ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОЈЕКТА „СРПСКО-КИНЕСКИ ИНДУСТРИЈСКИ ПАРК МИХАЈЛО ПУПИН”

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Изради Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупин” (у даљем тексту: Просторни план) приступило се на основу Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупин” („Службени гласник РС”, број 9/21).

Просторни план је припремљен у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 52/21) и Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Службени гласник РС”, број 32/19).

Одлуком о изради Просторног плана дефинисано је да се за потребе израде Просторног плана приступа изради Стратешке процене утицаја планских решења на животну средину на основу Одлуке о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупин” на животну средину („Службени гласник РС”, број 6/21), у складу са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10).

Просторни план подручја посебне намене доноси се за подручја која захтевају посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите простора, за пројекте од значаја за Републику Србију или за подручја одређена Просторним планом Републике Србије или другим просторним планом.

Посебност подручја одређује једна или више опредељујућих намена, активности или функција у простору које су од државног, односно јавног интереса, укључујући и реализацију пројеката за које Влада утврди да су пројекти од значаја за Републику Србију као што су привредне зоне и индустријски комплекси.

У току израде Просторног плана обављена је сарадња са свим надлежним институцијама и организацијама Републике Србије и града Београда.

Специфичност овог плана је да су за потребе реализације Српско-кинеског индустријског парка од стране инвеститора урађени Бизнис (пословни) план и Студија изводљивости кроз које су дефинисани циљеви и стратешка опредељења за изградњу комплекса. У склопу тога урађена је и просторна провера тј. прелиминарни концепт организације простора, јасно су дефинисане намене и потребни капацитети комплекса, фазност реализације, а опредељена су и средства за њихову реализацију.

Након урађене Студије изводљивости приступило се изради Мастер плана, чија просторна решења су уграђена у Просторни план. Просторна решења из Мастер плана за задате садржаје комплекса и фазност реализације прилагођени су стварним условима локације, условима надлежних институција и планираном развоју града.

После доношења Одлуке о изради Просторног плана, а пре израде Нацрта просторног плана који подлеже стручној контроли, носилац израде планског документа организовао је рани јавни увид у периоду од 23. јуна до 7. јула 2021. године. Предмет раног јавног увида била су основна концептуална решења која се не односе на услове, могућности и ограничења грађења на појединачним катастарским или грађевинским парцелама. Текстуални део овог елабората садржао је: 1) опис границе планског документа; 2) краћи извод из планских докумената вишег реда; 3) опис постојећег стања, начина коришћења простора и основних ограничења; 4) опште циљеве израде плана; 5) планирану претежну намену површина, предлог основних урбанистичких параметара и процену планиране бруто развијене грађевинске површине; 6) очекиване ефекте планирања у погледу унапређења начина коришћења простора.

Графички део елабората чинила је дигитална, односно аналогна карта у размери одређеној Правилником о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања, урађена на расположивој дигиталној подлози у складу са Законом о планирању и изградњи, на којој је приказана граница планског документа са планираном претежном наменом површина.

Заинтересована правна и физичка лица поднела су примедбе и сугестије на изложени елаборат током трајања раног јавног увида носиоцу израде планског документа у писаном облику. Обрађивач плана је на све примедбе дао одговоре, а образложења су била груписана у односу на: садржај документа, неусаглашености са већ усвојеним плановима, планиране намене и садржаје, заштиту природе и животне средине.

По завршеном раном јавном увиду Комисија за спровођење поступка раног јавног увида поводом израде Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупинˮ размотрила је пристигле примедбе и одговоре обрађивача Просторног плана, а носилац израде Просторног плана припремио је Извештај о обављеном раном јавном увиду који је та комисија усвојила 5. октобра 2021. године. Одговори обрађивача на све примедбе грађана и организација пристигле у току раног јавног увида дати су у документацији плана.

У току раног јавног увида прибављени су услови и други значајни подаци за израду планског документа од органа, посебних организација, ималаца јавних овлашћења и других институција.

За потребе Просторног плана Институт за водопривреду „Јарослав Черни” а.д., Београд израдио је у октобру 2021. године Студију уређења вода на чијим налазима и препорукама се базирају предложена решења.

Паралелно са израдом Просторног плана припремљен је Извештај о Стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупин” на животну средину у оквиру којег је процењен утицај планских садржаја и решења на чиниоце животне средине и у складу са чим су дате мере и услови заштите животне средине као саставни и обавезујући део Просторног плана.

I. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. ПОЛОЖАЈ И ОБУХВАТ ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

1.1. Положај и основне одлике подручја Просторног плана

Локација будућег „Српско-кинеског индустријског парка Михајло Пупин” (у даљем тексту: „СКИП Михајло Пупин”) налази се у северозападном делу Београда на левој обали Дунава, на територији градске општине Палилула. Комплекс је у непосредној близини моста Земун–Борча „Михајло Пупинˮ (у даљем тексту: Пупинов мост), са северне стране постојеће обилазнице.

Простор будућег „СКИП Михајло Пупин” и његова шира околина припадају територији Панчевачког рита и данас се највећим делом, нарочито на северу, користи као пољопривредна површина. Значајан део овог земљишта налази се у оквиру газдинства Агроиндустријске корпорације Београд АД Падинска Скела (у даљем тексту: Агроиндустријска корпорација Београд), некад ПКБ Корпорација Београд.

Сама локација будућег „СКИП Михајло Пупин” је у непосредној близини Дунава и има карактер приобалног подручја. Доминантна намена у простору је пољопривредно земљиште које је испресецано мелиорационим каналима уз које се пружају некатегорисани путеви и појас заштитних шума. У оквиру комплекса се налази и некадашња фарма (грађевинско земљиште ван грађевинског реона) која није у функцији. Локација данас нема директан приступ са Северне тангенте. Једини прилаз је са источне стране локалним и некатегорисаним путевима дужине око 6 km од искључења на раскрсници Северне тангенте и Зрењанинског пута.

Терен је претежно раван, са просечном котом од 70.50 m н.в. Простор је обалоутврдом, насипом на коти 77.80 m н.в., заштићен од плављења Дунава. Присутан је висок ниво подземних вода које се дренирају постојећим мелиорационим каналима. У близини границе комплекса на западу простиру се два велика канала – латерални канал дуж насипа (Бо-1 и Бљ-2), а дуж источне границе комплекса велики канал (К-1 и К-3) који представљају колекторе Бељаричког и Борчанског слива, а чија граница пролази средином комплекса.

1.2. Обухват и опис границе подручја просторног плана

Границом Просторног плана обухваћен је део територије градске општине Палилула, на делу катастарске општине Ковилово.

Полазна тачка границе плана на северу је од катастарске парцеле (КП) 805, затим иде дуж канала Бљ-2, пресеца катастарску парцелу 411, а затим иде јужном страном канала 3-11 (КП 824) све до североисточне границе Главног канала (КП 807), затим иде до регулације нове саобраћајнице на југоистоку Просторног плана, одатле граница праволинијски пресеца КП 491/3, 852/3, 550/3, 549/3, 481/1, 856/3, 554/3, 555/3, 556/1, 857, 584, 585 и 586/3 до границе канала Бо-1 (КП 855). Граница даље прати границу канала Бо-1 (КП 855) до укрштања са границом КП 1045, затим иде северном границом КП 1045 до источне границе канала Бљ-2, (КП 805) све до полазне тачке, где се граница Просторног плана затвара.

Површина у оквиру границе Просторног плана износи 504,2 ha.

Графички прилог 1: Обухват Просторног плана

2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНАРЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА

2.1. Просторни планови

Плански документи вишег реда за израду Просторног плана су: Просторни план Републике Србије од 2010. до 2020. године године („Службени гласник РС”, број 88/10), Регионални просторни план административног подручја града Београда („Службени лист града Београда”, бр. 10/04, 57/09, 38/11 и 86/18) и Просторни план подручја посебне намене међународног водног пута Е 80 – Дунав (Паневропски коридор VII) („Службени гласник РС”, број 14/15).

2.1.1. Просторни план Републике Србије од 2010. до 2020. године

Просторним планом Републике Србије од 2010. до 2020. је истакнуто да се концепција просторне организације индустрије у Републици Србији заснива, између осталог, на унапређењу конкурентности Београда и других већих градова за развој high-tech производње и на активирању нових локалитета и увођењу нових просторних локационих модела индустријске инфраструктуре, као што су индустријска зона, (еко) индустријски парк, технолошки парк, научни парк, high-tech агломерације и др.

Просторним планом су дефинисана три развојна појаса, од којих је један и дунавски појас, односно шири простор функционално упућен или повезан на реку Дунав. Значајне су и тачке укрштања коридора VII и X – „црвене тачке” (Нови Сад, Београд и Бешка) које по значају омогућавају интензивнији развој туристичких, привредних и саобраћајних активности и услуга.

Према Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године јачање економске основе за развој града Београда обезбедиће се синергијом комплементарних привредних активности. Ово захтева пре свега обезбеђење: а) адекватне, модерне саобраћајне и друге инфраструктуре, хоризонтално и вертикално повезане; б) ажурне припреме локација за веће инвестиције; в) подршку реиндустријализацији вишег технолошког стандарда заснованој на локалним ресурсима и усмереној ка извозу.

Приоритет има и реиндустријализација, комбинованим активирањем, односно коришћењем нових (гринфилд) и напуштених − раније коришћених и других локација (браунфилд), на принципу „одрживе производње и бизниса”.

2.1.2. Регионални просторни план административног подручја града Београда

Регионалним просторним планом административног подручја града Београда је утврђено да ће се територијални развој индустрије са становишта уређења, заштите и коришћења простора на подручју града Београда потенцијално заснивати на увођењу нових просторних/локационих облика индустрије (индустријски парк, технолошки парк, аеродромска зона развоја, привредна/предузетничка зона, пословни инкубатор, мешовите зоне и др.).

Атрактивним и привлачним за инвеститоре, што подразумева комунално опремање и саобраћајно повезивање, треба учинити привредне паркове (савремени облик организовања простора за технолошки, економски и еколошки напредне гране и јединице привреде, пословања и примењене науке, кога развија и одржава јединствени организатор, на комплексу одређене величине), индустријске паркове (одређени комплекс земљишта, урбанистички предвиђен за производне и пратеће делатности који има одговарајућу инфраструктуру), технолошке паркове (индустријски парк у коме се налази и факултет, научни институт или привредни субјект који се бави истраживањем и иновативном делатношћу). То се односи на индустрије са новом оријентацијом ка еколошки и технолошки вишем нивоу квалитета производње и посебно, односа према окружењу. Екологија и амбијент ће да представљају основне критеријуме код дефинисања програма и уступања локација за обнову постојеће и развој нове индустрије. У том погледу, треба омогућити развој (уз ригорозну контролу локација и активности), поред осталих, и високотехнолошке индустрије у приобаљу реке Дунав (уз пажљиву заштиту обале као јавног добра), као и у појасу магистралних саобраћајница. Ово подразумева и примену савремених принципа у урбанистичком планирању индустријских локационих форми (мешовите намене грађевинског земљишта, принципи одрживог развоја, утицај на окружење, локациона компатибилност и сл.).

2.1.3. Просторни план подручја посебне намене међународног водног пута Е 80 – Дунав (Паневропски коридор VII)

Непосредан циљ израде Просторног плана подручја посебне намене међународног водног пута Е 80 – Дунав (Паневропски коридор VII) je допринос уређењу, развоју и заштити Дунава као првенствено пловног коридора, али и водног, еколошког, културног и туристичког коридора. Кључне одреднице овог плана су усмерене и на стварање предуслова за реализацију развојних интереса Републике Србије на подручју Паневропског коридора VII у оквиру саобраћајних, економских, културних и других облика интеграција у европске развојне токове.

Концепт и планска решења развоја коридора водног пута Дунава усклађени су са међународно дефинисаним политикама и принципима развоја, усвојеним декларацијама, стандардима и другим документима од значаја за развој, заштиту и уређење оваквих подручја, као и са релевантним искуствима планирања и уређења водних путева у Републици Србији и земљама са вишим степеном развоја коридора водних путева.

Водно добро Дунава (воде и водно земљиште у оквиру непосредног заштитног појаса и ширег заштитног појаса водног пута, дужине око 495 km и ширине од око 150 m до око 5.200 m, које обухватају трасу пловног пута са заштитним појасевима (изузимајући деонице кроз градове и градска насеља), користи ce на начин којим ce не утиче штетно на природна својства воде, живот и здравље људи, биљни и животињски свет, природне вредности и непокретна културна добра и не ограничавају права других.

Приобално земљиште (инундационо подручје) између насипа за одбрану од поплава и корита Дунава на заштићеној страни иза насипа у ширини не мањој од 100 m од ножице насипа на унутрашњој брањеној страни (односно 50 m од ножице насипа на свим брањеним површинама деонице водног пута на подручју у обухвату генералних планова за градове), као и подручје незаштићено од поплава ca висином обале од око 10 m, може ce користити на начин којим ce не угрожава спровођење одбране од поплава и обављање других активности које ce односе на управљање водама.

Планом су дефинисане и зоне заштите коридора водног пута и то:

– непосредна зона заштите коридора водног пута − планирано je интегрално уређење коридора међународног пловног пута и дела водног пута Дунава (у непосредном заштитном појасу), за који ce успоставља режим строго контролисаног коришћења простора;

– шира зона заштите коридора водног пута − планирано je интегрално уређење водних објеката у водном земљишту (у ширем заштитном појасу), кориту Дунава за велику воду ca приобалним земљиштем, односно у инундационом подручју за које ce успоставља режим контролисаног коришћења простора (уз ограничавање развоја постојећих и нових активности које су у колизији ca функционалним и техничким захтевима постојећих и планираних водопривредних система) који ce заснива на примени следећих правила уређења и грађења из овог плана;

– зоне заштите природних добара − режими заштите и уређења простора заштићених и планираних за заштиту подручја природних добара утврђују ce просторним плановима посебне намене за заштићена подручја, односно просторним плановима јединица локалне самоуправе за остала природна добра.

2.2. Урбанистички планови

Постојећи урбанистички плановикоји обухватају подручје будућег „СКИП Михајло Пупин” чине: Генерални урбанистички план Београда („Службени лист града Београда”, број 11/16, у даљем тексту: ГУП) и План генералне регулације система зелених површина Београда („Службени лист града Београда”, број 110/19, у даљем тексту: ПГР СЗП).

Контактни урбанистички план је План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе – град Београд (целине I–XIX), („Службени лист града Београда”, бр. 20/16, 97/16, 69/17, 97/17, 91/20, 72/21 и 27/22, у даљем тексту: ПГР). Иако локација „СКИП Михајло Пупин” није разрађена у оквиру овог плана, он се мора узети у обзир јер представља непосредну контактну зону чија планска решења, пре свега по питању намене и инфрасутруктуре, имају значајан утицај на развој локације индустријског парка.

За локацију „СКИП Михајло Пупин” не постоји план детаљне регулације. У непосредном окружењу урађено је или се припрема неколико урбанистичких планова.

2.2.1. Генерални урбанистички план Београда

Стратешки развој града дефинисан је ГУП-ом, којим су одређене дугорочне концепције урбаног развоја града, које се у даљем планирању морају евалуирати и преиспитати у складу са тренутним економским, демографским и социјалним променама.

Према ГУП-у је развој привреднх и индустријских делатности у Београду предвиђен у виду великих зона формираних на потезима главних саобраћајних и улазних праваца у град, које због низа локацијских предности погодују развоју и изградњи робних терминала, робно-транспортних центара и других видова привреде. Највеће овакве зоне предвиђене као привредне зоне су: Панчевачки рит, Горњи Земун, Сурчин–Добановци, Аутопут и Робно-транспортни центар Сурчин. За све ове локације урађени су планови детаљне регулације или је њихова израда у току, што говори о тренду развоја оваквих садржаја у граду. Изградњом Северне тангенте, као брзе везе, створиле су се могућности да се уз њу отворе нове локације за изградњу на левој обали Дунава.

Неки од основних циљева које је ГУП дефинисао, а којима се подстиче развој пројеката као што је „СКИП Михајло Пупин” су:

– развој Београда кроз велике стратешке развојне пројекте;

– одрживи развој града, кроз заштиту природних, културних ресурса и животне средине;

– промоција и подршка индустрији знања, креативног сектора, научних, технолошких и привредних паркова у окружењу комерцијалних и стамбених зона.

ГУП-ом је предметна локација намењена за пољопривредно земљиште. Простор између границе Просторног плана и саме реке Дунав планиран је као шумско земљиште. Са југоисточне стране у зони између границе Просторног плана и Северне тангенте планирана је зона комерцијалних делатности са зеленим површинама.

Графички прилог 2: ГУП − Планирана намена површина (2016)

2.2.2. План генералне регулације система зелених површина Београда

У ПГР СЗП дефинисано је да: „Реализација система зелених површина подразумева промену њиховог статуса од подређене у примарну градску инфраструктуру. Поред норматива који контролишу систем планирања, неопходна је израда градске „зелене регулативеˮ. Концепција и организација система зелених површина реализоваће се кроз даље планске разраде, детаљне студије, снимање и валоризацију постојећих и потенцијалних зелених површина и стања животне средине.”.

Границом ПГР СЗП обухваћено је 13 градских општина укључујући и део градске општине Палилула који се налази у обухвату Просторног плана.

У оквиру шест просторно-функционалних целина (компоненти) система зелених површина, ПГР СЗП обухвата следеће намене површина:

1. шуме и шумско земљиште;

2. јавне зелене површине;

3. јавне зелене површине и шуме у оквиру површина јавних намена;

4. зелене површине у оквиру површина јавне и/или остале намене;

5. зелене површине и шуме у оквиру површина осталих намена.

Просторним планом предвиђено је очување и унапређење постојећих и изградња (подизање) нових шума и јавних зелених површина. Такође, планским решењем предвиђено је очување и унапређење постојећих и подизање нових шума и зелених површина у оквиру других јавних и осталих намена, дефинисањем норматива и правила уређења и грађења, чиме се обезбеђују неопходни елементи за даљу планску разраду, односно њихову реализацију у простору. У складу са компатибилношћу планираних намена, у оквиру шума и јавних зелених површина могу се планирати инфраструктурни објекти и комплекси, као и саобраћајне површине, уз сагласност одговарајућих надлежних институција, док се шуме и јавне зелене површине могу планирати у оквиру свих планираних намена.

Простор будућег индустријског парка у оквиру ПГР СЗП се налази у оквиру зелених површина у инундационом подручју, које чини природно регулисана вегетација која расте на периодично или стално плављеном земљишту у приобаљу Дунава и Саве. Ове зелене површине су посебно значајне за очување биодиверзитета, јер обезбеђују услове за кретање и исхрану фауне, а вегетација има улогу у пречишћавању воде, због чега је планским решењем предвиђено њихово очување, као део целине „Зелена веза” система зелених површина. ПГР СЗП прописује правила за очување, уређење и одрживо коришћење постојећих природно регулисаних зелених површина у инундационом подручју Саве и Дунава.

Графички прилог 3: ПГР СЗП − Планирана намена површина (2019)

2.2.3. План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе – град Београд (целине I–XIX)

Иако локација „СКИП Михајло Пупин” није у целини обухваћена ПГР-ом, овај план се мора узети у обзир јер представља непосредну контактну зону где планска решења, пре свега по питању намене простора и инфрасутруктуре, имају значајан утицај на развој локације индустријског парка.

Локација индустријске зоне се налази уз границу целине VI – Борча, Овча, Црвенка и захвата уски појас који је ПГР-ом планиран уз Северну тангенту као комерцијална зона са шумским земљиштем као заштитном зоном (део заштитног шумског појаса у ширини од ~60 m залази у границу Просторног плана). Као стратешки циљ развоја леве обале Дунава у непосредној близини предметне локације, са јужне стране Северне тангете на локалитету Црвенка, ПГР-ом је планирана велика зона комерцијалних делатности површине преко 500 ha. У погледу спровођења, за простор на који се локација непосредно наслања, као и за ширу зону целине VI, ПГР налаже израду планова детаљне регулације.

Графички прилог 4: ПГР – Планирана намена површина (2016)

Што се тиче инфраструктуре, ПГР-ом је за потребе снабдевања дуж Северне тангенте и у њеној непосредној околини планирано постављање следећих водова:

– Водовод:

– водоводна цев пречника Ø 400;

– Канализација:

– атмосферска канализација;

– локално постројење за пречишћавање отпадних вода „Црвенка” као и црпна станица „Црвенка” са јужне стране Северне тангенте;

– Електро мрежа:

– 35 kV кабл;

– у зони на коју се локација индустријског парка непосредно наслања са северне стране тангенте планирана је трансформаторска станица 35/10 kV „Северна тангента”;

– са јужне стране стране Северне тангенте планиране су трансформаторске станице 35/10 kV „Црвенка” и 110/10 „Црвенка”;

– Телекомуникациона мрежа:

– оптички кабл;

– Гасовод:

– градски гасовод (притиска 6/16 bar).

2.2.4. Околна подручја дефинисана плановима детаљне регулације

За локацију „СКИП Михајло Пупин” не постоји план детаљне регулације. У непосредном окружењу урађен је План детаљне регулације за саобраћајницу Северна тангента од саобраћајнице Т6 до Панчевачког пута – сектор 1 (деоница од улице Цара Душана до Зрењанинског пута – М 24.1. са мостом преко Дунава и петљом са Зрењанинским путем) („Службени лист града Београда”, број 58/09). На основу овог плана из 2009. године изведена је Северна тангента.

Регионалним просторним планом административног подручја града Београда утврђени су критеријуми заштите у зонама саобраћајница приликом планирања других намена земљишта уз појас магистралних саобраћајница. Приликом утврђивања урбанистичких мера заштите у поступку израде Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупин” на животну средину и израде извештаја, ове мере су узете као стечена обавеза заштите животне средине утврђена планом вишег хијерархијског нивоа и наведена правила и заштитне зоне прихваћене су као услови планирања других намена земљишта уз појасеве саобраћајница, за ниже хијерархијске нивое.

За аутопутеве и магистралне саобраћајнице и обилазнице у рубним подручјима града утврђене су три зоне заштите:

− Зона I – појас непосредне заштите од веома великог еколошког оптерећења ширине по 20 m са обе стране пута, због емисија у ваздух, повећане буке и загађивања земљишта. У заштитном појасу дозвољено је формирати заштитно зеленило, а није дозвољена изградња стамбених, пословних и помоћних објеката;

− Зона II – ужи појас заштите од великог еколошког оптерећења ширине по 50 m са обе стране пута, због повећане буке и загађивања земљишта. Није дозвољена изградња стамбених, пословних и помоћних објеката. Постојећи легално изграђени објекти морају бити заштићени одговарајућом акустичком заштитом. Дозвољена је изградња објеката у функцији пута;

− Зона III – појас малог еколошког оптерећења ширине по 300 m са обе стране пута, због повећане буке. Изградња стамбених, пословних и привредних објеката дозвољена под условом да се обезбеде мере заштите од буке.

Према намени и коришћењу, земљиште у оквиру граница Просторног плана, које је у зони каналске површине где је планиран пропуст кроз труп саобраћајнице и где долази до преклапања намене земљишта, намењује се за јавно коришћење.

Такође, у непосредном окружењу започета је израда следећих планова:

– плана генералне регулације за подручје градске општине Палилула ван обухвата ГУП-а. Одлука о изради плана донета је 2012. године, а план се налази у фази стручне контроле нацрта плана. Овај план граничи се са локацијом „СКИП Михајло Пупин”. Непосредно уз северну и источну границу индустријског парка предвиђено је пољопривредно земљиште, док је у делу уз Северну тангенту планирано грађевинско подручје;

– просторног плана подручја посебне намене нове луке у Београду са слободном зоном. Одлука о изради плана донета је 2016. године, а план се налази у фази раног јавног увида. Неизвесно је да ли ће израда плана бити настављена, јер је заустављена због зоне контролисане градње која је дефинисана условима министарства надлежног за послове одбране.

3. СКРАЋЕНИ ПРИКАЗ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

3.1. Природне карактеристике простора

Топографија терена

Терен обухваћен Просторним планом, са својим ширим непосредним окружењем, представља равну алувијалну терасу са израженим микрорељефом, формираним ерозионо-акумулационим процесима Дунава који је вековима плавио ову територију. Најнижа кота терена износи око 70 m н.в., док највиши делови достижу коте изнад 72,5 m н.в., не рачунајући терен на коме је изграђена приступна рампа Пупиновог моста (77 m н.в.) и коловоз Северне тангенте (73 m н.в.).

Геолошка грађа терена

Шири простор Панчевачког рита у геолошком смислу припада крајњим јужним деловима пространог Панонског депозиционог басена.

Почетком плиоцена, пре око 4,5 милиона година у најдубљим деловима Панонске седиментационе области формирало се слатководно Палудинско језеро. Палудинско језеро, као реликт Панонског језера, егзистирало је на простору нешто северније од данашњег тока Саве и ушћа Саве у Дунав.

Доњи пакет алувијалних седимената представљен је флувијалним полицикличним седиментима плеистоценске старости. Представљени су комплексом шљунковито песковитих наслага, таложених у широкој алувијалној равни (попут језера), која се простирала западно и северно од брежуљкастог дела терена идући од Обреновца (и западније према Шапцу), па преко ушћа Саве у Дунав даље ка северу. Дебљина им варира у интервалу од 20–40 m на ободним деловима, до преко 100 m у депресијама на ширем подручју војвођанског дела Панонске низије.

Хидрогеолошке карактеристике

Генерално, хидрогеолошке одлике Панчевачког рита се везују углавном за колекторе формиране у оквиру квартарних и терцијарних наслага. Колектори подземних вода у квартарном комплексу изграђују алувијални предоминантно песковити, секундарно песковито шљунковити седименти, који имају велико пространство. У профилу, издани у њима егзистирају до дубина од 45 до 62 m.

Фреатска издан је доминантна на целом простору Панчевачког рита, у приповршинским и плићим деловима, у оквиру танких хумифицирано делувијалних, елувијалних, лесоидно барских и моћних алувијалних наноса, у којима по гранулометријском саставу доминирају пескови различите крупноће зрна и начина седиментације (прашинасти пескови и шљунковити пескови), до процењене осредње дубине од око 45 m.

Режим подземних вода Панчевачког рита у функцији је више фактора: водостаја Дунава, Тамиша и мреже површинских токова, акваторија и мелиорационих канала, али исто тако и климатских прилика, пре свега параметара вертикалног биланса (количине и распореда падавина, величине евапорације и евапотранспирације и др.).

Услови прихрањивања издани у наслагама фреатске издани Панчевачког рита су у функцији филтрационих карактеристика водоносних или слабопропусних средина, као и у зависности од остварене хидрауличке везе река/издан, или канал/издан. За уске зоне у инундационом и брањеном простору у обалском појасу, изражена је хидрауличка веза и услови прихрањивања из тока Дунава и Тамиша. Генерално, нивои подземних вода су у границама од 69 до 72 m н.в. (на бунарима изворишта „Сибница” и до 55 m н.в.). Реално је очекивати да у режимима просечних водостаја под утицајем успора, Дунав у највећем делу године храни издан. У зимским периодима године, дубине до нивоа подземних вода у централним деловима Панчевачког рита су у распону од 2,5 до 3,0 m. Минималне дубине у вишегодишњем мониторингу нивоа подземних вода евидентне су у мају и крећу се у опсегу од 0,3 до 1,3 m (на подацима осматрачке мреже у насељу Овча). Максималне дубине за подручје око Овче су такође у мају или јуну, у опсегу од 1,6 до 3,6 m. (Извор: Студија уређења вода за Српско-кинески индустријски парк „Михајло Пупин”, Институт за водопривреду „Јарослав Черни” а.д., Београд, 2021. године).

Хидролошке карактеристике

Посматрани део територије Београда са околином је изузетно богат водама. Ограничен је већим и мањим водотоцима (Дунав, Тамиш, Караш) и испресецан густом каналском мрежом. Висок ниво подземних вода се одржава скоро читаве године, с тим да је повећана инфилтрација вода условљена високим водостајем околних река.

Садашњи начин функционисања система заштите од вода у оквиру Панчевачког рита је такав да су канали који припадају различитим сливним подручјима углавном повезани, тј. границе између сливова се слободно формирају, зависно од интензитета и временске дужине рада црпних постројења у појединим сливовима.

Отпадне и атмосферске воде насеља, које се изливају у мелиорациону каналску мрежу услед непостојања канализационог система, додатно оптерећују ионако пренапрегнут систем одвођења вишка воде са подручја.

Северни део оквирног обухвата Просторног плана од 112,37 ha налази се у Сливу „Бељарица”, док се јужни део од 369,98 ha налази у Сливу „Борча”.

На бази података осматрања једног мањег броја пијезометара (у склопу Агроиндустријске корпорације Београд), може се говорити да режим нивоа подземних вода у приобалном простору диктира водостај Дунава, уз додатни утицај рада каналске мреже (рад црпних станица). Утицај падавина на подземне воде је изражен само у периодима њихових великих вредности.

Нивои воде у реци су углавном виши, а само изузетно нижи и то у краћим периодима од најнижих кота приобалног терена, што условљава готово непрекидно прихрањивање издани.

Успорени водостаји Дунава који су настали пуштањем у експлоатацију Хидроенергетског и пловидбеног система „Ђердап 1” директно утичу на промену режима подземних вода у односу на претходни, „природни” режим. Анализом и других раније спроведених истраживања за различите режиме рада Хидроенергетског и пловидбеног система „Ђердап 1”, може се закључити да су у зонама непосредно иза дунавског насипа минимални нивои подземних вода повишени за 50–100 cm, а максимални за 30–40 cm у односу на нивое који би се јавили у условима природног, неуспореног режима Дунава.

Климатске карактеристике

Климатске карактеристике подручја Просторног плана дефинисане су на основу података са Главне метеоролошке станице Београд.

Посматрано подручје налази се у зони умерено континенталне климе, у коме температуре постепено опадају од југа ка северу. Климу одликују метеоролошки екстреми. На подручју је изражен југоисточни ветар кошава који доноси ведро и суво време. Кошава најчешће дува током јесени и зиме и траје два до три дана, неретко и до седам дана.

Графички прилог 5: Климатски параметри

Разматрано подручје карактеришу умерено топла лета и умерено хладне зиме и два прелазна периода, пролеће и јесен. Температурни режим анализиран је на основу података о средњим месечним температурама ваздуха из периода 1946–2020. године. Просечна вишегодишња температура ваздуха у разматраном периоду износила је 12,45 °С, а крећу се од 1,0 0С у јануару до 22,7 0С у јулу.

Просечна вишегодишња сума падавина је 690 mm али се уочава велика неравномерност, па је у разматраном периоду реализована годишња сума падавина 2000. године била само 367 mm, а претходне, 1999. године, три пута већа и износила је 1.051 mm. Максимална годишња сума падавина забележена је 2015. године и износила је 1.101 mm. На основу унутаргодишње расподеле месечних сума падавина може се констатовати велика неравномерност падавина и унутар године, као и да је дијапазон просечне месечне суме падавина у свим месецима веома широк. На основу реализованих падавина може се у било ком месецу, осим јуна, догодити да месечна сума падавина буде мања од 10 mm. Такође се у било ком месецу може догодити да месечна сума падавина превазиђе 100 mm. Највише кишних падавина регистровано је у мају и јулу, а најмање у јануару. Просечне месечне суме падавина (mm) у периоду 1949–2020. године се крећу од 44,2 mm током фебруара до 94,2 mm у јуну.

Релативна влажност ваздуха се у истом периоду, на месечном нивоу, кретала од 61,5% током јула, до 79,9% током децембра. У периоду од фебруара до октобра ваздух је умерено сув, а само се у децембру и јануару може говорити да је ваздух просечно умерено влажан.

Учесталост ветра је највећа из правца југоистока – кошава, ветар који дува са Карпата. Готово четвртину времена када има ветра, он долази из правца југоистока. Од свих ветрова, кошава има највећу брзину, па тако просечна брзина кошаве мерена на Главној метеоролошкој станици Београд износи 3,3 m/s. Ветрови са највећом брзином највише су се јављали у октобру и у периоду јануар–март.

Графички прилог 6: Ружа ветрова за ГМС Београд – учесталост (%, лево) и брзина (m/s, десно)

Педолошке карактеристике

У структури педолошког покривача на предметном подручју заступљена земљишта припадају класи неразвијених хидроморфних земљишта (67%) и класи глејних земљишта (32%). Најзаступљенији тип (60%) је алувијално земљиште (флувисол), који заузима приобалне површине уз Дунав. Алувијално земљиште је углавном веома хетерогено по физичким особинама, чије су разлике изражене по простору и по дубини, као што је и случај на предметном подручју. Настанак флувисола на ритској црници је специфичан, јер је прво формирана ритска црница, да би се у каснијем периоду таложио алувијални материјал, различитог механичког састава, зависно од удаљености од речног тока. Трећина посматраног подручја данас је покривена ритском црницом.

Биљни и животињски свет

Земљиште у обухвату Просторног плана је у највећем делу било намењено узгајању пољопривредних култура, а у мањем обиму налазе се вештачки подигнуте састојине топола. Улога овог високог растиња је заштитна.

Контактно подручје Просторног плана припада типу предела Алувијалне заравни Панчевачког рита. „Форланд леве обале Дунаваˮ, због присуства остатака природних шума, шумских плантажа, бара и замочвареног земљишта, издваја се као један од два дефинисана варијетета овог типа предела, јер се разликује од доминантног карактера предела кога карактерише отвореност простора широких размера и дугих визура, које прекидају остаци шума, појединачни објекти и насеља. Оне представљају природну и визуелну границу предела Алувијалне заравни Панчевачког рита.

Панчевачки рит је још у скоријој прошлости представљао широку плавну зону која се простирала између Тамиша и Дунава и која је пружала уточиште за многе ретке и угрожене биљне и животињске врсте. Услед нагле урбанизације и мелиорације, у прошлом веку је већи део овог подручја исушен и претворен у стамбене и аграрне површине. Исходна влажна подручја очувана су само у уском појасу уз Тамиш и уз Дунав. Иако смањене површине, плавна подручја у дунавском Форланду у околини Београда и даље представљају изузетну природну вредност.

На левој обали Дунава на подручју града Београда налазе се две простране плавне зоне: Црвенка (Бељарица) и Кожара, испресецане рукавцима (дунавцима) и бројним барама и мртвајама које обухватају површину од 1.858 ha. Подручје је углавном прекривено шумском вегетацијом и то галеријским шумама врбе и тополе и плантажама канадске тополе. На овим локалитетима гнезди се више ретких и угрожених врста птица као што су белорепан Haliaeetusalbicilla, црна рода Ciconianigra, патка њорка Aythyanyroca, а треба напоменути и да се ови простори налазе у оквиру међународно значајног подручја за птице (IBA – Important Bird Area) а представља и еколошки значајно подручје „Ушће Саве у Дунав” у оквиру еколошке мреже Републике Србије. Водена и влажна станишта на овим локалитетима су важна и као репродуктивни центри за водоземце и гмизавце, и као плодиште више врста речних риба.

Стање шума у форланду у великој мери је резултат антропогених утицаја и предузимања мера и активности на пошумљавању, њиховом одржавању и уређивању шума. Иако је већи део површине под шумом настао подизањем плантажа еуро-америчких топола, од значаја је и очување и унапређење аутохтоних хигрофилних, пионирских крајречних заједница које заједно са плантажама имају улогу заштите обале и насипа од штетног утицаја реке.

Шуме на простору форланда Дунава према вертикалном распрострањењу шумске вегетације припадају појасу алувијалних-хигрофилних типова шума које обухватају велики број шумских и мањи број жбунастих заједница насталих у условима интензивног влажења у речним долинама. Осим директног плављења ових шума узрокованих поплавама услед изливања воде из корита Дунава при високим водостајима, њихово допунско влажење зависи и од самог тока реке, периода трајања поплавних вода и високог нивоа подземних вода. Шуме се карактеришу извесним бројем хигрофилних врста дрвећа, као што су јова (Alnusincana), бела врба (Salixalba), бадемаста врба (Salixamygdalina), крта врба (Salixfragilis), тополе (Populussp.), пољски јасен (Fraxinusangustifolia) и лужњак (Quercusrobur), које се са поступним смањењем влажности смењују у квалитативном саставу.

„Форланд леве обале Дунаваˮ, као и сама река Дунав, представљају подручје еколошке мреже Републике Србије од међународног значаја, кога на конкретном простору чине:

– међународно значајно подручје за птице (IBA – Important Bird Area) под називом „Ушће Саве у Дунав” (класификациони код РС017IBA), велико плавно подручје које обухвата ушће Саве у Дунав (10 km) и 39 km тока Дунава са приобаљем (од 1.184 до 1.145 km), укупне површине 9.808 ha. Значај подручја је у особеним алувијалним стаништима уз две велике реке, са бројним острвима, рукавцима и мртвајама, значајно за заштиту влажних станишта и врста, гнежђење, сеобу и зимовање птица;

– еколошки коридор – река Дунав, обухвата водоток и његов обалски појас.

„Форланд леве обале Дунаваˮ код Београда проглашен је за предео изузетних одлика и садржи заштитне зоне другог и трећег степена. То је подручје препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, које се током времена развијало као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва.

3.2. Створене карактеристике простора

3.2.1. Постојећа намена простора

Простор будућег „СКИП Михајло Пупин” и његова шира околина припадају територији Панчевачког рита и данас се највећим делом, нарочито ка северу, користе као пољопривредне површине. Значајан део овог земљишта налази се у оквиру газдинства Агроиндустријске корпорације Београд.

Сама локација будућег „СКИП Михајло Пупин” је у непосредној близини Дунава и има карактер приобалног подручја. Доминантна намена у простору је пољопривредно земљиште које је испресецано мелиорационим каналима уз које се пружају некатегорисани путеви и појас заштитних шума. У оквиру комплекса се налази и некадашња фарма свиња (грађевинско земљиште ванграђевинског рејона), а која данас није у функцији.

У постојећем стању издвајају се:

– пољопривреднe површине;

– шумске површине;

– водне површине.

Пољопривредне површине

На подручју Просторног плана доминантно су заступљене интензивно обрађиване пољопривредне површине пољопривредног газдинства „Ковилово” у склопу бившег комплекса ПКБ, односно у склопу Агроиндустријске корпорације Београд. Oнe се налазе на простору алувијалне равни и лесне терасе и у највећем обиму су се користиле за ратарске културе.

Пољопривредне површине испресецане су мелиорационим каналима уз које се пружају некатегорисани путеви и пољезаштитни појасеви вегетације (групе дрвећа или угари).

У оквиру планског подручја налази се и комплекс са постојећим објектима за примарну пољопривредну производњу (фарма свиња „Дунав”) са пратећим објектима, који нису у функцији.

Водене површине

Предметно подручје налази се на водном подручју „Дунав”, водној јединици „Панчевачки рит”, сектор Д.6, као и на мелиорационом подручју „Београд Дунав 1”, хидромелиорационом систему БГ Д1.1. и то јужни део слива „Бељарица” и северни део слива „Борча”. Постојећи систем заштите од унутрашњих и подземних вода, некадашњи водени токови и изграђени канали, део су дренажног система чије се воде преко црпних станица препумпавају у Дунав и Тамиш.

У близини границе комплекса на западу простиру се два велика канала – латерални канал дуж насипа (Бо-1 и Бљ-2) и велики канал (К-1 и К-3) дуж источне границе комплекса. Они представљају колекторе Бељаричког и Борчанског слива чија граница пролази средином комплекса.

Постојећи систем заштите од унутрашњих и подземних вода, некадашњи водени токови и изграђени канали, део су дренажног система чије се воде преко црпних станица препумпавају у Дунав и Тамиш.

Мелиорациона каналска мрежа сливова „Бељарица” и „Борча” припада мелиорационом подручју Београда, хидромелиорационом систему Београд Дунав 11 (БГД11), у надлежности Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе”, Београд, Водопривредни центар „Сава–Дунав”.

Карактеристике дунавског насипа:

– кота круне насипа на стационажи km 27 + 000 је 77,80 m н.в., а на стационажи km 30 + 00 је 78,20 m н.в.;

– ширина круне насипа је 6 m;

– са небрањене и брањене стране косина насипа је 1:3.

Шумске површине

Шумске површине на подручју Просторног плана припадају Газдинској јединици „Рит”, којом газдује Шумско газдинство „Београд”. Основна намена ових шума је клима – заштитна шума, високе заштитне вредности HCVF-4 и представљају подручја која пружају основне природне користи у критичним ситуацијама.

Као састојинске целине издвајају се вештачки подигнуте састојине топола и шуме врбе. Поред клима-заштитних шума (пољозаштитних појасева), које су пројектоване у циљу заштите ораница од еолске ерозије и за побољшање климатских услова, према намени се издвајају и шуме које се користе за производњу техничког дрвета као и заштиту од вода (водозаштитне).

3.2.2. Постојеће саобраћајне површине

Просторни обухват Просторног плана већим делом је лоциран са северозападне стране Северне тангенте, непосредно након завршетка Пупиновог моста, на левој обали Дунава. Пупинов мост спаја београдска насеља Земун и Борчу на Северну тангенту, која почиње од горњег Земуна са финалним укрштањем са Панчевачким путем.

Локална путна мрежа је разуђена, повезује Северну тангенту, преко фарме „Дунав”, са насељем Ковилово. Интерна пуна мрежа се налази на локацији фарме „Дунав”.

Локација „СКИП Михајло Пупин” у постојећем стању нема директну везу са примарном путном мрежом (Северном тангентом). Једини прилаз локацији је са источне стране локалном путном мрежом, некатегорисаним путевима, у дужини око 6 km, од искључења на раскрсници Северне тангенте и Зрењанинског пута.

На западној страни будућег „СКИП Михајло Пупин” у непосредној близини налази се река Дунав, као међународни пловни пут.

3.2.3. Постојећа инфраструктура

С обзиром да се углавном ради о пољопривредном земљишту, локација није опремљена инфраструктуром. Према доступним подацима од инфраструктурних водова на или у близини локације налазе се водоводна мрежа и објекти, канализациона мрежа и објекти, електроенергетска мрежа и објекти, телекомуникациона мрежа и објекти, топловодна мрежа и објекти и гасоводна мрежа и објекти.

Водоводна мрежа и објекти

На територији Просторног плана нема инсталација градског водоводног система. Простор у непосредном окружењу, а у оквиру границе Генералног урбанистичког плана Београда снабдева се водом за пиће делимично из градског система цевоводом Ø 600 mm дуж Зрењанинског пута, а делом из локалног водовода „Дунав”, чија се два бушена бунара (капацитета 20 l/s), налазе у непосредној близини напуштене фарме „Дунав” (Индустрија меса ПКБ Имес д.о.о., Падинска скела – у стечају) са постројењем за прераду воде за пиће које је у власништву и којим управља предузеће Агроиндустријска корпорација Београд. Такође кроз предметно подручје пролази водоводна мрежа којом се снабдевају корисници у насељу Ковилово, делу насеља Падинска скела, као и пољопривредна газдинства.

Канализациона мрежа и објекти

На територији Просторног плана не постоји канализациона инфраструктура осим оне која је у функцији напуштене фарме „Дунав”. Претпоставка је да се фекална канализација испуштала или у септичке јаме или директно у мелиорационе канале поред локације фарме.

Није постојала канализациона мрежа атмосферских вода, већ су се оне слободно разливале по површини до најближих мелиорационих канала.

Електроенергетска мрежа и објекти

На територији Просторног плана не налазе се објекти и нису планиране активности у вези са производњом електричне енергије.

У непосредној близини предметног комплекса налази се трансформаторска станица (ТС) 10/0,4 kV.

Уз југозападну границу комплекса налазе се подземни електроенергетски каблови напонског нивоа 10 и 1 kV.

Телекомуникациона мрежа и објекти

Према подацима предузећа „Телеком Србија” а.д., Београд, утврђено је да у оквиру границе Просторног плана на предметном подручју има постојећих подземних телекомуникационих објеката.

Дуж северне тангенте изведена је телекомуникациона канализација која укључује ПВЦ цеви и шахте, без оптичких каблова.

Топловодна мрежа и објекти

На предметном простору не постоји изграђена топловодна инфраструктура (мрежа и постројења).

Гасоводна мрежа и објекти

На предметном простору не постоји изграђена гасоводна мрежа и постројења.

У широј околини у надлежности Јавног предузећа „Србијагас” Нови Сад налази се транспортни гасовод од челичних цеви максималног радног притиска (MOP) 50 bar, разводни гасовод РГ04-07, пречника 508 mm, деоница главни разводни чворови „Батајница” − „Панчево” 1.2.2.

3.3. Стање животне средине

На планском подручју не обавља се мониторинг квалитета ваздуха, земљишта и нивоа комуналне буке.

У ближој или даљој околини налазе се:

– Локација Палилула – Крњача 2 (Пољопривредна школа, Панчевачки пут 39) која припада мрежи мерних станица и мерних места за фиксна мерења нивоа загађујућих материја пореклом од стационарних извора загађивања ваздуха у насељеним подручјима као и мрежа мерних места за фиксна мерења нивоа загађујућих материја пореклом од стационарних извора загађивања ваздуха у индустријским подручјима;

– Локације: Крњача (Грге Андријановића 8), Крњача 2 (Пољопривредна школа, Панчевачки пут 39) и АМС Насеље Овча (Први мај 2а) које припадају мрежи станица мерења загађујућих материја у амбијенталном ваздуху добијених континуалним фиксним мерењима;

– Локација Борча – Беле Барток (месна заједница „Нова Борча”, Центар III) која припада мрежи мерних места нивоа буке у два циклуса мерења.

Река Дунав је један од главних реципијената свих отпадних и атмосферских вода са подручја града Београда. Имајући у виду да не постоје постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода, као ни уређаји за третман технолошких отпадних вода, у највећем броју предузећа, већи испусти градске канализације преко којих се изливају искоришћене воде представљају главне емитере загађујућих материја у воде Дунава и доводе до лошег квалитета воде.

Квалитет воде реке Дунав варира, али само мањи број узорака и у микробиолошком и физичко-хемијском погледу у току године одговара II класи речних вода. Највећи број узорака не одговара прописаној класи због микробиолошких параметара, док су најчешћа одступања у физичко-хемијском погледу због концентрација суспендованих материја, азота и нитрата. Овакви налази указују на порекло контаминације, која се може везати за упуштање нетретираних фекалних вода у реку и сливања фертилизата са пољопривредних површина. Повољност је што у води нема значајних концентрација индикатора индустријске контаминације.

Имајући у виду константну комуникацију између подземних и површинских вода, воде прве издани и воде у каналској мрежи квалитетом умногоме одговарају квалитету воде река са којима комуницирају.

Вода дубљих водоносних слојева је бољег квалитета и уз ограничени третман (аерацију и филтрацију) се користи за пиће (извор: Годишњи извештаји о стању животне средине на територији града Београда, Градски завод за јавно здравље, Београд).

Испитивања пољопривредног земљишта на територији града Београда (али и Републике Србије) указују на присуство повећаних концентрација неких метала у земљишту (изнад граничних вредности), углавном због већег природног фона и то никла, цинка и бакра. Од осталих полутаната антропогеног порекла повремено се у пољопривредном земљишту констатују повећане концентрације пестицида, посебно хербицида.

Испитивање квалитета ваздуха на левој обали Дунава се врши у насељу Крњача (мерно место: Пољопривредна школа). На овом мерном месту повремено долази до прекорачења граничних вредности у погледу концентрација чађи и сумпор-диоксида, посебно у зимским месецима (извор: Годишњи извештаји о стању животне средине на територији града Београда, Градски завод за јавно здравље, Београд). С обзиром да је мерно место изабрано као урбана зона (зона породичних кућа са индивидуалним грејањем), то мерно место није меродавно за подручје Просторног плана. На квалитет ваздуха сигурно утиче и саобраћај на Пупиновом мосту, са кога се емитују специфични полутанти пореклом из возила са унутрашњим сагоревањем.

Проблем са пољопривредним површинама у околини Београда је што се са њих, у појединим периодима године, емитују мирисне материје (азотна и сумпорна једињења), које под утицајем ветра стижу и до централних зона града.

На основу идентификације извора загађења и резултата испитивања на сличним локацијама у Београду може се проценити да је квалитет ваздуха у зони Просторног плана између I и II категорије, у зависности од метео прилика и обима активности на пољопривредним површинама. Првој категорији одговара незнатно загађен ваздух, а другој умерено загађен.

Бука није посебно значајна за посматрану територију града, с обзиром да на њој нису идентификовани значајни извори буке. Повећани ниво буке се повремено може очекивати са Пупиновог моста, с обзиром да тај мост пресеца крајње источни део комплекса.

3.4. Синтезни приказ основних ограничења

Основна ограничења изградње и уређења обухваћеног подручја у односу на која су дефинисана планска решења у сарадњи са надлежним институцијама су:

– неадекватан саобраћајни приступ и повезивање комплекса са околином и свим видовима транспорта;

– недостатак комуналне инфраструктуре;

– предметни простор припада неповољним теренима за урбанизацију (у даљој фази планирања извести детаљна геолошка истраживања);

– трансформација пољопривредног у грађевинско земљиште, са плитко постављеним мелиорационим каналима;

– предметно подручје и непосредно окружење карактерише неуређен водни режим и висок ниво подземних вода, па је кроз израду пројектне документације потребно дефинисати хидротехничко решење којим се изградњом индустријског парка неће нарушити режим подземних и површинских вода у залеђу;

– повремено плављена инундација Дунава захтева санације и насипање терена и његово оспособљавање за градњу (пројекат насипања биће предмет засебне пројектне документације);

– утицај комплекса на околно пољопривредно земљиште и еколошки ризик планираних садржаја и њихова санација;

– контактна зона Просторног плана представља предео изузетних одлика „Форланд леве обале Дунава код Београда”.

За планове, основе и програме за које се, у складу са посебним законом, спроводи поступак стратешке процене и за пројекте, радове и активности за које се у складу са посебним законом, спроводи поступак процене утицаја, оцена прихватљивости спроводи се у оквиру тих поступака.

II. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ИЗГРАДЊЕ ПРОСТОРА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

1. ПРИНЦИПИ ИЗГРАДЊЕ ИНДУСТРИЈСКОГ ПАРКА КАО ПРОСТОРА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

Према Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године елементи територијалног развоја индустрије, са становишта уређења, заштите и коришћења простора на подручју Републике Србије су:

– стратешке развојне зоне (развијено, метрополско, неразвијено, депресирано, погранично подручје);

– развојни коридори X и VII, коридори магистралног и регионалног значаја;

– индустријски центри − метрополска подручја и градови који обухватају стратешке локације за запошљавање,

– постојеће и префериране индустријске локације и браунфилд и гринфилд локације.

Основни локациони модели индустрије у развојним зонама, коридорима и урбаним центрима су: индустријске зоне, индустријски паркови, технолошки паркови (high-tech агломерације и комплекси), слободне зоне, бизнис инкубатори, кластери малих и средњих предузећа (у регијама, коридорима, градовима), аеродромска зона развоја, логистички парк, терминали, привредне, мешовите, лучке зоне, и сл.

Потенцијале за територијалну дистрибуцију индустрије чине:

– компаративне предности за изградњу индустријских зона и индустријских паркова на гринфилд и браунфилд локацијама;

– јачање капацитета институција које се баве улагањима у индустријске зоне/паркове;

– систем подршке и подстицаја развоја индустрије; подршка стварању кластера и интегрисању производног и услужног сектора на свим просторним нивоима;

– делимично изграђене регионалне и локалне институције за подршку локалног развоја;

– увођење дугорочног и средњерочног пројектног планирања и буџетирања на локалном и националном нивоу; позитивне екстерне економије оснивања и лоцирања малих и средњих предузећа на заједничкој локацији индустријских зона/паркова.

Усмеравање размештаја будућих производних погона се заснива на следећим критеријумима:

– уважавање позитивних трендова у размештају овог сектора, због уштеда у простору и екстерних економија;

– територијална оптимизација производних фактора;

– друштвена и интерна ефикасност и степен задовољавања потреба и интереса;

– усаглашавање просторне структуре локационих фактора, тј. конкретних локалних захтева нових погона са условима терена;

– укључивање ограничења и могућности животне средине на основама одрживог развоја;

– уважавање трошкова отварања радних места, трошкова заштите животне средине, инфраструктурног опремања земљишта, комуникација и др.;

– смањење трошкова путовања запослених и експлоатационих трошкова локалитета;

– критеријуми еко-ефикасности у коришћењу локалитета и природних ресурса у планирању нових производних погона;

– примена и развој еколошки ефикасних технологија;

– постепено усмеравање на браунфилд локације;

– постепено затварање еколошки ризичних погона или процеса;

– критеријуми безбедности окружења и екосистема.

Успостављање индустријских паркова представља један од најбитнијих начина за привлачење страних непосредних улагања.

Индустријски парк је одређени комплекс земљишта, урбанистички предвиђен за производне и пратеће делатности, који има одговарајућу инфраструктуру. Он представља скупове предузећа концентрисаних на одређеној територији, која деле исту инфраструктуру; у почетку су индустријски паркови коришћени само за производне делатности, док се данас у њима комбинују производња и услуге, с тим што се производња све више ослања на високе технологије.

Сврха индустријских паркова је, осим обезбеђивања простора за остваривање страног непосредног улагања, стварање повољних услова за развој одређених регија. Производња у индустријским парковима утиче на: пораст запослености локалног становништва, измену структуре запослених путем обуке и тренинга, привлачење пратећих и услужних делатности, али и коришћење локалних добављача и логистике, што утиче на развој целокупне регије.

За разлику од индустријских зона, које су намењене искључиво индустријском сектору, индустријски паркови подразумевају изградњу специјализованих установа, комерцијалних и других објеката у тим зонама, као пратеће функције.

2. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ

Основни циљ израде Просторног плана је да се, уз рационално коришћење и очување природних ресурса и заштиту животне средине, дефинишу начини и услови уређења и опремања земљишта у планском подручју ради стварања планског основа за изградњу и одрживи развој новог индустријско-технолошког парка, који са комплетном транспортном и логистичком подршком, као и развијеним индустријским зонама у непосредном окружењу, претендује да буде покретач развоја, како града, тако и целокупне државе.

За потребе Просторног плана дефинишу се општи циљеви дугорочног развоја, коришћења и уређења планског подручја:

– обезбеђивање услова за еколошки одрживи друштвено-економски развој ширег подручја кроз рационално коришћење земљишта, енергије, вода и других ресурса уз спровођење мера заштите животне средине;

– валоризација утицаја на животну средину и на поједине делатности и структуре у ближој и широј зони Просторног плана уз интегрално решавање потенцијалних еколошких конфликата између изграђених и планираних инфраструктурних система и пратећих објеката;

– дефинисање мера за заштиту и унапређење животне средине кроз еколошки одрживо планирање нових садржаја, посебно за спречавање или смањивање негативних утицаја током изградње и експлоатације планираних система (загађивање вода, земљишта, ваздуха, негативни утицаји буке, прикупљања и одлагања отпадних материја и заштите од удеса).

Општи циљеви се операционализују посебним циљевима и задацима.

Посебни циљеви су:

– саобраћајно и инфраструктурно опремање подручја;

– дефинисање односа са осталим наменама и инфраструктурним системима у широј зони;

– утврђивање оптималних локација петљи и модела укрштања градским саобраћајницама;

– пејзажно уређење на локацији и у широј зони;

– обезбеђивање услова заштите животне средине и одрживог развоја на локацији и у окружењу, те смањење негативних утицаја;

– очување и заштита регионалних и локалних изворишта водоснабдевања и квалитета воде у водотоцима и каналима на локацији и у широј зони;

– утврђивање правила уређења и грађења у складу са планираним капацитетима и фазама изградње.

Просторни план треба буде оквир за израду нових и ревизију постојећих просторних и урбанистичких планова, као и за израду и доношење других планова, програма и техничке документације.

3. КОНЦЕПЦИЈА РЕШЕЊА „СРПСКО-КИНЕСКОГ ИНДУСТРИЈСКОГ ПАРКА МИХАЈЛО ПУПИН”

Пројекат „СКИП Михајло Пупин” предвиђа изградњу различитих комплементарних садржаја као што су: индустријски комплекси, комерцијалне делатности, делатности високих технологија, логистички центри и сл. Циљ је да се изградњом једног оваквог комплекса подстакне производња, развој високих технологија, као и трговинска размена и формира регионални трговински и индустријски центар.

Подручје „СКИП Михајло Пупин” подељено је на три функционалне зоне: Међународни трговински центар, Индустријски парк и Парк високих технологија. Такође, осовине развоја чиниће и две главне саобраћајне осе – једна, доминантна за теретни саобраћај, која се пружа правцем север–југ и друга правца исток–запад, као главна осовина за комуникацију међу пратећим садржајима.

Организацијом унутар комплекса „СКИП Михајло Пупин” предвиђено је да Међународни трговински центар буде смештен на југоистоку комплекса, Парк високих технологија биће смештен у централном делу, док ће индустријски садржаји бити организовани на свим преосталим површинама. Oве три зоне биће посебно уређене на следећи начин:

1. Међународни трговински центар

Смештен на југоистоку комплекса предвиђен је да буде мулти-функционалан комплекс у оквиру кога ће се наћи берза за размену робе, логистички и складишни центри, ресторани и шопинг центар, малопродајне продавнице итд. Међународни трговински центар покрива 12,1 ha земљишта за изградњу.

2. Индустријски парк

Индустријски парк заузима највећу површину комплекса. Ова намена равномерно је распоређена дуж главне осе саобраћајнице југ–север чиме остварује добру везу са свим деловима комплекса. У оквиру истих предвиђена је изградња индустријских постројења, складишта, пословних зграда, стамбених простора за запослене (апартмана за запослене), других пратећих садржаја, као и зграда за управљање парком који је конципиран да буде уређен интерно.

Планирана индустријска постројења ће бити из области: производње прехрамбених производа, производње текстила и одевних предмета, производње предмета од коже, производње материјала за изградњу кућа (дрвених панела, фурнира, подних облога, санитарија, електроопреме и сл.), формирање и комплетирање кућних апарата, као и електронских уређаја (мобилних телефона, музичких уређаја и сл.), производње хемијских и фармацеутских производа, процесима формулације и конфекционирања, израде компоненти за аутомобиле (резервних делова, електро опреме, батерија и сл.) и израда опреме за производњу енергије из обновљивих извора.

3. Парк високих технологија

Смештен је у централном делу комплекса. У оквиру њега је предвиђена изградња пословних зграда намењених за развој високих технологија, пословно-административних простора, као и пратећих садржаја – ресторана и малопродајних објеката, итд. Парк високих технологија парк покриваће површину од 18,49 ha.

Просторна целина зона проширења „СКИП Михајло Пупин”, између западне границе Просторног плана и границе „СКИП Михајло Пупин”, већим делом је у оквиру успостављене зоне контролисане градње услед заштите перспективног војног комплекса. Уз границу „СКИП Михајло Пупин” планирани су издужени блокови комерцијалних делатности, ниских спратности, док је простор уз западну границу Просторног плана предвиђен за заштитно зеленило са објектима комуналне инфраструктуре за потребе „СКИП Михајло Пупин”. Зелене површине у овој зони имају улогу додатне заштите „Форланда леве обале Дунаваˮ код Београда (заједно са постојећом заштитном шумом топола између латералних канала Бо-1 и Бљ-2 и дунавског насипа).

Просторна целина Северне тангенте простире се од источне границе „СКИП Михајло Пупин” до источне границе Просторног плана. У овој целини налази се саобраћајница Северна тангента са планираном денивелисаном раскрсницом и широким појасом заштитног зеленила са инфраструктурним објектима у функцији „СКИП Михајло Пупин”. У оквиру ове целине налази се и саобраћајница са алтернативним приступом „СКИП Михајло Пупин” (испод Пупиновог моста) као веза са насељима из правца Црвенке и Борче и планиране зоне комерцијалних садржаја у залеђу.

4. Регионални значај и функционалне везе

Избор Београда за локацију првог српско-кинеског индустријског парка, има своје оправдање у значају који он има у региону. Гледајући у ширем контексту, Београд има важан стратешки положај јер заузима централно место у југоисточној Европи. Као велеград и главни град са скоро два милиона становника, oн представља главни трговачки, туристички, културно-образовни и политички центар Републике Србије. Налази се на раскрсници европских коридора X и VII, и представља главно средиште комуникације и логистике у региону. Београд је динамичан град у сталном развоју и напору да се интегрише у европску економску сцену.

Сам положај будућег индустријског парка, гледано у односу на град као целину, веома је повољан. Београд је свој развој углавном сконцентрисао на десну обалу Дунава. Иако је лева обала Дунава, уопштено гледано, слабије развијена, изградња Пупиновог моста и Северне тангенте значајно утиче на то да се на овом простору, нарочито у предметној зони, полако покреће трансформација из пољопривредних површина у стамбене, комерцијалне и привредне садржаје. Опремљеност локације квалитетном инфраструктуром основни је предуслов за покретање нових пројеката и подстицање развоја привреде.

С обзиром на планирану намену комплекса као индустријско-логистичког и трговинског центра, од великог је значаја његова лака доступност и добра повезаност са свим видовима транспорта.

Северна тангента омогућава брзу конекцију локације са десном обалом Дунава, где је развијено три четвртине градског ткива и потенцијално тржиште и где су лоцирани и сви значајни комерцијални садржаји и транспортни пунктови. Преко ње је омогућена лака конекција на аутопут Е-75 и Е-70 и друмска веза комплекса ка западу и југу. Аутопутем Е-70 се приступа и Аеродрому „Никола Тесла” (15 km). Када је у питању железнички саобраћај, најближа веза су путничка и техничка станица „Земун” (6 km). Преко њих је остварена веза са Робно-транспортном станицом „Макиш” (30 km). Главна железничка станица „Београд центар” у Прокопу лако је доступна аутопутем Е-70 (15 km). Непосредна близина локације Дунаву такође се мора узети у обзир јер отвара могућност будуће речне логистике и повезивања са подунавским земљама. Приступ постојећој „Луци Београд” (19 km) омогућен је конекцијом Северне тангенте на Зрењанински пут и Панчевачки мост преко кога се остварује друга веза локације са десном обалом Дунава.

Сам положај будућег индустријског парка уз Северну тангенту, посматрано у односу на планиране садржаје у околини, је изузетно повољан. ГУП-ом је у зони између његове границе и Северне тангенте планиран развој комерцијалних делатности док је са јужне стране Северне тангентена локалитету „Црвенка” планирана велика зона комерцијалних делатности. Овакви садржаји су међусобно компатибилни и омогућавају повезивање и преплитање функција што подиже квалитет и атрактивност оваквих зона.

Очекивани ефекти су:

– свеобухватна просторно-функционална трансформација овог дела дунавског приобаља;

– опремање предметног подручја објектима и мрежама комуналне и саобраћајне инфраструктуре;

– повећање броја радних места и прихода од такси и пореза.

Графички прилог 7: Положај „СКИП Михајло Пупин”

III. ПЛАНСКА РЕШЕЊА

1. УТИЦАЈ НА ПРИРОДУ И ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ

У процесу израде Просторног плана разматрана су посебно питања која ограничавају изградњу и уређење обухваћеног подручја.

Након анализе, издвојена су ограничења која са аспекта утицаја на природу и заштиту животне средине захтевају посебна решења:

– контактна зона Просторног плана представља подручје еколошке мреже Републике Србије од међународног значаја;

– повремено плављена инундација Дунава захтева санације и насипање терена и његово оспособљавање за градњу;

– предметно подручје и непосредно окружење карактерише неуређен водни режим и висок ниво подземних вода, па је потребно дефинисати хидротехничко решење којим се изградњом индустријског парка неће нарушити режим подземних и површинских вода у залеђу;

– ограничења везана за могућност изградње објеката и избор делатности које неће значајно утицати на идентификоване вулнерабилне објекте у окружењу.

Кроз процес израде Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупин” на животну средину, а у циљу описа карактеристика животне средине у областима за које постоји могућност да буду изложени значајном утицају, извршена је анализа вулнерабилности (повредивости). Вулнерабилни су сви они елементи животне средине, људи и објекти, који могу бити угрожени планираним активностима и објектима на подручју Просторног плана.

1.1. „Форланд леве обале Дунава код Београдаˮ

Заштићено природно добро „Форланд леве обале Дунава код Београда” налази се у оквиру територијалне јединице града Београда, на подручју градске општине Палилула (КO Борча и КО Ковилово) и Земун (КО Батајница). Налази се у контактној зони Просторног плана. Лежи на надморским висинама од 67 до 78 m и обухвата небрањени копнени део од насипа ка Дунаву, оквирно речним током од km 1.188 до km 1.168 и ушћа Јојкићевог Дунавца, односно насипом од чуварске куће број 4 низводно до чуварске куће број 7.

На дужини од око 20 km, укупна површина заштићеног подручја износи око 1.858 ha. За потребе израде предлога акта за проглашење природног добра, Завод за заштиту природе Србије је 2021. урадио Студију заштите „Форланд леве обале Дунава код Београда”. Препознавање подручја „Форланд леве обале Дунава код Београда” као значајног и оцена испуњености услова за заштиту обављени су у оквиру стандардне процедуре вредновања са становишта потреба и циљева заштите природе, a на основу критеријума: изворност (аутентичност), репрезентативност, реткост, разноликост, естетика предела и појаве. На основу извршене анализе утврђених вредности и функција заштите, констатован је висок степен међусобне зависности и условљености елемената простора који се предлаже за заштиту. Завод за заштиту природе Србије предложио је простор „Форланд леве обале Дунава код Београда” као заштићено подручје – предео изузетних одлика.

Предео изузетних одлика је подручје препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, које се током времена развијало као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва (Закон о заштити природе, „Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закони и 71/21). За предео изузетних одлика „Форланд леве обале Дунава код Београда” утврђена је III категорија – заштићено подручје локалног значаја, односно подручје значајно за град Београд.

Подручје „Форланд леве обале Дунава код Београда” заједно са шумама Макиша, Савским језером, Адом Циганлијом и Међицом на Сави, Великим и Малим Ратним острвом, острвима Форконтумац, Чакљанац, Штефанац и Доњом Адом на Дунаву, Широком баром (Градском шумом) код Панчева (1.160–1.149 km) и шаранским рибњаком Мика Алас (Велико блато) представља значајно подручје за птице (IBA – Important Bird Area) под називом „Ушће Саве у Дунав” (RS 040).

На подручју предела изузетних одлика утврђени су режими заштите II и III степена.

Подручја режима II степена заштите одређена су на основу стања природних вредности и њихове очуваности. Она обухватају најочуванији део „Форланда леве обале Дунава код Београда” са остацима аутохтоних шума и водене површине од посебног значаја за заштиту фауне. Површина која се налази под овим степеном заштите износи око 522 ha.

Графички прилог 8: Предео изузетних одлика „Форланд леве обале Дунава код Београда”

Режим II степена заштите обухвата локалитете Кубици, Кожара и Црвенка у границама катастарских парцела које се налазе у оквиру града Београда односно градске општине Палилула, КО Ковилово и КО Борча и градске општине Земун, КО Батајница.

У режиму II степена заштите, према Закону о заштити природе, могу се вршити управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења заштићеног подручја, без последица по примарне вредности њихових природних станишта, популација, екосистема, обележја предела и објеката геонаслеђа, обављати традиционалне делатности и ограничено користити природне ресурсе на одржив и строго контролисан начин.

Подручје режима III степена заштите углавном обухвата површине обухваћене интензивним обликом шумарске производње, односно површине под плантажама клонске тополе. Површина која се налази под овим степеном заштите износи око 1.336 ha.

Режим III степена заштите обухвата катастарске парцеле које се налазе на територији града Београда, у оквиру градске општине Палилула, КО Ковилово и КО Борча. У режиму III степена заштите могу се вршити управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења заштићеног подручја, развој села и унапређење сеоских домаћинстава, уређење објеката културно-историјског наслеђа и традиционалног градитељства, очување традиционалних делатности локалног становништва, селективно и ограничено коришћење природних ресурса и простора уз потребну инфраструктурну и другу изградњу.

Подручје „Форланда леве обале Дунава код Београда” обезбеђује велики број еколошких услуга које су значајне, како на локалном и градском нивоу, тако и на националном па и међународном нивоу. Пре свега, подручје „Форланда леве обале Дунава код Београда” је изузетно повољно за узгој клонских топола. Продуктивност оваквих шумских монокултура је изузетна и због тога се очекује да се ова активност настави и даље на овом простору.

Форланд као пространо плавно подручје врши функцију ублажавања последица високих вода на становништво и привреду у околини. Поред тога природна и полуприродна станишта у форланду кроз биолошке процесе врше филтрацију и пречишћавање вода и на тај начин повољно утичу на постојећа и потенцијална изворишта вода.

Значај овог подручја са аспекта биодиверзитета је такође очигледан јер оно пружа уточиште многим ретким и осетљивим врстама и стаништима, а уједно је један од кључних делова међународног еколошког коридора.

Због свега наведеног, логично је да будући правци развоја буду усклађени са наведеним делатностима, еколошким услугама и природним вредностима. Планирање коришћења простора мора бити такво да потенцира очување шумских површина и да омогућава периодично плављење у што природнијем режиму.

1.2. Пољопривредно земљиште

Пољопривредно земљиште у обухвату Просторног плана чини обрадиво тло са мрежом приступних атарских путева. Земљиште се интензивно обрађивало и већим делом је под ораницама на којима су се гајиле житарице.

Земљиште је, поред вода, најважнији ресурс на посматраном подручју. Битан део тог елемента животне средине је хумусни слој, површински органски део земљишта. С обзиром на време потребно да се формира и одржи овај слој, као и на чињеницу да се ради о највулнерабилнијем делу животне средине, Просторним планом се предвиђају посебне мере очувања хумусног слоја, тако што ће бити сакупљен пре насипања.

1.3. Воде

Подземне и површинске воде су изузетно значајан елемент средине за градску општину Палилула, имајући у виду интензивне пољопривредне активности, али и убрзану урбанизацију дела територије општине на левој обали Дунава. У питању су посебно осетљиви супстрати који су у директној комуникацији, како кад су у питању површинске, тако и подземне воде. Свака неконтролисана емисија отпадних вода, као и одлагање отпада, директно би утицала на квалитет воде као битног ресурса на посматраном простору, а индиректно ина квалитет земљишта које се обрађује.

Шире подручје које тангира подручје Просторног плана је изузетно богато каналском (дренажном и мелиорационом) мрежом, која припада хидромелиорационом систему и то северном делу слива „Борча”. Овај слив обухвата површину од 6.731 ha, налази се у јужном, централном и југозападном делу Панчевачког рита. Западну и југозападну границу овог подслива чини одбрамбени насип који штити подручје од високих водостаја Дунава. Јужни и источни део чине постојећи канали, природни водоток Визељ и пут Београд–Зрењанин на североистоку.

Дужина каналске мреже износи преко 93 km, од чега главне око 35 km и секундарне око 38 km. На диспозицију каналске мреже највише утицаја имали су захтеви за брзо одвођење сувишне воде са парцела, положај постојећих канала, положај црпне станице „Борча”, као и распоред површина које припадају приватном сектору.

Постојеће геолошке карактеристике терена нису у стању да адсорбују или трансформишу полутанте који се могу наћи у подземним водама због неконтролисане емисије отпада (течног и чврстог), те се исти могу транспортовати на већа удаљења и наћи, како у подземним водама које се захватају за водоснабдевање, тако и у површинским водама и земљишту. Посебно је разматран могући негативан утицај на биљни и животињски свет који настањује „Форланд леве обале Дунаваˮ.

Имајући у виду наведено, обрађивачи Просторног плана и Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупин” на животну средину предвидели су посебне мере заштите вода, укључујући изградњу сепаратних, затворених канализационих система за сакупљање, одвођење и третман свих отпадних вода које се генеришу на комплексу: индустријских, фекалних и условно контаминираних атмосферских, тако да квалитет истих након предтретмана и третмана одговара условима за упуштање у реципијент. Истовремено ефлуенти не смеју да угрозе квалитет реципијената.

За потребе Просторног плана урађена је посебна Студија уређења вода (Институт за водопривреду „Јарослав Черни” а.д., Београд, 2021. године). У циљу квантификације и проналажења оптималних начина уређења подручја предвиђеног за изградњу, урађена је серија хидродинамичких прорачуна у различитим сценаријима будућег уређења који разматрају: затрпавање секундарне каналске мреже унутар обухвата „СКИП Михајло Пупин”, насипање терена, пројектовани рад околног дренажног система Панчевачког рита, као и изградњу локалног дренажног система за потребе корисника „СКИП Михајло Пупин”.

Резултати прорачуна указују да режим подземних вода подручја ван граница „СКИП Михајло Пупин” у одређеној мери трпи последице затрпавања секундарних канала унутар граница „СКИП Михајло Пупин”, а у нешто већој мери последице насипања на више коте. Наиме, услед насипања површине терена може доћи до повишења нивоа подземне воде, уколико се насипањем постиже да је дубина до нивоа подземне воде у већем делу године већа од дубине на којој евапотранспирација престаје. Моделска испитивања су потврдила да се након затрпавања секундарних канала, а поготово насипања површине терена, генерално може очекивати повећање пијезометарских нивоа (локално и до 0,5 m).

Насипањем терена предвиђених за изградњу, могу се до одређене мере елиминисати негативни утицаји високих нивоа подземних вода који сада постоје на ширем подручју „СКИП Михајло Пупин”. Ипак, утицаји подземних вода и са тако формираним, насутим делом се не могу у потпуности избећи, услед затрпавања секундарне каналске мреже у средишњем делу подручја. Из тог разлога је неопходно обезбедити одговарајући систем дренажне заштите тако формираног простора, у виду обезбеђења пројектованог рада околног дренажног система Панчевачког рита, или у виду изградње локалног дренажног система за потребе корисника „СКИП Михајло Пупин”.

У Студији уређења вода (која је саставни део документације Просторног плана) урађено је неколико сценарија, а на крају се закључује да је испуњење критеријума могуће:

– насипањем терена до коте 71,5 m н.в., уз услов рада постојећег дренажног система „Панчевачки рит” по пројектованом режиму (Сценарио 5) или уз изградњу локалног дренажног система (Сценарио 6);

– насипањем терена на коту 72,5 m н.в., којом се остварује независност од рада постојећег дренажног система „Панчевачки рит”, без потребе за изградњом локалног дренажног система и без трошкова његовог одржавања и управљања (Сценарио 4).

На основу претходно спроведених анализа и резултата математичког моделирања режима подземних вода, предлаже се да будућа урбанизована површина буде насута до коте терена 72,5 m н.в. ради адекватне заштите од подземних вода.

Избор коте насипања је резултат техно-економске анализе и претходно дефинисаних критеријума заштите од високих нивоа подземних вода. За спровођење те активности на читавом урбанизованом моделу неопходно је обезбедити око 4,5 милиона m3 песка. Неколико је могућих варијанти насипања, а за све варијанте, главно извориште материјала за насипање (песак, шљунак) су речни токови Дунава и Саве.

2. УТИЦАЈ НА ФУНКЦИОНИСАЊЕ НАСЕЉА (СОЦИЈАЛНИ, ЕКОНОМСКИ И ТЕХНИЧКИ АСПЕКТИ)

Јединствена су подручја где су геоеколошко окружење и природни фактори у толикој мери утицали на развој и кретање становништва и условили географско-историјске промене као што је то приобаље Дунава које се непосредно наслања на насеља Крњача, Борча и Овча, чинећи функционалну целину Панчевачког рита.

Панчевачки рит се налази на југозападу Баната, заокружен са свих страна речним токовима – стешњен између Дунава, Тамиша и канала Дунавац. Некада је административно припадао Панчеву, па отуда и носи име по овом граду, које се задржало и када је укључен у београдску микрорегију, где заузима 11,8% територије. Од 1965. године у саставу је градске општине Палилула, са којом је спаја Панчевачки мост.

У оквиру демографског развоја Панчевачког рита, од слабе насељености мочварног предела, уследио је процес миграција, а након изградње насипа и система канала, интензивније насељавање становништва, процес индустријализације и урбанизације, који је праћен променом мочварног у агрикултурни предео. Повољни услови – плодно земљиште, богатство у дивљачи и обиље рибе, пловни путеви, привлачили су нове становнике у Панчевачки рит. Међутим, бурни историјски токови и ратна дејства током векова, честа плављења и исцрпљујућа непрекидна борба са воденом стихијом са друге стране, условили су не само чести прилив, већ и исељавања становника са ових простора.

Некадашња мочвара на периферији Аустроугарске монархије трајније је насељавана регулисањем плављења овог подручја и високог нивоа подземних вода. Изграђен је насип око Панчевачког рита 1929–1933. године у дужини од 88,8 km, а затим систем одводних канала у дужини од 800 km, продубљено је 73 km корита природних водотокова и изграђено 12 црпних станица. После исушивања мочварног земљишта, раван је култивисана и претворена у плодно земљиште.

Након Другог светског рата уследио је интензивнији демографски развој условљен успостављањем саобраћајница, индустријализацијом Београда, улагањима у развој пољопривреде и подизањем предузећа великог привредног капацитета као што је Пољопривредни комбинат „Београд” (ПКБ).

Поред вишедеценијског процеса индустријализације и урбанизације, снажан миграциони талас крајем прошлог века условљен је распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и великим приливом становника избеглих из бивших република, који су додатно изменили демографску слику становништва Панчевачког рита, као и изглед и величину насеља.

На подручју Панчевачког рита су некадашње четири општине Борча, Овча, Падинска Скела и Крњача 1955. године спојене у општину Крњача, која је касније припојена градској општини Палилула.

На територији Панчевачког рита данас се налазе градска насеља Борча и Овча, сеоска насеља Падинска Скела, Дунавац и Ковилово, као и три месне заједнице некадашње општине Крњача који су део уже територије Београда.

На територији Пољопривредног комбината „Београд” настала су специјализована пољопривредно-индустријска насеља израђена од 1946. године (Бесни Фок, Врбовски, Глогоњски Рит, Јабучки Рит, Прелив, Товилиште, Црвенка, Дунавац и Ковилово).

Насеља у Панчевачком риту одликују се урбанистичком и комуналном неуређеношћу, нерешеним питањем водоснабдевања, канализационе инфраструктуре, недостатком уређених зелених површина, објеката за културне садржаје итд. У овим насељима није решен проблем реципијената фекалних вода, Крњача и Овча немају систем каналисања отпадних вода, а отпадне воде са специјализованих пољопривредно-индустријских насеља се често изливају у оближње канале који су непосредно повезани са плавним делом Панчевачког рита. Поред тога, није редак случај да се канали за регулацију нивоа подземних вода користе као отпадне воде или за одлагање отпада. Неразвијеност комуналне инфраструктуре и пречишћавања отпадних вода, недовољно развијена мрежа канала, недовољан број и старост црпних станица, непосредно утиче на квалитет воде у форланду Дунава и природне екосистеме. Такође, власничке трансформације и структуралне промене предузећа у периоду транзиције, отежали су примену прописаних мера за примену стандарда у одржавању и чишћењу постројења, као и изливања отпадних вода. Последица је континуирано хемијско загађење, не само агрокултурног предела, већ и непосредно угрожавање живог света у заштитном појасу Панчевачког рита.

У јужном делу Панчевачког рита је највећа концентрација становништва и највећи број привредних субјеката. Борча и Овча су најстарија градска насеља. Становништво се раније углавном бавило пољопривредом која је у великој мери утицала на формирање и преображај насеља.

У свим насељима Панчевачког рита присутан је тренд смањења природног прираштаја, а стопа природног прираштаја у градској општини Палилула од средине деведесетих година прошлог века константно бележи негативне вредности. Ниска стопа наталитета и даље ће имати тенденцију опадања, што ће свакако допринети све већем старењу становништва на овом подручју и смањењу људских ресурса и укупног социоекономског развојног капацитета. Од укупног броја становника, у градској општини Палилула радно је активно 26%. Непрекидно старење становништва, али и гашење и преструктурирање великих привредних система на територији општине у процесу транзиције, отежали су и успорили укупан привредни развој. Према подацима из 2002. године, највеће учешће активног становништва у индустрији и рударству имала је Борча, са 2.925 запослених у овим делатностима. Завршетак процеса приватизације привредних субјеката у Панчевачком риту даје основ за очекивање да ће развој овог подручја кренути узлазном линијом.

После изградње насипа, система канала, црпних станица, Панчевачког моста, као и путева од Београда ка Зрењанину и Панчеву, дошло је до значајних промена како у педолошком саставу подлоге, тако и до нових специфичних агроеколошких услова, као и до промене намене површина које су имале третман неплодних (трстици, баре и мочваре). Нагла промена у формирању обрадивих површина доживела је свој врхунац до осамдесетих година прошлог века, а са формирањем нових насеља долази до промена намене пољопривредних површина у грађевинско (до данас за неких 8%). Такав тренд насељавања овог подручја и социо-миграторних кретања још увек траје, а са изградњом новог моста преко Дунава миграције ће бити још интензивније.

С обзиром да су природне вредности подручја Панчевачког рита непосредно угрожене наглим хаотичним процесом урбанизације у ближем и даљем окружењу који није праћен адекватним решавањем основних развојних, пре свега комуналних проблема, заштита подразумева предузимање социоекономских мера које захтевају организационо и материјално ангажовање локалне самоуправе, надлежних служби и привредних субјеката:

– заустављање и спречавање загађења канала и обезбеђење редовног чишћења и измуљавања канала, како у брањеном, тако и у небрањеном делу форланда Дунава;

– спречавање непланске изградње у залеђу и на границама форланда као заштићеног подручја и решавање статуса бесправно изграђених објеката;

– заустављање девастације простора настале непланском изградњом инфраструктуре;

– заустављање ненаменског коришћења простора и претварања најплоднијег пољопривредног земљишта у грађевинске зоне;

– даљу изградњу насеља сходно просторно-планској документацији и у складу са стандардима хуманог и одрживог урбаног живљења;

– изградњу канализационе мреже тамо где не постоји у насељима Панчевачког рита;

– регулисање одливања атмосферских и фекалних вода у циљу заштите канала за одводњавање и наводњавање Панчевачког рита;

– решавање питања одлагања отпада, уклањање дивљих депонија;

– предузимање мера у пољопривредној производњи као што је контролисано испуштање пречишћених отпадних вода из погона за прераду хране, рационална заштита усева, смањење штетних продуката, итд.;

– контролисани развој туристичких и спортско-рекреативних садржаја, итд.

Велики су изазови у усклађивању потреба за развојем и одрживог, рационалног коришћења ресурса које подручје Панчевачког рита пружа. Изградња будућих саобраћајница и отварање Пупиновог моста, даље интензивно насељавање подручја због близине ужег језгра Београда, потреба за брзим изласком из сиромаштва након кризних година и година транзиције без обзира на последице по ресурсе, повећана атрактивност форланда због заштите за изградњу викенд-објеката, повећање цене грађевинског земљишта у односу на цену пољопривредног, тешкоће у решавању проблема непланске изградње, будући развој гасоводне мреже, садрже развојни потенцијал али извесно и бројне негативне утицаје. Због тога се ови развојни трендови морају сагледавати и решавати кроз уградњу мера заштите природе и заштите животне средине у различитим одлукама и секторским политикама надлежних.

3. УПОТРЕБА ЗЕМЉИШТА

Земљиште у обухвату Просторног плана користиће се у највећој мери као грађевинско и у мањој мери као водно земљиште које обухвата делове канала у оквиру Просторног плана и сервисне путеве уз канале.

Кључну, посебну намену представља простор за изградњу „СКИП Михајло Пупин” обухвата од 320,7 ha са широким спектром намена и делатности.

Зона проширења „СКИП Михајло Пупин” намењена је за додатне комерцијалне садржаје.

Предвиђена је фазна изградња, а како би се убрзала реализација, Просторним планом је извршена детаљна разрада прве фазе, са елементима за директно спровођење свих садржаја у оквиру те фазе.

Табела 1: Биланс површина „СКИП Михајло Пупин”

IV. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗЕМЉИШТА

Појмови употребљени у овој глави имају следеће значење:

1) грађевинско подручје је уређени и изграђени део насељеног места, као и неизграђени део подручја одређен планским документом за заштиту, уређење или изградњу објекта;

2) блок је део „СКИП Михајло Пупин” оивичен јавним саобраћајним површинама;

3) грађевинска парцела је део грађевинског земљишта, са приступом јавној саобраћајној површини, која је изграђена или планом предвиђена за изградњу;

4) грађевински комплекс представља целину која се састоји од више међусобно повезаних самосталних функционалних целина, односно катастарских парцела, које могу имати различиту намену;

5) фронт грађевинске парцеле је ширина грађевинске парцеле према приступној саобраћајној површини;

6) бруто развијена грађевинска површина је збир површина свих надземних етажа објекта, мерених у нивоу подова свих делова објекта – спољне мере ободних зидова (са облогама, парапетима и оградама);

7) индекс изграђености парцеле је однос (количник) бруто развијене грађевинске површине изграђеног или планираног објекта и укупне површине грађевинске парцеле;

8) висина објекта је удаљење венца последње етаже објекта, у равни фасадног платна, од највише коте приступне саобраћајнице. За објекте који имају приступ са више саобраћајница као висина објекта се исказује она која има највишу коту у односу на приступну саобраћајницу. За објекте који су повучени у односу на регулациону линију, висина објекта се одређује у односу на нулту коту, и дефинише се као растојање од нулте коте објекта до висине венца, односно слемена. Изражава се у метрима дужним;

9) спратност објекта је број спратова који се броје од првог спрата изнад приземља па навише. Као спратови бројем се не изражавају приземље, подрум, сутерен и поткровље. Број спратова зграде чији су поједини делови различите спратности исказује се бројем спратова највишег дела зграде;

10) кота приземља објекта је кота пода приземне етаже, дефинисана као удаљење од највише коте приступне саобраћајне површине, односно нулте коте;

11) слободностојећи објекат је објекат који је удаљен од бочних и задње границе грађевинске парцеле;

12) регулациона линија је линија која раздваја површине одређене јавне намене од површина предвиђених за друге јавне и остале намене;

13) грађевинска линија је линија на, изнад и испод површине земље и воде до које је дозвољено грађење основног габарита објекта. Може бити подземна или надземна грађевинска линија;

14) помоћни објекат је објекат који је у функцији главног објекта, а гради се на истој парцели;

15) површна јавне намене је површина намењена за уређење јавних површина и изградњу јавних објеката, која је важећим планским документом одређена за ту намену, у складу са законом. Јавне намене, односно објекти од јавног интереса могу бити у различитим облицима својине;

16) заштитни зелени појас је озелењен простор (најчешће линијске или тракасте форме) који има улогу заштите становништва, насеља или појединих његових делова и пољопривредних површина од штетног утицаја издувних гасова, буке моторних возила и ерозије земљишта, заштиту саобраћајница од удара ветра и наноса снега, као и улогу визуелне заштите;

17) саобраћајна површина је посебно уређена површина за одвијање свих или одређених видова саобраћаја или мировање возила.

1.1. Организација простора

Територија Просторног плана налази се у северозападном делу Београда на левој обали Дунава, на територији градске општине Палилула, обухвата површину од 504,25 ha и у непосредној је близини Пупиновог моста, са северне стране постојеће обилазнице.

Територија Просторног плана је у непосредној близини Дунава и има карактер приобалног подручја. Доминантна намена постојећег стања у простору је пољопривредно земљиште које је испресецано мелиорационим каналима уз које се пружају некатегорисани путеви. У оквиру комплекса се налази и некадашња фарма привредног друштва Индустрија меса ПКБ Имес д.о.о., Падинска скела – у стечају, која данас није у функцији.

Локација нема директан приступ са Северне тангенте. Једини прилаз је са источне стране локалним и некатегорисаним путевима дужине око 6 km од искључења на раскрсници Северне тангенте и Зрењанинског пута.

Терен је претежно раван, са просечном котом од 70,50 m н.в. Простор је обалоутврдом, насипом на коти 77.80 m н.в., заштићен од плављења Дунава. Присутан је висок ниво подземних вода које се дренирају постојећим мелиорационим каналима.

Према Студији уређења вода коју је израдио Институт за водопривреду „Јарослав Черни” а.д., Београд, да би се терен прилагодио планираној намени, неопходно је насипање површина до коте нивелете од 72,5 m н.в. Сви унутрашњи канали се укидају, затрпавају, док се латерални, ободни канали задржавају у постојећем стању и функционисању.

У урбанистичкој организацији територије Просторног плана издвајају се три целине:

У централном делу Просторног плана, као посебна намена лоциран је „СКИП Михајло Пупин”. Саобраћајна повезаност са Северном тангентом је преко планиране кружне, денивелисане раскрснице са пуним програмом кретања возила, пешака и бициклиста. Унутрашњост „СКИП Михајло Пупин” је подељена на релативно правилне блокове које омеђују јавне саобраћајнице широких профила са озелењавањем двоструким дрворедима и тракама ниског и средњег зеленила. Привредни (индустријски) садржаји лоцирани су у централном делу подручја Просторног плана и развијаће се сукцесивно у три фазе, у складу са потребама тржишта. Саобраћај у оквиру блокова привредне делатности, у складу са потребама „СКИП Михајло Пупин”, одвијаће се интерним саобраћајницама, чија мрежа ће се дефинисати урбанистичким пројектима под контролом управе „СКИП Михајло Пупин” и органа локалне самоуправе. У првој фази изградње, као иницијални садржај „СКИП Михајло Пупин” планиран је комплекс Међународногтрговинског центра са пратећим садржајима и управом „СКИП Михајло Пупин”. Лоциран је уз Северну тангенту, у близини Пупиновог моста на улазном потезу убанатску равницу. Дуж целе источне границе Просторног плана, планирани су блокови комерцијалне намене и централни парк. У самом средишту „СКИП Михајло Пупин” лоциран је комплекс Парка високих технологија чија изградња је планирана у трећој фази реализације „СКИП Михајло Пупин”. Инфраструктурно опремање „СКИП Михајло Пупин” планирано је максимално аутономним системима, посебно у домену водоснабдевања, одвођења отпадних вода и грејања.

Просторна целина зона проширења „СКИП Михајло Пупин”, између западне границе Просторног плана и границе „СКИП Михајло Пупин”, већим делом је у оквиру успостављене зоне контролисане градње услед заштите перспективног војног комплекса. Уз границу „СКИП Михајло Пупин” планирани су издужени блокови комерцијалних делатности, ниских спратности, док је простор уз западну границу Просторног плана предвиђен за заштитно зеленило са објектима комуналне инфраструктуре за потребе „СКИП Михајло Пупин”. Зелене површине у овој зони имају улогу додатне заштите „Форланда леве обале Дунаваˮ код Београда (заједно са постојећом заштитном шумом топола између латералних канала Бо-1 и Бљ-2 и дунавског насипа).

Трећа просторна целина Северна тангента простире се од источне границе „СКИП Михајло Пупин” до источне границе Просторног плана. У овој целини налази се саобраћајница Северна тангента са планираном денивелисаном раскрсницом и широким појасом заштитног зеленила са инфраструктурним објектима у функцији „СКИП Михајло Пупин”. У оквиру ове целине налази се и саобраћајница са алтернативним приступом „СКИП Михајло Пупин” (испод Пупиновог моста) као веза са насељима из правца Црвенке и Борче и планиране зоне комерцијалних садржаја у залеђу.

У непосредној близини Просторног плана налазе се:

– пољопривредно земљиште привредног друштва Al Dahra Srbija д.о.о. Падинска скела (са северне и северозападне стране); у току је израда плана генералне регулације за подручје градске општине Палилула, ван обухвата ГУП-а;

– „Форланд леве обале Дунаваˮ код Београда који захвата обалу Дунава до дунавског насипа, који је проглашен пределом изузетних одлика и садржи заштитне зоне другог и трећег степена;

– Зона комерцијалних делатности (источно од границе Просторног плана). Ова велика зона површина за комерцијалне делатности утврђена је ПГР-ом.

1.1.2. Подела на карактеристичне целине и блокове

Територија Просторног плана подељена је на основне намене:

– грађевинско подручје које заузима све намене јавног и осталог земљишта;

– водно земљиште које подразумева парцеле мелирационих канала.

Грађевинско подручје је подељено на три просторне целине:

– Целина центар – „СКИП Михајло Пупин”;

– Целина запад – Зона проширења индустријског парка (укључујући заштитно зеленило и парк);

– Целина југоисток – Северна тангента и заштитни појас зеленила.

„СКИП Михајло Пупин” подељен је на шест блокова, оивичених јавним саобраћајницама − главним и ободним улицама. Блокови су интерним саобраћајницама подељени на површине у оквиру којих су распоређене намене. Интерне саобраћајнице нису обавезујуће, али је приликом њиховог трасирања важно остварити континуитет колског кретања и рационалну поделу простора.

1.2. Планирана намена грађевинског земљишта

Грађевинско земљиште у оквиру границе Просторног плана подељено је на земљиште јавне и осталих намена. Земљиште јавне намене чине:

– саобраћајне површине;

– зелене површине;

– парковско зеленило (ПЗ);

– заштитно зеленило (ЗЗ);

– површине за инфраструктурне објекте и комплексе;

– фабрика воде (ФВ);

– постројење за пречишћавање отпадних вода (ППОВ);

– црпна станица (ЦС);

– прикључно-разводно постројење 110/10 kV (ПРП);

– трансформаторска станица 110/10 kV (ТС);

– топлана на природни гас (ТО);

– мерно регулациона станица (МРС).

Земљиште осталих намена представљају следеће површине:

– Површине за привредне делатности:

– привредне делатности (ПД);

– Површине за комерцијалне делатности:

– Међународни трговински центар (КД1);

– Парк високих технологија (КД2);

– комерцијалне делатности „СКИП Михајло Пупин” (КД3);

– комерцијалне делатности у зони проширења „СКИП Михајло Пупин” (КД4).

Табела 2: Биланс намене површина

Табела 3: Биланс намене површина „СКИП Михајло Пупин”
(I, II, III фаза и зона проширења „СКИП Михајло Пупин”)

2. ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНИХ НАМЕНА

2.1. Јавне саобраћајне површине и објекти

2.1.1. Постојеће саобраћајне површине

Простор обухваћен Просторним планом већим делом је лоциран са северозападне стране Северне тангенте, непосредно након завршетка Пупиновог моста, на левој обали Дунава. Пупинов мост спаја београдска насеља Земун и Борчу на Северној тангенти која је део Спољашње магистралне тангенте. Саобраћајница Северна тангента је део градске уличне мреже и у ГУП-у је категорисана као магистрална саобраћајница.

Графички прилог 9: Саобраћајни положај подручја Просторног плана у односу на државну путну мрежу

Северна тангента подручје Просторног плана, у ширем окружењу повезује са државном путном мрежом, и то:

– на петљи „Ковилово” (km 180 + 864, чвор број 1316) са државним путем 1.Б-13 (Хоргош–Кикинда–Зрењанин–Београд), 4 km источно;

– на петљи „Змај” (km 104 + 390) са привременом (градском) деоницом државног пута 1.А-А3 (Е-70) (државна граница са Републиком Хрватском, Батровци–Београд), 5 km југозападно.

У постојећем стању Северна тангента транзитира просторни обухват Просторног плана, тако да не постоји саобраћајна веза ни излаз на ту саобраћајницу.

У границама обухвата Просторног плана не постоји никаква саобраћајна инфраструктура, егзистирају пољски путеви (од Ковилова и Црвенке), преко којих се приступа парцелама које су у постојећем стању пољопривредно земљиште. Наведени пољски путеви се надовезују на локалне путеве у зони Ковилова и Борче, а који се затим укрштају са државним путем 1.Б-13, Зрењанин–Београд, чиме је у постојећем стању омогућен приступ и комуникација Просторног плана са садржајима у ширем простору и интерно повезивање планског подручја са основним садржајима у окружењу.

Графички прилог 10: Саобраћајни положај подручја Просторног плана у односу на планирану градску уличну мрежу (ГУП)

Попречни профил Северне тангенте чине два разделним острвом раздвојена коловоза од којих сваки има по три саобраћајне траке по смеру, тротоар и бициклистичку стазу. Дужина Северне тангенте која је обухваћена Просторним планом је око 2,5 km.

Дуж Северне тангенте саобраћа аутобуска линија градског саобраћаја број 85 (Баново брдо – Борча 3), а дуж деонице обухваћене Просторним планом не постоје стајалишта јавног превоза.

Подручје Просторног плана је преко Северне тангенте и привремене (градске) деонице државног пута 1.А-А3 (Е-70) удаљено 12 km од београдског Аеродрома „Никола Тесла”.

2.1.1. Планиране саобраћајне површине

Циљеви и задаци развоја саобраћајне мреже

Основни вид транспорта путника и робе у обухвату Просторног плана ће бити друмски саобраћај, који ће имати велики значај у опремању и експлоатацији изграђеног простора и уопште у функционисању и унапређивању „СКИП Михајло Пупин”.

Улична мрежа оптималних капацитета, задовољавајућег квалитета и одговарајућег нивоа услуге је услов за функционисање „СКИП Михајло Пупин”.

Генерални циљ који се поставља у Просторном плану у организацији уличне мреже (планирања, а затим и пројектовања и грађења) је формирање мреже која треба да омогући привредно коришћење свих будућих изграђених потенцијала простора.

Формирањем уличне мреже треба да се обезбеде услови за материјално рентабилан и социјално квалитетан „СКИП Михајло Пупин”. Имајући у виду постојеће стање, овај захтев треба поставити и схватити као императиву процесу спровођења Просторног плана.

Концепт планиране примарне уличне мреже је заснован на повећању саобраћајне приступачности подручју планираног „СКИП Михајло Пупин”, чиме се омогућава проходност и доступност на предметној територији у свим правцима, а тиме и повезивање предметног подручја са непосредним – локалним и ширим – регионалним окружењем.

Задатак планиране мреже саобраћајне инфраструктуре је да се оствари континуитет у кретању уличном мрежом унутар подручја, као и веза са Северном тангентом која транзитира предметно подручје али и представља окосницу саобраћајног повезивања „СКИП Михајло Пупин” са подручјем Београда и шире.

Улична мрежа

Планирана улична мрежа у обухвату Просторног плана лоцирана је северозападно од Северне тангентe.

Концепт уличне мреже заснива се на ГУП-у. Окосницу уличне мреже представља постојећа траса Северне тангенте са ширином коридора од 85 m.

Према категоризацији уличне мреже која је дефинисана у ГУП-у и ПГР-у, Северна тангента је категорисана као магистрална саобраћајница („градска магистрала”). Наведеним планским документима Северна тангента се задржава на постојећој траси, а Просторним планом се задржава и у постојећим регулацијама.

Концепт планиране уличне мреже омогућава повезивање свих садржаја у оквиру обухвата Просторног плана, чиме ће се обезбедити смањење времена путовања кроз простору обухвату Просторног плана, као и повезивање тог простора са спољном путном и уличном мрежом.

Веза планиране уличне мреже унутар просторног обухвата Просторног плана са Северном тангентом је обезбеђена денивелисаним укрштањем − петљом, која омогућава пун програм веза, како са простором северно од Северне тангенте, тако и са простором на јужној страни. Денивелисана раскрсница − петља, позиционирана је 1432,3 m од северне дилатације Пупиновог моста, у смеру ка петљи „Ковилово”.

Уличну мрежу унутар обухвата Просторног плана чини растер примарне уличне мреже којом ће се обезбедити повезивање комплекса на градску уличну мрежу и тиме одговарајућа повезаност са његовим ужим и ширим окружењем, као и формирање уличне мреже унутар комплекса која ће задовољити саобраћајне захтеве планираних садржаја и омогућити квалитетну саобраћајну комуникацију између њих.

Саобраћајно повезивање подручја Просторног плана са ширим окружењем и примарном градском уличном мрежом, обезбеђује се преко планиране 1. улице (смер пружања север–југ) која се укршта са Северном тангентом.

Укрштање Северне тангенте са 1. улицом планира се као денивелисана раскрсница − петља, која ће имати пун програм веза и омогућити саобраћајно повезивање, како планираних садржаја северно од Северне тангенте, тако и дела подручја Просторног плана јужно од Северне тангенте.

За потребе реализације денивелисане раскрснице, Просторним планом су дефинисане регулационе линије позициониране тако да се планирано денивелисано укрштање може извести и са захтевнијим геометријским елементима од приказаног решења на графичким прилозима. Приказано решење денивелисане раскрснице је илустративно и представља просторну проверу, као једно од три решења која су анализирана са циљем утврђивања оптималног просторног решења за реализацију планиране денивелисане раскрснице.

Графички прилог 13: Варијанте анализираних геометријских решења денивелисане раскрснице

Планираним позицијама регулационих линија, свако од анализираних геометријских решења денивелисане раскрснице се може реализовати.

Регулационе ширине планиране уличне мреже решаване су у функцији планиране намене површина.

Окосницу планиране уличне мреже у обухвату Просторног плана чине планиране примарне улице, и то: 1. улица, 2. улица, 3. улица, Ободна и Јужна улица.

Улице са планским називима 1. улица, 2. улица и 3. улица, се планирају са попречним профилима који садрже следеће елементе: по два раздвојена коловоза са по две саобраћајне траке (минимална ширина саобраћајне траке је 3,5 m); разделно острво (минималне ширине 4,0 m) и обостране: тротоаре (минималне ширине 2,0 m), траке линијског зеленила са дрворедима за заштиту од сунца и ветра − између тротоара и бициклистичке стазе (минималне ширине 2,0 m), једносмерне бициклистичке стазе (минималне ширине 1,5 m) и траке нискорастињског линијског зеленила (минималне ширине 1,5 m). Укупна минимална ширина 1, 2. и 3. улице је 32,0 m − увећана за ширину шкарпе на деловима мреже где је то потребно.

Графички прилог 14: Елементи планираних регулација на 1. улици, 2. улици и 3. улици
(* – тачна позиција регулационе линије дефинисана линеарним котама на ситуационом решењу)

Ободна и Јужна улица представљају, такође, примарне улице и планирају се са двотрачним коловозом димензионисаним за тежак моторни саобраћај (минимална ширина саобраћајне траке је 3,5 m) и обостраним: тротоарима (минималне ширине 2,0 m), тракама линијског зеленила са дрворедима за заштиту од сунца и ветра − између тротоара и бициклистичке стазе (минималне ширине 2,0 m), једносмерним бициклистичким стазама (минималне ширине 1,5 m) и тракама нискорастињског линијског зеленила (минималне ширине 1,5 m). Укупна минимална ширина Ободне и Јужне улице је 21,0 m − увећана за ширину шкарпе на деловима мреже где је то потребно.

Профил Ободне улице уз Велики канал и канал Грабовица чини: двотрачни коловоз димензионисан за тежак моторни саобраћај (минимална ширина саобраћајне траке је 3,5 m), на страни улице према унутрашњости подручја Просторног плана садржи тротоар (минималне ширине 2,0 m), траку линијског зеленила са дрворедима за заштиту од сунца и ветра − између тротоара и бициклистичке стазе (минималне ширине 2,0 m) и двосмерну бициклистичку стазу (минималне ширине 2,5 m). На страни улице према каналу елементи профила су: банкина (минималне ширине 2,0 m), шкарпа (минималне ширине 6,0 m) и земљани пут који је у функцији одржавања канала (минималне ширине 8,0 m). Укупна минимална ширина Ободне улице уз канале је 30,0 m.

Графички прилог 15:Елементи планираних регулација на Ободној и Јужној улици
(* – тачна позиција регулационе линије дефинисана линеарним котама на ситуационом решењу)

Остале планиране улице су секундарна − интерна улична мрежа, која ће се реализовати у складу са захтевима планираних садржаја, а препорука Просторног плана је да минимално садрже следеће елементе:

1. Интерна улица Тип 1 – са елементима профила кога чине: двотрачни коловоз димензионисан за тежак моторни саобраћај (минимална ширина саобраћајне траке је 3,5 m) и обострани: тротоари (минималне ширине 2,0 m), траке линијског зеленила са дрворедима за заштиту од сунца и ветра – између тротоара и бициклистичке стазе (минималне ширине 2,0 m) и једносмерне бициклистичке стазе (минималне ширине 1,5 m). Укупна минимална ширина интерних улица Тип 1 је минимално 18,0 m.

2. Интерна улица Тип 2 – са елементима профила кога чине: двотрачни коловоз димензионисан за тежак моторни саобраћај (минимална ширина саобраћајне траке је 3,5 m) и обострани: тротоари (минималне ширине 2,0 m) и једносмерне бициклистичке стазе (минималне ширине 1,5 m). Укупна ширина интерних улица Тип 2 је минимално 14,0 m.

Графички прилог 16: Елементи планираних регулација типова интерних улица
(* – тачна позиција регулационе линије дефинисана линеарним котама на ситуационом решењу)

Западна улица се планира као комунална стаза са примарном функцијом приступа и одржавања канала Грабовица. Ширина Западне улице је 8,0 m.

Планиране регулационе ширине треба да обезбеде висок ниво услуге за све учеснике у саобраћају и кориснике планираних садржаја који се опслужују.

С обзиром на то да се на предметном подручју планирају садржаји различитог спектра привредних активности, концепт формиране саобраћајне мреже базиран је на формирању целовитог система који има примарну функцију задовољавања захтева динамичких и стационарних видова друмског саобраћаја, као и обезбеђење приступа и међусобно повезивање појединачних планираних садржаја. Секундарна функција је да простор који резервишу саобраћајне површине уједно служи и као коридор за смештај објеката и водова осталих видова инфраструктуре.

Просторно обликована саобраћајна мрежа формира систем пролазних, ортогонално постављених улица које омогућавају приступ свакој од подцелина дефинисаних Просторним планом. Ради повезивања свих садржаја у оквиру привредно-комерцијалне зоне и ради смањења времена путовања кроз комплекс и повезивања комплекса са екстерном путном мрежом, планирају се интерне улице постављене управно на примарну уличну мрежу. Уколико се нека од планираних интерних улица укршта са 1, 2. или 3. улицом, с обзиром на то да наведене три улице у профилу имају раздвојене коловозне траке − неопходно је таква укрштања реализовати као раскрснице са кружним током саобраћаја. Ако је ритам укрштања мањи од 250 m, онда такве раскрснице пројектовати у искључиво „десно-десно” (улив–излив) режиму.

У оквиру раскрсница са пуним програмом веза пројектовати проширење коловоза за додатну траку за лева скретања.

Концепт предложене саобраћајне мреже омогућава повезивања свих садржаја у оквиру обухвата Просторног плана и тиме ће се обезбедити смањење времена путовања кроз комплекс „СКИП Михајло Пупин” и његово повезивање са екстерном путном мрежом.

Због намене простора и очекиване структуре саобраћајног тока са претежно заступљеним тешким теретним возилима, минимална ширина коловоза свих планираних саобраћајница је 7,0 m.

Улице унутар подручја Просторног плана су део секундарне градске уличне мреже и служе за приступ конкретним садржајима.

Елементи попречног профила изнети у Просторном плану нису обавезујући, односно представљају просторну проверу. У току израде техничке документације, у зависности од урбанистичких потреба и саобраћајних захтева, може се извршити редефинисање тј. прерасподела елемената попречног профила у оквиру регулационе ширине која се планира Просторним планом, с тим да планиране ширине тротоара, пешачких стаза, зелених површина и бициклистичких стаза не смеју бити мање од ширина дефинисаних Просторним планом.

Пешачки и бициклистички саобраћај и микромобилност

У попречном профилу свих улица планиране су пешачке површине тј. тротоари. Површине резервисане за кретање пешака планиране су уз све примарне и секундарне саобраћајнице уличне мреже тротоарима, минималне ширине 2,0 m.

Површине за одвијање бициклистичког саобраћаја и возила тзв. микромобилности (e-трoтинeти, e-бицикли, e-скутeри, мoпeди, сeгвejи, хoвeрбoрди, e-рoлeри, e-скejтбoрдoви и уницикли) обезбеђене су планираним бициклистичким стазама у профилу улица – ширине од по 1,5 m за једносмерне стазе, односно 2,5 m за двосмерне.

Како би се постигао континуитет бициклистичког саобраћаја у ширем окружењу, потребно је да се бициклистичка стаза уз Северну тангенту продужи до петље „Збег”.

Површине резервисане за кретање пешака и бициклиста у профилу 1. улице, 2. улице и 3. улице − у односу на коловоз су раздвојене траком линијског зеленила.

У оквиру сваког комплекса „СКИП Михајло Пупин”, а и у зонама јавног простора (пјацете, тргови, проширени тротоари и сл.) планира се постављање профила/чешљева/боксова за паркирање бицикала и електричних тротинета. На свакој локацији где је обезбеђено 15 и више паркинг места за бицикле/тротинете, потребно је поставити по један пуњач за електричне бицикле и друга електрична микро-возила.

Паркирање возила

Захтеви за паркирањем возила у границама Просторног плана решавани су у функцији планираних намена објеката, а у складу са нормативима дефинисаним у ПГР-у. Паркирање у оквиру граница Просторног плана планирано је у гаражама и на отвореним паркиралиштима, у оквиру парцела где за то постоје просторне могућности.

Табела 4: Нормативи за одређивање потребног броја паркинг места

Паркиралишта за теретна возила неопходно је обезбедити за све складишне, производне као и објекте трговине на велико, према нормативу: једно паркинг место на 1.000 m2 бруто развијене грађевинске површине складишног односно простора за производњу.

Уколико се планира фазна реализација појединих комплекса, свака фаза мора представљати јединствену функционалну целину и за сваку од фаза мора бити решено паркирање.

Паркирање возила решавати уз објекте на припадајућим парцелама, према захтевима који проистичу из намене објеката, а у складу са важећим стандардима и нормативима.

Паркирање на предметној локацији потребно је обезбедити на припадајућим парцелама − изван површина јавних саобраћајница, на отвореним паркиралиштима на слободним површинама парцела или у подземним или надземним гаражама.

За планиране објекте услов за изградњу је обезбеђивање потребног броја паркинг места на припадајућој парцели: у сутеренским и подземним етажама планираних објеката или на отвореним/површинским паркиралиштима на слободној површини парцеле уколико за то постоје просторне могућности или у подземним или надземним гаражама.

Приступ планираним паркиралиштима или гаражама није дозвољен са Северне тангенте.

У зависности од технолошког процеса, у оквиру грађевинских парцела потребно је планирати претоварно-манипулативне површине и паркинг површине за теретна возила.

Уколико се поједини блокови или делови блокова реализују као робно-транспортни центри/логистичко-дистрибутивни центри, паркиралишта је потребно опремити пратећим садржајима као што су: објекат са смештајним капацитетима за преноћиште или одмор, угоститељске и трговинске услуге, мењачнице, санитарни чворови и сл.

При пројектовању паркиралишта и гаража поштовати следеће елементе:

1. Прописан број паркинг места решити у оквиру припадајуће грађевинске парцеле у складу са претходно наведеним нормативима.

2. На сваком паркиралишту/гаражи од укупног броја паркинг места потребно је обезбедити 5% места за особе са инвалидитетом са асфалтним застором.

3. При пројектовању паркинг простора и гаража поштовати следеће елементе:

– ширина праве рампе по возној траци минимално 3,0 m;

– слободна висина гараже минимално 2,3 m;

– димензије паркинг места 2,5 x 5 m са минималном ширином пролаза од 6,5 m;

– подужни нагиб правих рампи, максимално 12% за откривене и 15% за покривене.

4. Паркинг места управна на осу кретања предвидети са димензијама минимално 2,5 x 5,0 m са ширином пролаза 6,5 m.

5. Паркинг места за подужно паркирање предвидети са димензијама минимално 5,5 m x 2,0 m и ширином пролаза минимално 3,5 m.

6. Паркинг места под углом мањим од 90° предвидети са ширином пролаза минимално 3,5 m.

7. Подземне или надземне гараже могу бити једноетажне или вишеетажне.

8. Уколико се у гаражу приступа ауто-лифтом, унутрашње димензије платформе ауто-лифта су минималних димензија 6,0 m x 2,5 m. У лифт се мора улазити и излазити искључиво ходом унапред.

9. Уколико се у гаражу приступа ауто-лифтом потребно је обезбедити простор за чекање у оквиру припадајуће грађевинске парцеле.

10. Габарит подземне гараже може бити већи од габарита објекта, до заузетости парцеле до 90%, уколико не постоје нека друга техничка ограничења којима би се угрозила безбедност суседних објеката.

11. Површине за мирујући саобраћај на отвореним паркиралиштима радити са застором од асфалт-бетона или од префабрикованих бетонских или бетон-трава елемената (не дозвољава се на паркиралиштима уз трговинске објекте) у зависности од концепције партерне обраде и намене објеката.

12. Паркиралишта и гараже опремити електричним пуњачима за аутомобиле (за 20% возила од укупног капацитета паркиралишта/гараже).

13. Приликом пројектовања отворених простора за паркирање возила користити еколошке елементе партерног решења као што су дрвореди, травнате површине и сл., ради избегавања већих „топлотних острва”.

Јавни градски транспорт путника

Развој јавног градског транспорта путника планираће се у складу са развојним плановима Секретаријата за јавни превоз града Београда, базираће се на аутобуском подсистему и трасама положеним у коридорима Северне тангенте и планиране уличне мреже у оквиру простора „СКИП Михајло Пупин”. Опслуженост линијама јавног градског транспорта путника планираних садржаја у обухвату Просторног плана решаваће се у складу са реализацијом Просторног плана и привођењем намени предметног простора.

У складу са изградњом предметног простора и размештајем привредних активности, организоваће се систем јавног путничког превоза у обухвату Просторног плана. Дисперзност просторне организације и просторна удаљеност између појединих циљних зона условљаваће увођење линија јавног путничког превоза.

Линије јавног путничког превоза се могу организовати на свим планираним улицама у оквиру Просторног плана у складу са саобраћајним захтевима и потребама, а према важећим прописима из области јавног превоза путника у друмском саобраћају.

Линије јавног градског транспорта путника се могу организовати на свим деловима планиране уличне мреже у обухвату Просторног плана, а могу се реализовати аутобусима или тзв. „паратранзитом” − минибусевима, комби возилима и сл. у складу са саобраћајним захтевима и потребама, као редовне линије јавног превоза током целе године или као организовани превоз запослених.

Возила у систему јавног градског транспорта путника морају бити возила са нултом локалном емисијом загађујућих материја: електрична возила, возила са погоном на течни нафтни гас – ТНГ (Liquefied Petroleum Gas – LPG), возила са погоном на компримовани природни гас – КПГ (Compressed Natural Gas – CNG) и сл.

Стајалишта јавног путничког превоза на Северној тангенти се планирају у „нишама” које су од проточне траке одвојене разделним острвом. Планирана стајалишта на Северној тангенти потребно је позиционирати у односу на уливне и изливне траке за планирану денивелисану раскрсницу. У хоризонталном смислу, за планиране „нише” постоји простор у постојећој регулацији Северне тангенте. Препорука је да се „нише” организују у зони од 250 до 500 m северно од северне дилатације Пупиновог моста, обострано. У постојећој регулацији Сeвeрне тангенте од стајалишног платоа, стазама обострано водити пешачки и бициклистички саобраћај испод Пупиновог моста.

Стајалишта јавног путничког превоза на планираној уличној мрежи у оквиру Просторног плана се планирају у проточној траци на свим планираним улицама у складу са саобраћајним захтевима и потребама на позицијама за које се утврди да постоје саобраћајни захтеви и потребе.

Стајалишни фронт за возила на коловозу, у проточној траци, треба пројектовати у дужини од 40 m, као и стајалишни плато (на тротоару) у дужини од 40 m у правцу и ширини од минимум 3,0 m (целом дужином стајалишног платоа).

Општа правила уређења саобраћајних површина

1. Трасе пројектованих саобраћајница у ситуационом и нивелационом плану прилагодити терену и котама изведених саобраћајница са одговарајућим падовима.

2. Минималне ширине саобраћајних трака намењене кретању возила јавног превоза су 3,5 m по смеру у континуитету (минимална ширина коловоза је 7 m).

3. Димензионисање коловозних површина извести у складу са очекиваним саобраћајним оптерећењем према важећим прописима.

4. Нивелацију нових колских и пешачких површина ускладити са околним простором и садржајима као и са потребом задовољавања ефикасног одводњавања атмосферских вода.

5. Одводњавање атмосферских вода извршити путем сливника и цевовода до канализације, а избор сливника ускладити са обрадом површине на којој се налази (коловоз или тротоар).

6. Сливнике на коловозним површинама постављати са уливним отворима испод ивичњака чиме ће се обезбедити дужа трајност коловоза и виши ниво безбедности саобраћаја.

7. Коловозне засторе свих планираних и постојећих/задржаних саобраћајница радити са асфалтним материјалима.

8. Површине за мирујући саобраћај на отвореним паркиралиштима радити са застором од асфалт-бетона или од префабрикованих бетонских или бетон-трава елемената у зависности од концепције партерне обраде и намене објеката.

9. Површинску обраду тротоара извести са завршном обрадом од асфалтног бетона или поплочањем префабрикованим бетонским елементима.

10. Површинску обраду бициклистичких стаза извести са завршном обрадом од асфалтних материјала.

11. Оивичење коловоза, паркиралишта, пешачких и бициклистичких површина извести уградњом бетонских префабрикованих ивичњака.

12. На сваком пешачком прелазу обавезно обезбедити рампе/косине које су са коловозном и пешачком површином у континуитету (са упуштеним ивичњацима максимално 1 cm висине) како би се омогућило неометано кретање инвалидских колица и бициклиста.

13. Улази и излази са парцела морају се позиционирати тако да не ометају одвијање колског, бициклистичког и пешачког саобраћаја.

14. Улази и излази са парцела (колски приступи) морају се позиционирати на минималној удаљености од 30 m од раскрснице (мерено од регулационе линије попречне улице) тако да се не омета одвијање колског, бициклистичког и пешачког саобраћаја.

15. Улазе и излазе са парцела предвидети преко ојачаних тротоара и утопљених ивичњака (преко којих прелазе возила) како би пешачки и бициклистички саобраћај остао у континуитету (не прелазе преко ивичњака).

16. Дуж трасе бициклистичке стазе нигде (ни у раскрсницама, ни на другим прикључцима) није дозвољено попречно постављање ивичњака и сличних елемената тако да траса стазе прелази преко ивичњака.

17. Места за смештај судова за одлагање смећа пројектовати ван јавних саобраћајних површина.

18. Хоризонталну и вертикалну саобраћајну сигнализацију, на свим саобраћајницама и саобраћајним површинама, испројектовати и извести у складу са одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – УС, 55/14, 96/15 – др. закон, 9/16 – УС, 24/18, 41/18, 41/18 – др. закон, 87/18, 23/19 и 128/20 – др. закон).

19. Са становишта безбедности саобраћаја обавезно извести квалитетну и адекватну расвету свих саобраћајница и саобраћајних површина.

20. Нису дозвољени директни колски улази и излази са парцела у кружним раскрсницама и зонама мањим од 30 m.

21. Техничко-експлоатационе карактеристике раскрснице са Северном тангентом (геометрија саобраћајног прикључка, радијуси у раскрсници, број и режим саобраћајних трака, итд.) биће прецизно дефинисане приликом израде техничке документације, на основу утврђених карактеристика саобраћајних токова, а у складу са важећим прописима у области пројектовања путева.

22. За све планиране интервенције за изградњу и реконструкцију Северне тангенте или инсталација у коридору Северне тангенте, потребно је обезбедити услове за израду техничке документације од управљача пута, у складу са важећим прописима.

23. Oдводњавање дела Северне тангенте у границама обухвата Просторног плана, врши се преко ригола и отворених путних канала, а атмосферске воде се даље уводе у канале у непосредном окружењу.

24. Заштитни појас са сваке стране Северне тангенте је ширине 40 m.

25. Услови за паралелно вођење инсталација у коридору Северне тангенте: инсталације планирати на удаљености минимално 3,0 m од крајње тачке попречног профила − ножице насипа трупа пута или спољне ивице путног канала за одводњавање.

26. Услови за укрштање инсталација са Северном тангентом укључујући и рампе денивелисане раскрснице:

– укрштање са Северном тангентом планирати искључиво механичким подбушивањем испод трупа пута, управно на предметни пут у прописаној заштитној цеви;

– заштитна цев мора бити постављена на целој дужини између крајњих тачака попречног профила пута, увећана за по 3,0 m са сваке стране;

– минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви од најниже горње коте коловоза до горње коте заштитне цеви износи 1,5–1,8 m (и више у зависности од конфигурације терена);

– минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви испод путног канала за одводњавање аутопута, од коте дна канала до горње коте заштитне цеви износи 1,35–1,5 m;

– укрштање планираних инсталација удаљити од укрштаја постојећих инсталација на мин. 10,0 m.

27. Планирани терминус јавног превоза опремити електро-пуњачем за електричне аутобусе.

28. Не дозвољавају се колски улази и улази на паркиралишта преко стајалишних платоа.

29. На свим пешачким површинама (стазама, тротоарима, стајалишним платоима, итд.) планирати постављање подлога за вођење слепих и слабовидих особа.

2.2. Јавне инфраструктурне површине и објекти

2.2.1. Хидротехничка инфраструктрура

2.2.1.1. Водоводна мрежа и објекти

Општи циљеви просторног развоја

Општи циљ просторног развоја је континуирано напајање корисника у границама Просторног плана довољним количинама санитарно исправне воде и довољног притиска за потребе санитарне потрошње и противпожарне заштите. Насеља и привредне зоне у Панчевачком риту су оријентисани на Београдски водоводни систем у оквиру прве висинске зоне. Даљи развој Београдског водоводног система у овом простору се остварује у правцу проширења дистрибутивне водоводне мреже.

На основу положаја комплекса „СКИП Михајло Пупин”, планираних активности и намена, а према забранама, ограничењима, правима и обавезама корисника простора у зонама санитарне заштите водовода „Дунав”, произлазе следећи оперативни циљеви просторног развоја:

– снабдевање водом за пиће у прелазном решењу је из постојећег водоводног система „Дунав” за I, II и III фазу;

– мере и радови потребни за коришћење воде из јединственог градског водоводног система на подручју Просторног плана;

– изградња цевовода Ø 500 mm дуж Зрењанинског пута од петље − саобраћајнице Северна тангента са повезивањем на постојећи водовод Ø 500 mm у Зрењанинском путу;

– Изградња два цевовода Ø 500 mm дуж Пупиновог моста;

– Изградња цевовода Ø 500 mm дуж Северне тангенте са повезивањем преко Пупиновог моста на постојећу примарну мрежу градског водоводног система у Земуну и планирани цевовод Ø 500 mm у Зрењанинском путу до постојећег цевовода Ø 500 mm и повезивање у прстен са цевоводима из правца Пупиновог моста;

– Изградња везног цевовода минималног пречника Ø 150 mm прстенасте мреже од планираног цевовода Ø 500 mm у саобраћајници Северна тангента до планског подручја;

– На планском подручју морају се континуирано обезбедити потребне количине воде:

– за запослене (специфична потрошња 80 l/дан/запослени);

– за становништво (специфична потрошња 150 l/дан/становник);

– потребна количина воде за гашење пожара према Правилнику о техничким нормативима за инсталације хидрантске мреже за гашење пожара („Службени гласник РС”, број 3/18);

– потребна количина техничке воде према врсти технолошког процеса у комплексу;

– Активности и намене простора на територији обухвата Просторног плана потребно је у односу на положај зоне заштите изворишта водоснабдевања на локацији „Дунав” усагласити са одредбама Правилника о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, број 92/08);

– за извориште „Дунав” наменски урадити елаборат о зонама санитарне заштите у складу са Законом о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 и 95/18 – др. закон) и Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања;

– Изградња водоводне мреже у комплексу до прикључка на градску водоводну мрежу.

Постојеће стање

Простор у непосредном окружењу Просторног плана, а у оквиру границе ГУП-а, снабдева се водом за пиће делимично из градског система цевоводом Ø 500 mm дуж Зрењанинског пута, а делом из локалног водовода Агроиндустријске корпорације Београд. Примарни цевовод који је у постојећем стању најближи предметном комплексу је цевовод Ø 400 mm који иде дуж Банатске улице до угла са улицом Прегревица.

У границама Просторног плана, унутар будуће фазе II налази се водоизвориште „Дунав”, капацитета 20 l/s са постројењем за прераду воде за пиће, које је у власништву и којим управља Агроиндустријска корпорација Београд. Вода из водовода „Дунав”, која се испоручује корисницима је доброг квалитета, санитарно и хигијенски исправна и редовно контролисана од стране Градског завода за јавно здравље. Вода коју пречишћава водовод на постројењу „Дунав” црпи се из два цеваста бунара. Земљиште на коме су цевасти бунари и простор који их окружује представља зону санитарне заштите и подлеже мерама санитарно-хигијенске заштите, регулисане прописима − Законом о водама и Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања.

Око водоизворишта „Дунав” нису одређене зоне санитарне заштите, нити просторни положај непосредне (зона I), уже зоне (зона II) и шире зоне санитарне заштите (зона III).

У оквиру водоводног система изграђен је резервоар чисте, прерађене воде запремине 427 m3. Годишње се потрошачима испоручи око 160.000 m3, односно око 5,1 l/s просечно.

Стање објеката и опреме на постројењу захтева реновирање и модернизацију процеса и реконструкцију уз повећање капацитета.

Са водоводног система „Дунав” водом се снабдевају: насеље Ковилово, пољопривредно газдинство привредног друштва Al Dahra Srbija д.о.о. Падинска скела, азил паса „Ветерина Београд”, грађевинске базе предузећа „China Road” и „Ратко Митровићˮ, ловачко удружење „Београд”, водопривредни објекти Јавног водопривредног предузећа „Сибница”, део насеља Падинска скела и објекти у Падинској скели (пластеници Агроиндустријске корпорације Београд и Казнено-поправни завод Падинска скела). Водоводна мрежа којом се снабдевају наведени потрошачи изграђена је од различитог цевног материјала и пречника цеви Ø 25 mm – Ø 200 mm.

Територија обухваћена Просторним планом и непосредни конзум уз Зрењанински пут, припада првој висинској зони водоснабдевања из Београдског водоводног система.

Унутар границе Просторног плана нема изграђених објеката водовода градског система водоснабдевања, који је у надлежности Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд.

Подручје Просторног плана се налази у границама шире територије која се снабдева водом преко система прве висинске зоне и то из постојећег резервоара „Пионир”, чија је локација на Карабурми и примарних довода воде Ø 800/Ø 1.000 mm, који иде до Панчевачког моста, преко Панчевачког моста иду два цевовода Ø 400 mm и довода Ø 500 mm који се протеже магистралним путем за Зрењанин, до угла са Кикиндском улицом.

Планирано стање

По свом висинском положају, локација комплекса обухваћеног границом Просторног плана припада првој висинској зони снабдевања Београда водом. У границама Просторног плана нема инсталација градског водоводног система и оне нису пројектоване. У ширем окружењу изграђени су примарни цевоводи Ø 500 mm дуж Зрењанинског пута и Ø 400 mm дуж улице Цара Душана у Земуну.

Формирањем прстена прве висинске зоне водоснабдевања између потрошача леве и десне обале Дунава обезбедиће се поуздано снабдевање водом на предметном подручју. Ово решење је сагледано у Просторном плану детаљне регулације за саобраћајницу Северна тангента од саобраћајнице Т-6 до Панчевачког пута – сектор 1 (деоница од улице Цара Душана до Зрењанинског пута – М24.1 са мостом преко Дунава и петљом са Зрењанинским путем. Дуж саобраћајнице Северна тангента планиран је цевовод минимум Ø 400 mm који повезује цевовод Ø 500 mm дуж Зрењанинског пута и цевовод Ø 400 mm дуж улице Цара Душана у Земуну. Планирана су два цевовода Ø 500 mm дуж Пупиновог моста који се након силаска са моста спајају у један цевовод Ø 500 mm који иде до Зрењанинског пута и спаја се са продуженим делом цевовода Ø 500 mm у Зрењанинском путу формирајући прстен између потрошача леве и десне обале Дунава. На овај начин омогућиће се снабдевање водом локације из Београдског водоводног система, према актуелним плановима Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд. За потребе ширег конзумног подручја потребно је израдити нову хидрауличку анализу, којом ће бити обухваћено и предметно подручје, као и нови потрошачи дуж Северне тангенте који нису у оквиру предметног подручја, као и нови потрошачи на левој обали Дунава. Ова анализа ће показати постоје ли потребе за проширење комплекса пункта „Пионир” и пункта „Бежанијска коса”, као и потребне димензије недостајућих цевовода у планираном прстену, изградња недостајуће водоводне мреже, како примарне, тако и дистрибутивне, потребне да би се предметно подручје могло прикључити.

Основни правци развоја Београдског водоводног система дати су Генералним решењем Београдског водоводног система до 2000. године и Студијом развоја Београдског водовода до 1990. године.

Основни концепт водоснабдевања подручја плана дели се у две целине:

– снабдевање водом за пиће;

– снабдевање техничком водом.

Није дозвољено мешање са водом из система Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд и система „Дунав”.

Планирају се две могућности за снабдевање водом за пиће:

– прикључење на Београдски водоводни систем, када се изгради и комплетира;

– прикључење на водоводни систем Агроиндустријске корпорације Београд (извориште „Дунав”).

У коначном решењу снабдевање водом предметне локације планира се из два правца:

– из резервоара „Пионир”;

– са постројења за прераду воде „Бежанија”.

Планира се изградња посебног система за снабдевање водом за пиће, а посебног за техничку воду, тако да није дозвољено мешање воде из система Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд и техничке воде.

Снабдевање водом насеља и предметне локације на левој обали Дунава врши се из дистрибутивне мреже београдског водовода, који припада првој висинској зони. Веза са десном страном остварује се помоћу цевовода Ø 800/Ø 1.000 mm који прелази преко Панчевачког моста и дистрибутивног резервоара „Пионир” запремине 2 х 2.100 m3 и цевовода Ø 500 mm дуж Зрењанинског пута уз доградњу дистрибутивне примарне мреже. Са друге стране вода се допрема из црпних станица „Бежанија” и „Студентски град” капацитета 1.200–1.500 l/s и цевоводима Ø 700 mm у саобраћајници Т-6 и Ø 1.000 mm у Угриновачкој улици уз доградњу дистрибутивне примарне мреже преко новог моста на Дунаву и повезивањем у прстенаст систем.

У прелазном периоду снабдевање водом за пиће планира се из постојећег изворишта „Дунав”, обезбеђујући воду за I, II и III фазу унутар границе Просторног плана.

Због специфичности предметне локације предвиђа се снабдевање техничко-технолошком и противпожарном водом из сопственог изворишта.

Планира се снабдевање техничком водом сваког корисника из сопственог изворишта (бунара) уз адекватан третман до потребног нивоа прераде, у оквиру своје парцеле.

Правила за дистрибутивну водоводну мрежу

Основна концепција водоснабдевања на подручју Просторног плана условљена је локацијом која припада првој висинској зони водоснабдевања Београда, наменом простора и стањем изграђене, односно планиране водоводне мреже.

Снабдевање водом планира се из јавне градске водоводне мреже, којом управља Јавно комунално предузеће „Београдски водовод и канализација” Београд, када се изгради. Да би се обезбедило уредно снабдевање водом локације неопходно је изградити примарне цевоводе дуж Зрењанинског пута и Северне тангенте димензија Ø 500 mm и цевоводе Ø 500 mm дуж Пупиновог моста до везе на цевовод у Зрењанинском путу.

Прикључак на примарни систем је предвиђен као цевовод минималног пречника Ø 150 mm на планирани цевовод Ø 500 mm у Северној тангенти.

Овај цевовод планиран је као водоводни прстен око предметне локације пратећи регулације планираних саобраћајница.

Задржава се у функцији постојећа водоводна мрежа у оквиру водоводног система „Дунав” или се измешта у простор планираних саобраћајница, цевовод Ø 150 mm ка насељу Ковилово, магистрална линија од постројења „Дунав” до радног кампа предузећа „China Road”, цевовод ХДПЕ 110 mm, цевовод ХДП 63 mm од постројења „Дунав” до грађевинске базе предузећа „Ратко Митровић”, објекти Јавног водопривредног предузећа „Сибница”, фарма Индустрије меса ПКБ Имес д.о.о., Падинска скела – у стечају, ловачког удружења „Београд” – фарма фазана, се укидају.

Планира се водоводни систем чији капацитет обезбеђује довољне количине воде и довољан притисак за санитарне, техничке и противпожарне потребе.

Трасе цевовода дистрибутивне водовода планирају се у тротоару јавних саобраћајница у свему према урађеном синхрон плану.

Минимална димензија планираних цевовода је Ø 150 mm, повезаних у прстен.

На цевоводима дистрибутивне мреже планирају се надземни хидранти противпожарне заштите.

Противпожарна заштита, спољна и унутрашња, планира се у складу са Правилником о техничким нормативима за инсталације хидрантске мреже за гашење пожара.

Комплекси и објекти унутар њих покривени су и унутрашњом хидрантском мрежом, баштенском хидрантском мрежом и мрежом за технолошке потребе.

У садашњем тренутку градски систем водоснабдевања није изграђен до предметне локације, те нема довољних капацитета за снабдевање планираних корисника. Након изградње, два цевовода Ø 500 mm дуж новог моста преко Дунава, цевовода Ø 500 mm дуж Северне тангенте и цевовода Ø 500 mm дуж Зрењанинског пута и повезивања у прстен са цевоводом из правца новог моста преко Дунава, омогућиће се снабдевање водом предметног подручја из Београдског водоводног система.

До изградње примарних објеката водоводног система у прелазном решењу снабдевање водом планира се у оквиру предметне локације, алтернативно, локалним решењем и то:

– прикључењем на постојећи водоводни систем „Дунав”, којим управља Агроиндустријска корпорација Београд, уз адаптацију, реконструкцију и доградњу до постизања укупног капацитета од 25 l/s;

– обезбедиће се вода за I, II и III фазу и зону проширења „СКИП Михајло Пупин”, с тим да се у коначној фази цео комплекс може прикључити на мрежу Београдског водоводног система када се изгради;

– није дозвољено мешање са водом из система Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд и система „Дунав”, односно мешање воде из система Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд и техничке воде.

На основу детаљне анализе потреба за водом и студије расположивих ресурса и укупно планираних потреба и капацитета водоснабдевања може се планирати снабдевање техничком водом из сопственог бушеног (копаног) бунара у сваком комплексу уз обавезно прибављање водних аката у складу са одредбама Закона о водама.

У току даље израде урбанистичке и техничке документације, ради дефинисања места прикључења на градску водоводну мрежу неопходно је обавити сарадњу са Јавним комуналним предузећем „Београдски водовод и канализација” Београд.

Развој водоводне мреже пратиће саобраћајнице, а према условима и смерницама Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд, арх. број 38727/1 I4-1/1135/21 од 1. јула 2021. године.

Услови са аспекта заштите изворишта

Планско подручје се налази ван зона санитарне заштите Београдског изворишта, али је у граници изворишта водоводног система „Дунав”.

Границе зона заштите дефинишу се Елаборатом о зонама санитарне заштите изворишта према условима министарства надлежног за послове здравља и приказују податком о величини површина зона, чија се израда планира.

Одржавање зоне I (зона непосредне санитарне заштите)

У зони I не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту, и то:

1) изградња или употреба објеката и постројења, коришћење земљишта или вршење друге делатности из члана 28. Правилника о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања;

2) постављање уређаја, складиштење опреме и обављање делатности које нису у функцији водоснабдевања;

3) кретање возила која су у функцији водоснабдевања ван за то припремљених саобраћајница, прилаз возилима на моторни погон која нису у функцији водоснабдевања, коришћење пловила на моторни погон, одржавање спортова на води и купање људи и животиња;

4) напајање стоке;

5) узгајање рибе ради комерцијалног изловљавања.

Одржавање зоне II (ужа зона санитарне заштите)

У зони II не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту, и то:

1) изградња или употреба објеката и постројења, коришћење земљишта или вршење друге делатности из члана 27. Правилника о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања;

2) стамбена изградња;

3) употреба хемијског ђубрива, течног и чврстог стајњака;

4) употреба пестицида, хербицида и инсектицида;

5) узгајање, кретање и испаша стоке;

6) камповање, вашари и друга окупљања људи;

7) изградња и коришћење спортских објеката;

8) изградња и коришћење угоститељских и других објеката за смештај гостију;

9) продубљивање корита и вађење шљунка и песка;

10) формирање нових гробаља и проширење капацитета постојећих.

Одржавање зоне III (шира зона санитарне заштите)

У зони III не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту, и то:

1) трајно подземно и надземно складиштење опасних материја и материја које се не смеју директно или индиректно уносити у воде;

2) производња, превоз и манипулисање опасним материјама и материјама које се не смеју директно или индиректно уносити у воде;

3) комерцијално складиштење нафте и нафтних деривата;

4) испуштање отпадне воде и воде која је служила за расхлађивање индустријских постројења;

5) изградња саобраћајница без канала за одвод атмосферских вода;

6) експлоатација нафте, гаса, радиоактивних материја, угља и минералних сировина;

7) неконтролисано депоновање комуналног отпада, хаварисаних возила, старих гума и других материја и материјала из којих се могу ослободити загађујуће материје испирањем или цурењем;

8) неконтролисано крчење шума;

9) изградња и коришћење ваздушне луке;

10) површински и подповршински радови, минирање тла, продор у слој који застире подземну воду и одстрањивање слоја који застире водоносни слој, осим ако ти радови нису у функцији водоснабдевања;

11) одржавање ауто и мото трка.

2.2.1.2. Канализациона мрежа и објекти

Општи циљеви просторног развоја

Канализација Београда решена је тако да представља дугорочан основ за развој града, да се постојећи објекти могу уклопити у коначно решење и да пружа могућност етапног развоја.

Општи циљ просторног развоја је изградња канализационе мреже по сепарационом начину одвођења атмосферских и употребљених вода са потребним степеном пречишћавања пре упуштања у реципијент − реку Дунав и могућност прикључења употребљених вода у коначној фази на објекте канализационог система (постројење за прераду отпадних вода „Црвенка”).

У прелазном решењу за каналисање и третман санитарних отпадних вода планира се независан систем, за сваку фазу засебно постројење за прераду отпадних вода са испуштањем у канал Бо-1 и Бљ-2.

Каналисање и третман атмосферских вода планиран је за I фазу у Дунав без ретензије, за фазе II и III половина се испушта у Дунав, а половина у канале К1 и К3 са мањим ретензијама.

Произлазе следећи оперативни циљеви просторног потребног развоја:

– Није дозвољено испуштати непречишћене отпадне воде у Дунав и мелиорационе канале;

– Канализацију планирати према принципима сепарационог каналисања;

– Изградња одвојене канализације атмосферских и употребљених вода, раздвајајући употребљене воде од атмосферских (сепарациони систем);

– Изградња потребног броја објеката канализације на траси канализације у складу са техничким прописима;

– Изградња локалног постројења за пречишћавање употребљених вода пре упуштања у реципијент;

– Изградња црпних станица за атмосферске воде, са предвиђеним сепараторима и таложницима;

– Предметни објекти канализације у прелазној фази су локалног карактера и не припадају Београдском канализационом систему, нити су у надлежности Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд;

– Будући развој и дефинитивно решење канализације за предметни комплекс ослања се на објекте и мреже планираног канализационог система. У том случају пројектовање и изградња канализације подлеже техничким прописима и стандардима Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд.

Предложена решења ће дугорочно и на законом прописан начин омогућити очување и заштиту регионалних и локалних изворишта водоснабдевања и квалитета воде, водотоцима и каналима.

Постојеће стање

У оквиру границе Просторног плана, као и ширем окружењу, нема изграђених објеката канализације градског система којима управља Јавно комунално предузеће „Београдски водовод и канализација” Београд.

Најближи водоток је река Дунав, који је водоток I реда.

За евакуацију отпадних вода преовлађују септичке јаме, индивидуалне, водонепропусне. Атмосферске воде се разливају по површини терена до мелиорационих канала.

Подручје Просторног плана налази се на левој обали Дунава у граници ГУП-а , али ван граница Београдског канализационог система, па самим тим до сада и није разматрано у развојним плановима канализације.

Предметна локација је на територији Банатског канализационог система, чији се примарни објекти канализације постепено реализују и нису још у функцији. Делимично су изграђени главни колектори у Зрењанинском и Панчевачком путу, којима би се употребљене воде из урбаног дела довеле до канализационе црпне станице „Крњача 1”, одакле би се препумпавале све до постројења за прераду отпадних вода „Крњача”.

Планирано стање

Територија у границама плана налази се на левој обали Дунава у границама ГУП-а, уз границу Банатског канализационог система, односно на територији Банатског канализационог система.

На територији обухваћеној Просторним планом нема објеката градског канализационог система. Ова територија није до сада разматрана у развојним плановима Београдског канализационог система и не постоји градска канализација коју Јавно комунално предузеће „Београдски водовод и канализација” Београд одржава.

На основу расположивих података, планирају се могућа решења каналисања и пречишћавања свих врста отпадних вода, које ће настати на локацији Просторног плана и која ће се детаљније разрадити на вишим нивоима пројектовања.

Локација Просторног плана која се налази на левој обали Дунава у граници је ГУП-а и налази се на територији Банатског канализационог система, али није била предвиђена за каналисање, нити анализирана тим планом.

Банатски канализациони систем који се реализује треба да сакупи употребљене воде из шире зоне на левој обали Дунава и да их комбиновањем гравитационог течења и препумпавања (канализационе црпне станице „Крњача 1” и „Крњача 2”) доведе до краја индустријске зоне „Панчевачки рит” до постројења за пречишћавање отпадних вода „Крњача”, где би се те воде након третмана упустиле у реку Дунав. Употребљене воде из правца Зрењанинског пута потискивале би се ка Панчевачком путу и главном реципијенту ФБ 100/150 cm дуж Панчевачког пута. Објекти Банатског канализационог система су у различитим фазама реализације, од планираних до делимично изведених.

Као коначно решење планира се прикључење употребљених вода на будуће канализационе објекте канализационог система, канализациона црпна станица и постројење за пречишћавање отпадних вода „Црвенка”. Због знатне удаљености, потребно је најпре урадити планску и техничку документацију која ће дефинисати начин одводњавања предметне локације и прикључење употребљених вода на објекте канализационог система „Црвенка”. За прикључење предметног комплекса на градски канализациони систем неопходно је изградити канализациону мрежу у комплексу и ван насеља црпне станице и комплетирати примарне фекалне одводе до канализационе црпне станице и постројења за пречишћавање отпадних вода „Црвенка”.

С обзиром да објекти Банатског канализационог система (црпне станице и колектори) нису димензионисани за воде са овог дела система, као и на велику удаљеност подручја од објеката канализације, планирано је да се за урбанистичку зону око Пупиновог моста изгради засебан систем за каналисање и пречишћавање отпадних вода.

ПГР-ом је за потребе каналисања комерцијалне зоне уз саобраћајницу Северна тангента и комерцијалне зоне „Црвенка”, планиран независан канализациони систем за пречишћавања употребљених вода „Црвенка” са испустом у Дунав, који припада Београдском канализационом систему. Локација постројења за пречишћавање отпадних вода „Црвенка” и црпне станице „Црвенка” је на левој обали Дунава у непосредној близини Пупиновог моста и близу планског подручја. Планира се прикључење употребљених вода са предметне локације на постројење „Црвенка”, за шта је потребна израда планске и техничке документације. Планира се изградња везног колектора до постројења за пречишћавање отпадних вода „Црвенка”. У првим фазама на постројење „Црвенка”, када се стекну услови, прикључиће се употребљене воде из комерцијалне зоне и зоне становања у оквиру Просторног плана, путем везних канала, транспортујући воде на постројење „Црвенка”.

С обзиром да ово решење има карактеристике дугорочно организованог решења канализације, одвођење употребљених вода у прелазном периоду решаваће се локално, што није у надлежности Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд. Са изградњом саобраћајнице Северна тангента и планираних комерцијалних зона уз саобраћајницу, указала се потреба за каналисањем овог дела територије.

На подручју Просторног плана развој канализационог система планира се по сепарационом систему. Одвођење употребљених и атмосферских вода планира се локално у прелазном периоду фазне реализације плана, до изградње канализационог система „Црвенка”.

Имајући у виду да ће се изградња комплекса одвијати по фазама са знатним временским помаком, планира се изградња канализације која прати фазност изградње целина и садржаја унутар границе плана. За сваку фазу изградње, планиран је независан систем за каналисање и третман санитарних отпадних вода, укупно три система са припадајућим постројењима за пречишћавање отпадних вода на планском подручју.

За I и II фазу планирани су испусти у канал Бо-1, а за III фазу испуст у канал Бљ-2. Планира се приближно конзум капацитета 1.000 ES за I фазу, 3.000 ES за II фазу и 6.000 ES за III фазу, укупно 10.000 ES.

Газдовање и управљање одговарајућим системом је у надлежности власника парцеле, упуштање пречишћених вода планира се у канал Бо-1 и Бљ-2.

Систем атмосферске канализације прихвата воде са водонепропусних површина и спроводи их до најближег реципијента − реке Дунав.

За I фазу планиран је испуст у Дунав без ретензије. За II и III фазу половина вода се испушта у Дунав, а половина у канале К-1 и К-3 са мањим ретензијама.

Технолошке отпадне воде се пречишћавају на нивоу појединачних индустријских погона, а потом упуштају у атмосферску канализацију.

Правила за канализациону мрежу и објекте

Планира се решавање проблематике каналисања и третмана санитарних, технолошких и атмосферских отпадних вода са локације будућег „СКИП Михајло Пупин”.

У циљу решавања евакуације употребљених и атмосферских вода са предметне територије, планирају се локални системи и изградња следећих објеката:

– изградња одвојених система, сепаратног типа, за одвођење атмосферских, употребљених вода и индустријских технолошких вода,

– изградња посебних постројења за пречишћавање употребљених вода (локална постројења), атмосферских вода (таложници и сепаратори), постројења за третман технолошких отпадних вода.

Због специфичности делатности оставља се инвеститору да одреди број и положај локалних постројења унутар парцела, као и технологију за пречишћавање атмосферских и употребљених вода у сарадњи са надлежним организацијама, као и потребу за црпним станицама на трасама канализације, што ће се потврдити техничком документацијом.

Технолошке отпадне воде, због високог степена загађења, захтевају технолошки сложен третман са постројењима у оквиру погона, без обзира да ли се пречишћена вода испушта у атмосферску канализацију или површински водоток.

Планирају се трасе цевне атмосферске и фекалне канализације у јавним површинама у регулацији планираних саобраћајница, око осовине коловоза.

Технолошка канализација је интерног карактера и планира се кроз комплекс привредне активности.

Планирају се следеће димензије цевовода уличне канализације, за фекалне воде минимално Ø 250 mm, а за атмосферске воде минимално Ø 300 mm, по стандардима београдског водовода и канализације.

Транспортни канализациони систем састоји се од цевовода, шахтова и црпних станица.

За потребе транспорта фекалних вода, имајући у виду велике транспортне дужине и мале падове дна канала, планиране су релејне црпне станице на сваких 6,0 m дубине укопавања канала. Релејне фекалне црпне станице планирају се у зеленом појасу уз саобраћајнице, са ограђеним простором јавне намене. Површина релејне фекалне црпне станице је око 10,0 х 10,0 m, односно око 100 m2.

За потребе одвођења атмосферских вода планирају се црпне станице. У I фази комплекс атмосферске црпне станице без ретензионог простора површине је око 0,18 ha. За II и III фазу за део простора који гравитира ка каналима К-1 и К-3 површине комплекса атмосферских црпних станица са ретензионим простором су око 0,18 ha, односно око 0,25 ha.

Третман употребљених вода планира се на комплексима постројења за пречишћавање отпадних вода. За сваку фазу изградње планирано је по једно постројење (укупно три система). Комплекси третмана атмосферских и употребљених вода у I фази су одвојени и за ову фазу површина комплекса постројења за пречишћавање отпадних вода је око 0,90 ha. За II и III фазу за део простора који гравитира ка реци Дунав и каналима Бо-1 и Бљ-2, формирани су инфраструктурни комплекси са постројењима за третман употребљених вода и црпним станицама за атмосферске воде површине око 1,4 ha, односно око 1,2 ha.

Планира се ограђивање комплекса црпних станица и постројења за пречишћавање отпадних вода. Објекти су аутоматизовани и без посаде. Надземни део објекта је искључиво приземан.

Атмосферске воде са условно незагађених, кровних и некомуникационих површина могу се без претходног третмана упуштати у зелене површине или у ретензије.

Загађене зауљене атмосферске воде са саобраћајница, манипулативних површина и паркинга, морају се прикупити посебним системом канализације и спровести преко таложника за уклањање механичких нечистоћа и сепаратора за уклањање нафте и њених деривата, а тек потом упустити у реципијент − реку Дунав и канале К-1 и К-3.

Све изливе пречишћене атмосферске и употребљене воде у мелиорационе канале уклопити на око 0,5 m од коте дна канала, профил канала у зони излива обезбедити од ерозије. Излив треба да је под углом ради бољег течења и треба му обезбедити приступ ради проспекције и одржавања.

Квалитет пречишћене воде мора да испуњава услов да ни на који начин не нарушава квалитет површинских и подземних вода.

Планирани путни пропусти на мелиорационим каналима могу бити плочасти или цевасти.

Садржај материја у реципијенту, након пречишћавања треба да буде у границама максималних количина опасних материја које се не смеју прекорачити, а дефинисане су Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, бр. 67/11, 48/12 и 1/16), Уредбом о граничним вредностима приоритетних и приоритетних хазардних супстанци које загађују површинске воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 24/14), којом је дефинисано да ће се до истека преиспитаног рока примењивати максималне количине опасних материја у водама прописане Правилником о опасним материјама у водама („Службени гласник СРС”, број 31/82), као и Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 50/12).

Планира се изградња ретензионих базена у циљу хидрауличког растерећења реципијената у условима интезивних падавина.

Технолошке воде се третирају унутар комплекса и након третмана одводе до најближег мелиорационог канала.

Пројекте уличне канализације која је у јавним површинама радити према нормама и правилима Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд, а према издатим условима.

Развој канализационе мреже пратиће саобраћајнице, а према условима и смерницама Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” Београд.

2.2.2. Електроенергетска инфраструктура

Постојеће стање

Објекти и мрежа напонског нивоа 10, 1 kV и јавног осветљења

На предметном подручју изграђене су трансформаторске станице 10/0,4 kV које напајају постојеће потрошаче и електрична диструбутивна мрежа напонског нивоа 1,10 kV. Мрежа поменутих електрoенергетских водова изграђена је подземно и надземно у склопу саобраћајних и других слободних површина.

Напајање електричном енергијом предметног подручја оријентисано је на трансформаторску станицу 35/10 kV „Падинска скела”.

Планирано стање

Објекти и мрежа напонског нивоа 110 kV

Као коначно решење снабдевања електричном енергијом „СКИП Михајло Пупин”, предвиђена је изградња трансформаторских станица 110/10 kV „Нова лука Београд” са инсталисаним снагама енергетских трансформатора Sinst = 2 х 31,5 МVA, трансформаторских станица 110/10 kV „Црвенка” са инсталисаним снагама енергетских трансформатора Sinst = 2 х 40 МVA и трансформаторских станица 110/10 kV „Индустријски парк” са инсталисаним снагама енергетских трансформатора Sinst = 2 х 40 МVA.

Планирана трансформаторска станица 110/10 kV „Нова лука Београд” налази се ван граница Просторног плана.

Трансформаторска станица 110/10 kV „Црвенка”, Sinst = 2 х 40 МVA, предвиђена је ПГР-ом.

За трансформаторске станице 110/10 kV „Индустријски парк” и „Црвенка” предвиђене су посебне грађевинске парцеле ТС-1 и ТС-2. Од планираних трансформаторских станица до прикључног разводног постројења, предвиђеног у оквиру заштитног зеленила дуж саобраћајнице Северна тангента, изградити подземне (кабловске) водове 110 kV. Планиранo прикључно разводно постројењe прикључити на постојећу или планирану преносну мрежу 110 kV у складу са даљом сарадњом са Акционарским друштвом „Електромрежа Србије” Београд. У том смислу, потребно је предвидети по два коридора за једносистемске надземне водове 110 kV(далеководе) у смеру севера и југа. Планирани прикључни надземни водoви 110 kV ван граница Просторног плана биће предмет посебног планског документа.

Објекти и мрежа напонског нивоа 35 kV

Дуж саобраћајнице Северна тангента предвидети трасе за изградњу два подземна водa 35 kV. Поменути водови 35 kV су предвиђени Планом детаљне регулације за саобраћајницу Северна тангента од саобраћајнице Т6 до Панчевачког пута – сектор 1 (деоница од улице Цара Душана до Зрењанинског пута – М 24.1. са мостом преко Дунава и петљом са Зрењанинским путем).

Објекти и мрежа напонског нивоа 10 kV, 1 kV и јавног осветљења

Процена једновременог оптерећења за одговарајуће делатности може се извршити директним поступком помоћу усвојеног специфичног оптерећења по јединици активне површине објекта (измереног на објектима истог типа) помоћу израза:

Pмоs = pмоs Sоb ∙ 10-3

где је:

Pмоs – прогнозирано максимално оптерећење у kW

pмоs – специфично оптерећење делатности у W/m2

Sоb – површина објекта у којој се обавља делатност у m2.

Подаци о потребном специфичном оптерећењу (pмоs) за поједине врсте објеката дати су табеларно:

Табела 5: Потребно специфично оптерећење

За одређивање потребног једновременог оптерећења за стамбене објекте, коришћена је Техничка препорука 14б: Основни технички услови за планирање, пројектовање и градњу нисконапонских мрежа и припадајућих трансформаторских станица 10 (20)/0,4 kV стамбених насеља (ЕПС – Дирекција за дистрибуцију електричне енергије, 2001).

На основу прорачуна једновременог оптерећења за стамбене објекте и одговарајуће делатности, планирана једновремена снага за посматрано подручје по фазама је следећа:

Табела 6: Једновремена снага по фазама

Укупна акропсимативна једновремена снага је Pj = 118,5 MW

На основу процењене једновремене снаге потребно је изградити 188 трансформаторских станица 10/0,4 kV снаге 630 kVА, капацитета 1.000 kVА. Планиране трансформаторске станице 10/0,4 kV је могуће градити као двоструке 2 х 1.000 kVА. Планиране трансформаторске станице 10/0,4 kV градити као слободностојећи објекат или у склопу објекта. Планиране трансформаторске станице 10/0,4 kV распоредити по фазама на следећи начин:

Табела 7: Планиране трансформаторске станице 10/0,4 kV по фазама

Напајање разводних ормара јавног осветљења предвидети из планираних трансформаторских станица 10/0,4 kV за потребе јавног осветљења или из осталих планираних трансформаторских станица 10/0,4 kV.

Предуслови за снабдевање електричном енергијом планираних трансформаторских станица су да се планиране трансформаторске станице 10/0,4 kV прикључе по принципу „улаз-излаз” на планиране трансформаторске станице 110/10 kV „Индустријски парк”, трансформаторске станице 110/10 kV „Црвенка” и трансформаторске станице 110/10 kV „Нова лука Београд” изградњом електроенергетских водова 10 kV, тако да образују петље.

Од планираних трансформаторских станица 10/0,4 kV до потрошача изградити електроенергетску мрежу 1 kV.

Све слободне и саобраћајне површине опремити инсталацијама јавног осветљења. У том смислу потребно је од планираних трансформаторских станица преко разводних ормара за потребе јавног осветљења изградити електроенергетске водове 1 kV.

Постојеће подземне и надземне електроенергетске објекте и мрежу 10 и 1 kV који су у колизији са планираним објектима и саобраћајницама изместити на нову локацију или их уклонити.

Правила уређења и грађења електроенергетске мреже и објеката

Објекти и мрежа напонског нивоа 110 и 35 kV:

– Планирано прикључно разводно постројење предвидети као отворено постројење односно са прикључним 110 kV пољима/опремом, смештеним на отвореном простору оквирних димензија 100 x 100 m.

– Планиране трансформаторске станице предвидети као отворена постројења односно са 110 kV постројењем и трансформаторима 110/10 kV смештеним на отвореном простору оквирних димензија димензија 60 x 70 m.

– Осталу опрему и 10 kV постројење сместити у затвореном простору.

– Приликом одређивања простора за изградњу трансформаторских станица 110/10 kV, водити рачуна о трасама за прикључне 110 kV водове и за излазак по 44 кабловска вода 10 kV из планираних трансформаторских станица110/10 kV.

– Објекте планираних трансформаторских станица обликовати тако да са суседним објектима чине складну урбанистичку целину.

– Приступ планираним трансформаторским станицама остварити преко постојећих и планираних саобраћајница, а све у складу са прописима и интерним препорукама Јавног предузећа „Електропривреда Србије” Београд. За колски приступ планирати приступни пут ширине 5 m са најмањим полупречником кривине 20 m и осовинским притиском од 100 kN оптерећења.

– Трансформаторске станице ће бити даљински управљане из диспечерског центра ОДС Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд.

– Надземне електроенергетске водове 110 kV планирати као једносистемске надземне водове 110 kV, а све у складу са прописима и интерним стандардима Акционарског друштва „Електромрежа Србије” Београд.

– Подземне електроенергетске водове 110 kV полагати у коридору планираних и постојећих саобраћајница, у рову потребне ширине и дубине 1,4 m у слободним површинама до 1,8 m у коловозу, а све у складу са прописима и интерним стандардима Акционарског друштва „Електромрежа Србије” Београд.

– Заштитни појас надземних водова 110 kV је у складу са Законом о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 145/14, 95/18 – др. закон и 40/21) 25 m oбострано од крајњег фазног проводника, док заштитни појас за подземни вод 110 kV износи 2 m са обе стране рова.

– У заштитном појасу, испод, изнад или поред електроенергетских објеката, супротно закону, техничким и другим прописима не могу се градити објекти, изводити други радови, нити засађивати дрвеће и друго растиње, а све у складу са чланом 218. Закона о енергетици.

– За изградњу објеката у заштитном појасу потребна је сагласност власника електроенергетских објеката, односно Акционарског друштва „Електромрежа Србије” Београд. Сагласност се даје на Елаборат, у коме се даје тачан однос предметног надземног вода и објекта који ће се градити, уз поштовање прописа из области енергетике и заштите животне средине.

– Приликом полагања напојних електроенергетских водова 110 kV, паралелног вођења или укрштања са осталом комуналном инфраструктуром, придржавати се прописаних међусобних растојања.

– Подземне електроенергетске водове 35 kV положити у рову дубине 1,1 m и ширине у зависности од броја водова у рову (од 0,5 m за један вод до 1,7 m за пет водова). На прелазима испод коловоза саобраћајнице и на местима где се очекују већа механичка напрезања тла електроенергетске водове 35 kV поставити у кабловску канализацију или заштитне цеви (пречника Ø 160 mm). Предвидети 100% резерве у броју отвора кабловске канализације, а све у складу са прописима и интерним стандардима ОДС Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд.

– Дуж целе трасе за кабловске водове 35 kV, за потребе ОДС Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд (заштита кабловских водова, мрежна тонфреквентна команда, управљање, надзор, итд.), поставити у истом рову уз електроенергетски кабловски вод 35 kV, две полиетиленске цеви Ø 40 mm за потребе инсталација телекомуникационих оптичких каблова.

Објекти и мрежа 10 kV, 1 kV и јавног осветљења:

– Планиране трансформаторске станице 10/0,4 kV градити у склопу планираних објеката или као слободностојеће објекте.

– Просторија мора испуњавати услове грађења из важећих прописа, пре свега Правилника о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара („Службени лист СФРЈ”, број 74/90).

– Трансформаторска станица мора имати минимум два одвојена одељења и то: одељење за смештај трансформатора и одељење за смештај развода високог и ниског напона; свако одељење мора имати несметан директан приступ споља.

– Бетонско постоље у одељењу за смештај трансформатора мора бити конструктивно одвојено од конструкције зграде; између ослонца трансформатора и трансформатора поставити еластичну подлогу у циљу пресецања акустичних мостова (преноса вибрација).

– Трансформаторске станице градити за рад на 10 kV напонском нивоу.

– Приступ планираним трансформаторским станицама остварити преко планираних саобраћајница.

– Код избора локације трансформаторске станице водити рачуна о следећем: да буде постављена што је могуће ближе тежишту оптерећења; да прикључни водови буду што краћи, а расплет водова што једноставнији; о могућности лаког прилаза ради монтаже и замене опреме; о могућим опасностима од површинских и подземних вода и сл.; о утицају трансформаторске станице на животну средину.

– Уколико се угрожавају постојеће трансформаторске станице 10/0,4 kV, обезбедити простор за њихово измештање, односно обезбедити довољан капацитет планираних трансформаторских станица које би преузеле напајање објеката чије уклањање није предвиђено.

– Електроенергетску мрежу 10 kV и 1 kV градити подземно у кабловским канализацијама и директно полагањем у земљу.

– Полагањем подземних водова испод коловоза, заштитити их постављањем у кабловску канализацију Ø 100 mm.

– Уколико се при извођењу радова угрожавају електроенергетски водови, те водове изместити или заштити.

– За прелазак саобраћајнице постојећих водова обезбедити резерву у кабловицама и то за водове 10 kV 100% резерву, а за водове 1 kV 50% резерву.

– Дубина укопавања каблова не сме бити мања од 0,7 m за каблове напона до 10 и 1 kV.

– Електроенергетске водове јавног осветљења поставити подземно у рову дубине 0,8 m и ширине у зависности од броја електроенергетских водова и надземно. Напајање и управљање јавном осветљењем планирати из посебних слободностојећих ормана постављених у непосредној близини трансформаторске станице.

– Предвидети јавну функционалну расвету са основним циљем постизања добре видљивости и задовољавајућег видног комфора.

– Предвидети декоративну расвету која треба да омогући наглашавање естетских изабраних објеката, како детаља, тако и саме форме.

– Електроенергетску мрежу полагати најмање 0,5 m од темеља објеката и 1 m од коловоза, где је могуће мрежу полагати у слободним зеленим површинама.

– Међусобни размак енергетских каблова (вишежилних, односно кабловског снопа три једножилна кабла) у истом рову одређује се на основу струјног оптерећења, али не сме да буде мањи од 0,07 m при паралелном вођењу, односно 0,2 m при укрштању. Обезбедити да се у рову каблови међусобно не додирују, између каблова може целом дужином трасе да се постави низ опека, које се монтирају насатице на међусобном размаку од 1 m.

– При паралелном вођењу енергетских и телекомуникационих каблова најмање растојање мора бити 0,5 m за каблове напона 1 kV и 10 kV.

– При укрштању са телекомуникационим кабловима најмање растојање мора бити веће од 0,5 m, а угао укрштања треба да буде у насељеним местима најмање 30°, по могућству што ближе 90°, а ван насељених места најмање 45°. Електроенергетски кабл се полаже испод телекомуникационих каблова.

– Није дозвољено паралелно полагање енергетских каблова изнад или испод цеви водовода и канализације.

– Хоризонтални размак енергетског кабла од водоводне или канализационе цеви треба да износи најмање најмање 0,4 m за каблове напона 1 kV и 10 kV.

– При укрштању, енергетски кабл може да буде положен испод или изнад водоводне или канализационе цеви на растојању од најмање 0,3 m за каблове напона 1 kV и 10 kV.

– Уколико не могу да се постигну наведени размаци енергетског кабла од водоводне или канализационе цеви у случају хоризонталног размака и укрштања, на тим местима енергетски кабловски вод се провлачи кроз заштитну цев.

– Размак између енергетског кабла и гасовода при укрштању и паралелном вођењу треба да буде у насељеним местима 0,8 m, односно изван насељених места 1,2 m. Размаци могу да се смање до 0,3 m ако се кабл положи у заштитну цев дужине најмање 2 m са обе стране места укрштања или целом дужином паралелног вођења.

– На местима укрштања цеви гасовода се полажу испод енергетског кабла.

– Није дозвољено паралелно полагање електроенергетских каблова изнад или испод цеви гасовода.

– Укрштање енергетског кабла са водотоком (река, канал, итд.) изводи се полагањем преко мостова. Изузетно укрштање са водотоком може да се изведе полагањем кабла на дно или испод дна водотока.

– Полагање кабла на дно водотока изводи се на месту где је брзина воде најмања и где не постоји могућност већег одрона земље или насипања муља.

– Полагање кабла испод дна водотока изводи се провлачењем кроз цев на дубини од најмање 1,5 m испод дна водотока.

– Није дозвољено засађивање растиња изнад подземних водова.

– Енергетске кабловске водове треба положити тако да су од осе дрвореда удаљени најмање 2 m.

– Изнад подземних водова планирати травњаке или тротоаре поплочане помичним бетонским плочама.

Саставни део Просторног плана су услови Акционарског друштва „Електромрежа Србије” Београд број 130-00-UTD-003-892/2021-002 од 6. јула 2021. године и услови Јавног предузећа „Електропривреда Србије” Београд, односно предузећа ОДС Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд број 3296/21 од 1. јула 2021. године.

2.2.3. Телекомуникациона инфраструктура

Постојеће стање

У оквиру граница Просторног плана телекомуникациона мрежа је изведена кабловима постављеним у телекомуникациону канализацију у оквиру Северне тангенте. За постојеће потребе бежичне приступне мреже у оквиру граница Просторног плана изграђена је једна базна станица у власништву „Цетин-Теленор”. Бaзна станица у власништву „А1” је ван граница Просторног плана.

Планирано стање

За одређивање потребног броја телефонских прикључака користиће се принцип:

– за једну стамбену јединицу 1,5 телефонски прикључак;

– за објекте пословања један телефонски прикључак на 60–500 m2 нето површине.

За потребе планираних телекомуникационих потрошача потребно је обезбедити око 19.050 телефонских прикључака.

Приступна телекомуникациона мрежа на предметном подручју у зависности од захтева корисника, може се реализовати на више начина у складу са најновијим смерницама за планирање и пројектовање телекомуникационе мреже уз примену нових технологија, бакарним или оптичким кабловима.

За пословне објекте планира се реализација FTTB (Fiber To the Building) решења полагањем приводног оптичког кабла до предметних објеката и монтажом одговарајуће телекомуникационе опреме у њима.

У случају изградње стамбених намена, планира се реализација FTTB (Fiber To the Building) технологијом монтажом IP приступних телекомуникационих уређаја или GPON технологијом у топологији FTTH (Fiber Tothe Home) који се са централном концентрацијом повезују оптичким кабловима.

У зависности од реализације планираних објеката тј. захтева инвеститора, у границама Просторног плана обезбедити 32 просторије у оквиру објекта или простора на јавној површини за смештај телекомуникационе опреме. Планирану телекомуникациону опрему распоредити по фазама на следећи начин:

Табела 8: Планирана телекомуникациона опрема по фазама

За повезивање на телекомуникациону мрежу, потребно је обезбедити приступ свим планираним објектима путем телекомуникационе канализације за потребе полагања телекомуникационих каблова, капацитета минимум две PVC цеви (PEHD) Ø 110 mm или слободно у земљу дуж свих саобраћајница.

За будуће потребе бежичне приступне мреже у оквиру граница Просторног плана предвидети две зоне од интереса (базне станице).

Правила уређења и грађења телекомуникационе мреже и објеката:

– За смештај телекомуникационе опреме у склопу објекта (indoor кабинет) предвидети простор од 2–4 m2, а за смештај телекомуникационе опреме на јавној површини, тротоару уз објекат (оutdoor кабинет) предвидети простор од 4 m2.

– Просторија треба да се налази у приземљу објекта.

– Просторија мора имати несметан директан приступ споља.

– Потребно је обезбедити адекватно напајање просторија за смештај телекомуникационе опреме.

– Потребно је извести уземљење за смештај телекомуникационе опреме.

– Кроз просторију за смештај телекомуникационе опреме не смеју да пролазе топловодне, канализационе и водоводне инсталације.

– Целокупна телекомуникациона мрежа мора бити каблирана, до телефонских извода.

– Дубина полагања телекомуникационих водова мора бити најмање 0,8 m.

– Цеви за телекомуникациону канализацију полагати у рову преко слоја песка дебљине 0,1 m. Дубина рова за постављање телекомуникационе канализације у тротоару је 1,10 m, а у коловозу 1,30 m.

– Дистрибутивне телекомуникационе каблове који су постављени кроз телекомуникациону канализацију или су положени у земљу, а чији капацитет не задовољава потребе планираних корисника телекомуникационих услуга, заменити новим већег капацитета.

– Позицију телекомуникационих окана планирати тако да распон између два окна не буде већи од 100 m у зависности од ситуације на терену, односно других инсталација комуналне инфраструктуре.

– Планирати изградњу телекомуникационих окана на свим раскрсницама саобраћајница као и на средини распона саобраћајница између две раскрснице где је распон дужи од 100 m.

– Планирати завршавање прелаза у окнима на другој страни саобраћајница.

– Од планираних траса телекомуникационe канализације и траса постојећих и планираних телекомуникационих каблова, до стамбено-пословних, пословних и објеката других намена, планирати телекомуникационе прикључке.

– Планирати два одвојена телекомуникационa коридора за повезивање већих и значајних пословних објеката.

– На местима где су постојеће телекомуникационе инсталације угрожене изградњом планираних објеката изместити их на безбедно место. Измештање извршити тако да се обиђу површине планиране за будуће објекте. Обилажење објеката извести потребним бројем распона под углом и телекомуникационим окнима између њих.

– На прелазима испод коловоза саобраћајница као и на местима где се телекомуникациони каблови уводе у објекте, телекомуникационе каблове поставити кроз заштитне цеви, односно кроз приводну канализацију.

– Растојање планираних каблова од остале постојеће инфраструктуре мора бити према прибављеним условима, а од планиране инфраструктуре према важећим прописима.

– Телекомуникациону мрежу полагати у зеленим површинама поред тротоара и коловоза, или испод тротоара на растојању најмање 0,5 m од регулационе линије и у изузетним ситуацијама, у оквиру коловоза.

– При укрштању са саобраћајницом кабл мора бити постављен у заштитну цев, а угао укрштања треба да буде 90°.

– При паралелном вођењу са електроенергетским кабловима, најмање растојање мора бити 0,5 m за каблове напона 1 kV и 10 kV, односно 1 m за каблове напона 35 и 110 kV.

– При укрштању са енергетским кабловима најмање растојање мора бити веће од 0,5 m, а угао укрштања треба да буде у насељеним местима најмање 30°, по могућству што ближе 90°, а ван насељених места најмање 45°. По правилу телекомуникациони кабл се полаже изнад енергетских каблова.

– Уколико не могу да се постигну наведени размаци при паралелном вођењу са електроенергетским кабловима и при укрштању са енергетским кабловима, на тим местима се енергетски кабл провлачи кроз заштитну цев, али и тада размак не сме да буде мањи од 0,3 m.

– При паралелном вођењу са цевима водовода, канализације, гасовода и топловода најмање растојање мора бити 1,0 m. При укрштању, најмање растојање мора бити 0,5 m. Угао укрштања треба да буде 90°.

– Телекомуникациони каблови који служе искључиво за потребе електродистрибуције могу да се полажу у исти ров са енергетским кабловима, на најмањем размаку који се прорачуном покаже задовољавајући, али не мањем од 0,2 m.

– Телекомуникациону мрежу градити на основу главних пројеката у складу са важећим прописима.

– На прелазу испод коловоза саобраћајница као и на свим местима где се телекомуникациони каблови уводе у објекте, телекомуникационе каблове поставити кроз заштитне цеви.

– Уколико се базна станица изводи на крову планираног обејкта, предвидети површину 2 х 3 m на којој је потребно планирати антенски носач. Уколико је предвиђена изградња на слободној површини, за базну станицу предвидети површину 10 х 10 m за постављање цевастог стуба потребне висине.

– Базне радио-станице и радио-релејне станице са припадајућим антенским системима и инфраструктуром градити по техничким препорукама и светским стандардима из ове области.

Саставни део Просторног плана су услови Предузећа за телекомуникације „Телеком Србија” акционарско друштво, Београд број 264471/2-2021 од 29. јуна 2021. године, предузећа CETIN д.о.о. Београд – Нови Београд број 59/266/21 од 23. септембра 2021. године и „А1 Србија” Београд од 1. јула 2021. године.

2.2.4. Гасоводна и топловодна инфраструктура

2.2.4.1. Гасоводна мрежа и објекти

На простору резервисаном за изградњу „СКИП Михајло Пупин” нема изведене гасоводне мреже и постројења.

У складу са урбанистичким параметрима датим у Просторном плану извршена је процена потрошње природног гаса по фазама изградње и приказана је у табели број 9:

Табела 9: Потрошња природног гаса по фазама изградње

Такође, у складу са наменама површина одређена је прерасподела количине гаса и она је дата у табели број 10:

Табела 10: Потрошња природног гаса према наменама планираних површина

За гасификацију предметног простора, где би се гас као енергент користио за грејање, припрему топле воде и у технолошке сврхе, планира се изградња:

1. деонице дистрибутивне челичне гасоводне мреже притиска р = 6÷16 bar и пречника Ø 406,4 mm, Ø 355,6 mm и Ø 323,9 mm у коридору саобраћајнице Северна тангента, која је део Спољне магистралне тангенте Београда (СМТ), од постојећег дистрибутивног челичног гасовода р = 6÷16 bar и пречника Ø 406,4 mm у висини раскрснице Северне тангенте и Зрењанинског пута до Пупиновог моста. Деонице поменуте дистрибутивне челичне гасоводне мреже дате су у ПГР-у (целине V и VI, градска општина Палилула). Ове деонице дистрибутивне челичне гасоводне мреже притиска р = 6÷16 bar које представљају основни правац снабдевања природном гасом преко главне мерно-регулационе станице „Падинска скела” и планиране главне мерно-регулационе станице „Падинска скела 2” су предмет израде и Генералног пројекта снабдевања природним гасом за реализацију пројекта „СКИП Михајло Пупин”;

2. мерно-регулационе станице „Михајло Пупин” за потребе снабдевања комерцијалних делатности и мањих индустријских потрошача, за коју се планира грађевинска парцела мерно-регулационе станице, капацитета Bh = 12.500 m ³/h природног гаса;

3. прикључног дистрибутивног челичног гасовода притиска р = 6÷16 bar и пречника Ø 168,3 mm од гасовода наведеног под број 1 до мерно-регулационе станице „Михајло Пупин”;

4. дистрибутивне челичне гасоводне мреже притиска р = 6÷16 bar различитих пречника од планираног челичног дистрибутивног гасовода у коридору саобраћајнице Северна тангента за потребе снабдевања већих индустријских потрошача у складу са њиховим технолошким потребама у коридорима свих јавних саобраћајница како би се омогућило прикључење на ову гасну мрежу свих потрошача са својим мерно-регулационим станицама;

5. полиетиленске дистрибутивне мреже притиска р = 1÷4 bar од планиране мерно-регулационе станице „Михајло Пупин” у регулацијама новопланираних јавних саобраћајница. Од ове мреже трасирају се гасни прикључци до објеката будућих потрошача, нископритисних мерно-регулационих или регулационих станица, мерних сетова и гасних котларница за делове комерцијалних делатности, омогућавајући сваком власнику просторне целине посебно мерење потрошње природног гаса. Гасоводни прикључци, нископритисне мерно-регулационе или регулационе станице, мерни сетови и гасне котларнице су предмет израде даље техничке документације.

У сврху топлификације предметног простора планира се и изградња мерно-регулационе станице „Топлана” за снабдевање природним гасом топлане на грађевинској парцели топлане, капацитета Bh = 34.500 m ³/h природног гаса, као и прикључни гасовод притиска р = 6÷16 bar и пречника Ø 323,9 mm за мерно-регулациону станицу „Топлана”.

У зависности од прерасподеле капацитета по блоковима и у свим фазама изградње комплекса „СКИП Михајло Пупин”, током даље разраде локација (кроз урбанистичку и техничку документацију) могућа је промена пропусне моћи (пречника) гасоводних цеви.

Челичне дистрибутивне гасоводе притиска р = 6 ÷ 16 bar и полиетиленске дистрибутивне гасоводе притиска р = 1 ÷ 4 bar полагати подземно са минималним надслојем земље од:

– 0,8 m у односу на горњу ивицу гасовода у зеленој површини, 1 m у односу на горњу ивицу гасовода у тротоару;

– 1,35 m од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције, без примене посебне механичке заштите, ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће;

– 1 m од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције, када се гасовод механички штити полагањем у заштитну цев, ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће.

Приликом укрштања свих гасовода са саобраћајницама, оса гасовода је управна на осу саобраћајнице, а уколико то није могуће дозвољена су одступања угла укрштања до угла од 60°. Приликом укрштања гасовода са водотоковима минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до дна регулисаних корита водених токова износи 1 m, а висина надслоја од горње ивице гасовода до дна нерегулисаних корита водотокова износи 1,5 m.

Заштитна зона у оквиру које је забрањена свака градња објеката супраструктуре износи:

– за објекат мерно-регулационе станице „Михајло Пупин” 12 m у радијусу око ње;

– за све челичне дистрибутивне гасоводе, притиска р = 6 ÷ 16 bar, по 3 m мерено са обе стране цеви;

– за полиетиленски дистрибутивни гасовод притиска, р = 1 ÷ 4 bar, по 1 m мерено са обе стране цеви;

– за објекат мерно-регулационе станице „Топлана” 15 m у полурадијусу око ње;

– за прикључни челични дистрибутивни гасовод за мерно-регулациону станицу „Топлана”, притиска р = 6 ÷ 16 bar, по 3 m мерено са обе стране цеви.

При укрштању и паралелном вођењу са другим инсталацијама челичног дистрибутивног гасовода притиска р = 6 ÷ 16 bar поштовати минимална дозвољена растојања, дата у следећим табелама:

Табела 11: Минимална дозвољена растојања за челичне дистрибутивне гасоводе

Табела 12: Минимална дозвољена растојања до електроводова

При укрштању и паралелном вођењу са другим инсталацијама полиетиленског дистрибутивног гасовода притиска р = 1 ÷ 4 bar поштовати минимална дозвољена растојања, дата у следећим табелама:

Табела 13: Минимална дозвољена растојања за полиетиленске дистрибутивне гасоводе

Код пројектовања и изградње свих елемената гасоводне мреже и постројења у свему поштовати одредбе Правилника о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 bar („Службени гласник РС”, број 86/15) Правилника о техничким нормативима за пројектовање, грађење, погон и одржавање гасних котларница („Службени лист СФРЈ”, бр. 10/90 и 52/90), техничких услова за изградњу у заштитном појасу гасоводних објеката који су дати у условима Јавног предузећа „Србијагас” Нови Сад за израду Просторног плана и других важећих прописа, стандарда и норматива из предметне области.

Табела 14: Правила грађења за мерно-регулациону станицу „Михајло Пупин”

(Услови: Јавно предузеће „Србијагас” Нови Сад, број 06-07/16579 од 3. августа 2021. године)

2.2.4.2. Топловодна мрежа и објекти

На предметном простору не постојe изведена топловодна мрежа и објекти.

Сходно планираној намени простора, бруто грађевинској површини блокова и осталим урбанистичким параметрима који се Просторним планом предвиђају, извршена је процена топлотног конзума по фазама изградње и приказана је у табели број 15:

Табела 15: Топлотни конзум по фазама изградње

Како се ради о релативно великом топлотном конзуму, за снабдевање планираних потрошача се може планирати изградња термоенергетског објекта − топлане (на грађевинској парцели топлане). Као основни енергент планирана топлана ће користити природни гас, тако што ће бити прикључена на градски гасоводни систем Јавног предузећа „Србијагас” Нови Сад.

Планирана топлана „Михајло Пупин” ће бити укупног инсталисаног капацитета око Q = 232 MW и служиће за снабдевање свих будућих потрошача „СКИП Михајло Пупин” топлотном енергијом за грејање и припрему топле воде. Такође, предвиђа се могућност даљинског хлађења потрошача. У том смислу, планира се фазна изградња објеката и инсталација даљинског система грејања у функцији производње и дистрибуције топлотне енергије.

У оквиру грађевинске парцеле планиране за изградњу комплекса топлане „Топлана поље” планирају се:

– простор за смештај главног погонског објекта у коме ће бити смештене котловске јединице са пратећим објектима и постројењима, димњак, резервоари и складиште заменског горива, експанзионе посуде, пумпно измењивачка станица, мерно-регулациона станица за гас капацитета око Bh = 34,500 m³/h природног гаса, трансформаторска станица, постројења за хемијску припрему напојне воде, складиштени и магацински простор, итд.;

– инфраструктурни прикључци (приступне саобраћајнице, прикључни челични гасовод, електро напајање, водоводни и канализациони прикључак, оптички кабл, итд.).

Детаљи везани за фазну изградњу постројења, техничко-технолошка решења, распоред објеката у комплексу, улазно-излазне капије, врсте енергената, биће предмет израде техничке документације и студије оправданости у складу са динамиком изградње објеката према Просторном плану. Положај и димензије објеката комплекса топлане ће бити условљени технолошким решењима и изабраном опремом.

У оквиру комплекса топлане „Михајло Пупин” планира се и изградња термоенергетских објеката за добијање топлотне енергије из обновљивих извора (бунари за вишенаменско коришћење подземних вода, соларни панели) и/или изградња постројења за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије (когенеративно постројење), а све у складу са принципима одрживог развоја и заштите животне средине. Диспозиција и габарити ове врсте објеката ће бити условљени технолошким решењима и изабраном опремом и биће, такође, предмет израде даље техничке документације.

Планирана дистрибутивна мрежа топловода за снабдевање свих потрошача у оквиру предметних блокова је пречника DN700, DN600, DN 450 и DN 350 и планира се у свим јавним саобраћајним површинама.

У зависности од прерасподеле капацитета по блоковима и у свим фазама изградње комплекса „СКИП Михајло Пупин” током даље разраде локација (кроз урбанистичку и техничку документацију), могућа је промена пропусне моћи (пречника) топловодних цеви.

Топловодна мрежа се поставља подземно – у предизолованим цевима заливеним изолационом масом. Трасе топловода треба одабрати тако да испуњавају оптималне техничке и економске услове у складу са потребама планираних објеката. Топловодна мрежа се води до потрошача и завршава се у топлотним подстаницама.

Препоручена најмања хоризонтална међурастојања топловода са другим подземним инфраструктурним водовима су (условљено расположивим простором у оквиру попречног профила саобраћајнице):

– водовод 1,5 m;

– фекална канализација 1 m;

– кишна канализација 1 m;

– електроводови: 1 m (1 kV), 1 m (35 kV), 2 m (110 kV);

– телекомуникациони водови 0,6 m;

– дистрибутивни гасовод: 0,4 m (р = 0,05 ÷ 4 bar), 1 m (р = 6 ÷ 12 bar).

Заштитни слој земље изнад цеви износи минимално 0,6 m. Изузетно, надслој може бити и 0,4 m, под условом да се предузму додатне мере заштите. Минимална дубина укопавања при укрштању топловода са:

– железничким и трамвајским пругама износи 1,5 m рачунајући од горње ивице заштитне цеви до горње ивице прага;

– путевима и улицама износи 0,6 m изнад горње заштитне плоче или горње површине заштитног слоја песка безканално постављеног топловода;

– најмањи размак при укрштању енергетског кабла 110 kV са изолованим цевима топловода који се полажу у бетонски канал треба да износи 1 m, односно 1,3 m ако се изоловане цеви топловода полажу директно у земљу;

– уколико прописана растојања из табеле 16 не могу да се испоштују, примењују се посебне мере према условима Акционарског друштва „Електромрежа Србије” Београд.

Табела 16: Међусобна растојања топловода и енергетског кабла

Код попречног постављања топловодних цеви испод саобраћајница, важе следећа правила:

– саобраћајница и топловодна инсталација укрштају се под правим углом, односно у распону од 80°–100°;

– на местима проласка топловодне мреже на местима где посебни услови захтевају, цеви положити у армирано бетонске проходне канале или их провући кроз челичне заштитне цеви са ревизионим окнима на оба краја. На цевоводу уградити преградне органе, са обе стране;

– дубина полагања предизолованог цевовода испод саобраћајнице је у зависности од одговарајућег саобраћајног оптерећења и дозвољеног притиска на горњу површину пластичног омотача цевовода. Ако су напони прекорачени мора се вршити одговарајућа заштита.

Табела 17: Заштитна зона и могућности изградње топловодне мреже

Објекти топлотних подстаница су зидани и смештају се у објекте корисника, у техничкој етажи (подрум или приземље). По могућности су оријентисани према улици и морају имати обезбеђен приступ и прикључке на водовод, електричну енергију и гравитациону канализацију. Површина просторије за смештај топлотних подстаница мора бити адекватна у односу на број зона инсталација за грејање (због висине објекта) и врсти термотехничких инсталација за које је потребна испорука топлотне енергије (радијаторско, ваздушно грејање, припрема топле воде, централна климатизација и хлађење). Њихова тачна диспозиција дефинише се кроз израду техничке документације.

Прикључење објеката на топлификациону мрежу врши се индиректно преко измењивача топлоте смештеног у топлотној подстаници. Ниво буке који емитује топлотна подстаница мора се ограничити уградњом одговарајућих изолационих материјала у зидове објекта и уградњом одговарајућих пригушивача буке, како би ниво буке био испод 40 db дању и 35 db ноћу.

Приликом пројектовања и извођења топлане, топловодне мреже и постројења придржавати се одредби Одлуке о снабдевању топлотном енергијом у граду Београду („Службени лист града Београда”, бр. 43/07, 2/11, 29/14, 19/17, 26/19, 101/19 и 65/20), Решења о давању сагласности на Правила о раду дистрибутивног система топлотне енергије („Службени лист града Београда”, број 54/14) и других важећих прописа, стандарда и норматива из предметне области.

2.2.4.3. Снабдевање алтернативним горивом

До изградње система за снабдевање природним гасом, као и у случају прекида снабдевања гасом од стране испоручиоца (Јавно предузеће „Србијагас” Нови Сад или „Транспортгас Србија” д.о.о. Нови Сад), могуће је планирати изградњу станица компримованог природног гаса као алтернативно решење снабдевања корисника гасом.

2.3. Јавне зелене површине

Сврха уређивања земљишта као зелене површине је у циљу стварања повољних микроклиматских услова као и обезбеђивања квалитетнијих услова за живот и рад. Зелене површине значајно утичу и на стање животне средине у условима потенцијалног хазарда услед садржаја индустријских објеката. Укупни проценат јавних зелених површина, у оквиру Просторног плана је 23% (заштитно зеленило и парковско зеленило).

Јавне зелене површине Просторног плана заступљене су у облику:

– парковског зеленила;

– заштитног зеленила;

– уличног зеленила (зеленило у оквиру саобраћајница).

2.3.1. Парковско зеленило

Паркови Просторног плана налазе се на два места, у централном делу, као класичан парк и уз фабрику воде, као парк у функцији заштите локалног водоизворишта.

Услови за изградњу парковских површина су:

– минимално 70% површине парка под вегетацијом (озелењено) у директном контакту са тлом док осталих 30% може бити под стазама, платоима, дечијим игралиштима и отвореним теренима;

– обезбедити минимално 50% површине парка под крошњама дрвећа;

– користити репрезентативне и школоване саднице високе дрвенасте вегетације (листопадна и четинарска), лисно декоративне и цветне форме листопадног и зимзеленог жбуња и сезонско цвеће;

– партерним решењем дефинисати вртно-архитектонске елементе (степенице, стазе, ограде, водени елементи, мобилијар и др.);

– обезбедити стандардну инфраструктуру и систем за наводњавање;

– парк се ограђује ниском транспарентном оградом.

У парку се могу планирати: објекти у функцији одржавања парка, инфраструктурни објекти од општег интереса утврђени на основу закона, мањи отворени амфитеатри и јавни тоалет, при чему сви планирани објекти заједно не смеју да заузимају више од 2% укупне површине парка.

2.3.2. Заштитно зеленило

Заштитно зеленило у Просторном плану заступљено је на две локације у виду заштитних зелених појасева:

– зона заштитног зеленила је лоцирана на крајњем југоистоку планског подручја, уз Северну тангенту као заштита од неповољних утицаја од интензивног саобраћаја и привредних садржаја „СКИП Михајло Пупин”;

– зона заштитног зеленила уз западну границу Просторног плана, као додатна заштита „Форланда леве обале Дунаваˮ.

У оквиру заштитног зеленила планирани су инфраструктурни објекти и површине из домена електроенергетског снабдевања, топлификације „СКИП Михајло Пупин” и одвођења отпадних вода.

Приликом подизања заштитног зеленог појаса:

– користити врсте које одговарају локалним условима и карактеристикама тла;

– врсте које својим кореновим системом везују тло;

– користити врсте које имају највећу потребу за водом и добро развијено корење, које ће ограничити продирање површинске воде у дубину;

– најпогодније су јове, врбе, тополе, багрем, јасен и сл.;

– форсирати листопадно дрвеће које има већу површину листа, а тиме и већу транспирацију;

– не треба садити четинаре, посебно монокултуре смрче које неповољно делују на структуру тла;

– урадити пројекат пејзажног уређења.

2.3.3. Улично зеленило

Улично зеленило у оквиру „СКИП Михајло Пупин” чини важан елемент микроклиматске и амбијенталне афирмације простора тако да су, кроз профиле саобраћајница, Просторним планом дефинисани елементи зеленила у оквиру јавних парцела саобраћајница:

– травнате траке;

– зеленило средње висине − жбунасто зеленило;

– високо зеленило – дрвореди.

Код подизања дрвореда, важе следећи услови:

– садњу дрворедних стабала ускладити са оријентацијом улице;

– садњу дрворедних стабала усагласити са подземним инсталацијама;

– избор врста прилагодити станишним условима и висини објеката;

– формирати травне баштице са дрворедима;

– ширина зеленог појаса између коловоза и тротоара је минимално 1 m;

– у ширим уличним профилима користити више врста дрвећа и грмља примењујући слободан распоред мањих и већих групација и појединачних стабала;

– зеленило не сме представљати сметњу за нормално кретање пешака и особа са инвалидитетом;

– најмање растојање између садница прилагодити врсти дрвећа у дрвореду (5–10 m);

– растојање стабала (дебла) од објеката не би требало да буде мање од 3–7 m у зависности од избора врста;

– предвидети садњу школованих садница (висина садница 3,5 m, стабло чисто од грана до висине од 2,5 m и прсног пречника најмање 10 cm);

– поставити штитнике око дебла и заштитити садне јаме;

– према потреби поставити инсталације за подземно наводњавање и прихрану.

2.4. Инфраструктурни објекти

За објекте инфраструктурних система, Просторним планом је дат просторни оквир и размештај на основу:

– Урбанистичко-техничке анализе за инфраструктурни коридор од „СКИП Михајло Пупин” до места прикључења на спољну инфраструктуру (Центар за планирање урбаног развоја ЦЕП д.о.о. Београд);

– Студије уређења вода (Институт за водопривреду „Јарослав Черни” а.д., Београд);

– Претходне студије оправданости са генералним пројектима инфраструктуре – саобраћај, хидротехничка инфраструктура, електроенергетика, телекомуникације и снабдевање природним гасом (Новиус, Институт за водопривреду „Јарослав Черни” а.д., Београд, Монтпројект д.о.о., Београд, Центар за планирање урбаног развоја ЦЕП д.о.о. Београд).

Изградња инфраструктурних објеката се врши у оквиру задатих намена и претходно урађених пројеката препарцелације, односно парцелације.

Зграду фабрике воде у блоку 4 потребно је реконструисати, проширити и опремити је савременом опремом за пречишћавање воде до нивоа воде за пиће и остале потребе.

2.5. Попис катастарских парцела јавне намене

У оквиру границе I фазе Просторног плана, за коју је урађена детаљна урбанистичка разрада, дефинисане су парцеле јавних намена. Табеларно је дат попис катастарских парцела и њихових делова који формирају грађевинске парцеле јавних намена.

Табела 18: Катастарске парцеле и њихови делови као грађевинске парцеле јавних намена

У случају неслагања текстуалног дела и графичког приказа, меродаван је графички приказ Детаљна карта 2. „Урбанистичко решење саобраћајних површина, парцелација, регулација и нивелацијаˮ.

Саобраћајнице јавне намене, II и III фазе (главне улице и ободне улице), дефинисане су координатама осовина саобраћајница и попречним профилима на Рефералној карти број 2. „Мрежа насеља и инфраструктураˮ и Рефералној карти број 4. „Карта спровођењаˮ.

Инфраструктурне и зелене површине јавне намене, II и III фазе, као и просторне целине Центар и Југозапад, дефинисане су координатама преломних тачака парцела на Рефералној карти број 4. „Карта спровођењаˮ.

3. ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ОСТАЛИХ НАМЕНА

3.1. Површине за привредне делатности

3.2. Комерцијалне делатности

Комерцијалне делатности у Просторном плану су концентрисане уз западну границу Просторног плана и подељене су у четири групе:

– КД1 − Међународни трговински центар – у првој фази изградње „СКИП Михајло Пупин”, блок 1 у јужном делу планског подручја уз саобраћајницу Северна тангента;

– КД2 − Парк високих технологија – у трећој фази изградње „СКИП Михајло Пупин”, блокови 5 и 6 у централном делу планског подручја, на укрштању главних улица;

– КД3 − Комерцијалне делатности „СКИП Михајло Пупин” – у другој и трећој фази изградње, блокови 4 и 5 уз западну границу Просторног плана;

– КД4 − Комерцијалне делатности у зони проширења „СКИП Михајло Пупин” – паралелно са другом и трећом фазом или засебно.

3.2.1. КД1 – Међународни трговински центар

3.2.2. КД2 – Парк високих технологија

3.2.3. КД3 – Комерцијалне делатности „СКИП Михајло Пупин”

3.2.4. КД4 – Комерцијалне делатности у зони проширења „СКИП Михајло Пупин”

3.4. Биланси урбанистичких параметара

Табела 19: Урбанистички параметри и капацитети на нивоу Просторног плана

Табела 20: Планиране намене и капацитети „СКИП Михајло Пупин” по фазама

Максимална бруто развијена површина привредних делатности износи 1.063.140 m2.

Укупан број запослених износи 15.239.

Максимална бруто развијена површина пословног становања (у оквиру комерцијалних делатности) износи 188.170 m2.

Максимални број корисника пословног становања износи до 5.000.

4. МЕРЕ ЗАШТИТЕ

4.1. Заштита културних добара

Са аспекта заштите културних добара и у складу са Законом о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон, 52/11 – др. закон, 99/11 – др. закон, 6/20 – др. закон, 35/21 – др. закони и 129/21 – др. закон) предметни простор ниje утврђен за културно добро, не налази се у оквиру просторне културно-историјске целине, не ужива претходну заштиту, не налази се у оквиру претходно заштићене целине и не садржи појединачна културна добра, ни добра под претходном заштитом. У оквиру предметног простора нема евидентираних археолошких налаза.

Уколико се приликом извођења земљаних радова у оквиру границе Просторног плана наиђе на археолошке остатке или друге покретне налазе, обавеза инвеститора и извођача радова је да одмах, без одлагања прекине радове и обавести Завод за заштиту споменика културе града Београда и да предузме мере да се налаз не уништи, не оштети и сачува на месту и у положају у коме је откривен. Инвеститор је дужан да у складу са чланом Закона о културним добрима обезбеди финансијска средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра, до предаје добра на чување овлашћеној установи заштите.

4.2. Заштита природе

На предметном простору не постојe заштићени објекти природе.

Контактно подручје Просторног плана припада типу предела Алувијалне заравни Панчевачког рита. „Форланд леве обале Дунаваˮ, због присуства остатака природних шума, шумских плантажа, бара и замочвареног земљишта, издваја се као један од два дефинисана варијетета овог типа предела, јер се разликује од доминантног карактера предела кога карактерише отвореност простора широких размера и дугих визура, које прекидају остаци шума, појединачни објекти и насеља. Оне представљају природну и визуелну границу предела Алувијалне заравни Панчевачког рита.

„Форланд леве обале Дунаваˮ код Београда је, поред Горњег Подунавља и Ковиљско-петроварадинског рита, једна од највећих плавних зона у Републици Србији што јасно оцртава значај овог подручја у смислу заштите природних појава и природних вредности везаних за њих.

Основне природне вредности које су идентификоване на подручју „Форланда леве обале Дунаваˮ код Београда, а које су директно везане и зависне од појаве периодичног плављења су водена и влажна станишта и врсте везане за таква станишта, пре свега фауна риба, водоземаца, гмизаваца и птица.

Осим бара, канала, кубика и депресија унутар „Форланда леве обале Дунаваˮ код Београда, које су од посебног значаја за заштиту и очување фауне, као вредна станишта истичу се и остаци природних, аутохтоних шума врбе и тополе. Данас су ова станишта углавном потиснута плантажама тополе, али и даље имају значај са аспекта заштите природних вредности и поготово као исходне тачке за евентуалну ревитализацију природних станишта у будућности.

„Форланд леве обале Дунаваˮ код Београда представља саставни део еколошког коридора од међународног значаја. Овај коридор чини река Дунав и зелени појасеви који се протежу уз њега. „Форланд леве обале Дунава код Београда” као проширење зелених површина уз Дунав представља важну тачку у оквиру овог коридора која значајно потпомаже миграцију биљних и животињских врста.

Планирани концепт заштите предела изузетних одлика „Форланд леве обале Дунава код Београда” заснива се на унапређењу природних вредности кроз провођење активних мера заштите и одрживом коришћењу природних ресурса. Стање овог подручја и његове околине је такво да искључује строгу заштиту јер би она највероватније довела до постепене деградације основних природних вредности услед секундарног карактера већине присутних станишта и осетљивости водених станишта. С обзиром да се ради о подручју чије вредности у великој мери зависе од воде и плављења, управљање водним режимом би морала бити централна активност у заштити овог простора. Наравно, управљање водним режимом мора бити избалансирано и усаглашено са осталим потребама и активностима које су присутне у околини резервата. Коришћење природних ресурса је у највећој мери мери усмерено на коришћење простора за узгајање шумских монокултура и заштиту од вода, а у мањој мери на лов, риболов и рекреацију.

Узимајући у обзир карактер подручја, његове основне природне вредности, бројне делатности које су присутне на терену, велики број утицаја, као и близину градске средине, ово подручје има значајан потенцијал за развој истраживања, едукативних програма и екстензивног туризма и рекреације. Осим што на један начин представља озбиљну претњу природним вредностима, близина града представља и повољност у смислу великог броја потенцијалних посетилаца заштићеном подручју, близину образовних институција и других научних и стручних организација које се могу укључити у планирање и спровођење различитих програма везаних за развој овог заштићеног подручја.

Овакав концепт заштите предела изузетних одлика „Форланд леве обале Дунава код Београда” заснива се на зонирању просторних целина истих или сличних природних карактеристика за које се утврђују специфични режими заштите у циљу дугорочног очувања природних вредности и разумног коришћења природних ресурса.

На подручју предела изузетних одлика утврђени су режими заштите II (другог) и III (трећег) степена са прегледом дозвољених и забрањених активности сходно Закону о заштити природе и Уредби о режимима заштите („Службени гласник РС”, број 31/12).

4.3. Заштита животне средине

За Просторни план урађена је стратешка процена утицаја планираних садржаја на животну средину, на основу Одлуке о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупин” на животну средину.

Извештај о Стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупин” на животну средину је урађен у складу са одредбама Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину. У циљу спречавања, односно смањења утицаја постојећих и планираних садржаја на чиниоце животне средине, потребно је уважити следеће мере и услове:

1. Из локалног изворишта (бушених бунара) до прикључењa на Београдски водовод и канализацију, треба обезбедити воду одговарајућег квалитета за пиће и друге потребе (санитарне и технолошке). Планирати испитивање квалитета воде спровођењем одговарајућих испитивања од стране овлашћене и акредитоване лабораторије.

2. Планирати изградњу резервоара за воду из локалног изворишта и уградњу опреме за повећање притиска, за технолошке потребе и противпожарну заштиту.

3. Непосредни одводник за условно контаминиране атмосферске воде треба да је планирани кишни колектор, као и планирани улични канали унутар сваког блока. Ефлуент пре упуштања у реципијент мора одговарати квалитету који се захтева Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање.

4. Захтев из тачке 3. овог става се односи и на квалитет третираних технолошких отпадних вода, пре упуштања у колектор условно контаминираних атмосферских вода.

5. Квалитет ефлуента из тач. 3. и 4. овог става не сме да угрози прописану II класу реципијента.

6. Одредити заштитни појас за подручја на којима се налазе или планирају нова изворишта за снабдевање водом од намерног или случајног загађивања и других утицаја који могу неповољно утицати на издашност изворишта и на здравствену исправност воде (резервисање простора за зоне непосредне, уже и шире зоне заштите изворишта), у складу са Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања.

7. На подручју Просторног плана није дозвољено складиштење и третман отпада, као ни изградња упојних бунара за одвођење отпадних вода.

8. Управљање чврстим отпадом организовати у складу са Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 14/16 и 95/18 – др. закон).

9. За сакупљање комуналног и комерцијалног отпада обезбедити довољно судова у циљу примарног разврставања истог.

10. За планиране производне делатности обавезна је, у складу са изабраним техничким решењима, уградња одговарајуће опреме којом се може регулисати емисија аерозагађења у складу са условима из Уредбе о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух из постројења за сагоревање („Службени гласник РС”, бр. 6/16 и 67/21) и Уредбе о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађења, осим постројења за сагоревање („Службени гласник РС”, бр. 111/15 и 83/21).

11. Приликом издавања сагласности за рад производних делатности, у обзир обавезно узети могуће микс, кумулативне и синергистичке ефекте емитованог полутаната. При томе је потребно посматрати подручје Просторног плана као збир више тачкастих емитера.

12. Изградити све саобраћајнице и манипулативне површине од водонепропусних материјала отпорних на нафту и деривате.

13. За предметни простор урадити план озелењавања у циљу побољшања микроклиматских, санитарно-хигијенских и амбијенталних услова, као и у циљу унапређења енергетске ефикасности у целини.

14. Приликом формирања нових зелених површина, засада, дрвореда, заштитног и декоративног зеленила, првенствено користити аутохтоне врсте. Избегавати употребу алергених врста. Забрањена је употреба инвазивних врста.

15. Ограничити буку коју емитују машине, опрема и уређаји:

– уградњом машина, опреме и уређаја који не емитују буку изнад дозвољених граница;

– изворе буке изоловати или инсталирати у затвореном простору;

– све активности које емитују буку ограничити на период дана.

16. Бука на граници Просторног плана не сме да пређе граничне вредности у зони са којом се граничи (Уредба о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини, „Службени гласник РС”, број 75/10).

17. Уколико се у циљу коришћења обновљивих извора енергије топлота обезбеђује коришћењем топлотних пумпи, за топлотне пумпе вода-вода у даљој фази израде техничке документације потребно је за планиране грађевинске парцеле прибавити:

– елаборат о зонама санитарне заштите подземних вода из истражно-експлоатационих бунара;

– елаборат о резервама подземних вода из истражно-експлоатационих бунара;

– пројекте примењених хидрогеолошких истраживања за потребе коришћења подземних вода;

– решење за извођење детаљних хидрогеолошких истраживања издато од стране надлежног министарства;

– решење о утврђивању услова чувања, одржавања и коришћења и мере техничке заштите археолошких налазишта приликом детаљних хидрогеолошких истраживања, издато од стране Завода за заштиту споменика културе града Београда;

– решење о условима заштите природе издато од стране Завода за заштиту природе Србије;

– пројекат испуњености услова и мера одрживог коришћења природних ресурса – подземних вода из истражно-екплоатационих бунара;

– сагласност на пројекат испуњености услова и мера одрживог коришћења природних ресурса – подземних вода из истражно-експлоатационих бунара.

18. Сви планирани објекти морају обавезно испуњавати захтеве за изградњу енергетски ефикасних објеката са релативно ниским вредностима топлотних губитака (са малим коефицијентом пролаза топлоте), што значи примену норматива мање вредности у одређивању укупног топлотног конзума и димензионисању комплетне термотехничке опреме и уређаја.

19. Планирати површине за одвијање бициклистичког саобраћаја у профилу саобраћајница ширине 2,2 m, за двосмерне бициклистичке стазе.

20. На подручју Просторног плана је дозвољена изградња постројења која се налазе на Листи II, као и постројења која се налазе на Листи I за производњу топлотне енергије која користе гас, према Уредби о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 114/08).

21. Обавеза је инвеститора да се пре подношења захтева за издавање грађевинске дозволе за изградњу објеката, у складу са уредбом о утврђивању Листе II, обрати надлежном органу за заштиту животне средине ради одлучивања о потреби израде студије о процени утицаја на животну средину у складу са Законом о процени утицаја на животну средину.

22. За сваку студију из тачке 21. овог става је потребно организовати испитивање стања животне средине, како би се на минимум свели микс, кумулативни и синергијски ефекти више разних привредних објеката и активности. Истовремено је неопходно редовно вршити праћење изабраних индикатора притиска, експозиције и ефеката на животну средину на основу програма мониторинга животне средине.

23. На подручју Просторног плана није дозвољено градити постројења која припадају Севесо постројењима, према Правилнику о садржини политике превенције удеса и садржини и методологији израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса („Службени гласник РС”, број 41/10).

24. Уколико се, као алтернативно гориво, планира изградња више станица са компримованим природним гасом, станице градити као стабилне, уз услов да резервоарски простори немају капацитет већи од 50 t.

25. Пре насипања терена, потребно је сакупити хумусни слој земље и искористити га за озелењавање површина на комплексу. Сакупљени хумусни слој земљишта привремено одложити на део комплекса који је заштићен од утицаја површинских и подземних вода и који неће бити под утицајем активности на извођењу припремних и других радова на комплексу у оквиру Просторног плана. Предметни део комплекса треба оградити и обележити.

4.4. Заштита од елементарних и других већих непогода и услови од интереса за одбрану земље

4.4.1. Урбанистичке мере за заштиту од елементарних непогода

Ради заштите од земљотреса, објекте пројектовати у складу са Правилником за грађевинске конструкције („Службени гласник РС”, бр. 89/19, 52/20 и 122/20).

4.4.2. Урбанистичке мере за заштиту од пожара

Потребно је поштовати одредбе Закона о заштити од пожара („Службени гласник РС”, бр. 111/09, 20/15, 87/18, 87/18 – др. закон и 87/18 – др. закон) и правилника и стандарда којима се ближе уређује изградња објеката којима се морају обезбедити основни захтеви заштите од пожара тако да се у случају пожара:

1) очува носивост конструкције током одређеног времена;

2) спречи ширење ватре и дима унутар објекта;

3) спречи ширење ватре на суседне објекте;

4) омогући сигурна и безбедна евакуација људи, односно њихово спасавање.

У даљем поступку издавања локацијских услова за пројектовање и прикључење, потребно је прибавити услове са аспекта мера заштите од пожара и експлозија од стране надлежног органа у складу са Уредбом о локацијским условима („Службени гласник РС”, број 115/20).

4.5. Мере енергетске ефикасности

Појам унапређења енергетске ефикасности у области супраструктуре подразумева континуирани и широк дијапазон активности које за крајњи циљ имају смањење потрошње свих врста енергије уз обезбеђење истих или бољих услова коришћења и функционисања објекта.

Енергетска ефикасност изградње и уређења простора постиже се:

– изградњом пешачких и бициклистичких стаза за потребе обезбеђења унутарнасељског и међублоковског комуницирања и смањења коришћења моторних возила;

– подизањем уличног зеленила (смањује се загревање тла и ствара се природни амбијент за шетњу и вожњу бицикла);

– пројектовањем и позиционирањем зграда према климатским аспектима, изложености сунцу и утицају суседних објеката, подизањем зелених кровова, као компензација окупираном земљишту;

– сопственом производњом енергије и другим факторима;

– изградњом објеката за производњу енергије на бази алтернативних и обновљивих извора енергије (коришћењем локалних обновљивих извора енергије) и изградњом даљинских или централизованих система грејања и хлађења (у овом случају прикључење на градски гасоводни систем или систем даљинског грејања).

Основне мере за унапређење енергетске ефикасности у зградарству су: смањење енергетских губитака, ефикасно коришћење и производња енергије.

При пројектовању и изградњи планираних објеката применити следеће мере енергетске ефикасности:

– у обликовању избегавати превелику разуђеност објекта, јер разуђен објекат има неповољан однос површине фасаде према корисној површини основе, па су губици енергије претерани;

– пројектовати топлотно зонирање зграде, односно груписати просторије сличних функција и сличних унутрашњих температура;

– избегавати превелике и погрешно постављене прозоре који повећавају топлотне губитке;

– заштитити објекат од прејаког летњег сунца зеленилом и елементима за заштиту од сунца;

– груписати просторе сличних функција и сличних унутрашњих температура, нпр. помоћне просторије оријентисати према северу, дневне просторије према југу;

– планирати топлотну изолацију објекта применом термоизолационих материјала, прозора и спољашњих врата како би се избегли губици топлотне енергије;

– користити обновљиве изворе енергије, нпр. користити сунчеву енергију помоћу стаклене баште, фотонапонских соларних ћелија, соларних колектора и сл.;

– уградити штедљиве потрошаче енергије;

– као обновљиви извор енергије користити топлотне пумпе типа вода-вода које користе подземне воде.

У циљу примене мера енергетске ефикасности, примењује се Правилник о енергетској ефикасности зграда („Службени гласник РС”, број 61/11).

Мере за даље побољшавање енергетских карактеристика зграде не смеју да буду у супротности са другим суштинским захтевима, као што су приступачност, рационалност и намеравано коришћење зграде.

5. ФАЗНОСТ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Реализација пројекта „СКИП Михајло Пупин” одвијаће се у три фазе. Изградња у првој фази представља такозвану фазу иницијације пројекта, изградња у другој фази представља фазу ширења и трећа фаза изградње представља фазу даљег развоја „СКИП Михајло Пупин”.

Изградња зоне проширења „СКИП Михајло Пупин” ће се вршити, након иницијације прве фазе, паралелно са фазама дефинисаним Просторним планом или засебно.

Време за почетак реализације и планирани садржаји за другу и трећу фазу морају бити флексибилни и зависиће од успешности функционисања пројекта и захтева тржишта за одређеним индустријским гранама у тренутку њихове реализације.

Због непредвидивости будућег развоја „СКИП Михајло Пупин”, након иницијације прве фазе даљи развој може обухватити и делове других фаза, као и зону проширења „СКИП Михајло Пупин”, уз услов да се заокружи функционално-технолошка целина и претходно обезбеди пуна инфраструктурна опремљеност.

Графички прилог 17: Планиране фазе реализације

Табела 21: Планирана реализација у оквиру фаза

Фаза 1 – фаза иницијације пројекта

Прва фаза иницијације пројекта биће фокусирана на изградњу садржаја у зони Међународног трговинског центра и Индустријског парка у оквиру „СКИП Михајло Пупин”. Обухват Фазе 1 износи 67,2 ha земљишта.

Како би се убрзала реализација, Просторним планом је извршена детаљна разрада прве фазе, са елементима за директно спровођење свих садржаја у оквиру фазе.

За реализацију Фазе 1 потребно је обезбедити основне услове у погледу припреме терена за изградњу и инфраструктурне опремљености.Услови који се морају задовољити за почетак реализације садржаја прве фазе „СКИП Михајло Пупин” су:

– Припрема терена:

– затрпавање канала и насипање терена до планиране коте 72,5 m н.в.;

– насипање терена до планиране коте 72,5 m н.в. за инфрастуктурне објекте Фазе 1 који су ван границе ове фазе (топлана, прикључно разводно постројење 110/10 kV);

– Саобраћај:

– изградња и прикључење денивелисане раскрснице на Северној тангенти;

– изградња свих саобраћајница (ободних и унутрашњих) у оквиру фазе и њихово прикључење на денивелисану раскрсницу;

– изградња саобраћајница (или делова саобраћајница) до инфраструктурних објеката: постројења за пречишћавање отпадних вода за прву фазу, прикључног разводног постројења 110/10 kV, топлана;

– изградња терминуса јавног градског превоза путника уз Ободну улицу;

– Снабдевање водом:

– за извориште „Дунав” наменски урадити елаборат о зонама санитарне заштите у складу са Законом о водама и Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања;

– реновирање објеката и модернизација процеса постројења „Дунав” уз неопходну грађевинску реконструкцију;

– изградња спољне водоводне мреже прстенастог типа минималних димензија Ø 150 mm;

– снабдевање техничком водом из сопственог изворишта (бунара) који ће бити на предвиђеној локацији индустријског објекта;

– надземни хидранти распоређени на цевоводима чисте воде;

– Одвођење отпадних вода:

– изградња цевовода фекалне канализације минимум Ø 250 mm;

– изградња постројења за третман санитарних отпадних вода;

– испуст у канал Бо-1;

– изградња цевовода атмосферске канализације минимум Ø 300 mm;

– испуст у Дунав;

– сепаратори и таложници;

– индивидуална постројења за третман техничких индустријских вода;

– Електроснабдевање:

– за потребе напајања потрошача електричном енергијом у Фази 1 и Фази 2, потребна је изградња прикључног разводног постројења са прикључним двоструким једносистемским недземним водовима 110 kV на преносну мрежу 110 kV која је у власништву Акционарског друштва „Електромрежа Србије” Београд;

– изградити трансформаторску станицу ТС 110/10 kV „Индустријски парк”, предвиђену на грађевинској парцели ТС-1. ТС 110/10 kV;

– трансформаторску станицу 110/10 kV „Индустријски парк” повезати подземним (кабловским) водовима 110 kV са прикључно разводним постројењем и повезати је, такође подземним (кабловским) водовима, са планираним трансформаторским станицама 10/0,4 kV;

– изградити електроенергетске водове 10 kV, тако да образују петље; од планираних трансформаторских станица 10/0,4 kV до потрошача изградити електроенергетску мрежу 1 kV;

– Телекомуникације:

– за потребе телекомуникационих потрошача у Фази 1 и Фази 2 изградити приступну телекомуникациону мрежу у зависности од захтева корисника, технологијама FTTB (Fiber To the Building) или FTTH (Fiber To the Home), тако што ће се изградити телекомуникациона канализација за потребе полагања телекомуникационих каблова, потребног капацитета PVC (PEHD) Ø 110 mm дуж главних саобраћајница;

– Телекомуникациону канализацију повезати са постојећом телекомуникационом канализацијом у оквиру Северне тангенте;

– просторије за смештај телекомуникационе опреме повезати са телекомуникационом канализацијом;

– Гасификација:

– изградња деоница дистрибутивне челичне гасоводне мреже притиска р = 6 ÷ 16 bar и пречника Ø 355,6 mm и Ø 323,9 mm у коридору саобраћајнице Северна тангента;

– изградња мерно-регулационе станице „Михајло Пупин” за потребе снабдевања комерцијалних делатности и мањих индустријских потрошача;

– изградња прикључног дистрибутивног челичног гасовода притиска р = 6 ÷ 16 bar и Ø 168,3 mm од дистрибутивне челичне гасоводне мреже притиска р = 6 ÷ 16 bar пречника Ø 355,6 mm и Ø 323,9 mm у коридору саобраћајнице Северна тангента до мерно-регулационе станице „Михајло Пупин”;

– изградња дистрибутивне челичне гасоводне мреже притиска р = 6 ÷ 16 bar различитих пречника од планираног челичног дистрибутивног гасовода у коридору саобраћајнице Северна тангента за потребе снабдевања већих индустријских потрошача дуж саобраћајница планираних у Фази 1;

– изградња полиетиленске дистрибутивне мреже притиска р = 1 ÷ 4 bar од планиране мерно-регулационе станице „Михајло Пупин” у регулацијама новопланираних јавних саобраћајница планираних у Фази 1;

– Топлификација:

– изградња термоенергетског објекта – топлане „Михајло Пупин” са инфраструктурним прикључцима;

– уградња котловских јединица и изградња осталих пратећих објеката и постројења неопходних за дистрибуцију топлотне енергије потрошача који се планирају у Фази 1;

– изградња мерно-регулационе станице топлане „Михајло Пупин” за потребе снабдевања топлане гасом;

– изградња прикључног дистрибутивног челичног гасовода притиска р = 6 ÷ 16 bar и пречника Ø 323,9 mm од планираног челичног дистрибутивног гасовода притиска р = 6 ÷ 16 bar у Северној тангенти до мерно-регулационе станицетоплане „Михајло Пупин”;

– изградња дистрибутивне топловодне мреже за снабдевање свих потрошача, различитих пречника у свим јавним саобраћајним површинама планираних у Фази 1.

Фаза 2

Фаза 2 фокусирана је, пре свега, на ширење и јачање индустријске делатности у оквиру „СКИП Михајло Пупин”, услед чега је и највећа површина ове фазе управо томе намењена. Фаза 2 захвата укупну површину од 139,3 ha.

Услови који се морају задовољити за почетак реализације садржаја друге фазе „СКИП Михајло Пупин” су:

– Припрема терена:

– затрпавање канала и насипање терена до планиране коте 72,5 m н.в.;

– Саобраћај:

– изградња свих саобраћајница (ободних и унутрашњих) у оквиру фазе и њихово повезивање са првом фазом;

– изградња саобраћајнице до постројења за пречишћавање отпадних вода за другу фазу;

– Снабдевање водом:

– проширење изворишта „Дунав” (бушење нових бунара, доградња постројења) у зависности од исказаних потреба за водом;

– изградња спољне водоводне мреже прстенастог типа минималних димензија Ø 150 mm;

– снабдевање техничком водом из сопственог изворишта (бунара) који ће бити на предвиђеној локацији индустријског објекта;

– надземни хидранти распоређени на цевоводима чисте воде;

– изградња новог резервоарског простора ради изравнања неравномерности потрошње;

– Одвођење отпадних вода:

– изградња цевовода фекалне канализације минимум Ø 250 mm;

– изградња постројења за третман санитарних отпадних вода;

– испуст у канал Бо-1;

– изградња цевовода атмосферске канализације минимум Ø 300 mm;

– црпне станице за атмосферске воде са ретензијом;

– испуст у Дунав;

– испуст у канал К-1;

– сепаратори и таложници;

– индивидуална постројења за третман техничких индустријских вода;

– Електроснабдевање:

– за потребе напајања потрошача електричном енергијом у Фази 1 и Фази 2, потребна је изградња прикључног разводног постројења са прикључним двоструким једносистемским недземним водовима 110 kV на преносну мрежу 110 kV која је у власништву Акционарског друштва „Електромрежа Србије” Београд;

– изградити трансформаторску станицу 110/10 kV „Индустријски парк”, предвиђену на грађевинској парцели ТС-1. ТС 110/10 kV;

– трансформаторску станицу 110/10 kV „Црвенка” повезати подземним (кабловским) водовима 110 kV са прикључно разводним постројењем, као и са планираним трансформаторским станицама 10/0,4 kV;

– изградити електроенергетске водове 10 kV, тако да образују петље. Од планираних трафостаница 10/0,4 kV до потрошача изградити електроенергетску мрежу 1 kV;

– Телекомуникације:

– за потребе телекомуникационих потрошача у Фази 1 и Фази 2, изградити приступну телекомуникациону мрежу у зависности од захтева корисника, технологијама FTTB (Fiber To the Building) или FTTH (Fiber To the Home), тако што ће се изградити телекомуникациона канализација за потребе полагања телекомуникационих каблова, потребног капацитета PVC (PEHD) Ø 110 mm дуж главних саобраћајница;

– телекомуникациону канализацију повезати са постојећом телекомуникационом канализацијом у оквиру Северне тангенте;

– просторије за смештај телекомуникационе опреме повезати са телекомуникационом канализацијом;

– Гасификација:

– изградња дистрибутивне челичне гасоводне мреже притиска р = 6 ÷ 16 bar различитих пречника од планираног челичног дистрибутивног гасовода у коридору саобраћајнице Северна тангента за потребе снабдевања већих индустријских потрошача дуж саобраћајница планираних у Фази 2;

– Изградња полиетиленске дистрибутивне мреже притиска р = 1 ÷ 4 bar од планиране мерно-регулационе станице „Михајло Пупин” у регулацијама новопланираних јавних саобраћајница планираних у Фази 2;

– Топлификација:

– уградња котловских јединица и изградња осталих пратећих објеката и постројења неопходних за дистрибуцију топлотне енергије потрошача који се планирају у Фази 2;

– изградња дистрибутивне топловодне мреже за снабдевање свих потрошача, различитих пречника у свим јавним саобраћајним површинама планираних у Фази 2.

Фаза 3

Фаза 3 највећим делом је намењена изградњи индустријских садржаја али и изградњи Парка високих технологија и развоју центра високих технологија. Укупна површина фазе износи 114,2 ha.

Услови који се морају задовољити за почетак реализације садржаја треће фазе „СКИП Михајло Пупин” су:

– Припрема терена:

– Затрпавање канала и насипање терена до планиране коте 72,5 m н.в.;

– Саобраћај:

– изградња свих саобраћајница (ободних и унутрашњих) у оквиру фазе и њихово повезивање са другом фазом;

– изградња саобраћајнице до постројење за пречишћавање отпадних вода за трећу фазу;

– Снабдевање водом:

– проширење изворишта „Дунав” (бушење нових бунара, доградња постројења) у зависности од исказаних потреба за водом;

– изградња спољне водоводне мреже прстенастог типа минималних димензија Ø 150 mm;

– снабдевање техничком водом из сопственог изворишта (бунара) који ће бити на предвиђеној локацији индустријског објекта;

– надземни хидранти распоређени на цевоводима чисте воде;

– изградња новог резервоарског простора ради изравнања неравномерности потрошње;

– повезивање „СКИП Михајло Пупин” на Београдски водоводни систем;

– Одвођење отпадних вода:

– изградња цевовода фекалне канализације минимум Ø 250 mm;

– изградња постројења за третман санитарних отпадних вода;

– испуст у канал Бљ-2;

– изградња цевовода атмосферске канализације минимум Ø 300 mm;

– црпне станице за атмосферске воде са ретензијом;

– испуст у Дунав;

– испуст у канал К-3;

– сепаратори и таложници;

– индивидуална постројења за третман техничких индустријских вода;

– прикључак на објекат Банатског канализационог система;

– Електроснабдевање:

– Изградити трансформаторску станицу 110/10 kV „Црвенка”, предвиђену на грађевинској парцели ТС-2. ТС 110/10 kV „ Црвенка”;

– повезати подземним (кабловским) водовима 110 kV са прикључним разводним постројењем;

– од трансформаторске станице 110/10 kV „Црвенка” до планираних трансформаторских станица 10/0,4 kV изградити електроенергетске водове 10 kV, тако да образују петље;

– од планираних трансформаторских станица 10/0,4 kV до потрошача изградити електроенергетску мрежу 1 kV;

– Телекомуникације:

– за потребе телекомуникационих потрошача у Фази 3, изградити приступну телекомуникациону мрежу у зависности од захтева корисника, технологијама FTTB (Fiber To the Building) или FTTH (Fiber To the Home), тако што ће се изградити телекомуникациона канализација за потребе полагања телекомуникационих каблова, потребног капацитета PVC (PEHD) Ø 110 mm дуж главних и ободних саобраћајница;

– телекомуникациону канализацију повезати са телекомуникационом канализацијом изведеном у Фази 1 и Фази 2;

– Гасификација:

– изградња дистрибутивне челичне гасоводне мреже притиска р = 6 ÷ 16 bar различитих пречника од планираног челичног дистрибутивног гасовода у коридору саобраћајнице Северна тангента за потребе снабдевања већих индустријских потрошача дуж саобраћајница планираних у Фази 3;

– Изградња полиетиленске дистрибутивне мреже притиска р = 1 ÷ 4 bar од планиране мерно-регулационе станице „Михајло Пупин” у регулацијама новопланираних јавних саобраћајница планираних у Фази 3;

– Топлификација:

– уградња котловских јединица и изградња осталих пратећих објеката и постројења неопходних за дистрибуцију топлотне енергије потрошача који се планирају у Фази 3;

– изградња дистрибутивне топловодне мреже за снабдевање свих потрошача, различитих пречника у свим јавним саобраћајним површинама планираних у Фази 3.

Изградња зоне проширења „СКИП Михајло Пупин” ће се вршити, након иницијације прве фазе, паралелно са планом дефинисаним фазама или засебно.

V. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

1. ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ И УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ

Просторни план ће се примењивати у складу са важећим прописима. Министарство надлежно за послове иновација и технолошког развоја и министарство надлежно за послове грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ће пратити примену Просторног плана у периоду предвиђеном за приоритетну имплементацију планских решења и након тога известити Владу о примени Просторног плана. Извештај о примени Просторног плана ће садржати оцену спровођења Просторног плана.

Период реализације прве фазе Просторног плана је пет година, што значи да је приоритетним периодом обухваћена имплементација планских решења за Фазу 1. Предлаже се стручна контрола Просторног плана након четири године од његовог усвајања, у циљу провере примене Просторног плана.

1.1. Институционални оквир имплементације

Имплементација Просторног плана представља процес примене и спровођења циљева и решења утврђених Просторним планом. Реализација овог процеса захтева дефинисање начина управљања просторним развојем (у оквирима важећих прописа и институционалног амбијента), утврђивање потребних активности, мера и инструмената за имплементацију, утврђивање приоритета у имплементацији, као и утврђивање учесника у процесу имплементације и њихових обавеза, овлашћења и одговорности.

Управљање просторним развојем се заснива на постојећем систему управљања у Републици Србији и подразумева активности различитих нивоа органа државне управе у процесу коришћења, уређења, развоја и заштите планског подручја.

Државни органи, у складу са својим овлашћењима, обавезама и одговорностима, морају бити координатори планираних активности и актера у процесу имплементације. Активности свих нивоа управљања морају бити међусобно усклађене.

Институционални оквир имплементације, у ширем смислу, чине све државне и градске институције и органи који ће посредно учествовати у имплементацији планских решења.

Управљање просторним развојем представља процес доношења одлука, заснованих на реализацији циљева и решења утврђених Просторним планом, при чему приоритет имају функције и садржаји од заједничког, јавног значаја.

1.2. Учесници у имплементацији

Институционални оквир имплементације Просторног плана, у ужем смислу, представљају институције које ће директно и непосредно реализовати пројекат „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупин”, концепцију уређења терена, изградње објеката различите намене и развоја саобраћајних и инфраструктурних система.

У том смислу, институционални оквир имплементације Просторног плана чине:

1) управљач Привредно друштво „Српско-кинески индустријски парк Михајло Пупин”, кроз инвестирање у даље активности на пројектовању и изградњи планираних објеката и система, као и коришћењу простора, односно као носилац активности посебне намене;

2) Влада преко министарства надлежног за послове иновација и технолошког развоја (иницијатора израде Просторног плана) и министарства надлежног за послове просторног планирања и урбанизма, кроз контролу даљих активности на изради техничке документације, управног поступка издавања потребних дозвола и одобрења, као и оцењивање потребе и оправданости измене и допуне појединих решења Просторног плана;

3) град Београд преко органа Градске управе надлежног за урбанизам и грађевинске послове и јавних предузећа надлежних за урбанистичко планирање и уређење грађевинског земљишта, кроз контролу даљих активности на изради урбанистичко-техничких докумената и техничке документације, контролу управног поступка издавања употребних дозвола и одобрења, делимично инвестирање у изградњу појединих инфраструктурних објеката и система и др.;

4) јавна и комунална предузећа чији је оснивач Република Србија или град Београд, кроз даље планирање, пројектовање и изградњу инфраструктурних система потребних за комунално опремање и уређење планског подручја, а нарочито: Јавно комунално предузеће „Београдски водовод и канализација” Београд, Акционарско друштво „Електромрежа Србије” Београд, ОДС Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд, Јавно предузеће „Србијагас” Нови Сад, „Телеком Србија” а.д., Београд, Јавно водопривредно предузеће „Београдводе”, Београд и др.

Учесници у остваривању Просторног плана, поред органа и институција на националном и локалном нивоу, су и локална удружења цивилног и приватног сектора која имају утицај на активности везане за имплементацију планских решења.

2. СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

2.1. Начин спровођења Просторног плана

Просторни план представља основ за издавање информације о локацији, локацијских услова, као и за израду урбанистичких пројеката, пројекта препарцелације, односно парцелације и основ за формирање грађевинских парцела јавних и осталих намена у складу са Законом о планирању и изградњи.

Прва фаза изградње „СКИП Михајло Пупин” представља такозвану фазу иницијације пројекта и Просторним планом је обрађена на нивоу регулационог планирања са свим елементима за директно спровођење.

Након завршетка прве фазе, изградња у другој и трећој фази представља фазу ширења и даљег развоја „СКИП Михајло Пупин”. Будући да нису познати корисници друге и треће фазе, ни њихове просторне и технолошке потребе, ове фазе ће се развијати кроз сукцесивну израду урбанистичких пројеката и пројеката препарцелације, односно парцелације под контролом управљача парка и надлежних органа града Београда.

У складу са фазном реализацијом „СКИП Михајло Пупин”, прва фаза реализације површина јавне намене се врши директно на основу одредби Просторног плана (Детаљна карта 1. „Планирана намена површинаˮ и Детаљна карта 2. „Урбанистичко решење саобраћајних површина, парцелација, регулација и нивелацијаˮ). Реализација површина јавне намене друге и треће фазе врши се директно уз претходно урађен пројекат препарцелације, односно парцелације на основу аналитичко-геодетских елемената датих Просторним планом (Реферална карта број 4. „Карта спровођењаˮ).

Обавеза је инвеститора да се за потребе прибављања грађевинске дозволе за изградњу планираних садржаја обрати надлежном органу за заштиту животне средине, са захтевом за одлучивање о потреби израде процене утицаја на животну средину, а у складу са одредбама Закона о процени утицаја на животну средину. Студија процене утицаја на животну средину израђује се на нивоу генералног, односно идејног пројекта и саставни је део захтева за издавање одобрења за изградњу. Начелни садржај студије о процени утицаја на животну средину прописан је чланом 17. Закона о процени утицаја на животну средину, a надлежни орган утврђује обим и садржај те студије.

Кроз израду техничке документације за јавне саобраћајне површине, у оквиру дефинисане регулације саобраћајнице дозвољена је промена: нивелационих елемената, елемената попречног профила (распоред и пречници, ширина коловоза) и мреже инфраструктуре, укључујући и додатну инфраструктуру. Додатна инфраструктура укључује све инфраструктурне системе и објекте који овим планом нису прецизирани, а за чијом изградњом се може указати потреба кроз даљу разраду плана и израду техничке документације за јавне површине. Такође, додатна инфраструктура укључује и повезивање мреже локалне инфраструктуре у оквиру осталих намена са секундарном или примарном мрежом у оквиру површина јавних намена. У случају промене елемената попречног профила, ширина коловоза не може бити мања од 7 m, радијуси не могу бити мањи од 12 m (за теретна возила).

Уколико се приликом извођења земљаних радова наиђе на археолошке остатке извођач радова дужан је да све радове обустави и о томе обавести Завод за заштиту споменика културе града Београда како би се предузеле све неопходне мере за њихову заштиту, у складу са чланом 109. Закона о културним добрима. Инвеститор је дужан да у складу са чланом 110. тог закона обезбеди финансијска средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добара, до предаје добра на чување овлашћеној установи заштите.

2.2. Однос према постојећој планској документацији

С обзиром на директно спровођење прве фазе Просторног плана, План детаљне регулације за саобраћајницу Северна тангента од саобраћајнице Т6 до Панчевачког пута – сектор 1 (деоница од улице Цара Душана до Зрењанинског пута – М 24.1. са мостом преко Дунава и петљом са Зрењанинским путем) се не примењује у делу повезивања на Северну тангенту.

2.3. Смернице за израду урбанистичких пројеката

Смернице за израду урбанистичких пројеката дате су у глави IV. Правила уређења и правила грађења, одељак 3. Површине и објекти осталих намена.

3. ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОЈЕКТИ

Приоритети који се односе на стварање услова за реализацију планских решења обухватају:

1) усклађивање ставова субјеката од значаја и корисника простора и прихватање предложених планских решења;

2) прибављање енергетских и еколошких сагласности и дозвола, израда процене ризика;

3) усклађивање постојећих планова и програма развоја са предложеним планским решењима, односи се и на постојећу планску документацију која третира подручја ван обухвата Просторног плана и на постојеће планове и програме развоја јавних предузећа надлежних за управљање коришћењем и развојем инфраструктурних мрежа и објеката;

4) дефинисање извора, начина и услова финансирања уређења и изградње земљишта и потребних елемената инфраструктуре;

5) дефинисање обима, начина, мера и циљева примене остварених користи за локалну самоуправу у зависности од избора модела реализације;

6) спровођење предлога разраде Просторног плана.

Приоритети који се односе на пројекте просторног уређења су:

1) усклађивање плана и редоследа израде пројектне и студијске документације, према пројектима који су основ за прибављање генералних ставова, сагласности и дозвола надлежних републичких институција, у циљу правовремене провере планских решења (у погледу усклађености са законом и остварљивости);

2) израда пројеката који се односе на прикључење на инфраструктурне мреже и по потреби пројеката нових инфраструктурних објеката.

Изградња објеката различите намене, са свим пратећим саобраћајним и инфраструктурним системима, представља један од приоритета у развоју града Београда и посредно Републике Србије.

4. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ

Управљање уређењем, заштитом, развојем и коришћењем подручја посебне намене, засниваће се на стратешким, развојно-управљачким документима (програми и планови), изворима финансирања, стимулативним политикама, институционалној подршци, информатичкој, промотерско-маркетиншкој, истраживачкој и другим подршкама.

Развој, уређење, коришћење и заштита простора у обухвату Просторног плана, односно реализација планских решења засниваће се на инструментима за имплементацију Просторног плана, које се базирају на: економско-финансијским и организационим мерама.

4.1. Економско-финансијске мере

Избор модела реализације финансирања изградње планираног комплекса извршиће надлежни органи у складу са важећим прописима и уз поштовање и примену параметара који утичу на тржишне вредности. При избору начина финансирања изградње потребно је применити синтезну процену оправданости, усклађену са смерницама које дефинишу одрживе, одговорне и еколошки прихватљиве инвестиције.

Извори финансирања за реализацију планских решења зависиће од врсте приоритетних пројеката који ће се реализовати и нивоа надлежности. Основне линије финансирања чиниће буџетска средства републичког, покрајинског и локалног нивоа, кредитна средства фондова и банака, као и учешће у различитим програмима прекограничне и регионалне сарадње у циљу коришћења средстава из претприступних и структурних развојних фондова (Instrument for Pre-accession Assistance – IPA). Извори за финансирање приоритетних пројеката просторног уређења могу се обезбедити, поред буџета, и из других извора финансирања заснованих на јавно-приватном партнерству.

Економско-финансијске мере, подразумевају:

– подстицајне мере и олакшице, формирање амбијента за пореске олакшице и компензације за развој пројеката, у циљу привлачења страног капитала, односно страних инвеститора;

– организовани приступ у реализацији изградње инфраструктурних објеката уз потенцирање модела заједничког инвестирања (учешће државе преко јавних предузећа и потенцијалних инвеститора), у циљу остваривања услова за економски исплативији инфраструктурни развој.

4.2. Организационе мере и инструменти

Мере и инструменти за остваривање Просторног плана морају бити у складу са општим политикама, мерама, начинима и инструментима за остваривање појединих секторских делова просторног плана Републике Србије.

У складу са тим, основне мере и инструменти за спровођење планских решења су:

– правне мере (стварање додатних системских услова за проширење законског оквира у циљу значајнијег учешћа у управљању развојним пројектима);

– организационо-институционалне мере (стварање услова за једноставније и ефикасније спровођење процедура ревизије и контроле студијско-техничке документације и прибављања потребних мишљења, услова, сагласности и дозвола);

– развој, коришћење и управљање мониторинг системом у циљу контроле примене предложених мера заштите животне средине (формирање јединствене базе података, стандардизовање коришћења података и правовремено ажурирање).

Институционална подршка се односи на активно учешће учесника у имплементацији Просторног плана и њихову сарадњу на вертикалном и хоризонталном нивоу.

Динамика реализације и начин финансирања утврдиће се кроз сарадњу надлежних органа државне управе и локалне самоуправе, надлежних организација и институција које се старају о планирању и уређењу простора, заштити животне средине, заштити природног и културног наслеђа, као и надлежних комуналних предузећа и инфраструктурних система.

Праћење и координацију активности на реализацији Просторног плана треба обезбедити кроз одговарајући информациони систем којим је потребно, поред праћења спровођења мера заштите, уређења и коришћења подручја, омогућити обједињено праћење активности на реализацији планских решења. Ово ће омогућити трајну процену укупних ефеката заштите и развоја подручја, као и евентуално доношење корективних одлука у односу на усвојена планска решења.