ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ НАЦИОНАЛНОГ ФУДБАЛСКОГ СТАДИОНА – ТРЕЋА ФАЗА

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Изради Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона – трећа фаза (у даљем тексту: Просторни план НФС – III фаза) се приступило на основу Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона („Службени гласник РС”, бр. 86/18 и 18/22), коју је донела Влада и Закључка Координационог тима за праћење Међународне специјализоване изложбе „EXPO BELGRADE 2027” 08 број 06-00-8444/2023-02 од 15. септембра 2023. године, који је основала Влада.

Према Одлуци о измени и допуни Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона („Службени гласник РСˮ, број 18/22), Просторни план подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона се доноси фазно у складу са реализацијом других јавних намена од националног значаја, компатибилних са Националним фудбалским стадионом. С тим у вези, Влада је донела Закључак 05 број 351-5082/2022 од 30. јуна 2022. године којим је Пројекат изградње објеката у циљу реализације Међународне специјализоване изложбе „EXPO BELGRADE 2027” са пратећим садржајима, проглашен за пројекат од значаја за Републику Србију.

Просторни план НФС – III фаза, урађен је у складу са Законом о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе EXPO BELGRADE 2027 („Службени гласник РС”, број 92/23), одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21 и 63/23) и Правилником о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Службени гласник РС”, број 32/19).

У складу са одредбама Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10) за Просторни план НФС – III фаза је урађен Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину.

Циљ Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона („Службени гласник РС”, број 31/22) био је стварање планског основа за реализацију Националног фудбалског стадиона са пратећим садржајима, приступним саобраћајницама и потребном инфраструктуром. Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона – друга фаза („Службени гласник РС”, број 9/23) за циљ је имала даљу разраду предметног подручја и дефинисањем планског основа за изградњу објеката потребних за реализацију Међународне специјализоване изложбе „EXPO BELGRADE 2027”.

Просторни план НФС – III фаза базиран је на даљем планском развоју подручја, започетим претходним фазама, како на нивоу матичних комплекса, саобраћајне и техничке инфраструктуре, тако и на нивоу пратећих садржаја и њиховој функцији након завршетка манифестације.

I. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. ОБУХВАТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Границом Просторног плана НФС – III фаза је обухваћен део територије градске општине Сурчин, који представља део Сурчинског поља источно од Државног пута IA реда А1 и обилазнице Београда, обухватајући планирану локацију Националног фудбалског стадиона и објеката у функцији реализације Међународне специјализоване изложбе „EXPO BELGRADE 2027”. Планом су обухваћени, у североисточном делу, мелиорациони канал 2-3, у југоисточном делу мелиорациони канала Петрац I са делом канала Галовица и црпном станицом Петрац. Површина обухваћена Просторног плана НФС – III фаза износи око 350,43 ha.

У граници Просторног плана НФС – III фаза обухваћено је грађевинско подручје следећих катастарске парцеле:

КО Сурчин

Целе катастарске парцеле: 4712/2; 4712/1; 4711; 4763/3; 4763/2; 4729/2; 4729/6; 4729/5; 4820/44; 4823/5; 4721/2; 4753/3; 4715/33; 4729/8; 4729/4; 4729/3; 4681/6; 4823/4; 4715/31; 4715/30; 4715/29; 4715/28; 4715/27; 4715/26; 4784/97; 4785/19; 4820/30; 4692/5; 4761/5; 4761/4; 4737/5; 4784/119; 4757/8; 4756/5; 4721/7; 4721/6; 4756/4; 4756/3; 4756/2; 4756/1; 4728/9; 4822/5; 4728/8; 4741/3; 4741/2; 4726/7; 4726/6; 4800/9; 4800/8; 4784/91; 4728/7; 4728/6; 4727/3; 4728/3; 4764; 4807/5; 4804/3; 4804/2; 4713/2; 4806/4; 4728/5; 4742/4; 4742/3; 4757/6; 4727/7; 4727/6; 4727/5; 4727/4; 4715/45; 4715/44; 4715/43; 4715/42; 4715/22; 4715/21; 4715/20; 4715/19; 4715/18; 4715/17; 4715/16; 4715/25; 4714/3; 4715/41; 4715/40; 4715/39; 4715/37; 4715/36; 4714/9; 4714/8; 4714/7; 4715/24; 4715/23; 4753/2; 4785/35; 4784/121; 4822/3; 4737/6; 4715/38; 4761/3; 4715/34; 4804/1; 4737/3; 4715/15; 4715/14; 4681/5; 4704/3; 4757/10; 4757/9; 4763/1; 4738/4; 4820/33; 4714/4; 4727/8; 4738/3; 4738/2; 4693/2; 4739/3; 4739/2; 4762/2; 4762/1; 4822/4; 4721/5; 4721/4; 4721/3; 4692/4; 4729/7;

Делови катастарских парцела: 4709; 4736; 4729/1; 4798/5; 4820/28; 4721/1; 4753/1; 4688/7; 4780/7; 4743; 4785/23; 4785/21; 4747; 4823/10; 4737/4; 4820/10; 4797; 4784/120; 4757/7; 4688/1; 4688/2; 4686; 4799/7; 4820/4; 4704/9; 4820/40; 4687; 4684; 4685; 4801/5; 4802; 4820/3; 4820/6; 4820/5; 4820/39; 4726/5; 4700; 4702; 4696/3; 4696/2; 4784/92; 4784/90; 4710; 4696/7; 4726/4; 4728/4; 4728/2; 4728/1; 4698; 4768; 4769; 4806/5; 4680; 4745; 4715/35; 4784/16; 4683; 4732; 4803; 4719; 4718; 4744; 4714/6; 4694/1; 4731; 4754; 4825/8; 4755; 4704/4; 4751; 4715/13; 4714/5; 4692/1; 4733; 4705/5; 4705/8; 4705/7; 4820/36; 4692/6; 4738/1; 4691/1; 4730; 4820/1; 4820/32; 4739/1; 4820/34; 4740/2, 4725/2.

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских парцела из текстуалног и графичког дела важе бројеви катастарских парцела из Рефералне карте брoj 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА

2.1. Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 88/10)

Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године (у даљем тексту: Просторни план Републике Србије) се разрађује регионалним просторним плановима, просторним плановима подручја посебне намене, просторним плановима за подручја утврђена Просторним планом, просторним плановима јединице локалне самоуправе, урбанистичким плановима, плановима и програмима развоја, прописима и општим актима донетим за њихово спровођење.

Просторни план Републике Србије представља основ за дефинисање стратегија на државном регионалном и локалном нивоу у мери у којој имају утицај на просторни развој Републике Србије, њених региона и јединица локалне самоуправе.

Визија просторног развоја Републике Србије

У погледу просторног развоја дугорочна визија Републике Србије је да буде територијално утврђена и регионално уравнотежена, одрживог економског раста и конкурентна, социјално кохерентна и стабилна, инфраструктурно опремљена и саобраћајно приступачна, очуваног и заштићеног природног и културног наслеђа, квалитетне животне средине, и функционално интегрисана у окружење.

Концепција просторног развоја Републике Србије

За просторни развој Републике Србије од значаја ће бити и карактеристичне целине и објекти апсолутног или релативног идентитета који се препознају, афирмишу или идентификују на регионалном, националном или међународном нивоу, као што су објекти социјалне инфраструктуре од националног значаја (здравство, високо школство, култура, спорт).

У складу са законским одредбама и правима грађана у сектору социјалног развоја, јавне службе, односно услуге од јавног интереса класификују су у две групе: основне услуге које укључују предшколско, основно/обавезно образовање и основну здравствену заштиту и покривају социјална и културна права гарантована Уставом Републике Србије, услуге вишег ранга у које спадају: средње образовање, више и високо образовање, болничка и специјализована здравствена заштита, одређени видови социјалне заштите осетљивих друштвених група, активности и услуге у области културе и спорта. Принципи на којима се организују јавне услуге су једнака приступачност за све грађане и разумни услови приступачности. За повећање просторне доступности и квалитета јавних услуга у Републици Србији од пресудног значаја је успостављање минималних стандарда квалитета услуга, разноврснија понуда услуга, рационалније коришћење и одржавање објеката, повезивање јавног и приватног сектора.

Основни циљ просторног развоја туризма у Републици Србији је просторно-еколошка подршка остваривању концепта одрживог развоја туризма, компромисним интегрисањем принципа и стратешких, планских и програмских докумената развоја туризма, заштите и уређења туристичких простора, уз оптимално задовољавање социјалних, економских, просторно-еколошких и културних потреба националног и локалног нивоа, интереса тржишта и услова прекограничне и међународне сарадње.

Као оперативни циљеви просторног развоја туризма у Републици Србији наведени су:

– реализација туристичких развојних пројеката на постојећим и новим дестинацијама уз комплетирање и заокруживање целогодишње туристичке понуде и интензивирање њеног коришћења;

– јачање постојећих и увођење нових туристичких производа (на националном, регионалном и локалном нивоу) – градских одмора, кружних путовања, наутике, тематских паркова, еко-туризма;

– стимулисање најзначајнијих функција социјалног туризма, посебно рекреације и спорта деце и омладине;

– усклађивање инфраструктуре, јавних служби, услуга, рекреације и спорта са истовременим потребама сталних становника и туриста.

Oбавезе и смернице за планску разраду

У изради просторних планова подручја посебне намене приоритет имају:

– подручја у којима се спроводе, или су планиране активности од националног значаја, у складу са стратегијама развоја појединих области донетим од стране Републике Србије (саобраћај и инфраструктура, туризам, водопривреда, рударство и енергетика и др.);

– подручја за која није рађена одговарајућа планска документација, а на којима је потребно успоставити одговарајући режим заштите, или на којима је могуће изградити објекте за које локацијску дозволу и грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове урбанизма и грађевинарства.

2.2. Уредба о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница
Београд–Ниш („Службени гласник РС”, бр. 69/03 и 121/14)

Просторним планом инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш се утврђују основе организације, коришћења, уређења и заштите подручја инфраструктурног коридора, на деловима територија града Београда, Смедерева, Јагодине и Ниша и општинама Смедеревска Паланка, Велика Плана, Лапово, Баточина, Свилајнац, Ћуприја, Параћин, Ћићевац, Ражањ и Алексинац.

Изградња, уређење и опремање инфраструктурног коридора, допринеће у првом реду бржем развоју регионалних и предеоних целина које се непосредније везују за овај коридор, односно саобраћајној и привредној интеграцији са укупним простором Србије. Истог значаја је очекивани допринос привредном развоју и интеграцији регионалних и предеоних целина које нису у непосредном окружењу инфраструктурног коридора.

На подручју плана потребно је остварити међусобне везе свих постојећих и планираних инфраструктурних система с циљем обезбеђења добре приступачности, довољног броја железничких станица или стајалишта, бољег енергетског снабдевања подручја и др.

Овим просторним планом је дефинисано да ће се везе аутопута Е-75 са окружењем остваривати путем петљи и денивелисаних раскрсница, применом следећих критеријума:

– обезбеђење веза са аутопутем на местима укрштања са државним путевима I реда и саобраћајно најфреквентнијим државним путевима II реда или јавним општинским путевима, уз коришћење алтернативних путних праваца;

– обезбеђење везе са аутопутем ка градским и општинским центрима у окружењу коридора, по могућности на месту постојећих укрштања са правцима главних градских саобраћајница;

– обезбеђење везе са аутопутем за поједина подручја (планирана за развој туризма од међународног и националног значаја) и значајне просторно-развојне структуре (индустрија, робно-транспортни центри и др.).

Денивелисаним укрштањима се обезбеђује квалитетно повезивање и проходност локалне саобраћајне мреже на подручју овог просторног плана, путем прелаза изнад или испод аутопута Е-75.

Размештај постојећих денивелисаних укрштања, као и предлог планираних денивелисаних укрштања утврдиће се кроз примену овог просторног плана у складу са поштовањем следећих критеријума:

– задржавањем постојећих траса свих јавних општинских путева и њиховог денивелисаног укрштања са аутопутем;

– обезбеђењем денивелисаног укрштања за све некатегорисане општинске путеве (атарске путеве – пољски, шумски) с тим да место укрштања може бити померено са трасе атарског пута на дистанци максималне дужине 500 m, у ком случаји се обезбеђује изградња деонице некатегорисаног општинског пута дуж ограде од аутопута до погодног места за укрштање;

– обезбеђењем, уколико је то потребно, бар једног денивелисаног укрштања за подручје једне катастарске општине чију територију пресеца аутопут;

– размештајем денивелисаних укрштања јавних и некатегорисаних општинских путева са аутопутем обезбедиће се удаљеност суседних укрштања која је већа од 2 km а мања од 4 km;

– на отвореном простору, по правилу, предност ће имати надвожњаци, а у насељима подвожњаци, док ће остали надземни водови (водопривредни, енергетски и др.) бити проведени испод трасе, у случају да то диктирају локални услови (структура тла, рељеф, итд.) и у случају да је наведено техничко решење прихватљиво за субјекат, у чијој је надлежности надземни вод;

– димензионисање надвожњака или подвожњака омогућиће пролазак свих врста возила (нпр. пољопривредне механизације) за двосмерни саобраћај, уз минималну висину подвожњака 4.5 m и ширину 6 m;

– пропусти – мостови (за премошћавање водотокова, сувих долина и депресија) предвидеће се као вишенаменски, са могућношћу коришћења за колски и пешачки саобраћај или пролаз ниске дивљачи;

– инсталације и водови, који су положени уз аутопут и пругу, сместиће се ван ограђеног путног или пружног појаса, а уколико не постоји адекватно решење за њихово измештање, инсталацијама и водовима обезбедиће се посебне мере приступа и заштите.

2.3. Стратегија развоја туризма у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године („Службени гласник РС”, број 98/16)

Циљеви Стратегије:

– oдрживи економски, еколошки и социјални развој туризма у Републици Србији;

– jачање конкурентности туристичке привреде и повезаних делатности на домаћем и међународном тржишту;

– повећање директног и укупног учешћа сектора туризма у бруто домаћем производу (у даљем тексту: БДП) Републике Србије, као и повећање директног и укупног броја запослених у сектору туризма и његовог учешћа у структури укупног броја запослених у Републици Србији;

– унапређење укупног имиџа Републике Србије у региону, Европи и свету.

Визија туризма Републике Србије до 2025. године:

– у 2025. години Република Србија ће постати глобално препозната туристичка дестинација као резултат успостављеног система развоја и одрживог управљања ресурсима и координацији активности свих субјеката од значаја за развој туризма;

– туризам и са њиме повезане делатности ће постати једна од доминантних привредних грана која ефикасно обезбеђује нову додату вредност и одрживо запошљавање и битно доприноси локалном и регионалном развоју;

– сектор туризма Републике Србије ће бити у стању да ефикасно и флексибилно усклађује своју понуду са савременим трендовима на глобалном туристичком тржишту и понуди аутентична искуства, доживљаје и производе високог квалитета, што ће, уз традиционално гостопримство, бити основа препознатљивости у односу на конкуренцију;

– туризам ће постати водећи промотер имиџа Републике Србије у свету као модерне и за посете, одмор и пословање – пожељне дестинације, остварујући сталну иновативну функцију у примени савремених стандарда, нових технологија и заштити природе;

– својим сталним осавремењавањем, прихватањем и преузимањем глобалних стандарда и модела пословања и управљања, туризам ће постати пожељан сектор за запошљавање и развој каријере, посебно за младе;

– Република Србија ће на светској лествици конкурентности туризма постати високорангирана и популарна као дестинација.

Преглед туристичких дестинација

Дестинације су оквирно дефинисане према критеријуму досада развијене инфраструктуре и супраструктуре, доступности и оствареног туристичког промета, а важне су за комплетирање туристичких производа. Стварни приоритети ће зависити од интереса и капацитета инвеститора било да је реч о директним инвестицијама или о моделима јавно-приватног партнерства и способности сваке од дестинација да на тржишту промовише и реализује потребне инвестиције.

Листа туристичких дестинација:

1) Београд;

2) Нови Сад, Фрушка Гора и Сремски Карловци;

3) Суботица, Палић и Потисје;

4) Туристичка регија Западна Србија;

5) Копаоник;

6) Крагујевац/Поморавље;

7) Врњачка Бања;

8) Сокобања;

9) Подунавље;

10) Аранђеловац, Топола;

11) Голија, Нови Пазар и Ивањица;

12) Дивчибаре и Ваљево;

13) Ниш, Нишка Бања;

14) Власина, Врање, Врањска Бања;

15) Стиг и Кучајске планине;

16) Банат/Вршац;

17) Стара планина;

18) Подриње/Лозница/Бања Ковиљача.

Преглед приоритетних активности у туристичким дестинацијама

Активности од посебног значаја за развој туризма које ће се подржавати из буџетских средстава министарства надлежног за послове туризма или за које се може конкурисати за расположиве програме Европске уније:

– маркетинг/промоција;

– унапређење туристичке инфраструктуре и супраструктуре (изградња и уређење бициклистичких стаза и других културно тематских рута, туристичка сигнализација, визиторски центри, изградња кампова, уређење плажа и др.);

– подршка туристичким агенцијама у области рецептивног туризма;

– развој online резервационих система;

– изградња и уређење атракција (нпр. тематски паркови, адреналин садржаји);

– конференције и организације догађаја – јачање Републике Србије као MICE туризам дестинације;

– развој Дестинацијске менаџмент организације и јачање управљачких структура;

– развој и примена међународних стандарда квалитета (производа, пружених услуга и управљања дестинацијама);

– активности истраживања, едукације и тренинга у туризму;

– развијање међународне и регионалне сарадње и креирање регионалних туристичких производа;

– развој иновација и предузетништва у туризму.

3. СКРАЋЕНИ ПРИКАЗ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

3.1. Природни системи и ресурси

Планско подручје у морфолошком смислу припада левој долинској страни, односно алувијалној равни реке Саве, тзв. новобеоградском алувијалном платоу. У природним условима овај део алувијалне заравни, са котама ~ 69–74 mnv, често је био плављен (све до изградње Савског одбрамбеног насипа). Површина терена има врло благ до субхоризонтални нагиб од 2–3°. На северној страни, у непосредној зони истражног простора налази се земунски лесни плато. У оквиру овог равничарског терена постојe остаци старих мртваја и бара, које су у великој мери измениле свој првобитни изглед, пре свега израдом савремених мелиоративних хидротехничких канала по њиховим средишњим деловима.

Карактеристика ширег подручја је одсуство површинских речних токова и присуство мреже мелиорационих канала чија је намена да за време високих падавина дренирају вишковe воде.

Геолошке карактеристике терена

Терен у оквиру планског подручја и његова шира околина изграђен је од квартарних (холоцен) еолских лесоидно-барских седимената таложених у води у низијама рељефа панонског басена (на самом северу Просторног плана), док највећи део изграђују седименти речне терасе (t0). Испод њих су алувијално-барски седименти.

Алувијално-језерски седименти престављени песковитим и прашинастим глинама и глиновитим песковима и шљунковима квартарне старости (плеистоцен) су дебљине око 60 m. Подину ових седимената чине миоценски (терцијар) седименти престављени лапоровито-глиновитим комплексом.

На слици је приказана општа геолошка карта ширег подручја.

Слика: Општа геолошка карта ширег истражног подручја

[преузето са Основне геолошке карте 1:100 000, лист Београд]

Q1al-b – алувијално-барски седименти, Q1l – седименти предбадена

Хидролошке и хидрогеолошке одлике терена

Алувијални глиновито-прашинасти и песковито-глиновити наноси карактеришу се релативним хидроизолаторским својствима, док се пескови, који се налазе у њиховој подини карактеришу изразитом интергрануларном порозношћу са својствима хидрогеолошког спроводника – резервоара.

Алувијално-барске квартарне наслаге, песковито-шљунковитог састава имају функцију изразитог хидрогеолошког колектора. У њима је акумулирана знатна количина слободних изданских вода. Прихрањивање ове издани врши се делом водама из корита реке Саве, а делом инфилтрацијом атмосферских талога.

Подину овог водоносног слоја делом чине миоценски лапоровити и лапоровито-глиновити седименти, као и алувијално-барски глиновито-песковити седименти са функцијом релативних хидрогеолошких изолатора.

Мерени ниво подземне воде је на дубини 0,5–2,7 m од површине терена, између апсолутних кота 69.0 и 71.5 m. Устаљен је у фацији поводња у прашинастој глини или у прашинасто-глиновитом песку. Међутим, реално је очекивати да је при максималном нивоу терен водозасићен до површине терена. Осцилације воде су 1–3 m. На снижавање подземних вода поред мелиоративних радова известан утицај има и стално црпљење воде у рени бунарима који су распоређени уз обалу реке Саве.

Kлиматске карактеристике подручја

Београд и његова шира околина имају умерено-континенталну климу, која је највише условљена макропроцесима у атмосфери. Локални фактори долазе до изражаја при антициклоналном типу времена када модификују метеоролошке елементе, посебно у танком слоју изнад насеља. Утицај се најчешће огледа у хоризонталној расподели поља температуре и падавина.

Температура ваздуха – према подацима са метеоролошке станице „Сурчин” у периоду 1992–2016. године, средња годишња температура износи 12,4 °С. Просечне максималне месечне температуре се крећу у интервалу од 4,7 °С у јануару до 29,3 °С у августу. Средње минималне месечне температуре за наведени период су од –2,1 °С у јануару до 16,8 °С у јулу. Током летњих месеци јављају се дани са температурама изнад 30 °С (тропски дани), као и тропске ноћи (са температурама изнад 20 °С) и то у периоду април–октобар, у просеку 41 дан годишње.

Према подацима са метеоролошке станице „Сурчин” у току 2021. године, средња годишња температура ваздуха износила је 13,2 °С (просечне максималне месечне температуре од 6,4 °С у децембру до 31,4 °С у јулу). Средње минималне месечне температуре за наведени период су од 0,8 °С у фебруару до 19,9 °С у јулу.

Табела 1: Средње месечне и годишње вредности на МС „Сурчин” за период 1992–2016. године (извор: Републички хидрометеролошки завод)

Сунчево зрачење – инсолација – средње месечне суме осунчавања показују да су најмање вредности у децембру 52 сата, а највише у јулу 295 сати. Годишња сума осунчавања износи просечно 2017 сати.

Облачност – највећи средњи број облачних дана се јавља у децембру 13, а најмањи у јулу и августу два дана. Просечан годишњи број облачних дана је 78, а ведрих 71 дан.

Највећи број ведрих дана се јавља у августу и износи 12, а минимални у децембру два дана.

Графикон 1: Облачност на МС „Сурчин” за период 1992–2016. године

У току 2021. године било је 79 облачних дана, највише у децембру (19), а најмање у јуну (0).

Влажност ваздуха – средње месечне вредности релативне влажности крећу се у интервалу од 64% (август) до 85% (јануар), а просечна годишња вредност је 73%.

Табела 2: Годишња количина падавина у mm

Просечна годишња количина падавина (1992–2016) износи 622,9 mm, док је у току 2021. износио 759,9 mm.

Ветар – на ваздушна струјања, ветрове у Београду утиче расподела ваздушног притиска у ширем подручју. Доминантни ветрови су југоисточни и западни, при чему југоисточни ветар (кошава) дува скоро целе године, са максимумом у зимским месецима, када достиже и највеће брзине (4,8 m/s у јануару 2021), и минимумом у јуну и јулу, док западни ветар дува најчешће у јуну, јулу и августу, а највеће брзине постиже у марту и априлу (4,0 m/s у априлу 2021). Најхладнији ветрови су северни и североисточни, а најтоплији су из јужног квадранта у свим преосталим сезонама. У току пролећа су најхладнији северни и северозападни ветрови, док су лети најхладнији западни ветрови. Ветрови из северног квадранта повећавају влажност, док је ветрови из јужног смањују. Тишине су, у односу на ветровито време ређе, најчешће у јануару и летњем периоду.

Гасови са ефектом стаклене баште антропогеног порекла емитовани у атмосферу доводе до глобалног загревања атмосфере услед увећања природног ефекта стаклене баште. Анализа тренда температуре ваздуха на територији Републике Србије у периоду показује да је на већем делу територије забележен тренд раста средње годишње температуре ваздуха. Он је, најинтензивнији, између осталог, за шире подручје Београда и то у периоду 1951–2005. године 1,4–1,8 °С/100 година, док је за период 1991–2005. године интензитет пораста температуре вишеструко већи и износи 3,5–4,5 °С/100 година. Са друге стране, у погледу тренда падавина, територија Републике Србије се карактерише доминацијом година са дефицитом падавина.

Имајући у виду да је досадашње глобално загревање атмосфере од око 10 °C условило значајне глобалне, регионалне и локалне промене климе, и узимајући у обзир пројекције и ефекте климатских промена, регион Јужне Европе се у Четвртом научном извештају IPCC (IPCC, AR4, 2007) сврстава у регионе света који су веома рањиви на климатске промене. Исти тренд се наставља и након 2007, што је потврђено у Шестом извештају IPCC-а (IPCC, AR6, 2021). У овом извештају констатовано је да ће са глобалним загревањем урбана подручја и градови бити погођени чешћим појавама екстремних климатских догађаја, као што су топлотни таласи. Урбана подручја имају посебне интеракције са климатским системом, на пример у контексту појаве топлотних острва и промене циклуса воде, и због чега ће бити више погођени екстремним климатским догађајима као што су екстремне врућине. Комбинујући пројекције климатских промена са сценаријима урбаног раста, будућа урбанизација ће појачати пројектовано повећање локалне температуре ваздуха, посебно снажним утицајем на минималне температуре. У поређењу са данашњим даном, од комбинације се очекују велике импликације будућег урбаног развоја и чешћих појава екстремних климатских догађаја, као што су топлотни таласи, са више топлих дана и ноћи, који доприносе топлотном стресу у градовима.

3.2. Саобраћај и инфраструктурни системи

Саобраћајне површине

Границом овог плана обухваћен је, у постојећем стању неизграђен, простор на територији градске општине Сурчин, источно од Обилазнице Београда (државни пут IA реда А1, Е75), као и део ове саобраћајнице (у дужини од око 1096 m) између петље Сурчин југ и петље Остружница (стационаже према Референтном систему ЈП „Путеви Србије” приказане у графичким прилогу).

Наведена саобраћајница је реализована на основу Регулационог плана деонице аутопута Е75 и Е70 Добановци – Бубањ поток („Службени лист града Београда”, број 13/99).

У граници овог плана налази се и саобраћајница локалног карактера (продужетак Улице Зорана Ђинђића), са основном функцијом опслуге пољопривредних површина и објеката у функцији пољопривреде. На делу од канала Галовица ка насипу и реци Сави пролази преко пољопривредних површина и садржи само коловоз оквирне регулације од 6 m којим се одвија двосмерни моторни саобраћај.

Поред овог, у граници се налази и локални пут, такође за потребе пољопривреде, који денивелисано (ван границе овог плана) прелази преко обилазнице Београда.

Инфраструктурни системи:

1) Водоводна мрежа и објекти

Подручје овог плана се по свом висинском положају налази у првој зони снабдевања водом.

У оквиру границе овог плана нема инсталација градског водоводног система. Најближа водоводна мрежа градског система јачег капацитета се налази у улици Др Ивана Рибара пречника Ø400 mm и Ø350 mm у Новом Београду и Ø250 mm односно Ø700 mm у Војвођанској улици у Сурчину. Између Савског насипа и улице Нова 7 пролази траса цевовода сирове воде ВЧ Ø1300 mm који повезује рени бунаре РБ-46 и РБ-47 на обали реке Саве.

Подручје овог плана налази се у зонама III (широј) и II (ужа) санитарне заштите Београдског водоизворишта која су дефинисана:

– Правилником о начину одређивања и одржавању зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, број 92/08);

– Решењем о одређивању зона санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода које служе за водоснабдевање града Београда (Министарство здравља, број 530-01-4812014-10 од 1. августа 2014. године).

2) Канализациона мрежа и објекти

Подручје овог плана према Генералном урбанистичком плану Београда припада Батајничком систему београдске канализације, који се каналише по сепарационом начину одвођења атмосферских и употребљених вода.

У оквиру границе овог плана нема изграђене канализације градског система. Најближа канализација је постојећа у Војвођанској улици и то Ø500 mm за употребљене воде.

Употребљене воде из централног Сурчина се одводе до КЦС „Сурчин 1” одакле се потискују до прекидне коморе у близини Аеродрома „Никола Тесла”, па се даље гравитационо спроводе према КЦС „Земун поље 2” и одатле се потискују у реку Дунав.

3) Електроенергетска мрежа и објекти

Напајање предметног подручја електричном енергијом оријентисано је на ТС 35/10 kV: „Галовица” и „Сурчин”.

У оквиру границе Просторног плана НФС – III фаза изграђени су следећи електроенергетски (ее) објекти:

– три (3) трансформаторске станице (ТС) 10/0,4 kV:

– слободностојећа ТС у централноисточном делу, за напајање објеката електричном енергијом, регистарског бр. „Z-502” (Сурчин, М. Тита, „Доње поље – дехидратор”);

– ТС у оквиру објекта Црпне станице „Петрац-нова” у североисточном делу, за сопствене потребе, рег. бр. „Z-1129” (Сурчин, Виноградска, „ЦС Петрац”);

– слободностојећа ТС јужно уз ауто-пут у југозападном делу, за напајање осветљења ауто-пута;

– подземни кабловски водови 10 kV, положени испод неизграђених површина у североисточном и југозападном делу, за напајање поменутих ТС 10/0,4 kV;

– надземни водови 1 kV у југоисточном делу, положени на армирано бетонским стубовима у неизграђеним површинама, за напајање објеката.

Постојеће саобраћајне површине, изузев ауто-пута, нису опремљене инсталацијама јавног осветљења.

У непосредној близини границе Просторног плана НФС – III фаза изграђени су ее објекти: ТС 10/0,4 kV, подземни водови 10 kV, као и подземни и надземни водови 1 kV.

4) Телекомуникациона мрежа и објекти

Предметно подручје припада кабловском подручју аутоматске телефонске централе „Сурчин”. Приступна телекомуникациона (у даљем тексту: тк) мрежа изведена је кабловима постављеним у тк канализацију, пратећи коридор постојећих саобраћајних површина, а претплатници су преко унутрашњих извода повезани са дистрибутивном тк мрежом.

У северном делу Просторног плана НФС – III фаза изграђена је тк канализација, са оптичким тк каблом, за повезивање тк опреме Ергеле Сурчин на транспортну тк мрежу.

У непосредној близини, северно од границе, Просторног плана НФС – III фаза изграђена је слободностојећа базна станица.

5) Топловодна и гасоводна мрежа и објекти

У оквиру границе овог плана не постоји изведена топловодна мрежа и објекти.

У оквиру границе овог плана изграђени су следећи гасоводни објекти:

– транспортни гасовод РГ 05-02 од челичних цеви максималног радног притиска р = 50 bar и пречника Ø 323,9 mm;

– основна дистрибутивна гасоводна мрежа од полиетиленских цеви притиска р = 1÷4 bar и пречника DN63 mm.

3.3. Заштита животне средине

Секретаријат за заштиту животне средине града Београда у складу са законом врши послове заштите и унапређења животне средине на територији свих 17 београдских општина. Редовна контрола квалитета животне средине врши се реализацијом програма који се доносе сваке године и обухватају праћење: квалитета ваздуха, речних вода, вода за пиће, изворске воде, комуналне буке, пољопривредног земљишта у зонама изворишта и поред саобраћајница, као и нивоа радиоактивности.

На планском подручју не обавља се мониторинг квалитета ваздуха, земљишта и нивоа комуналне буке. У ширем подручју прати се ниво буке, у Војвођанској улици (ГО Сурчин) и квалитет воде канала Галовица.

Квалитет ваздуха

На планском подручју квалитет ваздуха и његова евентуална загађења могу да воде порекло од покретних извора, односно саобраћаја и стационарних извора тј. интензивне пољопривредне производње.

С обзиром на морфологију терена, без препрека, ветар има важну улогу у смањењу аерозагађења. Као што је већ наведено, концентрације аерозагађења су мање при западном ветру, који је најучесталији током године у планском подручју, него у периоду када дува Кошава, што је последица нестабилне атмосфере у којој загађујуће материје бивају однете до висина од више километара, па им се тако концентрација при тлу знатно смањује.

Квалитет вода

Простор дефинисан границом предметног плана налази се у ужој и широј зони заштите изворишта подземних вода, у складу са Решењем којим се одређене зоне санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода које служе за водоснабдевање града Београда (број 530-01-48/2014-10 од 1. августа 2014. године).

Сливно подручје канала Галовица обухватило је практично највећи део југоисточног Срема, од падина Фрушке горе до Саве, јер су у њу преведене и воде канала Петрац. Галовица је за Београд свакако најзначајнији сремски канал, јер својим доњим током пролази кроз ужу зону санитарне заштите изворишта београдског водовода.

Канал Галовица, један од канала југоисточног Срема, налази се у програму контроле површинских вода на територији Београда, коју врши Градски завод за јавно здравље.

Ниво загађења које доспева на подручје Града из суседних општина процењује се на основу резултата контроле на локалитету „Мост у Дечу”, док резултати са профила „црпна станица” пре препумпавања у Саву указују на укупно оптерећење канала.

Од укупно 24 анализирана узорка воде канала Галовица, током 2021. године, 21 узорак је одступао од I и II класе квалитета површинских вода према појединим физичко-хемијским, хемијским и микробиолошким параметрима, а три узорка су одступала од I и II класе због појединих хемијских и физичко-хемијских параметара.

Сви анализирани узорци воде са канала Галовица су одступали од прописане класе. Према појединим испитаним физичко-хемијским, хемијским и микробиолошким параметрима четири узорка су одговарала IV класи квалитета, а 20 узорака је одговарало V класи квалитета површинских вода.

У води канала Галовица није постигнут добар хемијски статус.

У анализираном узорку седимента са локалитета мост у Дечу циљну вредност је прекорачила само концентрација никла, док су у узорку са локалитета код црпне станице циљну вредност прекорачиле концентрације кадмијума, цинка, бакра, никла, живе и нафтних угљоводоника, а концентрација никла је прекорачила максималну дозвољену концентрацију (у даљем тексту: МДК).

При узорковању на површини канала није регистровано присуство пливајућих опасних материја.

Сливу канала Галовица гравитирају бројна насеља, фарме, индустријски, занатски и складишни објекти као и интензивно обрађиване пољопривредне површине, са којих повремено доспева велика количина санитарних и технолошких отпадних вода, што значајно погоршава квалитет воде.

Квалитет земљишта

Током 2021. године, Програмом испитивања загађености земљишта на територији Београда, предвиђено је да се узоркује и лабораторијски испита укупно 96 узорака земљишта са 48 локација на територији града у три тромесечна циклуса (март/април/мај; јун/јул/август и септембар/октобар/новембар).

Програм испитивања загађености земљишта на територији Београда се оријентисао на следећа подручја испитивања:

– зона санитарне заштите изворишта централних водовода – 5 локација;

– зона на пољопривредним површинама – 3 локација;

– зона под утицајем постојећих депонија и нехигијенских насеља – 5 локација;

– зона у близини великих саобраћајница – 11 локација;

– зона јавних површина и дечијих игралишта – 24 локација.

Резултати спроведеног лабораторијског испитивања загађености земљишта на територији Београда показују да у површном слоју земљишта (до 50 cm), на готово свим локацијама постоји повећање концентрације појединих од параметара испитивања.

Испитивања су показала да су се најчешћа одступања у погледу прекорачења прописаних концентрација испитиваних параметара односила на повећан садржај никла у земљишту (у 92 од 96 анализираних узорака), а у три узорку је Ni прекорачио и ремедијациону вредност према Уредби о граничним вредностима загађујућих, штетних и опасних материја у земљишту („Службени гласник РС”, бр. 30/18 и 64/19).

Регистровано повећање садржаја органских параметара: укупних угљоводоника (C6-C40) у 9 узорака, као и резидуа пестицида DDT-а у 7 узорака није толико значајно у погледу висине утврђених концентрација, али указује да њихово присуство у земљишту захтева даље праћење, имајући у виду дугачак период полураспада и друге значајне екотоксиколошке карактеристике (могуће укључивање у ланац исхране, штетне утицаје на здравље и др.).

Испитивање квалитета земљишта и подземних вода

Испитивање узорака тла и подземних вода извршено је по захтеву Рударског института из Београда. Узорковања су узета током децембра 2019. године и то три узорка тла и три узорка подземне воде, чији су резултати приказани у документацији Извештаја о стратешкој процени.

У оквиру границе предметног плана налази се седам од 17 бушотина, али због непосредне близине граници плана као и заједничке претходне намене коришћења земљишта (пољопривредна производња) подаци са свих бушотина су релевантни.

Хемијска испитивања узорака тла и подземних вода вршена су у складу са Правилником о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања („Службени гласник РС”, број 23/94).

Узорци подземних вода

У испитиваним узорцима тла са ознакама В-1, В-8 и В-14 нађене концентрације кадмијума, олова, живе, арсена, хрома, никла, бакра, цинка, бора и водорастворних флуорида ниже су од МДК прописаних Правилником о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања.

Узорци тла

Резултати испитивања узорака подземних вода ознака В-5, В-11 и В-15 показују да су концентрације свих испитиваних параметара ниже од МДК дефинисаних Правилником о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања.

Бука

Акустичке зоне су према намени простора дефинисане Правилником о методологији за одређивање акустичких зона („Службени гласник РС”, број 72/10) и приказане су у наредној табели са приказаним граничним вредностима индикатора буке за сваку акустичку зону, које су дефинисане Уредбом о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 75/10).

Табела 3: Граничне вредности индикатора буке на отвореном простору, према акустичким зонама.

Одређивање акустичких зона врши се у зависности од намене простора. Акустичке зоне се одређују према постојећем стању изграђености, начину коришћења земљишта, као и према планираним наменама простора и дефинишу се граничним вредностима индикатора буке (за дан, вече и ноћ) израженим у децибелима.

Како је предметно подручје неизграђено, оно се налази у 6. акустичној зони – Индустријска, складишна и сервисна подручја и транспортни терминали без стамбених зграда.

Бука највећим делом на предметном подручју потиче од саобраћаја који се одвија дуж Обилазнице и дуж Улице Трг Зорана Ђинђића. Најближе мерно место за праћење нивоа буке је у Војвођанској улици „ГО Сурчин” које се налази у зони број 5 Градски центар, занатска, трговачка, административно-управна зона са становима, зона дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница.

Доминантан извор буке на мерном месту Војвођанска представља друмски саобраћај, од којег је, према подацима за 2021. годину, буком угрожено 46% становништва у току дана и 24% у току ноћи, а веома угрожено 25% у току дана и 13% у току ноћи.

II. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

1. ПРИНЦИПИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Концепција просторног развоја предметног подручја је заснована на следећим принципима просторног развоја:

– принцип одрживог развоја је основни принцип развоја планског подручја који се постиже усклађивањем економских, социјалних и еколошких аспеката просторног развоја, рационалним коришћењем необновљивих ресурса и обезбеђење услова за веће коришћење обновљивих ресурса, што садашњим и будућим генерацијама омогућава задовољавање потреба и побољшање квалитета живота;

– принцип приступачности се односи на унапређење саобраћајне доступности и техничких инфраструктурних система као фактора коришћења потенцијала и равномернијег развоја;

– принцип хоризонталне координације се постиже повезивањем са суседним територијалним јединицама у току планирања ради решавања заједничких функција и интереса;

– принцип вертикалне координације се односи на успостављање веза свих нивоа просторног и урбанистичког планирања, од националног ка регионалном и даље ка локалном нивоу, као и информисање, сарадњу и координацију између локалних иницијатива, планова и пројеката са државним и регионалним плановима и акцијама;

– принцип партиципације или учешћа јавности подразумева да процес доношења одлука треба да буде транспарентан како би целокупна заједница узела учешће у свим сегментима планирања.

2. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА

Основни циљ развоја је да се у складу са принципима одрживог развоја плански дефинишу услови за реализацију подручја Националног фудбалског стадиона комплекса, које поред објекта стадиона, обухвата и друге мултифункционалне и специјализоване објекте, како у функцији самог стадиона, тако и за потребе реализацији Међународне специјализоване изложбе „EXPO BELGRADE 2027” и њихово даље коришћење након завршене изложбе.

Сходно основном циљу издвојени су посебни циљеви:

– опслуживање подручја различитим видовима саобраћаја;

– опремање подручја мрежом и објектима комуналне инфраструктуре;

– реализација пратећих садржаја неопходних за одрживи развоја подручја и након изложбе „EXPO BELGRADE 2027”;

– заштита и уравнотежено коришћење природних потенцијала и ресурса;

– смањење загађења и притиска на животну средину.

Секторски циљеви развоја у области природних система и заштите животне средине су:

– ефикасна заштита изворишта водоснабдевања и рационално коришћење енергије;

– одрживи развој планираних намена по питањима очувања енергије и очувања животне средине уз предузимање превентивних мера у циљу заштите квалитета ваздуха, воде и земљишта, смањења буке, повећања енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије, уз успостављање система редовног мониторинга.

Секторски циљеви развоја у области саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре су:

– повезивање планског подручја са постојећом саобраћајницом – Државни пут IA реда А1, Е75, oбилазница Београда;

– повезивање планског подручја са деоницом Нови Београд – Сурчин као делом аутопута Е-763 (Нова Виноградска);

– повезивање планског подручја са Аеродромом „Никола Тесла”;

– планирање потребних паркинг површина за гледаоце, учеснике и посетиоце;

– опслуживање планског подручја мрежом јавног градског транспорта.

Секторски циљеви развоја у области комуналне инфраструктуре су:

– обезбеђивање потребне количине воде за санитарне и противпожарне потребе;

– контролисано одвођење атмосферских и употребљених вода до крајних реципијената;

– обезбеђење сигурног, поузданог, квалитетног и економичног снабдевања електричном енергијом потрошача, уз рационалну употребу електричне енергије и снаге од стране потрошача;

– обезбеђење фиксног широкопојасног приступа телекомуникационим водовима са брзинама од најмање 1 Gb/s у оба смера и увођење константне покривености мобилном мрежом пете генерације која уводи велики проток, мала кашњења и енергетски ефикасна решења;

– сигурног, поузданог, квалитетног и економичног снабдевања топлом водом и гасом, уз њихову рационалну употребу од стране потрошача за потребе грејања, хлађења, припреме топле воде и у мање технолошке сврхе;

– коришћење обновљивих извора енергије као допунски вид снабдевања топлотном и електричном енергијом.

3. КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Концепција Просторног плана НФС – III фаза заснована je на регионалном значају објеката планираних претходним фазама и на визији новог градског – специјализованог центра са Националним фудбалским стадионом и комплексом „EXPO 2027” као иницијалним објектима просторно развоја подручја.

Такође, концепт је формиран имајући у виду:

– законску регулативу у области планирања и изградње;

– планска и остала развојна документа;

– стандарде, прописа и правилнике које прописује Међународни биро за изложбе (Bureau International des Expositions – BIE);

– техничке препоруке и правилнике међународних фудбалских организација (ФИФА и УЕФА) који се односе се на инфраструктуру фудбалских стадиона;

– Програм и просторно-програмско решење, достављен од стране Наручиоца израде плана.

Комплекси/целине формирани претходним фазама употпуњени су садржајима неопходним за квалитетно функционисање током реализовања широког спектра манифестација. Целина Е2 поред хотела, допуњена је објектима васпитно образовних установа – комбинованом дечијом установом и основном школом, неопходним по трансформацији смештаних капацитета у стамбени комплекс, након одржавања Међународне специјализоване изложбе „EXPO BELGRADE 2027”.

Матрица саобраћајне мреже Просторног плана НФС – III фаза је заснована на саобраћајном решењу из предходних фаза којима је предвиђено вишестрано повезивање предметног подручја на различите видове саобраћаја. Промена саобраћајне регулације, као и инфраструктурни објекти и површине, у оквиру границе предметног подручја, настали су као последица детаљног сагледавања на нивоу техничке документације.

4. РЕГИОНАЛНИ ЗНАЧАЈ ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ ВЕЗЕ СА ОКРУЖЕЊЕМ

Регионални аспект развоја подручја посебне намене се сагледава кроз могућности да простор комплекса са Националним фудбалским стадионом и „EXPO 2027” буду генератор будућих промена у окружењу, које су очекиване и које се могу односити на:

– проширење и унапређење постојеће туристичке понуде Београда новим савременим комплексом у функцији спортског и MICE (Meetings, Incentives, Conferences, Exhibitions) туризма;

– промоцију Београда за организатора великих међународних спортских, сајамских, конгресних, привредних и културних манифестација;

– презентацију културних вредности и представљање новог, савременог имиџа Републике Србије.

Постојећа туристичка понуда Београда обухвата постојеће објекте (Београдски сајам, Сава центар, „Штарк арена” и др.) који су у прошлости били домаћини великих спортских, сајамских, конгресних и других привредних и културних манифестација. Изградња савременог мултифункционалног комплекса „EXPO 2027” као и Националног фудбалског стадиона, са обезбеђеним, лако доступним, различитим видовима саобраћаја привући ће пажњу домаћих и страних туриста из ближег и ширег окружења.

Организација светске изложбе „EXPO 2027” је прилика за промоцију Београда и презентацију српске културе и традиције као глобално прихваћене заједничке и универзалне вредности. Такође, то је шанса за представљање новог имиџа Републике Србије који се показује кроз трансформацију традиционалне економије засноване на ресурсима у модерну економију, где су кључни знање и стручност људи.

III. ПЛАНСКА РЕШЕЊА

1. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ СИСТЕМА

1.1. Заштита природе

Заштита природе, заснована на очувању и одрживом коришћењу природних добара и природних вредности, спроводи се у складу са Законом о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21), Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС, 14/16, 76/18 и 95/18 – др. закон), Уредбом о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) и др.

У обухвату Просторног плана НФС – III фаза нема заштићених подручја за које је спроведен или покренут поступак заштите, евидентираних природних добара, нити еколошки значајних подручја. Предметно подручје Плана делом обухвата реку Саву која представља међународни еколошки коридор еколошке мреже Републике Србије према Уредби и еколошкој мрежи. Приобални појас Галовице у блиско-природном стању и предеони елементи унутар културног предела имају улогу локалних еколошких коридора еколошке мреже Републике Србије.

У циљу очувања природе и природних процеса, дивљих врста, побољшања микроклиматских услова и смањења загађења свих врста, планирано је, очување мелирационих канала и приобалне вегетације у највећој могућој мери, посебно групе стабала и појединачних стабла прсног пречника ≥ 40 cm. Очувана је морфологија корита реке Саве и приобална вегетација. Предвиђено је формирање парка, сквера, заштитних зелених појаса, подизање дрвореда у регулацији саобраћајница и на паркинг површинама, формирање биоретензије, као и одређен проценат зелених површина у директном контакту са тлом свих намена. У регулацији саобраћајница планирано је формирање континуалних траса дрвореда у травним баштицама са жбунастом вегетацијом, са примарном функцијом заштите од ветра и средњег и високог ефекта редукције од буке.

Приликом реализације планског решења, односно израде техничке документације за слободне и зелене површине, неопходно је поштовати следеће мере заштите:

– није дозвољено крчење и уништавање крајречне вегетације, нити модификовање обале и корита у делу где се подручје плана преклапа или блиско наслања на реку Саву; у потпуности задржати природну морфологију корита;

– очувати приобалну вегетацију дуж мелиорационих канала, односно формирати нову у случају промене регулације канала, као важне коридоре за очување биодиверзитета;

– очувати појединачна стабла, живице и међе ради очувања коридора за кретање ситних животиња, односно очување биодиверзитета;

– приликом одабира врста за нову садњу предност треба дати аутохтоним врстама (минимално 50%) које имају густу и добро развијену крошњу, а које су прилагодљиве на природне и створене услове предметног подручја;

– могу се користити врсте егзота, прилагодљиве на локалне услове;

– није дозвољено сађење инвазивних (агресивних, алохтоних) врста, као што су: Acer negundo (јасенолисни јавор или негундовац), Amorpha fruticosa (багремац), Robinia pseudoacacia (багрем), Ailanthus altissima (кисело дрво), Fraxinus americana (амерички јасен), Fraxinus pennsylvanica (пенсилвански јасен), Celtis occidentalis (амерички копривић), Ulmus pumila (ситнолисни или сибирски брест), Prunus padus (сремза), Prunus serotina (касна сремза), као ни алергених врста;

– одабрана и посађена вегетација треба да, у највећој могућој мери, обезбеди очување дивљих врста у границама плана, посебно у репродуктивном периоду, што ће бити прецизирано условима заштите природе за израду локацијских услова;

– није дозвољено емитовање покретних светлосних снопова, усмеравање снопова светлости ка небу (осветљење усмерити ка тлу). Декоративно осветљење спољних делова објеката предвидети у пуној висини фасаде. У случају садње дрвећа, саме крошње не треба да буду осветљене. Искључити ефекат огледала и колизије птица са објектима, пескирањем стаклених површина као и применом других решења;

– објекте и далеководе изоловати и обележити тако да се на минимум сведе могућност страдања птица услед удара струје (електрокуције) и механичког удара жице; носаче изолатора изоловати пластичним навлакама, изолаторе поставити на носаче у положају на доле, а жице обележити на упадљив начин;

– формирати биоретензије у оквиру застртих површина које имају улогу да усвоје вишак атмосферске воде настале изненадним великим падавинама, са циљем да растерете канализациону мрежу;

– за засторе користити полупорозне материјале;

– није дозвољено испуштати непречишћене и недовољно пречишћене отпадне воде, које се спирају са коловоза (оперативно-манипулативне површине, паркинзи, саобраћајница и др.), у крајњи реципијент; зауљене воде треба одвести са манипулативних асфалтних површина, до места одговарајућег предтретмана истих (преко сепаратора уља и таложника за издвајање минералних уља и брзоталожних примеса) пре упуштања у канализациону мрежу или крајњи реципијент;

– током извођења радова, хумусни слој земљишта уклонити и сачувати, како би се искористио за санирање и озелењавање терена након изведених радова;

– током извођења радова на предметном подручју дефинисати локацију за привремено депоновање материјала неопходног за извођење радова; депоновање материјала на тој локацији је ограничено искључиво на време трајања радова;

– уз сагласност надлежне комуналне службе, предвидети локације на којима ће се трајно депоновати неискоришћени геолошки, грађевински и остали материјал настао предметним радовима;

– у току извођења предметних радова потребно је одржавати максималан ниво комуналне хигијене; спровести систематско прикупљање чврстог отпада који се јавља у процесу градње и боравка радника у зони градилишта;

– грађевински, као и комунални отпад настао у току радова сакупљати у судове који су за ту сврху намењени и редовно га евакуисати у сарадњи са надлежном комуналном службом;

– након завршетка радова сав вишак материјала, опреме и отпада одмах уклонити са локације и околног земљишта;

– уколико се током извођења радова наиђе на геолошко-палеонтолошка документа или минералошко-петролошке објекте, за које се претпоставља да имају својство природног добра, извођач радова је дужан да у року од осам дана обавести Министарство заштите животне средине, као и да предузме све мере заштите од уништења, оштећења или крађе до доласка овлашћеног лица.

1.2. Заштита животне средине

Планска решења заштите и унапређења квалитета животне средине подразумевају стриктно поштовање законске регулативе у свим областима које се дотичу ове области, а заснивају се на следећим задацима:

– планирани објекти се морају реализовати у складу са еколошким капацитетима простора уз обавезу неутрализације потенцијалних негативних утицаја на животну средину;

– планирани oбjeкти морају спровести све нeoпхoднe урбанистичке, техничко-технолошке и организационе мере заштите у складу са захтевима Закона о заштити животне средине и другим прописима који уређују дату област уз успостављање законског мониторинга;

– обезбеђење енергетске ефикасности нових објеката и афирмација примене обновљивих извора енергије (геотермална, соларна) општи је принцип унапређења и заштите;

– спровођењем поступка процене утицаја (ПУ) на нивоу пројеката, обезбедити интегрисање основних принципа и начела заштите животне средине у све процесе планирања, пројектовања и реализације.

1.3. Заштита водоизворишта

Подручје Просторног плана НФС – III фаза налази се у зонама III (шира) и II (ужа) санитарне заштите Београдског изворишта (Зона III). Заштита изворишта спроводи се у складу са:

– Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања;

– Решењем о зонама санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода која служе за водоснабдевање града Београда (Министарство здравља, број 530-01-48/2014-10 од 1. августа 2014. године);

– Елаборатом о зонама санитарне заштите изворишта подземних и површинских вода водоснабдевања града Београда (Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2013. године).

Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања, у свим зонама дефинисана су ограничења и могућности градње, па режим коришћења на предметном простору треба ускладити са правилима која важе за те зоне заштите изворишта.

На основу Решења о зонама санитарне заштите на административној територији града Београда за извориште подземних и површинских вода која служе за водоснабдевање града Београда (Министарство здравља, број 530-01-48/2014-10 од 1. августа 2014. године) предметно подручје налази се у зонама III (шира) и II (ужа) санитарне заштите Београдског изворишта.

У Елаборату о зонама санитарне заштите изворишта подземних и површинских вода водоснабдевања града Београда (Институт „Јарослав Черни”, 2013. године) дефинисане су зоне рањивости подземних вода, узимајући у обзир присуство, дебљину и друге релевантне карактеристике заштитног повлатог слоја на простору београдског изворишта. Највећи део обухвата предметног плана је у зони ниске рањивости подземних вода, са дебљином заштитног повлатог слоја већом од 6 m. Само један мањи део обухвата плана (дуж СИ границе предметног плана – саобраћајница: Сурчин (пијаца) – ПКБ „7 јули” – насип на Сави) улази у зону умерене рањивости подземних вода, где је дебљина заштитног повлатог слоја 3–6 m.

Заштита изворишта подразумева предузимање свих мера у циљу очувања квалитета површинских и подземних вода, односно заштита истих од загађивача или штетних дејстава који могу трајно утицати на здравствену исправност вода изворишта.

Са аспекта санитарне заштите изворишта највећи проблем могу представљати отпадне воде или акцеденти услед просипања или цурења штетних материја, настали као последица активности на предметном простору.

На простору Просторног плана НФС – III фаза, осим стандардних мера предложених Елаборатом, на предметном простору потребно је детаљно разрадити и у потпуности применити и следеће допунске и специфичне мере, услове и ограничења:

1) планску и пројектну документацију израдити у свему према важећем Закону о планирању и изградњи и осталим важећим прописима и стандардима за ову област;

2) за све нове објекте и комплексе израдити адекватну техничку документацију са детаљно описаним свим позицијама које се односе на директну или индиректну заштиту површинских и подземних вода и земљишта/тла. У техничку документацију уградити сва прописане услове, ограничења и мере заштите, тако да се ризик од загађења подземних вода изворишта у току изградње планираних и коришћења и одржавања постојећих и планираних објеката сведе на прихватљив минимум;

3) приликом утврђивања коначне намене за простор полигона на реци Сави, имати у виду да у непосредној зони санитарне заштите бунара РБ-46 и РБ-47 није дозвољена изградња објеката, извођење радова и вршење активности које нису у функцији захватања подземних вода и одржавања водозахватних објеката. Дозвољава се ваздушни прелаз преко зоне непосредне заштите бунара БВК, уколико не постоји алтернатива;

4) дозвољена је планска изградња нових објеката и комплекса и пратећих објеката, као и комуналне и друге инфраструктуре, уз примену одговарајућих додатних услова, мера и ограничења;

5) за потребе изградње планираних објеката и комплекса дозвољава се планско насипање терена у простору обухвата Плана. Насипање терена извести у складу са препорукама претходних и планираних инжењерскогеолошких истраживања, и то искључиво материјалом који не угрожава квалитет земљишта/тла и подземних вода. Насипање терена ускладити са постојећим и планираним објектима система за прикупљање и одвођење фекалних и атмосферских вода, као и са постојећом и планираном мелиорационом каналском мрежом, у складу са условима ЈКП БВК и надлежних органа и организација;

6) све нове објекте пројектовати тако да најнижа кота подземних етажа, инсталација и темеља буде у предвиђеном насутом слоју тј. изнад коте заштитног повлатног слоја. Уколико је потребно, дозвољава неопходно задирање делова планираних објеката у повлатни заштитни слој уз примену додатних мера и ограничења (тачка 10));

7) за потребе израде техничке документације за изградњу планираних објеката и комплекса, а обавезно у евентуално накнадно утврђеној зони високе рањивости подземних вода, спровести додатна инжењерскогеолошка истраживања. Ова истраживања обухватају додатна хидрогеолошка, хидродинамичка и друга наменска истраживања, која имају за циљ да се потврди/утврди присуство, дебљина, састав и карактеристике повлатног заштитног природног слоја и водоносне средине, режим подземних вода, стање и квалитет земљишта (тла), као и други битни фактори, како би се дефинисали евентуални утицаји преложених намена и активности на режим подземних вода и сходно томе одредили додатни услови, мере и ограничења заштите изворишта од загађења са предметне локације;

8) уколико се горе наведеним истражним радовима (тачка 2)), пре или у току изградње планираних објеката, утврди присуство загађујућих материја, опасних по квалитет подземних вода изворишта, обавезно планирати и спровести ремедијацију и санацију тла/земљишта, у складу са Законом о заштити животне средине и другим подзаконским актима;

9) уколико се горе наведеним истражним радовима (тачка 2)), пре или у току изградње планираних објеката, потврде постојеће и/или издвоје зоне које одговарају условима високе рањивости подземних вода, предвиђене мере заштите изворишта обавезно појачати, укључујући и обавезан мониторинг подземних вода;

10) генерално, како би се ефикасније заштитиле подземне воде и тло/земљиште од загађивања инфилтрацијом са површине терена и из насутог слоја, или процуривањем из нових објеката, инфраструктуре и инсталација, размотрити потребу и могућност изолације издани формиране у песковито-шљунковитом водоносном слоју уградњом отпорних и трајних непропусних баријера од посебних природних и/или вештачких материјала. Ове баријере би се уградиле испод и/или око планираних објеката на свим локацијама у зони високе рањивости подземних вода тј. где је констатовано одсуство слабoводопропусне повлате, односно где се у току припремних радова и изградње локално тј. у зони самог објекта, значајно или у потпуности редукује заштитна улога повлатног слоја (смањује дебљина, продире, делимично или у потпуности уклања природна заштитна повлата, итд.), у складу са резултатима претходних и евентуалних додатних инжењерскогеолошких и хидрогеолошких истраживања;

11) извођење свих неопходних истражних, припремних и грађевинских радова за потребе пројектовања, изградње, коришћења и одржавања објеката реализовати уз прецизно дефинисање и строго спровођење свих неопходних стандардних и додатних мера заштите животне средине тј. изворишта БВК, која подразумевају: (1) просторно ограничено извођење грађевинских и других радова без уклањања или са најмањим могућим уклањањем повлатног заштитног слоја због потреба припреме локације и саме изградње објеката, односно само са неопходним минималним продором кроз повлатни заштитни слој издани искључиво за потребе (дубоког) фундирања шиповима у водоносној средини; (2) спречавање изливања опасних и штетних материја (нафта и нафти деривати, масти и уља, антифриз, разређивачи, киселине, боје, лакови, лепкови, итд.) у тло и подземне воде; (3) адекватно складиштење свих опасних и штетних материја у минималним количинама (приручна складишта); (4) ангажовање обучених радника и коришћење исправне механизације, возила, опреме и другог; (5) ограничено кретање ангажоване механизације и забрана сервисирања истих на локацији; (6) доливање радних флуида, прање и чишћење ангажоване механизације, опреме и алата ограничити на привремене водонепропусне површине-платое, лоциране уз постојеће саобраћајнице, уз обавезно прикупљање свих исцурелих/просутих загађујућих материја и свих отпадних „зауљених” вода и евакуацију у водонепропусне резервоаре или на третман на привременим сепараторима и песколовима и даље, у предвиђени привремени реципијент; (7) коришћење санитарних кабина уз редовно одржавање и пражњење истих од стране овлашћеног предузећа; (8) обавезно разврставање, сакупљање и складиштење (опасног и неопасног) отпада насталог у току изградње (грађевински материјал и шут, амбалажа, комунални отпад, итд.) на за то намењеној локацији – водонепропусном платоу, уз организовано редовно уклањање од стране надлежне комуналне службе или овлашћеног оператера; (9) обезбеђење средстава за санацију евентуалних мањих удеса/акцидената у току реализације предвиђених радова (судови, танкване, песак, крпе, кучина и слично); (10) обавезно уређење локације према пројекту уређења терена након изградње предвиђених објеката, итд.;

12) планску изградњу извршити тек након насипања терена и комуналног уређења (припрема и опремање) локације, при чему изградња система фекалне и атмосферске канализације представља минимум. Евентуално, може се дозволити адаптација/реконструкција/санација постојећих објеката пре комуналног уређења, и то само у прелазном периоду, који не би требало да буде дужи од десет година, уз примену одговарајућих додатних мера заштите;

13) захтева се пројектовање и извођење водонепропусних објеката комуналне инфраструктуре (интерног и градског канализационог система), као и уградња атестираног квалитетног цевног материјала, уређаја и опреме, обавезно са вишеструким системима заштите у (евентуалним) зонама високе рањивости подземних вода. Након изградње планирани објекти, уређаји и опрема треба да буду хидраулички испитани на непропусност, а касније периодично контролисани или након удеса/акцидента, у складу са законским обавезама, препорукама произвођача, процедурама и упутствима;

14) квалитет пречишћених отпадних вода која се испуштају у одговарајући реципијент – фекалну и атмосферску јавну канализацију, односно мелиотациону каналску мрежу, треба да одговара важећим правилницима, уредбама и одлукама;

15) све фекалне воде из предвиђених објеката прикупити и евакуисати у фекалну канализацију, у свему према условима ЈКП БВК. У случају немогућности повезивања на систем градске фекалне канализације, предвидети изградњу постројења за третман отпадних вода и евакуацију и испуштање пречишћених отпадних вода у мелиорационе канале, у складу са условима ЈКП БВК и надлежних органа и организација. Обезбедити адекватни мониторинг квантитета и квалитета отпадних вода пре и после третмана и испуштања у одговарајући реципијент. У прелазном периоду дозвољава се постављање (привремених) санитарних кабина на одређеним локацијама (нпр. предвиђени терминали градског превоза, паркиралишта, и слично), уз обавезно уговарање редовног одржавања и пражњења (привремених) санитарних кабина са надлежном комуналном службом или предузећем регистрованим за ову делатност;

16) техничко-технолошке отпадне воде из предвиђених комерцијалних објеката (туризам, угоститељство, трговина, итд.), обавезно прикупити, спровести и третирати на адекватним таложицима-сепараторима масти и уља и евакуисати у реципијент – градску канализацију, у складу са условима ЈКП БВК, или мелиорациони канал, у складу са условима водопривреде. Обавезно је уговарање редовног одржавања и пражњења таложника-сепаратора са надлежном комуналном службом или предузећем регистрованим за ову делатност. Обезбедити адекватни мониторинг квантитета и квалитета отпадних вода пре и после предтретмана и самог испуштања у реципијент;

17) све „запрљане/зауљене” атмосферске и процедне отпадне воде, које се формирају од падавина, прања, одржавања, и сличног, и сливају са трупа саобраћајница, платоа, приступних рампи, паркинга, итд., сакупити и третирати на адекватним постројењима за предтретман отпадних вода (таложници, сепаратори уља и масти и др.) и даље евакуисати у реципијент – градску канализацију, у складу са условима ЈКП БВК, или у мелиорациони канал, у складу са условима водопривреде. Обавезно је уговарање редовног одржавања и пражњења таложника и сепаратора са надлежном комуналном службом или регистрованим предузећем за ову делатност. Обезбедити адекватни мониторинг квантитета и квалитета отпадних вода пре и после предтретмана и испуштања у одговарајући реципијент;

18) „чисте” атмосферске воде са кровова и надстрешница објеката могуће је испуштати директно у тло без претходне прераде;

19) за све предвиђене трафостанице, машинска постројења, дизел-електричне агрегате (ДЕА), радионице, магацине (приручни и малопродаја) и слично, у којима ће се држати одређене количине опасних, штетних и/или запаљивих материја, а налазе се унутар објеката или ван њих (слободностојећи), обавезна је примена специјалних мера заштите: (1) без РСВ уља и других по извориште опасних материја у трафостаницама; (2) присуство опасних и штетних материја по извориште само у количинама неопходним за редован рад и одржавање објеката (тзв. приручна складишта, потребе трговине, итд.), односно у мањим количинама (одржавање и специјализована малопродаја/велепродаја), ускладиштеним на адекватан начин (фабричка и друга адекватна амбалажа, на сталажама, палетама, итд.); (3) уградња/постављање унутар или ван објекта (слободностојећи), на армиранобетонској, водонепропусној подлози са високим праговима-заштитним ивичњацима и адекватним падом; (4) обавезне танкване, кадице и/или бетонске касете за резервоаре и системе развода уља/горива, дуплозидни резервоари и системи развода, системи за сигнализацију и обавештавање о хаварији, итд.; (5) присуство средстава за санацију удеса/акцидента; (6) адекватна противпожарна заштита; (7) адекватна заштита од атмосферских прилика – затворен (укровљен) простор; (8) адекватно физичко обезбеђење и надзор објекта или дела објекта; (9) успостављање мониторинга подземних вода и земљишта укључујући и израду пијезометара у непосредној околини, уз обавезно достављање резултата мониторинга надлежним службама ЈКП БВК и другим надлежним институцијама.

20) делови планираних објеката који се налазе на површини или испод површине терена, односно који се у потпуности или делимично налазе у зони осцилација или испод нивоа подземних вода у насутом слоју (сервисне просторије, машинске сале, радионице, мања (приручна) складишта, магацини, оставе, гараже, паркинг места, итд.), морају бити у потпуности изоловани, како би се спречио сваки евентуалан продор загађујућих материја из објеката у околну средину;

21) детаљно размотрити техничка решења и проверити сигурност трасе и елемената предвиђених саобраћајница, као и алтернативне могућности примене одређених допунских мера заштите како би се траса пута учинила максимално безбедном (додатна осветљеност и обележеност саобраћајних трака, успоравање и усмеравање саобраћаја, итд.);

22) све саобраћајне и манипулативне површине, платои, приступне рампе и паркинзи треба да буду водонепропусни, нивелисани, са високим ивичњацима и адекватним нагибом за усмеравање свих зауљених атмосферских вода и вода од прања и одржавања објеката и сличног, ка таложницима-сепараторима и даље, у реципијент – градску атмосферску канализацију, у складу са условима ЈКП БВК, или мелиорациони канал, у складу са условима водопривреде. За прорачуне меродавних киша узети у обзир екстреме као последице присутних климатских промена;

23) саобраћајне и манипулативне површине, платои, приступне рампе, као и паркинзи треба да буду опремљени високим ивичњацима, банкинама или оградама, који служе за контролисано и ограничено кретање возила;

24) постављање мањих пратећих привремених угоститељских објеката (мобилне кафетерије, киосци, штандови, итд.) је дозвољено уз спровођење свих горе описаних мера заштите и сагласност надлежних институција;

25) транспорт опасних материја планираним саобраћајницама треба максимално избећи, осим оних количина за потребе нормалног функционисања (рад, одржавање, малопродаја, итд.), а уколико то није могуће дозволити само уз примену допунских мера заштите (најава, пратња специјализованих возила за помоћ у случају акцидента и сл.) уз примену допунских мера заштите;

26) предвидети простор за контејнере за комунални отпад, на водонепропусној армиранобетонској или некој другој адекватној подлози сличних карактеристика, са високим праговима-заштитним ивичњацима и адекватним падом, у складу са условима надлежног комуналног предузећа;

27) предвидети и формирање простора за (привремено) складиштење другог (опасног и неопасног) отпада који се може јавити у току редовног рада. Поред горе наведених услова (тачка 25), ово (привремено) складиште мора бити адекватно обезбеђено тј. ограђено и закључано, тј. организовано у складу са важећим Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 14/16, 95/18 – др. закон и 38/23), подзаконским актима, као и са обавезујућим процедурама и упутствима. Обавезно је уговарање преузимања свог генерисаног (опасног и неопасног) отпада са регистрованим предузећем за ову делатност, у најкраћем могућем року;

28) крчeњe постојећих шумa за потребе изгрaдње планираних oбjeкaтa, као и у случajeвимa кaдa тo зaхтeвa oпшти интeрeс утврђeн нa oснoву зaкoнa, је могуће у складу са условима надлежних органа и организација, и уз поштовање ових услова;

29) планирати формирање и коришћење травнатих и других уређених зелених површина на начин који не захтева примену опасних и штетних средстава за заштиту од корова и штеточина. Сваки корисник пољопривредних и уређених зелених површина и спортских терена који захтевају мере одржавања у обавези је да изради План управљања пестицидима, који укључује и одговарајући мониторинг, као и да спроведе прописани поступак процене утицаја примењених мера одржавања и резултате достави надлежном Секретаријату и ЈКП БВК;

30) уређене (култивисане) зелене површине oпрeмити стaндaрднoм инфрaструктурoм и систeмoм зa нaвoдњaвaњe, у складу са условима надлежних органа и организација. Нa пoстojeћим и новим зeлeним пoвршинaмa дoзвoљeни су слeдeћи рaдoви: сaнитaрнa сeчa стaбaлa, рeкoнструкциja и нoвa сaдњa растиња, рeкoнструкциja, пoдизaнe-пoстaвљaњe и изгрaдњa вртнo-aрхитeктoнских eлeмeнaтa, пeшaчких и бициклистичких стaзa, нaдстeшницa, игрaлиштa, пoлигoнa и пoстojeћих oбjeкaтa и пaркoвскoг мoбилиjaрa, фoнтaнa и рeтeнзиja, oгрaђивaњe, итд.;

31) истраживање и експлоатација подземних вода за потребе заливања зелених површина и/или потребе грејања/хлађења предвиђених комплекса и објеката, могуће је искључиво уз примену прихватљивог и обавезујућег техничког решења које ће се дефинисати накнадно, у непосредној сарадњи са ЈКП БВК, у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима („Службени гласник РС”, бр. 101/15, 65/18 – др. закон и 41/21) и уз поштовање и примену стандардних и додатних мера заштите, укључујући обавезан мониторинг са израдом пијезометара;

32) успоставити мониторинг стања квалитета животне средине у простору обухвата плана, у складу са прописима којима се ова област регулише тј. према обавезама дефинисаним у стратешкој процени утицаја плана и у студијама процене утицаја објеката комплекса, као и у дозволама надлежних органа. У том смислу, неопходно је израдити најмање шест пијезометара и успоставити мониторинг квалитета подземних вода на предметној локацији, све о трошку инвеститора. Ови пијезометри ће служити за утврђивање тренутног (нултог) стања квалитета подземних вода и земљишта на овој локацији, као и за потребе систематског праћења режима подземних вода и праћење евентуалног утицаја комплекса и објеката на квалитет подземних вода изворишта. Тачне локације и елементи конструкције предвиђених пијезометара, као и Програм мониторинга биће накнадно дефинисани, у договору са ЈКП БВК. Резултате мониторинга квалитета подземних вода и земљишта периодично достављати надлежним службама ЈКП БВК и другим надлежним институцијама, у складу са прописаном динамиком.

За све конкретне објекте који би се реализовали у простору обухвата предметног Просторног плана потребно је остварити даљу сарадњу са ЈКП БВК у циљу израде детаљних услова, мера и ограничења заштите Београдског изворишта, у зависности од планиране намене и предвиђеним активностима на свакој конкретној локацији планираних објеката.

1.4. Заштита од елементарних непогода

Плављење

Предметни терен у морфолошком смислу припада алувијалној равни реке Саве. У природним условима овај део алувијалне заравни, са котама ~69–74 m, често је био плављен (све до изградње Савског одбрамбеног насипа). Површина терена има врло благ до субхоризонтални нагиб од 2–3°. У оквиру овог равничарског терена постојe остаци старих мртваја и бара, које су у великој мери измениле свој првобитни изглед, пре свега израдом савремених мелиоративних хидротехничких канала по њиховим средишњим деловима.

Мерени ниво подземне воде је на дубини 0.5–2.7 m од површине терена, између апсолутних кота 69.0 и 71.5 m. Устаљен је у фацији поводња, у прашинастој глини или у прашинасто-глиновитом песку. Међутим, реално је очекивати да је при максималном нивоу терен водозасићен до површине терена. Осцилације воде су 1–3 m. При максималном водостају треба очекивати максимални ниво слободне издани до коте 74.0 mnv.

Из тог разлога је неопходна припрема ширег простора у виду предузимања сложених хидротехничких мелиорација и регулисања терена до коте дејства високих вода (насипањем, израдом дренажног система и др.) – максимални ниво слободне издани је око коте 74.0 mnv. Овакви терени се, након предузимања ових мера, могу ставити у функцију за изградњу објеката и активно коришћење. Препоручена кота насипања терена је минимум 74.0 mnv (према условима Републичке дирекције за воде број 350-01-00109/2022-7 и према „Експертској анализи хидротехничког уређења вода за ППППН Националног фудбалског стадиона – другa фазa”, Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2022. године, односно 74.2–75.8 mnv према „Генералном пројекту хидротехничког уређења Сурчинског доњег поља са пратећим студијама и елаборатима – Испорука 3 – Парцијални извештај” Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2023).

Дакле, цео овај простор, обухваћен Планом, са планираним објeктима има следеће инжeњерско-геолошке (у даљем тексту: ИГ) карактеристике и услове:

– терен је изграђен од прашинасто-песковитих глина фације поводња, а испресецан фацијом мртваја, глиновито песковитог састава, местимично са муљевима. Дебљина ових седимената је до 5 m. Испод су пескови, до 10 m (зона захваћена истражним бушењем);

– средина је водозасићена са нивоом подземне воде око 2 m, која је у хидрауличкој вези са нивоом воде у каналу Галовица и са водама реке Саве. Ниво воде је неуједначен и у време високог водостаја пење се и до површине терена;

– трашинасто-песковите глине су местимично муљевите и веома стишљиве;

– при изградњи предвиђених објеката потребно је применити мелиоративне хидротехничке мере, затим геотехничку припрему тла, односно одредити услове и начин фундирања с обзиром на лоше ИГ услове тла.

Сеизмолошке карактеристике терена

Према најновијим регионалним истраживањима Републичког сеизмолошког завода Србије (http://www.seismo.gov.rs/) одређени су параметри сеизмичности за територију Републике Србије. Према карти сеизмичког хазарда за очекивано максимално хоризонтално убрзање на основној стени – Acc(g) и очекивани максимални интензитет земљотреса – Imax у јединицама Европске макросеизмичке скале (EMS-98), у оквиру повратног периода од 95, 475 и 975 година могу се очекивати земљотреси максималног интензитета и убрзања приказани у Табели 4.

Табела 4: Сеизмички параметри

Ради заштите од земљотреса, објекте пројектовати у складу са:

– Правилником за грађевинске конструкције („Службени гласник РС”, бр. 89/19, 52/20 и 122/20). Све прорачуне сеизмичке стабилности заснивати на посебно изграђеним подацима микросеизмичке реоjнизације;

– Правилником о привременим техничким нормативима за изградњу објеката који не спадају у високоградњу у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ”, број 39/64).

2. ЗАШТИТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Са аспекта заштите културних добара и у складу са Законом о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон, 99/11 – др. закон, 6/20, 35/21 и 129/21) простор у оквиру подручја овог плана нема утврђених непокретних културних добара. Увидом у археолошку документацију Завода за заштиту споменика културе града Београда и публиковане, јавно доступне археолошке грађе, констатовано је да се предметни простор налази у оквиру евидентираног археолошког локалитета „Калуђерске ливаде” који ужива статус добра под претходном заштитом која је трајна, у складу са чланом 32. Закона о културном наслеђу („Службени гласник РС”, број 129/21). Истим чланом наведеног закона и сви неевидентирани археолошки локалитети уживају статус добра под претходном заштитом, односно имају трајну заштиту.

Археолошки локалитет „Калуђерске ливаде” откривен је и делимично истражен 1991. године током изградње деонице пута Остружница–Добановци. Локалитет није био познат пре извођења грађевинских радова, током којих је и делимично девастиран. Археолошка ископавања ограниченог капацитета вршио је Музеј града Београда. На истраженој површини од 8.820 m² утврђени су остаци вишеслојног археолошког налазишта са најстаријим укопима из праисторије – 88 гробова спаљених покојника у урнама, из периода бронзаног доба. У откривеном делу античког насеља пронађено је осам пећи од којих је једна била цигларска и три стамбена објекта, као и више покретних налаза. Претпоставља се да је насеље настало у близини главне путне комуникације Сирмијум–Сингидунум, током античке епохе имало континуирано трајање, од I до IV века. У средњем веку је на овом месту поново настало гробље, са скелетним сахрањивањем. Средњовековно гробље је откривено на површини од око 3.300 m². Укупан број истражених индивидуа износи 109, а та бројка није обухватила све сахрањене на некрополи зато што радови нису обављени у потпуности и зато што није познато колико је скелета сасвим уништено грађевинским машинама. На основу материјала добијеног заштитним ископавањем, период укопа у средњовековном гробљу „Калуђерске ливаде” о предељен је у временске оквире ХII–ХIV века. Заштитна археолошка ископавања вршена 1991. године била су ограничена на простор димензија 207 х 40 m², односно на део трасе те није било могуће утврдити колику површину захвата овај локалитет. На основу досадашњих сазнања може се закључити да је површина много већа од истражене.

У непосредној близини предметног простора, на благом овалном узвишењу у равници, налази се археолошки локалитет „Бршљан”. На површини су се могли видети веома уситњени фрагменти римске керамике и опека/тегула. На основу распрострањености површинског материјала, претпостављено је да локалитет заузима површину око 2 hа. Археолошки локалитет „Бршљан” ужива статус добра под претходном заштитом која је трајна, по члану 32. у складу са Законом о културном наслеђу.

Завод за заштиту споменика културе, у сарадњи са територијално надлежним Музејем града Београда ће сходно значају међународног пројекта ЕХРО 2027 за Републику Србију, краткоћи рока реализације истог, као и значају археолошких налаза, у сарадњи са инвеститором предочити и дефинисати метод и приступ заштити археолошког наслеђа у складу са одредбама Закона о културном наслеђу.

Мере заштите археолошког културног наслеђа

– на археолошком локалитету не смеју се спроводити грађевинске и друге активности, посебно на местима где се врши уклањање земље, ископи, денивелација, насипи и други земљани и грађевински радови, без обзира на дубину, који би га угрозили или оштетили, без примене прописаних мера техничке заштите;

– обавеза Инвеститора је да благовремено обавести Завод за заштиту споменика културе града Београда о динамици радова и почетку свих земљаних радова на предметном простору и његовој околини;

– неопходне мере заштите археолошких локалитета подразумевају непосредну и континуалну сарадњу Инвеститора предметног плана са Заводом за заштиту споменика културе града, у свакој фази реализације овог међународног пројекта (утврђивање метода и Програма техничких мера заштите археолошких локалитета);

– инвеститор је у обавези да, по члaну 110. Закона о културним добрима, а у вези чланом 137. Закона о културном наслеђу, обезбеди финансијска средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра, до предаје добра на чување овлашћеној установи заштите;

– у случају открића значајних остатака непокретних културних добара, Инвеститор је у обавези да обезбеди средства за израду елабората и пројекта и извођење радова на дислокацији, конзервацији и презентацији откривеног добра, а у свему према условима Завода за заштиту споменика културе града Београда о чувању, одржавању и коришћењу културног добра;

– уколико археолошки налази буду изузетно вредни и значајни, препорука је планирати њихову презентацију у оквиру комплекса ЕХРО 2027, чиме би постали доступни широј нашој и међународној јавности;

– у оквиру своје надлежности Завод за заштиту споменика културе града Београда оствариваће увид у спровођење мера техничке заштите током радова на предметном простору;

– Пројекат и документација морају бити израђени на основу изнетих услова за предузимање мера техничке заштите.

3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА

3.1. Саобраћајна инфраструктура

Друмски саобраћај

Унутар простора обухваћеног границом Просторног плана НФС – III фаза, планиране су саобраћајнице Нова 1, Нова 2, Нова 3, Нова 4, Нова 5, Нова 6, Нова 7 и Нова 8.

Веза са широм саобраћајном мрежом остварује се преко денивелисаног укрштаја типа „пола детелине” саобраћајнице Нова 4 са деоницом Нови Београд – Сурчин као делом аутопута Е-763 (Нова Виноградска), као и јужно од петље „Сурчин југ”, где је планиран још један денивелисани укрштај (петља „Национални стадион”) планиране саобраћајнице Нова 3 и Државног пута IA реда А1, Е75, Обилазница Београда. Планирана денивелисана раскрсница је типа „труба” и дефинисана је у складу са критеријумима из Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш („Службени гласник РС”, бр. 69/03 и 121/14).

Веза са планираним понтоном за јавни превоз на реци Сави омогућена је саобраћајницом Нова 7.

Железнички саобраћај

Просторним планом подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона („Службени гласник РС”, број 31/22) је за потребе опслужења Националног фудбалског стадиона и пратећих садржаја предвиђен продужетак трасе линија БГ воза, на правцима Земун – Аеродром Никола Тесла – Национални стадион (линија 4) и Национални стадион – Обреновац (линија 7). Траса железничке пруге, као и сама железничка станица Национални стадион предмет су посебног планског документа (План генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде железничке пруге од Земунског поља до Реке Саве – етапа 1 – деоница Земунско поље – Национални стадион).

За потребе остваривања пешачке везе железничке станице са комплексом Националног фудбалског стадиона планирана је денивелисана веза (потходник) минималне ширине 8m испод саобраћајнице Нова 1 како је приказано у графичким прилозима. Такође, у оквиру ситуационог решења Нове 1 планирано је отварање колског приступа ка платоу у зони објекта железничке станице и билетарнице које су предмет другог планског документа. Позиција колског приступа, као и самог потходника дати су оријентационо а прецизно ће бити дефинисани кроз израду техничке документације.

Речни саобраћај

У складу са решењима Генералног урбанистичког плана Београда („Службени лист града Београда”, број 11/16), а у циљу успостављања система јавног транспорта путника у речном саобраћају, на реци Сави планиран је понтон за јавни превоз. На овај начин ствара се могућност приступа Националног фудбалског стадиона још једним видом саобраћаја и уједно афирмише увођење речног транспорта у градски систем јавног транспорта путника.

Бициклистички саобраћај

У оквиру предметног простора планиране су бициклистичке стазе у профилу следећих саобраћајница: Нова 1, Нова 2, Нова 3, Нова 4, Нова 6 и Нова 7. Минимална ширина двосмерних бициклистичких стаза је 2,5 m, а једносмерних 1,5 m.

Са широм градском мрежом бициклистичких стаза веза се остварује преко стаза у продужетку Улице Нова 4 ка Војвођанској улици, као и преко стазе у Новој Виноградској.

На свакој парцели, приликом израде техничке документације, обезбедити паркинг места за бицикле, као и паркинг места опремљена електричним пуњачима.

3.2. Водоводна мрежа и објекти

По свом висинском положају територија обухваћена Просторним планом НФС – III фаза налази се у првој зони снабдевања водом. У оквиру границе Просторног плана НФС – III фаза нема инсталација градског водоводног система. Најближа водоводна мрежа градског система јачег капацитета се налази у улици Др Ивана Рибара пречника Ø400 mm и Ø350 mm у Новом Београду и Ø250 mm односно Ø700 mm у Војвођанској улици у Сурчину. Између Савског насипа и улице Нова 7 пролази траса цевовода сирове воде ВЧ Ø1300 mm који повезује рени бунаре РБ-46 и РБ-47 на обали реке Саве.

Планским решењем је предвиђено двострано водоснабдевање предметног подручја.

Планирана водоводна мрежа се са једне стране повезује на постојећи цевовод Ø700 mm у Војвођанској улици, а са друге стране са планираним цевоводом Ø400 mm дуж градске магистралне саобраћајнице Београд–Сурчин, који је планиран другим планским документом и који се везује на постојећи Ø400 mm у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара.

3.3. Канализациона мрежа и објекти

Подручје плана према Генералном урбанистичком плану Београда припада Батајничком систему београдске канализације, који се каналише по сепарационом начину одвођења атмосферских и употребљених вода.

Планским решењем је планирано да се употребљене воде са предметног подручја и насеља Сурчин одведу до КЦС „Сурчин 1” (изведена прва фаза) пројектованог крајњег капацитета од 200 l/s. Планирано је, да се преко поменуте КЦС „Сурчин 1” употребљене воде из насеља Сурчин и ближе околине, потискују ка КЦС „Земун поље 2”, преко два независна правца.

Први правац (I фаза, изведено стање) протеже се преко прекидне коморе у зони аеродрома „Никола Тесла”, па цевовод под притиском до КЦС „Земун поље 2”. Овим правцем је предвиђено, да се потискује максимално 60 l/s, и то искључиво из Старог језгра Сурчина.

Преостале планиране употребљене воде од 140 l/s, би се потискивале другим правцем, преко планиране КЦС „Сурчин 2” и преко планираног колектора на територији ПДР-а привредне зоне „Аутопут”, такође одводиле до постојеће КЦС „Земун поље 2”.

До изградње низводних примарних објеката Батајничког канализационог система, као и повезивање предметних објеката на овај систем, могуће је део употребљених вода усмерити ка Централном канализационом систему, односно фекалном делу двојног колектора (ФБ 70/130 cm) у Блоку 45. Овакво решење могуће је само за садржаје планиране у оквиру ППППН Национални стадион фаза I, II и III. Повезивање садржаја предметног плана на канализациону мрежу у Блоку 45 предмет је посебног планског документа.

За атмосферске воде са предметног подручја главни реципијент је река Сава. Непосредни реципијенти су постојећи мелиорациони канали: канал Галовица, канал 2-3, канал 6 и канал Петрац I. Сви канали су део ХМС „Галовица” и „Петрац”. Атмосферске воде се пре упуштања у мелиорационе канале преко одговарајућих сепаратора нафтних деривата доводе до потребног степена санитарне и техничке исправности.

3.4. Електроенергетска мрежа и објекти

Преносна мрежа и објекти

Повезивање планиране трансформаторске станице (ТС) 110/10 kV „Београд 58 – Национални стадион” на преносну мрежу планира се изградњом два подземна кабловска вода 110 kV од планиране ТС 110/35 kV „Београд 44 – Сурчин”.

ТС 110/35 kV „Београд 44 – Сурчин” планирана је Планом детаљне регулације за изградњу ТС 110/35 kV „Београд 44” (Сурчин) и надземног вода 110 kV за повезивање планиране ТС на постојећи надземни вод 110 kV (број 104/2), и реконструкцију постојећих надземних водова, градске општине Сурчин и Нови Београд („Службени лист града Београда”, брoj 22/21).

За изградњу подземних водова 110 kV планира се коридор ширине 2,25 m, са заштитним појасом ширине 6,25 m (2 m од ивице рова са обе стране вода), дуж планираних саобраћајница: Улице Нова 1, интерних саобраћајних површина између регулационе и грађевинске линије грађевинске парцеле Националног фудбалског стадиона – НФС, Улице Нова 4, као и инфраструктурног коридора који се планира Просторним планом НФС – II фаза.

Дистрибутивна мрежа и објекти и мрежа јавног осветљења

За постојеће подземне водове 10 kV и 1 kV планира се заштитни појас ширине 1 m, од ивице рова, са обе стране вода. Такође, за постојећи надземни вод 1 kV (самоносећи кабловски сноп) планира се заштитни појас ширине 1 m од крајњег фазног проводника, са обе стране вода. За изградњу објеката у заштитном појасу потребна је сагласност власника електроенергетског (ее) вода, односно „Електродистрибуција Србије” д.о.о. Београд.

Уколико се при извођењу радова на изградњи планираних објеката, угрожавају постојеће деонице ее водова и/или ее објекти и уколико није могуће обезбедити прописима предвиђене сигурносне висине и растојања, водове/ее објекте заштитити или изместити на нову локацију, уколико постоје техничке могућности, у складу са законском регулативом која се бави измештањем ее објеката.

Постојећу ТС 10/0,4 kV регистарског бр. „Z-502” са припадајућим водовима 10 kV укинути, јер се планира уклањање постојећег објекта који напаја ова ТС. Постојећу ТС 10/0,4 kV рег. бр. „Z-506”, која се налази ван границе Просторног плана НФС – III фаза и која је повезана са ТС рег. бр. „Z-502”, повезати на планиране водове 10 kV дуж Улице Нова 4.

Постојећи надземни вод 1 kV каблирати, или изместити, у граници Просторног плана НФС – III фаза, јер је угрожен приликом изградње планиране Улице Нова 4.

За потребе повезивања планираног топлотног извора (ТИ) „Сурчинско поље” са планираном препумпном станицом (ПС) „Остружница” на траси ванградског топловода, евентуалну сопствену потрошњу ТИ (ТС 35/6 kV), испоруку електричне енергије ТИ у дистрибутивни систем (ТС 35/X kV), као и евентуалног напајања планираних ТС 35/10 kV које се налазе ван границе Просторног плана НФС – III фаза, планира се изградња подземних водова 35 kV.

ПС „Остружница” планира се Планом детаљне регулације за изградњу ванградског топловода од ТЕ-ТО „Никола Тесла” у Обреновцу до ТО „Нови Београд”, градске општине Обреновац, Сурчин и Нови Београд („Службени лист града Београда”, брoj 21/17).

За изградњу подземних водова 35 kV планира се коридор ширине 1 m, са заштитним појасом ширине 3 m (1 m од ивице рова са обе стране вода), дуж планираних саобраћајница: Улице Нова 3, Улице Нова 4, Улице Нова 7, Улице Нова 8, саобраћајне петље „Национални стадион”, са једне стране саобраћајнице са одговарајућим прелазима, као и инфраструктурног коридора који се планира Просторним планом НФС – II фаза.

Трасе водова 35 kV које се планирају ван границе Просторног плана НФС – III фаза биће дефинисане кроз израду посебног планског документа.

На основу урбанистичких показатеља као и специфичног оптерећења за поједине делатности планирана једновремена снага, за посматрано подручје, износи око 63,05 МW. На основу процењене снаге планира се изградња ТС 110/10 kV „Београд 58 – Национални стадион”, за коју је издвојена грађевинска парцела ознаке ТС (опис у поглављу 2.2. Површине за инфраструктурне објекте и комплексе, део Електроенергетска мрежа и објекти).

Прикључење предметних објекта на дистрибутивну ее мрежу планира се на страни напона 10 kV или 1 kV. Уколико је прикључење објекта на страни напона 10 kV неопходна је изградња прикључног разводног постројења (у даљем тексту: ПРП), у засебној погонској просторији у склопу комплекса објекта.

На основу процењене једновремене снаге, као и постојећег стања ее мреже, планира се изградња ПРП или ТС 10/0,4 kV у оквиру:

– зелене површине на раскрсници улица: Нова 1 и Нова 4 – ЗЕЛ, за потребе напајања јавног осветљења (ЈО), мерно регулационе станице – ГМРС/МРС, и објеката водовода и канализације (канализационе црпне станице – КЦС-1, и црпне станице – ЦС 4-3 и ЦС 4-4) – (0,4 MW);

– зелене површине уз улицу Нова 4 – ЗЕЛ, за потребе напајања ЈО и објеката водовода и канализације (ЦС 4-1 и ЦС 4-2) – (0,4 MW);

– у регулацији Улице Нова 7, ван коловоза, у непосредној близини окретнице, за потребе напајања ЈО, пуњача електро аутобуса и објеката планираног путничког пристаништа на реци Сави – (0,4 MW);

– терминуса јавног градског превоза – ЈГТС или комплекса јавног осветљења – ЈО, како за сопствене потребе, тако и за потребе напајања пуњача електро аутобуса, ЈО и објеката водовода и канализације (ЦС 1-1) – (0,6 MW);

– у регулацији Улице Нова 1, ван коловоза, у централном делу, за потребе напајања ЈО, и објеката водовода и канализације (ЦС 1-2 и ЦС 1-3) – (0,4 MW);

– пратећих спортских садржаја – ПС-1, како за сопствене потребе, тако и за потребе пуњача електро аутобуса и ЈО – (0,6 MW);

– Националног фудбалског стадиона – НФС, како за сопствене потребе, тако и за потребе напајања ЈО – (10,8 MW);

– пратећих спортских садржаја – ПС-2, како за сопствене потребе, тако и за потребе напајања ЈО – (7,05 MW);

– комплекса „EXPO 2027”, изложбени простор – Е1, за сопствене потребе – (19,8MW);

– комплекса „EXPO 2027”, пратећи смештајни капацитети – Е2, за сопствене потребе – (13,6 MW);

– комплекса „EXPO 2027”, пратећи комерцијални садржаји – Е3, за сопствене потребе – (9,0 MW);

– топлотног извора – ТИ-1 и ТИ-2, за сопствене потребе и испоруку електричне енергије у дистрибутивни систем – (према техничко технолошким потребама/могућностима).

ПРП и ТС 10/0,4 kV планирају се као слободностојећи објекат или у склопу објекта, у складу са техничким могућностима и потребама планираних објеката.

Оставља се Електродистрибуцији Србије д.о.о. Београд да у сарадњи са корисником грађевинске парцеле/инвеститором одреди: начин прикључења објекта на дистрибутивну ее мрежу (10 kV или 1 kV), начин изградње погонске просторије у коју се смешта ПРП или ТС (слободностојећи објекат или у склопу објекта), тaчну локацију, приступ и величину простора/парцелe, број, капацитет и снагу уграђених трансформатора, као и место прикључења ПРП или ТС на ее мрежу, кроз Одобрење за прикључење, сходно динамици изградње и техничкој документацији објекта.

Напајање ПРП и ТС 10/0,4 kV планира се из ТС 110/10 kV „Београд 58 – Национални стадион”, након њене изградње и пуштања у рад. У циљу напајања ПРП и ТС 10/0,4 kV планира се изградња кабловских водова 10 kV од ТС „Национални стадион” преко предметног подручја, тако да чине петљу у односу на ТС „Национални стадион”.

Планиране ПРП и ТС 10/0,4 kV прикључити, по принципу „улаз-излаз”, на планиране водове 10 kV сходно положају планираног ПРП и ТС и расплету водова 10 kV.

Од ПРП до разводног постројења корисника (РПК) изградити кабловске водове 10 kV. Код корисника изградити потребан број ТС 10/0,4 kV у које се смешта РПК са потребним бројем трансформатора, и из које се планира развод и прикључење потрошача електричне енергије на нисконапонској стани. Од ТС 10/0,4 kV до потрошача електричне енергије изградити ее мрежу 1 kV.

Мрежа водова 10 kV и 1 kV планира се подземно.

Планира се опремање инсталацијама осветљења свих саобраћајних површина као и паркинг простора. Поред функционалног осветљења планира се и естетско осветљење предметних комплекса, које ће допринети визуелном утиску.

За потребе напајања и управљања ЈО поставити одговарајући број мерно разводних ормана и прикључити их, на погодном месту, на планиране ТС 10/0,4 kV.

За напајање светиљки планира се изградња кабловских водова 1 kV од разводних ормана до стубова ЈО, по принципу „од стуба до стуба”.

За потребе одржавања мреже ЈО на сремској страни Београда планира се изградња Комплекса ЈО за потребе ЈКП „Јавно осветљење” Београд, за који је издвојена грађевинска парцела ознаке ЈО (опис у поглављу 2.2. Површине за инфраструктурне објекте и комплексе, део Електроенергетска мрежа и објекти).

За изградњу подземних водова 10 kV и 1 kV планира се коридор ширине 1 m, са заштитним појасом ширине 3 m (1 m од ивице рова са обе стране вода), дуж свих планираних саобраћајница, са обе стране и дуж разделног острва, са одговарајућим прелазима саобраћајнице.

Сва планска решења биће усклађена са свом законском регулативом у овој области.

3.5. Телекомуникациона мрежа и објекти

Фиксна мрежа и објекти

Уколико се при извођењу радова на изградњи планираних објеката, угрожавају постојеће деонице телекомуникационих (тк) каблова и/или тк објекти и уколико није могуће обезбедити прописима предвиђена растојања, каблове/тк објекте заштитити или изместити на нову локацију, уколико постоје техничке могућности, у складу са законском регулативом која се бави измештањем тк објеката.

Постојећу тк канализацију, са оптичким тк каблом, изместити у планирану тк канализацију дуж Улице Нова 4, јер ће се наћи у оквиру планиране грађевинске парцеле канализационе црпне станице – КЦС-1.

Приступна тк мрежа планира се GPON (гигабитна пасивна оптичка мрежа – енгл. Gigabit Passive Optical Network) технологијом у топологији FTTH (оптика до куће – енгл. Fiber To The Home) или FTTB (полагањем оптичког кабла до објекта – енгл. Fiber To The Building), монтажом активне и пасивне тк опреме у планираним објектима. У том смислу, планира се повезивање тк опреме оптичким каблом са постојећом транспортном оптичком тк мрежом изграђеном дуж Улице Др Ивана Рибара и дуж Улице Војвођанска.

Оставља се тк операторима да у сарадњи са корисником грађевинске парцеле/инвеститором одреде тачну локацију, приступ и величину просторије, број, тип, капацитет, као и место прикључења тк опреме, кроз Одобрење за прикључење, сходно динамици изградње и техничкој документацији објекта.

У циљу једноставнијег решавања потреба за новим тк прикључцима, као и преласка на нове технологије, приступ свим објектима планира се путем тк канализације.

За изградњу стандардне тк канализације планира се коридор ширине 0,5 m дуж свих планираних саобраћајница, са најмање једне стране саобраћајнице са одговарајућим прелазима.

Повезивање планиране тк канализације са постојећом тк канализацијом изграђеном дуж Улице Др Ивана Рибара планира се кроз инфраструктурни коридор који је планиран Урбанистичким пројектом за изградњу државног пута, деоница Нови Београд–Сурчин као наставак ауто-пута Е763 Београд–Пожега (Потврда Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Сектора за просторно планирање и урбанизам број 350-01-02097/2021-11 од 17. маја 2022. године).

Повезивање планиране тк канализације са постојећом тк канализацијом изграђеном дуж Улице Војвођанска, планира се дуж планираних саобраћајница: Улица Нова 4 и Улица Трг Зорана Ђинђића како је то планирано Просторног плана НФС – II фаза.

Бежична мрежа и објекти

Сходно савременим тенденцијама и технологијама планира се да тк оператори допуне покривеност (пружањем додатних сервиса, повећањем капацитета и квалитета сигнала) бежичне приступне мреже изградњом базних станица (БС) и „WI-FI” приступних тачака. У том смислу, за потребе бежичне приступне мреже планира се изградња осам (8) БС (макро и микро/пико/фемто ћелије) у оквиру:

– Националног фудбалског стадиона – НФС;

– комплекса „EXPO 2027”, изложбени простор – Е1;

– комплекса „EXPO 2027”, пратећи смештајни капацитети – Е2;

– комплекса „EXPO 2027”, пратећи комерцијални садржаји – Е3;

– топлотног извора – ТИ-1 или ТИ-2;

– пратећих спортских садржаја – ПС-1;

– пратећих спортских садржаја – ПС-2;

– МЦС Петрац.

Планом се даје и могућност изградње већег броја БС мањих димензија (микро/пико/фемто ћелије) на/у планираним објектима.

С обзиром на одређене специфичности и условљености везане за БС, оставља се тк операторима да, у сарадњи са корисником грађевинске парцеле/инвеститором и надлежним институцијама, одреде тачну локацију, приступ и величину простора (посебан или заједнички за више оператора), број, тип, капацитет, као и место прикључења БС на тк мрежу, кроз Одобрење за прикључење, сходно динамици изградње и техничкој документацији објекта.

Планира се повезивање БС и „WI-FI” приступних тачака, оптичким тк каблом, са постојећом транспортном оптичком тк мрежом кроз планирану тк канализацију.

3.6. Гасоводна мрежа и објекти

За гасификацију предметног простора планира се изградња:

1) комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион” за коју се планира грађевинска парцела ГМРС/МРС. Унутар комплекса се планира изградња објекта Главне мерно-регулационе станице (ГМРС) „Национални стадион” капацитета до Bh = 30.000 m ≥/h природног гаса и објекта мерно-регулационе станице (МРС) „Национални стадион” капацитета Bh = 10.000 m ≥/h природног гаса. У објекту ГМРС „Национални стадион” се обавља редукција притиска гаса са p = 50 bar-а на p = 6÷16 bar, а у објекту МРС „Национални стадион” и са p = 6÷16 bar на p = 1÷4 bar, као и контролно мерење потрошње гаса. У комплексу ГМРС/МРС „Национални стадион” планирају се објекти котларнице и одоризатора са одговарајућим бројем противпожарних надземних славина, прикључних шахтова и остала арматура и опрема;

2) за прикључење комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион” планирана су варијантна решења:

(1) варијанта 1: изградња прикључног транспортног гасовода, притиска p = 50 bar-а и пречника Ø457,2 mm и Ø219,1 mm од постојећег транспортног гасовода РГ 05-02 притиска р = 50 бар и пречника Ø323,9 mm до комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион”;

(2) варијанта 2: изградња прикључног транспортног гасовода, притиска p = 50 bar-а и пречника Ø219,1 mm од планираног транспортног гасовода РГ 05-02/I притиска р = 50 бар и пречника Ø457,2 mm до комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион”. Предуслов за варијанту 2 представља изградња деонице транспортног гасовода РГ 05-02/I притиска р = 50 бар и пречника Ø457,2 mm од постојећег транспортног гасовода МГ 05/I притиска р = 50 бар и пречника Ø609,6 mm који је планиран Планом детаљне регулације за изградњу гасовода од постојећег магистралног гасовода МГ-05 до подручја ППППН „Београд на води” са прикључком до БИП-а („Службени лист града Београда”, број 116/16);

3) прикључног челичног гасовода за потребе топлотног извора ТИ „Сурчинско поље”, пречника DN 400 и притиска р = 6÷16 bar-а;

4) дистрибутивне челичне гасоводне мреже притиска пречника DN 200 и притиска р = 6÷16 bar-а од ГМРС/МРС „Национални стадион” за повезивање са планираним дистрибутивним гасоводом притиска р = 6÷16 bar-а и пречника Ø323,9 mm у Виноградској улици (који је дат према ПДР центра Сурчина, ГО Сурчин („Службени лист града Београда”, број 120/18);

5) полиетиленске дистрибутивне мреже притиска р = 1÷4 bar-а од комплекса ГМРС/МРС у регулацијама новопланираних саобраћајница. Од ове мреже трасирају се гасни прикључци до објеката будућих потрошача, нископритисних мерно-регулационих или регулационих станица, мерних сетова и гасних котларница за делове објеката омогућавајући сваком власнику просторне целине посебно мерење потрошње природног гаса. Гасоводни прикључци, нископритисне мерно-регулационе или регулационе станице, мерни сетови и гасне котларнице су предмет израде даље техничке документације;

6) такође, због изградње саобраћајнице Нове 4 и пратећих грађевинских радова врши се измештање:

(1) измештање деонице постојећег разводног (транспортног) гасовода РГ 05-02 притиска р = 50 бар-а и пречника Ø323,9 mm;

(2) измештање деонице планираног разводног (транспортног) гасовода РГ 05-02/I притиска р = 50 бар-а и пречника Ø457,2 mm са везом на измештени део трасе разводног (транспортног) гасовода РГ 05-02;

(3) измештање деонице постојећег полиетиленског гасовода притиска р = 1÷4 бар-а и пречника DN63 mm;

Напред наведена измештања гасовода дата су и Урбанистичким пројектом за изградњу државног пута, деоница Нови Београд– Сурчин као наставак ауто-пута Е-763 Београд-Пожега.

7) Због изградње железничке пруге планира се:

(1) измештање деонице постојећег разводног (транспортног) гасовода РГ 05-02 притиска р = 50 бар-а и пречника Ø323,9 mm;

(2) измештање деонице планираног разводног (транспортног) гасовода РГ 05-02/I притиска р = 50 бар-а и пречника Ø457,2 mm при чему се мења место везе са планираним прикључним гасоводом притиска р = 50 бар-а и пречника Ø168,3 mm за потребе снабдевања планиране главне мерно-регулационе станице ГМРС „Национални стадион”.

3.7. Топловодна мрежа и објекти

За испоруку топлотне, расхладне и електричне енергије за предметни простор планира се изградња:

– Комплекса топлотног извора ТИ „Сурчинско поље”, за који се планирају грађевинске парцеле ТИ1 и ТИ2. Унутар грађевинске парцеле ТИ1 планира се изградња енергетског постројења (објеката, опреме и водова) за потребе комбиноване производње топлотне енергије за грејање и припрему топле воде, расхладне и електричне енергије, као и за потребе испоруке топлотне енергије за апсопционе расхладне машине за потребе хлађења објеката. У оквиру грађевинске парцеле ТИ2 планира се изградња постројења за производњу топлотне, расхладне и електричне енергије на бази коришћења обновљивих извора енергије;

– техничко технолошка решења, распоред објеката и постројења у комплексу, врсте енергената и остали технички детаљи биће предмет израде даље техничке документације и Студије оправданости у складу са динамиком изградње објеката у предметном Плану, као и енергетским потребама планираних објеката;

– топловодне мреже пречника DN 800, DN 600, DN 350 и DN 250, за потребе снабдевања топлотном енергијом и потрошне топле воде сајамског комплекса „ЕXPО 2027”, Националног фудбалског стадиона, тржног центра и осталих планираних потрошача;

– хладоводне мреже пречника DN 1000, DN600 и DN 450 за потребе снабдевања расхладном енергијом сајамског комплекса ЕXPО 2027, Националног стадиона и тржног центра;

– дистрибутивну мрежу средњег напонског нивоа за потребе испоруке електричне енергије свих заинтересованих потрошача на предметном простору у јавним саобраћајницама од комплекса ТИ „Сурчинско поље”;

– топловодне мреже пречника DN 600, за потребе повезивања планираног ТИ „Сурчинско поље” (тј. са пумпно-измењивачком станицом у комплексу) са планираном препумпном станицом ПС „Остружница” на траси ванградског топловода, дефинисаном важећим Планом детаљне регулације за изградњу ванградског топловода од ТЕ-ТО „Никола Тесла” у Обреновцу до ТО „Нови Београд”, градске општине Обреновац, Сурчин и Нови Београд („Службени лист града Београда”, број 21/17); Трасе топловода од наведене препумпне станице до границе предметног Плана, као и топловодни крак за насеље Сурчин, биће дефинисани кроз израду посебног планског документа;

– почетне деонице хладоводне мреже пречника DN 1000 за потребе снабдевања расхладном енергијом потрошача.

Температурски и притисни режим рада планиране топловодне мреже износи : 120/55 °С и НП16 бар. Топловоди су планирани да се полажу у следећим јавним саобраћајницама: Новој 3, Новој 4, Новој 2, Новој 5, Новој 6, Новој 7 и у ширем коридору Државног пута IА реда бр. А1.

Температурски и притисни режим рада планиране мреже за дистрибуцију расхладне енергије (хладовода) износи: 5/13 °С и НП16 бар. Хладоводи су планирани да се полажу у јавним саобраћајницама Новој 3 и Новој 1.

3.8. Обновљиви извори енергије

У оквиру границе Просторног плана НФС – III фаза, а посебно у оквиру комплекса топлотног извора – ТИ „Сурчинско поље” предвидети на грађевинској парцели ТИ2 могућност изградње и термоенергетских објеката за добијање топлотне и електричне енергије из обновљивих извора енергије као допунски извор снабдевања топлотом. На предметној локацији се као обновљиви извори енергије могу појавити бунари за вишенаменско коришћење подземних геотермалних вода, геотермалне бушотине, соларни панели и постројења за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије (ЦХП постројење), а све у складу са принципима одрживог развоја и заштите животне средине.

IV. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА СА ЕЛЕМЕНТИМА ДЕТАЉНЕ РАЗРАДЕ

1. ПЛАНИРАНА НАМЕНА ПОВРШИНА
(Реферална карта брoj 1.„Посебна намена простора”, у размери 1:1000)

Планиране површине јавних намена су:

1) саобраћајне површине:

– мрежа саобраћајница;

– терминус – ЈГТС.

2) површине за инфраструктурне објекте и комплексе:

– главна мерно-регулациона станица – ГМРС/МРС;

– комплекс топлотног извора – ТИ;

– резервоар – РЕЗ;

– комплекс БВК – БВК;

– ретензија – РЕТ;

– канализациона црпна станица – КЦС;

– дренажна црпна станица – ДЦС;

– сепаратори – СЕП;

– трансформаторска станица – ТС;

– комплекс Јавног осветљења – ЈО.

3) водне површине:

– мелиорациони канал – ВП

4) зелене површине – ЗЕЛ:

– парк;

– заштитни зелени појас.

5) површине за спортске објекте и комплексе:

– Национални фудбалски стадион – НФС;

– површине за пратеће спортске садржаје – ПС.

6) КОМПЛЕКС „EXPO 2027”:

– изложбени простор – целина Е1;

– пратећи смештајни капацитети/стамбени комплекс – целина Е2;

– пратећи комерцијални садржаји – целина Е3.

Табела 5: Табела биланса површина

2. ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНИХ НАМЕНА

2.1. Саобраћајне површине
(Реферална карта број 3 „План регулације и нивелације”, у размери 1:1000)

Железница

Железничка пруга обухваћена овим планом део је планског документа Плана генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде железничке пруге од Земунског поља до Реке Саве – етапа 1 – деоница Земунско поље – Национални стадион.

Наведена пруга планирана је као двоколосечна и намењена је искључиво за путнички саобраћај. На km 17 + 436,48, железничка пруга је планирана у насипу и прелази објектом преко улице Нова 4 денивелисаним укрштајем. За елементе објекта надвожњака поштовати следећа правила:

– висина од коте нивелете пута до коте доње ивице конструкције мора износити не мање од 4,75 m;

– усагласити позиције темеља стубова конструкције надвожњака са трасама планираних инфраструктурних водова.

Табела 6: Попис грађевинских парцела железнице

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Референтне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

Мрежа саобраћајница

Минималне ширине регулација планираних саобраћајница, као и ширине елемената попречних профила, дати су у Табели 7.

Табела 7: Минималне ширине регулација планираних саобраћајница и ширине елемената попречних профила

Попречни профили саобраћајница приказани су на одговарајућим графичким прилозима.

Регулациона ширина саобраћајница представља константу плана. Унутар утврђене регулационе ширине могуће су функционалне и конструктивне прерасподеле простора у зависности од утврђеног режима саобраћаја и начина материјализације, што је могуће дефинисати у поступку спровођења Просторног плана НФС – III фаза, а у циљу добијања што квалитетнијег и безбеднијег саобраћајног решења.

Елементе попречног профила саобраћајних површина који су у функцији колског саобраћаја раздвојити нивелационо од саобраћајних површина у функцији пешачко-бициклистичког саобраћаја. У нивелационом смислу обавезно је поштовати нивелацију улица на које се наслања простор у границама плана.

Нивелационо решење будућих саобраћајница произашло је из критеријума заштите од подземних вода, и могућности гравитационог одводњавања свих површина, уз поштовање услова прикључења на јавну атмосферску канализацију . Висинске коте су дате у складу са Парцијалним извештајем из Генералног пројекта хидротехничког уређења Сурчинског доњег поља чији је носилац израде Институт за водопривреду „Јарослав Черни” из Београда.

У даљим фазама разраде, у фази израде пројеката, могуће је нивелационо прилагођавање кота саобраћајница терену и физичкој структури објеката, као и захтевима произашлим из услова за постављање комуналне инфраструктуре.

Коловозну конструкцију одредити према инжењерско-геолошким карактеристикама тла и очекиваном саобраћајном оптерећењу.

Интерне саобраћајнице, у комплексима у оквиру предметног подручја, планирати као:

– двосмерне саобраћајнице са коловозом минималне ширине 6,0 m;

– једносмерне саобраћајнице са коловозом минималне ширине 3,5 m;

– тротоар (једнострано или обострано) минималне ширине 1,5 m.

Једносмерна саобраћајница мора бити прикључена на саобраћајнице са оба краја. Двосмерна саобраћајница без прикључка на другу саобраћајницу, мора имати припадајућу окретницу, а уколико је њена максимална дужина до 25,0 m окретница није потребна.

Позиција колских улаза/излаза, геометријске карактеристике, као и њихов број ће бити прецизно дефинисани приликом израде техничке документације, а у сарадњи са Секретаријатом за саобраћај.

Код угаоних парцела, удаљеност колског приступа од кружне раскрснице планирати на минимум 30 m од регулационе линије попречне улице.

На местима где се из кружних раскрсница планирају приступи садржајима, крак који се користи за приступ планирати без контроле приступа или позицију контроле лоцирати на довољној удаљености од кружне раскрснице како се не би угрозило одвијање динамичког саобраћаја.

За потребе повезивања железнике станице Национални стадион и самог комплекса стадиона планирана је денивелисана пешачка веза минималне ширине 8m (потходник), испод саобраћајнице Нова 1, на позицији приказаној у графичком прилогу.

Од позиције железничке станице до стајалишта ЈГТП-а у Улици Нова 4 обезбеђени су тротоари ширине 3 m.

На позицији пешачког приступа комплексу Е1 из улице Нова 4, у периодима одржавања сајамских манифестација, режимским мерама потребно је дати предност пешачким кретањима и возилима јавног саобраћаја.

У току спровођења Плана кроз израду техничке документације, на позицијама где се утврди потреба, могуће је, осим пешачко-бициклистичких прелаза, планирати и денивелисане пешачко-бициклистичке комуникације (пасареле или подземне пролазе) нарочито преко Нове 4 у зони пешачког приступа комплексу Е1.

Дуж улица које тангирају парцеле националног стадиона, комерцијалног и сајамског изложбеног садржаја, поред планираних тротоара минималне ширине 2m, потребно је планирати додатне пешачке коридоре у оквиру парцела наведених намена.

Пешачке стазе и прелазе пројектовати у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама („Службени гласник РС”, број 22/15).

Потребе за паркирањем морају бити задовољене за сваку фазу изградње, у складу са планираним капацитетима.

Приликом даље разраде планираних инфраструктурних мрежа потребно је испоштовати следеће услове управљача државног пута:

Услови за паралелно вођење инсталација поред државног пута IА реда (аутопута):

– инсталације морају бити постављене минимално 3,00 m од ограде државног пута IА реда (аутопута);

– не дозвољава се вођење инсталација по банкини, по косинама усека или насипа, кроз јаркове и кроз локације које могу бити иницијалне за отварање клизишта;

– инсталације планирати тако да не угрожавају постојећу саобраћајну сигнализацију, опрему пута, одводњавање и одржавање државног пута.

Услови за укрштање инсталација са државним путем IА реда (аутопутем):

– да се укрштање са путем предвиди искључиво механичким подбушивањем испод трупа пута, управно на пут, у прописаној заштитној цеви;

– заштитна цев мора бити пројектована на целој дужини између ограде државног пута IА реда (аутопута), увећана за по 3,00 m са сваке стране ограде;

– минимална дубина заштитних цеви мерено од најниже коте коловоза до горње коте заштитне цеви износи 1,50 m за државни пут IА реда;

– минимална дубина инсталација и заштитних цеви испод путног канала за одводњавање (постојећег или планираног) мерено од коте дна канала до горње коте заштитне цеви износи 1,20 m.

Јавни градски транспорт путника

Опслуживање планираних садржаја не може се базирати на једном виду превоза.

У том смислу, планирано је увођење железничког, аутобуског и речног вида јавног транспорта путника.

Железнички саобраћај ће бити кључна компонента за опслугу планираних садржаја, па је из тог разлога Просторним планом подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона („Службени гласник РС”, брoj 31/22) и Планом генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде, планирана изградња пруге Земун – Аеродром „Никола Тесла” и Аеродром „Никола Тесла” – Национални стадион. Ова пруга пролази северо–западно од предметног подручја и у зони Националног стадиона планирана је железничка станица.

Поред железничког, планира се увођење и аутобуског подсистема јавног градског транспорта путника. Међутим, аутобуски подсистем сам, без осталих видова превоза, не би могао опслужити овакву намену.

Према планским поставкама и смерницама развоја система ЈГТП-а, Секретаријата за јавни превоз, предвиђено је вођење аутобуских линија саобраћајницама Нова 1, Нова 2, Нова 3, Нова 4, Нова 7, Нова 8, као и Државним путем IA реда А1.

Уколико је потребно, у функцији организације сајамских манифестација, могуће је вођење траса линија јавног линијског превоза и интерним саобраћајницама у оквиру сајамског комплекса.

У оквиру регулације саобраћајнице Нова 4, на делу од планиране железнице до Нове 3, планиране су нише у коловозу за возила ЈЛП-а ширине 3.5 m, са припадајућим стајалишним платоом (тротоар) ширине 4.0 m.

У оквиру регулација саобраћајница Нова 1, Нова 2, Нова 3, ширина припадајућих стајалишних платоа (тротоара) за возила ЈЛП-а је 4.0 m.

Кроз даљу разраду планских решења саобраћајне мреже у техничкој документацији неопходно је обезбедити:

– регулациони попречни и подужни профил саобраћајница којима је планирано кретање возила јавног превоза путника треба да садржи у ситуационом и нивелационом смислу све потребне габарите и елементе за вођење траса аутобуског подсистема ЈЛП-а;

– коловозну конструкцију пројектовати за врло тежак теретни саобраћај;

– обезбедити минималну ширину саобраћајне траке за кретање возила ЈЛП-а од 3,5 метара по смеру;

– геометријске елементе раскрсница којима се крећу возила ЈЛП-а предвидети за прописно и безбедно скретање тих возила, односно, пројектовати радијусе скретања возила од минимум 12,0 m или пројектовати као троцентричну криву R1:R2:R3 (2:1:3) са вредношћу средишњег полупречника од минимум R2 = 10,0 m. Приликом израде техничке документације извршити проверу криве трагова за возила ЈЛП-а типа соло и зглоб на раскрсницама;

– колске приступе објектима и паркинг просторима не планирати преко позиција стајалишних платоа и планираног терминуса ЈЛП-а;

– на стајалиштима пројектовати опрему (стајалишне стубове, надстрешнице и др.) према КАТАЛОГУ УРБАНЕ ОПРЕМЕ за уређење и опремање јавних површина на делу територије Града Београда;

– у оквиру комплекса Националног стадиона, комерцијалног и сајамског комплекса планирати адекватан број такси стајалишта;

– трасе бициклистичких стаза не планирати преко позиција стајалишта јавног линијског превоза, већ иза стајалишног платоа.

Терминус за потребе аутобуског подсистема јавног транспорта путника планиран је уз саобраћајнице Нова 3 и Нова 8. Колски приступ терминусу планиран је са улице Нова 8.

У оквиру терминуса могућа је реализација излазно/полазних стајалишта, површина за возила која чекају на планиран полазак, површина намењених кретању возила ЈЛП-а, пешачке комуникације, као и стајалишног платоа унутар терминуса. Такође, у оквиру терминуса предвидети и површине за смештај и напајање возила на електропогон (пуњачи за електроаутобусе) као и адекватно обезбеђивање неопходне енергије за пуњаче.

У оквиру терминуса реализовати стајалишне платое и стајалишни фронт за возила на коловозу у дужини од минимум 40.0 m у правцу, ширину стајалишног платоа (на тротоару) пројектовати ширине минимум 4.0 m целом дужином стајалишног платоа у континуитету.

Саобраћајне траке у оквиру терминуса на којима се врши долазак/полазак возила и чекање на полазак предвидети у ширини од 3,5 m, а саобраћајне траке којима се обавља кретање и манипулација у оквиру терминуса у ширини од минимум 4,5 m.

На терминусу предвидети објекат у функцији јавног превоза са пратећом инфраструктуром (објекат за отправнике и возаче, ПТТ инсталације, мокри чвор, водовод, фекална канализација, електро инсталације). Терминусни објекти су слободностојећи приземни објекти унутар којих су предвиђене просторије намењене за потребе отправничке и теренске службе, као и саобраћајном особљу јавног превоза.

Терминус

Оставља се могућност корекције дужина и позиција стајалишта у оквиру регулације улице, у складу са развојем саобраћајног система, изградњом планираног садржаја, новим превозним захтевима, повећањем и променом превозних капацитета на постојећим линијама, успостављањем нових и реорганизацијом мреже постојећих линија.

За потребе приступа садржајима од планираних стајалишта система јавног транспорта путника планиране су пешачке комуникације у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старијим особама („Службени гласник РС”, број 22/15).

На реци Сави, у близини окретнице на крају Улице Нова 7, планиран је Градски понтон путничко пристаниште које омогућује долазак путника водним саобраћајем.

Такође, предвиђено је увођење аутономних шатл возила на електрични погон која би превозила путнике од пристана на реци Сави и од железничке станице до сајамског комплекса, као и унутар самог комплекса. Смештај ових возила у периоду кад нису у функцији, као и пуњачи за њих планирају се у оквиру планираног терминуса ЈГТП-а, са једне стране, односно у оквиру парцеле за пратеће спортске садржаје са друге стране. Прецизне позиције за смештај ових возила биће дефинисане кроз израду техничке документације. Такође, пуњаче за ова возила, осим у оквиру поменутих депоа, могуће је позиционирати и у оквиру паркинг површине у зони окретнице, на крају улице Нова 7, у близини пристана. Геометрија окретнице условљена је избором типа шатл возила.

За потребе функционисања ових шатл возила, у случају регулисања саобраћаја светлосном саобраћајном сигнализацијом (семафори), иста мора бити опремљена посебним радио уређајима за комуникацију са аутономним возилима. Режимским мерама у време одржавања сајамских манифестација обезбедити траку за кретање ових возила заједно са возилима аутобуског подсистема ЈГТП.

Понтон за јавни превоз

Плутајући објекат – Градски понтон за превоз путника може се поставити у акваторији у зони дефинисаној границом Просторног плана НФС – III фаза.

Зоне за постављање Градског понтона за превоз путника на реци Сави износи максимално 30 m од уреза воде на обали при ниском пловидбеном нивоу. Кота ниског пловидбеног нивоа за реку Сави је 70.10 mnm, на стационажи 0.00 km.

Дубине у акваторији на месту постављања Градског понтона за превоз путника треба да буду обезбеђене на нивоу дубина у пловном путу и износе 3.5 m испод ниског пловидбеног нивоа.

На месту за постављање мора да постоји довољно дубине, при сваком водостају, a у складу са наутичко техничким условима добијеним од Лучке капетаније Београд и водним условима.

На деловима неуређених градских обала, у чијем се залеђу налази линија одбране од великих вода (углавном земљани насип), приступни пут до зоне за постављање плутајућих објеката, предвидети, уколико је могуће, на местима постојећих рампи за прелаз преко насипа.

Место за постављање плутајућег објекта мора бити удаљено од цевастих бунара у пречнику 60 m.

Максимална површина Градског понтона за превоз путника коју понтон заузима на води је 300 m². Изузетно она може бити и већа. Максимална површина затвореног дела плутајућег објекта П = 100 m², максимална висина изнад површине воде h = 5 m, максимални број етажа је 1 (једна). Минимална удаљеност између понтона и суседних низводних и узводних плутајућих објеката не сме бити мања од 45 m. Крајња тачка према пловном путу не сме прелазити крајњу тачку понтона.

Приступ плутајућем објекту и начин везивања за обалу зависи од типа обале. Пројектовање, изградњу приступне стазе и инфраструктурних прикључака до објекта као и начин везивања за обалу и за плутајући објекат урадити у зависности од типа обале и у складу са условима надлежне институције.

Ширина приступне стазе која повезује плутајући објекат са обалом је мин. 1.5 m.

Подна конструкција моста мора да буде од материјала који не дозвољава проклизавање. Ограда приступног моста треба да буде стабилна и безбедна, од чврстог материјала и транспарентна.

Пешачку везу између Градског понтона и окретнице на саобраћајници Нова 7, односно стајалишта шатл возила, остварити у оквиру планом дефинисане зоне. Трасу дефинисати кроз израду техничке документације уз поштовање Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама („Службени гласник РС”, број 22/15).

Паркирање

За планиране садржаје потребно је обезбедити потребан број паркинг места у складу са следећим нормативима:

– спортски центар: 1 ПМ на 50 m2 БРГП;

– трговина: 1ПМ на 50 m2 нето продајног простора;

– пословање: 1 ПМ на 60 m2 нето грађевинске површине (НГП);

– шопинг молови, хипермаркети: 1 ПМ на 50 m2 НГП;

– становање: 1,1 ПМ на сваку стамбену јединицу;

– комбинована дечја установа: 1ПМ на једну групу деце;

– хотел: однос броја паркинг места и броја смештајних јединица дефинисати у зависности од категорије хотела, а према Прилогу 1, Правилника о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај („Службени гласник РС”, бр. 83/16 и 30/17).

Сва возила у Целини 2 сместити у припадајући комплекс, осим за предшколску установу, где се потребе за паркирањем обезбеђују ван комплекса (улично паркирање уз парцелу предшколске установе), као и за основну школу, за коју је 10% од потребног броја паркинг места потребно обезбедити на припадајућој парцели, а остатак у регулацији улице у близини парцеле основне школе.

За национални стадион, имајући у обзир специфичност његовог функционисања, потребни капацитети за паркирање путничких аутомобила у време спортских манифестација се обезбеђују у складу са нормативима датим у УЕФА документу „UEFA Venue Criteria” из 2007. године и то: на парцели Националног фудбалског стадиона (НФС), у оквиру парцеле комерцијалне зоне Е3 и у оквиру зоне за пратеће спортске садржаје (ПС1) и Е1. Паркинг места за аутобусе, у циљу рециналнијег коришћења простора, обзиром да се ради о повременим догађајима ограниченог трајања, обезбедити у оквиру горе неведених површина у складу са просторним могућностима, као и на алтернативним просторима у околини стадиона (у оквиру јавних саобраћајница). Решење мирујућег саобраћај прецизно дефинисати у фази израде техничке документације у сарадњи са Секретаријатом за саобраћај за предшколску установу, као и основну школу планира се паркирање у регулацији Улице Нова 6.

За потребе комерцијалне зоне Е3, као и сајамског простора Е1 потребно је у оквиру припадајуће парцеле обезбедити одговарајући број паркинг места за путничка возила, паркинг места за аутобусе који довозе посетиоце, као и паркинг места (у складу са технолошким процесом рада) за тешка теретна возила која су у функцији доставе.

У оквиру границе плана, изузетно је могуће планирати подземне етаже/гараже у складу са геотехничким условима и урбанистичким мерама заштите дефинисаним у одељку 3. УРБАНИСТИЧКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРОСТОРА И ОБЈЕКАТА.

На позицијама високог степена атрактивности бициклистичких кретања, у оквиру сваког од планираних комплекса, у току спровођења Просторног плана НФС – III фаза, предвидети паркинге за бицикле.

На свакој парцели, на којој се планирају објекти јавне и пословне намене обезбедити паркинг места за инвалиде, у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама („Службени гласник РС”, број 22/15).

Отворени паркинг простори треба да буду озелењени дрворедним садницама у травним баштицама.

Дрворедне саднице могу бити засађене између појединачних паркинг места, и то:

– код управног и косог паркирања на свака два до три места (зависно од врсте) засадити једно дрворедно стабло;

– код подужног паркирања на свака два места засадити једно дрворедно стабло.

Такође, дрворедне саднице могу бити засађене у простору између два (паралелна) реда паркинг места, као и ободно око целина за паркирање и целокупног паркинг простора, у травним баштицама. Овај принцип обавезно треба користити уколико се изнад самих паркинг места поставе соларни панели.

Травне баштице, осим стандардног озелењавања, могу да представљају одрживи урбани дренажни систем – биоретензију, односно средство за управљање атмосферским водама, чиме се умањује поплавни талас, а истовремено растерећује кишна канализација. У случају да се ка биоретензији усмерава и вода са застртих површина, вода се мора сакупити, третирати на сепараторима нафтних деривата и даље евакуисати у реципијент – градску канализацију.

Имајући у виду да је предметна територија на подручју шире зоне заштите Београдског водоизворишта, није дозвољена примена опасних и штетних средстава за заштиту од корова и штеточина у процесу одржавања вегетације.

Зелене површине у оквиру регулације јавних саобраћајних површинe

(Реферална карта број 2 „Инфраструктурни систети са синхрон планом”, у размери 1:1000)

Табела 8: Зелене површине у оквиру регулације јавних саобраћајних површинe

У регулацији планираних саобраћајница предвиђено је формирање нових траса дрвореда са травним баштицама у ивичним и средњим разделним тракама, као и у садним јамама у тротоару, а у функцији побољшања квалитета ваздуха, регулисања микроклиматских услова, смањења буке, ублажавања утицаја поплавног таласа, заштите биодиверзитета, очувања природних процеса, карактера предела, естетских и амбијенталних вредности подручја и др. Током израде техничке документације, дозвољено је преко травних баштица формирати неопходне приступе планираним комплексима.

Приликом формирања планираних траса дрвореда и садње нових дрворедних садница, потребно је поштовати следеће услове:

– користити школоване саднице лишћара, мин. висине 3,5 m, стабло чисто од грана до висине од 2,5 m и прсног пречника најмање 15 cm;

– одабир врста за формирање дрвореда прилагодити просторним могућностима и станишним условима;

– користити претежно аутохтоне биљне врсте које припадају природној потенцијалној вегетацији, прилагодљиве на локалне услове средине, са дугим вегетационим периодом, појачаних фитонцидних и бактерицидних својстава, отпорних на градску прашину и издувне гасове, високоестетских вредности;

– није дозвољено коришћење инванзивних и алергених врста;

– за озелењавање ивичних разделних трака – травне баште, поред садње дрворедних стабала, треба користити травни покривач, ниже форме перена и шибља;

– имајући у виду да је предметна територија на подручју шире зоне заштите Београдског водоизворишта, није дозвољена примена опасних и штетних средстава за заштиту од корова и штеточина у процесу одржавања вегетације;

– садна јама треба да је минималног пречника 1 m, односно касете унутрашњих димензија 80 х 80 cm;

– стабла садити на минималном растојању 5–8 m (у зависности од одабране врсте), при чему треба водити рачуна да, у зависности од одабраних врста, преклапање развијених крошњи дрворедних стабала буде највише до 1/3 пречника крошње;

– низ дрворедних садница у траси дрвореда, као и травних баштица треба прекинути на местима улаза на парцеле и комплексе планираних намена, у ширини потребној за формирање приступне саобраћајнице;

– око површина травних баштица и садних јама дрворедних садница у тротоару поставити ивичњаке висине минимално 20 cm или ограде висине до 0,5 m ка саобраћајним површинама, који служе за контролисано и ограничено кретање возила;

– обезбедити физичку заштиту дебла младих дрворедних стабала од механичких оштећења и временских непогода;

– обезбедити заливни систем;

– травне баште, осим стандардног озелењавања, могу да представљају одрживи урбани дренажни систем – биоретензију, односно средство за управљање атмосферсим водама, чиме се умањује поплавни талас, а истовремено растерећује кишна канализација, при чему садња дрворедних стабала је приоритет; у случају да се ка биоретензији усмерава и вода са застртих површина, вода се мора сакупити и усмерити ка сепараторима нафтних деривата и даље евакуисати у реципијент – градску канализацију;

– током извођења радова неопходно је присуство надлежних служби ЈКП „Зеленило–Београд”.

Осовина дрворедног стабла планиране трасе дрвореда у регулацији саобраћајница треба да је, у односу на спољњу ивицу инфраструктурне мреже на минималном одстојању датом у табели:

Попис грађевинских парцела за јавне саобраћајне површине

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

2.2. Површине за инфраструктурне објекте и комплексе
(Реферална карта број 2 „Инфраструктурни систети са синхрон планом”, у размери Р1:1000)

Водоводна мрежа и објекти

За потребе плана урађенo је Хидротехничко уређењe Сурчинског доњег поља – Генерални пројекат са пратећим студијама и елаборатима (Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2023. године). Водоводна мрежа у наведеном Генералном пројекту димензионисана је само за садржаје Просторног плана НФС – III фаза, без целине ПС-2. Концепт решења водоснабдевања из Генералног пројекта је преузет и уграђен је у план.

У циљу уредног снабдевања водом корисника у обухвату плана предвиђено је двострано водоснабдевање предметног подручја. Планирана водоводна мрежа повезује се са једне стране на постојећи цевовод Ø700 mm у Војвођанској улици, а са друге стране са планираним цевоводом Ø400 mm дуж градске магистралне саобраћајнице Београд–Сурчин, који се везује на постојећи Ø400 mm у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара. Повезивање садржаја предметног плана на водоводну мрежу у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара предмет је посебног планског документа.

На предметном подручју планирани су следећи цевоводи:

– два цевовода минималног пречника Ø200 mm дуж улице Нова 4 од Градске магистралне саобраћајнице Београд–Сурчин (ван границе Плана) до улице Нова 3, по један цевовод са обе стране улице;

– два цевовода минималног пречника Ø200 mm дуж улице Нова 3, по један цевовод са обе стране улице;

– два цевовода минималног пречника Ø200 mm дуж Државног пута IА реда бр. 1, по један цевовод са обе стране пута, везује се на планирани Ø200 mm у продужетку улице Нова виноградска до Државног пута IА реда бр. 1, односно на постојећи Ø700 mm у Војвођанској улици;

– два цевовода минималног пречника Ø150 mm дуж улице Нова 1 и Нова 2, по један цевовод са обе стране улице;

– један цевовод минималног пречника Ø150 mm дуж улица Нова 5 и Нова 6.

Трасе планираних цевовода су у јавним површинама у складу са саобраћајним решењем. Планирана водоводна мрежа повезана је тако да формира прстенасту структуру.

Кроз израду техничке документације димензионисати водоводну мрежу, тако да обезбедити довољан притисак и довољне количине вода за санитарне и противпожарне потребе.

Због великих потреба воде за санитарне и противпожарне потребе, велике часовне неравнометности планираних објеката, као и велике удаљености од постојеће водоводне мреже и објеката, планирају се појединачни резервоари у целинама НФЦ, Е3 и Е1 за садржаје: НФС, Сајам и Комерцијални простор, што ће бити дефинисано кроз израду пројектне документације. Целина Е2 (садржаји ХО, ОШ, КДУ) нема планиран појединачни резервоар унутар целине, већ је планирано да се садржаји унутар ње штите пожарно спољном хидрантском мрежом, што је такође предмет техничке документације.

Водоводну мрежу опремити противпожарним хидрантима на прописаном одстојању поштујући важећи Правилник о техничким нормативима за инсталације хидрантске мреже за гашење пожара („Службени гласник РС”, број 3/18), затварачима, испустима и свим осталим елементима неопходним за њено правилно функционисање и одржавање.

Објекте прикључити на уличну водоводну мрежу у складу са техничким нормама и прописима, а према условима ЈКП „Београдски водовод и канализација”.

Између Савског насипа и улице Нова 7 али и иза насипа у небрањеном делу (између рени бунара РБ-46 и РБ-47 на обали реке Саве) пролазе трасе цевовода сирове воде ВЧØ1300 mm. Око ових цевовода сирове воде ВЧØ1300 mm обезбедити заштитни коридор од 5.0 m лево и десно од осoвине цевовода. У том коридору није дозвољена изградња било каквих објеката, постављање високог растиња, складиштење грађевинског материјала и прелажење тешке механизације, како у току изградње тако и у време експлоатације.

Цевовод сирове воде ВЧØ1300 mm са испустом, између Савског насипа и улице Нова 7, реконструисати (постављањем у заштитну касету или предвидети контра сифон са ваздушним вентилом), како би му се могло приступити приликом интервенције, што је предмет техничке документације.

У граници обухвата, за потребе изравнања потрошње, редовног снабдевања водом корисника, као и за потенцијално ширење конзумног подручја, на подручју Плана резервише се простор површине око 0,4 hа (око 47 x 87 m) за потребе БВК према технолошким потребама, поред улице Нова 4, испод локације за планирану ГПРС.

Попис грађевинских парцела за објекте и комплексе водовода

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000

Комплекс БВК – БВК

Неопходан услов за уредно водоснабдевање подручја плана је изградња два цевовода димензија мин Ø400 mm, која се повезују на постојеће цевоводе, са једне стране на Ø700 mm у Војвођанској улици и са друге на Ø400 mm у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара.

Канализациона мрежа и објекти

Локација, као и шире окружење предметног плана сагледавана је кроз следећу планску документацију:

– Регулациони план деонице ауто-пута Е-75 и Е-70 Добановци – Бубањ поток („Службени лист града Београда”, број 13/99);

– Планом детаљне регулације подручја уз Виноградску улицу, са саобраћајном везом до аутопутске обилазнице, градске општине Нови Београд, и Сурчин – II фаза („Службени лист града Београда”, број 53/19), који је после разрађен урбанистичким пројектом.

Решења су преузета и саставни су део овог плана.

За потребе плана урађенo је Хидротехничко уређењe Сурчинског доњег поља – Генерални пројекат са пратећим студијама и елаборатима (Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2023. године). Канализациона мрежа у наведеном Генералном пројекту димензионисана је само за садржаје Просторног плана НФС – III фаза, без целине ПС-2. Концепт решења одвођења употребљених и атмосферских вода из Главног пројекта је преузет и уграђен је у план.

Канализација употребљених вода

Подручје плана према Генералном урбанистичком плану Београда („Службени лист града Београда”, број 11/16) припада Батајничком систему београдске канализације, који се каналише по сепарационом начину одвођења атмосферских и употребљених вода.

Крајњи реципијент за употребљене воде са подручја плана је планирано ППОВ „Батајница”. Планским решењем употребљене воде са предметног подручја усмеравају се ка Батајничком канализационом систему, који је делимично изграђен.

На предметном подручју планирана је примарна канализациона мрежа употребљених вода дуж главних саобраћајница на подручју Плана (улице Нова 1, Нова 4, део улице Нова 2 и део улице Нова 3), мин пречника Ø250 mm до Ø450 mm. Имајући у виду велике транспортне дужине и мале падове дна канала, планирано је укупно 7 лифтинг канализационих црпних станица и то три лифтинг црпне станице у улици Нова 1 и четири у улици Нова 4. Употребљене воде се примарном канализационом мрежом доводе до главне потисне канализационе црпне станице КЦС-1. Локација КЦС планирана је поред саобраћајнице Нова 4.

Планирана канализација употребљених вода је минималних пречника Ø250 mm до Ø450 mm и дефинисана је у оквиру јавних површина (коловоза планираних саобраћајница).

Сакупљене употребљене воде се из сабирне КЦС-1 даље потисом дужине око 2145 m транспортују до постојеће канализације Ø500 mm у Војвођанској улици (ван границе Плана). Димензије потисног цевоводa дефинисаће се кроз израду техничке документације.

До изградње низводних примарних објеката Батајничког канализационог система, као и повезивање предметних објеката на овај систем, могуће је део употребљених вода усмерити ка Централном канализационом систему, односно фекалном делу двојног колектора (ФБ 70/130 cm) у Блоку 45. Овакво решење могуће је само за садржаје планиране у оквиру ППППН Национални стадион фаза III. Повезивање садржаја предметног плана на канализациону мрежу у Блоку 45 предмет је посебног планског документа.

Лифтинг црпне станице ЦС 1-1 – ЦС 1-3, ЦС-4.1 – ЦС 4.4

У оквиру канализационе мреже употребљених вода планирано је седам лифтинг канализационих црпних станица шахтног типа три у улици Нова 1 (ЦС1-1, ЦС1-2 и ЦС 1-3) и четири у улици Нова 4 (ЦС4-1, ЦС4-2, ЦС 4-3 и ЦС 4-4). Све црпне станице су „лифт станице”, којима се само подиже вода на вишу коту одакле отпадна вода гравитацијом одлази до следеће црпне станице.

Црпне станице ЦС 1-1, ЦС 1-2, ЦС 1-3, ЦС 4-1, ЦС 4-2, ЦС 4-3 се налазе у регулацији улица и приближних димензија 2.5 x 2.5 m, док је за црпну станицу на углу улица Нова 1 и Нова 4 дефинисана грађевинска парцела (КЦС-2) димензија око 20 х 10 m.

Лифтинг црпне станице су укопани објекти. Објекти лифтинг црпних станица су аутоматизовани и без присуства посаде. Лифтинг црпне станице морају бити повезане на електроенергетску мрежу.

Техничке карактеристике (тип, димензије, облик и др.) лифтинг црпних станица дефинисаће се кроз израду пројектне документације према технолошким потребама.

Сабирна фекална црпна станица КЦС-1

За потребе уредног одвођења употребљених вода са подручја плана неопходно је иградити примарне објекте батајничког канализационог система:

– доградити КЦС „Сурчин 1”;

– изградити КЦС „Сурчин 2”;

– изградити КЦС „Земун поље 1”;

– изградити цевовод који повезује КЦС „Сурчин 1” и КЦС „Сурчин 2”;

– изградити потисни/гравитациони цевовод КЦС „Сурчин 2” – КЦС „Земунпоље 2”;

– изградити ППОВ „Батајница”.

Изградњом ових објеката омогућиће се прикључење насеља општине Сурчин на Батајнички канализациони систем.

До изградње низводних примарних објеката Батајничког канализационог система, као и повезивање предметних објеката на овај систем, могуће је део употребљених вода усмерити ка Централном канализационом систему, односно фекалном делу двојног колектора (ФБ 70/130 cm) у Блоку 45. Повезивање садржаја предметног плана на канализациону мрежу у Блоку 45 предмет је посебног планског документа.

Атмосферска канализација

Крајњи реципијент за атмосферске воде са предметног подручја је река Сава, преко локалних мелиорационих канала ХМС „Галовица” и „Петрац”.

На подручју плана постојећи мелиорациони канали су: канал Галовица, канал 2-3, канал 6, канал 2-3-7 и канал Петрац I. Сви канали су део ХМС „Галовица” и „Петрац”. Постојећи канали су реципијенти атмосферских вода са подручја плана.

Атмосферске воде се пре директног упуштања у мелиорационе канале, односно пре упуштања у примарни атмосферски колектор чисте воде, који их одводи преко ретензије у мелиорациони канал Петрац I, третирају преко одговарајућих сепаратора нафтних деривата и доводе до потребног степена санитарне и техничке исправности. Планира се задржавање постојеће мелиорационе каналске мреже: канал Петрац I, канал 2-3, канал 6 и део канала 2-3-7 који је ван границе плана, уз евентуално проширење.

Главни реципијент атмосферских вода за подручје Плана ограниченим улицама Нова 1, Нова 4 (од улице Нова 3 до раскрснице са улицом Нова 1), Нова 3 (од раскрснице са улицом Нова 4 до раскрснице са улицом Нова 1), Нова 5 и Нова 6 је канал Петрац I, у који се преко ретензије испушта вода прикупљена примарном и секундарном атмосферском канализационом мрежом. Ретензија је планирана на углу улица Нова 3 и Нова 7.

Имајући у виду површину подручја плана, као и проценат непропусних површина а самим тим и велики максимални отицај, за сакупљање пречишћених атмосферских вода планирају се атмосферски колектори чисте воде:

– дуж улице Нова 1 колектори димензија од 1000 mm до 5000 x 1500 mm,

– дуж улице Нова 4 колектор димензија од 1000 mm до 4500 x 1500 mm,

– дуж улице Нова 2 колектори димензија 2000 x 1250 mm,

– дуж улице Нова 5 колектор димензија од 300 mm до 1000 mm,

– дуж улице Нова 3 колектори димензија 5000 x 1500 mm и 4500 x 1500 mm, који иду до планиране ретензије.

Профили колектора сукцесивно се смањују ка узводним деловима слива. Дуж ових улица, поред колектора чисте воде који чине примарну мрежу атмосферске канализације, планира се и секундарна мрежа атмосферске канализације димензија мин Ø300 mm са везама на атмосферске колекторе чисте воде, након третмана преко одговарајућих сепаратора нафтних деривата и довођења до потребног степена санитарне и техничке исправности. Сепаратори за пречишћавање кишних вода са коловоза у оквиру саобраћајне површине дефинисаће се пројектном документацијом.

Такође, у атмосферске колекторе чистих вода упуштају се и пречишћене атмосферске воде из садржаја у обухвату плана.

Све на тај начин сакупљене пречишћене воде сакупљају се атмосферским колекторима чисте воде и као такве могу се испуштати у канал Петрац I, јер задовољавају законске критеријуме по питању квалитета, а да се при томе не угрозе карактеристике вода у реципијенту.

Како су максимални протоци у мелиорационим каналима далеко мањи од количина атмосферских вода које треба евакуисати у њих, планирана је изградња ретензије. Ретезија се користи за прихватање кишног отицаја за време док је он већи од капацитета низводних објеката. Локација ретензије је планирана на углу улица Нова 3 и Нова 7.

За подручје дуж улице Нова 4 на делу између улица Нова 1 и деонице пута Нови Београд – Сурчин (као део аутопута Е-763) реципијент атмосферских вода је мелиорациони канал 2-3. На овом делу улице Нова 1 атмосферска вода се прикупља атмосферском канализационом мрежом димензија мин Ø300 mm и одводи до канала 2-3. На местима испуста атмосферских вода у канал 2-3 планирани су сепаратори нафтних деривата (сепаратори СЕП 1 и СЕП 2).

Реципијент атмосферских вода дела улице Нова 3 од петље „Национални стадион” до улице Нова 1 је мелиорациони канал 6. На овом делу улице Нова 3 атмосферска вода се прикупља атмосферском канализационом мрежом димензија мин Ø300 mm и одводи до канала 6. На местима испуста атмосферских вода у канал 6 планирани су сепаратори нафтних деривата (сепаратори СЕП 5 и СЕП 6).

Реципијент атмосферских вода улице Нова 7 на делу од Савског насипа до канала Петрац I и даље до раскрснице са улицом Нова 3 је мелиорациони канал Петрац I. Атмосферска вода се прикупља атмосферском канализационом мрежом димензија мин Ø300 mm и одводи до канала Петрац I. На местима испуста атмосферских вода у канал Петрац I планирани су сепаратори нафтних деривата (сепаратори СЕП 3 и СЕП 4).

Одводњавање потходника решити кроз израду техничке документације по могућству гравитационим путем у неки од планираних атмосферских колектора у улици Нова 1. Уколико то није могуће евакуацију отицаја из потходника решити путем црпне станице атмосферских вода у неки од планираних атмосферских колектора у улици Нова 1. Техничке карактеристике црпне станице (тип, димензије, облик, потис и др.) дефинисаће се кроз израду пројектне документације.

Техничке карактеристике црпне станице (тип, димензије, облик, потис и др.) дефинисаће се кроз израду пројектне документације.

Примарни атмосферски колектори чисте воде и секундарна атмосферска канализација су дефинисани у оквиру јавних површина (коловоза планираних саобраћајница).

У циљу смањења отицаја са предметног подручја и контролисаног упуштања кишних вода у јавну градску канализацију, односно мелиорациони систем канала, за планиране садржаје кроз израду пројектне документације размотрити могућности реализовања интерних ретензионих простора за прихват чисте атмосферске воде са кровова објеката. Овакви простори могу се користити за заливање зелених површина, прање и одржавање садржаја унутар комплекса и портивпожарне потребе. Одржавање интерних ретензија није у надлежности ЈКП „Београдски водовод и канализација”.

Све изливе пречишћене атмосферске воде у мелиорационе канале уклопити нивелавионим карактеристикама објеката које повезују, што је предмет техничке документације. Излив у канал усмерити под углом у односу на осу канала и заштитити од ерозије.

Квалитет воде испуштене у мелиорационe каналe треба да буде у складу са Одлуком о одвођењу и пречишћавању атмосферских и отпадних вода на територији града Београда („Службени лист града Београда”, бр. 6/10, 29/14, 29/15, 19/17 и 85/19) и Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, бр. 67/11, 48/12 и 1/16).

Површине за ретензију – РЕТ и испуст у канал Петрац I:

За прихватање атмосферских вода, на углу улица Нова 3 и Нова 7, планира се „сува” ретензија. „Суве” ретензије, такође позната као „сува језера” или „базени за задржавање”, су удубљења/депресије за атмосферске воде дизајнирани да захвате, привремено задрже и постепено отпуштају количину кишне воде како би се извршила трансформација поплавног таласа атмосферских вода, односно смањили и одложили врхови отицања кишних вода. Сувe ретензије омогућавају контролу количине воде (контролу вршног протока и заштиту канала). Представљају најосновнији и најчешћи објекат за управљање атмосферским водама и заштиту од поплава. „Суве” ретензије погодне су за задржавање атмосферских вода са великих дренажних површина (обично 10 или више хектара) и за изградњу им је потребна велика површина.

За локацију ретензије дефинисана је грађевинска парцела – РЕТ, димензија око 228 х 248 m, површине око 5,24 ha. Ретензији се може приступити са саобраћајница Нова 3 и Нова 7.

Ретензија се планира у благом паду ка каналској мрежи како би се омогућило несметано отицање. Крајњи реципијент сакупљених атмосферских вода из ретензије је мелиорациони канал из слива ЦС Петрац, канал Петрац I.

За потребе остваривања везе између ретензије и канала Петрац I потребно је планирати изливну цев одговарајућег капацитета и пада, а према нивелавионим карактеристикама објеката које повезује.

Планира се озелењавање површине за ретензију у слободном пејзажном стилу – парковски уређену, аутохтоном дрвенастом, жбунастом и травном вегетацијом, прилагодљивом на висок ниво подземне воде и дуже периоде плављења. Садњу дрвенастих врста ускладити са евентуални интерним ретензионим просторима и другим инфраструктурним објектима и мрежом у оквиру парцеле. Потребно је избегавати коришћење инвазивних биљних врста.

Површине зa сепараторе нафтних деривата – СЕП 1-СЕП 5

За потребе пречишћавања атмосферских вода пре упуштања у реципијентe у граници плана – мелирационе канале 2-3, канал 6 и канал Петрац I, планирају се сепаратори нафтних деривата:

– СЕП 1 и СЕП 2 на испусту атмосферских вода у канал 2-3;

– СЕП 3 и СЕП 4 на испусту атмосферских вода у канал Петрац I;

– СЕП 5 на испусту атмосферских вода у канал 6.

Сепараторе поставити подземно, у јавној површини на обезбеђеним парцелама. Неопходно је обезбедити им приступ возилима надлежне комуналне куће, ради чишћења и текућег одржавања.

Техничке карактеристике (тип, димензије, облик и др.) сепаратора нафтних деривата дефинисаће се кроз израду пројектне документације.

Дренажни систем

За потребе плана урађенo је Хидротехничко уређењe Сурчинског доњег поља – Генерални пројекат са пратећим студијама и елаборатима (Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2023. године). Дренажни систем у наведеном Генералном пројекту димензионисан је само за садржаје Просторног плана НФС – III фаза, без целине ПС-2. Концепт заштите подручја предметног плана од високог нивоа подземних вода дат у Генералном пројекту је преузет и уграђен је у план.

Концепт заштите подручја предметног плана од високог нивоа подземних вода поред насипања терена подразумева и изградњу дренажног система који прикупљене подземне воде одводи до мелиорационих канала. Дренажни колектори имају функцију не само да прихвате подземне воде из насутог слоја, већ и да пресеку токове подземне воде који би неповољно утицали на околни терен.

Главни дренажни колектори планирају се дуж улица Нова 1, Нова 2, Нова 3, Нова 4, Нова 5 и Нова 6.

Подземна вода се у централном делу подручја Плана, целине НФС, Е1 и Е3, које су оивичене улицама Нова 1, Нова 2, Нова 3, Нова 4, сакупља главним дренажним колекторима који су планирани дуж поменутих улица, димензија мин Ø200 mm до Ø500 mm, и спроводи се до дренажне црпне станице – ДЦС. У ДЦС се вода препумпава у одводни шахт одакле се гравитационо одводи колектором до канала Петрац I. Колектор којим се остарује веза са каналом Петрац I ће бити предмет пројектне документације, а према нивелационим карактеристикама објеката које повезује. Техничке карактеристике дренажне црпне станице – ДЦС (положај унутар ретензионог простора, тип, димензије и др.) дефинисаће се кроз израду пројектне документације.

На подручју дела плана, целина ПС-1, је планиран као дренажни сепаратни, који чине дренажни колектори димензија мин Ø200 mm који се воде дуж ободне саобраћајнице Нова 5. Прикупљене подземне воде се гравитационо одводе до два испуста у оближњи мелиоративни канал НН1 Петрац, који се налази ван границе плана.

На подручју дела плана, који обухвата целине Е2 (садржаји ОШ, ХО, КДУ и ПАРК), такође је планиран сепаратни дренажни систем, који чине дренажни колектори са цевима мин Ø200 mm који се воде дуж ободне саобраћајнице Нова 6. Прикупљене подземне воде се гравитационо одводе до два испуста у оближњи мелиоративни канал 2-3-7.

Техничке карактеристике (тип, димензије и др.) главних дренажних колектора дефинисаће се кроз израду пројектне документације.

Дренажна црпна станица – ДЦС

Дренажна црпна станица која се користи за евакуацију дренираних вода са целина Е1, Е3, НФС у канал Петрац I смештена је на низводном крају суве ретензије.

Планирана је дренажна црпне станице шахтног типа и то такозвана „лифт станица” тј. само се вода подиже на вишу коту одакле отпадна вода гравитацијом одлази у канал Петрац I.

Објекат црпне станице је аутоматизован и без присуства посаде. Дренажна црпна станица мора бити повезана на електроенергетску мрежу.

Техничке карактеристике (димензије, облик и др.) црпне станице дефинисаће се кроз израду пројектне документације.

Општи услови за изградњу канализационе мреже

По важећим стандардима београдске канализације – минимални пречник планиране фекалне канализације је Ø250 mm а атмосферске канализације је Ø300 mm. Није допуштено прикључење отпадних вода на кишне канале, нити кишних вода на фекалне канале.

У границама предметног подручја, планира се канализација по сепарационом принципу по важећим стандардима београдске канализације – минимални пречник планиране кишне канализације је Ø300 mm.

Уколико се предвиђа да канализација унутар предметног подручја, буде у склопу градске канализационе мреже, она мора бити у јавној површини, са обезбеђеним приступом возилима ЈКП „Београдски водовод и канализација” (колско-пешачка стаза минималне ширине 3,5 m и слободног простора изнад од минимум 4,5 m) за потребе одржавања и случај интервенција.

На местима изнад ревизионих силаза не сме се предвидети паркирно место, као ни било шта што би ометало његово отварање.

Није дозвољена изградња објеката над градском канализационом мрежом. Будуће објекте планирати на адекватном растојању, како не би дошло до оштећења постојећих инсталација канализације. У случају штете (хаварије) ЈКП „Београдски водовод и канализација” не сноси одговорност.

Предвидети одводњавање свих слободних површина у плану и улицама, водећи рачуна о квалитету вода које се прихватају канализационим системом. Квалитет отпадних вода које се испуштају у градски канализациони систем мора да одговара Одлуци о одвођењу и пречишћавању атмосферских и отпадних вода на територији града Београда („Службени лист града Београда”, бр. 06/10 и 29/14). Уколико постоји могућност изливања нафте и њених деривата, неопходно је отпадну воду, пре упуштања у градску канализацију пропустити кроз сепараторе масти и уља, у складу са Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, бр. 67/12, 48/12 и 1/16).

Објекте прикључити на уличну канализацију у складу са техничким нормама и прописима ЈКП БВК а према условима ЈКП „Београдски водовод и канализација”.

Попис грађевинских парцела за објекте и комплексе канализације

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

Електроенергетска мрежа и објекти

Преносна мрежа

У заштитном појасу, испод, изнад или поред електроенергетских (ее) објеката 110 kV, супротно закону, техничким и другим прописима не могу се градити објекти, изводити други радови, нити засађивати дрвеће и друго растиње, а све у складу са чланом 218. Закона о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 145/14, 95/18 – др. закон, 40/21, 35/23 – др. закон и 62/23).

За изградњу објеката од јавног интереса у заштитном појасу потребна је сагласност власника ее вода, односно АД „Електромрежа Србије” Београд. Сагласност се даје на Елаборат који Инвеститор планираних објеката треба да обезбеди, у коме се даје тачан однос предметног подземног вода и објекта који ће се градити, уз задовољење закона, прописа, стандарда, норми и правила струке, из области енергетике и заштите животне средине.

У близини кабловског вода, а ван заштитног појаса, потребно је размотрити могућност градње планираних објеката у зависности од индуктивног утицаја на потенцијалне планиране објекте од електропроводног материјала и индуктивни утицај на потенцијалне планиране телекомуникационе водове (нема потребе да се ради у случају да се користе оптички каблови) и предвидети мере попут сопствених и колективних средстава заштите, галванских уметака чији је изолациони ниво виши од граничних вредности утицаја, изоловане надземних делова пластичним омотачима и слично.

У случају градње линијских објеката од електропроводног материјала (цевоводи, гасоводи, нафтоводи, бакарни ТК каблови, енергетски каблови са металним плаштом и др.) у оквиру граница обухвата предметног Просторног плана, због индуктивног утицаја високонапонских далековода који се налазе ван оквира граница обухвата Просторног плана потребно је обратити се за услове ЕМС АД.

Планиране кабловске водове 110 kV положити дуж постојећих и планираних јавних површина у складу са Интерним стандардом ЕМС АД, ИС-ЕМС 200:2019 – Основни технички захтеви за избор и монтажу енергетских каблова и кабловског прибора у преносној мрежи.

Дистрибутивна мрежа

У заштитном појасу, испод, изнад или поред електроенергетских (ее) објеката 35 kV, 10 kV и 1 kV супротно закону, техничким и другим прописима не могу се градити објекти, изводити други радови, нити засађивати дрвеће и друго растиње, а све у складу са чланом 218. Закона о енергетици.

За изградњу објеката у заштитном појасу потребна је сагласност власника ее вода, односно „Електродистрибуција Србије” д.о.о. Београд.

Заштиту постојећих ее инсталација 10 kV и 1 kV извршити навлачењем заштитних ПВЦ (ПЕХД) цеви, пречника Ø110 mm, преко каблова на угроженој деоници.

Измештање постојеће ее инсталације извршити израдом два нова наставка на каблу, одговарајућим кабловским спојницама, и полагањем нових ее каблова дуж планираних ее траса. Приликом сечења и превезивања каблова, ради измештања, све постојеће електричне везе задржати.

Измештање стубова надземне ее мреже извршити изградњом нових стубова који су прилагођени планираном саобраћајном решењу. По изградњи нових, извршити уклањање постојећих ее стубова.

Димензије погонске просторије у коју се смешта прикључно разводно постројење (ПРП) морају бити такве да се омогући:

– смештај средњенапонског 10 kV постројења у конфигурацији од најмање 8 ћелија, који се састоји из водних (одводно/доводних) ћелија, ћелије са кућним трансформатором и спојних и мерних ћелија, односно спојно-мерних ћелија;

– смештај опреме различитих типова, односно димензија, ради једноставније замене;

– манипулативни простор испред опреме, мин. 1,2 m код дворедног распореда, односно мин 1,0 m код једноредног распореда;

– отварање врата разводних ормана до 135°;

– адекватан слободан простор на парцели за изградњу ПРП као слободностојећег објекта и уземљивача у облику једног прстена на растојању 1,0 m од армирано-бетонске конструкције ПРП, са приступним путем најмање ширине 3,5 m, или адекватну просторију у приземљу за изградњу ПРП у објекту.

За трансформаторску станицу (ТС) 10/0,4 kV која се гради као слободностојећи објекат обезбедити простор минималне површине у зависности од капацитета ТС (5 х 6 m за капацитет 1000 kVA, 7 х 6 m за капацитет 2 x 1000 kVA).

За ТС 10/0,4 kV која се гради у склопу објекта обезбедити просторије у нивоу терена (или са незнатним одступањем) минималне површине у зависности од капацитета ТС (16 m² за капацитет 1000 kVA, 24 m² за капацитет 2 x 1000 kVA). Оставља се могућност изградње ТС и у првом подземном нивоу објекта.

Планирани простор/просторија за смештај ТС мора имати директан колски приступ, од тврде подлоге најмање ширине 3 m, до најближе саобраћајнице. Уколико се простору ТС прилази из подземне етаже обезбедити приступни пут најмање ширине и висине пролаза 2,5 m, падом од највише 15% и носивости 5 t, односно најмање ширине 2 m, висине пролаза 2, 3 m и носивости 3 t, уколико је предвиђено уношење опреме без возила. Минимална висина свих врата која се користе за унос опреме је 2,3 m. Слободностојећи објекат мора има манипулацијски простор са предње стране најмање 4 m и слободан простор око објекта 1 m. Минимална висина сваког од одељења ТС је 2,9 m. Локација просторија у које се монтира ТС 10/0,4 kV треба да буде тако одабрана да је обезбеђено хлађење трансформатора природном вентилацијом, да је онемогућен негативан утицај ТС на околину, пре свега да је изведена ефикасна заштита од пожара, буке и нејонизујућег зрачења, да је омогућен што лакши приступ за унос опреме и да је постављена што ближе тежишту оптерећења како би прикључни водови били што краћи, а расплет водова што једноставнији.

Саобраћајне површине осветлити у класи јавног осветљења (ЈО) која одговара њиховој саобраћајној функцији, односно намени, тако да се постигне средњи ниво луминанције од 0,6–2 cd/m², а да при том однос минималне и максималне луминанције не пређе однос 1:3.

На местима раскрсница, стајалишта и итд. поставити осветљење јачег интензитета. Осветљењем станичних површина постићи средњи осветљај од око 25 lx. Осветљењем слободних површина постићи средњи осветљај од око 15 lx.

Разводне ормане ЈО поставити на зеленој, неизграђеној или тротоарској површини.

Стубове ЈО постављати у оквиру зелене површине у регулацији улице обострано на растојању 0,5–0,7 m од ивице коловоза, односно једнострано дуж средине разделног острва.

На надвожњаку планиране петље „Национални стадион” обавезно је постављање ограде између коловоза и стубова јавне расвете.

Димензије разводних ормана ЈО износе оријентационо: 0,32 x 1,25 x 1,0 m³ (ширина x дужина x висина). Такође, оријентациона димензија темеља стуба ЈО износи: 1,0 x 1,0 x 1,0 m³ (ширина x дужина x дубина).

Напојни водови за ЈО пратиће трасу постављања стубова ЈО, односно дуж траса планираних за постављање стубова ЈО.

Ее водове, независно од напонске вредности и врсте потрошње, изградити подземно испод тротоарског простора, бициклистичке стазе, или зелене површине у регулацији улице, на растојању 0,3–0,5 m од регулационе линије.

Кабловске водове 35 kV положити у рову дубине 1,1 m и ширине у зависности од броја водова у рову (од 0,5 m за један вод до 1,7 m за пет водова). На прелазима испод коловоза саобраћајнице и на местима где се очекују већа механичка напрезања тла ее водове 35 kV поставити у кабловску канализацију или заштитне цеви (пречника Ø160 mm). Предвидети 100% резерве у броју отвора кабловске канализације.

Кабловске водове 10 kV и 1 kV положити у рову дубине 0,8 m и ширине у зависности од броја ее водова у рову (од 0,4 m за један вод до 1,2 m за пет водова). На прелазима испод коловоза саобраћајнице и на местима где се очекују већа механичка напрезања тла ее водове 10 kV и 1 kV поставити у кабловску канализацију или заштитне цеви (пречника Ø110 mm). Предвидети 100% резерве у броју отвора кабловске канализације за подземне водове 10 kV, односно 50% резерве за подземне водове 1 kV.

Дуж целе трасе за кабловске водове 35 kV, и 10 kV, у истом рову уз ее кабловски вод, поставити две (2) ПЕ цеви пречника Ø40 mm, као и ревизионе шахтове, за потребе инсталације телекомуникационих оптичких каблова.

Удаљеност ее водова од темеља стуба ЈО треба да износи најмање 0,5 m.

Прецизна позиција ее инсталација биће предмет разраде техничке документације, у поступку обједињене процедуре.

Попис грађевинских парцела за електроенергетске објекте и комплексе

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Референтне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

Трансформаторска станица 110/10 kV „Национални стадион”

Комплекс јавног осветљења за потребе ЈКП „Јавно осветљење” Београд

Телекомуникациона мрежа и објекти

Фиксна мрежа

Заштиту постојеће телекомуникационе (тк) инсталације извршити навлачењем заштитних ПВЦ (ПЕХД) цеви, пречника Ø110 mm, преко каблова на угроженој деоници.

Измештање постојеће тк инсталације извршити израдом два нова наставка на каблу, у планираним тк окнима, и полагањем нових тк каблова у планирану тк канализацију.

Приликом сечења и превезивања каблова, ради измештања, све постојеће тк везе задржати.

За потребе фиксне приступне мреже, у објектима Националног стадиона и „EXPO 2027” (управна или административна зграда) обезбедити просторију (ТКО) у приземљу или првом подземном нивоу објекта минималне површине од 2 m2, климатизовану и са прикључком за напајање електричном енергијом, за унутрашњу монтажу тк опреме. У осталим објектима обезбедити простор у улазном ходнику објекта, на зиду у приземљу или првом подземном нивоу, за потребе монтаже оптичког дистрибутивног ормана, оријентационих димензија: 0,2 x 0,5 x 0,55 m³ (ширина x дужина x висина).

Тк канализацију изградити испод тротоарског простора, или зелене површине у регулацији улице, на растојању 0,8–1,0 m од регулационе линије. Канализацију реализовати у облику дистрибутивне тк канализације, две ПВЦ цеви пречника Ø110 mm, како би се омогућило ефикасно одржавање и развијање система.

Испред сваког планираног објекта изградити приводно тк окно, и од њега приводну тк канализацију, ПЕ цев пречника Ø50 mm или 2xПЕ цев пречника Ø40 mm, до места уласка каблова у објекат. Приводна тк окна повезати планираном канализацијом са постојећом тк канализацијом изграђеном дуж Улице Др Ивана Рибара и Улице Војвођанска.

Тк канализацију положити у рову дубине 0,8 m, односно 1,2 m испод коловоза (мерећи од горње коте цеви до доње коте коловоза), и ширине 0,4 m.

Димензије тк окна износе оријентационо: 0,6 x 1,2 x 1,0 m³ (ширина x дужина x висина).

Оптичке тк каблове полагати кроз тк канализацију.

Бежична мрежа

За базне станице (БС), макро ћелије, обезбедити:

– просторију у објекту за смештај унутрашње опреме БС минималне површине од 20 m2, или простор на крову објекта за смештај спољашње опреме БС минималне површине од 2 x 3 m2, са прикључком за напајање електричном енергијом;

– простор на крову уз саму ивицу објекта, за смештај антенских носача који треба да носе радио опрему и панел антене;

– да испред антена нема препрека које би ометале рад БС.

Прецизна позиција тк инсталација биће предмет разраде техничке документације, у поступку обједињене процедуре.

Гасоводна мрежа и објекти

Заштитна зона у оквиру које је забрањена свака градња објеката супраструктуре износи

– за објекат ГМРС „Национални стадион” 15 m у радијусу око ње;

– за објекат МРС „Национални стадион” 12 m у радијусу око ње;

– за прикључни транспортни гасовод притиска р = 50 bar, по 30 m мерено са обе стране цеви;

– за челичне дистрибутивне гасоводе, притиска р = 6÷16 bar-а, по 3.0 m мерено са обе стране цеви;

– за полиетиленски дистрибутивни гасовод притиска, р = 1÷4 bar-а, по 1 m мерено са обе стране цеви.

А) Транспортни и разводни гасоводи од челичних цеви притиска р = 50 bar

Минимална растојања од путева, железничких колосека, подземних линијских инфраструктурних објеката и регулисаних водотокова или канала предвидети у складу са чланом 19. Правилника о условима за несметан и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска већег од 16 bar („Службени гласник РС”, бр. 37/13 и 87/15) (дато у следећем табеларном прегледу):

Минимална дубина укопавања гасовода, мерена од горње ивице цеви, код укрштања са другим објектима је:

Приликом укрштања свих гасовода са саобраћајницама, оса гасовода је управна на осу саобраћајнице, а уколико то није могуће дозвољена су одступања угла укрштања до угла од 60°.

Минимална растојања осталих објеката од ГМРС планирати у складу са чланом 13. Правилника о условима за несметан и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска већег од 16 bar (дато у следећем табеларном прегледу):

Минимално потребно растојање при укрштању подземних линијских инфраструктурних објеката са прикључним транспортним гасоводом, притиска p = 50 bar-а износи 0.5 m.

Ширина експлоатационог појаса за прикључни транспортни гасовод притиска p = 50 bar-а износи 12.0 m (по 6.0 m са обе стране гасовода) . У њему је забрањено:

– градити све објекте који нису у функцији гасовода;

– изводити радове и друге активности (на постављању трансформаторских станица, пумпних станица, подземних и надземних резервоара, сталних камп места, возила за камповање, контејнера, складишта силиране хране и тешко транспортујућих материјала, као и постављање ограде са темељом и сл.) изузев пољопривредних радова дубине 0.5 m без писменог одобрења оператора транспортног гасоводног система;

– садити дрвеће и друго растиње чији корени досежу дубину већу од 1.0 m, односно за које је потребно да се земљиште обрађује дубље од 0.5 m.

Минимална растојања надземне електро мреже и стубова далековода од подземног транспортног гасовода, притиска p = 50 bar-а износе:

Минимално растојање из става 1. овог члана се рачуна од темеља стуба далековода и уземљивача. Стубови далековода не могу се постављати у експлоатационом појасу гасовода.

Није дозвољено паралелно вођење гасовода испод или изнад енергетских каблова (паралелно вођење у вертикалној равни). Најмањи размак гасовода од 110 kV кабла треба да износи:

– 2.0 m при паралелном вођењу, у хоризонталној или косој равни, односно 1.5 m при укрштању.

– поред испуњења захтева о најмањим размацима, код паралелног вођења у косој равни најближа тачка енергетског кабла, пројектована на хоризонталну раван, мора да буде удаљена од гасовода најмање 0.5 m.

Б) Дистрибутивни гасовод од челичних цеви притиска р = 6÷16 bar

Изградња нових објеката не сме угрозити стабилност, безбедност и поуздан рад гасовода. При планирању саобраћајница и уређењу терена потребно је поштовати прописане висине надслоја у односу на укопан гасовод у зависности од услова вођења (у зеленој површини, испод коловоза и сл.).

Минимално растојање темеља објеката од гасовода од је 3 m.

Минимална висина надслоја у односу на укопан гасовод у зеленој површини је 0,8 m. Минимална висина надслоја у односу на укопан гасовод у тротоару (рачунајући од горње ивице цеви до горње коте тротоара) је 1,0 m.

Приликом укрштања гасовода са саобраћајницама, оса гасовода је по правилу под правим углом у односу на осу саобраћајнице. Уколико то није могуће извести дозвољена су одступања до угла од 60°.

Приликом укрштања гасовода са саобраћајницама минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције, без примене посебне механичке заштите, ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће, износи 1,35 m.

Приликом укрштања гасовода са саобраћајницама минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције када се гасовод механички штити полагањем у заштитну цев, износи 1,0 m, ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће.

Полагање гасовода дуж саобраћајница се врши без примене посебне механичке заштите ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће, с тим да минимална дубина укопавања од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције пута у том случају износи 1,35 m, а све у складу са условима управљача пута.

Приликом укрштања гасовода са железничком пругом минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње ивице прага железничке пруге износи 1,5 m, односно приликом укрштања гасовода са трамвајском пругом минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње ивице прага трамвајске пруге пруге износи 1,0 m.

Приликом укрштања гасовода са регулисаним воденим токовима минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до дна регулисаних корита водених токова износи 1,0 m, односно приликом укрштања гасовода са нерегулисаним воденим токовима минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до дна нерегулисаних корита водених токова износи 1,5 m.

При укрштању и паралелном вођењу са другим инсталацијама челичног дистрибутивног гасовода притиска р = 6÷16 bar поштовати минимална дозвољена растојања, дата у следећим табелама:

Није дозвољено паралелно вођење подземних водова изнад и испод гасовода.

Није дозвољено постављање шахта изнад гасовода. Приликом укрштања гасовод се по правилу поставља изнад канализације. Уколико се мора поставити испод, неопходно је применити додатне мере ради спречавања евентуалног продора гаса у канализацију.

Минимално хоризонтално растојање се рачуна од темеља стуба далековода.

Минимална хоризонтална растојања МРС, МС и РС од стамбених објеката и објеката у којима стално или повремено борави већи број људи су:

Растојање из табеле се мери од темеља објекта до темеља МРС МС, односно РС.

Минимална хоризонтална растојања МРС, МС И РС од других објеката су:

Минимално хоризонтално растојање МРС, МС и РС од железничких и трамвајских пруга мери се од ближе ивице шине, а растојање од јавних путева мери се од ивице коловоза. За зидане или монтажне објекте МРС, МС и РС минимално хоризонтално растојање се мери од зида објекта.

В) Дистрибутивни гасовод од полиетиленских цеви МОР 4 bar

Изградња нових објеката не сме угрозити стабилност, безбедност и поуздан рад гасовода. Минимално растојање темеља објеката од гасовода од је 1 m.

При планирању саобраћајница и уређењу терена потребно је поштовати прописане висине надслоја у односу на укопан гасовод у зависности од услова вођења (у зеленој површини, испод коловоза и сл.).

Минимална висина надслоја у односу на укопан гасовод у зеленој површини је 0,8 m. Минимална висина надслоја у односу на укопан гасовод у тротоару (рачунајући од горње ивице цеви до горње коте тротоара) је 1,0 m.

Приликом укрштања гасовода са саобраћајницама и пругама, оса гасовода је по правилу под правим углом у односу на осу саобраћајнице. Уколико то није могуће извести дозвољена су одступања до угла од 60°.

Приликом укрштања гасовода са саобраћајницама минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције, без примене посебне механичке заштите, ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће, износи 1,35 m.

Приликом укрштања гасовода са саобраћајницама минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције када се гасовод механички штити полагањем у заштитну цев, износи 1,0 m, ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће.

Полагање гасовода дуж саобраћајница се врши без примене посебне механичке заштите ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће, с тим да минимална дубина укопавања од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције пута у том случају износи 1,35 m, а све у складу са условима управљача пута.

Приликом укрштања гасовода са железничком пругом минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње ивице прага железничке пруге износи 1,5 m, односно приликом укрштања гасовода са трамвајском пругом минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње ивице прага трамвајске пруге пруге износи 1,0 m.

Приликом укрштања гасовода са регулисаним воденим токовима минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до дна регулисаних корита водених токова износи 1,0 m, односно приликом укрштања гасовода са нерегулисаним воденим токовима минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до дна нерегулисаних корита водених токова износи 1,5 m.

При укрштању и паралелном вођењу са другим инсталацијама полиетиленског дистрибутивног гасовода притиска р = 1÷4 bar поштовати минимална дозвољена растојања:

Није дозвољено паралелно вођење подземних водова изнад и испод гасовода. Није дозвољено постављање шахта изнад гасовода. Приликом укрштања гасовод се по правилу поставља изнад канализације. Уколико се мора поставити испод, неопходно је применити додатне мере ради спречавања евентуалног продора гаса у канализацију.

Приликом пројектовања и изградње свих елемената гасоводне мреже и постројења у свему поштовати одредбе из Правилника о условима за несметан и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска већег од 16 bar („Службени гласник РС”, бр. 37/13 и 87/15), Правилника о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 bar („Службени гласник РС”, број 86/15) Правилника о техничким нормативима за пројектовање, грађење, погон и одржавање гасних котларница („Службени лист СФРЈ”, бр. 10/90 и 52/90), Техничким условима за изградњу у заштитном појасу гасоводних објеката који су дати у условима ЈП „Србијагас” за израду Плана и других важећих прописа, стандарда, закона и норматива из предметне области.

Попис грађевинских парцела за објекте и комплексе гасовода

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

Kомплекс главне мерно-регулационе станице/мерно-регулационе станице (ГМРС/МРС) „Национални стадион”

Топловодна мрежа и објекти

Топловодна мрежа се поставља подземно – у предизолованим цевима заливеним изолационом масом. Трасе топловода треба одабрати тако да оне испуњавају оптималне техничке и економске услове у складу са потребама планираних објеката. Топловодна мрежа се води до потрошача и завршава се у топлотним подстаницама.

Растојања трасе деоница дистрибутивног топловода до темеља објекта мора бити најмање 1.0 m од прикључне мреже (мерено од ближе цеви), како би се избегло слегање делова објекта поред кога пролази топловод.

У саобраћајници Нова 3 од ТИ „Сурчинско поље” до раскрснице са Новом 4 и даље планира се ширина рова потребна за изградњу топловода DN800 са пратећим оптичким кабловима, која са заштитном зоном износи минимално 5 m.

Такође за потребе преноса сигнала, дуж трасе топловода кроз ров топловодне мреже планирају се два окитен црева пречника ≥ 40 mm за полагање пара оптичких каблова (један уз одлазни и други уз повратни вод топловода).

Исто тако за потребе преноса сигнала, дуж трасе хладовода кроз ров хладоводне мреже планирају се два окитен црева пречника ≥40 mm за полагање пара оптичких каблова, по једно са обе спољње стране хладоводних цеви. (један уз одлазни и други уз повратни вод хладовода).

Препоручена најмања хоризонтална међурастојања топловода са другим подземним инфраструктурним водовима су (условљено расположивим простором у оквиру попречног профила саобраћајнице):

– водовод 1.5 m;

– фекална канализација 1.0 m;

– кишна канализација 1.0 m;

– електроводови: 1.0 m (1 kV), 1.0 m (35 kV), 2.0 m (110 kV);

– ГСП 0.6 m;

– ТК водови 0.6 m; и

– дистрибутивни гасовод: 0.4 m (р = 0,05÷4 bar), 1.0 m (р = 6÷12 bar).

Цевоводи ће бити постављени на дубину зависно од остале инфраструктуре а минимални заштитни слој за цевоводе биће дефинисан у складу са препорукама произвођача предизолованих система.

Минимална дубина укопавања при укрштању топловода са:

– железничким и трамвајским пругама износи 1.5 m рачунајући од горње ивице заштитне цеви до горње ивице прага;

– путевима и улицама износи 0.6 m изнад горње заштитне плоче или горње површине заштитног слоја песка безканално постављеног топловода;

– најмањи размак при укрштању енергетског кабла 110 кV са изолованим цевима топловода који се полажу у бетонски канал треба да износи 1.0 m, односно 1.3 m ако се изоловане цеви топловода полажу директно у земљу.

– уколико прописана растојања из табеле не могу да се испоштују, примењују се посебне мере према условима Акционарског друштва „Електромрежа Србије” Београд.

Табела 9: Међусобна растојања топловода и енергетског кабла

Код попречног постављања топловодних цеви испод саобраћајница, важе следећа правила :

– саобраћајница и топловодна инсталација укрштају се под правим углом, односно у распону од 80°÷100°;

– на местима проласка топловодне мреже на местима где посебни услови захтевају, цеви положити у армирано бетонске проходне канале или их провући кроз челичне заштитне цеви са ревизионим окнима на оба краја. На цевоводу уградити преградне органе, са обе стране;

– дубина полагања предизолованог цевовода испод саобраћајнице је у зависности од одговарајућег саобраћајног оптерећења и дозвољеног притиска на горњу површину пластичног омотача цевовода. Ако су напони прекорачени мора се вршити одговарајућа заштита.

Табела 10: Заштитна зона и могућности изградње топловодне мреже

Објекти топлотних подстаница су зидани и смештају се у објекте корисника, у техничкој етажи (сутерен или приземље). По могућности су оријентисане према улици и морају имати обезбеђен приступ и прикључке на водовод, електричну енергију и гравитациону канализацију. Површина просторије за смештај топлотних подстаница мора бити адекватна у односу на број зона инсталација за грејање (због висине објекта) и врсти термотехничких инсталација за које је потребна испорука топлотне енергије (радијаторско, ваздушно грејање, припрема топле воде, централна климатизација и хлађење). Њихова тачна диспозиција дефинише се кроз израду техничке документације.

Предаја расхладне енергије планира се и у расхладним блоковима са размењивачима енергије у објектима/комплексима.

Прикључење објеката на топлификациону мрежу врши се индиректно преко измењивача топлоте смештеног у топлотној подстаници. Ниво буке који емитује топлотна подстаница мора се ограничити уградњом одговарајућих изолационих материјала у зидове објекта и уградњом одговарајућих пригушивача буке, како би ниво буке био испод 40 db дању и 35 db ноћу.

Као основно гориво за погон котлова у комплексу ТИ „Сурчинско поље” (на грађевинској парцели ТИ1) користиће се природни гас из гасоводног система ЈП „Србијагас”, а резервно (заменско) гориво (које ће чинити оперативну резерву горива за производњу топлотне, расхладне и електричне енергије од најмање 15 дана у току грејне сезоне) представљаће средње уље за ложење, дефинисано у складу са Законом о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 145/14, 95/18 – др.закон, 40/21, 35/23 – др.закон и 62/23) и Правилником о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС”, бр. 150/20, 127/22 и 129/22).

Приликом пројектовања и изградње топлотног извора, топловодне мреже и постројења, поштовати све прописе из Одлуке о снабдевању топлотном енергијом у граду Београду („Службени лист града Београда”, бр. 43/07, 2/11, 29/14, 19/17, 26/19, 101/19 и 65/20), Правила о раду дистрибутивних система топлотне енергије („Службени лист града Београда”, број 54/14) и других важећих прописа, стандарда, закона и норматива из предметне области.

Попис грађевинских парцела за објекте и комплексе топловода

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

Грађевинска парцела ТИ-1 за Комплекс топлотног извора „Сурчинско поље”

Грађевинска парцела ТИ-2 за Комплекс топлотног извора „Сурчинско поље”

2.3. Водне површине
(Реферална карта брoj 1 „Посебна намена простора”, у размери 1:1000)

Подручје плана припада ХМС „Галовица” и „Петрац”. Најближи водоток је река Сава, водно подручје Сава, члан 27. Закона о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 и 95/18 – др. закон) и Одлуке о одређивању граница водних подручја („Службени гласник РС”, број 75/10) и Правилника о одређивању подсливова („Службени гласник РС”, број 54/11). Река Сава, према Одлуци о утврђивању Пописа вода I реда, је вода I реда („Службени гласник РС”, број 83/10).

Предметни плански документ потрено је усагласити са Просторним планом Републике Србије, просторним плановима вишег реда и планском документацијом у области вода Стратегијом управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године („Службени гласник РС”, број 3/17), Уредбом о утврђивању Водопривредне основе Републике Србије („Службени гласник РС”, број 11/02), Планом управљања водама на територији Републике Србије („Службени гласник РС”, број 33/23) са програмом мера, Нацртом плана управљања ризицима од поплава са картама угрожености и картама ризика од поплава, Општим и Оперативним планом за одбрану од поплава и др.).

У складу са прописима који уређују израду просторних планова, приликом израде планске документације, усвојити одговарајућа решења, уз испуњење следећих услова:

– приликом израде предметног просторног плана водити рачуна о постојећим водним објектима (водним актима и техничкој документацији) и планираним водним објектима на начин који ће обезбедити заштиту њихове стабилности и заштиту режима вода;

– планирани објекти у зони водотокова не смеју да ремете нормално функционисање и одржавање постојећих и изградњу планираних водних објеката, као ни постојећи и планирани режим вода, а нарочуто при изради Просторног плана обратити пажњу на планска решења I и II фазе, потребне ретензионе капацитете за прихват атмосферских вода, као и могуће пријемне капацитете у ХМС „Галовица” и „Петрац”;

– за потребе израде Просторног плана, потребно је сагледати додатне капацитете које имају директан утицај на режим вода уважавајући планирано стање из претходних фаза предметног плана. Анализа треба да обухвати потребну реконструкцију и евентуалну доградњу хидромелиорационих објеката на предметном подручју, биланс и изравнање додатних количина атмосферских вода које треба прихватити каналском мрежом ХМС „Петрац” и евакуисати до пумпних постројења и коначног реципијента у реку Саву;

– планирано решење одвођења атмосферских вода са комплекса мора да буде тако конципирано да нема негативних утицаја на водне објекте и обрнуто;

– планом предвидети да се у оквиру хидротехничког решења у планска решења имплементирају резултати и препоруке добијени из Хидротехничког уређења сурчинског Доњег поља – Генерални пројекат са пратећим студијама и елаборатима (Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2023. године), а којом је дефинисан потребан водни режим хидромелиорационог система, узимајући у обзир постојећу и планирану намену простора и инфраструктуре и њихов утицај на водне објекте и водни режим;

– просторним планом обухвати водно земљиште, постојеће и планиране водне објекте за уређење водотока, за заштиту од поплава, објекте за коришћење вода (изворишта вода, и сл.), објекте за заштиту од штетног дејства унутрашњих вода и други водни објекти од значаја за израду планског документа;

– планирана нивелациона решења ускладити са актуелним режимом подземних вода који се обезбеђује у оквиру пројектованог режима каналске мреже ХМС „Галовица” и „Петрац”. Препоручена кота насипања терена је минимално 74.00 mnv;

– при изради овог планског документа водити рачуна о ширини приобалног земљишта која је прописана законом. У случају заштите добара посебних вредности и капиталних објеката, обављања других послова од општег интереса, других потреба за заштитом вода, акватичних и приобалних врста, уређења вода, итд. може се одредити другачија ширина одлуком надлежног органа;

– водно земљиште може користити за изградњу водних објеката, за постављање уређаја намењених уређењу вода, одржавању корита водотока и водних објеката, спровођење заштите од штетног дејства вода, а за остале намене у складу са законом и у складу са прописаним забранама, ограничењима права и обавезама за кориснике водног земљишта и водних објеката, одлагања и депоновања дрвне масе, и сл. на водном земљишту, прања механизације и возила и сл. радови који утичу на квалитет вода, стабилност и функционалност водних објеката, итд.);

– активности у водном земљишту, предвидети у складу са прописаним забранама, ограничењима права и обавезама за кориснике водног земљишта, уз услов да се приликом спровођења активности не погоршава водни режим, не утиче на стабилност и функционалност водних објеката, не ремети пролаз великих вода и омогућава спровођење одбране од поплава;

– при изради Планског документа водити рачуна о међусобном положају обухвата плана и зона заштите изворишта водоснабдевања а активности и намену простора усагласити са забранама, ограничењима права и обавезама за кориснике простора у зонама санитарне заштите из Елабората о зонама санитарне заштите, а у складу са Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања. Израдити посебан Елаборат о утицају на извориште и објекте водоснабдевања, обзиром да се подручје плана налази у зонама III (шира) и II (ужа) зони заштите изворишта београдског водовода;

– за потребе Плана прибавити, узети у обзир и уградити све потребне податке (мишљења, расположива техничка документација, издата водна акта, итд.) надлежних органа, организација и других правних лица који управљају водним објектима, врше послове осматрања и мерења природних појава, количина и квалитета вода, итд. (јавно водопривредно предузеће, јединица локалне самоуправе, републичка организација надлежна за хидрометеоролошке послове, агенција за заштиту животне средине итд.);

– Просторни план урадити у складу са издатим водним условима, извршити стручну контролу и поднети надлежном министарству захтев за издавање водне сагласности на плански документ.

Загађујуће супстанце које се испуштају отпадним водама у реципијент, морају задовољити критеријуме Уредбе о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, бр. 67/11, 48/12 и 1/16). Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 50/12) утврђене су граничне вредности загађујућих супстанци у површинским и подземним водама и седименту, као и рокови за њихово достизање, као и Уредби о граничним вредностима приоритетних и приоритетних хазардних супстанци које загађују површинске воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 24/14). Мерење количина и испитивање отпадних вода урадити сходно Правилнику о начину и условима за мерење количине и испитивање отпадних вода и садржини извештаја о извршеним мерењима („Службени гласник РС”, број 33/16).

На подручју плана су постојећи мелиорациони канали: канал Галовица, канал 2-3, канал 6, канал Петрац I и канал 2-3-7 (ван границе). Сви канали су део ХМС „Галовица” и „Петрац” и они су реципијенти атмосферских вода са подручја плана. Атмосферске воде се пре упуштања у мелиорационе канале преко одговарајућих сепаратора нафтних деривата третирају и доводе до потребног степена санитарне и техничке исправности. Планира се задржавање постојеће каналске мреже уз евентуално проширење капацитета и функција.

За подручје дуж улице Нова 4 на делу између улица Нова 1 и деонице пута Нови Београд – Сурчин (као део аутопута Е-763) реципијент атмосферских вода је мелирациони канал 2-3. На местима испуста атмосферских вода у канал 2-3 планирани су сепаратори нафтних деривата (сепаратори СЕП 1 и СЕП 2).

Реципијент атмосферских вода дела улице Нова 3 на делу од петље „Национални стадион” до улице Нова 1 је мелирациони канал 6. На местима испуста атмосферских вода у канал 6 планирани су сепаратори нафтних деривата (сепаратори СЕП 5 и СЕП6).

Реципијент атмосферских вода улице Нова 7 на делу од Савског насипа до канала Петрац I и даље до раскрснице са улицом Нова 3 је мелирациони канал Петрац I. На местима испуста атмосферских вода у канал Петрац I планирани су сепаратори нафтних деривата (сепаратори СЕП 3 и СЕП 4).

Реципијенти атмосферских вода са подручја плана су канали 2-3 и Петрац I. Дуж улица у обухвату Плана предвиђени су атмосферски колектори чисте воде до ретензије и то:

– дуж улице Нова 4 колектор димензија 1000–4500 х 1500 mm;

– дуж улице Нова 1 колектор димензија 1000–5000 х 1500 mm;

– дуж улице Нова 2 колектор димензија 2000 х 1250 mm;

– дуж улице Нова 5 колектор димензија 500–1000 mm;

– дуж улице Нова 3 колектори димензија 4500 х 1500 mm и 5000 х 1500 mm, који иду до планиране ретентије.

За прихватање атмосферских вода, на углу улица Нова 3 и Нова 7, планира се „сува” ретензија. „Суве” ретензије, такође познате као „сува језера” или „базени за задржавање”, су удубљења/депресије за атмосферске воде обликовани тако да захвате, привремено задрже и постепено отпуштају количину кишне воде, како би се извршила трансформација поплавног таласа атмосферских вода, односно смањили и одложили врхови отицања кишних вода. „Сувe” ретензије омогућавају контролу количине воде (контролу вршног протока и заштиту канала) и објекти су који се најчешће користе за управљање атмосферским водама и заштиту од поплава. Овакав тип ретензија погодан је за задржавање атмосферских вода са великих дренажних површина (обично 10 или више хектара) и за изградњу им је потребна велика површина.

За локацију ретензије дефинисана је грађевинска парцела – РЕТ, димензија око 228 х 248 m, површине око 5,24 ha. Ретензији се може приступити са саобраћајница Нова 3 и Нова 7. Ретензија се планира у благом паду ка каналској мрежи како би се омогућило несметано отицање. Крајњи реципијент сакупљених атмосферских вода из ретензије је канал Петрац I. За потребе остваривања везе између ретензије и канала Петрац I потребно је планирати изливну цев одговарајућег капацитета и пада а према нивелавионим карактеристикама објеката које повезује.

Планира се озелењавање површине за ретензију у слободном пејзажном стилу – парковски уређену, аутохтоном дрвенастом, жбунастом и травном вегетацијом, прилагодљивом на висок ниво подземне воде и дуже периоде плављења. Садњу дрвенастих врста ускладити са евентуални интерним ретензионим просторима и другим инфраструктурним објектима и мрежом у оквиру парцеле. Потребно је избегавати коришћење инвазивних биљних врста. Око „суве” ретензије потребно је предвидети зелену тампон зону.

Имајући у виду да су количине сакупљених атмосферских вода знатно веће него што постојећа каналска мрежа може да прихвати у границама обухвата Плана предвиђени су следећи радови:

– доградња постојеће црпне станице Петрац I, изградњом црпне станице са испустом димензија мин Ø600 mm преко насипа у реку Саву (за изградњу испуста у Плану резервисан је коридор ширине 10,0 m); црпна станица је шахтог типа димензија око 14 х 5 m, планира се уз постојећу са десне стране доводног канала, и састоји се из три дела: уливни део са решеткама, црпног базена са пумпама и шахта на потису; објекат црпне станице планира се у оквиру грађевинских линија, како је дато у графичком прилогу број 3 – План регулације и нивелације;

– реконструкција канала Петрац I у дужини од око 3700 m – планира се коридор ширине 31 m (ширине у дну 7,0 m и нагиба косина 1:2 са обостраним инспекцијским стазама ширине 6,0 m);

– реконструкција канала 2-3 у дужини од око 2900 m – планира се коридор ширине 31 m, односно 27 m (ширине у дну 3,0 m и нагиба косина 1:2 са обостраним инспекцијским стазама ширине 6,0 m);

– због потребе стављања у функцију узводних деоница канала 2-3-8, поред улица Нова 1 и Нова 5, планира се коридор ширине 25,0 м (уређење корита канала са инспекцијским стазама) за измештање постојећег канала 2-3-8 до везе са каналом НН1 Петрац;

– поред улице Нова 5 до границе Плана генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде железничке пруге од Земунског поља до реке Саве – Етапа 1 – деоница Земунско поље – Национални стадион (у изради) планира се коридор ширине 25,0 m (уређење корита канала са инспекцијским стазама) за регулисање канала НН1 Петрац.

У циљу смањења отицаја са предметног подручја и контролисаног упуштања кишних вода у јавну градску канализацију, односно мелиорациони систем канала, за планиране садржаје у граници обухвата Плана, кроз израду пројектне документације размотрити могућности реализовања интерних ретензионих простора. Овакви простори могу се користити за заливање зелених површина, прање и одржавање садржаја унутар комплекса и портивпожарне потребе. Одржавање интерних ретензија није у надлежности ЈКП „Београдски водовод и канализација”.

На местима где постојеће/планиране саобраћајнице прелазе преко мелиорационих канала предвидети пропусте. На деловима где се планирају пропусти, односно где се канали евентуално зацевљују, потребно је:

– поред транзитне обезбедити и дренажну функцију пропуста на том делу;

– на почетку и на крају зацевљене деонице планирати одговарајуће уливне и изливне грађевине;

– дно пропуста поставити на пројектовану коту дна канала;

– пропуст може бити кружни или правоугаони тако да функционише за постојеће и планирано стање профила;

– при димезионисању пропуста поред протицајних меродавни су и критеријуми одржавања.

Хидрауличке и техничке карактеристике (димензије, облик и др.) пропуста дефинисаће се кроз израду пројектне документације.

Попис грађевинских парцела за Мелиорациони канал

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

2.4 Зелене површине
(Реферална број 1 „Посебна намена простора”, у размери 1:1000)

Попис грађевинских парцела за зелене површине

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

Правила за подизање (изградњу) новог парка (ЗЕЛ-1)

Заштитни зелени појас (ЗЕЛ-2 до ЗЕЛ-8)

2.5. Површине за спортске објекте и комплексе
(Реферална број 1 „Посебна намена простора”, у размери 1:1000)

Попис грађевинских парцела за спортске објекте и комплексе

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Реферална карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

2.5.1 Национални фудбалски стадион

Правила уређења и грађења за Национални фудбалски стадион су дефинисана у складу са техничким препорукама и стандардима које прописују међународне фудбалске организације. Кроз спровођење Просторног плана могуће је усклађивање дефинисаних правила уређења и грађења са актуелним техничким препорукама и стандардима међународних фудбалских организација.

Број седишта на Националном фудбалском стадиону биће дефинисан кроз техничку документацију.

Национални фудбалски стадион

2.5.2. Површине за пратеће спортске садржаје

Пратећи спортски садржаји

2.6. Комплекс „EXPO 2027”
(Реферална карта број 1 „Посебна намена простора”, у размери 1:1000)

Планирани комплекс „EXPO 2027” обухвата следеће просторно-функционалне целине:

– Целина Е1 – изложбени простор;

– Целина Е2 – пратећи смештајни капацитети/стамбени комплекс;

– Целина Е3 – пратећи комерцијални садржаји.

Правила уређења и грађења за комплекс „EXPO 2027” су дата по функционалним целинама и дефинисана су у складу са смерницама, препорукама и закључцима из Мастер плана за комплекс „EXPO 2027”.

Попис грађевинских парцела за Комплекс „EXPO 2027”

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Реферална карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

2.6.1. Целина Е1 – изложбени простор

Правила уређења и грађења за целину Е1 – изложбени простор се дефинишу у складу са техничким препорукама и стандардима које прописује Међународни биро за изложбе ( Bureau International des Expositions – BIE).

2.6.2. Целина Е2 – Пратећи смештајни капацитети/стамбени комплекс (за смештај учесника и посетилаца)

Пратећи смештајни капацитети/стамбени Комплекс Е2 – (ГП1 до ГП9)

2.6.3. Целина Е2 – предшколска установа Е2-Ј1

У оквиру Целине Е2 планира се изградња објекта предшколске установе максималног капацитета за 270 корисника. Објекат предшколске установе је намењен за обезбеђење капацитета за популације деце предшколског узраста из целине Е2 – смештајни капацитети/стамбени комплекс, као и делом за потребама запослених у комплексу целине E1 и комплекса Националног фудбалског стадиона.

За планирани број становника (око 4500), рачунајући прописани обухват деце предшколским образовањем и васпитањем, потребно је обезбедити капацитете за око 315–337 деце.

Поред планиране КДУ максималног капацитета 270 деце, површине комплекса око 6072 m², за преосталих 60–70 деце планира се реализација депанданса ПУ при планираној основној школи (Е2-Ј2), капацитета 80 деце, која је предвиђена на парцели од око 1,36 hа.

Планирана предшколска установа

Планирани депанданс предшколске установе при основној школи

2.6.4. Целина Е2 – основна школа Е2-Ј2

У постојећем стању у обухвату границе Плана, нема евидентираних објеката основних школа (у даљем тексту: ОШ). За укупни број становника од око 4.500 на територији плана очекује се око 540 деце школског узраста (12% од укупне популације) и планирана је једна основна школа капацитета 600 ученика, распоређених у 24 одељења са радом у једној смени (25 ученика по одељењу), и 3–4 одељења припремног предшколског програма у оквиру депанданса предшколске установе).

У оквиру комплекса ОШ-е планира се и реализација депанданса предшколског програма. Планирани комплекс ОШ је увећан за површину која је неопходна за капацитет депанданса предшколског програма од 80 деце у оквиру припремног предшколског програма, тако да укупна површина комплекса износи око 1,36 hа.

Објекат основне школе се планира за потребе популације деце школског узраста из целине Е2 – смештајни капацитети/стамбени комплекс и делом за потребе деце запослених у оквиру целине Е1 и комплекса Националног фудбалског стадиона.

Планирана основна школа

2.6.5. Целина Е2 – хотел – Е2-ХО

Пратећи смештајни капацитети – хотел – Е2-ХО

2.6.6 Целина Е3 – пратећи комерцијални садржаји

Пратећи комерцијални садржаји– Е3

3. УРБАНИСТИЧКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРОСТОРА И ОБЈЕКАТА

3.1. Заштита и унапређење животне средине

За предметни план је урађен Извештај о стратешкој процени утицаја планираних намена на животну средину у складу са одредбама Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину.

У оквиру Стратешке процене утицаја разматрана су питања која се односе на постојеће стање животне средине на подручју обухваћеном Просторним планом – II фаза, значај и карактеристике планираних намена и њиховог утицаја на животну средину. Као полаз за вршење процене узети су фактори микроклиме града и локалитета у мери доступних података, орографски, хидролошки, хидрогеолошки услови, као и створени услови који се односе на затечено стање чиниоца животне средине.

Имајући у виду специфичност планског документа јасно су и прецизно обрађене теме које имају кључни значај за обезбеђење заштите животне средине у плану. То су поглавља која се односе на дефинисање посебних циљева стратешке процене и индикаторе, на процену утицаја планираних намена и мере заштите животне средине.

Мере заштите имају за циљ да утицаје на животну средину сведу у границе прихватљивости, односно допринесу спречавању, смањењу или отклањању сваког значајнијег штетног утицаја на животну средину. Овим планом дефинисане су опште мере заштите чиниоца животне средине, док ће посебне мере (специфичне за поједине објекте и активности) бити прописане на нивоу Процене утицаја на животну средину, у складу са одредбама Закона о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09).

У току даљег спровођења и реализације планског документа неопходно је применити даље наведене мере заштите и унапређења стања животне средине.

У циљу заштите вода и земљишта:

– уколико се детаљним геолошким истраживањима установи да је могућа изградња подземних етажа неопходно је, кроз Процену утицаја на животну средину, дефинисати посебне мере и услове за ове објекте; Студијом о процени утицаја посебно анализирати утицај планираних објеката на извориште и објекте водоснабдевања;

– све објекте планирати тако да најнижа кота подземних етажа, инсталација и темеља објекта буде у насутом слоју, односно изнад коте заштитног повлатног слоја;

– насипање терена извршити рефулисаним песком, како би се избегла могућност контаминације земљишта и вода (посебно водоизворишта) услед коришћења контаминиране земље и других материјала у процесу насипања;

– није дозвољено насипање грађевинским отпадом насталим од рушења или зидања, материјалом неутврђеног састава због потенцијалне контаминације подземних вода и земљишта;

– обавезно је очување и унапређење квалитета површинских и подземних вода у складу са захтеваном класом водотока;

– обавезно је претходно опремање канализационом инфраструктуром; контролисано сакупљање и евакуацију отпадних вода вршити преко сепарационог канализационог система (раздвајање колектора за отпадне воде од колектора кишне канализације), уз њихов обавезан предтретман/третман на уређајима за сепарацију/пречишћавање до нивоа квалитета ефлуента који задовољава критеријуме прописане Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, бр. 67/11, 48/12 и 1/16), Уредбом о граничним вредностима приоритетних и приоритетних хазардних супстанци које загађују површинске воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 24/14) и Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 50/12);

– избор материјала за изградњу канализационе мреже извршити у складу са обавезом да се спречи свака могућност неконтролисаног изливања отпадних вода у околни простор, што подразумева адекватну отпорност цевовода (и прикључака) на све механичке и хемијске утицаје, укључујући и компоненту обезбеђења одговарајуће дилатације (еластичности), а у зависности од могуће геотехничке повредљивости геолошке средине у подлози цевовода;

– спровести одговарајуће мере заштите од намерног или случајног загађивања уже и шире зоне заштите изворишта водоснабдевања и подземних вода, као и других природних изворишта, у складу са Законом о водама и Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања, а којима се ближе прописује начин одређивања и одржавања зона санитарне заштите подручја на ком се налази извориште које се по количини и квалитету може користити за јавно снабдевање водом за пиће;

– израдити посебан Елаборат о утицају планираних објеката на извориште и објекте водоснабдевања, с обзиром да се подручје плана налази у широј и делом у ужој зони заштите изворишта београдског водовода (Водни услови, Републичка дирекција за воде, број 350-01-00109/2022-07 од 27. јуна 2022. године);

– неопходно је спровести све мере и услове санитарне заштите изворишта дефинисане од стране ЈКП „Београдски водовод и канализацијаˮ, Служба за развој;

– у фази имплементације Просторног плана НФС – III фаза, уз сарадњу са управљачем ХМС – ЈВП „Србијаводе”, израдити свеобухватну студију уређења вода на подручју Сурчинског доњег поља, којом би се дефинисао потребан водни режим хидромелиорационог система узимајући у обзир постојећу и планирану намену простора и инфраструктуре и њихов утицај на водне објекте и водни режим;

– манипулативне површине, сервисне/приступне саобраћајнице и паркинзи морају бити изграђени од водонепропусних материјала отпорних на нафту и нафтне деривате и са ивичњацима којима се спречава одливање воде на околно земљиште приликом њиховог одржавања или за време падавина;

– у заштитним зонама водоизворишта, у којима је дозвољена изградња паркинга, обавезно је постављање непропусне заштите испод истих (од материјала предвиђених за заштиту подземних вода на хидролошки пропусном земљишту); заштитни материјал мора бити отпоран на бензине и моторна уља, не сме да труне и мора бити еколошки неутралан;

– обезбедити потпун и контролисан прихват зауљене атмосферске воде са наведених површина, њихов предтретман у сепаратору масти и уља, пре упуштања у рецепијент; таложник и сепаратор масти и уља димензионисати на основу сливне површине и меродавних падавина; учесталост чишћења сепаратора и одвожење талога из сепаратора одредити током његове експлоатације и организовати искључиво преко овлашћеног лица;

– постављање најмање 6 пијезометара који ће служити за утврђивање тренутног (нултог) стања квалитета подземних вода и земљишта на овој локацији, као и за потребе систематског праћења режима подземних вода и праћење евентуалног утицаја комплекса и објеката на квалитет подземних вода изворишта. Тачне локације и елементи конструкције предвиђених пијезометара, као и Програм мониторинга биће накнадно дефинисани, у договору са ЈКП БВК. Резултате мониторинга квалитета подземних вода и земљишта периодично достављати надлежним службама ЈКП БВК и другим надлежним институцијама, у складу са прописаном динамиком;

– истраживање и експлоатација подземних вода за потребе заливања зелених површина и/или потребе грејања/хлађења предвиђених комплекса и објеката, (бушење бунара у циљу коришћења геотермалне енергије и/или истраживачке сврхе), могуће је искључиво уз примену прихватљивог и обавезујућег техничког решења које ће се дефинисати накнадно, у непосредној сарадњи са ЈКП БВК, у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима и уз поштовање и примену стандардних и додатних мера заштите, укључујући обавезан мониторинг са израдом пијезометара.

У циљу спречавања, односно смањења утицаја планираних садржаја система дистрибуције енергије на чиниоце животне средине потребно је:

– пројектовање техничких решења изградње водова система топловода/хладовода прилагодити постојећим геотехничким и хидрогеолошким условима тла у циљу обезбеђивања несметаног природног дренирања подземних вода; специфична техничка решења применити посебно у случајевима геотехнички и хидролошки осетљивих зона у терену дуж трасе водова;

– објекте пројектовати и изградити у складу са важећим условима, техничким нормама и стандардима дефинисаним: Законом о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 145/14, 95/18 – др. закон, 40/21, 35/23 – др. закон и 62/23), Правилником о техничким захтевима за пројектовање, израду и оцењивање усаглашености опреме под притиском („Службени гласник РС”, број 87/11) и другим подзаконским актима којима је дефинисана ова област;

– избор материјала за изградњу топловода/хладовода извршити у складу са обавезом да се спречи свака могућност неконтролисаног изливања технички припремљене вреле/хладне воде у околни простор, што подразумева адекватну дебљину и отпорност цевовода на унутрашњи притисак флуида и сва спољна оптерећења и утицаје којима исти може бити изложен, као и на све механичке и хемијске утицаје, корозију, укључујући и компоненту обезбеђења одговарајуће дилатације (флексибилности), а због могуће геотехничке повредљивости геолошке средине у подлози цевовода (слегање, течење, клижење, бубрење материјала и др.);

– пројектно техничком документацијом посебно обрадити случај удеса и прописати одговарајуће мере које се односе на мере превенције, приправности и одговора на удес као и отклањање последица удеса у случају изливања технички припремљене вреле воде као и друге врсте могућих удеса;

– у случају испуштања вода у водна тела квалитет испуштених отпадних вода мора бити у складу са Законом о водама и Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, бр. 67/11 и 48/12), као и свих осталих закона и правилника који регулишу ову област;

– успоставити ефикасан систем мониторинга и сталне контроле функционисања свих делова топловода/хладовода и пратећих објеката, са аспекта техничке безбедности и повећања еколошке сигурности, током изградње и експлоатације истих, у складу са зaхтевима надлежних органа и према важећој законској регулативи, а нарочито:

– уградњу система за детекцију влаге у ПУР изолационој пени помоћу ког је могуће тачно одредити место евентуалног пропуштања челичне цеви или продора атмосферских или подземних вода услед оштећења спољашњег омотача;

– успостављање централног система надзора и управљања системом, односно регистровања и сигнализирања промена на систему, а ради брзог откривања неконтролисаног испуштања воде из цевовода, као и места испуштања,

– видно обележити трасу топловода посебним ознакама;

– пратити могуће деформација тла у фази експлоатације;

– изградити пијезометре за праћење утицаја топловода на подземне воде.

– у комплексу топлотног извора „Сурчинско поље ТИ 2”, у случају постављања соларних панела, поред већ наведених мера, неопходно је:

– извршити санацију деградираних површина; земљу од ископа и остали материјал настао приликом изградње, привремено одложити на унапред утврђеној локацији;

– простор ТИ 2 обавезно опремити уређајима за заштиту од удара грома (громобрани);

– предузети мере које ће онемогућити стварање леда у периоду када је његово стварање могуће;

– урадити План заштите од пожара, у складу са Законом о заштити од пожара („Службени гласник РС”, бр. 111/09, 20/15, 87/18 и 87/18 – др. закони) и у складу са Планом изградити објекте, обезбедити објектима приступни пут за ватрогасна возила и предвидети адекватну хидрантску мрежу;

– све објекте и инсталације изградити у складу са важећом законском регулативом и подзаконским актима;

– након престанка рада ТИ 2 (соларних панела), инвеститор је обавезан да евакуише инсталирану опрему, уклони све објекте и у целини санира локацију и доведе је у стање блиско првобитном.

У циљу заштите ваздуха:

– реализовати централизовани начин загревања објеката, повезивањем на топловод или гасовод, односно коришћење расположивих видова обновљиве енергије за загревање/хлађење објеката, као што су геотермална енергија (уградња топлотних пумпи), соларна енергија (постављање фотонапонских соларних ћелија и соларних колектора на кровним површинама и одговарајућим вертикалним фасадама) и др.;

– уградњом уређаја за спречавање или смањење емисије загађујућих материја у ваздух, обезбедити да концентрације загађујућих материја у отпадним гасовима из стационарних извора загађивања и постројења за сагоревање не прелазе концентрације прописане Уредбом о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздуху из стационарних извора загађивања, осим постројења за сагоревање („Службени гласник РС”, бр. 111/15 и 83/21), Уредбом о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух из постројења („Службени гласник РС”, бр. 6/16 и 67/21) и другим подзаконским актима; обезбедити техничке и грађевинске услове за постављање опреме за мерење емисије у ваздух;

– реализовати планом предвиђено зеленило.

У циљу заштите од буке и вибрација:

– применити одговарајуће грађевинске и техничке мера за заштиту од буке (у погледу избора материјала, система и конструкција са антизвучном заштитом), при пројектовању, односно изградњи/реконструкцији објеката, којима се обезбеђује да бука коју емитују уређаји и опрема из техничких просторија планираних објеката (систем за вентилацију и климатизацију, ДЕА, трафостаница, машинске инсталације и др.) не прекорачује прописане граничне вредности у складу са Законом о заштити од буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 96/21) и Уредбом о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 75/10);

– применити одговарајуће грађевинске и техничке мере звучне заштите којима ће се бука у објектима свести на дозвољени ниво, а у складу са Техничким условима за пројектовање и грађење зграда (Акустика у грађевинарству) СРПС У.Ј6.201:1990;

– реализовати постављање гумираних подлога испод уређаја који се постављању у оквиру објеката, а који могу бити извор вибрација, како се исте не би преносиле на објекат.

У циљу адаптације на климатске промене:

– у циљу смањења ефекта урбаног топлотног острва, као и повећања енергетске ефикасности објеката, могуће је реализовати уређење зеленог крова на објектима на којима је предвиђена изградња равних кровова;

– приликом пројектовања пејзажног уређења предност дати употреби пропусних материјала, укључујући и употребу материјала који одбија топлоту и повећава рефлексију радијације Сунца (на пример, избор светлијих боја);

– за добијање топлотне енергије предност дати употреби обновљивих извора енергије (бунари за вишенаменско коришћење подземних геотермалних вода, соларни панели и постројења за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије и сл.); у случају коришћења геотермалних вода, обавезна је сарадња са ЈКП БВК;

– користити обновљиве изворе енергије (пре свега соларне) за осветљење стаза, пуњаче мобилних телефона на јавним местима, пуњење малих електричних возила (тротинета и бицикала) и сл.;

– обезбедити испуњење прописаних захтева у погледу енергетске ефикасности планираних објеката, при њиховом пројектовању, изградњи/реконструкцији, коришћењу, инвестиционом и другом одржавању, у складу са Законом о ефикасном коришћењу енергије („Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 40/21 – др. закон), кроз коришћење ефикасних система грејања, вентилације, климатизације, припреме топле воде и расвете, укључујући и коришћење обновљивих извора енергије;

– приликом утврђивања спратности, габарита и удаљености грађевинске линије планираних објеката, узети у обзир обавезу да се изградњом не погоршају услови околних објеката (у смислу смањења/одсуства осунчаности и осветљености), а у складу са одредбама Правилника о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу („Службени гласник РС”, број 22/15).

Трафостаницe намењене електронапајању система планирати и изградити у складу са важећим нормама и стандардима прописаним за ту врсту објеката, а нарочито:

– одговарајућим техничким и оперативним мерама обезбедити да нивои излагања нејонизујућим зрачењима, након изградње трафостаница, не прелазе референтне граничне нивое излагања електричним, магнетским и електромагнетским пољима, у складу са Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС”, број 104/09), и то: вредност јачине електричног поља (Е) не прелази 2 кV/m, а вредност густине магнетског флукса (В) не прелази 40 µT;

– определити се за трансформаторе који као изолацију користе епоксидне смоле или SF6 трансформаторе;

– у случају да је планирана уградња уљних трансформатора, исти не смеју садржати полихлороване бифениле (PCB); за уљне трансформаторе мора се обезбедити одговарајућа заштита подземних вода и земљишта постављањем непропусне танкване за прихват опасних материја из трансформатора трафостаница; капацитет танкване одредити у складу са укупном количином трансформаторског уља садржаног у трансформатору;

– након изградње трафостанице извршити: (1) прво испитивање, односно мерење: нивоа електричног поља и густине магнетског флукса, односно мерење нивоа буке у околини трафостанице, пре издавања употребне дозволе за исту, (2) периодична испитивања у складу са законом и (3) достављање података и документације о извршеним испитивањима нејонизујућег зрачења и мерењима нивоа буке надлежном органу у року од 15 дана од дана извршеног мерења;

– трафостаницу у оквиру објекта не планирати уз простор намењен дужем боравку људи, већ уз техничке просторије, оставе и сл.

Антенски системи базних станица мобилне телефоније, у зонама повећане осетљивости, могу се постављати на стамбеним и другим објектима и на антенским стубовима под условом да:

– висинска разлика између базе антене и тла износи најмање 15 m;

– удаљеност антенског система базне станице и стамбеног објекта у окружењу, у зони главног снопа зрачења антене, износи најмање 30 m;

– удаљеност антенског система базне станице и стамбеног објекта у окружењу може бити мања од 30 m у случају када је објекат на који се поставља базна станица најмање 10 m виши од објеката у окружењу;

– забрањено је постављање уређаја и припадајућег антенског система базних станица мобилне телефоније на објектима: школа, вртића и простору дечијих игралишта;

– минимална потребна удаљеност базних станица мобилне телефоније од објеката школе, вртића и ивице парцеле дечијих игралишта, не може бити мања од 50 m;

– при избору локације за постављање антенских система базних станица мобилне телефоније узети у обзир следеће:

– могућност постављања антенских система на постојећим антенским стубовима других оператера, грађевинама попут димњака топлана, водоторњева, стубова са рефлекторима, телевизијских стубова и сл.;

– неопходност поштовања постојећих природних обележја локација и пејзажа, избегавати парковске површине и сл.;

– избор дизајна и боје антенских система у односу на објекат или окружење на коме се врши његова инсталација, те потребу/неопходност маскирања базне станице.

Планирану ГМРС/МРС поставити/изградити у складу са важећим условима, техничким нормама и стандардима дефинисаним: Законом о енергетици, Законом о цевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника и дистрибуцији гасовитих угљоводоника („Службени гласник РС”, број 104/09), Правилником о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 bar („Службени гласник РС”, број 86/15) и другим подзаконским актима којима је дефинисана ова област.

При пројектовању и изградњи ГМРС/МРС нарочито обезбедити:

– континуиран рад ГМРС/МРС у случају нестанка електричне енергије уградњом дизел агрегата одговарајуће снаге и капацитета;

– изградњу непропусне бетонске танкване за смештај резервоара за гориво дизел-агрегата, која може да прихвати сву истеклу течност у случају удеса;

– онемогућити неовлашћени приступ објектима ГМРС/МРС изградњом ограде одговарајуће висине, односно постављањем одговарајуће табле упозорења о опасностима.

У случају изградње гараже:

– прикључити објекте гараже на комуналну инфраструктуру, односно изградити потребне објеката водовода, канализације и др;

– обезбедити контролисани прихват зауљених отпадних вода из гараже и са колских прилаза и њихов предтретман у сепаратору масти и уља, пре упуштања у одабрани реципијент;

– реализовати систем за праћење концентрације угљенмоноксида са аутоматским укључивањем система за одсисавање;

– реализовати систем за контролу ваздуха у гаражи;

– обезбедити континуиран рад наведених система у случају нестанка електричне енергије уградњом дизел агрегата одговарајуће снаге и капацитета; размотрити могућност коришћења агрегата на биодизел или гас;

– обезбедити спровођење посебних мера заштите од пожара и могућих удеса, као и мера за отклањање последица у случају удеса; прибавити сагласности надлежног органа на предвиђене мере заштите од експлозије и пожара;

– код подземних гаража обезбедити и:

– систем принудне вентилације, при чему се вентилациони одводи морају извести у „слободну струју ваздуха”; ако се вентилациони одводи изводе на површину тла (партерно) посебно водити рачуна да се исти не планирају у близини слободних површина намењених окупљању и игри деце – дечија игралишта, односно просторима за јавну намену (слободне и рекреативне површине – вежбаонице на отвореном и сл.),

– систем за филтрирање отпадног ваздуха из гаража, уградњом уређаја за пречишћавање-отпрашивање димних гасова до вредности излазних концентрација прашкастих материја прописаних Уредбом о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздуху из стационарних извора загађивања, осим постројења за сагоревање, по потреби;

– код надземних гаража обезбедити и:

– правилну орјентацију отвора за проветравање надземне гараже, под условом да је природна вентилација исте прихватљиво решење, што се одређује у зависности од постојећих објеката у окружењу, тј. њихове намене и удаљености од грађевинске линије гараже, квалитета ваздуха на локацији, прорачуна концентрација загађујућих материја и протока свежег ваздуха потребног за вентилацију гараже; у супротном обезбедити принудну вентилацију гараже;

– вертикално и кровно озелењавање надземних делова гараже (формирање кровне баште); употребити врсте биљака које су погодне за ту сврху, односно отпорне на аерозагађење и употребљиве на експозицијама изразите сенке и претеране осунчаности.

Обезбедити посебан простор, потребне услове и опрему за сакупљање, разврставање и привремено чување различитих отпадних материја (комунални и амбалажни отпад, органски отпад – остаци од обраде меса и хране и отпадно јестиво уље, рециклабилни материјал, отпад од чишћења сепаратора масти и уља и отпадних вода из објекта и др.), у складу са законом и другим прописима којима се уређује поступање са секундарним сировинама, опасним и другим отпадом, до предаје лицу са којим је закључен уговор, а које је регистровано и има дозволу за управљање отпадом (складиштење, третман, одлагање и сл.).

Начине прикупљања и поступања са отпадним материјама, односно материјалима и амбалажом, вршити у складу са Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 14/16 и 95/18 – др. закон) и другим важећим прописима из ове области.

Обезбедити посебне просторе, или делове објеката, за постављање контејнера/посуда за сакупљање, разврставање, привремено складиштење и испоруку отпадних материја и материјала насталих у току коришћења планираних садржаја и то:

– отпадних материја које имају карактеристике штетних и опасних материја;

– амбалажног отпада на начин утврђен Законом о амбалажи и амбалажном отпаду („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 95/18 – др. закон);

– рециклабилног отпада (папир, стакло, пет амбалажа, лименке и др.), у складу са Правилником о условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и третмана отпада који се користи као секундарна сировина или за добијање енергије („Службени гласник РС”, број 98/10) и, с тим у вези, обезбедити просторe за зеленa острвa за потребе примарне сепарације, односно селективног сакупљања наведеног отпада;

– комуналног и другог неопасног отпада;

– инвеститор/корисник је у обавези да сакупљени отпад преда лицу које има дозволу за управљање наведеним врстама отпада.

– Инвеститор/извођач радова је у обавези да, у складу са одредбама Закона о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 14/16 и 95/18 – др. закон), у току извођења радова на изградњи планираних садржаја предвиди и обезбеди:

– одговарајући начин управљања/поступања са насталим отпадом у складу са законом и прописима донетим на основу закона којима се уређује поступање са секундарним сировинама, опасним и другим отпадом, посебним токовима отпада;

– грађевински и остали отпадни материјал, који настане у току извођења радова, сакупи, разврста и привремено складишти у складу са извршеном класификацијом на одговарајућим одвојеним местима предвиђеним за ову намену, искључиво у оквиру градилишта;

– спроведе поступке за смањење количине отпада за одлагање (посебни услови складиштења отпада – спречавање мешања различитих врста отпада, расипања и мешања отпада са водом и сл.) и примену начела хијерархије управљања отпадом (превенција и смањење, припрема за поновну употребу, рециклажа и остале операције поновног искоришћења, одлагање отпада), односно одваја отпад чије се искоришћење може вршити у оквиру градилишта или у постројењима за управљање отпадом; приликом складиштења насталог отпада примени мере заштите од пожара и експлозија;

– извештај о испитивању насталог неопасног и опасног отпада којим се на градилишту управља, у складу са Законом о управљању отпадом и Правилником о категоријама, испитивању и класификацији отпада („Службени гласник РС”, бр. 56/10, 93/19 и 39/21);

– води евиденцију о:

– врсти, класификацији и количини грађевинског отпада који настаје на градилишту;

– издваjању, поступању и предаји грађевинског отпада (неопасног, инертног, опасног отпада, посебних токова отпада);

– преузимање и даље управљање отпадом који се уклања, обавља искључиво преко лица које има дозволу да врши његово сакупљање и/или транспорт до одређеног одредишта, односно до постројења које има дозволу за управљање овом врстом отпада (третман, односно складиштење, поновно искоришћење, одлагање);

– попуњавање документа о кретању отпада за сваку предају отпада правном лицу, у складу са Правилником о обрасцу Документа о кретању отпада и упутству за његово попуњавање („Службени гласник РС”, број 114/13) и Правилником о обрасцу Документа о кретању опасног отпада, обрасцу претходног обавештења, начину његовог достављања и упутству за њихово попуњавање („Службени гласник РС”, број 17/17); комплетно попуњен Документ о кретању неопасног отпада чува најмање две године, а трајно чува Документ о кретању опасног отпада, у складу са законом;

– снабдевање машина нафтом и нафтним дериватима обавља на посебно опремљеним местима, а у случају да дође до изливања уља и горива у земљиште одмах прекине радове и изврши санацију, односно ремедијацију загађене површине;

– примену мера заштите за превенцију и отклањање последица у случају удесних ситуација у току извођења радова, (опрема за гашење пожара, адсорбенти за сакупљање изливених и просутих материја и др.).

3.2. Инжењерскогеолошки услови

На основу урађеног „Елабората геолошко-геотехничке документације за потребе израде Просторног плана подручја посебне намене (ППППН) Националног фудбалског стадиона”, од стране предузећа „Рударски институт” из Београда (2019), дефинисани су следећи инжењерскогеолошки услови.

Предметни терен у морфолошком смислу припада левој долинској страни, односно алувијалној равни реке Саве (Новобеоградском алувијалном платоу). У природним условима овај део алувијалне заравни, са котама ~69–74 m, често је био плављен (све до изградње Савског одбрамбеног насипа). Површина терена има врло благ до субхоризонтални нагиб од 2–3°. Хипсометријски положај дефинисан је распоном кота 70.0 до 80.0 m надморске висине. На северној страни, у непосредној зони истражног простора налази се Земунски лесни плато. У оквиру овог равничарског терена постојe остаци старих мртваја и бара, које су у великој мери измениле свој првобитни изглед, пре свега израдом савремених мелиоративних хидротехничких канала по њиховим средишњим деловима.

Карактеристика ширег подручја Просторног плана је одсуство површинских речних токова, али је урађена мрежа мелиорационих канала чија је намена да за време високих падавина дренирају вишкови воде.

Терен је у основи изграђен од терцијарних панонских, глиновито-лапоровитих и глиновито-песковитих наслага Плиоцена. Повлату овог комплекса чине алувијално барски и алувијални седименти представљени песковитим и прашинастим глинама и глиновитим песковима и шљунковима квартарне старости (Плеистоцен), који су дебљине до 50 m. Површину терена представљају алувијално барски седименти таложени у води у низијама рељефа панонског басена и терасни седименти (Холоцен). Дебљина ових седимената је око 10 m. Површину терена највећим делом чини хумизирани слој глиновите прашине. У урбанизованим деловима терена на површини је заступљен насип променљиве дебљине, до 1 m.

У морфолошком смислу истраживани терен је условно повољан до повољан за изградњу.

Мерени ниво подземне воде је на дубини 0.5–2.7 m од површине терена, између апсолутних кота 69.0 и 71.5m. Устаљен је у фацији поводња, у прашинастој глини или у прашинасто-глиновитом песку. Међутим, реално је очекивати да је при максималном нивоу терен водозасићен до површине терена. Осцилације воде су 1–3 m. На снижавање подземних вода поред мелиоративних радова известан утицај има и стално црпљење воде у рени бунарима који су распоређени уз обалу реке Саве.

Не постоје услови за развој савремених егзогеодинамичких процеса у терену. У ширем подручју могућа су појаве суфозионих удубљења у лесоидима, са повременим појавама забарења и ерозије обала канала.

На основу сагледаних инжењерскогеолошких карактеристика терена и планираног садржаја издвојени су инжењерскогеолошки рејони IIБ2 и IIIБ3.

1) Рејон IIБ2

Овај рејон обухвата делове алувијално-терасне заравни изнад коте 72 m. Терен је изграђен од алувијално терасно седментног комплекса, који је представљен прашинасто песковитим глинама у повлати и песковима у подини. Дебљина прашинасто песковите средине је 1.5–5 m. Дебљина пескова је више од 10 m. Алувијално терасни седиментни комплекс је неуједначених инжењерскогеолошких својстава.

Прашинасто песковите глине су средње до веома стишљиве средине. Пескови су утврђени на различитим дубинама, док су шљункови на дубини већој од 9 m. Пескови су средње до мало стишљиви. Ниво подземне воде је на око 2 m од површине терена.

С обзиром да се у овом терену провлаче зоне алувијалних равни мртваја и бара, односно средина лоших ИГ карактеристика (рејон IIIБ3), онда то у знатној мери погоршава и услове коришћења и делова терена обухваћених овим рејоном. При коришћену рејона IIБ2 захтева се уважавање чињенице да је стишљивост веома неуједначена и претежно велика, нарочито у горњој зони прашинасто песковитих глина, као и плитак ниво подземних вода.

У овом терену треба рачунати и на утицај Сурчинске реке, односно канала Галовице, у чијој су широј зони утврђена повремена и стална забарења, са плитким нивоом подземне воде и водозасићеношћу средине, као и са честим појавама муљева.

Овај терен је неповољан и у погледу сеизмичности, што је условљено плитким нивоом подземне воде (у време високог водостаја и до површине терена) па долази до повећања основног степена сеизмичности за 1 степен МCK-64 скале. Такође су у овим теренима могуће појаве тиксотропије, а у засићеним песковима потенцијал ликвефакције.

Коришћење терена алувијално терасне заравни при урбанистичком планирању захтева детаљније и потпуније дефинисање ИГ својстава терена. Ово се односи на прилагођавање објеката терену, у смислу услова фундирања, зависно од типа објекта и његових техничких карактеристика. Такође се у овом терену морају предвидети и хидротехничке мере заштите терена и објеката.

2) Рејон IIIБ3

Овај рејон обухвата делове алувијано терасне заравни испод коте 72 m, а у непосредном је контакту са рејоном IIБ2. То су делови алувијано-терасне заравни који представљају зоне са барским седиментима и седиментима мртваја, које изграђују прашинасто-песковите глине, местимично муљевите, са песковима на дубини већој од 4 m од површине терена. Ово су делови терена са високим нивоом подземне воде, водозасићени у муљевитој средини, знатне стишљивости.

За коришћење ових делова терена при урбанизацији потребно је извршити мелиоративне захвате на ширем простору, при чему се обухвата и рејон IIБ2. Ови мелиоративни радови односе се на сложене хидротехничке мере и регулацију терена до коте дејства високих вода – максимални ниво слободне издани је око коте 74 (зaмена тла, насипање, израда дренажног система), као и одређивање адекватног начина фундирања објеката.

С обзиром да су рејони IIБ2 и IIIБ3 на међусобно блиском простору, и да су у алувијално-терасној заравни, са нејасним и непрецизно утврђеним границама, то рејон IIIБ3, који је лошијих своjстава, има негативан утицај на рејон IIБ2, и зато се цео овај простор може схватити, као један рејон кога карактеришу услови дати под рејоном IIIБ3.

Дакле, цео овај простор, обухваћен Планом, са планираним објeктима, има следеће ИГ карактеристике и услове:

– терен је изграђен од прашинасто-песковитих глина фације поводња, а испресецан фацијом мртваја, глиновито песковитог састава, местимичнмо са муљевима. Дебљина ових седимената је до 5 m. Испод су пескови, до 10 m (зона захваћена истражним бушењем);

– средина је водозасићена са нивоом подземне воде око 2 m, која је у хидрауличкој вези са нивоом воде у каналу Галовица и са водама реке Саве. Ниво воде је неуједначен и у време високог водостаја пење се и до површине терена;

– прашинасто-песковите глине су местимично муљевите и веома стишљиве;

– при изградњи предвиђених објеката потребно је применити мелиоративне хидротехничке мере, затим геотехничку припрему тла, односно одредити услове и начин фундирања с обзиром на лоше ИГ услове тла.

– Препоруке при коришћењу терена за изградњу:

– инжењерскогеолошке средине које учествују у конструкцији ових рејона условно се могу користити као подтло за фундирање објеката високо и нискоградње;

– забарене делове терена треба побољшати додавањем каменог агрегата и објекте фундирати изнад садашње коте терена, јер је висок ниво подземне воде отежавајући фактор за безбедну експлоатацију, како објеката високоградње, тако и објеката нискоградње (максимални ниво слободне издани је око коте 74);

– ископи ће се изводити у срединама које по ГН-200 припадају I–II категорији;

– ископи у овим срединама се држе вертикално до висине од 1 m без подграде;

– објекти спратности до П + 3 не могу се фундирати директно без претходне припреме подтла;

– за инфраструктурне објекте потребно је уклонити хумусни слој и муљевите метастабилне делове терена и исте заменити материјалом који се добро збија;

– затрпавање ископа радити од песковито-шљунковитог материјала.

Општи геотехнички услови за изградњу

Услови за извођење ископа

На простору Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона, до дубине од 1 m је могуће изводити грађевинске ископе без заштите, док је дубље ископе неопходно радити у нагибу 1:1 и блаже. Косине које није могуће радити према препорученом углу нагиба обавезно подградити. Сезонски је могуће присуство подземне воде и до површине терена, па се препоручује да се ископи раде у сувљем временском периоду. За затрпавање ископа користити песковито-шљунковити материјал.

Препоруке за изградњу објеката високоградње

Висок ниво подземних вода условљава израду објеката без подрумских просторија. Објекте треба нивелационо тако поставити да им кота најнижег пода буде изнад максималног нивоа воде. Грађевински објекти мале спратности могу се темељити на унакрсно повезаним темељним тракама и темељним плочама. Објекте веће спратности треба темељити применом шипова. Приликом планирања објеката треба узети у обзир и слабу носивост тла које захтева примену мелиоративних решења у циљу повећања носивости (замена подтла и сл.). Забарене делове терена треба побољшати додавањем каменог агрегата и објекте фундирати изнад садашње коте терена, јер је висок ниво подземне воде отежавајући фактор за безбедну експлоатацију објеката високоградње.

Препоруке за изградњу саобраћајница, паркинга и манипулативних платоа

Изградња саобраћајница треба да буде на насутом терену. Изградњи саобраћајница предходи уклањање хумусног слоја (0.6 m), као и муљевитих метастабилних делова терена и припрема трасе у свему према СПРС.Е1.01.

Препоруке за изградњу објеката инфраструктуре

При планирању објеката комуналне инфраструктуре, на целом простору Плана, неопходно је водити рачуна о избору цевног материјала и квалитету спојница чиме треба спречити и најмању могућност губљења вода из мреже. Такође је неопходно обезбедити могућност праћења стања водоводно-канализационе мреже и могућност брзе интервенције у случају хаварије на мрежи. Ровове за полагање цеви је могуће затрпавати песковито-шљунковитим материјалом. Висок ниво подземних вода ствара неповољне услове при извођењу ископа за инфраструктурне објекте и условљава потпуну заштиту објеката током изградње.

За сваки новопланирани објекат неопходно је урадити детаљна геолошка истраживања а све у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима.

3.3. Заштита од елементарних и других већих непогода

Сеизмолошке карактеристике терена

Према најновијим регионалним истраживањима Републичког сеизмолошког завода Србије (http://www.seismo.gov.rs/) одређени су параметри сеизмичности за територију Републике Србије. Према карти сеизмичког хазарда за очекивано максимално хоризонтално убрзање на основној стени – Acc(g) и очекивани максимални интензитет земљотреса – Imax у јединицама Европске макросеизмичке скале (EMS-98), у оквиру повратног периода од 95, 475 и 975 година могу се очекивати земљотреси максималног интензитета и убрзања приказани у Табели 11.

Табела 11: Сеизмички параметри

Ради заштите од земљотреса, објекте пројектовати у складу са:

– Правилником за грађевинске конструкције („Службени гласник РС”, бр. 89/19, 52/20 и 122/20). Све прорачуне сеизмичке стабилности заснивати на посебно изграђеним подацима микросеизмичке реоjнизације;

– Правилником о привременим техничким нормативима за изградњу објеката који не спадају у високоградњу у сеизмичким подручјима.

Урбанистичке мере заштите од потреса

Ради заштите од земљотреса, објекте пројектовати у складу са:

– Правилником за грађевинске конструкције („Службени гласник РС”, бр. 89/19, 52/20 и 122/20). Све прорачуне сеизмичке стабилности заснивати на посебно изграђеним подацима микросеизмичке реоjнизације и

– Правилником о привременим техничким нормативима за изградњу објеката који не спадају у високоградњу у сеизмичким подручјима.

Урбанистичке мере заштите од пожара

Објекти морају бити реализовани према одговарајућим техничким противпожарним прописима, стандардима и нормативима.

У току пројектовања и извођења радова на изградњи објеката применити мере заштите од пожара у складу са одредбама Закона о заштити од пожара и правилницима и стандардима који ближе регулишу изградњу објеката.

Објектима мора бити обезбеђен приступни пут за ватрогасна возила, сходно Правилнику о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређење платоа за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара („Службени лист СРЈ”, број 8/95) и других техничких прописа и стандарда за такву врсту објеката.

Капацитет водоводне мреже мора да обезбеђује довољне количине воде за гашење пожара (иницијално гашење), како за хидрантску мрежу тако и за друге инсталације које користе воду за гашење пожара.

С тога, објекти морају имати одговарајућу хидрантску мрежу, која се по протоку и притиску воде у мрежи планира и пројектује према Правилнику о техничким нормативима за инсталације хидрантске мреже за гашење пожара.

При изградњи објеката и гаража придржавати се општих услова за пројектовање и изградњу објеката са повећаним ризиком од пожара и отежаном ватрогасном интервенцијом, у складу са важећом законском и техничком регулативом која се односи на ту врсту објеката, поштујући одредбе Закона о заштити од пожара, Правилника о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређење платоа за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара, Правилника о техничким захтевима за заштиту гаража за путничке аутомобиле од пожара и експлозија („Службени лист СЦГ”, број 31/05) и других техничких прописа и стандарда за такву врсту објеката.

Такође, предвидети остале инсталације и системе заштите у складу са важећим законским и техничким прописима за категорију објеката планираних за изградњу:

– објекти морају бити реализовани и у складу са Правилником о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона („Службени лист СФРЈ”, бр. 53/88 и 54/88 – исправка и „Службени лист СРЈ”, број 28/95) и Правилником о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења („Службени лист СРЈ”, број 11/96);

– систем вентилације и климатизације предвидети у складу са Правилником о техничким нормативима за вентилацију и климатизацију („Службени лист СФРЈ”, број 87/93);

– објекти морају бити реализовани у складу са Правилником о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте насталих у пожару („Службени лист СФРЈ”, број 45/85);

– објекте реализовати у складу са Правилником о техничким стандардима приступачности („Службени гласник РС”, број 46/13);

– објекте реализовати у складу са Правилником о техничким нормативима за заштиту од пожара стамбених и пословних објеката и објеката јавне намене („Службени гласник РС”, број 22/19);

– применити одредбе Правилника о техничким нормативима за пројектовање и извођење завршних радова у грађевинарству („Службени лист СФРЈ”, број 21/90);

– при фазној изградњи објеката обезбедити да свака фаза представља независну техно-економску целину;

– предвидети поделу објеката у пожарне сегменте и секторе, поједине просторије посебно пожарно издвојити (технички блок, вентилационе коморе, електроенергетски блок, посебне специфичне просторије, просторије са стабилним инсталацијама за гашење пожара, магацине, администрацију и сл.);

– изградња електроенергетских објеката и постројења мора бити реализоване у складу са Правилником о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара („Службени лист СФРЈ”, број 87/93), Правилником о техничким нормативима за заштиту нисконапонских мрежа и припадајућих трафостаница („Службени лист СФРЈ”, број 13/78) и Правилнику о изменама и допунама техничких норматива за заштиту нисконапонских мрежа и припадајућих трафостаница („Службени лист СФРЈ”, број 37/95);

– реализовати објекте у складу са Одлуком о условима и техничким нормативима за пројектовање и изградњу градског гасовода („Службени лист града Београда”, број 14/77), Правилником о техничким нормативима за пројектовање, грађење, погон и одржавање гасних котларница („Службени лист СФРЈ”, број 10/90), уз претходно прибављање одобрења локације за трасу гасовода и место мерно регулационе станице од стране Управе за заштиту и спасавање, сходно чл. 28. и 29. Закона о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Службени гласник СРС”, бр. 44/77, 45/84 и 18/98), Правилником о техничким нормативима за унутрашње гасне инсталације („Службени лист СРЈ”, бр. 20/92 и 33/92) и Правилника о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 бара („Службени гласник РС”, број 86/15).

У даљем поступку издавања локацијских услова за пројектовање и прикључење, у поступку израде Идејног решења за предметне објекте, потребно је прибавити Услове са аспекта мера заштите од пожара од стране надлежног министарства, на основу којих ће се сагледати конкретна техничка решења, безбедносна растојања и др, у складу са Уредбом о локацијским условима („Службени гласник РС”, број 115/20).

За објекте у којима се планира производња, прерада, дорада, претакање, складиштење, држање и промет запаљивих и горивих течности и запаљивих гасова, потребно је прибавити Услове са аспекта мера заштите од пожара и експлозија ( у поступку израде идејног решења за објекте гасовода) од стране надлежног органа Министарства на основу којих ће се сагледати конкретни објекти, техничка решења, безбедносна растојања и др., у складу са Уредбом о локацијским условима, Законом о запаљивим и горивим течностима и запаљивим гасовима („Службени гласник РС”, број 54/15) и Законом о заштити од пожара.

Објекти у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у прописаним количинама, потребно је поштовати одредбе Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, бр. 111/09, 92/11 и 93/12) и правилника који ближе регулишу врсте и количине опасних материја, објекте и друге критеријуме на основу којих се сачињава План заштите од удеса, на који мора бити прибављена сагласност надлежног министарства, у складу са Правилником о врстама и количинама опасних материја, објектима и другим критеријумима на основу којих се сачињава план заштите од удеса и предузимају мере за спречавање удеса и ограничавање утицаја удеса на живот и здравље људи, материјалних добара и животну средину („Службени гласник РС”, број 48/16) и Правилником о начину израде и садржају Плана заштите од удеса („Службени гласник РС”, број 82/12).

Услови од интереса за одбрану земље

У складу са дописом Министарства одбране – Управе за инфраструктуру, број 17552-5 од 27. октобра 2023. године, за планирану изградњу нема посебних услова и захтева за прилагођавање потребама одбране земље.

3.4. Мере енергетске ефикасности изградње објеката

Под појмом унапређења енергетске ефикасности у зградарству подразумева се континуирани и широк опсег делатности којима је крајњи циљ смањење потрошње свих врста енергије уз исте или боље услове у објекту. Као последицу смањења потрошње необновљивих извора енергије (фосилних горива) и коришћење обновљивих извора енергије, имамо смањење емисије штетних гасова (СО2 и др.) што доприноси заштити природне околине, смањењу глобалног загревања и одрживом развоју земље.

Закон о планирању и изградњи уважава значај енергетске ефикасности објеката.

Енергетска ефикасност се постиже коришћењем ефикасних система грејања, вентилације, климатизације, припреме топле воде и расвете, укључујући и коришћење отпадне топлоте и обновљиве изворе енергије колико је то могуће.

Битан енергетски параметар су облик и оријентација објекта који одређују његову меру изложености спољашњим климатским утицајима (температура, ветар, влага, сунчево зрачење). Избором одговарајућег облика, оријентације и положаја објекта, као и одговарајућим избором конструктивних и заштитних материјала, може се постићи енергетска повољност објекта.

При пројектовању и изградњи применити следеће мере енергетске ефикасности:

– у обликовању избегавати превелику разуђеност објекта, јер разуђен објекат има неповољан однос површине фасаде према корисној површини основе, па су губици енергије претерани;

– избегавати превелике прозоре који повећавају топлотне губитке;

– заштитити објекат од прејаког летњег сунца зеленилом и елементима за заштиту од сунца;

– груписати просторе сличних функција и сличних унутрашњих температура;

– топлотно изоловати објекте применом термоизолационих материјала, прозора и спољашњих врата, како би се избегли губици топлотне енергије;

– користити обновљиве изворе енергије – нпр. користити топлотне пумпе типа вода-вода које користе подземне воде, користити сунчеву енергију помоћу стаклене баште, фотонапонских соларних ћелија, соларних колектора и сл.

– уградити штедљиве потрошаче енергије.

3.5. Услови за приступачност простора

У даљем спровођењу плана, при решавању саобраћајних површина, прилаза објектима и других елемената уређења и изградње простора и објеката применити одредбе Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама („Службени гласник РС”, број 22/15).

3.6. Услови за одлагање отпада

За евакуацију комуналног отпада неопходно је обезбедити металне контејнере, запремине 1100 литара и габаритних димензија: 1,37 x 1,20 x 1,45 m, у потребном броју према нормативу: 1 контејнер на 800 m2 корисне површине сваког објекта појединачно.

Контејнери морају бити постављени изван јавних саобраћајних површина на избетонираним платоима, у нишама или посебно изграђеним боксовима ланираним у оквиру дефинисаних грађевинских парцела, са обезбеђеним прилазом за комунална возила и раднике ЈКП „Чистоћа”. Максимално ручно гурање контејнера од локације до комуналног возила износи 15 m по равној подлози, без степеника и са успоном до 3%.

Саобраћајни приступ мора бити прилагођен димензијама комуналних возила: 8,6 x 2,5 x 3,5 m, са осовинским притиском од 10 t и полупречником окретања 11m. Минимална ширина једносмерног приступа износи 3,5 m, а двосмерне 6m, са нагибом који не сме бити већи од 7%.

За смештај контејнера могу се изградити и смећаре или одредити посебан простор унутар самог објекта. У контејнере одлагати отпатке састава као кућно смеће, а за депоновање другачијег отпада потребно је набавити специјалне судове, који ће се бити постављени у складу са наведеним нормативима, а празниће се према потреби инвеститора и склопљеним уговором са ЈКП „Градска чистоћа”.

У циљу ефикаснијег коришћења простора, уместо великог броја контејнера могуће је набавити прес контејнере, запремине 5 m3, габаритних димензија 3,78 × 1,9 × 1,65 m ,са снагом пресе 1:5. Возила за њихово одвожење су димензија 2,5 × 7,3 × 4,2 m при чему се мора водити рачуна о максималном кретању возила уназад које износи 30 m.

За изградњу планираних објеката, инвеститори су у обавези да прибаве ближе услове за сваки објекат појединачно.

V. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПЛАНА

1. ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР И УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ПЛАНА

Институционални оквир имплементације Просторног плана НФС – III фаза, у ужем смислу, представљају институције које ће директно и непосредно реализовати пројекат Националног фудбалског стадиона и „EXPO 2027” са пратећим садржајима, односно политику и концепцију уређења простора, изградње објеката различите намене и развоја саобраћајних и инфраструктурних система. У том смислу, институционални оквир имплементације Просторног плана чине:

– Влада преко министарства надлежног за послове просторног планирања и урбанизма и осталих ресорних министарстава, кроз контролу даљих активности на изради техничке документације, управног поступка издавања потребних дозвола и одобрења, као и оцењивање потребе и оправданости измене и допуне појединих решења Просторног плана НФС – III фаза;

– Град Београд преко органа градске управе надлежног за урбанизам и грађевинске послове и јавних предузећа надлежних за урбанистичко планирање и уређење грађевинског земљишта, кроз контролу даљих активности на изради урбанистичко-техничких докумената и техничке документације, контролу управног поступка издавања употребних дозвола и одобрења, делимично инвестирање у изградњу појединих инфраструктурних објеката и система и др.;

– Јавна и комунална предузећа чији је оснивач Република Србија или град Београд, кроз даље планирање, пројектовање и изградњу инфраструктурних система потребних за комунално опремање и уређење планског подручја, а нарочито: ЈКП „Београдски водовод и канализација”, АД Електромрежа Србије, Електродистрибуција Србије д.о.о., ЈП „Србијагас”, ЈКП „Београдске електране”, „Телеком Србија”, ЈВП „Србијаводе” и др.

Институционални оквир имплементације, у ширем смислу, чине све институције и органи који ће посредно учествовати у имплементацији планских решења, и то:

1) у области заштите и коришћења природних система и ресурса – министарства и јавна предузећа надлежна за послове заштите природе, водопривреде и др;

2) у области развоја мреже јавних служби и демографске политике – министарство надлежно за послове локалне самоуправе, регионалног развоја и др.; Град Београд преко органа градске управе надлежних за образовање, културу, спорт, здравство, социјалну заштиту и др.; невладине организације и друга правна лица (у државном или приватном власништву);

3) у области развоја привреде – министарство надлежно за послове привреде и туризма и др.; туристичке организације на националном и локалном нивоу; невладине организације и локална удружења и др;

4) у области развоја саобраћаја и инфраструктурних система – министарства надлежна за послове саобраћаја, инфраструктуре, телекомуникација и др; органи градске управе надлежан за саобраћај и градски превоз; „Железнице Србије” АД, ЈП „Путеви Србије”, Електродистрибуција Србије д.о.о., ЈП „Србијагас”, „Телеком Србија”, ЈВП „Србијаводе”, и др. јавна предузећа;

5) у области заштите животне средине, природних и непокретних културних добара – министарство надлежно за послове заштите животне средине, министарство надлежно за културу; орган градске управе надлежан за заштиту животне средине; Завод за заштиту природе Србије; Републички завод за заштиту споменика културе; Завод за заштиту споменика културе града Београда; невладине организације и локална удружења и др.

2. СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА

Спровођење Просторног плана НФС – III фаза се врши директно за све планиране намене, како је то приказано на Рефералној карти број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

За планиране намене површина које се спроводе директно, Просторни план – III фаза представља основ за издавање информације о локацији, локацијских услова, као и за израду пројекта препарцелације и парцелације и урбанистичког пројекта и основ је за формирање грађевинских парцела јавних намена у складу са Законом о планирању и изградњи.

Обавеза је инвеститора да се, пре подношења захтева за издавање грађевинске дозволе или другог акта којим се одобрава изградња, односно реконструкција, доградња или уклањање објеката дефинисаних Уредбом о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 114/08), обрати надлежном органу за заштиту животне средине, ради спровођења поступка процене утицаја на животну средину, у складу са одредбама Закона о процени утицаја на животну средину.

Такође, обавеза Инвеститора је и да благовремено обавести Завод за заштиту споменика културе града Београда о динамици радова и почетку свих земљаних радова на предметном простору и његовој околини и обезбеди стални археолошки надзор током извођења радова.

За планиране објекте, пре издавања локацијских услова, обавезно је прибавити посебне услове заштите од пожара и експлозија у складу са чланом 54. Закона о планирању и изградњи и чланом 20. Уредбе о локацијским условима.

У поступку прибављања грађевинске дозволе за све планиране објекте у обухвату Плана потребно је остварити сарадњу са ЈКП БВК. Ова сарадња би се остварила кроз израду детаљних услова, мера и ограничења заштите Београдског изворишта, у зависности од планиране намене и предвиђених активности на свакој конкретној локацији планираних објеката.

Просторним планом НФС – III фаза се даје могућност фазног спровођења.

Површине планиране за изградњу саобраћајница и комуналне инфраструктуре могу се даље парцелисати пројектом парцелације/препарцелације и формирати више грађевинских парцела у оквиру дефинисане регулације јавне саобраћајне површине тако да свака грађевинска парцела представља део функционалне целине у склопу Планом дефинисане намене и регулације.

Због могућности парцелације грађевинских парцела датих Просторним планом и потребе за насипањем и заштитом околног терена, дозвољава се да привремене шкарпе и дренажни канали пређу границу парцеле, односно регулациону линију између две јавне намене, сходно приоритету реализације.

Такође, могућа је прерасподела јавних намена унутар целине односно комплекса.

Кроз израду техничке документације за јавне саобраћајне површине, дозвољена је промена нивелета и елемената попречног профила укључујући и распоред, пречнике и додатну мрежу инфраструктуре у оквиру дефинисане регулације саобраћајнице.

Техничку документацију урађену у складу са локацијским условима, којом се дефинише режим прикључења приступних саобраћајница у оквиру површина осталих намена на јавну саобраћајну површину доставити на сагласност Секретаријату за саобраћај.

Условљености ван границе планског обухвата

Повезивање комплекса Топлотног извора – ТИ са пумпном станицом – Остружница, веза предметног подручја са водоводном мрежом у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара, као и веза са канализационом мрежом у блоку 45, биће предмет даље планске разраде кроз израду планова детаљне регулације. За потребе реализације пројекта изградње примарних објеката Батајничког канализационог система – колектора и црпних станица, ППОВ Батајница, као и објеката Батајничког канализационог система који до сада нису били обухваћени планском и техничком документацијом донета је Одлука о изради Просторног плана подручја посебне намене Батајничког канализационог система („Службени гласник РС”, број 67/21).

Продужетак трасе линије БГ воза преко аеродрома Никола Тесла до Националног стадиона и комплекса „EXPO 2027” дефинисан је посебним планским документом.

3. ОДНОС ПРЕМА ПОСТОЈЕЋОЈ ПЛАНСКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ

Ступањем на снагу Просторног плана НФС – III фаза, у границама Просторног плана се мењају и допуњују следећи планови:

– Просторни план подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона („Службени гласник РС”, број 31/22) – просторни развој саобраћаја и инфраструктурних система, површине за спортске објекте и комплексе, односно примењују се у делу који није у супротности са овом фазом;

– Просторни план подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона – II фаза („Службени гласник РС”, број 9/23) – текст и графика у делу који се односи на саобраћајну инфраструктуру и саобраћајне површине, површине за инфраструктурне објекте и комплексе, водне површине, зелене површине, Комплекс „EXPO 2027”, односно примењују се у делу који није у супротности са овом фазом. Такође, текст се допуњује новим условима имаоца јавних овлашћења;

– Просторни план подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш („Службени гласник РС”, број 69/03) – у делу који се односи на планирану петљу Национални фудбалски стадион и приступу саобраћајници Нова 3;

– Генерални урбанистички план Београда („Службени лист града Београда”, број 11/16) у делу који се односи на: границе грађевинског подручја, планирану намену површина и даљу планску разраду;

– Регулациони план деонице аутопута Е-75 и Е-70 Добановци – Бубањ поток („Службени лист града Београда”, број 13/99) – у делу који се односи на планирану петљу Национални фудбалски стадион и приступу саобраћајници Нова 3;

– Регулациони план за изградњу ТС 35/6kV „Остружница” са двоструким водом 35 kV до ТС 11/35 kV „Топлана Нови Београд” („Службени лист града Београда”, број 13/02) – у делу који се односи на планирану електромрежу;

– План детаљне регулације за изградњу гасовода од постојећег магистралног гасовода МГ-05 подручја ППППН Београд на води са прикључком до БИП-а, градске општине Сурчин, Нови Београд , Чукарица и Савски венац („Службени лист града Београда”, број 116/16) – у делу који се односи на планирану гасоводну мрежу;

– План детаљне регулације за изградњу ванградског топловода од ТЕ-ТО Никола Тесла у Обреновцу до ТО Нови Београд, градске општине Обреновац, Сурчин и Нови Београд („Службени лист града Београда”, број 21/17) – у делу који се односи на планирану топловодну мрежу.

4. ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА, МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ

Реализација комплекса „EXPO 2027” са пратећом саобраћајнoм и комуналном инфраструктуром представља приоритет у развоју Републике Србије и града Београда.

Као приоритетне активности у реализацији, издвајају се следеће:

– насипање терена до коте максималног нивоа подземне издани у циљу заштите од плављења;

– за уредно водоснабдевање подручја плана неопходна је изградња два цевовода димензија мин Ø400 mm, која се повезују на постојеће цевоводе, са једне стране на Ø700 mm у Војвођанској улици и са друге на Ø400 mm у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара.

– за повезивање планираних намена на Батајнички канализациони систем неопходно је изградити/доградити следеће примарне објекте:

– доградити КЦС „Сурчин 1”;

– изградити КЦС „Сурчин 2”;

– изградити КЦС „Земун поље 1”;

– изградити цевовод који повезује КЦС „Сурчин 1” и КЦС „Сурчин 2”;

– изградити потисни/гравитациони цевовод КЦС „Сурчин 2” –КЦС „Земун поље 2”;

– изградити ППОВ „Батајница”.

– изградња трансформаторске станице (ТС) 110/10 kV „Београд 58 – Национални стадион”;

– изградња два (2) електроенергетска вода 110 kV, у истом рову, од планиране ТС 110/10 kV „Београд 58 – Национални стадион” до планиране ТС 110/35 kV „Београд 44 – Сурчин”, односно дуж улица: Нова 1, Нова 4 и инфраструктурног коридора који је у обухвату другог планског документа;

– изградња телекомуникационе (тк) канализације од постојеће тк канализације изграђене дуж Улице Др Ивана Рибара до предметног подручја, односно дуж улица: Нова 1, Нова 4 и инфраструктурног коридора који је у обухвату другог планског документа, као и од постојеће тк канализације изграђене дуж Улице Војвођанска до предметног подручја, односно дуж улица: трг Зорана Ђинђића која је у обухвату другог планског документа, Нова 1 и Нова 4;

– изградња комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион” ;

– изградња прикључног транспортног гасовода, притиска p = 50 bar-а од постојећег транспортног гасовода РГ 05-02 притиска р = 50 бар до комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион”;

– изградња топлотног извора на грађевинској парцели ТИ-1 са изградњом одговарајуће примарне мреже топловода и хладовода.

Основна организациона мера имплементације Просторног плана НФС – III фаза подразумева: 1) дефинисање међусобних обавеза, права и одговорности у имплементацији планских решења, између Републике Србије и града Београда са једне стране, као и инвеститора са друге стране; 2) формирање институција и радних тела за имплементацију појединих планских решења, у зависности од области и нивоа интервенције; 3) праћење реализације планских решења, мониторинг и евалуација од стране Републике Србије, града Београда и инвеститора.

Имплементацију Просторног плана НФС – III фаза посредно прате и спроводе: Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и органи Града Београда надлежни за послове урбанизма, грађевинских послова, инспекције, комуналних послова и др.

Саставни део Просторног плана НФС – III фаза су и графички прикази – рефералне карте Просторног плана: