ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ НАЦИОНАЛНОГ ФУДБАЛСКОГ СТАДИОНА – ДРУГА ФАЗА

I. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. ОБУХВАТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Границом Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона – друга фаза (у даљем тексту: Просторни план НФС – II фаза) је обухваћен део територије градске општине Сурчин, који представља део Сурчинског поља источно од државног пута IA реда А1, обилазница Београда и јужно од локације Националног фудбалског стадиона.

Површина обухваћена Просторним планом НФС – II фаза износи око 167 ha.

Границом Просторног плана НФС – II фаза обухваћене су следеће катастарске парцеле:

КО Сурчин

Целе катастарске парцеле: 4784/50; 4784/46; 4784/66; 4784/64; 4806/2; 4784/67; 4784/68; 4784/69; 4785/17; 4806/1; 4806/3; 4788/5; 4756; 4764; 3222/1; 1034/2; 875/15; 875/16; 3222/2.

Делови катастарских парцела: 4739; 4804; 4784/13; 4784/81; 4784/2; 4784/53; 4784/51; 4784/48; 4784/45; 4784/65; 4784/63; 4784/55; 4785/5; 4784/14; 4785/11; 4785/14; 4785/15; 4785/16; 4785/3; 4786/26; 4785/4; 4800/2; 875/1; 3214/8; 3205/1; 3227; 4787/5; 4787/4; 4788/4; 4788/7; 4818/2; 4727; 4741; 4757/2; 4715/2; 4787/10; 4794/2; 4825/2; 4715/7; 4726/1; 4763; 4721; 4738; 4753; 4729; 4742; 4728; 4815/1; 4788/6; 4762; 1035; 1033/3; 3221; 1033/2; 875/12; 1034/1; 1032/3; 1111; 1032/2; 1037; 1038/2; 1033/4; 3205/1; 3205/2; 4823/6; 4825/4; 4784/83.

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских парцела из текстуалног и графичког дела важе бројеви катастарских парцела из Рефералне карте број 4 (4.1–4.3.) „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА

2.1. Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 88/10)

Законом о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године (у даљем тексту: Просторни план Републике Србије) утврђују се дугорочне основе организације, уређења, коришћења и заштите простора Републике Србије у циљу усаглашавања економског и социјалног развоја са природним, еколошким и културним потенцијалима и ограничењима на њеној територији.

Просторни план Републике Србије се разрађује регионалним просторним плановима, просторним плановима подручја посебне намене, просторним плановима за подручја утврђена Просторним планом, просторним плановима јединице локалне самоуправе, урбанистичким плановима, плановима и програмима развоја, прописима и општим актима донетим за њихово спровођење.

Просторни план Републике Србије представља основ за дефинисање стратегија на државном регионалном и локалном нивоу у мери у којој имају утицај на просторни развој Републике Србије, њених региона и јединица локалне самоуправе.

Визија просторног развоја Републике Србије

У погледу просторног развоја дугорочна визија Републике Србије је да буде територијално утврђена и регионално уравнотежена, одрживог економског раста и конкурентна, социјално кохерентна и стабилна, инфраструктурно опремљена и саобраћајно приступачна, очуваног и заштићеног природног и културног наслеђа, квалитетне животне средине и функционално интегрисана у окружење.

Концепција просторног развоја Републике Србије

За просторни развој Републике Србије од значаја ће бити и карактеристичне целине и објекти апсолутног или релативног идентитета који се препознају, афирмишу или идентификују на регионалном, националном или међународном нивоу, као што су објекти социјалне инфраструктуре од националног значаја (здравство, високо школство, култура, спорт, итд.).

У складу са законским одредбама и правима грађана у сектору социјалног развоја, јавне службе, односно услуге од јавног интереса класификују су у две групе: основне услуге које укључују предшколско, основно/обавезно образовање и основну здравствену заштиту и покривају социјална и културна права гарантована Уставом Републике Србије, услуге вишег ранга у које спадају: средње образовање, више и високо образовање, болничка и специјализована здравствена заштита, одређени видови социјалне заштите осетљивих друштвених група, активности и услуге у области културе и спорта. Принципи на којима се организују јавне услуге су једнака приступачност за све грађане и разумни услови приступачности. За повећање просторне доступности и квалитета јавних услуга у Републици Србији од пресудног значаја је успостављање минималних стандарда квалитета услуга, разноврснија понуда услуга, рационалније коришћење и одржавање објеката, повезивање јавног и приватног сектора.

Основни циљ просторног развоја туризма у Републици Србији је просторно-еколошка подршка остваривању концепта одрживог развоја туризма, компромисним интегрисањем принципа и стратешких, планских и програмских докумената развоја туризма, заштите и уређења туристичких простора, уз оптимално задовољавање социјалних, економских, просторно-еколошких и културних потреба националног и локалног нивоа, интереса тржишта и услова прекограничне и међународне сарадње.

Као оперативни циљеви просторног развоја туризма у Републици Србији наведени су:

– реализација туристичких развојних пројеката на постојећим и новим дестинацијама уз комплетирање и заокруживање целогодишње туристичке понуде и интензивирање њеног коришћења;

– јачање постојећих и увођење нових туристичких производа (на националном, регионалном и локалном нивоу) – градских одмора, кружних путовања, наутике, тематских паркова, еко-туризма;

– стимулисање најзначајнијих функција социјалног туризма, посебно рекреације и спорта деце и омладине;

– усклађивање инфраструктуре, јавних служби, услуга, рекреације и спорта са истовременим потребама сталних становника и туриста.

Oбавезе и смернице за планску разраду

У изради просторних планова подручја посебне намене приоритет имају:

– подручја у којима се спроводе, или су планиране активности од националног значаја, у складу са стратегијама развоја појединих области донетим од стране Републике Србије (саобраћај и инфраструктура, туризам, водопривреда, рударство и енергетика и др.);

– подручја за која није рађена одговарајућа планска документација, а на којима је потребно успоставити одговарајући режим заштите, или на којима је могуће изградити објекте за које локацијску дозволу и грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове урбанизма и грађевинарства.

2.2. Регионални просторни план административног подручја града Београда („Службени лист града Београда”, бр. 10/04, 57/09, 38/11 и 86/18)

Концепција просторног развоја града Београда ће се заснивати и на:

– спортској инфраструктури и традицији које и данас представљају један од највиталнијих сегмената града Београда;

– туристичким потенцијалима које град Београд до данас није успео да валоризује на модеран, систематски и целовит начин како би искористио све своје потенцијале за развој туризма.

Туризам

Основни циљ је афирмација туризма који ће Београд учинити градом у који ће посетиоци желети да дођу и што дуже бораве и у који ће желети да се врате, са пријатном атмосфером и бројним могућностима за одмор, рекреацију и забаву, окренутог сарадњи са свим видовима локалног, домаћег и међународног бизниса, како би се максимално искористили сви потенцијали, планови, идеје и иницијативе.

Кључни туристички производи за укључивање великог туристичког потенцијала Београда у светску туристичку индустрију су између осталог и:

– пословни туризам + MICE (скупови, мотивација, конференција, изложбе);

– догађаји – сајам, Арена, Сава центар, стадиони, Ада, спортска инфраструктура, културна баштина, фестивали, концерти);

– спорт.

У кооперацији са ширим метрополитенским подручјем развијаће се следећи видови туризма:

– спортски туризам, иако веома развијен у Европи и свету, код нас је још увек у фази настајања и формирања. Спортски туризам се појављује у различитим облицима и то: такмичарски спортски туризам и спортско-рекреативни туризам (зимски и летњи). Београд се више пута доказао као добар организатор великих спортских манифестација;

– културно-манифестациони туризам – неопходно је организовање различитих локалних, регионалних, националних и међународних приредби на отвореном простору, али и у одговарајућим објектима.

У том смислу максимално ће се искористити постојеће културне и спортске активности, манифестације, које ће Београд јасно разликовати од других градова у окружењу и привући инвеститоре и туристе. С обзиром на постојање изграђене спортске супраструктуре и искуство у организовању спортских манифестација један од главних сегмената развоја туризма у будућности требало би да буде развој и укључивање спортског туризма у свеукупну туристичку понуду, јер доноси велике користи подручју у коме се одржава становништву, инфраструктури и економији.

Слика 1 – Извод из графичког прилога „Основна намена земљишта”

2.3. Уредба о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница
Београд–Ниш („Службени гласник РС”, бр. 69/03 и 121/14)

Просторним планом инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш се утврђују основе организације, коришћења, уређења и заштите подручја инфраструктурног коридора, на деловима територија града Београда, Смедерева, Јагодине и Ниша и општинама Смедеревска Паланка, Велика Плана, Лапово, Баточина, Свилајнац, Ћуприја, Параћин, Ћићевац, Ражањ и Алексинац.

Изградња, уређење и опремање инфраструктурног коридора, допринеће у првом реду бржем развоју регионалних и предеоних целина које се непосредније везују за овај коридор, односно саобраћајној и привредној интеграцији са укупним простором Србије. Истог значаја је очекивани допринос привредном развоју и интеграцији регионалних и предеоних целина које нису у непосредном окружењу овог инфраструктурног коридора.

На подручју плана потребно је остварити међусобне везе свих постојећих и планираних инфраструктурних система с циљем обезбеђења добре приступачности, довољног броја железничких станица или стајалишта, бољег енергетског снабдевања подручја и др.

Овим просторним планом је дефинисано да ће се везе аутопута Е-75 са окружењем остваривати путем петљи и денивелисаних раскрсница, применом следећих критеријума:

– обезбеђење веза са аутопутем на местима укрштања са државним путевима I реда и саобраћајно најфреквентнијим државним путевима II реда или јавним општинским путевима, уз коришћење алтернативних путних праваца;

– обезбеђење везе са аутопутем ка градским и општинским центрима у окружењу коридора, по могућности на месту постојећих укрштања са правцима главних градских саобраћајница;

– обезбеђење везе са аутопутем за поједина подручја (планирана за развој туризма од међународног и националног значаја) и значајне просторно-развојне структуре (индустрија, робно-транспортни центри и др.).

Денивелисаним укрштањима се обезбеђује квалитетно повезивање и проходност локалне саобраћајне мреже на подручју овог просторног плана, путем прелаза изнад или испод аутопута Е-75.

Размештај постојећих денивелисаних укрштања, као и предлог планираних денивелисаних укрштања утврдиће се кроз примену овог просторног плана у складу са поштовањем следећих критеријума:

– задржавањем постојећих траса свих јавних општинских путева и њиховог денивелисаног укрштања са аутопутем;

– обезбеђењем денивелисаног укрштања за све некатегорисане општинске путеве (атарске путеве – пољски, шумски) с тим да место укрштања може бити померено са трасе атарског пута на дистанци максималне дужине 500 m, у ком случаји се обезбеђује изградња деонице некатегорисаног општинског пута дуж ограде од аутопута до погодног места за укрштање;

– обезбеђењем, уколико је то потребно, бар једног денивелисаног укрштања за подручје једне катастарске општине чију територију пресеца аутопут;

– размештајем денивелисаних укрштања јавних и некатегорисаних општинских путева са аутопутем обезбедиће се удаљеност суседних укрштања која је већа од 2 km а мања од 4 km;

– на отвореном простору, по правилу, предност ће имати надвожњаци, а у насељима подвожњаци, док ће остали надземни водови (водоприврени, енергетски и др.) бити проведени испод трасе, у случају да то диктирају локални услови (структура тла, рељеф, итд.) и у случају да је наведено техничко решење прихватљиво за субјекат, у чијој је надлежности надземни вод;

– димензионисање надвожњака или подвожњака омогућиће пролазак свих врста возила (нпр. пољопривредне механизације) за двосмерни саобраћај, уз минималну висину подвожњака 4.5 m и ширину 6 m;

– пропусти – мостови (за премошћавање водотокова, сувих долина и депресија) предвидеће се као вишенаменски, са могућношћу коришћења за колски и пешачки саобраћај или пролаз ниске дивљачи;

– инсталације и водови, који су положени уз аутопут и пругу, сместиће се ван ограђеног путног или пружног појаса, а уколико не постоји адекватно решење за њихово измештање, инсталацијама и водовима обезбедиће се посебне мере приступа и заштите.

2.4. Стратегија развоја туризма у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године („Службени гласник РС”, број 98/16)

Циљеви Стратегије развоја туризма:

– oдрживи економски, еколошки и социјални развој туризма у Републици Србији;

– jачање конкурентности туристичке привреде и pовезаних делатности на домаћем и међународном тржишту;

– повећање директног и укупног учешћа сектора туризма у бруто домаћем производу (у даљем тексту: БДП) Републике Србије, као и повећање директног и укупног броја запослених у сектору туризма и његовог учешћа у структури укупног броја запослених у Републици Србији;

– унапређење укупног имиџа Републике Србије у региону, Европи и свету.

Визија туризма Републике Србије до 2025. године:

– у 2025. години Република Србија ће постати глобално препозната туристичка дестинација као резултат успостављеног система развоја и одрживог управљања ресурсима и координацији активности свих субјеката од значаја за развој туризма;

– туризам и са њиме повезане делатности ће постати једна од доминантних привредних грана која ефикасно обезбеђује нову додату вредност и одрживо запошљавање и битно доприноси локалном и регионалном развоју;

– сектор туризма Републике Србије ће бити у стању да ефикасно и флексибилно усклађује своју понуду са савременим трендовима на глобалном туристичком тржишту и понуди аутентична искуства, доживљаје и производе високог квалитета, што ће, уз традиционално гостопримство, бити основа препознатљивости у односу на конкуренцију;

– туризам ће постати водећи промотер имиџа Републике Србије у свету као модерне и за посете, одмор и пословање – пожељне дестинације, остварујући сталну иновативну функцију у примени савремених стандарда, нових технологија и заштити природе;

– својим сталним осавремењавањем, прихватањем и преузимањем глобалних стандарда и модела пословања и управљања, туризам ће постати пожељан сектор за запошљавање и развој каријере, посебно за младе;

– Република Србија ће на светској лествици конкурентности туризма постати високорангирана и популарна као дестинација.

Преглед туристичких дестинација

С обзиром на стање јавних финансија и мере фискалне и буџетске консолидације, реално је очекивати исти или још мањи ниво инвестиција из јавних извора. Дестинације су оквирно дефинисане према критеријуму досада развијене инфраструктуре и супраструктуре, доступности и оствареног туристичког промета, а важне су за комплетирање туристичких производа. Стварни приоритети ће зависити од интереса и капацитета инвеститора било да је реч о директним инвестицијама или о моделима јавно-приватног партнерства и способности сваке од дестинација да на тржишту промовише и реализује потребне инвестиције.

Листа туристичких дестинација:

1) Београд;

2) Нови Сад, Фрушка Гора и Сремски Карловци;

3) Суботица, Палић и Потисје;

4) Туристичка регија Западна Србија;

5) Копаоник;

6) Крагујевац/Поморавље;

7) Врњачка Бања;

8) Сокобања;

9) Подунавље;

10) Аранђеловац и Топола;

11) Голија, Нови Пазар и Ивањица;

12) Дивчибаре и Ваљево;

13) Ниш и Нишка Бања;

14) Власина, Врање и Врањска Бања;

15) Стиг и Кучајске планине;

16) Банат/Вршац;

17) Стара планина;

18) Подриње/Лозница/Бања Ковиљача.

Преглед приоритетних активности у туристичким дестинацијама

Активности од посебног значаја за развој туризма које ће се подржавати из буџетских средстава министарства надлежног за послове туризма или за које се може конкурисати за расположиве програме Европске уније:

– маркетинг/промоција;

– унапређење туристичке инфраструктуре и супраструктуре (изградња и уређење бициклистичких стаза и других културно тематских рута, туристичка сигнализација, визиторски центри, изградња кампова, уређење плажа и др.);

– подршка туристичким агенцијама у области рецептивног туризма;

– развој online резервационих система;

– изградња и уређење атракција (нпр. тематски паркови, адреналин садржаји);

– конференције и организације догађаја – јачање Републике Србије као MICE туризам дестинације;

– развој Дестинацијске менаџмент организације и јачање управљачких структура;

– развој и примена међународних стандарда квалитета (производа, пружених услуга и управљања дестинацијама);

– активности истраживања, едукације и тренинга у туризму;

– развијање међународне и регионалне сарадње и креирање регионалних туристичких производа;

– развој иновација и предузетништва у туризму.

3. СКРАЋЕНИ ПРИКАЗ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

3.1. Природни системи и ресурси

Морфолошке одлике терена

Планско подручје у морфолошком смислу припада левој долинској страни, односно алувијалној равни реке Саве, тзв. новобеоградском алувијалном платоу. У природним условима овај део алувијалне заравни, са котама ~ 69–74 mnv, често је био плављен (све до изградње Савског одбрамбеног насипа). Површина терена има врло благ до субхоризонтални нагиб од 2–3°. На северној страни, у непосредној зони истражног простора налази се земунски лесни плато. У оквиру овог равничарског терена постојe остаци старих мртваја и бара, које су у великој мери измениле свој првобитни изглед, пре свега израдом савремених мелиоративних хидротехничких канала по њиховим средишњим деловима.

Карактеристика ширег подручја је одсуство површинских речних токова и присуство мреже мелиорационих канала чија је намена да за време високих падавина дренирају вишковe воде.

Геолошке карактеристике терена

Терен у оквиру планског подручја и његова шира околина изграђен је од квартарних (холоцен) еолских лесоидно-барских седимената таложених у води у низијама рељефа панонског басена (на самом северу Просторног плана), док највећи део изграђују седименти речне терасе (t0). Испод њих су алувијално-барски седименти.

Алувијално – језерски седименти престављени песковитим и прашинастим глинама и глиновитим песковима и шљунковима квартарне старости (плеистоцен) су дебљине око 60 m. Подину ових седимената чине миоценски (терцијар) седименти престављени лапоровито-глиовитим комплексом.

На слици је приказана општа геолошка карта ширег подручја.

Слика 2: Општа геолошка карта ширег истражног подручја
[преузето са Основне геолошке карте 1:100 000, лист Београд]
Q1al-b –алувијално-барски седименти, Q1l – седименти предбадена

Хидролошке и хидрогеолошке одлике терена

Алувијални глиновито-прашинасти и песковито-глиновити наноси карактеришу се релативним хидроизолаторским својствима, док се пескови, који се налазе у њиховој подини карактеришу изразитом интергрануларном порозношћу са својствима хидрогеолошког спроводника – резервоара.

Алувијално-барске квартарне наслаге, песковито-шљунковитог састава имају функцију изразитог хидрогеолошког колектора. У њима је акумулирана знатна количина слободних изданских вода. Прихрањивање ове издани врши се делом водама из корита реке Саве, а делом инфилтрацијом атмосферских талога.

Подину овог водоносног слоја делом чине миоценски лапоровити и лапоровито-глиновити седименти, као и алувијално-барски глиновито-песковити седименти са функцијом релативних хидрогеолошких изолатора.

Мерени ниво подземне воде је на дубини 0,8–3,0 m од површине терена, између апсолутних кота 69.0 и 71.5 m. Устаљен је у фацији поводња у прашинастој глини или у прашинасто-глиновитом песку. Међутим, реално је очекивати да је при максималном нивоу терен водозасићен до површине терена. Осцилације воде су 1–3 m. На снижавање подземних вода поред мелиоративних радова известан утицај има и стално црпљење воде у рени бунарима који су распоређени уз обалу реке Саве.

Kлиматске карактеристике подручја

Београд и његова шира околина имају умерено-континенталну климу, која је највише условљена макропроцесима у атмосфери. Локални фактори долазе до изражаја при антициклоналном типу времена када модификују метеоролошке елементе, посебно у танком слоју изнад насеља. Утицај се најчешће огледа у хоризонталној расподели поља температуре и падавина.

Температура ваздуха – према подацима са метеоролошке станице „Сурчин” у периоду 1992–2016. године, средња годишња температура износи 12,4 °С. Просечне максималне месечне температуре се крећу у интервалу од 4,7 °С у јануару до 29,3 °С у августу. Средње минималне месечне температуре за наведени период су од -2,1 °С у јануару до 16,8 °С у јулу. Током летњих месеци јављају се дани са температурама изнад 30 °С (тропски дани), као и тропске ноћи (са температурама изнад 20 °С) и то у периоду април-октобар, у просеку 41 дан годишње.

Према подацима са метеоролошке станице „Сурчин” у току 2021. године, средња годишња температура ваздуха износила је 13,2 °С (просечне максималне месечне температуре од 6,4 °С у децембру до 31,4 °С у јулу). Средње минималне месечне температуре за наведени период су од 0,8 °С у фебруару до 19,9 °С у јулу.

Табела 1: Средње месечне и годишње вредности на МС „Сурчин” за период 1992–2016. године (извор: Републички хидрометеролошки завод)

Сунчево зрачење – инсолација – средње месечне суме осунчавања показују да су најмање вредности у децембру 52 сата, а највише у јулу 295 сати. Годишња сума осунчавања износи просечно 2017 сати.

Облачност – највећи средњи број облачних дана се јавља у децембру 13, а најмањи у јулу и августу два дана. Просечан годишњи број облачних дана је 78, а ведрих 71 дан.

Највећи број ведрих дана се јавља у августу и износи 12, а минимални у децембру два дана.

Графикон 1: Облачност на МС „Сурчин” за период 1992–2016. године

У току 2021. године било је 79 облачних дана, највише у децембру (19), а најмање у јуну (0).

Влажност ваздуха – средње месечне вредности релативне влажности крећу се у интервалу од 64% (август) до 85% (јануар), а просечна годишња вредност је 73%.

Табела 2: Годишња количина падавина у mm

Просечна годишња количина падавина (1992–2016.) износи 622,9 mm, док је у току 2021. године износила 759,9 mm.

Ветар – на ваздушна струјања, ветрове у Београду утиче расподела ваздушног притиска у ширем подручју. Доминантни ветрови су југоисточни и западни, при чему југоисточни ветар (кошава) дува скоро целе године, са максимумом у зимским месецима, када достиже и највеће брзине (4,8 m/s у јануару 2021.), и минимумом у јуну и јулу, док западни ветар дува најчешће у јуну, јулу и августу, а највеће брзине постиже у марту и априлу (4,0 m/s у априлу 2021.). Најхладнији ветрови су северни и североисточни, а најтоплији су из јужног квадранта у свим преосталим сезонама. У току пролећа су најхладнији северни и северозападни ветрови, док су лети најхладнији западни ветрови. Ветрови из северног квадранта повећавају влажност, док је ветрови из јужног смањују. Тишине су, у односу на ветровито време ређе, најчешће у јануару и летњем периоду.

Гасови са ефектом стаклене баште антропогеног порекла емитовани у атмосферу доводе до глобалног загревања атмосфере услед увећања природног ефекта стаклене баште. Анализа тренда температуре ваздуха на територији Републике Србије у периоду показује да је на већем делу територије забележен тренд раста средње годишње температуре ваздуха. Он је, најинтензивнији, између осталог, за шире подручје Београда и то у периоду 1951–2005. године 1,4–1,8 °С/100 година, док је за период 1991–2005. године интензитет пораста температуре вишеструко већи и износи 3,5–4,5 °С/100 година. Са друге стране, у погледу тренда падавина, територија Републике Србије се карактерише доминацијом година са дефицитом падавина.

Имајући у виду да је досадашње глобално загревање атмосфере од око 10 °C условило значајне глобалне, регионалне и локалне промене климе, и узимајући у обзир пројекције и ефекте климатских промена, регион Јужне Европе се у Четвртом научном извештају IPCC-а (IPCC, AR4, 2007) сврстава у регионе света који су веома рањиви на климатске промене. Исти тренд се наставља и након 2007, што је потврђено у Шестом извештају IPCC-а (IPCC, AR6, 2021). У овом извештају констатовано је да ће са глобалним загревањем урбана подручја и градови бити погођени чешћим појавама екстремних климатских догађаја, као што су топлотни таласи. Урбана подручја имају посебне интеракције са климатским системом, на пример у контексту појаве топлотних острва и промене циклуса воде, и због чега ће бити више погођени екстремним климатским догађајима као што су екстремне врућине. Комбинујући пројекције климатских промена са сценаријима урбаног раста, будућа урбанизација ће појачати пројектовано повећање локалне температуре ваздуха, посебно снажним утицајем на минималне температуре. У поређењу са данашњим даном, од комбинације се очекују велике импликације будућег урбаног развоја и чешћих појава екстремних климатских догађаја, као што су топлотни таласи, са више топлих дана и ноћи, који доприносе топлотном стресу у градовима.

3.2. Саобраћај и инфраструктурни системи

Саобраћајне површине

Простор у оквиру границе овог плана налази се на територији градске општине Сурчин, источно од обилазнице Београда (државни пут IA реда А1) и у постојећем стању је неизграђен.

У граници овог плана налази се постојећа улица Трг Зорана Ђинђића која је у постојећем стању на делу од Војвођанске улице до канала Галовица у рангу улице II реда, а даље ка југу, ка реци Сави улица нижег ранга и локалног карактера, са основном функцијом опслуге пољопривредних површина и објеката у функцији пољопривреде. На делу од центра Сурчина до канала Галовица налази се постојећа улица за двосмерни саобраћај, са обостраним зеленилом и тротоарима. Регулација предметне саобраћајнице на поменутом делу је променљива и креће се и до 50 m у зони центра Сурчина. На делу од канала Галовица ка насипу и реци Сави пролази преко пољопривредних површина и садржи само коловоз оквирне регулације од 6 m којим се одвија двосмерни моторни саобраћај.

Поред овог, у граници се налази и локални пут, такође за потребе пољопривреде, који денивелисано (ван границе овог плана) прелази преко обилазнице Београда.

Линијама јавног градског транспорта путника опслужен је само мали део који се налази у обухвату овог плана и припада централном делу Сурчина.

Инфраструктурни системи:

1) Водоводна мрежа и објекти

Подручје овог плана се по свом висинском положају налази у првој зони снабдевања водом.

У оквиру границе овог плана нема инсталација градског водоводног система.

Најближа водоводна мрежа градског система јачег капацитета се налази у улици Др Ивана Рибара пречника Ø400 mm и Ø350 mm у Новом Београду и Ø700 mm у Војвођанској улици у Сурчину.

Подручје плана налази се у широј зони санитарне заштите Београдског водоизворишта (зона III) која је дефинисана:

– Правилником о начину одређивања и одржавању зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, брoj 92/08);

– Решењем о одређивању зона санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода које служе за водоснабдевање града Београда (Министарство здравља, бр. 530-01-4812014-10 од 1. августа 2014. године).

2) Канализациона мрежа и објекти

Подручје овог плана према Генералном урбанистичком плану Београда припада Батајничком систему београдске канализације, који се каналише по сепарационом начину одвођења атмосферских и употребљених вода.

У оквиру границе овог плана нема изграђене канализације градског система. Најближа канализација је планирана у Војвођанској улици и то Ø500 mm за употребљене воде.

Употребљене воде из централног Сурчина се одводе до КЦС „Сурчин 1” одакле се потискују до прекидне коморе у близини аеродрома „Никола Тесла”, па се даље гравитационо спроводе према КЦС „Земун поље 2” и одатле се потискују у реку Дунав.

3) Електроенергетска мрежа и објекти

У оквиру границе овог плана изграђени су следећи електроенергетски (у даљем тексту: ее) објекти:

– двосистемски (два вода на истим стубовима) надземни вод 2x220 kV, брoj 294АБ, који повезује трансформаторску станицу (у даљем тексту: ТС) 220/110/35 kV „Београд 5” са ТС 400/220 kV „Обреновац”;

– једносистемски надземни вод 220 kV, брoj 250, који повезује ТС 220/110/35 kV „Београд 5” са ТС 400/220 kV „Обреновац”;

– једносистемски надземни вод 220 kV, брoj 228, који повезује ТС 220/110/35 kV „Београд 5” са ТС 400/220 kV „Обреновац”;

– водови 10 kV за напајање ТС 10/0,4 kV;

– водови 1 kV за напајање потрошача.

Мрежа поменутих ее водова 10 kV и 1 kV изграђена је већим делом надземно и мањим делом подземно пратећи коридор постојећих саобраћајних површина.

Постојеће саобраћајне површине делимично су опремљене инсталацијама семафорске сигнализације и јавног осветљења (у даљем тексту: ЈО).

Напајање предметног подручја електричном енергијом оријентисано је на ТС 35/10 kV: „Сурчин” и „Галовица”.

4) Телекомуникациона мрежа и објекти

У оквиру границе овог плана изграђени су следећи телекомуникациони (у даљем тексту: тк) објекти:

– оптички тк каблови, за повезивање тк опреме на транспортну мрежу;

– бакарни тк каблови, за повезивање корисника на дистрибутивну тк мрежу.

Приступна тк мрежа изведена је кабловима постављеним у тк канализацију, слободно у земљу и надземно, пратећи коридор постојећих саобраћајних површина, а претплатници су преко унутрашњих и спољашњих извода повезани са дистрибутивном тк мрежом.

Предметно подручје припада кабловском подручју аутоматске телефонске централе „Сурчин”.

5) Топловодна и гасоводна мрежа и објекти

У оквиру границе овог плана не постоји изведена топловодна мрежа и објекти.

У оквиру границе овог плана изграђени су следећи гасоводни објекти:

– транспортни гасовод РГ 05–02 од челичних цеви максималног радног притиска р=50 bar и пречника Ø 323,9 mm;

– основна дистрибутивна гасоводна мрежа од полиетиленских цеви притиска р=1÷4 bar и пречника ДН90 mm, ДН63 mm и ДН40 mm.

3.3. Заштита животне средине

Стање животне средине на посматраном подручју је одређено природним карактеристикама, антропогеним чиниоцима и утицајима који потичу од намена које су присутне.

У границама предметног плана се не налазе мерна места за праћење и контролу чиниоца животне средине. У ширем подручју прати се ниво буке, у Војвођанској улици (ГО Сурчин) и квалитет воде канала Галовица.

Квалитет ваздуха

Извори загађења ваздуха резултат су углавном људских активности и могу се сврстати у следеће групе:

– стационарни (извори загађења у руралним подручјима везаним за пољопривредне активности, рударство и каменоломе, извори загађења везани за индустрију, извори загађења у комуналним срединама);

– покретни (возила са унутрашњим сагоревањем, лака, тешка возила, дизел);

– извори загађења из затвореног простора.

Квалитет ваздуха се описује на основу вредности одређених параметара основних (чађ, сумпордиоксид, азотдиоксид, ПМ10 честице, озон, угљенмоноксид, бензен) и специфичних (угљенмоноксид, азотови оксиди, олово, лако испарљива органска једињења сумпордиоксид, итд.) загађујућих материја.

На планском подручју квалитет ваздуха и његова евентуална загађења могу да воде порекло од покретних извора, односно саобраћаја и стационарних извора тј. интензивне пољопривредне производње.

С обзиром на морфологију терена, без препрека, ветар има важну улогу у смањењу аерозагађења. Концентрације аерозагађења су мање при западном ветру, који је најучесталији током године у планском подручју, него у периоду када дува кошава, што је последица нестабилне атмосфере у којој загађујуће материје бивају однете до висина од више километара, па им се тако концентрација при тлу знатно смањује.

Квалитет вода

Простор дефинисан границом предметног плана налази се у широј зони заштите изворишта подземних вода, у складу са Решењем којим се одређене зоне санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода које служе за водоснабдевање града Београда (број 530-01-48/2014-10 од 1. августа 2014. годинe).

Према Правилнику о утврђивању водних тела површинских и подземних вода („Службени гласник РС”, брoj 96/10) на територији Београда групи вештачких водних тела припадају канали Панчевачког рита, југоисточног Срема, као и мали канали у најсевернијем делу Шумадије.

Сливно подручје канала Галовица обухватило је практично највећи део југоисточног Срема, од падина Фрушке горе до Саве, јер су у њу преведене и воде канала Петрац. Галовица је за Београд свакако најзначајнији сремски канал, јер својим доњим током пролази кроз ужу зону санитарне заштите изворишта београдског водовода.

Ниво загађења које доспева на подручје Града из суседних општина процењује се на основу резултата контроле на локалитету „Мост у Дечу”, док резултати са профила „црпна станица” пре препумпавања у Саву указују на укупно оптерећење канала.

Свих 24 узорка воде канала Галовица, анализираних током 2019. године, су одступали од II класе квалитета површинских вода. Код 17 узорака одступања од II класе су забележена код појединих физичко-хемијских, хемијских и микробиолошких параметара, а код седам узорака одступања су забележена само код појединих физичко-хемијских и хемијских параметара.

Сви анализирани узорци воде са канала Галовица су одступали од прописане класе. Према појединим испитаним физичко-хемијским, хемијским и микробиолошким параметрима четири узорка су одговарала IV класи квалитета, а 20 узорака је одговарало V класи квалитета површинских вода. У води канала Галовица није постигнут добар хемијски статус.

У анализираном узорку седимента са локалитета мост у Дечу циљну вредност је прекорачила само концентрација никла, док су у узорку са локалитета код црпне станице циљну вредност прекорачиле концентрације кадмијума, цинка, бакра, никла, живе и нафтних угљоводоника, а концентрација никла је прекорачила максималну дозвољену концентрацију (у даљем тексту: МДК). При узорковању на површини канала није регистровано присуство пливајућих опасних материја.

Сливу канала Галовица гравитирају бројна насеља, фарме, индустријски, занатски и складишни објекти као и интензивно обрађиване пољопривредне површине, са којих повремено доспева велика количина санитарних и технолошких отпадних вода, што значајно погоршава квалитет воде.

Квалитет земљишта

Током 2019. године, Програмом испитивања загађености земљишта на територији Београда, предвиђено је да се узоркује и лабораторијски испита укупно 96 узорака земљишта са 48 локација на територији града у три тромесечна циклуса (март/април/мај; јун/јул/август и септембар/октобар/новембар).

Програм испитивања загађености земљишта на територији Београда се оријентисао на следећа подручја испитивања:

– зона санитарне заштите изворишта централних водовода – 8 локација;

– зона на пољопривредним површинама – 6 локација;

– зона у околини хазардних индустријских објеката – 5 локација;

– зона под утицајем постојећих депонија и нехигијенских насеља – 4 локација;

– зона у близини великих саобраћајница – 7 локација;

– зона јавних површина и дечијих игралишта – 18 локација.

Резултати спроведеног лабораторијског испитивања загађености земљишта на територији Београда показују да у површном слоју земљишта (до 50 cm), на готово свим локацијама постоји повећање концентрације појединих од параметара испитивања.

Испитивања су показала да су се најчешћа одступања у погледу прекорачења прописаних концентрација испитиваних параметара односила на повећан садржај никла (Ni) у земљишту (у 90 од 96 анализираних узорака), а у једном узорку је Ni прекорачио и ремедијациону вредност према Уредби о граничним вредностима загађујућих, штетних и опасних материја у земљишту („Службени гласник РС”, бр. 30/18 и 64/19).

У разматраном простору и граници плана извршена су испитивања три узорка тла и подземних вода узетих децембра 2019. године.

Хемијска испитивања узорака тла и подземних вода вршена су у складу са Правилником о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања („Службени гласник РС”, број 23/94).

Узорци тла

У испитиваним узорцима тла са нађене концентрације кадмијума, олова, живе, арсена, хрома, никла, бакра, цинка, бора и водорастворних флуорида ниже су од МДК прописаних Правилником о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања.

Узорци подземних вода

Резултати испитивања узорака подземних вода показују да су концентрације свих испитиваних параметара ниже од МДК дефинисаних Правилником о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања.

Бука

Акустичке зоне су према намени простора дефинисане Правилником о методологији за одређивање акустичких зона („Службени гласник РС”, број 72/10) и приказане су у наредној табели. На основу Одлуке о одређивању акустичних зона на територији града Београда („Службени лист града Београда”, број 2/22) одређене су акустичке зоне за територију града Београда.

Табела 3: Граничне вредности индикатора буке на отвореном простору, према акустичким зонама

II. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

1. ПРИНЦИПИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Концепција просторног развоја предметног подручја је заснована на следећим принципима просторног развоја:

– принцип одрживог развоја је основни принцип развоја планског подручја који се постиже усклађивањем економских, социјалних и еколошких аспеката просторног развоја, рационалним коришћењем необновљивих ресурса и обезбеђење услова за веће коришћење обновљивих ресурса, што садашњим и будућим генерацијама омогућава задовољавање потреба и побољшање квалитета живота;

– принцип приступачности се односи на унапређење саобраћајне доступности и техничких инфраструктурних система као фактора коришћења потенцијала и равномернијег развоја;

– принцип хоризонталне координације се постиже повезивањем са суседним територијалним јединицама у току планирања ради решавања заједничких функција и интереса;

– принцип вертикалне координације се односи на успостављање веза свих нивоа просторног и урбанистичког планирања, од националног ка регионалном и даље ка локалном нивоу, као и информисање, сарадњу и координацију између локалних иницијатива, планова и пројеката са државним и регионалним плановима и акцијама;

– принцип партиципације или учешћа јавности подразумева да процес доношења одлука треба да буде транспарентан како би целокупна заједница узела учешће у свим сегментима планирања.

2. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА

Основни циљ развоја је да се у складу са принципима одрживог развоја плански дефинишу услови за реализацију комплекса „EXPO 2027” као мултифункционалног простора намењеног за организацију међународних манифестација од највећег значаја за Републику Србију.

На основу основног циља издвојени су посебни циљеви:

– доступност подручја различитим видовима саобраћаја;

– опремање подручја мрежом и објектима комуналне инфраструктуре;

– заштита и уравнотежено коришћење природних потенцијала и ресурса;

– смањење загађења и притиска на животну средину.

Секторски циљеви развоја у области природних система и заштите животне средине су:

– заштита и одрживо коришћење природних ресурса уз ефикасну заштиту изворишта водоснабдевања и рационално коришћење енергије;

– одрживи развој планираних намена по питањима очувања енергије и очувања животне средине уз предузимање превентивних мера у циљу заштите квалитета ваздуха, воде и земљишта, смањења буке, повећања енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије, уз успостављање система редовног мониторинга.

Секторски циљеви развоја у области саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре су:

– повезивање планског подручја са постојећом саобраћајницом – државни пут IA реда А1, Е75, обилазница Београда;

– повезивање планског подручја са деоницом Нови Београд – Сурчин као делом аутопута Е-763 (Нова Виноградска);

– повезивање планског подручја са аеродромом „Никола Тесла”;

– планирање потребних паркинг површина за учеснике и посетиоце;

– опслуживање планског подручја мрежом јавног градског транспорта.

Секторски циљеви развоја у области комуналне инфраструктуре су:

– обезбеђивање потребне количине воде за санитарне и противпожарне потребе;

– контролисано одвођење атмосферских и употребљених вода до крајних реципијената;

– обезбеђење сигурног, поузданог, квалитетног и економичног снабдевања електричном енергијом потрошача, уз рационалну употребу електричне енергије и снаге од стране потрошача;

– обезбеђење фиксног широкопојасног приступа са брзинама од најмање 1 Gb/s у оба смера и увођење константне покривености мобилном мрежом пете генерације која уводи велики проток, мала кашњења и енергетски ефикасна решења;

– обезбеђење сигурног, поузданог, квалитетног и економичног снабдевања топлом водом и гасом, уз њихову рационалну употребу од стране потрошача за потребе грејања, хлађења, припреме топле воде и у мање технолошке сврхе;

– коришћење обновљивих извора енергије као допунски вид снабдевања топлотном и електричном енергијом.

3. КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Концепција просторног развоја предметног подручја се заснива на:

– законској регулативи у области планирања и изградње;

– планским и осталим развојним документима;

– стандардима, прописима и правилницима које прописује Међународни биро за изложбе (Bureau International des Expositions – BIE);

– Претходнoj студији оправданости и Просторно-програмском решењу, достављеним од стране наручиоца израде плана.

Светска изложба „ЕXPO 2027” представља догађај од међународног значаја који окупља скоро све земље света ради размене знања и проналажења решења за савремене глобалне изазове. Светска изложба „EXPO 2027” је прилика за сарадњу на глобалном нивоу и представља платформу која окупља на једном месту представнике великог броја земаља, компанија и међународних организација и која привлачи милионе посетилаца. Прва оваква изложба је одржана у 19. веку у Лондону и после великог успеха који је постигла и други градови су наставили са организацијом манифестације, која данас баштини традицију одржавања од преко 150 година. Манифестацијом управља Канцеларија за међународне изложбе (Bureau Internacional des Expositions) са седиштем у Паризу.

У јуну 2022. године Република Србија је кандидовала Београд за домаћина манифестације „EXPO 2027” са темом „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све”. Визија изложбе „EXPO 2027” је да кроз „снагу игре” постане највећа прослава глобалног опоравка. Мисија изложбе „EXPO 2027” је подизање отпорности друштва на изазове прузроковане непредвидивим будућим догађајима, повратак локалне заједнице на заслужену позицију, високо у систему вредности, где јој је и место. Суштински циљ манифестације је стварање одрживих заједница, у којима свако има улогу у друштву, осећај сврхе и прилику да напредује.

Концепција Просторног плана НФС – II фаза je заснована на визији новог градског – специјализованог центра са Националним фудбалским стадионом и комплексом „EXPO 2027” као просторно – функционалним целинама са објектима и пратећим садржајима који испуњавају све међународне стандарде за организацију великих међународних манифестација (изложбе, конгреси, конференције, концерти, спортска такмичења, итд).

Планским решењем је у складу са Претходном студијом оправданости и Просторно-програмским решењем, заснованим на препорукама и смерницама из Мастер плана за комплекс EXPO 2027, планира се комплекс „EXPO 2027”, укупне површине око 113 ha.

Комплекс „EXPO 2027” је планиран као мултифункционални простор који поред опремљених простора у функцији основне намене за изложбени простор садржи и пратеће комерцијалне и смештајне капацитете који треба да обезбеде логистичку подршку како би предметни простор могао да прерасте у значајан економски и туристички центар за град Београд и Републику Србију.

Планирани комплекс „EXPO 2027” обухвата три просторно-функционалне целине:

– просторно-функционална целина Е1 је планирана као изложбени простор са планираним објектима – павиљонима и пратећим садржајима (мултифункционалне хале, конгресне дворане, конференцијске сале, саобраћајне и инфраструктурне површине);

– просторно-функционална целина Е2 је намењена за реализацију пратећих смештајних капацитета за потребе учесника манифестације и пратећим комерцијалним садржајима;

– просторно-функционална целина Е3 је намењена за реализацију пратећих комерцијалних садржаја за учеснике и посетиоце манифестације.

Матрица саобраћајне мреже Просторног плана НФС – II фаза је заснована на саобраћајном решењу из Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона („Службени гласник РС”, број 31/22) којим је предвиђено вишестрано повезивање предметног подручја на различите видове саобраћаја. То је обезбеђено планираним повезивањем са постојећом Војвођанском улицом и планираним денивелисаним прикључцима на постојећу деоницу државног пута IA реда А1, Е-75, обилазница Београда и планирану деоницу Нови Београд – Сурчин као дела аутопута Е-763 (Нова Виноградска). Такође, Просторним планом подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона, је у циљу боље саобраћајне доступности планирана и веза предметног подручја са београдским аеродромом „Никола Тесла”, преко планиране трасе линије БГ воза (линија 4), док је Планом места за постављање плутајућих објеката на водном земљишту на територији града Београда („Службени лист града Београда”, бр. 37/21, 94/21 и 84/22) дата могућност повезивања са центром Београда путем водног саобраћаја.

4. РЕГИОНАЛНИ ЗНАЧАЈ ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ ВЕЗЕ СА ОКРУЖЕЊЕМ

Регионални аспект развоја подручја посебне намене се сагледава кроз могућности да простор комплекса „EXPO 2027” са Национални фудбалским стадионом буде генератор будућих промена у окружењу, које су очекиване и које се могу односити на:

– проширење и унапређење постојеће туристичке понуде Београда новим савременим комплексом у функцији MICE (Meetings, Incentives, Conferences, Exhibitions) туризма;

– промоцију Београда за организатора великих међународних сајамских, конгресних, привредних и културних манифестација;

– презентацију културних вредности и представљање новог, савременог имиџа Републике Србије.

Постојећа туристичка понуда Београда обухвата постојеће објекте (Београдски сајам, Сава центар и др.) који су у прошлости били домаћини великих сајамских, конгресних и других привредних и културних манифестација. Нажалост, већина постојећих објеката је изграђена у периоду пре 2000. године и функционално и технолошки не задавољава савремене трендове за организацију великих међународних манифестација и догађаја. Изградња савременог мултифункционалног комплекса „EXPO 2027” у близини Националног фудбалског стадиона, са обезбеђеним лако доступним различитим видовима саобраћаја привући ће пажњу домаћих и страних туриста из ближег и ширег окружења.

Организација светске изложбе „EXPO 2027” је прилика за промоцију Београда и презентацију српске културе и традиције као глобално прихваћене заједничке и универзалне вредности. Такође, то је шанса за представљање новог имиџа Републике Србије који се показује кроз трансформацију традиционалне економије засноване на ресурсима у модерну економију, где су кључни знање и стручност људи.

III. ПЛАНСКА РЕШЕЊА

1. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ СИСТЕМА

1.1. Заштита природе

Заштита природе, заснована на очувању и одрживом коришћењу природних добара и природних вредности, спроводи се у складу са Законом о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21), Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС, 14/16, 76/18 и 95/18– др. закон) и др.

У обухвату Просторног плана НФС – II фаза нема заштићених подручја за које је спроведен или покренут поступак заштите, евидентираних природних добара, еколошки значајних подручја и међународних еколошких коридора еколошке мреже Републике Србије.

У циљу очувања природе и природних процеса, дивљих врста, побољшања микроклиматских услова и смањења загађености ваздуха, планиран је, сходно функцијама, максимални могући проценат зелених површина у директном контакту са тлом на парцелама свих намена, предвиђено је формирање заштитних зелених појаса, подизање дрвореда у регулацији саобраћајница и на паркинг површинама, формирање биоретензија и др.

Приликом реализације планског решења, односно израде техничке документације за слободне и зелене површине, неопходно је поштовати следеће мере заштите:

– приликом одабира врста за нову садњу предност треба дати аутохтоним врстама (минимално 50%) које имају густу и добро развијену крошњу, а које су прилагодљиве на природне и створене услове предметног подручја;

– могу се користити врсте егзота, прилагодљиве на локалне услове;

– није дозвољено сађење инвазивних (агресивних, алохтоних) врста, као што су: Acer negundo (јасенолисни јавор или негундовац), Amorpha fruticosa (багремац), Robinia pseudoacacia (багрем), Ailanthus altissima (кисело дрво), Fraxinus americana (амерички јасен), Fraxinus pennsylvanica (пенсилвански јасен), Celtis occidentalis (амерички копривић), Ulmus pumila (ситнолисни или сибирски брест), Prunus padus (сремза), Prunus serotina (касна сремза), као ни алергених врста;

– одабрана и посађена вегетација треба да, у највећој могућој мери, обезбеди очување дивљих врста у границама овог плана, посебно у репродуктивном периоду, што ће бити прецизирано условима заштите природе за израду локацијских услова;

– осветљење усмерити ка тлу; забрањено је усмеравање снопова светлости ка небу;

– формирати биоретензије у оквиру застртих површина које имају улогу да усвоје вишак атмосферске воде настале изненадним великим падавинама са циљем да растерете канализациону мрежу;

– за засторе користити полупорозне материјале;

– хумусни слој земљишта уклонити и сачувати, како би се искористио за санирање и озелењавање терена након изведених радова;

– током извођења радова на предметном подручју дефинисати локацију за привремено депоновање материјала неопходног за извођење радова; депоновање материјала на тој локацији је ограничено искључиво на време трајања радова;

– уз сагласност надлежне комуналне службе, предвидети локације на којима ће се трајно депоновати неискоришћени геолошки, грађевински и остали материјал настао предметним радовима;

– у току извођења предметних радова потребно је одржавати максималан ниво комуналне хигијене. Спровести систематско прикупљање чврстог отпада који се јавља у процесу градње и боравка радника у зони градилишта;

– грађевински, као и комунални отпад настао у току радова сакупљати у судове који су за ту сврху намењени и редовно га евакуисати у сарадњи са надлежном комуналном службом;

– након завршетка радова сав вишак материјала, опреме и отпада одмах уклонити са локације и околног земљишта;

– уколико се током извођења радова наиђе на геолошко-палеонтолошка документа или минералошко-петролошке објекте, за које се претпоставља да имају својство природног добра, извођач радова је дужан да у року од осам дана обавести Министарство заштите животне средине, као и да предузме све мере заштите од уништења, оштећења или крађе до доласка овлашћеног лица.

1.2. Заштита животне средине

Планска решења заштите и унапређења квалитета животне средине подразумевају стриктно поштовање законске регулативе у свим областима које се дотичу ове области, а заснивају се на следећим задацима:

– планирани објекти се морају реализовати у складу са еколошким капацитетима простора уз обавезу неутрализације потенцијалних негативних утицаја на животну средину;

– планирани oбjeкти морају спровести све нeoпхoднe урбанистичке, техничко-технолошке и организационе мере заштите у складу са захтевима Закона о заштити животне средине и другим прописима који уређују дату област уз успостављање законског мониторинга;

– обезбеђење енергетске ефикасности нових објеката и афирмација примене обновљивих извора енергије (геотермална, соларна) општи је принцип унапређења и заштите;

– спровођењем поступка процене утицаја (ПУ) на нивоу пројеката, обезбедити интегрисање основних принципа и начела заштите животне средине у све процесе планирања, пројектовања и реализације.

1.3. Заштита водоизворишта

Подручје Просторног плана НФС – II фаза налази се у широј зони санитарне заштите Београдског изворишта (Зона III).

Заштита изворишта спроводи се у складу са:

– Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања,

– Решењем о зонама санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода која служе за водоснабдевање града Београда (Министарство здравља, бр: 530-01-48/2014-10 од 1. августа 2014. године),

– Елаборатом о зонама санитарне заштите изворишта подземних и површинских вода водоснабдевања града Београда (Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2013. године).

Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања, у свим зонама дефинисана су ограничења и могућности градње, па режим коришћења на предметном простору треба ускладити са правилима која важе за те зоне заштите изворишта.

На основу Решења о зонама санитарне заштите на административној територији града Београда за извориште подземних и површинских вода која служе за водоснабдевање града Београда (бр. 530-01-48/2014-10 од 1. августа 2014. године, Република Србија, Министарство здравља) предметно подручје се налази у широј зони санитарне заштите Београдског изворишта (Зона III).

У Елаборату о зонама санитарне заштите изворишта подземних и површинских вода водоснабдевања града Београда (Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2013. године) дефинисане су зоне рањивости подземних вода, узимајући у обзир присуство, дебљину и друге релевантне карактеристике заштитног повлатог слоја на простору београдског изворишта. Највећи део обухвата предметног плана је у зони ниске рањивости подземних вода, са дебљином заштитног повлатог слоја већом од 6 m. Само један мањи део обухвата плана (две зоне дуж источне границе предметног плана) улази у зону умерене рањивости подземних вода, где је дебљина заштитног повлатог слоја 3–6 m.

Заштита изворишта подразумева предузимање свих мера у циљу очувања квалитета површинских и подземних вода, односно заштита истих од загађивача или штетних дејстава који могу трајно утицати на здравствену исправност вода изворишта.

Са аспекта санитарне заштите изворишта највећи проблем могу представљати отпадне воде или акцеденти услед просипања или цурења штетних материја, па је на простору Просторног плана НФС – II фаза, потребно применити следеће мере услове и ограничења:

Осим стандардних мера предложених Елаборатом, на предметном простору потребно је детаљно разрадити и у потпуности применити и следеће допунске и специфичне мере, услове и ограничења:

1) планску и пројектну документацију израдити у свему према важећем Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 52/21) и осталим важећим прописима и стандардима за ову област;

2) за све нове објекте и комплексе израдити адекватну техничку документацију са детаљно описаним свим позицијама које се односе на директну или индиректну заштиту површинских и подземних вода и земљишта/тла. У техничку документацију уградити сва прописане услове, ограничења и мере заштите, тако да се ризик од загађења подземних вода изворишта у току изградње планираних и коришћења и одржавања постојећих и планираних објеката сведе на прихватљив минимум;

3) дозвољена је планска изградња изложбених простора и објеката, спортских и рекреационих објеката и комплекса, комуналне и друге инфраструктуре, уз примену одговарајућих додатних услова, мера и ограничења;

4) за потребе изградње планираних објеката и комплекса планира се планско насипање терена у простору обухвата Просторног плана НФС – II фаза, на минималној коти од 74.0 mnv. Насипање терена (до планиране коте) извести у складу са препорукама претходних и планираних инжењерскогеолошких истраживања, и то искључиво материјалом који не угрожава квалитет земљишта/тла и подземних вода. Насипање терена ускладити са постојећим и планираним објектима система за прикупљање и одвођење фекалних и атмосферских вода, као и са постојећом и планираном мелиорационом каналском мрежом, у складу са условима ЈКП „Београдски водовод и канализација” (у даљем тексту: ЈКП БВК) и надлежних органа и организација;

5) све нове објекте пројектовати тако да најнижа кота подземних етажа, инсталација и темеља буде у предвиђеном насутом слоју тј. изнад коте заштитног повлатног слоја. Уколико је потребно, дозвољава се (дубоко) фундирање објеката шиповима у заштитном повлатном слоју или у водоносној средини, уз примену додатних мера и ограничења;

6) за потребе израде техничке документације за изградњу планираних објеката и комплекса, а обавезно у евентуално накнадно утврђеној зони високе рањивости подземних вода, спровести инжењерскогеолошка истраживања, у складу са важећим Законом о рударству и геолошким истраживањима („Службени гласник РС”, бр. 101/15, 95/18 – др. закон и 40/21) и подзаконским актима. Ова истраживања обухватају хидрогеолошка истраживања која имају за циљ да се потврди/утврди присуство, дебљина и карактеристике повлатног заштитног природног слоја и водоносне средине; квалитет и стање подземних вода и земљишта (тла), итд., како би се дефинисали евентуални додатни утицаји, предложених намена и активности на режим подземних вода и сходно томе одредити додатне услове, мере и ограничења заштите изворишта од загађења са предметне локације;

7) уколико се горе наведеним истражним радовима (тачка 6)), пре или у току изградње планираних објеката, утврди присуство загађујућих материја, опасних по квалитет подземних вода изворишта, обавезно планирати и спровести ремедијацију и санацију тла/земљишта, у складу са Законом о заштити животне средине;

8) Уредбом о програму систематског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологији за израду ремедијационих програма („Службени гласник РС”, бр. 88/10 и 30/18 – др. уредба) и другим подзаконским актима;

9) уколико се горе наведеним истражним радовима (тачка 6)), пре или у току изградње планираних објеката, потврде постојеће и/или издвоје нове зоне које одговарају условима високе рањивости подземних вода, предвиђене мере заштите изворишта обавезно појачати, укључујући и обавезан мониторинг подземних вода;

10) генерално, како би се ефикасније заштитиле подземне воде и тло/земљиште од загађивања инфилтрацијом са површине терена и из насутог слоја, или процуривањем из нових објеката и инсталација, размотрити потребу и могућност изолације издани формиране у доњем песковито-шљунковитом водоносном слоју уградњом отпорних и трајних непропусних баријера од посебних природних и/или вештачких материјала. Ове баријере би се уградиле испод и/или око планираних објеката на свим локацијама у (накнадно утврђеној) зони високе рањивости подземних вода тј. где је констатовано одсуство слабoводопропусне повлате, односно где се у току припремних радова и изградње локално тј. у зони самог објекта, значајно или у потпуности редукује заштитна улога повлатног слоја (смањује дебљина, продире, делимично или у потпуности уклања природна заштитна повлата, итд.), у складу са резултатима претходних и евентуалних додатних инжењерскогеолошких и хидрогеолошких истраживања;

11) извођење свих неопходних истражних, припремних и грађевинских радова за потребе пројектовања, изградње, коришћења и одржавања објеката реализовати уз прецизно дефинисање и строго спровођење свих неопходних стандардних и додатних мера заштите животне средине тј. изворишта ЈКП БВК, која подразумевају: (1) просторно ограничено извођење грађевинских и других радова без уклањања или са најмањим могућим уклањањем повлатног заштитног слоја због потреба припреме локације и саме изградње објеката, односно само са неопходним минималним продором кроз повлатни заштитни слој издани искључиво за потребе (дубоког) фундирања шиповима у водоносној средини; (2) спречавање изливања опасних и штетних материја (нафта и нафти деривати, масти и уља, антифриз, разређивачи, киселине, боје, лакови, лепкови, итд.) у тло и подземне воде; (3) адекватно складиштење свих опасних и штетних материја у минималним количинама (приручна складишта); (4) ангажовање обучених радника и коришћење исправне механизације, возила, опреме и другог; (5) ограничено кретање ангажоване механизације и забрана сервисирања истих на локацији; (6) доливање радних флуида, прање и чишћење ангажоване механизације, опреме и алата ограничити на привремене водонепропусне површине-платое, лоциране уз постојеће саобраћајнице, уз обавезно прикупљање свих исцурелих/просутих загађујућих материја и свих отпадних „зауљених” вода и евакуацију у водонепропусне резервоаре или на третман на привременим сепараторима и песколовима и даље, у предвиђени привремени реципијент; (7) коришћење санитарних кабина уз редовно одржавање и пражњење истих од стране овлашћеног предузећа; (8) обавезно разврствање, сакупљање и складиштење (опасног и неопасног) отпада насталог у току изградње (грађевински материјал и шут, амбалажа, комунални отпад, итд.) на за то намењеној локацији – водонепропусном платоу, уз организовано редовно уклањање од стране надлежне комуналне службе или овлашћеног оператера; (9) обезбеђење средстава за санацију евентуалних мањих удеса/акцидената у току реализације предвиђених радова (судови, танкване, песак, крпе, кучина и слично); (10) обавезно уређење локације према пројекту уређења терена након изградње предвиђених објеката, итд.;

12) планску изградњу извршити тек након насипања терена и комуналног уређења (припрема и опремање) локације, при чему изградња система фекалне и атмосферске канализације представља минимум;

13) захтева се пројектовање и извођење водонепропусних објеката комуналне инфраструктуре (интерног и градског канализационог система), као и уградња атестираног квалитетног цевног материјала, уређаја и опреме, обавезно са вишеструким системима заштите у (евентуалним) зонама високе рањивости подземних вода. Након изградње планирани објекти, уређаји и опрема треба да буду хидраулички испитани на непропусност, а касније периодично контролисани или након удеса/акцидента, у складу са законским обавезама, препорукама произвођача, процедурама и упутствима;

14) квалитет пречишћених отпадних вода која се испуштају у одговарајући реципијент – фекалну и атмосферску јавну канализацију, односно мелиотациону каналску мрежу, треба да одговара важећим правилницима, уредбама и одлукама;

15) све фекалне воде из предвиђених објеката прикупити и евакуисати у фекалну канализацију, у свему према условима ЈКП БВК. Обезбедити адекватни мониторинг квантитета и квалитета отпадних вода пре и после третмана и испуштања у одговарајући реципијент. У прелазном периоду дозвољава се постављање (привремених) санитарних кабина на локацијама (нпр. предвиђени терминали градског превоза, паркиралишта и сл.) уз обавезно уговарање редовног одржавања и пражњења (привремених) санитарних кабина са надлежном комуналном службом или предузећем регистрованим за ову делатност;

16) техничко-технолошке отпадне воде из предвиђених комерцијалних објеката (туризам, угоститељство, трговина, итд.), обавезно прикупити, спровести и третирати на адекватним таложицима-сепараторима масти и уља и евакуисати у реципијент – градску канализацију, у складу са условима ЈКП БВК, или мелиорациони канал, у складу са условима водопривреде. Обавезно је уговарање редовног одржавања и пражњења таложника-сепаратора са надлежном комуналном службом или предузећем регистрованим за ову делатност. Обезбедити адекватни мониторинг квантитета и квалитета отпадних вода пре и после предтретмана и самог испуштања у реципијент;

17) Све „запрљане”/„зауљене” атмосферске и процедне отпадне воде, које се формирају од падавина, прања, одржавања, и сличног, и сливају са трупа саобраћајница, платоа, приступних рампи, паркинга, итд, сакупити и третирати на адекватним постројењима за предтретаман отпадних вода (таложници, сепаратори уља и масти и др.) и даље евакуисати у реципијент – градску канализацију, у складу са условима ЈКП БВК, или у мелиорациони канал, у складу са условима надлежних органа и организација. Обавезно је уговарање редовног одржавања и пражњења таложника и сепаратора са надлежном комуналном службом или регистрованим предузећем за ову делатност. Обезбедити адекватни мониторинг квантитета и квалитета отпадних вода пре и после предтретмана и испуштања у одговарајући реципијент;

18) „чисте” атмосферске воде са кровова и надстрешница објеката могуће је испуштати директно у тло без претходне прераде;

19) за све предвиђене трафостанице, машинска постројења, дизел-електричне агрегате (ДЕА), радионице, магацине малопродаје/велепродаје и слично, у којима ће се држати одређене количине опасних, штетних и/или запаљивих материја, а налазе се унутар објеката или ван њих (слободностојећи), обавезна је примена специјалних мера заштите: (1) без РСВ уља и других по извориште опасних материја у трафостаницама; (2) присуство опасних и штетних материја по извориште само у количинама неопходним за редован рад и одржавање објеката (тзв. приручна складишта, потребе трговине, итд.), односно у мањим количинама (специјализована малопродаја/велепродаја), ускладиштеним на адекватан начин (фабричка и друга адекватна амбалажа, на сталажама, палетама, итд.); (3) уградња/постављање унутар или ван објекта (слободностојећи), на армиранобетонској, водонепропусној подлози са високим праговима – заштитним ивичњацима и адекватним падом; (4) обавезне танкване, кадице и/или бетонске касете за резервоаре и системе развода уља/горива, дуплозидни резервоари и системи развода, системи за сигнализацију и обавештавање о хаварији, итд; (5) присуство средстава за санацију удеса/акцидента; 5) адекватна противпожарна заштита; (6) адекватна заштита од атмосферских прилика – затворен (укровљен) простор; (7) адекватно физичко обезбеђење и надзор објекта или дела објекта; (8) успостављање мониторинга подземних вода и земљишта укључујући и израду пијезометара у непосредној околини, уз обавезно достављање резултата мониторинга надлежним службама ЈКП БВК и другим надлежним институцијама;

20) делови планираних објеката који се налазе на површини или испод површине терена, односно који се у потпуности или делимично налазе у зони осцилација или испод нивоа подземних вода у насутом слоју (сервисне просторије, машинске сале, радионице, мања (приручна) складишта, магацини, оставе, гараже, паркинг места, итд.), морају бити у потпуности изоловани, како би се спречио сваки евентуалан продор загађујућих материја из објеката у околну средину;

21) детаљно размотрити техничка решења и проверити сигурност трасе и елемената предвиђених саобраћајница, као и алтернативне могућности примене одређених допунских мера заштите како би се траса пута учинила максимално безбедном (додатна осветљеност и обележеност саобраћајних трака, успоравање и усмеравање саобраћаја, итд.);

22) све саобраћајне и манипулативне површине, платои, приступне рампе и паркинзи треба да буду водонепропусни, нивелисани, са високим ивичњацима и адекватним нагибом за усмеравање свих зауљених атмосферских вода и вода од прања и одржавања објеката, и слично, ка таложницима-сепараторима и даље, у реципијент – градску атмосферску канализацију, у складу са условима ЈКП БВК, или мелиорациони канал, у складу са условима надлежних органа и организација. За прорачуне меродавних киша узети у обзир екстреме као последице присутних климатских промена;

23) саобраћајне и манипулативне површине, платои, приступне рампе, као и паркинзи треба да буду опремљени високим ивичњацима, банкинама или оградама, који служе за контролисано и ограничено кретање возила;

24) постављање мањих пратећих привремених угоститељских објеката (мобилне кафетерије, киосци, штандови, итд.) је дозвољено уз спровођење свих горе описаних мера заштите и сагласност надлежних институција;

25) транспорт опасних материја планираним саобраћајницама треба максимално избећи, осим оних количина за потребе нормалног функционисања (рад, одржавање, малопродаја, итд.), а уколико то није могуће дозволити само уз примену допунских мера заштите (најава, пратња специјализованих возила за помоћ у случају акцидента и сл.) уз примену допунских мера заштите;

26) предвидети простор за контејнере за комунални отпад, на водонепропусној армиранобетонској или некој другој адекватној подлози сличних карактеристика, са високим праговима – заштитним ивичњацима и адекватним падом, у складу са условима надлежног комуналног предузећа;

27) предвидети и формирање простора за (привремено) складиштење другог (опасног и неопасног) отпада који се може јавити у току редовног рада угоститељских и комерцијалних објеката (мала привреда). Поред горе наведених услова (тачка 25)), ово (привремено) складиште мора бити адекватно обезбеђено тј. ограђено и закључано, тј. организовано у складу са важећим Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 14/16 и 95/18 – др. закон), подзаконским актима, као и са обавезујућим процедурама и упутствима. Обавезно је уговарање преузимања свог генерисаног (опасног и неопасног) отпада са регистрованим предузећем за ову делатност, у најкраћем могућем року;

28) планирати формирање и коришћење травнатих и других уређених зелених површина, укључујући и спортске терене и постојеће пољопривредне површине (производња сезонског расада, цвећа, баштенске колоније и слично у тзв. прелазном периоду) на начин који не захтева примену опасних и штетних средстава за заштиту од корова и штеточина. Сваки корисник пољопривредних и уређених зелених површина и спортских терена који захтевају мере одржавања у обавези је да изради План управљања пестицидима, који укључује и одговарајући мониторинг, као и да спроведе прописани поступак процене утицаја примењених мера одржавања и резултате достави надлежном секретаријату и ЈКП БВК;

29) уређене (култивисане) зелене површине (паркови, дрвореди, скверови, итд.) oпрeмити стaндaрднoм инфрaструктурoм и систeмoм зa нaвoдњaвaњe, у складу са условима ЈКП БВК и других надлежних органа и организација;

30) истраживање и експлоатација подземних вода за потребе заливања зелених површина и/или потребе грејања/хлађења постојећих и планом предвиђених објеката, могуће је искључиво уз примену прихватљивог и обавезујућег техничког решења које ће се дефинисати накнадно, у непосредној сарадњи са ЈКП БВК, у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима и уз поштовање и примену стандардних и додатних мера заштите, укључујући обавезан мониторинг са израдом пијезометара;

31) успоставити мониторинг стања квалитета животне средине у простору обухвата плана, у складу са прописима којима се ова област регулише тј. према обавезама дефинисаним у стратешкој процени утицаја плана и у студијама процене утицаја објеката комплекса, као и у дозволама надлежних органа. У том смислу, неопходно је израдити најмање 6 пијезометара и успоставити мониторинг квалитета подземних вода на предметној локацији, све о трошку инвеститора. Ови пијезометри ће служити за утврђивање тренутног (нултог) стања квалитета подземних вода и земљишта на овој локацији, као и за потребе систематског праћења режима подземних вода и праћење евентуалног утицаја предметног комплекса на квалитет подземних вода изворишта. Тачне локације и елементи конструкције предвиђених пијезометара, као и Програм мониторинга биће накнадно дефинисани, у договору са ЈКП БВК. Резултате мониторинга квалитета подземних вода и земљишта периодично достављати надлежним службама ЈКП БВК и другим надлежним институцијама, у складу са прописаном динамиком.

За све конкретне објекте који би се реализовали у простору обухвата предметног Просторног плана потребно је остварити даљу сарадњу са ЈКП БВК у циљу израде детаљних услова, мера и ограничења заштите Београдског изворишта, у зависности од планиране намене и предвиђеним активностима на свакој конкретној локацији планираних објеката.

1.4. Заштита од елементарних непогода

Плављење

Предметни терен у морфолошком смислу припада алувијалној равни реке Саве. У природним условима овај део алувијалне заравни, са котама ~69–74 m, често је био плављен (све до изградње Савског одбрамбеног насипа). Површина терена има врло благ до субхоризонтални нагиб од 2–3°. У оквиру овог равничарског терена постојe остаци старих мртваја и бара, које су у великој мери измениле свој првобитни изглед, пре свега израдом савремених мелиоративних хидротехничких канала по њиховим средишњим деловима.

Мерени ниво подземне воде је на дубини 0,8–3,0 m од површине терена, између апсолутних кота 69.0 и 71.5 m. Устаљен је у фацији поводња, у прашинастој глини или у прашинасто-глиновитом песку. Међутим, реално је очекивати да је при максималном нивоу терен водозасићен до површине терена. Осцилације воде су 1–3 m. При максималном водостају треба очекивати максимални ниво слободне издани до коте 74.0 mnv.

Из тог разлога је неопходна припрема ширег простора у виду предузимања сложених хидротехничких мелиорација и регулисања терена до коте дејства високих вода (насипањем, израдом дренажног система и др.) – максимални ниво слободне издани је око коте 74.0 mnv. Овакви терени се, након предузимања ових мера, могу ставити у функцију за изградњу објеката и активно коришћење. Препоручена кота насипања терена је минимум 74.0 mnv (према условима Републичке дирекције за воде бр. 350-01-00109/2022-7 и „Експертској анализи хидротехничког уређења вода за ППППН Националног фудбалског стадиона – другa фазa”, Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2022. године).

Дакле, цео овај простор, обухваћен планом, са планираним објeктима има следеће инжeњерско-геолошке (у даљем тексту: ИГ) карактеристике и услове:

– терен је изграђен од прашинасто-песковитих глина, фације поводња, а испресецан фацијом мртваја, глиновито песковитог сасатва, местимичнмо са муљевима. Дебљина ових седимената је до 5 m. Испод су пескови, до 10 m (зона захваћена истражним бушењем);

– средина је водозасићена са нивоом подземне воде око 2 m, која је у хидрауличкој вези са нивоом воде у каналу Галовица и са водама реке Саве. Ниво воде је неуједначен и у време високог водостаја пење се и до површине терена;

– прашинасто-песковите глине су местимично муљевите и веома стишљиве;

– при изградњи предвиђених објеката потребно је применити мелиоративне хидротехничке мере, затим геотехничку припрему тла, односно одредити услове и начин фундирања с обзиром на лоше ИГ услове тла.

Сеизмолошке карактеристике терена

Према најновијим регионалним истраживањима Републичког сеизмолошког завода Србије (http://www.seismo.gov.rs/) одређени су параметри сеизмичности за територију Републике Србије. Према карти сеизмичког хазарда за очекивано максимално хоризонтално убрзање на основној стени – Acc(g) и очекивани максимални интензитет земљотреса – Imax у јединицама Европске макросеизмичке скале (EMS-98), у оквиру повратног периода од 95, 475 и 975 година могу се очекивати земљотреси максималног интензитета и убрзања приказани у Табели 4.

Табела 4: Сеизмички параметри

Ради заштите од земљотреса, објекте пројектовати у складу са:

– Правилником за грађевинске конструкције („Службени гласник РС”, бр. 89/19, 52/20 и 122/20). Све прорачуне сеизмичке стабилности заснивати на посебно изграђеним подацима микросеизмичке рејонизације;

– Правилником о привременим техничким прописима за грађење у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ”, број 39/64), за објекте који не спадају у високоградњу.

2. ЗАШТИТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Са аспекта заштите културних добара и у складу са Законом о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон, 99/11 – др. закон, 6/20, 35/21 и 129/21) простор у оквиру подручја овог плана посебне намене није утврђен за културно добро, не налази се у оквиру просторне културно-историјске целине, не ужива претходну заштиту, не налази се у оквиру претходно заштићене целине и не садржи појединачна културна добра нити добра под претходном заштитом. У границама обухвата Просторног плана НФС – II фаза нема забележених археолошких локалитета или појединачних археолошких налаза.

Уколико се приликом извођења земљаних радова у оквиру границе Просторног плана НФС – II фаза посебне намене наиђе на археолошке остатке или друге покретне налазе, обавеза инвеститора и извођача радова је да одмах, без одлагања прекине радове и обавести Завод за заштиту споменика културе града Београда и да предузме мере да се налаз не уништи, не оштети и да се сачува у на месту и у положају у коме је откривен (члан 109. Закона о културним добрима). Инвеститор је дужан, по члану 110. Закона о културним добрима, да обезбеди финансијска средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра, до предаје добра на чување овлашћеној установи заштите.

3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА

3.1. Саобраћајна инфраструктура

Друмски саобраћај

Унутар простора обухваћеног границом Просторног плана НФС – II фаза, планиране су саобраћајнице Нова 1, Нова 2, Нова 3, као и Нова 4. У продужетку Нове 4 се наставља улица Трг Зорана Ђинђића која се у центру Сурчина повезује са Војвођанском улицом.

Раскрсница улица Војвођанска и Трг Зорана Ђинђића ће омогућити очекивани проток саобраћаја, односно функционисаће у пуном капацитету по реализацији ових саобраћајница са елементима попречног профила планираним њиховим важећим плановима, имајући у виду да ће у непосредном планском подручју транзитни саобраћај преко петље Јаково бити усмерен ка аутопуту Београд – Јужни Јадран (Е-763).

Такође, саобраћајница Нова 4 се преко планираног денивелисаног укрштаја типа „пола детелине” повезује са деоницом Нови Београд – Сурчин као делом аутопута Е-763 (Нова Виноградска).

Веза са широм саобраћајном мрежом остварује се и јужно од петље „Сурчин југ” („Јужни Јадран”), између поменуте петље и петље „Остружница”, где је планиран још један денивелисани укрштај (петља „Национални стадион”) планиране саобраћајнице Нова 3 и државног пута IA реда А1, Е75, обилазница Београда. Планирана денивелисана раскрсница је типа „труба” и дефинисана је у складу са критеријумима из Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд – Ниш. Наведена петља „Национални стадион” је дефинисана Просторним планом подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона и налази се ван границе Просторног плана НФС – II фаза.

Железнички саобраћај

Просторним планом подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона је за потребе опслужења Националног фудбалског стадиона и пратећих садржаја предвиђен продужетак трасе линија БГ воза, на правцима Земун – аеродром „Никола Тесла” – Национални стадион (линија 4) и Национални стадион – Обреновац (линија 7).

Од планиране железничке станице Национални стадион до целине Е1 – изложбени простор потребно је предвидети индустријски колосек који би се пружао у појасу између постојећег државног пута IA реда А1, Е-75 и планског подручја.

Планирање овог индустријског колосека ће бити предмет посебног планског документа, након дефинисања коначних елемената ситуационог и нивелационог плана како саме железничке пруге поменуте Линије 4 БГ воза, тако и железничке станице Национални стадион.

3.2. Водоводна мрежа и објекти

По свом висинском положају територија обухваћена Просторним планом НФС – II фаза налази се у првој зони снабдевања водом. У оквиру границе Просторног плана НФС – II фаза нема инсталација градског водоводног система. Најближа водоводна мрежа градског система јачег капацитета се налази у улици Др Ивана Рибара пречника Ø400 mm и Ø350 mm у Новом Београду и Ø700 mm и Ø250 mm у Војвођанској улици у Сурчину.

Планским решењем је предвиђено двострано водоснабдевање предметног подручја.

Планирана водоводна мрежа се са једне стране повезује на постојећи цевовод Ø700 mm у Војвођанској улици, а са уге стране са планираним цевоводом Ø400 mm дуж градске магистралне саобраћајнице Београд–Сурчин, који је планиран другим планским документом и који се везује на постојећи Ø400 mm у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара.

3.3. Канализациона мрежа и објекти

Подручје плана према Генералном урбанистичком плану Београда („Службени лист града Београда”, број 11/16) припада Батајничком систему београдске канализације, који се каналише по сепарационом начину одвођења атмосферских и употребљених вода.

Планским решењем је планирано да се употребљене воде са предметног подручја и насеља Сурчин одведу до КЦС „Сурчин 1” (изведена прва фаза) пројектованог крајњег капацитета од 200 l/s. Преко КЦС „Сурчин 1” употребљене воде насеља Сурчин и ближе околине најпре се потискују ка КЦС „Земун поље 2” и даље до будућег ППОВ „Батајница”, одакле би се пречишћене воде испуштале у реку Дунав.

До изградње низводних примарних објеката Батајничког канализационог система, као и повезивање предметних објеката на овај систем, могуће је део употребљених вода усмерити ка Централном канализационом систему, односно фекалном делу двојног колектора (ФБ 70/130 cm) у блоку 45. Овакво решење могуће је само за садржаје планиране у оквиру ППППН Национални стадион фаза I и II. Хидрауличком анализом проверити капацитет низводних реципијената и уколико се покаже да постојећа канализациона мрежа нема капацитета да прими додатне количине употребљених вода предвидети реконструкцију исте. Повезивање садржаја предметног плана на канализациону мрежу у блоку 45 предмет је посебног планског документа. Реализацијом прелазног решења којим се део употребљених вода упућује ка Централном канализационом систему, престаје потреба за изградњом локалног постројење за пречишћавање отпадних вода (у даљем тексту: ППОВ) које је планирано Просторним планом подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона.

За атмосферске воде са предметног подручја главни реципијент је река Сава. Непосредни реципијенти су постојећи мелиорациони канали: канал Галовица, канал 2, канал 2–3, канал 2–6, канал 2–3–8, канал 3, канал 6 и канал Петрац. Сви канали су део ХМС „Галовица” и „Петрац”. Атмосферске воде се пре упуштања у мелиорационе канале преко одговарајућих сепаратора нафтних деривата доводе до потребног степена санитарне и техничке исправности.

3.4. Електроенергетска мрежа и објекти

Преносна мрежа и објекти

За постојеће надземне водове 220 kV дефинисан је заштитни појас ширине 30 m од крајњег фазног проводника, са обе стране надземног вода.

У коридорима надземних водова 220 kV могуће је радити санације, адаптације и реконструкције, ако то у будућности због потреба интервенција и ревитализација електроенергетског (ее) система буде неопходно, а не може бити сагледано у овом часу, а све у складу са законима, правилницима, стандардима и техничким прописима из ове области.

Повезивање планиране трансформаторске станице (ТС) 110/10 kV „Национални стадион” на преносну мрежу планирано је изградњом два подземна кабловска вода 110 kV од планиране ТС 110/35 kV „Београд 44 – Сурчин”. За планиране подземне водове 110 kV, дуж улица: Нова 1, Нова 4 и инфраструктурног коридора ИК, дефинисан је заштитни појас ширине 6,5 m (2 m од ивице рова са обе стране вода).

Дистрибутивна мрежа и објекти и мрежа јавног осветљења

Постојеће ее објекте који су у колизији са предметним објектима заштитити, изместити на нову локацију или уклонити, у складу са законском регулативном и условима Електродистибуције Србије д.о.о. Београд.

На основу урбанистичких показатеља као и специфичног оптерећења за поједине делатности планирана једновремена снага, за посматрано подручје, износи око 66 МW, на напонском нивоу 10 kV. На основу процењене снаге планира се изградња ТС 110/10 kV „Национални стадион”, затворено постројење инсталисане снаге 2x40 MVA, за коју је издвојена грађевинска парцела ТС. Након изградње поменуте ТС, напајање планираних потрошача, укупне једновремене снаге 10 MW, у обухвату Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона предвидети из ове ТС.

Прикључење предметних објекта на дистрибутивну ее мрежу планира се на страни напона 10 kV или 1 kV. Уколико се планира прикључење објекта на страни напона 10 kV, неопходна је изградња прикључног разводног постројења (у даљем тексту: ПРП), у засебној погонској просторији у склопу комплекса објекта.

На основу процењене једновремене снаге, као и постојећег стања ее мреже, планира се изградња ТС 10/0,4 kV у оквиру:

– комплекса „EXPO 2027”, изложбени простор – целина Е1, (22 MW);

– комплекса „EXPO 2027”, пратећи смештајни капацитети – целина Е2 (14 MW);

– комплекса „EXPO 2027”, пратећи комерцијални садржаји – целина Е3 (10 MW);

– топлотног извора – ТИ (19 MW);

– саобраћајна површина, терминус ЈГТС – СП (1 MW).

како за сопствене потребе и за потребе напајања пуњача електро аутобуса, тако и за напајање јавног осветљења (ЈО) и објеката водовода и канализације.

ПРП и ТС 10/0,4 kV планирају се као слободностојећи објекат или у склопу објекта, у складу са техничким могућностима и потребама планираних објеката.

Оставља се Електродистибуцији Србије д.о.о. да у сарадњи са корисником парцеле/инвеститором одреди начин прикључења објекта на дистрибутивну ее мрежу (10 kV или 1 kV), начин изградње ТС или погонске просторије у коју се смешта ПРП (слободностојећи објекат или у склопу објекта), капацитет, тaчну локацију, приступ објекту, величину простора/парцелу, као и место прикључења на ее мрежу кроз Одобрење за прикључење, сходно динамици изградње и техничкој документацији објекта.

Напајање ПРП и ТС 10/0,4 kV планира се из ТС 110/10 kV „Национални стадион”, након њене изградње. У циљу напајања ПРП и ТС 10/0,4 kV планира се изградња кабловских водова 10 kV од ТС „Национални стадион” преко предметног подручја, тако да чине петљу у односу на ТС „Национални стадион”.

Планиране ПРП и ТС 10/0,4 kV прикључити, по принципу „улаз-излаз”, на планиране и постојеће водове 10 kV сходно положају планираног ПРП и ТС и расплету водова 10 kV.

Од ПРП до разводног постројења корисника (у даљем тексту: РПК) изградити кабловске водове 10 kV. Такође, изградити ТС 10/0,4 kV, у коју се смешта РПК са потребним бројем трансформатора, из које се планира развод и прикључење предметног објекта на нисконапонској стани.

Од ТС 10/0,4 kV до потрошача електричне енергије планира се полагање ее мреже 1 kV. Мрежа водова 10 kV и 1 kV планира се подземно.

Планира се опремање инсталацијама осветљења свих саобраћајних површина као и паркинг простора. Поред функционалног осветљења планирано је и естетско осветљење комплекса „EXPO 2027”, које ће допринети визуелном утиску.

За потребе напајања и управљања ЈО поставити одговарајући број мерно разводних ормана и прикључити их, на погодном месту, на планиране ТС 10/0,4 kV.

За напајање светиљки планира се изградња кабловских водова 1 kV од разводних ормана до стубова ЈО, по принципу „од стуба до стуба”.

За потребе напајања планираних ТС 35/10 kV, каблирања постојећих надземних водова 35 kV и растерећења постојеће 35 kV мреже, које/и се налазе ван границе Просторног плана НФС – II фаза, планира се изградња подземних водова 35 kV.

Дуж свих планираних саобраћајница, са обе стране и дуж разделног острва, планира се коридор ширине 1 m, са одговарајућим прелазима, за изградњу водова 35 kV, 10 kV и 1 kV.

3.5. Телекомуникациона мрежа и објекти

Фиксна мрежа и објекти

Постојеће телекомуникационе (тк) објекте који су у колизији са предметним објектима заштитити, изместити на нову локацију или уклонити, у складу са законском регулативном и условима оператора.

Приступна тк мрежа планира се GPON (гигабитна пасивна оптичка мрежа – енгл. Gigabit Passive Optical Network) технологијом у топологији FTTH (оптика до куће – енгл. Fiber To The Home) или FTTB (полагањем оптичког кабла до објекта – енгл. Fiber To The Building), монтажом активне и пасивне тк опреме у планираним објектима. У том смислу, планира се повезивање тк опреме оптичким каблом са постојећом транспортном оптичком тк мрежом изграђеном дуж Улице Војвођанска и Улице Др Ивана Рибара.

Оставља се тк операторима да у сарадњи са корисником парцеле/инвеститором одреде број, капацитет, величину просторије, тачну локацију, као и место прикључења тк опреме кроз Одобрење за прикључење, сходно динамици изградње и техничкој документацији објекта.

У циљу једноставнијег решавања потреба за новим тк прикључцима, као и преласка на нове технологије, приступ свим објектима планира се путем тк канализације.

Дуж свих планираних саобраћајница, са најмање једне стране, планира се коридор ширине 0,5 m, са одговарајућим прелазима, за изградњу стандардне тк канализације.

Бежична мрежа и објекти

Сходно савременим тенденцијама и технологијама планира се да тк оператори допуне покривеност (пружањем додатних сервиса, повећањем капацитета и квалитета сигнала) бежичне приступне мреже изградњом базних станица (у даљем тексту: БС) и „WI-FI” приступних тачака. У том смислу, за потребе бежичне приступне мреже планира се изградња БС (макро и микро/пико/фемто ћелије ) у оквиру:

– комплекса „EXPO 2027”, изложбени простор – целина Е1;

– комплекса „EXPO 2027”, пратећи комерцијални садржаји – целина Е3;

– топлотног извора – ТИ.

Планом се даје и могућност изградње већег броја БС мањих димензија (микро/пико/фемто ћелије) на/у планираним објектима.

С обзиром на одређене специфичности и условљености везане за БС, оставља се тк операторима да, у сарадњи са корисником парцеле/инвеститором и надлежним институцијама, одреде број, капацитет, величину простора (посебан или заједнички за више оператора), тачну локацију, као и место прикључења БС на тк мрежу кроз Одобрење за прикључење, сходно динамици изградње и техничкој документацији објекта.

Планира се повезивање БС и „WI-FI” приступних тачака оптичким каблом са постојећом транспортном оптичком тк мрежом.

3.6. Гасоводна мрежа и објекти

За гасификацију предметног простора планира се изградња:

1) комплекса Главне мерно-регулационе станице/мерно-регулационе станице (у даљем тексту: ГМРС/МРС) „Национални стадион” за коју се планира грађевинска парцела ГМРС/МРС. Унутар комплекса се планира изградња објекта Главне мерно-регулационе станице (у даљем тексту: ГМРС) „Национални стадион” капацитета до Bh= 30.000 m³/h природног гаса и објекта мерно-регулационе станице (у даљем тексту: МРС) „Национални стадион” капацитета до Bh= 10.000 m³/h природног гаса. У објекту ГМРС „Национални стадион” се обавља редукција притиска гаса са p=50 bar-а на p=6÷16 bar, а у објекту МРС „Национални стадион” и са p=6÷16 bar на p=1÷4 bar, као и контролно мерење потрошње гаса. У комплексу ГМРС/МРС „Национални стадион” планирају се објекти котларнице и одоризатора са одговарајућим бројем противпожарних надземних славина, прикључних шахтова и остала арматура и опрема;

2) за прикључење комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион” планирана су варијантна решења:

(1) варијанта 1: изградња прикључног транспортног гасовода, притиска p=50 bar-а и пречника Ø457,2 mm и Ø168,3 mm од постојећег транспортног гасовода РГ 05-02 притиска р=50 у даљем тексту: и пречника Ø323,9 mm до комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион”;

(2) варијанта 2: изградња прикључног транспортног гасовода, притиска p=50 bar-а и пречника Ø168,3 mm од планираног транспортног гасовода РГ 05-02/I притиска р=50 bar и пречника Ø457,2 mm до комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион”. Предуслов за варијанту 2 представља изградња деонице транспортног гасовода РГ 05-02/I притиска р=50 bar и пречника Ø457,2 mm од постојећег транспортног гасовода МГ 05/I притиска р=50 bar и пречника Ø609,6 mm који је планиран Планом детаљне регулације за изградњу гасовода од постојећег магистралног гасовода МГ-05 до подручја ППППН „Београд на води” са прикључком до БИП-а, градске општине Сурчин, Нови Београд, Чукарица и Савски венац („Службени лист града Београда”, број 116/16);

3) дистрибутивне челичне гасоводне мреже притиска р=6÷16 bar-а различитих пречника од ГМРС/МРС „Национални стадион” за потребе снабдевања природним гасом већих потрошача предметне локације, као и повезивање са планираним дистрибутивним гасоводом притиска р=6÷16 bar-а и пречника Ø323,9 mm у Виноградској улици (који је дат према Плану детаљне регулације центра Сурчина, градска општина Сурчин („Службени лист града Београда”, број 120/18). Већи потрошачи би се снабдевали гасом преко сопствених мерно-регулационих станица чије локације ће бити дефинисане израдом даље техничке документације;

4) прикључног челичног гасовода за потребе топлотног извора ТИ „Сурчинско поље”, пречника DN 400 и притиска р=6÷16 bar-а;

5) полиетиленске дистрибутивне мреже притиска р=1÷4 bar-а од комплекса ГМРС/МРС у регулацијама новопланираних саобраћајница. Од ове мреже трасирају се гасни прикључци до објеката будућих потрошача, нископритисних мерно-регулационих или регулационих станица, мерних сетова и гасних котларница за делове објеката омогућавајући сваком власнику просторне целине посебно мерење потрошње природног гаса. Гасоводни прикључци, нископритисне мерно-регулационе или регулационе станице, мерни сетови и гасне котларнице су предмет израде даље техничке документације. Такође, због изградње саобраћајнице Нове 4 и пратећих грађевинских радова врши се измештање:

(1) дела деонице постојећег постојећег транспортног гасовода РГ 05–02 притиска р=50 bar и пречника Ø323,9 mm;

(2) деонице планираног транспортног гасовода РГ 05–02/I притиска р=50 bar и пречника Ø457,2 mm;

(3) деонице постојећег полиетиленског гасовода притиска р=1÷4 bar и пречника ДН63 mm на начин који је приказан у одговарајућим графичким прилозима.

Наведена измештања гасовода дата су Урбанистичким пројектом за изградњу државног пута, деоница Нови Београд – Сурчин као наставак ауто-пута Е-763 Београд–Пожега.

3.7. Топловодна мрежа и објекти

За топлификацију предметног простора планира се изградња:

– Комплекса топлотног извора ТИ „Сурчинско поље”, за који се планира грађевинска парцела ТИ. Унутар комплекса се планира изградња објекта, опреме и водова, за потребе комбиноване производње топлотне и електричне енергије, као и за потребе испоруке топлотне енергије за апсорпционе расхладне машине. Техничко технолошка решења, распоред објеката и постројења у комплексу, врсте енергената и остали технички детаљи биће предмет израде даље техничке документације и Студије оправданости у складу са динамиком изградње објеката у овом плану, као и енергетским потребама планираних објеката;

– топловодне мреже минималног пречника DN 350, за потребе снабдевања топлотном енергијом потрошача предметне локације.

– топловода пречника DN 600, за потребе повезивања планираног ТИ „Сурчинско поље” (тј. са пумпно – измењивачком станицом у комплексу) са планираном препумпном станицом ПС „Остружница” на траси ванградског топловода, дефинисаном важећим Планом детаљне регулације за изградњу ванградског топловода од ТЕ-ТО „Никола Тесла” у Обреновцу до ТО „Нови Београд”, градске општине Обреновац, Сурчин и Нови Београд („Службени лист града Београда”, број 21/17) .

Траса топловода од наведене препумпне станице до границе овог плана, као и топловодни крак за насеље Сурчин, биће дефинисани кроз израду посебног планског документа.

3.8. Обновљиви извори енергије

У оквиру границе Просторног плана НФС – II фаза, а посебно у оквиру комплекса топлотног извора – ТИ „Сурчинско поље” предвидети могућност изградње и термоенергетских објеката за добијање топлотне енергије из обновљивих извора енергије као допунски извор снабдевања топлотом. На предметној локацији се као обновљиви извори енергије могу појавити бунари за вишенаменско коришћење подземних геотермалних вода, соларни панели и постројења за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије (ЦХП постројење), а све у складу са принципима одрживог развоја и заштите животне средине.

IV. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА СА ЕЛЕМЕНТИМА ДЕТАЉНЕ РАЗРАДЕ

1. ПЛАНИРАНА НАМЕНА ПОВРШИНА
(Реферална карта број 1 (1.1–1.3.): „Посебна намена простора”, у размери 1:1000)

Планиране површине јавних намена су:

1) саобраћајне површине:

– мрежа саобраћајница;

– терминус – ЈГТС.

2) површине за инфраструктурне објекте и комплексе:

– главна мерно-регулациона станица – ГМРС/МРС;

– комплекс топлотног извора – ТИ;

– резервоар – РЕЗ;

– ретензија – РЕТ;

– канализациона црпна станица- КЦС;

– дренажна црпна станица – ДЦС;

– сепаратори – СЕП;

– инфраструктурни коридор – ИК;

– трансформаторска станица – ТС.

3) водне површине:

– мелиорациони канал – ВП

4) зелене површине:

– заштитни зелени појас – ЗЕЛ

5) КОМПЛЕКС „EXPO 2027”:

– изложбени простор – целина Е1;

– пратећи смештајни капацитети – целина Е2;

– пратећи комерцијални садржаји – целина Е3.

Табела 5: Табела биланса површина

2. ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНИХ НАМЕНА

2.1. Саобраћајне површине
(Реферална карта број 3 (3.1–3.3.): „План регулације и нивелације”, у размери 1:1000)

Мрежа саобраћајница

Минималне ширине регулација планираних саобраћајница, као и ширине елемената попречних профила, дати су у Табели 6.

Табела 6: Минималне ширине регулација планираних саобраћајница и ширине елемената попречних профила

Попречни профили саобраћајница приказани су на одговарајућим графичким прилозима.

Регулациона ширина саобраћајница представља константу плана. Унутар утврђене регулационе ширине могуће су функционалне и конструктивне прерасподеле простора у зависности од утврђеног режима саобраћаја и начина материјализације, што је могуће дефинисати у поступку спровођења Просторног плана НФС – II фаза, а у циљу добијања што квалитетнијег и безбеднијег саобраћајног решења.

Све елементе попречног профила саобраћајних површина који се функционално разликују раздвојити нивелационо. У нивелационом смислу обавезно је поштовати нивелацију улица на које се наслања простор у границама плана.

У Просторном плану НФС – II фаза висинске коте су дате оријентационо, што оставља могућност да се у даљим фазама разраде, у фази израде пројеката, нивелационо прилагоде терену и физичкој структури објеката, као и захтевима произашлим из услова за постављање комуналне инфраструктуре.

Двосмерне бициклистичке стазе су планиране у оквиру профила свих саобраћајница у обухвату границе Просторног плана НФС – II фаза, и минималне ширине су 2.2 m.

Коловозну конструкцију одредити према инжењерскогеолошким карактеристикама тла и очекиваном саобраћајном оптерећењу.

Интерне саобраћајнице, у оквиру предметног подручја, планирати као:

– двосмерне саобраћајнице са коловозом минималне ширине 6,0 m;

– једносмерне саобраћајнице са коловозом минималне ширине 3,5 m;

– тротоар (једнострано или обострано) минималне ширине 2,0 m.

Једносмерна саобраћајница мора бити прикључена на саобраћајнице са оба краја. Двосмерна саобраћајница без прикључка на другу саобраћајницу, мора имати припадајућу окретницу, а уколико је њена максимална дужина до 25,0 m окретница није потребна.

Колске улазе/излазе поставити на безбедно растојање од раскрсница. Колски улази/излази су на графичким прилозима приказани оријентационо и њихова позиција и број ће бити прецизно дефинисани приликом израде техничке документације. Колске приступе димензионисати тако да меродавно возило може да приступи парцели ходом унапред без додатног маневрисања.

Пешачке стазе и прелазе пројектовати у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама („Службени гласник РС”, број 22/15).

У току спровођења овог плана и израде техничке документације, за потребе пешачких кретања могуће је, у оквиру регулације саобраћајница, осим пешачких прелаза предвидети и пешачке пасареле.

Приликом даље разраде планираних инфраструктурних мрежа потребно је испоштовати следеће услове управљача државног пута:

Услови за паралелно вођење инсталација са државним путевима:

– предметне инсталације морају бити постављене минимално 3,00 m од крајње тачке попречног профила пута (ножице насипа трупа пута или спољње ивице путног канала за одводњавање) изузетно ивице реконструисаног коловоза уколико се тиме не ремети режим одводњавања коловоза;

– у насељеном месту инсталације водити ван коловоза државног пута;

– не дозвољава се вођење инсталација по банкини, по косинама усека или насипа, кроз јаркове и кроз локације које могу бити иницијалне за отварање клизишта;

– на местима где није могуће задовољити услове из претходног става мора се испројектовати и извести адекватна заштита трупа предметног пута;

– у насељу обезбедити растојања између инсталација у складу са датим условима од надлежних институција и усагласити са постојећом инфраструктуром.

Услови за укрштање инсталација са државним путем:

– да се укрштање са путем предвиди искључиво механичким подбушивањем испод трупа пута, управно на пут, у прописаној заштитној цеви,

– заштитна цев мора бити пројектована на целој дужини између крајних тачака попречног профила пута (изузетно спољња ивица реконструисаног коловоза), увећана за по 3,00 m са сваке стране,

– минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви од најниже коте коловоза до горње коте заштитне цеви износи 1,50 m,

– минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви испод путног канала за одводњавање (постојећег или планираног) од коте дна канала до горње коте заштитне цеви износи 1,20 m.

Јавни градски транспорт путника

Планира се увођење система јавног градског транспорта путника. Транспорт путника планиран је аутобуским системом.

Према планским поставкама и смерницама развоја система ЈГТП-а, Секретаријата за јавни превоз, предвиђено је вођење аутобуских линија саобраћајницама Нова 1, Нова 2, Нова 3 и Нова 4.

Трасе којима је планирано вођење аутобуских линија јавног транспорта путника су:

– Виноградска – Трг Зорана Ђинђића – Војвођанска;

– од планираног терминуса поред градске пијаце дуж продужетка улице Јурија Гагарина (у подручју Плана детаљне регулације подручја уз Виноградску улицу, са саобраћајном везом до аутопутске обилазнице, ГО Нови Београд и Сурчин) – градска магистрална саобраћајница Нови Београд – Сурчин – саобраћајна петља код планиране саобраћајнице Нова 4, у продужетку Трга Зорана Ђинђића;

– Војвођанска – Трг Зорана Ђинђића – планирана саобраћајница Нова 4 у продужетку Трга Зорана Ђинђића до планираног терминуса уз саобраћајницу Нова 3;

– саобраћајнице Нова 1, Нова 2, Нова 3 и Нова 4.

У оквиру регулације саобраћајнице Нова 4, на делу од планиране железнице до Нове 3, планиране су нише у коловозу за возила јавног линијског превоза (у даљем тексту: ЈЛП) ширине 3.5 m, са припадајућим стајалишним платоом (тротоар) ширине 4.0 m.

У оквиру регулација саобраћајница Нова 1, Нова 2, Нова 3, ширина припадајућих стајалишних платоа (тротоара) за возила ЈЛП-а је 4.0 m.

Ширина саобраћајне траке којом се крећу возила ЈЛП-а је 3.5 m по смеру.

Кроз даљу разраду планских решења саобраћајне мреже у техничкој документацији неопходно је обезбедити:

– регулациони попречни и подужни профил саобраћајница којима је планирано кретање возила јавног превоза путника треба да садржи у ситуационом и нивелационом смислу све потребне габарите и елементе за вођење траса аутобуског подсистема ЈЛП-а;

– коловозну конструкцију пројектовати за тежак теретни саобраћај;

– обезбедити минималну ширину саобраћајне траке за кретање возила ЈЛП-а од 3,5 m по смеру;

– геометријске елементе раскрсница којима се крећу возила ЈЛП-а предвидети за прописно и безбедно скретање тих возила, односно, пројектовати радијусе скретања возила од минимум 12,0 m или пројектовати као троцентричну криву R1:R2:R3 (2:1:3) са вредношћу средишњег полупречника од минимум R2=10,0 m. Приликом израде техничке документације извршити проверу криве трагова за возила ЈЛП-а типа соло и зглоб на раскрсницама;

– колске приступе објектима и паркинг просторима не планирати преко позиција стајалишних платоа и планираног терминуса.

На свим раскрсницама, у оквиру границе плана на којима је планирано вођење возила система јавног транспорта путника планиран је пун програм веза.

Терминус за потребе аутобуског подсистема јавног транспорта путника планиран је уз саобраћајницу Нова 3, димензија 80x120 m. За планирани терминус формирана је грађевинска парцела СП.

Колски приступ терминусу планиран је са раскрснице улица Нова 1 и Нова 3.

У оквиру терминуса могућа је реализација излазно/полазних стајалишта, површина за возила која чекају на планиран полазак, површина намењених кретању возила ЈЛП-а, пешачке комуникације, као и стајалишног платоа унутар терминуса. Такође, у оквиру терминуса предвидети и површине за напајање возила на електропогон (пуњачи за електроаутобусе) као и адекватно обезбеђивање неопходне енергије за пуњаче.

У оквиру терминуса реализовати стајалишне платое и стајалишни фронт за возила на коловозу у дужини од минимум 40.0 m у правцу, ширину стајалишног платоа (на тротоару) пројектовати ширине минимум 4.0 m целом дужином стајалишног платоа у континуитету. Стајалишне платое у оквиру терминуса пројектовати са висином од 12 cm у односу на ниво коловоза.

Саобраћајне траке у оквиру терминуса на којима се врши долазак/полазак возила и чекање на полазак предвидети у ширини од 3,5 m, а саобраћајне траке којима се обавља кретање и манипулација у оквиру терминуса у ширини од минимум 4,5 m.

Обезбедити адекватно осветљење дуж стајалишних платоа и терминуса.

На терминусу предвидети јединствену надстрешницу тако да се уклопи у урбанистичко решење комплекса или на полазним стајалиштима у оквиру терминуса планирати постављање појединачних надстрешница према Каталогу урбане опреме.

На терминусу предвидети објекат у функцији јавног превоза са пратећом инфраструктуром (објекат за отправнике и возаче, ПТТ инсталације, мокри чвор, водовод, фекална канализација, електро инсталације). Терминусни објекти су монтажни слободностојећи приземни објекти унутар којих су предвиђене просторије намењене за потребе отправничке и теренске службе, као и саобраћајном особљу јавног превоза. Терминусни објекат има облик положеног квадра, правоугаоне основе, ширине 2.50 m и дужине 6.66 m.

Оставља се могућност корекције дужина и позиција стајалишта, као и реорганизације мреже линија у складу са развојем саобраћајног система, кроз повећање и промену превозних капацитета на постојећим линијама, и успостављање нових и реорганизацију мреже постојећих линија.

Такође, Просторним планом подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона и Планом генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде планирана је изградња пруге Земун – аеродром „Никола Тесла” и аеродром „Никола Тесла” – Национални стадион. Ова пруга пролази северо – западно од предметног подручја на удаљености од око 1000 m и у зони Националног стадиона планирана је железничка станица. За омогућавање квалитетније опслужености предметног простора, могуће је организовати „шатл” линију шинског система у регулацији саобраћајнице Нова 4 која би саобраћала до наведене железничке станице.

За потребе приступа садржајима од планираних стајалишта система јавног транспорта путника планиране су пешачке комуникације у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старијим особама.

Паркирање

За планиране садржаје потребно је обезбедити потребан број паркинг места у складу са следећим нормативима:

– трговина: 1ПМ на 50 m2 нето продајног простора;

– пословање: 1 ПМ на 60 m2 нето грађевинске површине (у даљем тексту: НГП);

– шопинг молови, хипермаркети: 1 ПМ на 50 m2 НГП;

– смештајни капацитети: 1ПМ/1-5 смештајних јединица у зависности од категорије, а према Правилнику о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај („Службени гласник РС”, бр. 83/16 и 30/17).

Потребно је обезбедити паркинг за аутобусе који довозе посетиоце, као и паркинг места (у складу са технолошким процесом рада) за тешка теретна возила која су у функцији доставе. Неопходна паркинг места за аутобусе могуће је обезбедити и на парцели за пратеће спортске садржаје која је планирана Просторним планом подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона, поред парцеле Националног фудбалског стадиона.

На позицијама високог степена атрактивности бициклистичких кретања, у току спровођења Просторног плана НФС – II фаза, предвидети паркинге за бицикле.

На свакој парцели, на којој се планирају објекти јавне и пословне намене обезбедити паркинг места за инвалиде, у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

Отворени паркинг простори треба да буду озелењени дрворедним садницама у травним баштицама.

Дрворедне саднице могу бити засађене између појединачних паркинг места, у задњој трећини простора за паркирање, и то:

– код управног и косог паркирања на свака два до три места (зависно од врсте) засадити једно дрворедно стабло;

– код подужног паркирања на свака два места засадити једно дрворедно стабло.

Такође, дрворедне саднице могу бити засађене у простору између два (паралелна) реда паркинг места, као и ободно око целина за паркирање и целокупног паркинг простора, у травним баштицама. Овај принцип обавезно треба користити уколико се изнад самих паркинг места поставе соларни панели.

Травне баштице, осим стандардног озелењавања, могу да представљају одрживи урбани дренажни систем – биоретензију, односно средство за управљање атмосферским водама, чиме се умањује поплавни талас, а истовремено растерећује кишна канализација. У случају да се ка биоретензији усмерава и вода са застртих површина, вода се мора сакупити, третирати на сепараторима нафтних деривата и даље евакуисати у реципијент – градску канализацију.

Имајући у виду да је предметна територија на подручју шире зоне заштите Београдског водоизворишта, није дозвољена примена опасних и штетних средстава за заштиту од корова и штеточина у процесу одржавања вегетације.

Зелене површине у оквиру регулације јавних саобраћајних површина
(Реферална карта број 2 (2.1–2.3.): „Инфраструктурни системи са синхрон планом”, у размери 1:1000)

Табела 7: Зелене површине у оквиру регулације јавних саобраћајних површина

У регулацији планираних саобраћајница предвиђено је формирање нових траса дрвореда са травним баштицама у ивичним и средњим разделним тракама, а у функцији побољшања квалитета ваздуха, регулисања микроклиматских услова, смањења буке, ублажавања утицаја поплавног таласа, заштите биодиверзитета, очувања природних процеса, карактера предела, естетских и амбијенталних вредности подручја и др. Преко травних баштица дозвољен је приступ комплексу.

Приликом формирања планираних траса дрвореда и садње нових дрворедних садница, потребно је поштовати следеће услове:

– користити школоване саднице лишћара, мин. висине 3,5 m, стабло чисто од грана до висине од 2,5 m и прсног пречника најмање 15 cm;

– одабир врста за формирање дрвореда прилагодити просторним могућностима и станишним условима;

– користити претежно аутохтоне биљне врсте које припадају природној потенцијалној вегетацији, прилагодљиве на локалне услове средине, са дугим вегетационим периодом, појачаних фитонцидних и бактерицидних својстава, отпорних на градску прашину и издувне гасове, високоестетских вредности;

– није дозвољено коришћење инванзивних и алергених врста;

– за озелењавање ивичних разделних трака – травне баште, поред садње дрворедних стабала, треба користити травни покривач, ниже форме перена и шибља;

– имајући у виду да је предметна територија на подручју шире зоне заштите Београдског водоизворишта, није дозвољена примена опасних и штетних средстава за заштиту од корова и штеточина у процесу одржавања вегетације;

– садна јама треба да је минималног пречника 1 m, односно касете унутрашњих димензија 80х80 cm;

– стабла садити на минималном растојању 5–8 m (у зависности од одабране врсте), при чему треба водити рачуна да, у зависности од одабраних врста, преклапање развијених крошњи дрворедних стабала буде највише до 1/3 пречника крошње;

– низ дрворедних садница у траси дрвореда, као и травних баштица треба прекинути на местима улаза на парцеле и комплексе планираних намена, у ширини потребној за формирање приступне саобраћајнице;

– око површина травних баштица и садних јама дрворедних садница у тротоару поставити ивичњаке висине минимално 20 cm или ограде висине до 0,5 m ка саобраћајним површинама, који служе за контролисано и ограничено кретање возила;

– обезбедити физичку заштиту дебла младих дрворедних стабала од механичких оштећења и временских непогода;

– обезбедити заливни систем;

– травне баште, осим стандардног озелењавања, могу да представљају одрживи урбани дренажни систем – биоретензију, односно средство за управљање атмосферским водама, чиме се умањује поплавни талас, а истовремено растерећује кишна канализација, при чему садња дрворедних стабала је приоритет; у случају да се ка биоретензији усмерава и вода са застртих површина, вода се мора сакупити и усмерити ка сепараторима нафтних деривата и даље евакуисати у реципијент – градску канализацију;

– током извођења радова неопходно је присуство надлежних служби ЈКП „Зеленило – Београд”.

Осовина дрворедног стабла планиране трасе дрвореда у регулацији саобраћајница треба да је, у односу на спољњу ивицу инфраструктурне мреже на минималном одстојању датом у табели:

Попис грађевинских парцела за јавне саобраћајне површине

⃰ ознака грађевинске парцеле у Просторном плану подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела овог плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 (4.1–4.3.): „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

2.2. Површине за инфраструктурне објекте и комплексе
(Реферална карта број 2 (2.1–2.3.): „Инфраструктурни системи са синхрон планом”, у размери 1:1000)

Водоводна мрежа и објекти

За потребе плана урађена је Експертска анализа хидротехничког уређења вода за другу фазу ППППН Националног фудбалског стадиона (Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2022. године). Концепт решења водоснабдевања из анализе је преузет и уграђен је у план.

У циљу уредног снабдевања водом корисника у обухвату плана предвиђено је двострано водоснабдевање предметног подручја. Планирана водоводна мрежа повезује се са једне стране на постојећи цевовод Ø700 mm у Војвођанској улици, а са друге стране са планираним цевоводом Ø400 mm дуж градске магистралне саобраћајнице Београд–Сурчин, који се везује на постојећи Ø400 mm у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара. Повезивање садржаја предметног плана на водоводну мрежу у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара предмет је посебног планског документа.

На предметном подручју планирани су следећи цевоводи:

– цевовод минималног пречника Ø400 mm дуж улице Нова 4 од Виноградске улице до локације планираног резервоара – РЕЗ;

– два цевовода минималног пречника Ø200 mm дуж улица Нова 3 и Нова 4;

– по један цевовод Ø200 mm са обе стране Државног пута IA реда А1;

– два цевовода минималног пречника Ø150 mm дуж улице Нова 1 и Нова 2, по један цевовод са обе стране улице.

Трасе планираних цевовода су у јавним површинама у складу са саобраћајним решењем. Планирана водоводна мрежа повезана је тако да формира прстенасту структуру.

Кроз израду техничке документације димензионисати водоводну мрежу тако да обезбедити довољан притисак и довољне количине вода за санитарне и противпожарне потребе.

Водоводну мрежу опремити противпожарним хидрантима на прописаном одстојању поштујући Правилник о техничким нормативима за инсталације хидрантске мреже за гашење пожара („Службени гласник РС”, број 3/18), затварачима, испустима и свим осталим елементима неопходним за њено правилно функционисање и одржавање.

Објекте прикључити на уличну водоводну мрежу у складу са техничким нормама и прописима, а према условима ЈКП БКВ.

Попис грађевинских парцела за објекте и комплексе водовода

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела овог плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 (4.1–4.3.): „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

Резервоар са црпном станицом – РЕЗ

Неопходан услов за уредно водоснабдевање подручја плана је изградња два цевовода димензија мин Ø400 mm, која се повезују на постојеће цевоводе, са једне стране на Ø700 mm у Војвођанској улици и са друге на Ø400 mm у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара.

Повезивање садржаја предметног плана на водоводну мрежу у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара предмет је посебног планског документа.

Канализациона мрежа и објекти

За потребе плана урађена је Експертска анализа хидротехничког уређења вода за другу фазу ППППН Националног фудбалског стадиона (Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2022. године). Концепт решења одвођења употребљених и атмосферских вода из анализе је преузет и уграђен је у план.

Канализација употребљених вода

Крајњи реципијент за употребљене воде са подручја плана је ППОВ „Батајница”. Планским решењем употребљене воде са предметног подручја усмеравају се ка Батајничком канализационом систему, који је делимично изграђен.

На предметном подручју планирана је канализација употребљених вода пречника мин Ø250 mm. Унутар предметног подручја планирано је прикупљање употребљених вода цевном канализацијом и довођење до сабирне фекалне црпне станице КЦС-1. Локација КЦС-1 планирана је поред саобраћајнице Нова 4. Сакупљене употребљене воде се из КЦС-1 даље потисом дужине око 2145 m транспортују до постојеће канализације Ø500 mm у Војвођанској улици. Димензије потисног цевоводa дефинисаће се кроз израду техничке документације.

До изградње низводних примарних објеката Батајничког канализационог система, као и повезивање предметних објеката на овај систем, могуће је део употребљених вода усмерити ка Централном канализационом систему, односно фекалном делу двојног колектора (ФБ 70/130 cm) у блоку 45. Овакво решење могуће је само за садржаје планиране у оквиру ППППН Национални стадион фаза I и II. Хидрауличком анализом проверити капацитет низводних реципијената и уколико се покаже да постојећа канализациона мрежа нема капацитета да прими додатне количине употребљених вода предвидети реконструкцију исте. Повезивање садржаја предметног плана на канализациону мрежу у блоку 45 предмет је посебног планског документа. Реализацијом прелазног решења којим се део употребљених вода упућује ка Централном канализационом систему, престаје потреба за локалним ППОВ.

Унутар граница предметног подручја за потребе транспорта употребљених вода до КЦС-1, имајући у виду велике транспортне дужине и мале падове дна канала, планирано је девет релејних црпних станица.

Релејне црпне станице КЦС-2 – КЦС-10

За релејне црпне станице дефинисане су грађевинске парцеле димензија око 20 х 20 m, обележене бројевима од КЦС-2 до КЦС-10.

Локације релејних црпних станица планиране су поред саобраћајница Нова 1, Нова 2 и Нова 4 и са њих се остарује приступ црпним станицама.

Релејне црпне станице су укопани објекти. Објекти релејних црпних станица су аутоматизовани и без присуства посаде. Релејне црпне станице морају бити повезане на електроенергетску мрежу.

Техничке карактеристике (тип, димензије, облик и др.) релејних црпних станица дефинисаће се кроз израду пројектне документације према технолошким потребама.

Сабирна фекална црпна станица КЦС-1

За потребе уредног одвођења употребљених вода са подручја плана неопходно је изградити примарне објекте Батајничког канализационог система:

– доградити КЦС „Сурчин 1”;

– изградити КЦС „Сурчин 2”;

– изградити КЦС „Земун поље 1”;

– изградити цевовод који повезује КЦС „Сурчин 1” и КЦС „Сурчин 2”;

– изградити потисни/гравитациони цевовод КЦС „Сурчин 2” – КЦС „Земун поље 2”;

– изградити ППОВ „Батајница”.

Изградњом ових објеката омогућиће се прикључење насеља општине Сурчин на Батајнички канализациони систем.

До изградње низводних примарних објеката Батајничког канализационог система, као и повезивање предметних објеката на овај систем, могуће је део употребљених вода усмерити ка Централном канализационом систему, односно фекалном делу двојног колектора (ФБ 70/130 cm) у блоку 45. Повезивање садржаја предметног плана на канализациону мрежу у блоку 45 предмет је посебног планског документа.

Атмосферска канализација

Крајњи реципијент за атмосферске воде са предметног подручја је река Сава, преко локалних мелиорационих канала у саставу ХМС „Галовица” и „Петрац”.

За евакуацију атмосферских вода са територије обухваћене границом Просторног плана НФС – II фаза планира се контролисано одвођење кишних вода са асфалтних површина и њихов третман преко сепаратора нафтних деривата пре упуштања у реципијенте – мелиорационе канале.

Планирана атмосферска канализација је минималног пречника Ø300 mm и дефинисана је у оквиру јавних површина (коловоза планираних саобраћајница).

За подручје дуж улице Нова 4 на делу између улица Нова 1 и Војвођанска планирана је атмосферска канализација мин Ø300 mm са испустима у мелирационе канале: канал Галовица, канал 2, канал 2–6 и канал 2–3. На овом делу планирано је шест сепаратора нафтних деривата, обележених бројевима СЕП 1 – СЕП 6.

Одводњавање дела улице Нова 1 на делу измећу укрштања са улицом Нова 1 и канала 2–3–8 планира се цевном канализацијом димензија мин Ø300 mm са испустом у наведени мелирациони канал. На месту испуста атмосферских вода у канал 2–6–8 планиран је сепаратор нафтних деривата – СЕП 7.

Одводњавање дела улице Нова 3 на делу од петље „Национални стадион” до улице Нова 1 планира се цевном канализацијом димензија мин Ø300 mm са испустима мелирациони канал 6 (ван границе плана).

Све изливе пречишћене атмосферске воде у мелиорационе канале уклопити на око 0,5 m од коте дна канала. Излив у канал усмерити под углом у односу на осу канала и заштитити од ерозије.

Квалитет воде испуштене у мелиорационe каналe треба да буде у складу са Одлуком о одвођењу и пречишћавању атмосферских и отпадних вода на територији града Београда („Службени лист града Београда”, бр. 6/10, 29/14, 29/15, 19/17 и 85/19) и Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, бр. 67/11, 48/12 и 1/16).

Имајући у виду површину подручја плана, као и проценат непропусних површина а самим тим и велики максимални отицај, за сакупљање пречишћених атмосферских вода планирају се колектори чисте воде (који су уједно и ретензије) димензија око 2 х 1 m (или око Ø2000 mm), односно 4 х 2 m дуж улица Нова 4 (од укрштања са улицом Нова 1), Нова 1 (од укрштања са каналом 2–3–8) и Нова 3. Профили колектора сукцесивно се смањују ка узводним деловима слива. Дуж ових улица, поред колектора, планира се и секундарна мрежа атмосферске канализације димензија мин Ø300 mm са везама на колекторе. Сепаратори за пречишћавање кишних вода са коловоза у оквиру саобраћајне површине дефинисаће се пројектном документацијом. Такође, у колекторе чистих вода упуштају се и пречишћене атмосферске воде из садржаја у обухвату плана. Све на тај начин сакупљене пречишћене воде сакупљају се колекторима и као такве могу се испуштати у канал Петрац јер задовољавају законске критеријуме по питању квалитета, а да се при томе не угрозе карактеристике вода у реципијенту.

Како су максимални протоци у каналима далеко мањи од количина атмосферских вода које треба евакуисати у њих, неопходна је изградња ретензије. Ретензије се користе за прихватање кишног отицаја за време док је он већи од капацитета низводних објеката.

Површине за ретензију – РЕТ и испуст у канал Петрац:

За прихватање атмосферских вода, на углу улица Нова 3 и Нова 4, планира се ретензија запремине око 35.000 m3. За локацију ретензије дефинисана је грађевинска парцела – РЕТ, димензија око 250 х 160 m, површине око 4 ha. Ретензији се приступа са саобраћајнице Нова 3.

Ретензија се планира у благом паду ка каналској мрежи како би се омогућило несметано отицање. Ради регулисања отицаја предвидети постављање уставе на најнизводнијем крају, за чије је функционисање потребно да буде повезана на електроенергетску мрежу. Из ретензије атмосферске воде испуштају се у канал Петрац.

За потребе испуста дефинисана је грађевинска парцела ВП-5, у оквиру које је и постојећи канал који је повезан са каналом Петрац.

Техничке карактеристике (димензије, облик и др.) ретензије, као и евентуалну потребу за изградњом изградњом црпних станица (за убацивање сакупљених кишних вода у ретензију, потискивање вода из ретензије у канал Петрац) дефинисаће се кроз израду пројектне документације према технолошким потребама. Такође, у циљу смањења отицаја са предметног подручја и контролисаног упуштања кишних вода у јавну градску канализацију, односно мелиорациони систем канала, за планиране садржаје кроз израду пројектне документације размотрити могућности реализовања интерних ретензионих простора. Овакви простори могу се користити за заливање зелених површина, прање и одржавање садржаја унутар комплекса и портивпожарне потребе. Одржавање интерних ретензија није у надлежности ЈКП БВК.

Планира се озелењавање површине за ретензију у слободном пејзажном стилу – парковски уређену, аутохтоном дрвенастом, жбунастом и травном вегетацијом, прилагодљивом на висок ниво подземне воде и дуже периоде плављења. Садњу дрвенастих врста ускладити са евентуални интерним ретензионим просторима и другим инфраструктурним објектима и мрежом у оквиру парцеле. Потребно је избегавати коришћење инвазивних биљних врста.

Површине зa сепараторе нафтних деривата – СЕП 1- СЕП 7

За потребе пречишћавања атмосферских вода пре упуштања у реципијент у граници плана планирају се сепаратори нафтних деривата. Ове канализационе објекте поставити подземно, у јавној површини, обезбедити им приступ возилима надлежне комуналне куће, ради чишћења и текућег одржавања.

Техничке карактеристике (тип, димензије, облик и др.) сепаратора нафтних деривата дефинисаће се кроз израду пројектне документације.

Дренажни систем

Концепт заштите подручја предметног плана од високог нивоа подземних вода поред насипања терена подразумева и изградњу дренажног система.

Главни дренажни колектори планирају се по ободу улица Нова 1, Нова 3 и Нова 4 на самом крају насутог платоа. Дренажна вода се сакупља главним колекторима димензија мин Ø200 mm и спроводи се до дренажне црпне станице (у даљем тексту: ДЦС), преко које се сакупљене воде убацују у ретензију – РЕТ. Техничке карактеристике (тип, димензије, и др.) главних дренажних колектора дефинисаће се кроз израду пројектне документације.

Овим колекторима прикупљају се дренажне воде из насутог слоја и врши растерећење евентуалног притиска подземне воде из водоносног слоја. Кроз израду техничке документације за планиране објекте предвидети системе локалне дренаже око и испод објеката са везом на главне дренажне колекторе дуж улица Нова 1, Нова 3 и Нова 4.

Простор у којем је планирано постављање дренажног колектора може бити уређен као биоретензија, односно озелењена површина (депресија) које имају задатак да усвоји вишак атмосферске воде настале изненадним великим падавинама са циљем да растерети канализациону мрежу. У првом слоју, површина треба да буде испуњена порозним материјалима (шљунак крупне гранулације) у којима се налази перфорирани дренажни колектор. Изнад слоја шљунка, поставља се слој геотекстила који служи за филтрацију вишка воде, али и спречава мешање и спуштање фракције хумуса у ниже слојеве, док на самој површини треба уградити хумусни супстрат као основни медијум за раст и развој биљака. Користити аутохтоне врсте вегетације која може опстати у условима прекомерне количине воде, као и у тотално сушним условима. Коренов систем не сме угрозити дренажни колектор.

Предност формирања биоретензије је у томе што ће одређена количина воде бити усвојена од стране биљака и осталих елемената биоретензије, док ће количина воде која се одводи до дренажне црпне станице – ДЦС и даље у ретензију – РЕТ, бити 40–50% мања. Такође, садњом биљака постиже се основни визуелни ефекат биоретензије и ширег простора у целости.

Дренажна црпна станица – ДЦС

За дренажну црпну станицу дефинисана је грађевинска парцела – ДЦС, димензија око 10 х 10 m. Локација дренажне црпне станице је на углу улице Нова 3 и грађевинске парцеле ВП-5. Главни приступ је планиран са улице Нова 3. Могуће је ограђивање црпне станице.

Објекат црпне станице је аутоматизован и без присуства посаде. Дренажна црпна станица мора бити повезана на електроенергетску мрежу.

– Техничке карактеристике (димензије, облик и др.) црпне станице дефинисаће се кроз израду пројектне документације.

– По важећим стандардима београдске канализације – минимални пречник планиране фекалне канализације је Ø250 mm, а атмосферске канализације је Ø300 mm. Није допуштено прикључење отпадних вода на кишне канале, нити кишних вода на фекалне канале.

У границама предметног подручја, планира се канализација по сепарационом принципу по важећим стандардима београдске канализације – минимални пречник планиране кишне канализације је Ø300 mm.

Предвидети одводњавање свих слободних површина у плану и улицама, водећи рачуна о квалитету вода које се прихватају канализационим системом. Квалитет отпадних вода које се испуштају у градски канализациони систем мора да одговара Одлуци о одвођењу и пречишћавању атмосферских и отпадних вода на територији града Београда. Уколико постоји могућност изливања нафте и њених деривата, неопходно је отпадну воду, пре упуштања у градску канализацију пропустити кроз сепараторе масти и уља, у складу са Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање.

Објекте прикључити на уличну канализацију у складу са техничким нормама и прописима ЈКП БВК а према условима ЈКП БВК.

Попис грађевинских парцела за објекте и комплексе канализације

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела овог плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 (4.1–4.3.): „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

Електроенергетска мрежа и објекти

Преносна мрежа

У заштитном појасу, испод, изнад или поред електроенергетских (ее) објеката, супротно закону, техничким и другим прописима не могу се градити објекти, изводити други радови, нити засађивати дрвеће и друго растиње, а све у складу са чланом 218. Закона о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 145/14, 95/18 – др. закон и 40/21).

За изградњу објеката у заштитном појасу потребна је сагласност власника ее вода, односно АД „Електромрежа Србије”. Сагласност се даје на елаборат, у коме се даје тачан однос предметног надземног вода и објекта који ће се градити, уз задовољење закона из области енергетике и заштите животне средине.

Планиране кабловске водове 110 kV положити у рову дубине 1,5 m и ширине 1 m на међусобном растојању 1,5 m. На прелазима испод коловоза саобраћајнице и на местима где се очекују већа механичка напрезања тла ее водове 110 kV поставити у кабловску канализацију или заштитне цеви (капацитета: 3xØ200 mm + 2xØ160 mm + 1xØ40 mm). Предвидети 100% резерве у броју отвора кабловске канализације.

Дуж целе трасе за кабловске водове 110 kV за потребе дигиталног преноса сигнала поставити, у истом рову уз ее кабловски вод, две ПЕ цеви пречника Ø40 mm, као и ревизионе шахтове, за потребе инсталација телекомуникационих оптичких каблова.

Дистрибутивна мрежа

Заштиту постојећих ее инсталација 10 kV и 1 kV извршити навлачењем заштитних ПВЦ (ПЕХД) цеви, пречника Ø110 mm, преко каблова на угроженој деоници.

Измештање постојеће ее инсталације извршити израдом два нова наставка на каблу, одговарајућим кабловским спојницама, и полагањем нових ее каблова дуж планираних ее траса. Приликом сечења и превезивања каблова, ради измештања, све постојеће електричне везе задржати.

Измештање стубова надземне ее мреже извршити изградњом нових стубова који су прилагодћени планираном саобраћајном решењу. По изградњи нових, извршити уклањање постојећих стубова.

Димензије погонске просторије у коју се смешта ПРП морају бити такве да се омогући:

– смештај средњенапонског 10 kV постројења у конфигурацији од најмање 8 ћелија, који се састоји из водних (одводно/доводних) ћелија, ћелије са кућним трансформатором и спојних и мерних ћелија, односно спојно-мерних ћелија;

– смештај опреме различитих типова, односно димензија, ради једноставније замене;

– манипулативни простор испред опреме, мин. 1,2 m код дворедног распореда, односно мин 1,0 m код једноредног распореда;

– отварање врата разводних ормана до 135°;

– адекватан слободан простор на парцели за изградњу погонске просторије (ПРП) као слободностојећег објекта и уземљивача у облику једног прстена на растојању 1 m од армирано-бетонске конструкције ПРП, са приступним путем најмање ширине 3,5 m, или адекватну просторију у приземљу за изградњу погонске просторије (ПРП) у објекту.

За трансформаторску станицу (ТС) 10/0,4 kV која се гради као слободностојећи објекат обезбедити простор минималне површине 5х6 m².

За ТС 10/0,4 kV која се гради у склопу објекта обезбедити просторије у нивоу терена (или са незнатним одступањем) минималне површине 16 m².

Планирани простор/просторије за смештај ТС, површине адекватне капацитету ТС, морају имати директан колски приступ, од тврде подлоге најмање ширине 3 m, до најближе саобраћајнице.

Код избора локације ПРП и ТС водити рачуна о следећем:

– да буде постављена што је могуће ближе тежишту оптерећења;

– да прикључни водови буду што краћи, а расплет водова што једноставнији;

– о могућности лаког прилаза ради монтаже и замене опреме;

– о могућим опасностима од површинских и подземних вода и сл.;

– о присуству подземних и надземних инсталација у окружењу;

– утицају на животну средину.

Саобраћајне површине осветлити у класи јавног осветљења (ЈО) која одговара њиховој саобраћајној функцији, односно намени, тако да се постигне средњи ниво луминанције од 0,6–2 cd/m², а да при том однос минималне и максималне луминанције не пређе однос 1:3.

На местима раскрсница, стајалишта и итд. Поставити осветљење јачег интензитета. Осветљењем станичних површина постићи средњи осветљај од око 25 lx. Осветљењем слободних површина постићи средњи осветљај од око 15 lx.

Разводне ормане ЈО поставити на зеленој, неизграђеној или тротоарској површини.

Стубове ЈО постављати у оквиру зелене површине у регулацији улице обострано на растојању 0,5–0,7 m од ивице коловоза, односно једнострано дуж средине разделног острва.

Димензије разводних ормана ЈО износе оријентационо: 0,32x1,25x1,0 m³ (ширина x дужина x висина). Такође, оријентациона димензија темеља стуба ЈО износи: 1,0 x 1,0 x 1,0 m³ (ширина x дужина x дубина).

Ее водове, независно од напонске вредности и врсте потрошње, изградити подземно испод тротоарског простора, бициклистичке стазе, или зелене површине у регулацији улице, на растојању 0,3–0,5 m од регулационе линије.

Напојни водови за ЈО пратиће трасу постављања стубова ЈО, односно дуж траса планираних за постављање стубова ЈО.

Кабловске водове 35 kV положити у рову дубине 1,1 m и ширине у зависности од броја водова у рову (од 0,5 m за један вод до 1,7 m за пет водова). На прелазима испод коловоза саобраћајнице и на местима где се очекују већа механичка напрезања тла ее водове 35 kV поставити у кабловску канализацију или заштитне цеви (пречника Ø160 mm). Предвидети 100% резерве у броју отвора кабловске канализације.

Кабловске водове 10 kV и 1 kV положити у рову дубине 0,8 m и ширине у зависности од броја ее водова у рову (од 0,4 m за један вод до 1,2 m за пет водова). На прелазима испод коловоза саобраћајнице и на местима где се очекују већа механичка напрезања тла ее водове 10 kV и 1 kV поставити у кабловску канализацију или заштитне цеви (пречника Ø110 mm). Предвидети 100% резерве у броју отвора кабловске канализације за подземне водове 10 kV, односно 50% резерве за подземне водове 1 kV.

Дуж целе трасе за кабловске водове 35 kV, и 10 kV за потребе дигиталног преноса сигнала поставити, у истом рову уз ее кабловски вод, две ПЕ цеви пречника Ø40 mm, као и ревизионе шахтове, за потребе инсталације телекомуникационих оптичких каблова.

Удаљеност ее водова од темеља стуба ЈО треба да износи најмање 0,5 m.

Попис грађевинских парцела за електроенергетске објекте и комплексе

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког овог плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Референтне карте број 4 (4.1–4.3.): „Карта спровођења са парцелацијом” у размери 1:1000.

Трансформаторска станица 110/10 kV „Национални стадион”

Телекомуникациона мрежа и објекти

Фиксна мрежа

Заштиту постојеће телекомуникационе (тк) инсталације извршити навлачењем заштитних ПВЦ (ПЕХД) цеви, пречника Ø110 mm, преко каблова на угроженој деоници.

Измештање постојеће тк инсталације извршити израдом два нова наставка на каблу, у планираним тк окнима, и полагањем нових тк каблова у планирану тк канализацију.

Приликом сечења и превезивања каблова, ради измештања, све постојеће тк везе задржати.

За потребе фиксне приступне мреже, а према условима оператора, предвидети за унутрашњу монтажу тк опреме минимално:

– у комплексу „EXPO 2027”, изложбени простор – Е1, просторију у приземљу објекта минималне површине од 2 m2, климатизовану и са прикључком за напајање електричном енергијом.

– у осталим објектима, простор у улазном ходнику објекта за оптички дистрибутивни орман, оријентационих димензија: 0,2 x 0,5 x 0,55 m³ (ширина x дужина x висина).

Тк канализацију изградити испод тротоарског простора, или зелене површине у регулацији улице. Канализацију реализовати у облику дистрибутивне тк канализације према условима оператора.

У предметном комплексу изградити приводну тк канализацију, потребног капацитета и са потребним бројем приводних тк окана. Приводну тк канализацију повезати планираном тк канализацијом са постојећом тк канализацијом изграђеном дуж улице Војвођанска и улице Др Ивана Рибара.

Тк канализацију изградити у складу са законском регулативом и техничким условима оператора.

Бежична мрежа

За базне станице (БС), макро ћелије, обезбедити:

– просторију у објекту за смештај унутрашње опреме БС минималне површине од 20 m2, или простор на крову објекта за смештај спољашње опреме БС минималне површине од 2x3 m2, са прикључком за напајање електричном енергијом;

– простор на крову уз саму ивицу објекта, за смештај антенских носача који треба да носе радио опрему и панел антене;

– да испред антена нема препрека које би ометале рад БС.

Гасоводна мрежа и објекти

Заштитна зона у оквиру које је забрањена свака градња објеката супраструктуре износи:

– за постојећи транспортни гасовод РГ 05-02 по 30 m мерено са обе стране цеви;

– за објекат ГМРС „Национални стадион” 15 m у радијусу око ње;

– за објекат МРС „Национални стадион” 12 m у радијусу око ње;

– за прикључни транспортни гасовод притиска р=50 bar, по 30 m мерено са обе стране цеви;

– за челичне дистрибутивне гасоводе, притиска р=6÷16 bar-а, по 3.0 m мерено са обе стране цеви;

– за полиетиленски дистрибутивни гасовод притиска, р=1÷4 bar-а, по 1 m мерено са обе стране цеви.

Све гасоводе полагати подземно са минималним надслојем земље од:

– 0.8 m у односу на горњу ивицу гасовода у зеленој површини, 1.0 m у односу на горњу ивицу гасовода у тротоару и 1.35 m у односу на горњу ивицу гасовода до горње коте коловозне конструкције – за транспортне гасоводе притиска р=50 bar;

– 0.8 m у односу на горњу ивицу гасовода у зеленој површини, 1.0 m у односу на горњу ивицу гасовода у тротоару – за челичне дистрибутивне притиска р=6÷16 bar и полиетиленске дистрибутивне гасоводе притиска р=1÷4 bar и

– 1.35 m од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције, без примене посебне механичке заштите, ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће. 1.0 m од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције, када се гасовод механички штити полагањем у заштитну цев, ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће – за челичне дистрибутивне притиска р=6÷16 bar и полиетиленске дистрибутивне гасоводе притиска р=1÷4 bar.

Приликом укрштања свих гасовода са саобраћајницама, оса гасовода је управна на осу саобраћајнице, а уколико то није могуће дозвољена су одступања угла укрштања до угла од 60°. Приликом укрштања гасовода са железничком пругом минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње ивице прага железничке пруге износи 1.5 m. Приликом укрштања гасовода са водотоковима минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до дна регулисаних корита водених токова износи 1.0 m, а висина надслоја од горње ивице гасовода до дна нерегулисаних корита водотокова износи 1.5 m.

Минимално потребно растојање при укрштању подземних линијских инфраструктурних објеката са прикључним транспортним гасоводом, притиска p=50 bar-а износи 0.5 m.

Ширина експлоатационог појаса за прикључни транспортни гасовод притиска p=50 bar-а износи 12.0 m (по 6.0 m са обе стране гасовода). У њему је забрањено:

– градити све објекте који нису у функцији гасовода;

– изводити радове и друге активности (на постављању трансформаторских станица, пумпних станица, подземних и надземних резервоара, сталних камп места, возила за камповање, контејнера, складишта силиране хране и тешко транспортујућих материјала, као и постављање ограде са темељом и сл.) изузев пољопривредних радова дубине 0.5 m без писменог одобрења оператора транспортног гасоводног система;

– садити дрвеће и друго растиње чији корени досежу дубину већу од 1.0 m, односно за које је потребно да се земљиште обрађује дубље од 0.5 m.

Минимална растојања надземне електро мреже и стубова далековода од подземног транспортног гасовода, притиска p=50 bar-а износе:

Табела 8: Минимална растојања од подземних транспортних гасовода

Није дозвољено паралелно вођење гасовода испод или изнад енергетских каблова (паралелно вођење у вертикалној равни). Најмањи размак гасовода од 110kV кабла треба да износи:

– 2.0 m при паралелном вођењу, у хоризонталној или косој равни, односно 1.5 m при укрштању.

– поред испуњења захтева о најмањим размацима, код паралелног вођења у косој равни најближа тачка енергетског кабла, пројектована на хоризонталну раван, мора да буде удаљена од гасовода најмање 0.5 m.

При укрштању и паралелном вођењу са другим инсталацијама челичног дистрибутивног гасовода притиска р=6÷16 bar поштовати минимална дозвољена растојања, дата у следећим табелама:

Табела 8 – Минимална дозвољена растојања за челичне дистрибутивне гасоводе

Табела 9: Минимална дозвољена растојања до електроводова

При укрштању и паралелном вођењу са другим инсталацијама полиетиленског дистрибутивног гасовода притиска р=1÷4 bar поштовати минимална дозвољена растојања, дата у следећим табелама:

Табела 10: Минимална дозвољена растојања за полиетиленске дистрибутивне гасоводе

Приликом пројектовања и изградње свих елемената гасоводне мреже и постројења у свему поштовати одредбе из Правилника о условима за несметан и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска већег од 16 bar („Службени гласник РС”, бр. 37/13 и 87/15), Правилника о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 bar („Службени гласник РС”, број 86/15), Правилника о техничким нормативима за пројектовање, грађење, погон и одржавање гасних котларница („Службени лист СФРЈ”, бр. 10/90 и 52/90), Техничким условима за изградњу у заштитном појасу гасоводних објеката који су дати у Условима ЈП „Србијагас” за израду овог плана и других важећих прописа, стандарда, закона и норматива из предметне области.

Попис грађевинских парцела за објекте и комплексе гасовода

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 (4.1–4.3.): „Карта спровођења са парцелацијом” у размери 1:1000.

Kомплекс главне мерно-регулационе станице/мерно-регулационе станице (ГМРС/МРС) „Национални стадион”

Топловодна мрежа и објекти

Топловодна мрежа се поставља подземно – у предизолованим цевима заливеним изолационом масом. Трасе топловода треба одабрати тако да оне испуњавају оптималне техничке и економске услове у складу са потребама планираних објеката. Топловодна мрежа се води до потрошача и завршава се у топлотним подстаницама.

Растојања трасе деоница ванградског топловода и дистрибутивног топловода до темеља објекта мора бити најмање 2.0 m или 1.0 m од прикључне мреже (мерено од ближе цеви), како би се избегло слегање делова објекта поред кога пролази топловод.

Препоручена најмања хоризонтална међурастојања топловода са другим подземним инфраструктурним водовима су (условљено расположивим простором у оквиру попречног профила саобраћајнице):

– водовод 1.5 m;

– фекална канализација 1.0 m;

– кишна канализација 1.0 m;

– електроводови: 1.0 m (1kV), 1.0 m (35 кV), 2.0 m (110 kV);

– ГСП 0.6 m;

– ТК водови 0.6 m;

– дистрибутивни гасовод: 0.4 m (р=0,05÷4 bar), 1.0 m (р=6÷12 bar).

Заштитни слој земље изнад цеви износи мин.0.8 m. Изузетно надслој може бити и 0.4 m под условом да се предузму додатне мере заштите. Минимална дубина укопавања при укрштању топловода са:

– железничким и трамвајским пругама износи 1.5 m рачунајући од горње ивице заштитне цеви до горње ивице прага;

– путевима и улицама износи 0.6 m изнад горње заштитне плоче или горње површине заштитног слоја песка безканално постављеног топловода;

– најмањи размак при укрштању енергетског кабла 110 kV са изолованим цевима топловода који се полажу у бетонски канал треба да износи 1.0 m, односно 1.3 m ако се изоловане цеви топловода полажу директно у земљу.

– уколико прописана растојања из табеле не могу да се испоштују, примењују се посебне мере према условима Акционарског друштва „Електромрежа Србије” Београд.

Табела 11: Међусобна растојања топловода и енергетског кабла

Код попречног постављања топловодних цеви испод саобраћајница, важе следећа правила:

– саобраћајница и топловодна инсталација укрштају се под правим углом, односно у распону од 80°÷100°;

– на местима проласка топловодне мреже на местима где посебни услови захтевају, цеви положити у армирано бетонске проходне канале или их провући кроз челичне заштитне цеви са ревизионим окнима на оба краја. На цевоводу уградити преградне органе, са обе стране;

– дубина полагања предизолованог цевовода испод саобраћајнице је у зависности од одговарајућег саобраћајног оптерећења и дозвољеног притиска на горњу површину пластичног омотача цевовода. Ако су напони прекорачени мора се вршити одговарајућа заштита.

Табела 12: Заштитна зона и могућности изградње топловодне мреже

Објекти топлотних подстаница су зидани и смештају се у објекте корисника, у техничкој етажи (сутерен или приземље). По могућности су оријентисане према улици и морају имати обезбеђен приступ и прикључке на водовод, електричну енергију и гравитациону канализацију. Површина просторије за смештај топлотних подстаница мора бити адекватна у односу на број зона инсталација за грејање (због висине објекта) и врсти термотехничких инсталација за које је потребна испорука топлотне енергије (радијаторско, ваздушно грејање, припрема топле воде, централна климатизација и хлађење). Њихова тачна диспозиција дефинише се кроз израду техничке документације.

Прикључење објеката на топлификациону мрежу врши се индиректно преко измењивача топлоте смештеног у топлотној подстаници. Ниво буке који емитује топлотна подстаница мора се ограничити уградњом одговарајућих изолационих материјала у зидове објекта и уградњом одговарајућих пригушивача буке, како би ниво буке био испод 40 db дању и 35 db ноћу.

Приликом пројектовања и изградње топлотног извора, топловодне мреже и постројења, поштовати све прописе из Одлуке о снабдевању топлотном енергијом у граду Београду („Службени лист града Београда”, бр. 43/07, 2/11, 29/14, 19/17, 26/19, 101/19 и 65/20), Правила о раду дистрибутивних система топлотне енергије („Службени лист града Београда”, број 54/14) и других важећих прописа, стандарда, закона и норматива из предметне области.

Попис грађевинских парцела за објекте и комплексе топловода

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела овог плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 (4.1–4.3.): „Карта спровођења са парцелацијом”, у размери 1:1000.

Kомплекс топлотног извора ТИ „Сурчинско поље”

2.3. Водне површине
(Реферална карта број 1 (1.1–1.3.): „Посебна намена простора” у размери 1:1000)

Подручје плана припада ХМС „Галовица” и „Петрац”. Најближи водоток је река Сава. Река Сава, према Одлуци о утврђивању Пописа вода I реда, је вода I реда („Службени гласник РС”, број 83/10). На основу Уредбе о категоризацији водотока река („Службени гласник СРС”, број 5/68) дата је категорија реке, а максималне количине опасних материја у водама су дате Правилником о опасним материјама у водама („Службени гласник СРС”, број 31/82). Пречишћене отпадне воде које се испуштају у реципијент морају испунити услове граничних вредности емисије за одређене групе загађујућих супстанци, према Уредби о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, бр. 67/11, 48/12 и 1/16). Мерење количина и испитивање отпадних вода урадити сходно Правилнику о начину и условима за мерење количине и испитивање квалитета отпадних вода и садржини извештаја о извршеним мерењима („Службени гласник РС”, број 33/16).

На подручју плана су постојећи мелиорациони канали: канал Галовица, канал 2, канал 2–3, канал 2-6, канал 2–3–8, канал 2–3–7, канал 3, канал 6 и канал Петрац. Сви канали су део ХМС „Галовица” и „Петрац”. Постојећи канали су реципијенти атмосферских вода са подручја плана. Атмосферске воде се пре упуштања у мелиорационе канале преко одговарајућих сепаратора нафтних деривата доводе до потребног степена санитарне и техничке исправности. Планира се задржавање постојеће каналске мреже уз евентуално проширење капацитета и функција.

За подручје дуж улице Нова 4 на делу између улица Нова 1 и Војвођанска реципијенти атмосферских вода су мелирациони канали: канал Галовица, канал 2, канал 2–6 и канал 2–3.

Реципијент атмосферских вода дела улице Нова 3 на делу од петље „Национални стадион” до улице Нова 1 је мелирациони канал 6. На местима испуста атмосферских вода у канал 6 планирани су сепаратори нафтних деривата (ван границе плана).

У граници обухвата плана укидају се канали 2–3–8, канал 2–3–7 и канал 3. Део канала 2–3–8 остаје у фукцији као пријемник пречишћених атмосферских вода на делу између улице Нова 1 и канала 2–3.

Канал 2–3–7 припада хидромелиорационом систему на водном подручју Сава, мелиорационо подручје Београд Сава 1, водна јединица „Београд” (ХМС БГ С1 2.) Петрац.

Хидраулички елементи канала „2–3–7” су:

– пројектована кота дна канала на km 1+418 је 69,63 mnm, а на km 2+071 је 69,70 mnm;

– ширина дна канала на овој деоници је 1,00 m;

– нагиб косина канала 1:2;

– пад канала 0,1%0.

На предметној деоници, на местима укрштања канала са путем постоји мост на стационажи km 1+575 и пропуст на стационажи km 1+980.

На местима где постојеће/планиране саобраћајнице прелазе преко мелиорационих канала предвидети пропусте. На деловима где се планирају пропусти, односно где се канали евентуално зацевљују, потребно је:

– поред транзитне обезбедити и дренажну функцију пропуста на том делу;

– на почетку и на крају зацевљене деонице планирати одговарајуће уливне и изливне грађевине;

– дно пропуста поставити на пројектовану коту дна канала;

– пропуст може бити кружни или правоугаони тако да функционише за постојеће и планирано стање профила;

– при димензионисању пропуста поред протицајних меродавни су и критеријуми одржавања.

Хидрауличке и техничке карактеристике (димензије, облик и др.) пропуста дефинисаће се кроз израду пројектне документације.

На основу извршене хидролошко-хидрауличке анализе и дефинисаног режима упуштања атмосферских вода са нових површина (фаза II) комплекса националног стадиона, неопходно је предвидети објекте за ретензирање додатних атмосферских вода које су планиране да се упусте у ХМС „Петрац” и „Галовица”.

Уколико се покаже да су пријемни капацитети мелиорационих канала у оквиру ХМС „Петрац” и „Галовица” недовољни да се обезбеди пријем ретензираних атмосферских вода, потребно је сагледати допунска техничка решења за пријем укупно билансираних атмосферских вода са разматраног слива.

Потребно је у фази имплементације израдити свеобухватну студију уређења вода на подручју Сурчинског доњег поља, којом би се дефинисао потребан водни режим хидромелиорационог система узимајући у обзир постојећу и планирану намену простора и инфраструктуре и њихов утицај на водне објекте и водни режим. Такође, потребно је израдити и посебан Елаборат о утицају на извориште и објекте водоснабдевања, обзиром да се подручје плана налази у широј зони заштите изворишта београдског водовода.

Попис грађевинских парцела за објекте водопривреде:

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте бр.4 „Карта спровођења са парцелацијом” Р 1:1000.

2.4. Зелене површине
(Реферална број 1 (1.1–1.3.): „Посебна намена простора” у размери 1:1000)

Заштитни зелени појас (ЗЕЛ-1 до ЗЕЛ-7)

Попис грађевинских парцела за зелене површине:

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 (4.1–4.3.): „Карта спровођења са парцелацијом” у размери 1:1000.

2.5. Комплекс „EXPO 2027”
(Реферална карта број 1 (1.1-1.3.): „Посебна намена простора” у размери 1:1000)

Планирани комплекс „EXPO 2027” обухвата следеће просторно-функционалне целине:

– Целина Е1 – изложбени простор;

– Целина Е2 – пратећи смештајни капацитети;

– Целина Е3 – пратећи комерцијални садржаји.

Правила уређења и грађења за комплекс „EXPO 2027” су дата по функционалним целинама и дефинисана су у складу са смерницама, препорукама и закључцима из Мастер плана за комплекс „EXPO 2027”.

2.5.1. Целина Е1 – изложбени простор

Правила уређења и грађења за целину Е1 – изложбени простор се дефинишу у складу са техничким препорукама и стандардима које прописује Међународни биро за изложбе ( Bureau International des Expositions – BIE).

Изложбени простор – Е1

2.5.2. Целина Е2 – Пратећи смештајни капацитети

Пратећи смештајни капацитети – Е2

2.5.3. Целина Е3 – пратећи комерцијални садржаји

Пратећи комерцијални садржаји – Е3

Попис грађевинских парцела за комплекс „EXPO 2027”:

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела овог плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Реферална карте број 4 (4.1-4.3.): „Карта спровођења са парцелацијом” у размери 1:1000.

3. УРБАНИСТИЧКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРОСТОРА И ОБЈЕКАТА

3.1. Заштита и унапређење животне средине

За предметни план је урађен Извештај о стратешкој процени утицаја планираних намена на животну средину у складу са одредбама Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10).

У оквиру Стратешке процене утицаја разматрана су питања која се односе на постојеће стање животне средине на подручју обухваћеном Просторним планом НФС – II фаза, значај и карактеристике планираних намена и њиховог утицаја на животну средину. Као полаз за вршење процене узети су фактори микроклиме града и локалитета у мери доступних података, орографски, хидролошки, хидрогеолошки услови, као и створени услови који се односе на затечено стање чиниоца животне средине.

Имајући у виду специфичност планског документа јасно су и прецизно обрађене теме које имају кључни значај за обезбеђење заштите животне средине у плану. То су поглавља која се односе на дефинисање посебних циљева стратешке процене и индикаторе, на процену утицаја планираних намена и мере заштите животне средине.

Мере заштите имају за циљ да утицаје на животну средину сведу у границе прихватљивости, односно допринесу спречавању, смањењу или отклањању сваког значајнијег штетног утицаја на животну средину. Овим планом дефинисане су опште мере заштите чиниоца животне средине, док ће посебне мере (специфичне за поједине објекте и активности) бити прописане на нивоу Процене утицаја на животну средину, у складу са одредбама Закона о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09).

У току даљег спровођења и реализације планског документа неопходно је применити даље наведене мере заштите и унапређења стања животне средине.

У циљу заштите вода и земљишта:

– уколико се детаљним геолошким истраживањима установи да је могућа изградња подземних етажа неопходно је, кроз Процену утицаја на животну средину, дефинисати посебне мере и услове за ове објекте; Студијом о процени утицаја посебно анализирати утицај планираних објеката на извориште и објекте водоснабдевања;

– све објекте планирати тако да најнижа кота подземних етажа, инсталација и темеља објекта буде у насутом слоју, односно изнад коте заштитног повлатног слоја;

– обавезно је очување и унапређење квалитета површинских и подземних вода у складу са захтеваном класом водотока;

– обавезно је претходно опремање канализационом инфраструктуром; контролисано сакупљање и евакуацију отпадних вода вршити преко сепарационог канализационог система (раздвајање колектора за отпадне воде од колектора кишне канализације), уз њихов обавезан предтретман/третман на уређајима за сепарацију/пречишћавање до нивоа квалитета ефлуента који задовољава критеријуме прописане Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање, Уредбом о граничним вредностима приоритетних и приоритетних хазардних супстанци које загађују површинске воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 24/14) и Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 50/12);

– избор материјала за изградњу канализационе мреже извршити у складу са обавезом да се спречи свака могућност неконтролисаног изливања отпадних вода у околни простор, што подразумева адекватну отпорност цевовода (и прикључака) на све механичке и хемијске утицаје, укључујући и компоненту обезбеђења одговарајуће дилатације (еластичности), а у зависности од могуће геотехничке повредљивости геолошке средине у подлози цевовода;

– предвидети одговарајуће мере заштите од намерног или случајног загађивања уже и шире зоне заштите изворишта водоснабдевања и подземних вода, као и других природних изворишта, у складу са Законом о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 и 95/18 – др. закон) и Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања, а којима се ближе прописује начин одређивања и одржавања зона санитарне заштите подручја на ком се налази извориште које се по количини и квалитету може користити за јавно снабдевање водом за пиће;

– израдити посебан Елаборат о утицају планираних објеката на извориште и објекте водоснабдевања, обзиром да се подручје плана налази у широј зони заштите изворишта београдског водовода (Водни услови, Републичка дирекција за воде, бр. 350-01-00109/2022-07 од 27. јуна 2022. године);

– неопходно је спровести све мере и услове санитарне заштите изворишта дефинисане од стране ЈКП „Београдски водовод и канализација”, Служба за развој (Услови број l4-1/1271/22 од 23. јуна 2022);

– у фази имплементације Просторног плана – II фаза, уз сарадњу са управљачем ХМС-ЈВП „Србијаводе”, израдити свеобухватну студију уређења вода на подручју Сурчинског доњег поља, којом би се дефинисао потребан водни режим хидромелиорационог система узимајући у обзир постојећу и планирану намену простора и инфраструктуре и њихов утицај на водне објекте и водни режим;

– манипулативне површине, сервисне/приступне саобраћајнице и паркинзи морају бити изграђени од водонепропусних материјала отпорних на нафту и нафтне деривате и са ивичњацима којима се спречава одливање воде на околно земљиште приликом њиховог одржавања или за време падавина;

– у заштитним зонама водоизворишта, у којима је дозвољена изградња паркинга, обавезно је постављање непропусне геомембране за водозаштитна подручја (или другог материјала за заштиту подземних вода на хидролошки пропусном земљишту) испод истих; геомембрана или сл. материјал мора бити отпоран на бензине и моторна уља, не сме да труне и мора бити еколошки неутралан;

– обезбедити потпун и контролисан прихват зауљене атмосферске воде са наведених површина, њихов предтретман у сепаратору масти и уља, пре упуштања у рецепијент; таложник и сепаратор масти и уља димензионисати на основу сливне површине и меродавних падавина; учесталост чишћења сепаратора и одвожење талога из сепаратора одредити током његове експлоатације и организовати искључиво преко овлашћеног лица;

– истраживање и експлоатација подземних вода за потребе заливања зелених површина и/или потребе грејања/хлађења предвиђених комплекса и објеката, могуће је искључиво уз примену прихватљивог и обавезујућег техничког решења које ће се дефинисати накнадно, у непосредној сарадњи са ЈКП БВК, у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима и уз поштовање и примену стандарних и додатних мера заштите, укључујући обавезан мониторинг са израдом пијезометара.

У циљу заштите ваздуха:

– реализовати централизовани начин загревања објеката, повезивањем на топловод или гасовод, односно коришћење расположивих видова обновљиве енергије за загревање/хлађење објеката, као што су геотермална енергија (уградња топлотних пумпи), соларна енергија (постављање фотонапонских соларних ћелија и соларних колектора на кровним површинама и одговарајућим вертикалним фасадама) и др.;

– уградњом уређаја за спречавање или смањење емисије загађујућих материја у ваздух, обезбедити да концентрације загађујућих материја у отпадним гасовима из стационарних извора загађивања и постројења за сагоревање не прелазе концентрације прописане Уредбом о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздуху из стационарних извора загађивања, осим постројења за сагоревање („Службени гласник РС”, бр. 111/15 и 83/21), Уредбом о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух из постројења („Службени гласник РС”, бр. 6/16 и 67/21) и другим подзаконским актима; обезбедити техничке и грађевинске услове за постављање опреме за мерење емисије у ваздух;

– реализовати планом предвиђено зеленило.

У циљу заштите од буке и вибрација:

– применити одговарајуће грађевинске и техничке мера за заштиту од буке (у погледу избора материјала, система и конструкција са антизвучном заштитом), при пројектовању, односно изградњи/реконструкцији објеката, којима се обезбеђује да бука коју емитују уређаји и опрема из техничких просторија планираних објеката (систем за вентилацију и климатизацију, ДЕА, трафостаница, машинске инсталације и др.) не прекорачује прописане граничне вредности у складу са Законом о заштити од буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 96/21) и Уредбом о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 75/10),

– применити одговарајуће грађевинске и техничке мере звучне заштите којима ће се бука у објектима свести на дозвољени ниво, а у складу са Техничким условима за пројектовање и грађење зграда (Акустика у грађевинарству) СРПС У.Ј6.201:1990;

– реализовати постављање гумираних подлога испод уређаја који се постављању у оквиру објеката, а који могу бити извор вибрација, како се исте не би преносиле на објекат.

У циљу адаптације на климатске промене:

– у циљу смањења ефекта урбаног топлотног острва, као и повећања енергетске ефикасности објеката, реализовати уређење зеленог крова на објектима на којима је предвиђена изградња равних кровова;

– приликом пројектовања пејзажног уређења предност дати употреби пропусних материјала, укључујући и употребу материјала који одбија топлоту и повећава рефлексију радијације Сунца (на пример, избор светлијих боја);

– за добијање топлотне енергије предност дати употреби обновљивих извора енергије (бунари за вишенаменско коришћење подземних геотермалних вода, соларни панели и постројења за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије и сл);

– користити обновљиве изворе енергије (пре свега соларне) за осветљење стаза, пуњаче мобилних телефона на јавним местима, пуњење малих електричних возила (тротинета и бицикала) и сл.;

– обезбедити испуњење прописаних захтева у погледу енергетске ефикасности планираних објеката, при њиховом пројектовању, изградњи/ реконструкцији, коришћењу, инвестиционом и другом одржавању, у складу са Законом о ефикасном коришћењу енергије („Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 40/21 – др. закон), кроз коришћење ефикасних система грејања, вентилације, климатизације, припреме топле воде и расвете, укључујући и коришћење обновљивих извора енергије;

– приликом утврђивања спратности, габарита и удаљености грађевинске линије планираних објеката, узети у обзир обавезу да се изградњом не погоршају услови околних објеката (у смислу смањења/одсуства осунчаности и осветљености), а у складу са одредбама Правилника о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу („Службени гласник РС”, број 22/15).

Трафостаницe намењене електронапајању система планирати и изградити у складу са важећим нормама и стандардима прописаним за ту врсту објеката, а нарочито:

– одговарајућим техничким и оперативним мерама обезбедити да нивои излагања нејонизујућим зрачењима, након изградње трафостаница, не прелазе референтне граничне нивое излагања електричним, магнетским и електромагнетским пољима, у складу са Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС”, број 104/09) и то: вредност јачине електричног поља (Е) не прелази 2 kV/m, а вредност густине магнетског флукса (В) не прелази 40 µT;

– определити се за трансформаторе који као изолацију користе епоксидне смоле или SF6 трансформаторе;

– у случају да је планирана уградња уљних трансформатора, исти не смеју садржати полихлороване бифениле (PCB); за уљне трансформаторе мора се обезбедити одговарајућа заштита подземних вода и земљишта постављањем непропусне танкване за прихват опасних материја из трансформатора трафостаница; капацитет танкване одредити у складу са укупном количином трансформаторског уља садржаног у трансформатору;

– након изградње трафостанице извршити: (1) прво испитивање, односно мерење: нивоа електричног поља и густине магнетског флукса, односно мерење нивоа буке у околини трафостанице, пре издавања употребне дозволе за исту, (2) периодична испитивања у складу са законом и (3) достављање података и документације о извршеним испитивањима нејонизујућег зрачења и мерењима нивоа буке надлежном органу у року од 15 дана од дана извршеног мерења;

– трафостаницу у оквиру објекта не планирати уз простор намењен дужем боравку људи, већ уз техничке просторије, оставе и сл.

Антенски системи базних станица мобилне телефоније, у зонама повећане осетљивости, могу се постављати на стамбеним и другим објектима и на антенским стубовима под условом да:

– висинска разлика између базе антене и тла износи најмање 15 m,

– удаљеност антенског система базне станице и стамбеног објекта у окружењу, у зони главног снопа зрачења антене, износи најмање 30 m,

– удаљеност антенског система базне станице и стамбеног објекта у окружењу може бити мања од 30 m у случају када је објекат на који се поставља базна станица најмање 10 m виши од објеката у окружењу;

– није дозвољено планирање и постављање уређаја и припадајућег антенског система базних станица мобилне телефоније на простору дечијих игралишта; минимална удаљеност базних станица мобилне телефоније од истих не може бити мања од 50 m;

– при избору локације за постављање антенских система базних станица мобилне телефоније узети у обзир следеће:

– могућност постављања антенских система на постојећим антенским стубовима других оператера, грађевинама попут димњака топлана, водоторњева, стубова са рефлекторима, телевизијских стубова и сл.,

– неопходност поштовања постојећих природних обележја локација и пејзажа, избегавати парковске површине и сл.,

– избор дизајна и боје антенских система у односу на објекат или окружење на ком се врши његова инсталација, те потребу/неопходност маскирања базне станице.

Планирану ГМРС/МРС поставити/изградити у складу са важећим условима, техничким нормама и стандардима дефинисаним: Законом о енергетици, Законом о цевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника и дистрибуцији гасовитих угљоводоника („Службени гласник РС”, број 104/09), Правилником о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 bar, и другим подзаконским актима којима је дефинисана ова област.

При пројектовању и изградњи ГМРС/МРС нарочито обезбедити:

– континуиран рад ГМРС/МРС у случају нестанка електричне енергије уградњом дизел агрегата одговарајуће снаге и капацитета;

– изградњу непропусне бетонске танкване за смештај резервоара за гориво дизел-агрегата, која може да прихвати сву истеклу течност у случају удеса;

– онемогућити неовлашћени приступ објектима ГМРС/МРС изградњом ограде одговарајуће висине, односно постављањем одговарајуће табле упозорења о опасностима.

Обезбедити посебан простор, потребне услове и опрему за сакупљање, разврставање и привремено чување различитих отпадних материја (комунални и амбалажни отпад, органски отпад – остаци од обраде меса и хране и отпадно јестиво уље, рециклабилни материјал, отпад од чишћења сепаратора масти и уља и отпадних вода из објекта и др.), у складу са законом и другим прописима којима се уређује поступање са секундарним сировинама, опасним и другим отпадом, до предаје лицу са којим је закључен уговор, а које је регистровано и има дозволу за управљање отпадом (складиштење, третман, одлагање и сл.).

Начине прикупљања и поступања са отпадним материјама, односно материјалима и амбалажом, вршити у складу са Законом о управљању отпадом и другим важећим прописима из ове области.

Обезбедити посебне просторе, или делове објеката, за постављање контејнера/посуда за сакупљање, разврставање, привремено складиштење и испоруку отпадних материја и материјала насталих у току коришћења планираних садржаја, и то:

– отпадних материја које имају карактеристике штетних и опасних материја;

– амбалажног отпада на начин утврђен Законом о амбалажи и амбалажном отпаду („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 95/18 – др. закон);

– рециклабилног отпада (папир, стакло, пет амбалажа, лименке и др.), у складу са Правилником о условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и третмана отпада који се користи као секундарна сировина или за добијање енергије („Службени гласник РС”, број 98/10) и, с тим у вези, обезбедити просторe за зеленa острвa за потребе примарне сепарације, односно селективног сакупљања наведеног отпада;

– комуналног и другог неопасног отпада;

– инвеститор/корисник је у обавези да сакупљени отпад преда лицу које има дозволу за управљање наведеним врстама отпада.

Инвеститор/извођач радова је у обавези да, у складу са одредбама Закона о управљању отпадом, у току извођења радова на изградњи планираних садржаја предвиди и обезбеди:

– одговарајући начин управљања/поступања са насталим отпадом у складу са законом и прописима донетим на основу закона којима се уређује поступање са секундарним сировинама, опасним и другим отпадом, посебним токовима отпада;

– грађевински и остали отпадни материјал, који настане у току извођења радова, сакупи, разврста и привремено складишти у складу са извршеном класификацијом на одговарајућим одвојеним местима предвиђеним за ову намену, искључиво у оквиру градилишта;

– спроведе поступке за смањење количине отпада за одлагање (посебни услови складиштења отпада – спречавање мешања различитих врста отпада, расипања и мешања отпада са водом и сл.) и примену начела хијерархије управљања отпадом (превенција и смањење, припрема за поновну употребу, рециклажа и остале операције поновног искоришћења, одлагање отпада), односно одваја отпад чије се искоришћење може вршити у оквиру градилишта или у постројењима за управљање отпадом; приликом складиштења насталог отпада примени мере заштите од пожара и експлозија;

– извештај о испитивању насталог неопасног и опасног отпада којим се на градилишту управља, у складу са Законом о управљању отпадом и Правилником о категоријама, испитивању и класификацији отпада („Службени гласник РС”, бр. 56/10, 93/19 и 39/21);

– води евиденцију о:

– врсти, класификацији и количини грађевинског отпада који настаје на градилишту;

– издваjању, поступању и предаји грађевинског отпада (неопасног, инертног, опасног отпада, посебних токова отпада);

– преузимање и даље управљање отпадом који се уклања, обавља искључиво преко лица које има дозволу да врши његово сакупљање и/или транспорт до одређеног одредишта, односно до постројења које има дозволу за управљање овом врстом отпада (третман, односно складиштење, поновно искоришћење, одлагање);

– попуњавање документа о кретању отпада за сваку предају отпада правном лицу, у складу са Правилником о обрасцу Документа о кретању отпада и упутству за његово попуњавање („Службени гласник РС”, број 114/13) и Правилником о обрасцу Документа о кретању опасног отпада, обрасцу претходног обавештења, начину његовог достављања и упутству за њихово попуњавање („Службени гласник РС”, број 17/17); комплетно попуњен Документ о кретању неопасног отпада чува најмање две године, а трајно чува Документ о кретању опасног отпада, у складу са законом;

– снабдевање машина нафтом и нафтним дериватима обавља на посебно опремљеним местима, а у случају да дође до изливања уља и горива у земљиште одмах прекине радове и изврши санацију, односно ремедијацију загађене површине;

– примену мера заштите за превенцију и отклањање последица у случају удесних ситуација у току извођења радова, (опрема за гашење пожара, адсорбенти за сакупљање изливених и просутих материја и др.).

3.2. Инжењерскогеолошки услови

На основу урађеног „Елабората геолошко-геотехничке документације за потребе израде Просторног плана подручја посебне намене (ППППН) Националног фудбалског стадиона”, од стране предузећа „Рударски институт” из Београда (2019), дефинисани су следећи инжењерскогеолошки услови.

Предметни терен у морфолошком смислу припада левој долинској страни, односно алувијалној равни реке Саве (Новобеоградском алувијалном платоу). У природним условима овај део алувијалне заравни, са котама ~69–74 m, често је био плављен (све до изградње Савског одбрамбеног насипа). Површина терена има врло благ до субхоризонтални нагиб од 2–3°. Хипсометријски положај дефинисан је распоном кота 70.0 до 80.0 m надморске висине. На северној страни, у непосредној зони истражног простора налази се Земунски лесни плато. У оквиру овог равничарског терена постојe остаци старих мртваја и бара, које су у великој мери измениле свој првобитни изглед, пре свега израдом савремених мелиоративних хидротехничких канала по њиховим средишњим деловима.

Карактеристика ширег подручја пана је одсуство површинских речних токова, али је урађена мрежа мелиорационих канала чија је намена да за време високих падавина дренирају вишкови воде.

Терен је у основи изграђен од терцијарних панонских, глиновито-лапоровитих и глиновито-песковитих наслага плиоцена. Повлату овог комплекса чине алувијално барски и алувијални седименти представљени песковитим и прашинастим глинама и глиновитим песковима и шљунковима квартарне старости (плеистцен), који су дебљине до 50 m. Површину терена представљају алувијално барски седименти таложени у води у низијама рељефа панонског басена и терасни седименти (холоцен). Дебљина ових седимената је око 10 m. Површину терена највећим делом чини хумизирани слој глиновите прашине. У урбанизованим деловима терена на површини је заступљен насип променљиве дебљине, а до 1 m.

У морфолошком смислу истраживани терен је условно повољан до повољан за изградњу.

Мерени ниво подземне воде је на дубини 0,8–3,0 m од површине терена, између апсолутних кота 69.0 и 71.5 m. Устаљен је у фацији поводња, у прашинастој глини или у прашинасто-глиновитом песку. Међутим, реално је очекивати да је при максималном нивоу терен водозасићен до површине терена. Осцилације воде су 1–3 m. На снижавање подземних вода поред мелиоративних радова известан утицај има и стално црпљење воде у рени бунарима који су распоређени уз обалу реке Саве.

Не постоје услови за развој савремених егзогеодиамичких процеса у терену. У ширем подручју могућа су појаве суфозионих удубљења у лесоидима, са повременим појавама забарења и ерозије обала канала.

На основу сагледаних инжењерскогеолошких карактеристика терена и планираног садржаја издвојени су инжењерскогеолошки рејони IIБ2 и IIIБ3.

1) Рејон IIБ2

Овај рејон обухвата делове алувијално терасне заравни изнад коте 72 m. Терен је изграђен од алувијално терасно седментног комплекса, који је представљен прашинасто песковитим глинама у повлати и песковима у подини. Дебљина прашинасто песковите средине је 1,5–5 m. Дебљина пескова је више од 10 m. Алувијално терасни седиментни комплекс је неуједначених инжењерскогеолошких својстава.

Прашинасто песковите глине су средње до веома стишљиве средине. Пескови су утврђени на различитим дубинама, док су шљункови на дубини већој од 9 m. Пескови су средње до мало стишљиви. Ниво подземне воде је око 2.0 m од површине терена.

С обзиром да се у овом терену провлаче зоне алувијалних равни мртваја и бара, односно средина лоших ИГ карактеристика (рејон IIIБ3), онда то у знатној мери погоршава и услове коришћења и делова терена обухваћених овим рејоном. При коришћену рејона IIБ2 захтева уважавање чињенице да је стишљивост веома неуједначена и претежно велика, нарочито у горњој зони прашинасто песковитих глина, као и плитак ниво подземних вода.

У овом терену треба рачунати и на утицај Сурчинске реке, односно канала Галовице, у чијој су широј зони утврђена повремена и стална забарења, са плитким нивоом подземне воде и водозасићеношћу средине, као и са честим појавама муљева.

Овај терен је неповољан и у погледу сеизмичности, што је условљено плитким нивоом подземне воде (у време високог водостаја скоро и до површине терена) па долази до повећања основног степена сеизмичности за 1 степен МCK-64 скале. Такође су у овим теренима могуће појаве тиксотропије, а у засићеним песковима потенцијал ликвефакције.

Коришћење терена алувијално терасне заравни при урбанистичком планирању захтева детаљније и потпуније дефинисање ИГ својстава терена. Ово се односи на прилагођавање објеката терену, у смислу услова фундирања, зависно од типа објекта и његових техничких карактеристика. Такође се у овом терену морају предвидети и хидротехничке мере заштите терена и објеката.

2) Рејон IIIБ3

Овај рејон обухвата делове алувијано терасне заравни испод коте 72 m, а у непосредном је контакту са рејоном IIБ2. То су делови алувијано-терасне заравни који представљају зоне са барским седиментима и седиментима мртваје, које изграђују прашинасто-песковите глине, местимичнмо муљевите, са песковима већим од 4 m од површине терена. Ово су делови терена са високим нивоом подземне воде, водозасићени у муљевитој средини, знатне стишљивости.

За коришћење ових делова терена при урбанизацији потребно је извршити мелиоративне захвате на ширем простору, при чему се обухвата и рејон IIБ2. Ови мелиоративни радови односе се на сложене хидротехничке мере и регулацију терена до коте дејства високих вода – максимални ниво слободне издани је око коте 74.0 (зaмена тла, насипање, израда дренажног система), као и одређивање адекватног начина фундирања објеката.

С обзиром да су рејони IIБ2 и IIIБ3 на међусобно блиском простору, и да су у алувијално-терасној заравни, са нејасним и непрецизно утврђеним границама, то рејон IIIБ3, који је лошијих своjстава, има негативан утицај на рејон IIБ2, и зато се цео овај простор може схватити, као један рејон кога карактеришу услови дати под рејоном IIIБ3.

Дакле, цео овај простор, обухваћен планом, са планираним објeктима има следеће ИГ карактеристике и услове:

– терен је изграђен од прашинасто-песковитих глина, фације поводња, а испресецан фацијом мртваја, глиновито песковитог сасатва, местимичнмо са муљевима. Дебљина ових седимената је до 5 m. Испод су пескови, до 10 m (зона захваћена истражним бушењем);

– средина је водозасићена са нивоом подземне воде око 2 m, која је у хидрауличкој вези са нивоом воде у каналу Галовица и са водама реке Саве. Ниво воде је неуједначен и у време високог водостаја пење се и до површине терена;

– прашинасто-песковите глине су местимично муљевите и веома стишљиве;

– при изградњи предвиђених објеката потребно је применити мелиоративне хидротехничке мере, затим геотехничку припрему тла, односно одредити услове и начин фундирања с обзиром на лоше ИГ услове тла.

Препоруке при коришћењу терена за изградњу

– инжењерскогеолошке средине које учествују у конструкцији ових рејона условно се могу користити као подтло за фундирање објеката како високо, тако и нискоградње;

– забарене делове терена треба побољшати додавањем каменог агрегата и објекте фундирати изнад садашње коте терена, јер је висок ниво подземне воде отежавајући фактор за безбедну експлоатацију како објеката високоградње, тако и објеката нискоградње (максимални ниво слободне издани је око коте 74.0);

– ископи ће се изводити у срединама које по ГН-200 припадају I–II категорији;

– ископи у овим срединама се држе вертикално до висине од 1 m без подграде;

– објекте спратности до П+3 не могу се фундирати директно без претходне припреме подтла;

– за инфраструктурне објекте потребно је уклонити хумусни слој и муљевите метастабилне делове терена и исте заменити материјалом који се добро збија;

– затрпавање ископа радити од пековито-шљунковитог материјала.

Општи геотехнички услови за изградњу

Услови за извођење ископа

На простору Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона, до дубине од 1,0 m је могуће изводити грађевинске ископе без заштите, док је дубље ископе неопходно радити у нагибу 1:1 и блаже. Косине које није могуће радити према препорученом углу нагиба обавезно подградити. Сезонски је могуће присуство подземне воде и до површине терена, па се препоручује да се ископи раде у сувљем временском периоду, нарочито у рејонима IIБ2 и IIIБ3. Материјал из ископа може се искористити за затрпавање вишка откопаног профила (изузев хумусног покривача hm) након фундирања објеката само у рејону IIЦ3, док у рејонима IIБ2 и IIIБ3 за затрпавање ископа користити песковито-шљунковити материјал.

Препоруке за изградњу објеката високоградње

Висок ниво подземних вода условљава израду објеката без подрумских просторија. Објекте треба нивелационо тако поставити да им кота најнижег пода буде изнад максималног нивоа воде. Грађевински објекти мале спратности могу се темељити на унакрсно повезаним темељним тракама и темељним плочама. Објекте веће спратности треба темељити применом шипова. Приликом планирања објеката треба узети у обзир и слабу носивост тла које захтева примену мелиоративних решења у циљу повећања носивости (замена подтла и сл.). Забарене делове терена треба побољшати додавањем каменог агрегата и објекте фундирати изнад садашње коте терена, јер је висок ниво подземне воде отежавајући фактор за безбедну експлоатацију објеката високоградње у рејонима IIБ2 и IIIБ3.

Објекти спратности П+4 треба фундирати на шиповима, како би се спречило неуједначено слегање објекта.

Препоруке за изградњу саобраћајница, паркинга и манипулативних платоа

Изградња саобраћајница треба да буде на насутом терену. Изградњи саобраћајница претходи уклањање хумусног слоја (0.6 m), као и муљевитих метастабилних делова терена и припрема трасе у свему према СПРС.Е1.01.

Препоруке за изградњу објеката инфраструктуре

При планирању објеката комуналне инфраструктуре, на целом простору Плана, неопходно је водити рачуна о избору цевног материјала и квалитету спојница чиме треба спречити и најмању могућност губљења вода из мреже. Такође је неопходно обезбедити могућност праћења стања водоводно-канализационе мреже и могућност брзе интервенције у случају хаварије на мрежи. Ровове за полагање цеви је могуће затрпавати песковито-шљунковитим материјалом. Висок ниво подземних вода ствара неповољне услове при извођењу ископа за инфраструктурне објекте и условљава потпуну заштиту објеката током изградње.

За сваки новопланирани објекат неопходно је урадити детаљна геолошка истраживања а све у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима.

3.3. Заштита од елементарних и других већих непогода

Урбанистичке мере заштите од потреса

Ради заштите од земљотреса, објекте пројектовати у складу са:

– Правилником за грађевинске конструкције („Службени гласник РС”, бр. 89/19, 52/20 и 122/20). Све прорачуне сеизмичке стабилности заснивати на посебно изграђеним подацима микросеизмичке реоjнизације;

– Правилником о привременим техничким нормативима за изградњу објеката који не спадају у високоградњу у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ”, број 39/64).

Урбанистичке мере заштите од пожара

Објекти морају бити реализовани према одговарајућим техничким противпожарним прописима, стандардима и нормативима.

У току пројектовања и извођења радова на изградњи објеката применити мере заштите од пожара у складу са одредбама Закона о заштити од пожара („Службени гласник РС”, бр. 111/09, 20/15, 87/18 и 87/18 – др. закони) и правилницима и стандардима који ближе регулишу изградњу објеката.

Објектима мора бити обезбеђен приступни пут за ватрогасна возила, сходно Правилнику о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређене платое за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара („Службени лист СРЈ”, брoj 8/95) и других техничких прописа и стандарда за такву врсту објеката.

Капацитет водоводне мреже мора да обезбеђује довољне количине воде за гашење пожара (иницијално гашење), како за хидрантску мрежу тако и за друге инсталације које користе воду за гашење пожара.

С тога, објекти морају имати одговарајућу хидрантску мрежу, која се по протоку и притиску воде у мрежи планира и пројектује према Правилнику о техничким нормативима за инсталације хидрантске мреже за гашење пожара.

При изградњи објеката и гаража придржавати се општих услова за пројектовање и изградњу објеката са повећаним ризиком од пожара и отежаном ватрогасном интервенцијом, у складу са важећом законском и техничком регулативом која се односи на ту врсту објеката, поштујући одредбе Закона о заштити од пожара, Правилника о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређење платоа за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара, Правилника о техничким захтевима за заштиту гаража за путничке аутомобиле од пожара и експлозија („Службени лист СЦГ”, број 31/05) и других техничких прописа и стандарда за такву врсту објеката.

Такође, предвидети остале инсталације и системе заштите у складу са важећим законским и техничким прописима за категорију објеката планираних за изградњу:

– објекти морају бити реализовани и у складу са Правилником о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона („Службени лист СФРЈ”, бр. 53/88 и 54/88 – исправка и „Службени лист СРЈ”, број 28/95) и Правилником о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења („Службени лист СРЈ”, број 11/96);

– систем вентилације и климатизације предвидети у складу са Правилником о техничким нормативима за вентилацију и климатизацију („Службени лист СФРЈ”, број 87/93);

– објекти морају бити реализовани у складу са Правилником о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте насталих у пожару („Службени лист СФРЈ”, број 45/85);

– објекте реализовати у складу са Правилником о техничким стандардима приступачности („Службени гласник РС”, број 46/13);

– објекте реализовати у складу са Правилником о техничким нормативима за заштиту од пожара стамбених и пословних објеката и објеката јавне намене („Службени гласник РС”, број 22/19);

– применити одредбе Правилника о техничким нормативима за пројектовање и извођење завршних радова у грађевинарству („Службени лист СФРЈ”, број 21/90);

– при фазној изградњи објеката обезбедити да свака фаза представља независну техно-економску целину;

– предвидети поделу објеката у пожарне сегменте и секторе, поједине просторије посебно пожарно издвојити (технички блок, вентилационе коморе, електроенергетски блок, посебне специфичне просторије, просторије са стабилним инсталацијама за гашење пожара, магацине, администрацију и сл.);

– изградња електроенергетских објеката и постројења мора бити реализоване у складу са Правилником о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара („Службени лист СФРЈ”, број 87/93), Правилником о техничким нормативима за заштиту нисконапонских мрежа и припадајућих трансформаторских станица („Службени лист СФРЈ”, број 13/78 и „Службени лист СРЈ”, број 37/95);

– реализовати објекте у складу са Одлуком о условима и техничким нормативима за пројектовање и изградњу градског гасовода („Службени лист града Београда”, број 14/77), Правилником о техничким нормативима за пројектовање, грађење, погон и одржавање гасних котларница („Службени лист СФРЈ”, бр. 10/90 и 52/90), уз претходно прибављање одобрења локације за трасу гасовода и место мерно регулационе станице од стране Управе за заштиту и спасавање, сходно чл. 28. и 29. Закона о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Службени гласник СРС”, бр. 44/77, 45/84 и 18/98), Правилником о техничким нормативима за унутрашње гасне инсталације („Службени лист СРЈ”, бр. 20/92 и 33/92) и Правилника о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 bar.

У даљем поступку издавања локацијских услова за пројектовање и прикључење, у поступку израде Идејног решења за предметне објекте, потребно је прибавити Услове са аспекта мера заштите од пожара од стране надлежног министарства, на основу којих ће се сагледати конкретна техничка решења, безбедносна растојања и др, у складу са Уредбом о локацијским условима („Службени гласник РС”, број 115/20).

За објекте у којима се планира производња, прерада, дорада, претакање, складиштење, држање и промет запаљивих и горивих течности и запаљивих гасова, потребно је прибавити Услове са аспекта мера заштите од пожара и експлозија (у поступку израде идејног решења за објекте гасовода) од стране надлежног органа министарства на основу којих ће се сагледати конкретни објекти, техничка решења, безбедносна растојања и др, у складу са Уредбом о локацијским условима, Законом о запаљивим и горивим течностима и запаљивим гасовима („Службени гласник РС”, број 54/15) и Законом о заштити од пожара.

Објекти у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у прописаним количинама, потребно је поштовати одредбе Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, бр. 111/09, 92/11 и 93/12) и правилника који ближе регулишу врсте и количине опасних материја, објекте и друге критеријуме на основу којих се сачињава План заштите од удеса, на који мора бити прибављена сагласност надлежног министарства, у складу са Правилником о врстама и количинама опасних материја, објектима и другим критеријумима на основу којих се сачињава План заштите од удеса и предузимају мере за спречавање удеса и ограничавање утицаја удеса на живот и здравље људи, материјалних добара и животну средину („Службени гласник РС”, број 48/16) и Правилником о начину израде и садржају Плана заштите од удеса („Службени гласник РС”, број 82/12).

Услови од интереса за одбрану земље

У складу са дописом Министарства одбране – Управе за инфраструктуру, бр. 10955-4 од 12. јула 2022. године, за планирану изградњу нема посебних услова и захтева за прилагођавање потребама одбране земље.

3.4. Мере енергетске ефикасности изградње објеката

Под појмом унапређења енергетске ефикасности у зградарству подразумева се континуирани и широк опсег делатности којима је крајњи циљ смањење потрошње свих врста енергије уз исте или боље услове у објекту. Као последицу смањења потрошње необновљивих извора енергије (фосилних горива) и коришћење обновљивих извора енергије, имамо смањење емисије штетних гасова (СО2 и др.) што доприноси заштити природне околине, смањењу глобалног загревања и одрживом развоју земље.

Закон о планирању и изградњи уважава значај енергетске ефикасности објеката.

Енергетска ефикасност се постиже коришћењем ефикасних система грејања, вентилације, климатизације, припреме топле воде и расвете, укључујући и коришћење отпадне топлоте и обновљиве изворе енергије колико је то могуће.

Битан енергетски параметар су облик и оријентација објекта који одређују његову меру изложености спољашњим климатским утицајима (температура, ветар, влага, сунчево зрачење). Избором одговарајућег облика, оријентације и положаја објекта, као и одговарајућим избором конструктивних и заштитних материјала, може се постићи енергетска повољност објекта.

При пројектовању и изградњи применити следеће мере енергетске ефикасности:

– у обликовању избегавати превелику разуђеност објекта, јер разуђен објекат има неповољан однос површине фасаде према корисној површини основе, па су губици енергије претерани;

– избегавати превелике прозоре који повећавају топлотне губитке;

– заштитити објекат од прејаког летњег сунца зеленилом и елементима за заштиту од сунца;

– груписати просторе сличних функција и сличних унутрашњих температура;

– топлотно изоловати објекте применом термоизолационих материјала, прозора и спољашњих врата, како би се избегли губици топлотне енергије;

– користити обновљиве изворе енергије – нпр. користити топлотне пумпе типа вода-вода које користе подземне воде, користити сунчеву енергију помоћу стаклене баште, фотонапонских соларних ћелија, соларних колектора и сл.;

– уградити штедљиве потрошаче енергије.

3.5. Услови за приступачност простора

У даљем спровођењу плана, при решавању саобраћајних површина, прилаза објектима и других елемената уређења и изградње простора и објеката применити одредбе Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

3.6. Услови за одлагање отпада

За евакуацију комуналног отпада неопходно је обезбедити металне контејнере, запремине 1100 литара и габаритних димензија: 1,37 x 1,20 x 1,45 m, у потребном броју према нормативу: 1 контејнер на 800 m2 корисне површине објеката.

Контејнери морају бити постављени изван јавних саобраћајних површина на избетонираним платоима, у нишама или посебно изграђеним боксовима планираним у оквиру дефинисаних грађевинских парцела, са обезбеђеним прилазом за комунална возила и раднике ЈКП „Чистоћа”. Максимално ручно гурање контејнера од локације до комуналног возила износи 15 m по равној подлози, без степеника и са успоном до 3%.

Саобраћајни приступ мора бити прилагођен димензијама комуналних возила: 8,6 x 2,5 x 3,5 m, са осовинским притиском од 10 t и полупречником окретања 11 m. Минимална ширина једносмерног приступа износи 3,5 m, а двосмерне 6 m, са нагибом који не сме бити већи од 7%.

За смештај контејнера могу се изградити и смећаре или одредити посебан простор унутар самог објекта. У контејнере одлагати отпатке састава као кућно смеће, а за депоновање другачијег отпада потребно је набавити специјалне судове, који ће се бити постављени у складу са наведеним нормативима, а празниће се према потреби инвеститора и склопљеним уговором са ЈКП „Градска чистоћа”.

У циљу ефикаснијег коришћења простора, уместо великог броја контејнера могуће је набавити прес контејнере, запремине 5 m3, габаритних димензија 3,78×1,9×1,65 m, са снагом пресе 1:5. Возила за њихово одвожење су димензија 2,5×7,3×4,2 m при чему се мора водити рачуна о максималном кретању возила уназад које износи 30 m.

За изградњу планираних објеката, инвеститори су у обавези да прибаве ближе услове за сваки објекат појединачно.

V. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПЛАНА

1. ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР И УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ПЛАНА

Институционални оквир имплементације Просторног плана НФС – II фаза, у ужем смислу, представљају институције које ће директно и непосредно реализовати пројекат „EXPO 2027” са пратећим садржајима, односно политику и концепцију уређења простора, изградње објеката различите намене и развоја саобраћајних и инфраструктурних система. У том смислу, институционални оквир имплементације Просторног плана чине:

– Влада преко министарства надлежног за послове просторног планирања и урбанизма и осталих ресорних министарстава, кроз контролу даљих активности на изради техничке документације, управног поступка издавања потребних дозвола и одобрења, као и оцењивање потребе и оправданости измене и допуне појединих решења Просторног плана НФС – II фаза;

– Град Београд преко органа градске управе надлежног за урбанизам и грађевинске послове и јавних предузећа надлежних за урбанистичко планирање и уређење грађевинског земљишта, кроз контролу даљих активности на изради урбанистичко – техничких докумената и техничке документације, контролу управног поступка издавања употребних дозвола и одобрења, делимично инвестирање у изградњу појединих инфраструктурних објеката и система и др;

– Јавна и комунална предузећа чији је оснивач Република Србија или Град Београд, кроз даље планирање, пројектовање и изградњу инфраструктурних система потребних за комунално опремање и уређење планског подручја, а нарочито: ЈКП „Београдски водовод и канализација”, „Електромрежa Србије”, Електодистрибуција Србије д.о.о, ЈП „Србијагас”, ЈКП „Београдске електране”, „Телеком Србија”, ЈВП „Србијаводе” и др.

Институционални оквир имплементације, у ширем смислу, чине све институције и органи који ће посредно учествовати у имплементацији планских решења, и то: 1) у области заштите и коришћења природних система и ресурса – министарства и јавна предузећа надлежна за послове заштите природе, водопривреде и др; 2) у области развоја мреже јавних служби и демографске политике – министарство надлежно за послове локалне самоуправе, регионалног развоја и др; Град Београд преко органа градске управе надлежних за образовање, културу, спорт, здравство, социјалну заштиту и др.; невладине организације и друга правна лица (у државном или приватном власништву); 3) у области развоја привреде – министарство надлежно за послове привреде и туризма и др.; туристичке организације на националном и локалном нивоу; невладине организације и локална удружења и др.; 4) у области развоја саобраћаја и инфраструктурних система – министарства надлежна за послове саобраћаја, инфраструктуре, телекомуникација и др; органи градске управе надлежан за саобраћај и градски превоз; „Железнице Србије” а.д., ЈП „Путеви Србије”, Електродистрибуција Србије д.о.о, ЈП „Србијагас”, „Телеком Србија”, ЈВП „Србијаводе”, и др. јавна предузећа; 5) у области заштите животне средине, природних и непокретних културних добара – министарство надлежно за послове заштите животне средине, министарство надлежно за културу; орган градске управе надлежан за заштиту животне средине; Завод за заштиту природе Србије; Републички завод за заштиту споменика културе; Завод за заштиту споменика културе града Београда; невладине организације и локална удружења и др.

2. СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА

Спровођење Просторног плана НФС – II фаза се врши директно (непосредно) за све планиране намене, како је то приказано на Рефералној карти бр. 4 „Карта спровођења са парцелацијом” у Р 1:1000.

За планиране намене површина које се спроводе директно (непосредно), Просторни план – II фаза представља основ за издавање информације о локацији, локацијских услова, као и за израду пројекта препарцелације и парцелације и урбанистичког пројекта и основ за формирање грађевинских парцела јавних намена у складу са Законом о планирању и изградњи.

Обавеза је инвеститора да се, пре подношења захтева за издавање грађевинске дозволе или другог акта којим се одобрава изградња, односно реконструкција, доградња или уклањање објеката дефинисаних Уредбoм о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 114/08), обрати надлежном органу за заштиту животне средине, ради спровођења поступка процене утицаја на животну средину, у складу са одредбама Закона о процени утицаја на животну средину.

За планиране објекте, пре издавања локацијских услова, обавезно је прибавити посебне услове заштите од пожара и експлозија у складу са чланом 54. Закона о планирању и изградњи и чланом 20. Уредбе о локацијским условима.

У поступку прибављања грађевинске дозволе за све планиране објекте у обухвату Плана потребно је остварити сарадњу са ЈКП БВК. Ова сарадња би се остварила кроз израду детаљних услова, мера и ограничења заштите Београдског изворишта, у зависности од планиране намене и предвиђених активности на свакој конкретној локацији планираних објеката.

Просторним планом НФС – II фаза се даје могућност фазног спровођења саобраћајница. Површине планиране за изградњу саобраћајница и комуналне инфраструктуре могу се даље парцелисати пројектом парцелације/препарцелације и формирати више грађевинских парцела у оквиру дефинисане регулације јавне саобраћајне површине тако да свака грађевинска парцела представља део функционалне целине у склопу Планом дефинисане намене и регулације.

Кроз израду техничке документације за јавне саобраћајне површине, дозвољена је промена нивелета и елемената попречног профила укључујући и распоред, пречнике и додатну мрежу инфраструктуре у оквиру дефинисане регулације саобраћајнице.

Техничку документацију урађену у складу са локацијским условима, којом се дефинише режим прикључења приступних саобраћајница у оквиру површина осталих намена на јавну саобраћајну површину доставити на сагласност Секретаријату за саобраћај.

Условљености ван границе планског обухвата

Повезивање комплекса Топлотног извора – ТИ са пумпном станицом – Остружница, веза предметног подручја са водоводном мрежом у раскрсници улица Војвођанска и др Ивана Рибара, као и веза са канализационом мрежом у блоку 45, биће предмет даље планске разраде кроз израду планова детаљне регулације. За потребе реализације пројекта изградње примарних објеката Батајничког канализационог система – колектора и црпних станица, ППОВ Батајница, као и објеката Батајничког канализационог система који до сада нису били обухваћени планском и техничком документацијом донета је Одлука о изради Просторног плана подручја посебне намене Батајничког канализационог система („Службени гласник РС”, број 67/21).

Продужетак трасе линије БГ воза преко аеродрома „Никола Тесла” до Националног стадиона и комплекса „EXPO 2027” биће предмет посебног планског документа.

3. ОДНОС ПРЕМА ПОСТОЈЕЋОЈ ПЛАНСКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ

Ступањем на снагу Просторног плана НФС – II фаза, у границама Просторног плана се мењају и допуњују следећи планови:

– Просторни план подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона – у делу који се односи на инфраструктурну мрежу и објекте;

– План детаљне регулације за изградњу гасовода од постојећег магистралног гасовода МГ-05 до подручја ППППН „Београд на води” са прикључком до БИП-а, градске општине Сурчин, Нови Београд, Чукарица и Савски венац – у делу који се односи на планирану гасоводну мрежу;

– План детаљне регулације центра Сурчина, ГО Сурчин („Службени лист града Београда”, број 120/18) – у делу који се односи на планиране ее водове и гасоводну мрежу.

– План детаљне регулације за изградњу ТС 110/35 kV „Београд 44” (Сурчин) и надземног вода 110 kV за повезивање планиране ТС на постојећи надземни вод 110 kV (бр. 104/2) и реконструкцију постојећих надземних водова – ГО Сурчин и Нови Београд („Службени лист града Београда”, број 22/21) – у делу који се односи на планиране ее водове.

4. ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА, МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ

Реализација комплекса „EXPO 2027” са пратећом саобраћајнoм и комуналном инфраструктуром представља приоритет у развоју Републике Србије и града Београда.

Као приоритетне активности у реализацији, издвајају се следеће:

– насипање терена до коте максималног нивоа подземне издани у циљу заштите од плављења;

– за уредно водоснабдевање подручја плана неопходна је изградња два цевовода димензија мин Ø400 mm, која се повезују на постојеће цевоводе, са једне стране на Ø700 mm у Војвођанској улици и са друге на Ø400 mm у раскрсници улица Војвођанска и Др Ивана Рибара.

– за повезивање планираних намена на Батајнички канализациони систем неопходно је изградити/доградити следеће примарне објекте:

– доградити КЦС „Сурчин 1”;

– изградити КЦС „Сурчин 2”;

– изградити КЦС „Земун поље 1”;

– изградити цевовод који повезује КЦС „Сурчин 1” и КЦС „Сурчин 2”;

– изградити потисни/гравитациони цевовод КЦС „Сурчин 2” – КЦС „Земун поље 2”;

– изградити ППОВ „Батајница”.

– изградња трансформаторске станице (ТС) 110/10 kV „Национални стадион”;

– изградња електроенергетских водова 110 kV од планиране ТС 110/35 kV „Београд 44 – Сурчин” до планиране ТС 110/10 kV „Национални стадион”, односно дуж улица: Нова 1, Нова 4 и инфраструктурног коридора ИК;

– изградња телекомуникационе (тк) канализације од постојеће тк канализације изграђене дуж Улице Војвођанска до предметног подручја, односно дуж улица: трг Зорана Ђинђића, Нова 1 и Нова 4, као и од Улице Др Ивана Рибара до предметног подручја, односно дуж улица: Нова 1, Нова 4 и коридора који је у обухвату другог планског документа;

– изградња комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион”;

– изградња прикључног транспортног гасовода, притиска p=50 bar-а од постојећег транспортног гасовода РГ 05–02 притиска р=50 bar-a до комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион”.

Основна организациона мера имплементације Просторног плана НФС – II фаза подразумева: 1) дефинисање међусобних обавеза, права и одговорности у имплементацији планских решења, између Републике Србије и града Београда са једне стране, као и инвеститора са друге стране; 2) формирање институција и радних тела за имплементацију појединих планских решења, у зависности од области и нивоа интервенције; 3) праћење реализације планских решења, мониторинг и евалуација од стране Републике Србије, града Београда и инвеститора.

Имплементацију Просторног плана НФС – II фаза посредно прате и спроводе: Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и органи града Београда надлежни за послове урбанизма, грађевинских послова, инспекције, комуналних послова и др.

Саставни део Просторног плана НФС – II фаза су и рефералне карте: