4817862; 1323. 7391568, 4817852; 1324. 7391584, 4817839; 1325. 7391592, 4817815; 1326. 7391589, 4817810; 1327. 7391583, 4817812; 1328. 7391564, 4817838; 1329. 7391546, 4817856; 1330. 7391507, 4817882; 1331. 7391444, 4817920; 1332. 7391406, 4817937; 1333. 7391379, 4817939; 1334. 7391330, 4817937; 1335. 7391304, 4817952; 1336. 7391259, 4817987; 1337. 7391220, 4818002; 1338. 7391174, 4817988; 1339. 7391156, 4817975; 1340. 7391042, 4818178; 1341. 7390904, 4818264; 1342. 7390940, 4818124; 1343. 7390956, 4818114; 1344. 7390967, 4817910; 1345. 7390930, 4817856; 1346. 7390972, 4817809; 1347. 7390972, 4817809; 1348. 7390976, 4817725; 1349. 7390939, 4817724; 1350. 7390929, 4817725; 1351. 7390913, 4817731; 1352. 7390865, 4817759; 1353. 7390812, 4817757; 1354. 7390790, 4817722; 1355. 7390787, 4817694; 1356. 7390782, 4817688; 1357. 7390775, 4817686; 1358. 7390751, 4817691; 1359. 7390717, 4817686; 1360. 7390694, 4817660; 1361. 7390690, 4817656; 1362. 7390681, 4817652; 1363. 7390640, 4817646; 1364. 7390770, 4817796; 1365. 7390824, 4817997; 1366. 7390929, 4818105; 1367. 7391069, 4817867; 1368. 7391080, 4817863; 1369. 7391097, 4817844; 1370. 7391113, 4817830; 1371. 7391127, 4817823; 1372. 7391189, 4817712; 1373. 7391176, 4817718; 1374. 7391161, 4817723; 1375. 7391140, 4817727; 1376. 7391134, 4817730; 1377. 7391129, 4817736; 1378. 7391107, 4817764; 1379. 7391074, 4817772; 1380. 7391076, 4817732; 1381. 7391086, 4817729; 1382. 7391091, 4817724; 1383. 7391109, 4817699; 1384. 7391132, 4817688; 1385. 7391153, 4817684; 1386. 7391178, 4817671; 1387. 7391188, 4817653; 1388. 7391192, 4817631; 1389. 7391210, 4817600; 1390. 7391247, 4817590; 1391. 7391163, 4816948; 1392. 7391101, 4817231.

1.2. Списак катастарских парцела у обухвату детаљне регулације Просторног плана

У обухвату детаљне регулације Просторног плана налазе се катастарске парцеле у целости, или у деловима. У случају неслагања података из списка парцела са приказом на листовима Реферална карта 5. „Карта детаљне регулације Просторног плана са елементима спровођења” (по листовима од 1. до 4), у размери 1:2500 валидан је картографски приказ.

У случају неслагања података из списка парцела (Табелa 7–9) са приказом на листовима Реферална карта 5. „Карта детаљне регулације Просторног плана са елементима спровођења” (по листовима од 1. до 4), у размери 1:2500 валидан је картографски приказ.

Табелa 7. Катастарске парцеле у обухвату детаљне регулације ‒ општина Нова Варош

Табелa 8. Катастарске парцеле у обухвату детаљне регулације ‒ општина Прибој

Табелa 9. Катастарске парцеле у обухвату детаљне регулације ‒ општина Пријепоље

2. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

2.1. Подела подручја детаљне регулације на карактеристичне просторне целине

У оквиру подручја детаљне регулације полазећи од функционалних и техничко-технолошких специфичности објеката издвајају се просторне целине у оквиру којих је планирана изградња надземних садржаја и целине подземних садржаја планираног система РХЕ „Бистрица”. Подручје детаљне регулације подељено је на просторне целине А, Б и В, са следећом планираном претежном наменом површина (Табела 10):

1) планирана целина А – Зоне претежно надземних објеката;

2) планирана целина Б – Зоне претежно подземних објеката;

3) планирана целина В – Коридор планиране деонице ДП IIА реда број 191.

Неки делови ових целина се преклапају, при чему је Просторним планом дефинисана примена урбанистичких правила за надземне објекте, док су за подземне објекте дефинисана правила грађења у складу са техничко-технолошким решењима објеката и њихове намене.

Планиране целине садрже следеће објекте:

А) Целина претежно надземних објеката:

1) део акваторије постојеће акумулација „Потпећ” са зоном заштите акваторије (А1);

2) надземни објекти прикључног разводног постројења са приступним путем; надземним цевоводима и водостанском затварачницом, доња улазно-излазна грађевина „Потпећ”, подземни објекат машинске зграде, подземни цевоводи, доњи водостани, доњи доводно-одводни тунели и приступни тунели-галерије до машинске зграде-зона, (А2);

3) акумулација „Клак” са припадајућим водним земљиштем и простором за формирање ободне саобраћајнице (А3);

4) брана „Клак” са прибранским објектима (А4);

5) коридори надземних далековода ДВ 400 kV у функцији повезивања РХЕ Бистрица и измештања ДВ 220 kV (А5).

Б) Целина претежно подземних објеката:

1) горњи (надземни) водостан и горњи подземни доводно-одводни тунел 1 и 2, затварачница „Клак” са горњом улазно-излазном грађевином (Б1);

2) подземни сифон, испуст на сифону и регулација Рутошке реке Б2.

В) Коридор планиране деонице ДП IIА реда број 191.

Поред наведених просторних целина (А, Б и В) са одређеним урбанистичким правилима за изградњу објеката у функцији РХЕ „Бистрица”, детаљном регулационом разрадом Просторног плана су дефинисана оквирна урбанистичка решења за изградњу саобраћајних површина привременог и трајног карактера и то:

а) трајно решење ‒ приступни пут за доњу улазно-излазну грађевину „Потпећ”,

б) привремена траса – измештање дела ДП IIA реда бр. 194 Кокин брод-Прибојска Бања због изградње сифона.

Такође, овим Просторним планом су дефинисани плански коридори (СП ‒ саобраћајне површине) који повезују делове система РХЕ „Бистрица” са постојећим ДП IIA реда бр. 191. и 194:

1) приступни пут СП1повезује акумулацију „Потпећ” и испуст на сифону (као и успутне објекте: разводно постројење, машинску зграду, командно-управну зграду, водостанску затварачницу и горњи водостан);

2) приступни пут СП2 повезује брану и акумулацију „Клак”.

Табела 10. Подела на карактеристичне зоне и јавне парцеле, са планираном наменом површина

2.2. Списак парцела за потпуну експропријацију и успостављање права службености

У зони грађења потребно је формирати грађевинске парцеле које се састоје од обухваћених катастарских парцела (списак парцела и опис обухвата по координатама, Табеле 10–19.). За потребе изградње надземних објеката планираног система РХЕ „Бистрица” и пратеће инфраструктуре, а на основу одредби овог Просторног плана и техничке документације грађевинске парцеле ће се формирати кроз фазну израду пројеката парцелација и/или препарцелације. За формирање грађевинских парцела овим Просторним планом се не утврђују посебни услови у смислу облика, минималне површине и сл., већ се парцеле прилагођавају техничко-технолошким специфичностима објеката, условима на терену и др.

Табела 11. Парцеле (у целини или делови) у обухвату детаљне регулације: Део акваторије постојеће акумулација „Потпећ” са зоном заштите акваторије (А1)

Табела 12. Парцеле (у целини или делови) у обухвату детаљне регулације ‒ Надземни објекти прикључног разводног постројења са приступним путем, надземним цевоводима и водостанском затварачницом, доња улазно-излазна грађевина „Потпећ”, подземни објекат машинске зграде , подземни цевоводи, доњи водостани, доњи доводно-одводни тунели и приступни тунели-галерије до машинске зграде (А2).*

* за подземне делове објеката не спроводи се експропријација надземног дела парцела.

Табела 13. Парцеле (у целини или делови) у обухвату детаљне регулације ‒ Aкумулацијa „Клак” са захватом ГЕП (А3)

Табела 14. Парцеле (у целини или делови) у обухвату детаљне регулације ‒ Брана „Клак” са прибранским објектима (А4)

Табела 15. Парцеле (у целини или делови) у обухвату детаљне регулације ‒ Коридор надземних далековода у функцији повезивања РХЕ Бистрица и измештања ДВ 220 kV (А5)

* за парцеле у обухвату ове детаљне разраде успоставља се право службености без потпуно експропријације.

Табела 16. Парцеле (у целини или делови) у обухвату детаљне регулације ‒ Горњи (надземни) водостан и горњи подземни доводно-одводни тунел 1 и 2, затварачница „Клак” са горњом улазно-излазном грађевином (Б1).

* за подземне делове објеката не спроводи се експропријација надземног дела парцела.

Табела 17. Парцеле (у целини или делови) у обухвату детаљне регулације ‒ Подземни сифон, испуст на сифону и регулација Рутошке реке (Б2).

* за подземне делове објеката не спроводи се експропријација надземног дела парцела.

Табела 18. Парцеле (у целини или делови) у обухвату детаљне регулације ‒ Коридор планиране деонице ДП IIА реда број 191 (В)

Табела 19. Парцеле (у целини или делови) у обухвату детаљне регулације ‒ Приступни пут СП1.

Табела 20. Парцеле (у целини или делови) у обухвату детаљне регулације ‒ Приступни пут СП2.

2.3. Правила уређења површина у обухвату детаљне регулације

Правила уређења и организације земљишта у обухвату детаљне регулације одређена су на следећи начин:

1) издвајање површина јавне намене спроводи се искључиво за потребе формирања грађевинских парцела објеката система РХЕ „Бистрица” (зоне надземних објеката) и изградњу трајних приступних путева и коридора ДП IIА реда број 191;

2) за потребе изградње прикључних електроенергетских и телекомуникационих водова у функцији објеката система РХЕ „Бистрица”, а који се граде изван регулације постојећих и планираних приступних путева и других јавних површина, установљава се плански основ за непотпуну експропријацију;

3) распоред опреме унутар грађевинске парцеле, улазно-излазне грађевине, машинске зграде, бране, приступног тунела и приступног пута, ће бити дефинисан техничком документацијом, у складу са важећим прописима;

4) у коридору цевовода (подземног и надземног) се обезбеђује право службености пролаза за потребе извођења земљаних радова, постављање основне и пратеће инсталације цевовода, изградња објеката, надзор и одржавање;

5) у појасу заштите цевовода се успоставља и трајна обавеза прибављања услова/сагласности од стране предузећа надлежног за газдовање цевоводом код планирања, пројектовања и извођења других грађевинских радова или пренамене површина.

Појаси и зоне заштите у оквиру система РХЕ „Бистрица” и режими коришћења и уређења, за надземне, полу-укопане и подземне објекте дефинисани су у складу са принципијелним одредницама техничког решења, односно диспозиције садржаја.

2.4. Правила за установљавање права службености и издвајање површина јавне намене

За део објеката у оквиру система РХЕ „Бистрица” није потребна промена намене и власништва над обухваћеним непокретностима, већ се спроводи непотпуна експропријација, односно утврђивање трајне службености прелаза и заузећа у корист инвеститора – ЕПС Београд.

Потпуном експропријацијом обухваћен је простор за: прикључно разводно постројење, надземне цевоводе, водостанску затварачницу, горњи водостан, доњу захватну грађевину Потпећ, зону стабилизације клизишта код сифона, сифон, испуст на сифону, регулацију Рутошке реке, горњу улазно-излазну грађевину „Клак”, затварачницу „Клак”. планирану деоницу ДП IIА реда број 191 и приступних путева за прикључно разводно постројење, сифон, брану и акумулацију „Клак”.

Непотпуном експропријацијом се обухватају непокретности на којима се подземно поставља тунелски цевовод, шахтови, надземни и подземни телекомуникациони и електроенергетски водови који су у функцији система РХЕ „Бистрица”.

Предмет непотпуне експропријације могу бити и непокретности на којима је потребно привремено или трајно изместити објекте и другу надземну и подземну инфраструктуру у току изградње или обезбеђења функционалне сигурности система РХЕ „Бистрица”.

Према члану 69. Закона о планирању и изградњи, постављање/изградња подземних и надземних линијских инфраструктурних објеката/водова није условљена формирањем посебне грађевинске парцеле. Површина за постављање доводно-одводног тунела, оптичких каблова и електроенергетских надземних и подземних водова се обезбеђују без измене постојеће намене површина и власништва. Попис катастарских парцела на којима је могуће установљавање права службености утврђује се овим Просторним планом.

2.5. Општа правила регулације објеката у систему РХЕ „Бистрица”

Зона изградње

Планирана зона градње обухвата простор у коме је могуће поставити објекте: надземни објекти прикључног разводног постројења са приступним путем и надземним делом цевовода, водостан, затварачница „Клак” са улазно-излазном грађевином, „суви” део бране „Клак”, надземни далеководи у функцији повезивања РХЕ Бистрица, и коридор планиране деонице ДП IIА реда број 191. Планирана зона градње, осим што представља обухват детаљне регулационе разраде плана, поклапа се са регулационом линијом и грађевинском линијом. Није обавезно постављање надземних објеката на линију зоне градње, али се она не сме прећи ниједним надземним или подземним делом објекта. За зону изградње, на нивоу припадајућих парцела, не дефинишу се урбанистички параметри као што су максимални индекс изграђености и заузетости, максимална висина и спратност објекта и максимална бруто развијена грађевинска површина, већ су постигнути параметри искључиво у зависности од функционалног и техничко-технолошког решења објеката.

Земљиште ван зоне изградње

Ван зоне грађења се налазе површине у оквиру којих су планирани садржаји на постојећем и планираном водном земљишту, а у чијим границама су: део акваторије постојеће акумулације „Потпећ”, планирани „мокри” део брана и акумулација „Клак”, цевовод, прелив са брзотоком и умирујућим базеном, улазно-излазна грађевина и затварачница „Клак”, горњи диференцијални водостан са затварачницама, регулација Рутошке реке, улазно-излазна грађевина Потпећ и део акваторије постојеће акумулација „Потпећ” са зоном заштите.

Око свих водотока и других акваторија успоставља се режим тзв. водног земљишта. Водно земљиште се овим Просторним планом успоставља око дела акваторије постојеће акумулације „Потпећ” и планиране акумулација „Клак” са браном. Водно земљиште представља површину од 10 m око акваторија постојеће акумулације „Потпећ” и планиране акумулације „Клак” при котама круне бране (ККБ).

На водном земљишту није дозвољена градња других објеката осим у функцији водопривреде и енергетике, али се може без посебних ограничења користити за пољопривредну производњу, плантажне засаде (шуме, воћњаци, виногради), спортске и рекреационе активности. Постојећи објекти могу се задржати уколико не ремете функције водопривреде и енергетике.

2.6. Приступни путеви СП-1 и СП-2

Приступни путеви СП-1 и СП-2 су дефинисани осовином и планским коридором у ширини од 40 m, по 20 m обострано од осовине. У оквиру овог коридора је потребно сместити коловоз и све елементе пута у складу са потребама саобраћаја који се на њима одвија. Детаљна регулација ових саобраћајница ће бити дефинисана кроз израду урбанистичког пројекта. Приликом израде урбанистичког пројекта узети у обзир актуелно стање на терену и избором траса минимизовати утицај на постојеће објекте домаћинства, локално извориште воде са водоводом, као и локалну електроенергетску и телекомуникациону инфраструктуру.

2.7. Појаси заштите и режими коришћења и уређења у коридору Државног пута

Просторним планом се утврђује коридор нове деонице Државног пута IIA реда број 191 просечне ширине од 50 до 120 m. У коридору Државног пута налазе се следећи појаси заштите, и то:

1) појас пута (путно земљиште) ‒ чини земљиште потребно за изградњу свих објеката Државног пута. Појас пута утврђује се као земљиште јавне намене и има ширину од 40 m до 90 m, у зависности од конфигурације терена и услова за изградњу објеката пута. Граница појаса пута јесте уједно и регулациона линија;

2) заштитни појас ‒ чини земљиште за које се одређује строго контролисани режим коришћења (обострано) у циљу заштите функције Државног пута. Заштитни појас се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 10 m од границе појаса пута. У зони раскрсница заштитни појас се шири и обухвата земљиште које уоквирују приступне и уливно-изливне саобраћајнице. На деловима трасе где се поред пута налазе постојеће парцеле пута, железничког или водног земљишта, заштитни појас се сужава или укида;

3) појас контролисане изградње ‒ чини земљиште у режиму контролисане градње и заштите животне средине (обострано). Појас контролисане изградње се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 10 m од границе заштитног појаса.

У појасу пута и заштитном појасу успоставља се трајна обавеза прибављања услова/сагласности од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање државним путем код планирања, пројектовања и извођења других грађевинских и земљаних радова.

Успоставља се следећи режим коришћења и уређења простора у коридору нове деонице Државног пута, и то за:

1) појас пута ‒ успоставља се режим забране изградње свих објеката који нису у функцији изградње трасе и објеката пута;

2) заштитни појас ‒ успоставља се режим строго контролисаног коришћења простора, којим се:

(1) дозвољава се изградња, односно постављање водовода, канализације и других објеката техничке инфраструктуре по претходно прибављеним условима и сагласности од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање путем,

(2) не дозвољава се изградња нових објеката, изузев објеката коју су у функцији пута, а простор се може користити као шумско и пољопривредно земљиште,

(3) на грађевинском, шумском и пољопривредном земљишту дозвољава се реконструкција и санација постојећих објеката, без могућности промене габарита и волумена, уколико не угрожавају функцију пута и уколико техничким решењима може да се обезбедити адекватна заштита од негативних утицаја пута (од буке, вибрација и аерозагађења), а по претходно прибављеним условима од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање путем;

3) појас контролисане изградње ‒ успоставља се режим контролисаног коришћења простора, којим се:

(1) дозвољава развој постојећих и нових активности које нису у колизији са функционалним и техничким захтевима постојећих и планираних саобраћајних и техничких инфраструктурних система од националног и регионалног значаја.

3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

3.1. Правила изградње објеката и инфраструктуре који представљају саставни део система РХЕ „Бистрица”

Брана „Клак”

Брана „Клак” (зона А4) је последња у низу увачких брана. Њеном изградњом ће се омогућити формирање горње акумулације система РХЕ „Бистрица”. Удаљена је око 7,0 km низводно од бране „Радоиња” (мерено по току реке Увац). Укупна запремина акумулације „Клак” при КНУ износи 108 милиона m3, од чега је корисна запремина 70 милиона m3, а запремина мртвог простора 38 милиона m3.

Преградни профил бране „Клак” се налази у зони сужене речне долине, на локацији повољних геолошких услова фундирања објеката и повољних морфолошких карактеристика узводне речене долине са аспекта формирања акумулационог простора. Брана „Клак” је од каменог набачаја са централним глиненим језгром, а основни подаци о брани су дати у наставку:

1) кота максималног успора ‒ КМУ = 813,00 mнм;

2) кота круне бране ККБ = 814,00 mнм;

3) кота нормалног успора ‒ КНУ = 810,00 mнм;

4) кота минималног радног нивоа ‒ КминРН = 780,00 mнм;

5) грађевинска висина бране ‒ око 90,00 m;

6) дужина бране у круни ‒ око 230,00 m;

7) ширина круне бране ‒ 10,00 m.

Круном бране предвиђен је асфалтни пут са ширином коловоза од око 6 m и са две пешачке стазе ширине око 1 m. Приступна саобраћајница брани је уједно и приступни пут који ће се користити приликом изградње самог објекта.

За безбедну евакуацију воде током изградње и експлоатације објеката система РХЕ Бистрица, предвиђени су и прибрански објекти:

1) опточна галерија ‒ током изградње бране Клак;

2) прелив са степенастим брзотоком и умирујућим базеном током експлоатације система РХЕ „Бистрица”.

Око акумулације „Клак” предвиђена је сервисна саобраћајница која ће се формирати у складу са могућностима терена.

Прелив са брзотоком и умирујућим базеном

За евакуацију великих вода у току експлоатације РХЕ „Бистрица” на профилу Клак предвиђен је прелив са степенастим брзотоком и умирујућим базеном у десном боку бране. Усвојена дужина преливне ивице износи око 210 m при којој је омогућено захватање десетохиљадугодишње велике воде. Висина преливног млаза при појави меродавне велике воде износи 3 m. Конструкција прелива ће се састојати од четири каде са укупном ширином од око 46 m и укупном дужином од око 21 m. Ради лакшег захватања воде из акумулације Клак предвиђена је израда платоа (приступног канала) у кривини, узводно од прелива, на коти 802 mнм којим ће се вода усмерити ка преливу.

Низводно од прелива је лоциран степенасти брзоток, који је усечен у стенску масу десног бока. Конструкција степенастог брзотока се састоји од 10 степеника висине 0,5 m и дужине 1,0 m којима се омогућава постепени прелаз воде са глатког прелива на степенасти брзоток са степеницима висине 1 m и дужине 2 m којима се вода преводи од прелива до умирујућег базена. Брзоток је призматичан, правоугаоног попречног пресека, ширине око 46 m и подужног нагиба 1:2.

Брзоток се завршава на коти 723 mнм одакле почиње умирујући базен исте ширине као брзоток и укупне дужине око 28 m. Предвиђено је да након умирења воде у умирујућем базену, вишак воде буде упуштен у низводно корито.

Опточни тунел

Евакуација воде у периоду изградње бране „Клак” предвиђена је кроз опточни тунел светлог отвора пречника 4,7 m, којим је предвиђено безбедно пропуштање велике воде повратног периода од 20 година. Опточни тунел је лоциран у десном боку преградног места са изразито падинском трасом.

Улазна грађевина опточног тунела фундирана је на стени. Кота прага улаза је на коти 729,0 mнм. Улазни пресек је хидраулички обликован како би се смањили хидраулички губици на улазу у опточни тунел. Предвиђене су и нише за дамбалкене којима ће се затворити улаз при изради бетонског чепа. После изградње бране предвиђено је блиндирање тунела бетонским чепом у оси инјекционе завесе око кога ће се извести инјекциона розета.

Да би се омогућило течење под притиском предвиђена је изградња узводне предбране са круном на коти 755,0 mнм, која ће у коначној фази ући у састав главне бране.

Горња улазно-излазна грађевина и затварачница „Клак” (зона Б1)

Захватање и испуштање воде у акумулацији „Клак” за потребе РХЕ „Бистрица” ће се вршити кроз улазно-излазну грађевину „Клак” у горњој акумулацији, која је лоцирана на око 2 km узводно (по речном току) од преградног профила бране.

Горња улазно-излазна грађевина „Клак” се састоји од прилазне деонице, улазно-излазне грађевине (облика лепезе у основи) и портала доводног тунела. Планирано је да прилазна деоница и лепезасти део улазно-излазне грађевине буду на платоу на коти 763,0 mнм. Улазни пресек биће хидраулички обликован и опремљен решетком за спречавање уласка лебдећих предмета у доводно-одводне тунеле и транспорт између две акумулације, као и ремонтним затварачима у случају ремонта одређених елемената на доводу.

На споју захватне грађевине и тунела светлог отвора 8 m предвиђен је прелазни елемент довода дужине 10 m.

Затварачница „Клак” је шахтног типа и опремљена је са два табласта затварача (помоћним и главним) како би се омогућило вршење ревизије и евентуалних хаваријских интервенција на доводу током експлоатације. Лоцирана је на удаљености од око 150 m од улаза захватне грађевине „Клак”.

Цевовод за обезбеђење гарантованог еколошког протока (А3)

У циљу остваривања истих услова са аспекта обезбеђења количина и квалитета воде низводно од бране „Клак” и након њене изградње, предвиђено је да се потребне количине воде за гарантовани еколошки проток захвате из узводне акумулације „Радоиња”.

У будућој акумулацији „Клак” ће током експлоатације реверзибилног постројења РХЕ „Бистрица”, доћи до мешања воде из реке Увац, са водом из реке Лим, која је нижег квалитета. Захватање воде из узводне акумулације „Радоиња” и испуштање низводно од будуће бране Клак, ће имати позитивне ефекте на очување квалитета животне средине у долини реке Увац.

Цевовод за обезбеђење гарантованог еколошког протока биће положен и анкерисан по дну акумулације „Клак”.

На основу криве трајања средњих месечних дотока вода са међуслива између брана на Увцу усвојена је вредност меродавног гарантованог еколошког протока са учесталошћу од 50%, која износи 0,33 m3/s. Цевовод за транспорт воде биће дугачак око 7 km , са номиналним пречником DN 560 mm.

Горњи доводно-одводни тунел (зона Б1)

Довод–одвод воде између горње акумулације Клак и горњег водостана се састоји од две деонице тунела укупне дужине 6,3 km. Између две тунелске деонице је предвиђен челични сифонски цевовод преко долине Рутошке реке, дужине 860 m. Обе деонице горњих тунела су кружног попречног пресека, пречника светлог отвора 8 m са облогом од армираног бетона.

Прва деоница тунела од акумулације Клак до сифона је дужине 3,7 km и пречника светлог отвора 8 m, осим у излазној зони дужине 30 m где је пречник светлог отвора прилагођен пречнику сифона и износи 6,6 m.

Друга деоница тунела од сифона до водостанске затварачнице има исти пречник светлог отвора (8 m) на скоро целој дужини са изузетком деонице непосредно након сифона и деонице између горњег водостана и водостанске затварачнице. Почетни део друге деонице тунела је прилагођен пречнику челичног сифона, па је на овом делу предвиђен тунел са челичном облогом пречника 6,6 m. На делу тунела између горњег водостана и водостанске затварачнице, на дужини од око 200 m предвиђен је тунел са челичном облогом пречника 7,4 m.

На око 270 m низводно од улазног портала друге деонице тунела предвиђено је постављање аерационе цеви пречника 400 mm како би се омогућило пражњење цевовода сифона. Аерациона цев ће се простирати од горње калоте доводно-одводног тунела до површине терена. Простор од приближно 10 m2 на површини терена око аерационе цеви биће ограђен и обезбеђан како би се елиминисале могућности да се аерациона цев уништи (запти или затрпа) тако да не може да испуњава своју улогу.

Сифон (зона Б2)

Довод воде за РХЕ „Бистрицу” на потезу преко долине Рутошке реке је предвиђен као подземни челични цевовод са бетонском облогом сифонског типа, пречника 6,60 m и дужине око 700 m. Правац трасе цевовода диктиран је правцима деоница тунела које спаја и геоморфолошким карактеристикама терена. За уградњу сифонског цевовода са бетонском подлогом предвиђен је рововски ископ који ће се након уградње сифона вратити у претходно стање.

Сифонски цевовод прати конфигурацију терена и сходно томе има седам прелома трасе, а последично и седам анкер блокова. Блокови су предвиђени да приме силе у преломним тачкама. Облик и димензије блокова су диктирани конструктивним условима.

Пошто се траса сифонског цевовода укршта са трасом државног пут IIА реда број 194, Кокин Брод – Рутоши ‒ Прибојска Бања, на месту укрштања предвиђено је прилагођавање путне инфраструктуре будућем сифону. Како би се омогућило непрекидно одвијање друмског саобраћаја за све време извођења радова предвиђена је привремена девијација државног пута.

Планирани гасовод РГ 08-20 Златибор–Пријепоље са одвојцима за Прибој РГ 08-21 и Нову Варош РГ 08-22 и разводни гасовод РГ 09-04/3 ГРЧ Глоговик‒Сјеница укрштају се са планираним сифоном што је детаљније дато у делу „3.9. Правила за међусобно усаглашавање објеката система РХЕ „Бистрица” и планиране гасоводне инфраструктуре”.

На терену су приметни ожиљци који указују на потенцијално клизиште које је на локацији сифона тренутно умирено. Услед недовољне истражености на овој локацији су предвиђени додатни геотехнички истражни радови. Горњи слој је нестабилна глиновита дробина (елувијално-делувијални материјал), а испод тог слоја је алтерисани дијабаз. Ниво подземне воде је лоциран на контакту између ове две средине и утиче на процес клизања падине.

С обзиром на геотехничке услове, фундирање цевовода је потребно урадити у стенској маси дијабаза. За монтажу и постављање цевовода предвиђене су берме ширине 10 m, условљене механизацијом за извођење радова. Геотехнички параметри глиновите дробине су веома лоши и није могуће радити стрме ископе.

Испуст на сифону и регулација Рутошке реке (Б2)

На десној обали Рутошке реке предвиђено је постављање испуста на сифону који ће имати улогу темељног испуста акумулације „Клак”, чија ће основна функција бити да омогући пражњење мртве запремине између кота 780,0 mнм и 763,00 mнм. Вишак воде ће потом природним путем кроз Кратовску долину бити спроведен до акумулације Поптећ. Капацитет испуста је око 30 m3/s при коти 780,00 mнм.

За случај редовног одржавања и ремонта затварача испуста, предвиђен је приступни пут до испуста на сифону. У циљу безбедног одвођења воде које се испушта кроз испуст на сифону у Рутошку реку, предвиђена је регулације корита у зони узводно и низводно од испуста, на дужини од око 450 m.

Горњи водостан (Б1)

Локација горњег водостана је условљена диспозицојом горњих доводно-одводних тунела и цевовода са једне стране и геолошком грађом и конфигурацијом терена са друге. Главна функција водостана се огледа у смањењу осцилација притиска воде приликом појаве хидрауличког удара, као и побољшање регулационих карактеристика турбине приликом промене оптерећења. За горњи водостан предвиђен је диференцијални водостан са нецентричним окном у односу на комору и асиметричним пригушивањем у односу на окно. Он се састоји од коморе (спољашњег цилиндра) светлог отвора 25,0 m, окна (унутрашњег цилиндра) светлог отвора 6,5 m и дна водостана са асиметричним пригушивачем. Кота горње ивице коморе биће на 840,0 mнм, док ће кота доње ивице бити на 745,0 mнм. Укупна висина коморе износи 95,0 m. По круни водостанске коморе предвиђена је заштитна метална ограда и метална платформа за приступ водостану, док је приступ на челичну платформу предвиђен пењалицама са платоа око водостана на коти 831,0 mнм. Силазак у водостан биће омогућен помоћу пењалица са леђобраном, постављених по облози коморе све до дна.

Приступ на плато горњег диференцијалног водостана је предвиђен путем који се одваја од приступног пута акумулација „Потпећ” ‒ испуст на сифону.

Водостанска затварачница (А2)

На месту где доводни тунел избија на површину терена, предвиђена је водостанска затварачница унутар које је постављена рачва, којом се доводни тунел са челичном облогом пречника 7,4 m раздваја на два паралелна цевовода пречника 5,25 m. Сваки крак цевовода је опремљен са по једним лептирастим затварачем, који има и ремонтну и хаваријску улогу. За опслуживање затварача у водостанској затварачници предвиђени су монтажни простор и један мостни кран. Приступ до водостанске затварачнице је предвиђен помоћу одвојка са приступног пута акумулација „Потпећ” ‒ испуст на сифону.

Сифонски тунели од доњих водостана до акумулације Потпећ (А2)

На потезу између доњих водостана и улазно-излазне грађевине Потпећ, предвиђена је тунелска деоница довода, која се састоји од два паралелна тунела, пречника светлог отвора 7 m и дужине око 550 m.

На месту прелома траса сифонских тунела у хоризонталној равни, предвиђене су кривине пречника 200 m и скретног угла 37°. Оса тунела на месту споја са доњим водостаном је на коти 413,5 mнм, док је на месту улазно-излазне грађевине „Потпећ” на коти 423 mнм.

Непосредно узводно од споја сифонског тунела са улазно-излазном грађевином Потпећ, предвиђена је прелазна деоница, дужине 12 m, на којој се са кружног попречног пресека пречника 7 m прелази на правоугаони пресек 6 х 7 m.

Улазно-излазна грађевина Потпећ (А2)

Улазно-излазна грађевина „Потпећ” је намењена за захватање, односно испуштање воде у доњу акумулацију „Потпећ” при раду РХЕ „Бистрица”. Налази се на десној обали истоимене акумулације. Састоји се од две спојене грађевине, у којима се сифонски тунели на међуосном растојању од 40 m спајају са акумулацијом Потпећ. Сваки од улаза у сифонски тунел је опремљен табластим затварачима са серво погоном, ремонтним гредним затварачима, фином решетком са чистилицом, аерационом цеви и осталом пратећом електро и машинском опремом. Предвиђено је да сву опрему опслужује један портални кран носивости 50 t.

Приступ до улазно-излазне грађевине Потпећ је омогућен преко одвајања са ДП 191 Бистрица‒Прибој.

Машинска зграда (зона А2)

Машинска зграда РХЕ „Бистрица” је подземног типа и налази се на коти око 384 mнв (кота пода машинске зграде). Она представља јединствену целину димензија у оснoви око 100,0 х 30,0 m, која је смештена дубоко у стенском масиву.

Положај зграде је одређен у складу са хидрауличким решењем система РХЕ „Бистрица”, а у односу на топографију терена.

Монтажни простор је такође део јединствене целине машинске граде, па је између радног и монтажног простора омогућено кретање мостног крана. Монтажни простор је приступним тунелом спојен са вертикалном галеријом за шинске везе и аерацију доњег водостана.

Мостни кран машинске зграде се користи за опслуживање агрегата и генератора, њихових система и елемената, али и предтурбинских и дифузорских затварача са свим њиховим елементима.

Приступ до монтажног простора машинске зграде за потребе допремања и одржавања опреме је предвиђен помоћу приступног тунела.

Посебна правила грађења за машинску зграду су:

1) машинска зграда не може да има никакву другу намену;

2) машинска зграда мора бити повезана на електромрежу према условима надлежне електропривредне организације;

3) забрањује се свако испуштање отпадних и фекалних вода без третмана у водоток Лим;

4) квалитет воде по испуштању из машинске зграде мора бити истог квалитета као и у реципијенту;

5) прописује се обавеза редовне, а и према потреби, контроле квалитета вода низводно од испуста, а посебно у периодима малих вода;

6) уколико се констатује да је квалитет вода низводно од испуста лошијег квалитета услед загађења у машинској згради, ХЕ мора престати са радом док се извор загађења не елиминише у потпуности;

7) машинска зграда мора бити адекватно обезбеђена од електростатичког пражњења и обезбеђена од уласка неовлашћених лица;

8) објекат машинске зграде мора бити тако изграђен да се елиминише могућност угрожавања објекта, машинске и друге опреме у њему.

Решење напајања сопствене потрошње планирано је сагласно стандардним критеријумима за сличне објекте. Напајање сопствене потрошње оствариће се на следећи начин:

1) основно напајање са генераторског напона, односно отцепа сваког генератора, преко трансформатора сопствене потрошње 20 ± 2 x 2,5%/6,3 kV, 2,5 MVA;

2) резервно напајање из разводног постројења 35 kV у електрани, а које се напаја из локалне мреже 35 kV „Лимских ХЕ” и из дистрибутивне мреже 35 kV, односно из РП 35 kV у ХЕ „Потпећ”, преко трансформатора сопствене потрошње 35/6,3 kV, 2,5 MVA;

3) сигурносно напајање приоритетних потрошача у електрани из дизел агрегата, излазног напона 6,3 kV, снаге 1000 kVA.

Из разводног постројења 6,3 kV се трансформаторима 6 ± 5 x 1,25%/0,4 kV, одговарајућих снага напаја главни развод напона 0,4 kV.

Правила изградње надземног и подземног дела цевовода за довод воде

Довод воде од водостанске затварачнице до машинске зграде предвиђен је челичним цевоводима. Прву деоницу цевовода чини надземни део цевовода који се састоји од две паралелне цеви пречника 5,25 m и дужине 640 m, постављене на међусобном осовинском растојању од 9,0 m. Цеви прате конфигурацију терена, а на местима прелома трасе су предвиђени анкер блокови.

Са спољне стране цевовода је предвиђен појас ширине 10 m за манипулацију опремом приликом монтаже и одржавања цевовода (тзв. експлоатациони део коридора), па је укупна ширина платоа за смештај надземних цевовода око 33 m.

Другу деоницу цевовода чини подземни део, који се састоји од вертикалне и хоризонталне деонице. Вертикална деоница се састоји од две паралелне цеви пречника 4,4 m, које се завршавају на коти 390,5 mнв, и помоћу вертикалних кривина под углом од 90°, цеви постављају у хоризонталан положај. Хоризонтална деоница садржи рачве у којима се сваки од цевовода пречника Ø 4,40 m прелази на два цевовода, пречника Ø 2,15 m, па на последњој деоници подземног цевовода постоји 4 паралелна цевовода, којима се вода допрема до 4 агрегата. Сваки од ових цевовода је опремљен кугластим предтурбинским затварачем.

3.2. Oпис и решење планираног прикључног разводног постројења 400 kV РХЕ „Бистрица” (А2)

Планирано прикључно разводно постројење је класично разводно постројење, ваздухом изоловано за спољашњу монтажу са двоструким системом главних сабирница састављено од 12 поља ширине 24 m са фазним растојањем проводника од 6 m.

У разводном постројењу 400 kV ће се поред одговарајуће инфраструктуре транспортних стаза, налазити погонска зграда, са одговарајућим бројем релејних кућица, портирница и сви подсистеми за нормалан рад објекта.

Опрема у разводном постројењу 400 kV мора одговарати техничким захтевима наведеним у Правилима о раду преносног система ЕМС и Интерном Стандарду 11 „ЕПС” а.д. Београд. У оквиру разводног постројења планирана је командна зграда у којој ће бити смештена опрема сопствене потрошње, управљања и заштита разводног постројења. Постројење ће бити изграђено у складу са условима Оператора преносног система.

Планирано прикључно разводно постројење 400 kV РХЕ „Бистрица” представља ограђен простор у којем су планиране следеће целине: четири трансформаторска поља – за прикључак блок трансформатора, четири далеководна поља, једно спојно поље, једно мерно поље у простору сабирница и три резервна поља (два неопремљена далеководна поља и једно неопремљено за компензацију реактивне снаге у оквиру система сабирница) и командно-погонска зграда са пратећим објектима.

Због безебедоносних разлога, командно погонску зграду и све остале пратеће објекте, одвојити ниском унутрашњом оградом од зоне трансформације и прикључног разводног постројења 400 kV.

Око и до свих објеката предвидети одговарајуће транспортне, сервисне и приступне стазе, као и паркинг са потребним бројем паркинг места за возила уз командну зграду.

Ширине стаза и радијуси кривина условљени су кретањем ватрогасних возила у двосмерном, односно једносмерном режиму саобраћаја, а према Правилнику о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређене платое за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара („Службени лист СРЈ”, број 8/95). Приликом одређивања радијуса кривина вођено је рачуна да вучни воз за довоз трансформатора може несметано да се креће стазама.

Грађевинска парцела постројења се ограђује транспарентном оградом висине до 2,5 m. Уземљење ограде је обавезно. Улаз у постројење се обезбеђује колском и пешачком капијом, која се отварају ка парцели.

Коначан распоред објеката и њихово техничко технолошко решење као и потребна инфраструктура прикључног разводног постројења утврђују се израдом техничке документације.

3.3. Oпис система планирана два двосистемска 400 kV далековода прикључног разводног постројења 400 kV „Бистрица” и планираног двосистемског далековода 400 kV између ТС „Бајина Башта” и ТС „Пљевља”

Расецање планираног двосистемског далековода 400 kV између ТС „Бајина Башта” и ТС „Пљевља” из правца Бајине Баште, планиран је у зони стуба бр. 143 постојећег ДВ 220 kV бр. 206/1 чвор ТС „Бајина Башта” – ТС „Пљевља”, односно новог УС39а, предвиђеним пројектом двосистемског далековода 400 kV између ТС „Бајина Башта” и ТС „Пљевља”. Угаоне тачке коридора обележене словом „Б” у идејном решењу односе се на правац ТС „Бајина Башта”, а словом „П” на правац ТС „Пљевља”. Коридор се затим усмерава ка истоку односно ка УТ1Б где се укршта постојећи вод 110 kV бр. 1117 ХЕ „Потпећ” ‒ ТС „Пљевља”. Укрштање овог вода планирати, око средине распона ради избора најповољнијег места укрштања. Овако дефинисани правци су прихватљивији због једноставнијег укрштања 110 kV вода и лакшег савладавања великих растојања између угаоних тачака.

Расецање вода за правац ТС „Пљевља” планиран је на УС39б, на повољном месту у распону стубова 146–147 постојећег ДВ 220 kV бр. 206/1 ТС „Бајина Башта” – ТС „Пљевља”. Од УС39б коридор иде на североисток ка УТ1П и укршта се са ДВ 110 kV бр. 1117 ХЕ „Потпећ” ‒ ТС „Пљевља”. Даље коридор иде преко северног обронка Орловаша, преко УТ2П и УТ3П, где се придружује коридору из правца Бајине Баште. На деоницама УТ3Б – УТ6Б и УС3П – УТ8П коначне трасе утврдиће се техничком документацијом простором разуђеног насеља Кучин, на прописаним сигурносним растојањима од постојећих објеката.

Коридори два двосистемска вода планирани су сличним правцима од УТ5Б и УТ7П, ка УТ6Б и УТ8П. Угаоне тачке УТ6Б и УТ8П су изабране на стабилним локацијама на левој обали Лима, тако да се омогући укрштање реке и прикључак на будуће постројење.

На десној обали реке Лим су планиране угаоне тачке УТ7Б и УТ9П од којих траса иде ка УТ8Б и УТ10П, са којих се изводи прикључење на прикључно разводно постројење. У распонима угаоних тачака УТ6Б-УТ7Б-УТ8Б и УТ8П-УТ9П-УТ10П налазе се ДВ 35 kV сопствене потрошње Лимских ХЕ и ДВ 2 х 35 kV у власништву ОДС. Планирано је измештање ових ДВ 35 kV угрожени изградњом ДВ 400 kV, чији детаљи ће се утврдити техничком документацијом.

Приликом одабира угаоних тачака узете се у обзир стабилне, истакнуте локације, без знакова клизишта.

3.4. Oпис планираног измештања ДВ 220 kV број 203/2 чвор „Вардиште” – ХЕ „Бистрица”

Постојећи ДВ 220 kV бр. 203/2 чвор „Вардиште” – ХЕ „Бистрица” је потребно изместити ради изградње планираног прикључног разводног постројења 400 kV, Планиран је нов коридор ДВ 220 kV од постојећег стуба 139, односно источно према новој локацији угаоне тачке УТ140А, а северно од водостанске затварачнице у близини тунела.

На правцу УТ140А-УТ141А укршта се тунел којим се вода из планиране акумулације „Клак” доводи до водостанске затварачнице и одатле наставља надземним цевоводом великог пресека ка машинама у РХЕ. Угаона тачка УТ141А планирана је између будућих приступних путева планираних у склопу комплекса РХЕ. Од УТ141А предложене су две варијанте, а у даљој разради техничке документације одлучиће се која је повољнија.

Варијанта 1 подразумева скретање трасе удесно ка 142А која је лоцирана на гребену, на повољном трену. Правац 141А – 142А се на неколико места укршта са трасом будућег пута за потребе објеката РХЕ, што може да се одрази на изводљивост предлога, уколико се траса пута промени у каснијим фазама разраде пројекта. Од тачке 142А траса се усмерава благо улево ка постојећем угаоном стубу бр. 134, где се враћа у постојећу трасу. Дужина ове деонице износи око 1500 m.

Варијанта 2 подразумева блаже скретање удесно на 141А ка тачки 142Б коридора. Ова тачка је лоцирана у удолини, у непосредној близини будућег пута, тако да са тог аспекта има повољније услове. Правац 141А – 142Б има повољнији однос са трасом будућег пута од правца предложеног Варијантом 1. Отежавајућа околност за избор повољније трасе је близина напуштених кућа у засеоку Челице. Од 142Б траса се усмерава удесно ка постојећем угаоном стубу бр. 134, где се враћа у постојећу трасу. Дужина ове деонице износи око 1570 m. Терен дуж предложене трасе за измештање и доградњу је са веома израженим елементима рељефа, али приступачан и стабилан. Дуж планиране трасе Варијанте 2 не предвиђају се знатне интервенције на рељефу током градње РХЕ.

3.5. Обезбеђење напајања сопствене потрошње објеката у систему РХЕ „Бистрица”

За потребе затварачнице „Клак” (планиране снаге 100 kW) из дистрибутивне мреже, потребно је изградити TС 10/0,4 kV и прикључити надземним или подземним водом 10 kV на постојећу СТС 10/0,4 kV „Марјановићи”. Напајање бране „Клак” (планиране снаге 5 kW), предвидети са сопственог прикључка затварачнице на планирану ТС 10/0,4 kV.

Напајање темељног испуста на сифону (планиране снаге 50 kW), предвидети прикључком на постојећу ТС 10,04 kV „Рутоши Кула”, уз изградњу надземног или подземног вода 10 kV до нове TС 10/0,4 kV у близини објекта темељног испуста.

За потребе напајања машинске зграде (планиране снаге 2500 kW), командне зграде РХЕ „Бистрица” (планиране снаге 250 kW), командне зграде ЕМС-а на разводном постројењу (планиране снаге 400 kW), предвидети на постојећем надземном воду 35 kV „ХЕ Потпећ” ‒ ТС 35/10 kV „Бистрица”. Постојећи надземни вод 35 kV „ХЕ Потпећ” ‒ ТС 35/10 kV „Бистрица” и надземни вод 35 „ХЕ Потпећ” ‒ „Пријепоље” прелазе преко локације намењене за градњу објеката за које је потребно прикључење, тако да је потребно њихово измештање. За поменуте објекте потребно је обезбедити напајање из два независна извора, а што би се у овом случају обезбедило. Такође је неопходна изградња постројења и трафостанице ТС 35/10 kV.

Изградња поменутих постројења и трансформаторске станице ТС 35/10 kV, трансформаторских станица 10/0,4 kV са напојним водовима 10 kV и 1 kV за потребе напајања планираних објеката, као и измештање угрожених водова, биће дефинисани даљом техничком документацијом у складу са условима Електродистрибуцијa Србије д.о.о. Београд и разрађени урбанистичким пројектима.

За напајање сопствене потрошње објеката у систему РХЕ „Бистрица” предвиђено је и коришћење далековода сопствене потрошње 35 kV у власништву „Лимских ХЕ”, на доле описан начин.

За потребе напајања објеката у зони акумулације „Клак” предвиђа се расецање овог вода у зони растављача на отцепу за напајање бране „Радоиња”, у близини нове ТС 220/110 kV Бистрица и доградња вода до нове трафостанице ТС 35/0,4 kV која би се налазила у близини затварачнице „Клак”. Дужина овог вода је око 4,5 km. Детаљна траса ДВ 35 kV као и локација будућег постројења и трафостанице ТС 35/0,4 kV биће одређена у наредним фазама разраде пројекта.

За потребе напајања објекта темељног испуста у Рутошима расецање овог вода планирано је на погодном месту на ободу насеља Рутоши и доградња вода до нове трафостанице ТС 35/0,4 kV која би се налазила у близини објекта темељног испуста. Дужина прикључка је око 4,3 km, а коначна траса као и локација будућег постројења и трафостанице ТС 35/0,4 kV биће одређена у наредним фазама разраде пројекта.

За потребе напајања машинске зграде (планиране снаге 2500 kW), командне зграде РХЕ „Бистрица” (планиране снаге 250 kW), командне зграде ЕМС-а на разводном постројењу (планиране снаге 400 kW), планирано је расецање овог вода у зони локације изградње командне зграде РХЕ „Бистрица” и доградња вода до нове трафостанице ТС 35/0,4 kV која би се налазила у близини командне зграде. Коначна траса као и локација будућег постројења и трафостанице ТС 35/0,4 kV биће одређена у наредним фазама разраде пројекта.

3.6. Правила уређења и грађења Државног пута IIА број 191

Нова деоница Државног пута се планира за рачунску брзину 60 km/h и мора да се изгради тако да испуњава следеће основне техничке услове: да имају две саобраћајне траке, с тим што свака саобраћајна трака мора да буде широка најмање 3,00 m, и да сви остали елементи пута буду планирани у складу са наведеном брзином.

Попречни профил на основу геометријских попречних профила из техничке документације, подразумева:

Коловозне траке: (1) Возне траке 2 х 3,00 m, и (2) Ивичне траке 2 х 0,25 m.

Пратећи елементи коловоза: (1) Банкине 2 х 1,25 m.

Табела 21. Гранични елементи Државног пута (рачунска брзина 60 km/h)

3.7. Правила за усаглашавање постојеће инфраструктуре железнице са објектима планираног система РХЕ „Бистрица”

За међусобно усаглашавање постојеће магистралне једноколосечне електрифициране железничке пруге Београд-Пожега-државна граница (Бијело поље) и изградњу улазно-излазне грађевине, сифонских тунела и нове деонице ДП IIА реда број 191 овим просторним планом прописују се следећи услови:

1) изградњу улазно-излазне грађевине реализовати на растојању већем од 50 m од колосека пруге;

2) положај два сифонска тунела је испод постојећег железничког тунела број 120 тако да је растојање од доње ивице железничког тунела до горње ивице сифонског тунела минимално 20 m;

3) изнад тунела број 120 дозвољено је формирање нове деонице ДП IIА реда број 191;

4) планирани објекти не смеју у периоду изградње и експлоатације угрожавати безбедност одвијања железничког саобраћаја.

5) инвеститор изградње планираног система РХЕ „Бистрица” и пратеће инфраструктуре дужан је да обезбеди мере заштите планираних објеката од буке, вибрација и других утицаја одвијања железничког саобраћаја.

3.8. Правила за извођење приступних и градилишних путева

За колски превоз опреме, грађевинског материјала и других делова инсталације предвидети коришћење најкраћих прилаза са јавних и некатегорисаних путева. Прелаз преко поседа и формирање градилишта условљени су претходном сагласношћу власника/корисника или установљењем привремене службености пролаза/заузећа, односно права пролаза и превоза.

Трајни колски прилаз објектима система РХЕ „Бистрица” обезбеђује се прикључком на најближи јавни пут.

У складу са конфигурацијом постојеће путне мреже, прикључак на јавни категорисани пут изводи се у ширини од најмање 5 m и са истим коловозним застором као и јавни пут у дужини од најмање 10 m код прикључења на општински пут и 20 m код прикључења на ДП I и II реда. На осталим, јавним и некатегорисаним путевима, коловозни застор приступних путева се изводи са тврдом подлогом (дробљени камени агрегат и сл.) у ширини од 3,5‒5 m.

Код трајних приступних путева потребно је обезбедити инфраструктуру за прихватање и контролисано одвођење атмосферских вода са коловозних површина у најближи реципијент.

Простор за потребе маневрисања или паркирања службених/радних возила обезбеђује се по правилу као део интерних саобраћајних површина у оквиру градилишта, постојећих и планираних грађевинских парцела објеката система РХЕ „Бистрица” а само изузетно и на наменски издвојеним саобраћаним површинама у делу приступних путева.

На пољопривредном и шумском земљишту и делу привремених градилишних прикључака на јавне путеве, повећање носивости земљишта може се обезбедити и насипањем каменог или шљунчаног гранулата, као и уклањањем површинског растреситог земљишта. По завршетку радова, наведени материјал се мора уклонити са локације а земљиште вратити у претходно стање.

Код избора места прикључка приступних и градилишних путева на јавни пут, по правилу се користе постојећи саобраћајни прикључци.

Интервенције на атарским и шумским путевима у смислу техничког усаглашавања са извођачким захтевима могу се спровести, уз сагласност управљача пута, и као трајно решење у форми рехабилитације или на основу посебног пројекта у форми појачаног одржавања пута.

Током извођења грађевинских интервенција на јавним путевима посебну пажњу треба посветити очувању безбедности саобраћаја као њихове основне функције, уз обавезну санацију свих оштећења на путу и путној инфраструктури.

Пре изградње нових прикључака приступних и градилишних путева на јавни пут, потребно је прибавити саобраћајно-техничке услове за прикључење од стране управљача јавног пута.

3.9. Правила за постављање електроенергетских водова и електронске комуникационе инфраструктуре и у функцији система РХЕ „Бистрица”

3.9.1. Правила за техничко решење далековода

Пројектовање, изградња и техничко обезбеђење планираних далековода спроводе се према Правилнику о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 kV до 400 kV, пратећих техничких прописа, норматива и препорука ЕМС.

На основу електроенергетског и техничког решења, која су сагледана на нивоу техничке документације, предвиђени су следећи основни елементи 400 kV далековода:

1) два проводника по фази, номиналног пресека 490/65 mm2 на међусобном растојању од 400 mm и/или другог одговарајућег типа и конфигурације проводника по фази (у складу са меродавним SRPS и IEC стандардима односно EN нормама), са пратећом опремом;

2) у случају дугих распона, као на пример на укрштању са реком где је очекивана већа дужина распона, могуће је применити специјалне проводнике, нпр. са једним ужетом по фази, у складу са праксом примењеном у мрежи ЕМС на другим далеководима;

3) на деоницама далековода које се приближавају стамбеним насељима и индустријским комплексима, могућа је и примена више проводника другачије конструкције и попречног пресека по фази у циљу смањења буке која потиче од короне на далеководу;

4) сигурносне висине и растојања ускладити са свим важећим прописима који уређују ову област;

5) за изолацију на далеководу применити изолаторске ланце састављене од капастих стаклених изолаторских чланака, односно композитних или порцеланских штапних изолатора;

6) за изградњу далековода предвидети челично решеткасте стубове са распоредом проводника типа „буре” и са распоредом проводника типа „Y”, са два врха за заштитно уже. На појединим деоницама, као што је укрштање са реком Лим или другде где није могућа примена класичних стубова , могуће је применити и други адекватни тип стуба.

7) оквирне максималне површине заузећа парцеле за стубове биле би око 400 m2 по стубном месту.

На основу електроенергетског и техничког решења, која су сагледана на нивоу техничке документације, предвиђени су следећи основни елементи 220 kV далековода:

1) један проводник по фази, номиналног пресека 490/65 mm2 и/или другог одговарајућег типа и конфигурације проводника по фази (у складу са меродавним SRPS и IEC стандардима односно EN нормама), са пратећом опремом;

2) сигурносне висине и растојања ускладити са свим важећим прописима који уређују ову област;

3) за изолацију на далеководу применити изолаторске ланце састављене од капастих стаклених изолаторских чланака, односно композитних или порцеланских штапних изолатора;

4) за изградњу далековода предвидети челично решеткасте стубове са хоризонталним распоредом проводника, са два врха за заштитно уже.

5) оквирне максималне површине заузећа парцеле за стубове биле би око 400 m2 по стубном месту.

3.9.2. Правила укрштања и приближавања коридора далековода другим инфраструктурним системима и објектима

Изградња далековода 400 kV и 220 kV, прикључног разводног постројења 400 kV, као и спровођење посебних захтева који обезбеђују експлоатацију, одржавање и надзор, не условљавају уклањање стамбених, економских и помоћних објеката.

Укрштање, приближавање и паралелно вођење планираног далековода са објектима и инсталацијама решаваће се у складу са Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 kV до 400 kV и издатим условима надлежних предузећа, односно власника/корисника конкретног објекта. По правилу, за ближе решавање наведених ситуација, у склопу техничке документације ради се посебан део или извод из документације на који се обезбеђује сагласност надлежног власника/корисника конкретног објекта/инсталације. Пројекат поред техничког решења, по потреби може обухватити и прорачун међусобног утицаја у различитим режимима и условима рада.

Уколико се прописани/захтевани услови не могу испунити, инвеститор далековода спроводи одговарајуће мере техничке заштите, укључујући и могућност, привременог или трајног измештања локалних инсталација.

Сигурносна висина приликом укрштања ДВ 220 kV и надземног комуникационог вода, у најнеповољнијим условима, износи 4 m, а за ДВ 400 kV износи 5,5 m, док изолација мора бити електрично и механички појачана.

3.9.3. Правила усаглашавања са електронском комуникационом инфраструктуром

У близини планираних далековода постоје телекомуникационе инсталације које могу бити угрожене због чега је потребно предузети мере заштите постојећих објеката електронских комуникација.

Сигурносна висина приликом укрштања ДВ 220 kV и надземног комуникационог вода, у најнеповољнијим условима, износи 4 m, а за ДВ 400 kV износи 5,5 m, док изолација мора бити електрично и механички појачана.

Планираним радовима не сме доћи до угрожавања механичке стабилности и техничких карактеристика постојећих објеката мреже електронских комуникација, ни до угрожавања нормалног функционисања телекомуникационог саобраћаја, и мора увек бити обезбеђен адекватан приступ постојећим објектима и кабловима Предузећа за телекомуникације „Телеком Србија” а.д. ради њиховог редовног одржавања и евентуалних интервенција.

Пројектант односно извођач радова је у обавези да поштује важеће техничке прописе у вези са дозвољеним растојањима планираног објекта од постојећих објеката електронских комуникација. Унутар заштитног појаса није дозвољена изградња и постављање објеката (инфраструктурних инсталација) других комуналних предузећа изнад и испод постојећих подземних каблова или кабловске канализације ЕК мреже, осим на местима укрштања, као и извођења радова који могу да угрозе функционисање електронских комуникација.

У складу са стандардима SRPS N.C0.101 и SRPS N.C0.102 телекомуникациони подземни каблови би требало да буду удаљени од стубова електроенергетских водова најмање 10 m за називне напоне од 110 kV, 15 m за називне напоне од 220 kV, а 25 m за називне напоне од 400 kV.

Потребно је избећи укрштања трасе планираних далековода и постојећих каблова надземне бакарне ТК мреже. На свим деоницама на којима би дошло до наведене колизије извршити премештање или подземно каблирање надземног ТК вода.

Поред тога потребно је урадити и прорачуне утицаја за случајеве паралелног вођења када се постојећи ТК каблови воде паралелно са трасом ДВ на растојањима мањим од 2000 m, за трасу у ненасељеном простору и мањим од 250 m у густо насељеном простору .

Ако прорачун покаже да су вредности опасног и ометајућег напона веће од стандардима дозвољених, пројектант је у обавези да предложи техничко решење заштите или измештање ТК каблова.

Уколико предметна изградња условљава замену постојећих каблова кабловима са повећаним редукционим фактором или измештање постојећих ТК објеката/каблова неопходно је урадити техничко решење/пројекат измештања, заштите и обезбеђења постојећих ТК каблова у сарадњи са надлежном службом Предузећа за телекомуникације Предузећа за телекомуникације „Телеком Србија” а.д. Такво техничко решење, мора бити саставни део пројекта за грађевинску дозволу за наведени објекат

Све трошкове, као и трошкове реализације заштите, сноси инвеститор изградње далековода.

Према IS-EMS 200:2019 заштита телекомуникационих инсталација од утицаја електроенергетских каблова је дефинисана одредбама стандарда SRPS N.C0.101 и SRPS N.C0.102.

3.10. Правила за међусобно усаглашавање објеката система РХЕ „Бистрица” и планиране гасоводне инфраструктуре

Планирана је изградња разводног гасовода РГ 08-20 Златибор‒Пријепоље са одвојцима за Прибој РГ 08-21 и Нову Варош РГ 08-22 и разводни гасовод РГ 09-04/3 ГРЧ Глоговик‒Сјеница (који се обрађује посебним просторним планом подручја посебне намене). Коридор гасовода укршта се на два места са планираним објектима система РХЕ „Бистрица” и то са акумулацијом „Клак” и у зони подземног сифона.

Укрштање планираног гасовода са акумулацијом решава се његовим подземним постављањем испод дна будуће акумулације и испод планираног цевовода за довод воде Увца из акумулације Радоиња. Укрштање је приближно под углом од 90о.

Укрштање планираног гасовода са подземним сифоном је комплексније и у техничком смислу захтевније и подразумева међусобно вертикално и хоризонтално усаглашавање подземног дела сифона и гасовода што ће бити решавано кроз технички документацију.

3.11. Правила за формирање и уређење градилишта

Градилишта представљају површине на којима се привремено, односно временски ограничено обезбеђује простор са изградњу система водоснабдевања, одржавање механизације, уређење платоа за боравак особља, радних платоа и привремено депоновање материјала код земљаних ископа. Уређење зоне градилишта подразумева нивелацију терена и по потреби ојачавање носивости терена у делу радних платоа. У случају да се за ојачавање носивости терена користи камени и/или шљунчани агрегат, насипање се врши на, претходно постављеној, геотекстилној подлози. Локације и зоне градилишта одређују се посебним пројектом градилишта.

V. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

1. ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ И УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ

Кључни учесници у имплементацији Просторног плана, који ће директно и непосредно спроводити остваривање пројекта изградње и даљег развоја система РХЕ „Бистрица” су:

1) министарство надлежно за послове просторног планирања, урбанизма и грађевинарства кроз контролу даљих активности на изради техничке документације, издавања информације о локацији, локацијских услова, дозвола и одобрења, инспекцијски надзор, као и оцењивање потребе за приступање изради измена и допуна овог просторног плана;

2) министарство надлежно за послове енергетике, у сарадњи са „ЕПС” а.д. Београд као непосредног реализатора планираног система РХЕ „Бистрица” у координацији свих активности предвиђених за изградњу и будуће управљање системом;

3) министарство надлежно за послове енергетике, у сарадњи са националним оператором система за пренос електричне енергије (ЕМС) надлежним за непосредну реализацију планираног прикључно разводног постројења 400 kV РХЕ „Бистрица”, планирана два двосистемска 400 kV далековода прикључног разводног постројења 400 kV „Бистрица”, планираног двосистемског далековода 400 kV између ХЕ „Бајина Башта” и ТЕ „Пљевља” и планираног измештања деонице ДВ 220 kV бр. 203/2 чвор „Вардиште” – ХЕ „Бистрица”, кроз припрему одговарајућих политика, стратегија и програма развоја електроенергетског система Републике Србије и координацију сарадње са осталим чланицама Енергетске заједнице (Закон о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице између Европске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе, Румуније, Републике Србије и Привремене Мисије Уједињених нација на Косову у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација („Службени гласник РС”, број 62/06));

4) министарство надлежно за саобраћај и инфраструктуру у координацији са ЈП „Путеви Србије” и управљачем државним путевима ДП IIA реда број 191 и број 194 у циљу

5) реализације нове планиране деонице односно привременог решења девијације државног пута ради реализације система РХЕ „Бистрица”;

6) надлежна министарства са одговарајућим дирекцијама и управама за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде, саобраћаја, изградње објеката, здравља, заштите животне средине и др.;

7) јединице локалне самоуправе (Нова Варош, Прибој и Пријепоље) са својим управама и службама, кроз контролу даљих активности на изради планске и техничке документације на локалном нивоу, контролу управног поступка издавања потребних дозвола и одобрења, инспекцијски надзор, контролу изградње објеката и коришћење површина у обухвату овог просторног плана и др.;

8) субјекти управљања енергетским и преносним системом Републике Србије и водопривредном инфраструктуром.

Институционални оквир имплементације, у ширем смислу, чине све институције и органи који ће посредно учествовати у имплементацији планских решења, и то:

1) у области развоја саобраћаја и инфраструктурних система – министарства надлежна за послове саобраћаја, инфраструктуре, телекомуникација и др., Јавно предузеће „Путеви Србије”, ЕПС Београд, ЕМС, „Инфраструктура железнице Србије” а.д., јавна предузећа на локалном нивоу, оператори електронских комуникација и др.;

2) у области заштите и коришћења природних система и ресурса – министарства надлежна за послове пољопривреде, шумарства, водопривреде и рударства, Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме” и Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе”;

3) у области заштите животне средине, природних и непокретних културних добара – министарства надлежна за послове заштите животне средине, културе и др., Завод за заштиту природе Србије, Републички завод за заштиту споменика културе, регионални заводи за заштиту споменика културе и др.

2. СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Просторни план се спроводи на следећи начин:

1. Директно (непосредно), у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи; издавањем информације о локацији и локацијских услова за објекте и систем посебне намене РХЕ „Бистрица”, пратећу инфраструктуру и инфраструктуру за које је планирано измештање и то: Бране и акумулације Клак; Цевоводa за обезбеђење гарантованог еколошког протока; Прелива са брзотоком и умирујућим базеном; Опточног тунела; Улазно-излазне грађевине и затварачнице Клак; Доводно-одводног тунела; Сифона; Испуста на сифону; Горњег диференцијалног водостана; Водостанске затварачнице; Челичног цевовода (надземног и подземног); Машинске зграде; Доњих водостана; Доводно-одводних сифонских тунела; Улазно-излазне грађевине Потпећ; Платоа за разводно и трафо постројење и приступних галерија до машинске зграде; коридора измештања/нове деонице ДП II A реда број 191 и број 194.

2. Индиректно (посредно) израдом урбанистичког пројекта за:

а) Приступне путеве СП-1 и СП-2;

б) ТС 35/10 kV, ТС 10/0,4 kV са напојним водовима 10 и 1 kV за потребе напајања планираних објеката; планирана два двосистемска 400 kV далековода прикључног разводног постројења 400 kV „Бистрица”; планирано измештања/нове деонице ДВ 220 kV бр. 203/2 чвор „Вардиште” – ХЕ „Бистрица”, измештање ДВ 35 kV „ХЕ Потпећ” ‒ ТС 35/10 kV „Бистрица” и ДВ 35 kV ХЕ „Потпећ” ‒ „Пријепоље”; напајања објеката у зони акумулације „Клак” ‒ траса ДВ 35 kV и локација будућег постројења и трафостанице ТС 35/0,4 kV у зони затварачнице „Клак”; напајања објекта темељног испуста у Рутошима ‒ траса ДВ 35 kV и локација будућег постројења и трафостанице ТС 35/0,4 kV у зони испуста; напајања машинске зграде (МЗ), командне зграде РХЕ „Бистрица”, командне зграде ЕМС-а на РП ‒ траса ДВ 35 kV и локација будућег постројења и трафостанице ТС 35/0,4 kV у зони МЗ, као и измештање угрожених водова;

в) евентуално измештање деонице цевовода намењеног водоснабдевању Прибоја у зони радова на изградњи система РХЕ „Бистрица”.

Израдом техничке документације у обухвату детаљне регулације овог просторног плана могућа је промена техничког решења без измене овог плана, ако се измена односи на промену положаја, габарита или других техничких и технолошких елемената.

За потребе формирања инфраструктурних коридора, изградње објеката и других јавних радова, где техничка документација покаже потребу да се изађе из обухвата детаљне регулације, могућа је израда урбанистичког пројекта у складу са чл. 60. и 61. Закона о планирању и изградњи. Границе и обухвати урбанистичких пројеката ће се дефинисати према функционалним техничко-технолошким потребама и могу да обухватају како зону детаљне регулације, тако и простор ван ње.

2.1. Директно спровођење Просторног плана

Просторни план представља плански основ за издавање локацијских услова за изградњу система РХЕ „Бистрица”. Локацијски услови се могу издати за објекте и радове на планираном систему у целини или по објектима, елементима система или одговарајућим деоницама, у складу са динамиком припреме техничке документације или решавања имовинско правних односа.

Просторни план представља основ за експропријацију непокретности установљењем јавног интереса за спровођење потпуне експропријације, административни пренос, привремене или трајне службености.

Непокретности које су предмет јавног интереса одређене су детаљном регулацијом овог просторног плана. Границе обухвата детаљне регулације за просторне целине одређене су графички са елементима за геодетско обележавање и пописом обухваћених катастарских парцела, и приказане на Реферална карта 5. „Карта детаљне регулације Просторног плана са елементима спровођења” (по листовима од 1. до 4), у размери 1:2500, као и текстуално у глави „IV. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА, одељак 1. Граница и обухват појаса детаљне регулације просторног плана.

Потпуном експропријацијом, односно административним преносом непокретности обезбеђује се простор за формирање следећих објеката планираног система РХЕ „Бистрица” као и друге инфраструктуре, и то: акумулације и бране „Клак”, надземног дела доводно-одводног тунела, сифона, прикључног разводног постројења и надземног дела машинске зграде, и нове деонице ДПII А реда број 191. Потпуном експропријацијом се мења постојећа намена и власништво над обухваћеним непокретностима. По изради урбанистичких пројеката за приступне путеве СП-1 и СП-2 потпуном експропријацијом обезбедиће се простор за формирање ових саобраћајница.

Непотпуном експропријацијом и успостављањем права службености обезбеђује се простор за реализацију доводно одводног тунела, сифона, планирана два двосистемска 400 kV далековода прикључног разводног постројења 400 kV „Бистрица”, планираног двосистемског далековода 400 kV између ХЕ „Бајина Башта” и ТЕ „Пљевља”, планирано измештања/нове деонице ДВ 220 kV бр. 203/2 чвор „Вардиште” – ХЕ „Бистрица”. По изради урбанистичких пројеката за нову деоницу водовода за Прибој успоставиће се право службености са зоном заштите водовода.

У случају међусобног неслагања текстуалних и графичких података или неслагања због накнадних промена насталих одржавањем катастра непокретности меродавна је ситуација на рефералним картама и листовима рефералне карте детаљне регулације.

2.2. Смернице за спровођење Просторног плана у другим просторним и урбанистичким плановима

У обухвату Просторног плана примењују се важећи плански документи (просторни планови подручја посебне намене, просторни планови јединица локалне самоуправе и урбанистички планови) у деловима који нису у супротности са режимом коришћења земљишта дефинисаним у глави „III. ПЛАНСКА РЕШЕЊА, одељак 2. Режими заштите, коришћења и уређења простора” овог просторног плана и правилима уређења заштитног појаса ДВ који ће се успоставити након његове изградње, датим у глави IV. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА.

Надлежни органи јединица локалне самоуправе чији су делови територије у обухвату овог просторног плана, донеће одлуку и покренути поступак усаглашавања донетих планских докумената са овим просторним планом у склопу редовне процедуре измене и допуне тих планова, али у року који не може бити дужи од две године од дана доношења овог планског документа. У циљу компензације смањења површина под шумом услед изградње система РХЕ „Бистрица” и припадајуће инфраструктуре потребно је при изради локалних планских докумената обезбедити површине за планирано пошумљавање.

2.3. Спровођење просторног плана у секторским плановима и програмима

Спровођење и усаглашавање планских концепција, решења и пропозиција утврђених овим просторним планом у секторским плановима и програмима у складу са законом, обезбеђују:

1) министарство надлежно за послове просторног планирања и урбанизма;

2) министарство надлежно за послове енергетике у сарадњи са ЕПС и ЕМС Београд;

3) министарство надлежно за послове водопривреде, односно Републичка дирекција за воде, у сарадњи са Јавним водопривредним предузећем „Србијаводе”, усклађивањем годишњих програма изградње, реконструкције и одржавања водопривредних објеката;

4) Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме”, изменом плана развоја обухваћене површине овим просторним планом и програма газдовања шумама за шуме сопственика обухваћене овим просторним планом, а у сарадњи са власницима, односно корисницима земљишта;

5) надлежне локалне самоуправе, односно општинска јавна предузећа надлежна за изградњу и одржавање инфраструктурних система, усклађивањем средњорочних и годишњих програма развоја.

3. Приоритетна планска решења и пројекти

Имплементација Просторног плана може се спроводити по етапама, по функционалним целинама, у зависности од динамике решавања имовинско правних односа и степена готовости техничке документације.

4. Мере и инструменти за имплементацију

Основне мере и инструменти имплементације Просторног плана, као и дефинисање посебних нормативно-правних, финансијских или организационих мера и инструмената имплементације обезбеђују се и спроводе у складу са Законом о планирању и изградњи и Законом о енергетици.

Основне мере и инструменти имплементације Просторног плана су израда техничке документације, пре свега израда идејних пројеката и пројеката за грађевинску дозволу за све објекте система РХЕ „Бистрица”.

Дефинисање посебних нормативно-правних, финансијских или организационих мера и инструмената имплементације биће спроведено у току израде техничке документације.