ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ НАЦИОНАЛНОГ ФУДБАЛСКОГ СТАДИОНА

I. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. ОБУХВАТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Границом Просторног плана подручја посебне намене Националног фудбалског стадиона (у даљем тексту: Просторни план) обухваћен je део територије градске општине Сурчин, који представља део Сурчинског поља источно од Државног пут IA реда А1, Обилазница Београда, између петље Сурчин – југ (Јужни Јадран) и петље Остружница (према Референтном систему ЈП „Путеви Србијеˮ).

Површина обухваћена Просторним планом износи око 119 ha.

У оквиру границе Просторног плана налазе се следеће катастарске парцеле:

КО Сурчин

Целе катастарске парцеле:

4788/5; 4784/18; 4727; 4741; 4806; 4726/1; 4756; 4742; 4728; 4714/3; 4737/3; 3222/1; 4822/3; 4761/3; 4712/2; 4713/2; 1034/2; 875/15; 875/16; 3222/2; 4764.

Делови катастарских парцела:

4692/2; 4822/2; 875/1; 4739; 4763; 4721; 4738; 4823/2; 4784/3; 4784/4; 4784/5; 4784/6; 4784/7; 4785/2; 4715/3; 4787/5; 4787/4; 4788/3; 4788/4; 4788/7; 4818/2; 4800/2; 4784/2; 4757/2; 4715/2; 4787/10; 4794/2; 4825/2; 4788/8; 3227; 3205; 3214/1; 4784/41; 4784/44; 4807/1; 4761/2; 4737/2; 4714/2; 4712/1; 4753; 4729; 4714/1; 4784/8; 4784/9; 4784/10; 4784/11; 4784/12; 4784/13; 4804; 4785/1; 4786/26; 4785/5; 4815/1; 4788/6; 3223; 4784/14; 4785/3; 1035; 1033/3; 3221; 4692/4; 4693/2; 4785/4; 1033/2; 875/12; 875/17; 1034/1; 1032/3; 1111; 1032/2; 1037; 1038/2; 1033/4; 4785/1.

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских парцела из текстуалног и графичког дела важе бројеви катастарских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом” Р 1:1000.

2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА

2.1. Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 88/10)

Законом о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године утврђују се дугорочне основе организације, уређења, коришћења и заштите простора Републике Србије у циљу усаглашавања економског и социјалног развоја са природним, еколошким и културним потенцијалима и ограничењима на њеној територији.

Визија просторног развоја Републике Србије

У погледу просторног развоја дугорочна визија Републике Србије је да буде територијално утврђена и регионално уравнотежена, одрживог економског раста и конкурентна, социјално кохерентна и стабилна, инфраструктурно опремљена и саобраћајно приступачна, очуваног и заштићеног природног и културног наслеђа, квалитетне животне средине и функционално интегрисана у окружење.

Концепција просторног развоја Републике Србије

За просторни развој Републике Србије од значаја ће бити и карактеристичне целине и објекти апсолутног или релативног идентитета који се препознају, афирмишу или идентификују на регионалном, националном или међународном нивоу, као што су објекти социјалне инфраструктуре од националног значаја (здравство, високо школство, култура, спорт...).

У складу са законским одредбама и правима грађана у сектору социјалног развоја, јавне службе, односно услуге од јавног интереса класификују су у две групе: основне услуге које укључују предшколско, основно/обавезно образовање и основну здравствену заштиту и покривају социјална и културна права гарантована Уставом Републике Србије, услуге вишег ранга у које спадају: средње образовање, више и високо образовање, болничка и специјализована здравствена заштита, одређени видови социјалне заштите осетљивих друштвених група, активности и услуге у области културе и спорта. Принципи на којима се организују јавне услуге су једнака приступачност за све грађане и разумни услови приступачности. За повећање просторне доступности и квалитета јавних услуга у Републици Србији од пресудног значаја је успостављање минималних стандарда квалитета услуга, разноврснија понуда услуга, рационалније коришћење и одржавање објеката, повезивање јавног и приватног сектора.

Основни циљ просторног развоја туризма у Републици Србији је просторно-еколошка подршка остваривању концепта одрживог развоја туризма, компромисним интегрисањем принципа и стратешких, планских и програмских докумената развоја туризма, заштите и уређења туристичких простора, уз оптимално задовољавање социјалних, економских, просторно-еколошких и културних потреба националног и локалног нивоа, интереса тржишта и услова прекограничне и међународне сарадње.

Као оперативни циљеви просторног развоја туризма у Републици Србији наведени су:

– стимулисање најзначајнијих функција социјалног туризма, посебно рекреације и спорта деце и омладине;

– усклађивање инфраструктуре, јавних служби, услуга, рекреације и спорта са истовременим потребама сталних становника и туриста.

Oбавезе и смернице за планску разраду

У изради просторних планова подручја посебне намене приоритет имају:

– подручја у којима се спроводе, или су планиране активности од националног значаја, у складу са стратегијама развоја појединих области донетим од стране Републике Србије (саобраћај и инфраструктура, туризам, водопривреда, рударство и енергетика и др);

– подручја за која није рађена одговарајућа планска документација, а на којима је потребно успоставити одговарајући режим заштите, или на којима је могуће изградити објекте за које локацијску дозволу и грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове урбанизма и грађевинарства.

2.2. Регионални просторни план административног подручја града Београда („Службени лист града Београда”, бр. 10/04, 57/09, 38/11 и 86/18)

Концепција просторног развоја града Београда ће се заснивати и на:

– спортској инфраструктури и традицији које и данас представљају један од највиталнијих сегмената града Београда;

– туристичким потенцијалима које град Београд до данас није успео да валоризује на модеран, систематски и целовит начин како би искористио све своје потенцијале за развој туризма.

Туризам

Основни циљ је афирмација туризма који ће Београд учинити градом у који ће посетиоци желети да дођу и што дуже бораве и у који ће желети да се врате, са пријатном атмосфером и бројним могућностима за одмор, рекреацију и забаву, окренутог сарадњи са свим видовима локалног, домаћег и међународног бизниса, како би се максимално искористили сви потенцијали, планови, идеје и иницијативе.

Кључни туристички производи за укључивање великог туристичког потенцијала Београда у светску туристичку индустрију су између осталог и:

– пословни туризам + MICE (скупови, мотивација, конференција, изложбе);

– догађаји – сајам, Арена, Сава центар, стадиони, Ада, спортска инфраструктура, културна баштина, фестивали, концерти);

– спорт.

У кооперацији са ширим метрополитенским подручјем развијаће се следећи видови туризма:

– спортски туризам, иако веома развијен у Европи и свету, код нас је још увек у фази настајања и формирања. Спортски туризам се појављује у различитим облицима и то: такмичарски спортски туризам и спортско-рекреативни туризам (зимски и летњи). Београд се више пута доказао као добар организатор великих спортских манифестација;

– културно-манифестациони туризам – неопходно је организовање различитих локалних, регионалних, националних и међународних приредби на отвореном простору, али и у одговарајућим објектима.

У том смислу максимално ће се искористити постојеће културне и спортске активности, манифестације, које ће Београд јасно разликовати од других градова у окружењу и привући инвеститоре и туристе. С обзиром на постојање изграђене спортске супраструктуре, и искуство у организовању спортских манифестација један од главних сегмената развоја туризма у будућности требало би да буде развој и укључивање спортског туризма у свеукупну туристичку понуду, јер доноси велике користи подручју у коме се одржава становништву, инфраструктури и економији.

Спортско-рекреативни објекти и комплекси

Развојни циљеви у области спорта и рекреације су:

– масовније укључивање становништва у рекреативне активности;

– развој и унапређење физичког вежбања деце у предшколским установама и јачање школског и универзитетског спорта;

– стварање услова за бављење врхунским спортом и подршка организацији великих међународних спортских манифестација;

– системско планирање изградње и одржавања спортских објеката;

– унапређење услова за масовније учешће особа са инвалидитетом у спортским активностима.

Спортски објекти у урбаном ткиву се сврставају у три категорије:

– рекреативни спортски објекти су намењени за индивидуалну или организовану рекреацију становништва;

– такмичарски спортски објекти су намењени за тренинге такмичења спортиста и спортских екипа на националном и међународном нивоу. Такмичарски спортски објекти се планирају у складу са националним и међународним прописима у области спорта за који су намењени. С тим у вези, због своје комплексности такмичарски објекти представљају специјализоване спортске комплексе који обухватају велике површине и могу садржати сложене грађевинске објекте са уређеним просторима за публику (стадиони, спортске хале...), као и уређене просторе за публику и стационирање возила;

– школски спортски објекти се налазе у оквиру школских и универзитетских комплекса и намењени су за физичко образовање деце и омладине. У школске објекте се могу сврстати и спортски кампуси са објектима у функцији спортског обучавања и образовања.

Концепција развоја у области спорта и рекреације заснована је на стратешком опредељењу да се првенствено сачувају и ревитализују постојећи спортски објекти, а затим да се плански граде нови објекти у функцији рекреативног, врхунског и школског спорта.

Оријентација Београда као центра за врхунски спорт и организатора великих националних и међународних такмичења подразумева очување, реконструкцију и модернизацију постојећих такмичарских објеката, али и реализацију нових садржаја по систему „Олимпијског града”. У складу са потребама спортских савеза и спортских организација предвиђена је реализација такмичарских и тренажних спортских објеката који недостају у спортској понуди (атлетски комплекс, тениски центар, одбојкашки центар, дворана за борилачке спортове, аутодром...).

Слика 1 – Извод из графичког прилога „Основна намена земљишта”

2.3. Уредба о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш („Службени гласник РС”, бр. 69/03 и 121/14)

Просторним планом инфраструктурног коридора се утврђују основе организације, коришћења, уређења и заштите подручја инфраструктурног коридора, на деловима територија града Београда, Смедерева, Јагодине и Ниша и општинама Смедеревска Паланка, Велика Плана, Лапово, Баточина, Свилајнац, Ћуприја, Параћин, Ћићевац, Ражањ и Алексинац.

Изградња, уређење и опремање инфраструктурног коридора, допринеће у првом реду бржем развоју регионалних и предеоних целина које се непосредније везују за овај коридор, односно саобраћајној и привредној интеграцији са укупним простором Републике Србије. Истог значаја је очекивани допринос привредном развоју и интеграцији регионалних и предеоних целина које нису у непосредном окружењу Инфраструктурног коридора.

На подручју плана потребно је остварити међусобне везе свих постојећих и планираних инфраструктурних система с циљем обезбеђења добре приступачности, довољног броја железничких станица или стајалишта, бољег енергетског снабдевања подручја и др.

Просторним планом је дефинисано да ће се везе аутопута Е-75 са окружењем остваривати путем петљи и денивелисаних раскрсница, применом следећих критеријума:

– обезбеђење веза са аутопутем на местима укрштања са државним путевима I реда и саобраћајно најфреквентнијим државним путевима II реда или јавним општинским путевима, уз коришћење алтернативних путних праваца;

– обезбеђење везе са аутопутем ка градским и општинским центрима у окружењу коридора, по могућности на месту постојећих укрштања са правцима главних градских саобраћајница;

– обезбеђење везе са аутопутем за поједина подручја (планирана за развој туризма од међународног и националног значаја) и значајне просторно-развојне структуре (индустрија, робно-транспортни центри и др.).

Денивелисаним укрштањима се обезбеђује квалитетно повезивање и проходност локалне саобраћајне мреже на подручју Просторног плана, путем прелаза изнад или испод аутопута Е-75.

Размештај постојећих денивелисаних укрштања, као и предлог планираних денивелисаних укрштања утврдиће се кроз примену Просторног плана у складу са поштовањем следећих критеријума:

– задржавањем постојећих траса свих јавних општинских путева и њиховог денивелисаног укрштања са аутопутем;

– обезбеђењем денивелисаног укрштања за све некатегорисане општинске путеве (атарске путеве – пољски, шумски) с тим да место укрштања може бити померено са трасе атарског пута на дистанци максималне дужине 500 m, у ком случаји се обезбеђује изградња деонице некатегорисаног општинског пута дуж ограде од аутопута до погодног места за укрштање;

– обезбеђењем, уколико је то потребно, бар једног денивелисаног укрштања за подручје једне катастарске општине чију територију пресеца аутопут;

– размештајем денивелисаних укрштања јавних и некатегорисаних општинских путева са аутопутем обезбедиће се удаљеност суседних укрштања која је већа од 2 km, а мања од 4 km;

– на отвореном простору, по правилу, предност ће имати надвожњаци, а у насељима подвожњаци, док ће остали надземни водови (водопривредни, енергетски и др.) бити проведени испод трасе, у случају да то диктирају локални услови (структура тла, рељеф, итд.) и у случају да је наведено техничко решење прихватљиво за субјекат, у чијој је надлежности надземни вод;

– димензионисање надвожњака или подвожњака омогућиће пролазак свих врста возила (нпр. пољопривредне механизације) за двосмерни саобраћај, уз минималну висину подвожњака 4.5 m и ширину 6 m;

– пропусти – мостови (за премошћавање водотокова, сувих долина и депресија) предвидеће се као вишенаменски, са могућношћу коришћења за колски и пешачки саобраћај или пролаз ниске дивљачи;

– инсталације и водови, који су положени уз аутопут и пругу, сместиће се ван ограђеног путног или пружног појаса, а уколико не постоји адекватно решење за њихово измештање, инсталацијама и водовима обезбедиће се посебне мере приступа и заштите.

2.4. Стратегија одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године („Службени гласник РС”, број 47/19)

Визија урбаног развоја

Стратегијом се изражава опредељеност да ће се у урбаним насељима тежити одрживом развоју уз коришћење интегралног приступа ради остваривања жељеног квалитета живота, животне средине и уређености простора и јачања идентитета и конкурентности.

Стратегијом је утврђена следећа визија урбаног развоја у Републици Србији:

„Град који пружа услове за достојанствен живот и задовољење свих потреба како својих грађана, тако и грађана свог гравитационог простора, уз једнаке могућности избора за све, који представља простор за изградњу инклузивне, интерактивне и креативне заједнице, интегришући све слојеве свог настајања кроз историју.”

Стратешки правци урбаног развоја

Стратешки правци урбаног развоја су:

– одрживи економски развој;

– уређење урбаних насеља;

– друштвено благостање;

– квалитет животне средине;

– управљање урбаним развојем.

Одрживи економски развој урбаних насеља и управљање урбаним развојем јесу основна подршка за остваривање остала три стратешка правца.

Стратешки правци урбаног развоја представљају општи оквир за:

– општe и посебне циљеве урбаног развоја;

– мере за постизање циљева урбаног развоја;

– идентификацију приоритетних подручја интервенције;

– критеријуме за избор приоритетних програма и пројеката урбаног развоја;

– кључне показатеље учинка и праћења остваривања Стратегије.

Општи циљ урбаног развоја јесте остварен одрживи развој урбаних насеља, који се обезбеђује унапређењем економског, социјалног и културног развоја, квалитета уређења урбаног простора, заштите животне средине и прилагођавањем на климатске промене, побољшањем друштвеног благостања (квалитета живота, здравља становништва и безбедности), приуштивим и квалитетним становањем, очувањем и афирмацијом градитељског наслеђа и урбаног идентитета.

2.5. Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период 2014–2018. године („Службени гласник РС”, број 1/15)

Приоритети стратегије

Стратегија своје деловање посебно усмерава на следеће приоритете:

– развој спорта, деце и омладине, укључујући и школски спорт;

– повећање обухвата бављења грађана спортом кроз развој и унапређење спортске рекреације;

– развој и унапређење врхунског спорта;

– развој и унапређење спортске инфраструктуре.

Развој и унапређење спортске инфраструктуре

Циљ Републике Србије је да се развије и унапреди спортска инфраструктура у Републици Србији. У свим досадашњима анализама потврђено је да је спортска инфраструктура у значајној мери девастирана и изражена је потреба да се значајна пажња усмери ка реконструкцији постојећих спортских капацитета, али и да се изграде нови мултифункционални спортски објекти и национални тренинг центри.

Стратегија има за циљ да се кроз њену примену развије и унапреди спортска инфраструктура у Републици Србији.

Применом ове стратегије у области спортске инфраструктуре циљ је да се:

– успостави свеобухватна база података, односно евидентира постојеће стање спортске инфраструктуре, унапреди систем матичне евиденције спортских објеката, категоришу спортски објекти и утврде спортски објекти од националног значаја;

– утврде потребе у погледу броја и структуре спортских објеката и унапреди регулатива у области планирања и пројектовања са аспекта спортске инфраструктуре;

– изграде национални тренинг центри;

– реконструишу постојећи и изграде нови спортски објекти од значаја за Републику Србију и јединице локалне самоуправе;

– приоритетно заврше започети спортски објекти;

– унапреди систем матичних евиденција спортских објеката.

3. СКРАЋЕНИ ПРИКАЗ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

3.1. Природни системи и ресурси

Морфолошке карактеристике терена

Планско подручје у морфолошком смислу припада левој долинској страни, односно алувијалној равни реке Саве, тзв. новобеоградском алувијалном платоу. У природним условима овај део алувијалне заравни, са котама ~ 69–74 mnv, често је био плављен (све до изградње Савског одбрамбеног насипа). Површина терена има врло благ до субхоризонтални нагиб од 2–3°. На северној страни, у непосредној зони истражног простора налази се земунски лесни плато. У оквиру овог равничарског терена постојe остаци старих мртваја и бара, које су у великој мери измениле свој првобитни изглед, пре свега израдом савремених мелиоративних хидротехничких канала по њиховим средишњим деловима.

Карактеристика ширег подручја је одсуство површинских речних токова, али је урађена мрежа мелиорационих канала чија је намена да за време високих падавина дренирају вишковe воде.

Геолошке карактеристике терена

Терен на планском подручју и његова шира околина изграђен је од квартарних (холоцен) еолских лесоидно-барских седимената таложених у води у низијама рељефа панонског басена (на самом северу Просторног плана), док највећи део изграђују седименти речне терасе (t0). Испод њих су алувијално-барски седименти.

Алувијално-језерски седименти престављени песковитим и прашинастим глинама и глиновитим песковима и шљунковима квартарне старости (плеистоцен) су дебљине око 60 m. Подину ових седимената чине миоценски (терцијар) седименти престављени лапоровито-глиновитим комплексом.

Слика 2: Општа геолошка карта ширег истражног подручја [преузето са Основне геолошке карте 1:100 000, лист Београд] Q1al-b –алувијално-барски седименти, Q1l – седименти предбадена

Хидролошке и хидрогеолошке карактеристике терена

Алувијални глиновито-прашинасти и песковито-глиновити наноси карактеришу се релативним хидроизолаторским својствима, док се пескови, који се налазе у њиховој подини карактеришу изразитом интергрануларном порозношћу са својствима хидрогеолошког спроводника – резервоара.

Алувијално-барске квартарне наслаге, песковито-шљунковитог састава имају функцију изразитог хидрогеолошког колектора. У њима је акумулирана знатна количина слободних изданских вода. Прихрањивање ове издани врши се делом водама из корита реке Саве, а делом инфилтрацијом атмосферских талога.

Подину овог водоносног слоја делом чине миоценски лапоровити и лапоровито-глиновити седименти, као и алувијално-барски глиновито-песковити седименти са функцијом релативних хидрогеолошких изолатора.

Мерени ниво подземне воде је на дубини 0,8–3,0 m од површине терена, између апсолутних кота 69.0 и 71.5 m. Устаљен је у фацији поводња у прашинастој глини или у прашинасто-глиновитом песку. Међутим, реално је очекивати да је при максималном нивоу терен водозасићен до површине терена. Осцилације воде су 1–3 m. На снижавање подземних вода поред мелиоративних радова известан утицај има и стално црпљење воде у рени бунарима који су распоређени уз обалу реке Саве.

Kлиматске карактеристике подручја

Београд и његова шира околина имају умерено-континенталну климу, која је највише условљена макропроцесима у атмосфери. Локални фактори долазе до изражаја при антициклоналном типу времена када модификују метеоролошке елементе, посебно у танком слоју изнад насеља. Утицај се најчешће огледа у хоризонталној расподели поља температуре и падавина.

Температура ваздуха – према подацима са метеоролошке станице „Сурчин” у периоду 1992–2016. године, средња годишња температура износи 12,4 °С. Просечне максималне месечне температуре се крећу у интервалу од 4,7 °С у јануару до 29,3 °С у августу. Средње минималне месечне температуре за наведени период су од –2,1 °С у јануару до 16,8 °С у јулу. Током летњих месеци јављају се дани са температурама изнад 30 °С (тропски дани), као и тропске ноћи (са температурама изнад 20 °С) и то у периоду април–октобар, у просеку 41 дан годишње.

Табела 1: Средње месечне и годишње вредности на МС „Сурчин” за период 1992–2016. године (извор: РХМЗ)

Сунчево зрачење – инсолација – средње месечне суме осунчавања показују да су најмање вредности у децембру 52 сата, а највише у јулу 295 сати. Годишња сума осунчавања износи просечно 2017 сата.

Облачност – највећи средњи број облачних дана се јавља у децембру 13, а најмањи у јулу и августу два дана. Просечан годишњи број облачних дана је 78, а ведрих 71 дан.

Највећи број ведрих дана се јавља у августу и износи 12, а минимални у децембру два дана.

Графикон 1: Облачност на МС „Сурчин” за период 1992–2016. годинe

Влажност ваздуха – средње месечне вредности релативне влажности крећу се у интервалу од 64% (август) до 85% (јануар), а просечна годишња вредност је 73%.

Табела 2: Годишња количина падавина у mm

Просечна годишња количина падавина износи 622,9 mm.

Ветар – на ваздушна струјања у Београду утиче расподела ваздушног притиска у ширем подручју. Доминантни ветрови су југоисточни и западни, при чему југоисточни ветар (кошава) дува скоро целе године, са максимумом у зимским месецима, када достиже и највеће брзине, и минимумом у јуну и јулу, док западни ветар дува најчешће у јуну, јулу и августу, а највеће брзине постиже у марту и априлу. Најхладнији ветрови су северни и североисточни, а најтоплији су из јужног квадранта у свим преосталим сезонама. У току пролећа су најхладнији северни и северозападни ветрови, док су лети најхладнији западни ветрови. Ветрови из северног квадранта повећавају влажност, док је ветрови из јужног смањују. Тишине су, у односу на ветровито време, ређе и то најчешће у јануару и летњем периоду.

Табела 3: Релативна честина и праваца и средње брзине ветра за период 1992–1997. године Метеоролошка станица „Сурчин” (Извор: РХМЗ )

Графикон 2: Средња брзина ветра на МС „Сурчин” за период 1992–1997. годинe

Графикон 3: Честина правца ветра на МС „Сурчин” за период 1992–1997. годинe

Гасови са ефектом стаклене баште антропогеног порекла емитовани у атмосферу доводе до глобалног загревања атмосфере услед увећања природног ефекта стаклене баште. Анализа тренда температуре ваздуха на територији Републике Србије у периоду 1950–2008. године, показује да је на већем делу територије забележен тренд раста средње годишње температуре ваздуха (око 1,2 0C у 20. веку). Он је најинтензивнији у периоду 1951–2005. године и износи 1,4–1,8 °С/100 година, док је за период 1991–2005. године интензитет пораста температуре вишеструко већи и износи 3,5–4,5 °С/100 година.

У погледу тренда падавина територија Републике Србије се у периоду 1982–2005. године карактерише доминацијом година са дефицитом падавина.

Имајући у виду да је досадашње глобално загревање атмосфере од око 10 °C условило значајне глобалне, регионалне и локалне промене климе, и узимајући у обзир пројекције и ефекте климатских промена, регион Јужне Европе се у Четвртом научном извештају IPCC (IPCC, AR4, 2007) сврстава у регионе света који су веома рањиви на климатске промене.

3.2. Саобраћај и инфраструктурни системи

Саобраћајне површине

У оквиру границе Просторног плана налазе се постојећа улица Трг Зорана Ђинђића и део Државног пута IA реда А1, Е-75, Обилазница Београда. Улица Трг Зорана Ђинђића је у постојећем стању у рангу улице II реда на делу од улице Војвођанске до канала Галовица, а даље ка југу, ка реци Сави улица нижег ранга и локалног карактера, са основном функцијом опслуге пољопривредних површина и објеката у функцији пољопривреде. У оквиру границе Просторног плана улица Трг Зорана Ђинђића се налази у дужини од око 3,6 km, и на делу од центра Сурчина до канала Галовица има коловоз за двосмерни саобраћај, обострано зеленило и тротоаре. Регулација предметне саобраћајнице на поменутом делу је променљива и креће се и до 50 m у зони центра Сурчина. На делу од канала Галовица ка насипу и реци Сави пролази у постојећем стању кроз пољопривредне површине и садржи само коловоз оквирне регулације од 6m којим се одвија двосмерни моторни саобраћај.

Државни пут IA реда А1, Е-75, Обилазница Београда на делу између петље Сурчин југ и петље Остружница (према Референтном систему ЈП „Путеви Србијеˮ) се једним својим делом налази у оквиру границе предметног плана и то у дужини од око 1075 m. Ова саобраћајница је планирана Просторним планом подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш и Регулационим планом деонице аутопута Е-75 и Е-70 Добановци – Бубањ поток („Службени лист града Београда”, број 13/99).

Велики део предметног простора није директно опслужен линијама подсистема ЈГТС-а. Само део подручја који се налази у обухвату овог плана и припада централном делу Сурчина опслужен је аутобуским подсистемом јавног градског превоза путника.

Паркирање возила корисника садржаја у оквиру простора који је у обухвату плана обавља се на парцелама на којима су изграђени објекти, или на јавним паркинг површинама које су реализоване у оквиру постојеће регулације саобраћајнице Трг Зорана Ђинђића у централној зони Сурчина.

Инфраструктурни системи:

1) Водоводна мрежа и објекти

Подручје плана се по свом висинском положају налази у првој зони снабдевања водом.

У оквиру границе плана нема инсталација градског водоводног система. Најближа водоводна мрежа градског система јачег капацитета се налази у улици Др Ивана Рибара пречника Ø 400 mm и Ø 350 mm у Новом Београду и Ø 700 mm у Војвођанској улици у Сурчину.

Подручје плана налази се у широј зони санитарне заштите Београдског водоизворишта (зона III) која је дефинисана:

– Решењем о одређивању зона санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода које служе за водоснабдевање града Београда (Министарство здравља, број 530-01-4812014-10 од 1. августа 2014. године);

– Правилником о начину одређивања и одржавању зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, број 92/08).

2) Канализациона мрежа и објекти

Подручје плана према Генералном урбанистичком плану Београда припада Батајничком систему београдске канализације који се каналише по сепарационом начину одвођења атмосферских и употребљених вода.

У оквиру границе плана нема изграђене канализације градског система. Најближа канализација је планирана у Војвођанској улици и то Ø 500 mm за употребљене воде.

Употребљене воде из централног Сурчина се одводе до КЦС „Сурчин” одакле се потискују до прекидне коморе у близини Аеродрома „Никола Тесла” па се даље гравитационо спроводе према КЦС „Земун поље 2” и одатле се потискују у реку Дунав.

Предметна канализација и систем канализације до крајњег одредишта ППОВ „Батајница” није планиран за количине које ће се појавити на предметној локацији.

3) Електроенергетска мрежа и објекти

У оквиру границе Плана изграђени су следећи електроенергетски (ее) објекти:

– двосистемски (два вода на истим стубовима) надземни вод 2 x 220 kV, брoj 294АБ, који повезује трансформаторску станицу (ТС) 220/110/35 kV „Београд 5” са ТС 400/220 kV „Обреновац A”;

– једносистемски надземни вод 220 kV, брoj 250, који повезује ТС 220/110/35 kV „Београд 5” са ТС 400/220 kV „Обреновац A”;

– једносистемски надземни вод 220 kV, брoj 228, који повезује ТС 220/110/35 kV „Београд 5” са ТС 400/220 kV „Обреновац A”;

– водови 10 kV за напајање ТС 10/0,4 kV;

– водови 1 kV за напајање потрошача.

Мрежа поменутих ее водова 10 kV и 1 kV изграђена је већим делом надземно и мањим делом подземно пратећи коридор постојећих саобраћајних површина.

Постојеће саобраћајне површине делимично су опремљене инсталацијама семафорске сигнализације и јавног осветљења (ЈО).

Напајање предметног подручја електричном енергијом оријентисано је на ТС ТС 35/10 kV: „Сурчин” и „Галовица”.

4) Телекомуникациона мрежа и објекти

У оквиру границе Плана изграђени су следећи телекомуникациони (тк) објекти:

– оптички тк каблови, за повезивање тк опреме на транспортну мрежу;

– бакарни тк каблови, за повезивање корисника на дистрибутивну тк мрежу.

Приступна тк мрежа изведена је кабловима постављеним у тк канализацију, слободно у земљу и надземно, пратећи коридор постојећих саобраћајних површина, а претплатници су преко унутрашњих и спољашњих извода повезани са дистрибутивном тк мрежом.

Предметно подручје припада кабловском подручју аутоматске телефонске централе „Сурчин”.

5) Гасоводна мрежа и објекти

У оквиру границе Плана изграђени су следећи гасоводни објекти:

– транспортни гасовод РГ 05-02 од челичних цеви максималног радног притиска р = 50 bar и пречника Ø 323,9 mm;

– основна дистрибутивна гасоводна мрежа од полиетиленских цеви притиска р = 1÷4 bar и пречника ДН90 mm, ДН63 mm и ДН40 mm.

3.3. Заштита животне средине

На планском подручју се не обавља мониторинг квалитета ваздуха, земљишта и нивоа комуналне буке. У ширем подручју прати се ниво буке, у Војвођанској улици (ГО Сурчин) и квалитет воде канала Галовица.

Квалитет ваздуха се описује на основу вредности одређених параметара основних (чађ, сумпордиоксид, азотдиоксид, ПМ10 честице, озон, угљенмоноксид, бензен) и специфичних (угљенмоноксид, азотови оксиди, олово, лако испарљива органска једињења сумпордиоксид, итд.) загађујућих материја.

На планском подручју квалитет ваздуха и његова евентуална загађења могу да воде порекло од покретних извора, односно саобраћаја и стационарних извора тј. интензивне пољопривредне производње. Канал Галовица, један од канала југоисточног Срема, у контактном je подручју са планом и налази се у програму контроле површинских вода на територији Београда, коју врши Градски завод за јавно здравље.

Свих 24 узорка воде канала Галовица, анализираних током 2019. године, су одступали од II класе квалитета површинских вода. Код 17 узорака одступања од II класе су забележена код појединих физичко-хемијских, хемијских и микробиолошких параметара, а код седам узорака одступања су забележена само код појединих физичко-хемијских и хемијских параметара.

Сви анализирани узорци воде са канала Галовица су одступали од прописане класе. Према појединим испитаним физичко-хемијским, хемијским и микробиолошким параметрима четири узорка су одговарала IV класи квалитета, а 20 узорака је одговарало V класи квалитета површинских вода.

Најближе мерно место за праћење нивоа буке је у Војвођанској улици „ГО Сурчинˮ које се налази у зони број 5 Градски центар, занатска, трговачка, административно-управна зона са становима, зона дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница.

Акустичке зоне су према намени простора дефинисане Правилником о методологији за одређивање акустичких зона („Службени гласник РС”, број 72/10) и приказане су у наредној табели са приказаним граничним вредностима индикатора буке за сваку акустичку зону, које су дефинисане Уредбом о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 75/10).

Табела 4: Граничне вредности индикатора буке на отвореном простору, према акустичким зонама

Према подацима мерења у 2019. години за дан и ноћ у оба циклуса мерења забележена су прекорачења граничних вредности индикатора буке на отвореном простору према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини.

Доминантан извор буке на мерном месту Војвођанска представља друмски саобраћај, од којег је, према подацима за 2019. годину, буком угрожено 44% становништва у току дана и 24% у току ноћи, а веома угрожено 22% у току дана и 12% у току ноћи.

Претпоставља се да је ниво комуналне буке, на простору који се налази у границама Просторног плана и који је оријентисан према саобраћајници тј. обилазници приближан или виши од наведеног, док је у осталом делу Просторног плана ниво буке нижи, с обзиром на слабу активност предметног подручја.

II. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

1. ПРИНЦИПИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Концепција просторног развоја је заснована на следећим принципима просторног развоја:

– принцип одрживог развоја је основни принцип развоја планског подручја који се постиже усклађивањем економских, социјалних и еколошких аспеката просторног развоја, рационалним коришћењем необновљивих и обезбеђење услова за веће коришћење обновљивих ресурса, што садашњим и будућим генерацијама омогућава задовољавање потреба и побољшање квалитета живота;

– принцип приступачности се односи на унапређење саобраћајне доступности и техничких инфраструктурних система као фактора коришћења потенцијала и равномернијег развоја;

– принцип хоризонталне координације се постиже повезивањем са суседним територијалним јединицама у току планирања ради решавања заједничких функција и интереса;

– принцип вертикалне координације се односи на успостављање веза свих нивоа просторног и урбанистичког планирања, од националног ка регионалном и даље ка локалном нивоу, као и информисање, сарадњу и координацију између локалних иницијатива, планова и пројеката са државним и регионалним плановима и акцијама;

– принцип партиципације или учешћа јавности подразумева да процес доношења одлука треба да буде транспарентан како би целокупна заједница узела учешће у свим сегментима планирања.

2. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА

Основни циљ развоја подручја посебне намене је да се у складу са принципима одрживог развоја плански дефинишу услови за реализацију Националног фудбалског стадиона као савременог мултифункционалног објекта намењеног за међународна такмичења од највећег значаја.

На основу основног циља издвојени су посебни циљеви:

– доступност Националног фудбалског стадиона и пратећих садржаја различитим видовима саобраћаја;

– опремање подручја мрежом и објектима комуналне инфраструктуре;

– заштита и уравнотежено коришћење природних потенцијала и ресурса;

– смањење загађења и притиска на животну средину.

Секторски циљеви развоја у области природних система и заштите животне средине су:

– заштита и одрживо коришћење природних ресурса уз ефикасну заштиту изворишта водоснабдевања и рационално коришћење енергије;

– развој спортских активности у складу са правилима очувања еколошке исправности, као и уз поштовање принципа да је здрава средина предуслов за бављење спортом;

– одрживи развој спортске инфраструктуре по питањима очувања енергије и очувања животне средине уз предузимање превентивних мера у циљу заштите квалитета ваздуха, воде и земљишта, смањења буке, повећања енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије, уз успостављање система редовног мониторинга.

Секторски циљеви развоја у области саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре су:

– повезивање планског подручја са постојећом саобраћајницом – Државни пут IA реда А1, Е-75, Обилазница Београда;

– повезивање планског подручја са деоницом Нови Београд – Сурчин као делом аутопута Е-763 (Нова Виноградска);

– повезивање планског подручја са Aеродромом „Никола Тесла”;

– планирање потребних паркинг површина за гледаоце и посетиоце;

– опслуживање планског подручја мрежом јавног градског транспорта.

Секторски циљеви развоја у области комуналне инфраструктуре су:

– обезбеђивање потребне количине воде за планиране садржаје и противпожарне потребе;

– одвођење атмосферских и употребљених вода у постојећу и планирану градску канализацију;

– обезбеђење сигурног, поузданог, квалитетног и економичног снабдевања електричном енергијом потрошача, уз рационалну употребу електричне енергије и снаге од стране потрошача;

– обезбеђење фиксног широкопојасног приступа са брзинама од најмање 1 Gb/s у оба смера и увођење константне покривености мобилном мрежом нове генерације која уводи велики проток, мала кашњења и енергетски ефикасна решења;

– обезбеђење сигурног, поузданог, квалитетног и економичног снабдевања гасом, уз његову рационалну употребу од стране потрошача за потребе грејања, хлађења, припреме топле воде и у мање технолошке сврхе;

– коришћење обновљивих извора енергије као допунски вид снабдевања топлотном и електричном енергијом.

3. КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Концепција просторног развоја се заснива на:

– законској регулативи у области спорта, планирања и изградње;

– планским и осталим развојним документима;

– техничким препорукама и правилницима међународних фудбалских организација (ФИФА и УЕФА) који се односе се на инфраструктуру фудбалских стадиона.

Регионалним просторним планом административног подручја града Београдa је прецизирано да је стварање услова за бављење врхунским спортом и подршка организацији великих међународних такмичења стратешки циљ развоја Београда у области спорта. За нове локације за такмичарске спортске објекте је прецизирано да морају бити добро инфраструктурно опремљене и саобраћајно повезане са осталим спортским и смештајним капацитетима.

Према расположивим подацима у Републици Србији постоји 15 фудбалских стадиона са капацитетом већим од 10.000 места. Од тога су само су само два стадиона, која се налазе у Београду, са капацитетом већим од 20.000 гледалаца. То су Стадион „Рајко Митић” са 53.000 места и Стадион „Партизан” са капацитетом од 30.000 места, на којима су се у протеклом периоду најчешће играле међународне утакмице националних селекција и европских клупских такмичења.

У иницијативи за изградњу Националног фудбалског стадиона, коју је доставио Фудбалски савез Србије, се наводи да су последњих година стизала стална упозорења надлежних органа међународних фудбалских организација (ФИФА и УЕФА) да постојећи фудбалски стадиони у Републици Србији не испуњавају прописане критеријуме за одигравање утакмица на међународном нивоу, обзиром да се ради о објектима изграђеним пре више деценија са застарелим техничким решењима. То се пре свега односило на старе и оштећене конструкције стадиона, мали број стадиона са свим местима за седење, неодговарајуће услове за рад представника медија, неадекватну контролу улаза на стадион, неадекватан приступ и недовољан број паркинг места итд.

Техничким препорукама ФИФА је дефинисано да се приликом избора локације за фудбалски стадион морају узети у обзир критеријуми који се односе на доступност локације различитим видовима саобраћаја, покривеност изабране локације мрежом јавног превоза, расположивост хотелских и болничких капацитета у окружењу и др. За планирани капацитет стадиона од 60.000 гледалаца је потребно обезбедити до 10.000 ПМ за путничка возила и 500 ПМ за аутобусе. С тим у вези, је препоручено да се планирањем пратећих комерцијалних и других садржаја у зони стадиона обезбеди коришћење паркинг места за најмање 100–200 сати на годишњем нивоу.

Према Правилнику о инфраструктури (УЕФА) фудбалски стадиони се класификују у категорије 1, 2, 3 и 4 плус елитна категорија стадиона за такмичења од највећег значаја. За сваку категорију стадиона су прописани строги критеријуми који морају бити испуњени како у погледу сигурности самих објеката, тако и у погледу опреме и конфора који пружају, а односе се на минимални капацитет стадиона, димензије фудбалског терена, величине свлачионица, јачину осветљења, заступљеност места за седење, електронску евиденцију посећености, минимални број ВИП седишта, капацитете угоститељских и простора намењених медијима и др. Виша категорија стадиона прописује строже критеријуме, али и омогућава већи значај такмичења које је могуће организовати. С тим у вези, само фудбалски стадиони виших категорија могу бити домаћини финалних утакмица светских и европских првенстава и међународних клупских такмичења.

Концепција Просторног плана je заснована на визији Националног фудбалског стадиона као стратешког објекта за развој спорта и спортске инфраструктуре у Републици Србији. То подразумева да планирани објекат мора испуњавaти све критеријуме и стандарде које прописују међународне фудбалске организације ФИФА и УЕФА, а односе се на минимум категорију 4, све у циљу одигравање великих и значајних међународних утакмица као што су финални мечеви европског и светског првенства и клупских такмичења (Лига шампиона и Лига Европе).

На основу Претходне студије оправданости, која садржи детаљне финансијске и друштвено-економске анализе ефеката планиране изградње, Национални фудбалски стадион је планиран као мултифункционални објекат, који поред опремљених простора у функцији основне – спортске намене садржи и различите пратеће садржаје (образовање, пословање, музејски и изложбени простор, продавнице сувенира и спортске опреме, тржни центар, ресторани, кафетерије…) који својом разноврсношћу, атрактивношћу и учесталошћу коришћења, треба да обезбеде функционалност Националног фудбалског стадиона и припадајућих површина за паркирање и у периодима када се не одржавају спортски догађаји и друге манифестације (концерти, изложбе....).

Закључком Владе 05 број 351-7235/2018 од 30. јула 2018. године, je прецизирано да капацитет Националног фудбалског стадиона буде од 55.000 до 60.000 посетилаца. Просторним планом је планирано да капацитет стадиона буде 52.000 места, уз могућност обезбеђивања додатних 8.000 привремених (помоћних) места ради испуњавања критеријума које прописују ФИФА и УЕФА за велике и значајне фудбалске догађаје.

Просторним планом је за Национални фудбалски стадион дефинисана грађевинска парцела, површине око 32 ha. У оквиру дефинисане грађевинске парцеле Националног фудбалског стадиона, као и на површини за пратеће спортске садржаје која је планирана са западне стране стадиона, предвиђена је реализација потребних капацитета за стационирање возила гледаоца/посетиоца, који се реализују као отворене паркинг површине планиране на начин којим се обезбеђује директан приступ посетилаца на изабрани сектор стадиона.

У складу са техничким препорукама и стандардима међународних фудбалских организација (ФИФА и УЕФА), саобраћајним решењем Просторног плана је планирано вишестрано повезивање Националног фудбалског стадиона на различите видове саобраћаја. То је омогућено планираним денивелисаним прикључцима на постојећу деоницу Државног пута IA реда А1, Е-75, Обилазница Београда и планирану деоницу Нови Београд – Сурчин као дела аутопута Е-763 (Нова Виноградска), као и повезивањем са постојећом ул. Војвођанска. Такође, у циљу боље саобраћајне доступности, планирано је повезивање Националног фудбалског стадиона са београдским Аеродромом „Никола Тесла”, удаљеним око 5 km од предметног подручја, преко планираног продужетка трасе линија БГ воза (линија 4).

4. РЕГИОНАЛНИ ЗНАЧАЈ ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ ВЕЗЕ СА ОКРУЖЕЊЕМ

Регионални аспект развоја подручја посебне намене се сагледава кроз могућности да Национални фудбалски стадион са пратећим садржајима буде генератор будућих промена у окружењу, које су очекиване и које се могу односити на:

1) проширење и унапређење постојеће туристичке понуде Републике Србије и Београда новим савременим објектом у функцији спортског туризма.

Постојећа туристичка понуда Београда обухвата велики број спортских објеката који су у прошлости били домаћини великих спортских и културних догађаја. Нажалост, већина тих објеката је изграђена у периоду пре 2000. године. Изузетак је „Штарк арена” која је завршена 2007. године и која је последњих година била поприште значајних светских и европских дешавања. Изградња Националног фудбалског стадиона у духу савремене архитектуре сигурно ће привући пажњу домаћих и страних туриста из ближег и ширег окружења;

2) промоцију Београда и Републике Србије за домаћина и организатора великих међународних фудбалских и других спортских такмичења и културних манифестација.

Као једна од препознатих развојних шанси, покренута је иницијатива и 2019. године је потписан Меморандум којим је Република Србија, заједно са земљама у окружењу (Румунија, Република Бугарска, Мађарска, Република Грчка) поднела кандидатуру за организацију европског и светског првенства у фудбалу, којa се по распореду такмичења одржавају 2028. и 2030. године;

3) даљу урбанизацију Сурчинског поља.

Реализацијом Националног фудбалског стадиона са пратећом саобраћајном и комуналном инфраструктуром стварају се услови за даљу урбанизацију дела Сурчинског поља у правцу према Новом Београду и Сурчину. Предуслов за то је доношење планске документације којом би се створио плански основ за пренамену постојећег пољопривредног земљишта и дефинисао однос нове изградње према проглашеним зонама заштите водоизворишта.

III. ПЛАНСКА РЕШЕЊА

1. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ СИСТЕМА

1.1. Заштита природе

Заштита природе се заснива на очувању и одрживом коришћењу природних добара и природних вредности, а спроводи се у складу са Законом о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21), Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС, 14/16, 76/18 и 95/18 – др. закон) и др.

У обухвату Просторног плана нема заштићених подручја за које је спроведен или покренут поступак заштите, евидентираних природних добара, еколошки значајних подручја и међународних еколошких коридора еколошке мреже Републике Србије.

У циљу очувања природе и природних процеса, дивљих врста, побољшања микроклиматских услова и смањења загађености ваздуха, планиран је одређен проценат зелених површина у директном контакту са тлом на парцелама свих намена, предвиђено је формирање заштитног зеленог појаса, подизање дрвореда на паркинг површинама и у регулацији саобраћајница, као и озелењавање кровова и фасада објеката.

Приликом реализације планског решења, односно израде техничке документације за слободне и зелене површине, неопходно је поштовати следеће мере заштите:

– приликом одабира врста за нову садњу предност треба дати аутохтоним врстама (минимално 50%) које имају густу и добро развијену крошњу, а које су прилагодљиве на природне и створене услове предметног подручја;

– могу се користити врсте егзота, прилагодљиве на локалне услове;

– није дозвољено сађење инвазивних (агресивних, алохтоних) врста, као што су: Acer negundo (јасенолисни јавор или негундовац), Amorpha fruticosa (багремац), Robinia pseudoacacia (багрем), Ailanthus altissima (кисело дрво), Fraxinus americana (амерички јасен), Fraxinus pennsylvanica (пенсилвански јасен), Celtis occidentalis (амерички копривић), Ulmus pumila (ситнолисни или сибирски брест), Prunus padus (сремза), Prunus serotina (касна сремза), као ни алергених врста;

– одабрана и посађена вегетација треба да, у највећој могућој мери, обезбеди очување дивљих врста у границама Просторног плана, посебно у репродуктивном периоду, што ће бити прецизирано условима заштите природе за израду локацијских услова;

– осветљење усмерити ка тлу; забрањено је усмеравање снопова светлости ка небу;

– хумусни слој земљишта уклонити и сачувати, како би се искористио за санирање и озелењавање терена након изведених радова;

– током извођења радова на предметном подручју дефинисати локацију за привремено депоновање материјала неопходног за извођење радова; депоновање материјала на тој локацији је ограничено искључиво на време трајања радова;

– у току извођења предметних радова потребно је одржавати максималан ниво комуналне хигијене. Спровести систематско прикупљање чврстог отпада који се јавља у процесу градње и боравка радника у зони градилишта;

– грађевински, као и комунални отпад настао у току радова сакупљати у судове који су за ту сврху намењени и редовно га евакуисати у сарадњи са надлежном комуналном службом;

– након завршетка радова сав вишак материјала, опреме и отпада одмах уклонити са локације и околног земљишта;

– уколико се током извођења радова наиђе на геолошко-палеонтолошка документа или минералошко-петролошке објекте, за које се претпоставља да имају својство природног добра, извођач радова је дужан да у року од осам дана обавести Министарство заштите животне средине, као и да предузме све мере заштите од уништења, оштећења или крађе до доласка овлашћеног лица.

1.2. Заштита животне средине

Планска решења заштите и унапређења квалитета животне средине подразумевају стриктно поштовање законске регулативе у свим областима које се дотичу ове области а заснивају се на следећим задацима:

– планирани објекти се морају реализовати у складу са еколошким капацитетима простора уз обавезу неутрализације потенцијалних негативних утицаја на животну средину;

– планирани oбjeкти морају спровести све нeoпхoднe урбанистичке, техничко-технолошке и организационе мере заштите у складу са захтевима Закона о заштити животне средине и другим прописима који уређују дату област уз успостављање законског мониторинга;

– обезбеђење енергетске ефикасности нових објеката и афирмација примене обновљивих извора енергије (геотермална, соларна ) је општи принцип унапређења и заштите;

– спровођењем поступка процене утицаја (ПУ) на нивоу пројеката, обезбедити интегрисање основних принципа и начела заштите животне средине у све процесе планирања, пројектовања и реализације.

1.3. Заштита водоизворишта

Подручје Просторног плана налази се у широј зони санитарне заштите Београдског изворишта (Зона III).

Заштита изворишта спроводи се у складу са:

– Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања;

– Решењем о зонама санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода која служе за водоснабдевање града Београда (Министарство здравља, број 530-01-48/2014-10 од 1. августа 2014. године);

– Елаборатом о зонама санитарне заштите изворишта подземних и површинских вода водоснабдевања града Београда (Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, 2013. године).

Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања, у свим зонама дефинисана су ограничења и могућности градње, па режим коришћења на предметном простору треба ускладити са правилима која важе за те зоне заштите изворишта.

На основу Решења о зонама санитарне заштите на административној територији града Београда за извориште подземних и површинских вода која служе за водоснабдевање града Београда (Министарство здравља, број 530-01-48/2014-10 од 1. августа 2014. године) предметно подручје се налази у широј зони санитарне заштите Београдског изворишта (Зона III).

У Елаборату о зонама санитарне заштите изворишта подземних и површинских вода водоснабдевања града Београда (Институт „Јарослав Черни”, 2013. године) дефинисане су зоне рањивости подземних вода, узимајући у обзир присуство, дебљину и друге релевантне карактеристике заштитног повлатог слоја на простору београдског изворишта. Највећи део обухвата предметног Просторног плана је у зони ниске рањивости подземних вода, са дебљином заштитног повлатног слоја већом од 6 m. Само један мањи део обухвата плана (две зоне дуж источне границе предметног плана) улази у зону умерене рањивости подземних вода, где је дебљина заштитног повлатог слоја 3–6 m.

Заштита изворишта подразумева предузимање свих мера у циљу очувања квалитета површинских и подземних вода, односно заштита истих од загађивача или штетних дејстава који могу трајно утицати на здравствену исправност вода изворишта.

Са аспекта санитарне заштите изворишта највећи проблем могу представљати отпадне воде или акцеденти услед просипања или цурења штетних материја, па је на простору овог плана потребно применити следеће мере услове и ограничења:

Осим стандардних мера предложених овим елаборатом, на предметном простору потребно је детаљно разрадити и у потпуности применити и следеће допунске и специфичне мере, услове и ограничења:

1) планску и пројектну документацију израдити у свему према важећем Закону о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 –УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 52/21) и осталим важећим прописима и стандардима за ову област;

2) за све нове објекте и комплексе израдити адекватну техничку документацију са детаљно описаним свим позицијама које се односе на директну или индиректну заштиту површинских и подземних вода и земљишта/тла. У техничку документацију уградити сва прописане услове, ограничења и мере заштите, тако да се ризик од загађења подземних вода изворишта у току изградње планираних и коришћења и одржавања постојећих и планираних објеката сведе на прихватљив минимум;

3) дозвољена је планска изградња нових спортских и рекреативних објеката и комплекса, комуналне и друге инфраструктуре, уз примену одговарајућих услова, мера и ограничења;

4) за потребе изградње планираних објеката и комплекса дозвољава се планско насипање терена у простору обухвата Просторног плана. Насипање терена (до планиране коте) извести у складу са препорукама претходних и планираних инжењерскогеолошких истраживања, и то искључиво материјалом који не угрожава квалитет земљишта/тла и подземних вода. Насипање терена ускладити са постојећим и планираним објектима система за прикупљање и одвођење фекалних и атмосферских вода, као и са постојећом и планираном мелиорационом каналском мрежом, у складу са условима ЈКП „Београдски водовод и канализацијаˮ (у даљем тексту: ЈКП БВК) и надлежних органа и организација;

5) планиране објекте пројектовати тако да најнижа кота подземних етажа, инсталација и темеља буде у предвиђеном насутом слоју тј. изнад коте заштитног повлатног слоја. Уколико је потребно, дозвољава се (дубоко) фундирање објеката шиповима у заштитном повлатном слоју или у водоносној средини, уз примену додатних мера и ограничења;

6) за потребе израде техничке документације за изградњу планираних објеката и комплекса, а обавезно у евентуално накнадно утврђеној зони високе рањивости подземних вода, спровести инжењерскогеолошка истраживања, у складу са важећим Законом о рударству и геолошким истраживањима („Службени гласник РС”, бр. 101/15, 95/18 – др. закон и 40/21) и подзаконским актима. Ова истраживања обухватају хидрогеолошка истраживања која имају за циљ да се потврди/утврди присуство, дебљина и карактеристике повлатног заштитног природног слоја и водоносне средине; квалитет и стање подземних вода и земљишта (тла), итд., како би се дефинисали евентуални додатни услови, ограничења и мере заштите изворишта на локацији сваког планираног објекта појединачно, у складу са планираним наменама и капацитетима;

7) уколико се горе наведеним истражним радовима (тачка 6) пре или у току изградње планираних објеката, утврди присуство загађујућих материја, опасних по квалитет подземних вода изворишта, обавезно планирати и спровести ремедијацију и санацију тла/земљишта, у складу са Законом о заштити животне средине, Уредбом о програму систематског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологији за израду ремедијационих програма („Службени гласник РС”, бр. 88/10 и 30/18 – др. уредба) и другим подзаконским актима;

8) уколико се горе наведеним истражним радовима (тачка 6), пре или у току изградње планираних објеката, потврде постојеће и/или издвоје нове зоне које одговарају условима високе рањивости подземних вода, предвиђене мере заштите изворишта обавезно појачати, укључујући и обавезан мониторинг подземних вода;

9) генерално, како би се ефикасније заштитиле подземне воде и тло/земљиште од загађивања инфилтрацијом са површине терена и из насутог слоја, или процуривањем из нових објеката и инсталација, размотрити потребу и могућност изолације издани формиране у доњем песковито-шљунковитом водоносном слоју уградњом отпорних и трајних непропусних баријера од посебних природних и/или вештачких материјала. Ове баријере би се уградиле испод и/или око планираних објеката на свим локацијама у (накнадно утврђеној) зони високе рањивости подземних вода тј. где је констатовано одсуство слабoводопропусне повлате, односно где се у току припремних радова и изградње локално тј. у зони самог објекта, значајно или у потпуности редукује заштитна улога повлатног слоја (смањује дебљина, продире, делимично или у потпуности уклања природна заштитна повлата, итд.), у складу са резултатима претходних и евентуалних додатних инжењерскогеолошких и хидрогеолошких истраживања;

10) извођење свих неопходних истражних, припремних и грађевинских радова за потребе пројектовања, изградње, коришћења и одржавања објеката реализовати уз прецизно дефинисање и строго спровођење свих неопходних стандардних и додатних мера заштите животне средине тј. изворишта ЈКП БВК, која подразумевају: (1) просторно ограничено извођење грађевинских и других радова без уклањања или са најмањим могућим уклањањем повлатног заштитног слоја због потреба припреме локације и саме изградње објеката, односно само са неопходним минималним продором кроз повлатни заштитни слој издани искључиво за потребе (дубоког) фундирања шиповима у водоносној средини; (2) спречавање изливања опасних и штетних материја (нафта и нафти деривати, масти и уља, антифриз, разређивачи, киселине, боје, лакови, лепкови, итд.) у тло и подземне воде; (3) адекватно складиштење свих опасних и штетних материја у минималним количинама (приручна складишта); (4) ангажовање обучених радника и коришћење исправне механизације, возила, опреме и другог; (5) ограничено кретање ангажоване механизације и забрана сервисирања истих на локацији; (6) доливање радних флуида, прање и чишћење ангажоване механизације, опреме и алата ограничити на привремене водонепропусне површине – платое, лоциране уз постојеће саобраћајнице, уз обавезно прикупљање свих исцурелих/просутих загађујућих материја и свих отпадних „зауљених” вода и евакуацију у водонепропусне резервоаре или на третман на привременим сепараторима и песколовима и даље, у предвиђени привремени реципијент; (7) коришћење санитарних кабина уз редовно одржавање и пражњење истих од стране овлашћеног предузећа; (8) обавезно разврставање, сакупљање и складиштење (опасног и неопасног) отпада насталог у току изградње (грађевински материјал и шут, амбалажа, комунални отпад, итд.) на за то намењеној локацији – водонепропусном платоу, уз организовано редовно уклањање од стране надлежне комуналне службе или овлашћеног оператера; (9) обезбеђење средстава за санацију евентуалних мањих удеса/акцидената у току реализације предвиђених радова (судови, танкване, песак, крпе, кучина и слично); (10) обавезно уређење локације према пројекту уређења терена након изградње предвиђених објеката, итд.;

11) планирану изградњу извршити тек након насипања терена и комуналног уређења (припрема и опремање) локације, при чему изградња система фекалне и атмосферске канализације представља минимум;

12) захтева се пројектовање и извођење водонепропусних објеката комуналне инфраструктуре (интерног и градског канализационог система), као и уградња атестираног квалитетног цевног материјала, уређаја и опреме, обавезно са вишеструким системима заштите у (евентуалним) зонама високе рањивости подземних вода. Након изградње планирани објекти, уређаји и опрема треба да буду хидраулички испитани на непропусност, а касније периодично контролисани или након удеса/акцидента, у складу са законским обавезама, препорукама произвођача, процедурама и упутствима;

13) квалитет пречишћених отпадних вода која се испуштају у одговарајући реципијент – фекалну и атмосферску јавну канализацију, односно мелиорациону каналску мрежу, треба да одговара важећим правилницима, уредбама и одлукама;

14) све фекалне воде из предвиђених објеката прикупити и евакуисати у фекалну канализацију, у свему према условима ЈКП БВК. У случају немогућности повезивања на систем градске фекалне канализације, предвидети изградњу постројења за третман отпадних вода и евакуацију и испуштање пречишћених отпадних вода у мелиорационе канале, у складу са условима ЈКП БВК и надлежних органа и организација. Обезбедити адекватни мониторинг квантитета и квалитета отпадних вода пре и после третмана и испуштања у одговарајући реципијент;

15) техничко-технолошке отпадне воде из предвиђених комерцијалних објеката (туризам, угоститељство, трговина, итд.), обавезно прикупити, спровести и третирати на адекватним таложницима – сепараторима масти и уља и евакуисати у реципијент – градску канализацију, у складу са условима ЈКП БВК, или мелиорациони канал, у складу са условима Надлежних органа и организација. Обавезно је уговарање редовног одржавања и пражњења таложника – сепаратора са надлежном комуналном службом или предузећем регистрованим за ову делатност. Обезбедити адекватни мониторинг квантитета и квалитета отпадних вода пре и после предтретмана и самог испуштања у реципијент;

16) све запрљане или зауљене атмосферске и процедне отпадне воде, које се формирају од падавина, прања, одржавања, и сличног, и сливају са трупа саобраћајница, платоа, приступних рампи, паркинга, итд., сакупити и третирати на адекватним постројењима за предтретман отпадних вода (таложници, сепаратори уља и масти и др.) и даље евакуисати у реципијент – градску канализацију, у складу са условима ЈКП БВК, или у мелиорациони канал, у складу са условима надлежних органа и организација. Обавезно је уговарање редовног одржавања и пражњења таложника и сепаратора са надлежном комуналном службом или регистрованим предузећем за ову делатност. Обезбедити адекватни мониторинг квантитета и квалитета отпадних вода пре и после предтретмана и испуштања у одговарајући реципијент;

17) „чисте” атмосферске воде са кровова и надстрешница објеката могуће је испуштати директно у тло без претходне прераде;

18) за све предвиђене трафостанице, машинска постројења, дизел-електричне агрегате (ДЕА), радионице, магацине малопродаје/велепродаје и слично, у којима ће се држати одређене количине опасних, штетних и/или запаљивих материја, а налазе се унутар објеката или ван њих (слободностојећи), обавезна је примена специјалних мера заштите: (1) без РСВ уља и других по извориште опасних материја у трафостаницама; (2) присуство опасних и штетних материја по извориште само у количинама неопходним за редован рад и одржавање објеката (тзв. приручна складишта,
потребе трговине, итд.), односно у мањим количинама (специјализована малопродаја/велепродаја), ускладиштеним на адекватан начин (фабричка и друга адекватна амбалажа, на сталажама, палетама, итд.); (3) уградња/постављање унутар или ван објекта (слободностојећи), на армиранобетонској, водонепропусној подлози са високим праговима – заштитним ивичњацима и адекватним падом; (4) обавезне танкване, кадице и/или бетонске касете за резервоаре и системе развода уља/горива, дуплозидни резервоари и системи развода, системи за сигнализацију и обавештавање о хаварији, итд.; (5) присуство средстава за санацију удеса/акцидента; (6) адекватна противпожарна заштита; (7) адекватна заштита од атмосферских прилика – затворен (укровљен) простор; (8) адекватно физичко обезбеђење и надзор објекта или дела објекта; (9) успостављање мониторинга подземних вода и земљишта укључујући и израду пијезометара у непосредној околини, уз обавезно достављање резултата мониторинга надлежним службама ЈКП БВК и другим надлежним институцијама;

19) делови планираних објеката који се налазе на површини или испод површине терена, односно који се у потпуности или делимично налазе у зони осцилација или испод нивоа подземних вода у насутом слоју (сервисне просторије, машинске сале, радионице, мања (приручна) складишта, магацини, оставе, гараже, паркинг места, итд.), морају бити у потпуности изоловани, како би се спречио сваки евентуалан продор загађујућих материја из објеката у околну средину;

20) детаљно размотрити техничка решења и проверити сигурност трасе и елемената предвиђених саобраћајница, као и алтернативне могућности примене одређених допунских мера заштите како би се траса пута учинила максимално безбедном (додатна осветљеност и обележеност саобраћајних трака, успоравање и усмеравање саобраћаја, итд.);

21) све саобраћајне и манипулативне површине, платои, приступне рампе и паркинзи треба да буду водонепропусни, нивелисани, са високим ивичњацима и адекватним нагибом за усмеравање свих зауљених атмосферских вода и вода од прања и одржавања објеката, и сл. ка таложницима – сепараторима и даље, у реципијент – градску атмосферску канализацију, у складу са условима ЈКП БВК, или мелиорациони канал, у складу са условима надлежних органа и организација. За прорачуне меродавних киша узети у обзир екстреме као последице присутних климатских промена;

22) саобраћајне и манипулативне површине, платои, приступне рампе, као и паркинзи треба да буду опремљени високим ивичњацима, банкинама или оградама, који служе за контролисано и ограничено кретање возила;

23) постављање мањих пратећих привремених угоститељских објеката (мобилне кафетерије, киосци, штандови, итд.) је дозвољено уз спровођење свих горе описаних мера заштите и сагласност надлежних институција;

24) транспорт опасних материја планираним саобраћајницама треба максимално избећи, осим оних количина за потребе нормалног функционисања (рад, одржавање, малопродаја, итд.), а уколико то није могуће дозволити само уз примену допунских мера заштите (најава, пратња специјализованих возила за помоћ у случају акцидента и сл.) уз примену допунских мера заштите;

25) предвидети простор за контејнере за комунални отпад, на водонепропусној армиранобетонској или некој другој адекватној подлози сличних карактеристика, са високим праговима – заштитним ивичњацима и адекватним падом;

26) предвидети и формирање простора за (привремено) складиштење другог (опасног и неопасног) отпада који се може јавити у току редовног рада угоститељских и комерцијалних објеката (мала привреда). Поред горе наведених услова (тачка 25), ово (привремено) складиште мора бити адекватно обезбеђено тј. ограђено и закључано, тј. организовано у складу са важећим Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 14/16 и 95/18 – др. закон), подзаконским актима, као и са обавезујућим процедурама и упутствима. Обавезно је уговарање преузимања свог генерисаног (опасног и неопасног) отпада са регистрованим предузећем за ову делатност;

27) уређене (култивисане) зелене површине (паркови, дрвореди, скверови, итд.) oпрeмити стaндaрднoм инфрaструктурoм и систeмoм зa нaвoдњaвaњe, у складу са условима ЈКП БВК и других надлежних органа и организација. Нa пoстojeћим и новим зeлeним пoвршинaмa дoзвoљeни су слeдeћи рaдoви: сaнитaрнa сeчa стaбaлa, рeкoнструкциja и нoвa сaдњa растиња, рeкoнструкциja, пoдизaнe – пoстaвљaњe и изгрaдњa вртнo-aрхитeктoнских eлeмeнaтa, пeшaчких и бициклистичких стaзa, нaдстрeшницa, игрaлиштa, пoлигoнa и пoстojeћих oбjeкaтa и пaркoвскoг мoбилиjaрa, фoнтaнa и рeтeнзиja, oгрaђивaњe, итд.;

28) истраживање и експлоатација подземних вода за потребе заливања зелених површина и/или потребе грејања/хлађења постојећих и планом предвиђених објеката, могуће је искључиво уз примену прихватљивог и обавезујућег техничког решења које ће се дефинисати накнадно, у непосредној сарадњи са ЈКП БВК, у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима и уз поштовање и примену стандардних и додатних мера заштите, укључујући обавезан мониторинг са израдом пијезометара;

29) успоставити мониторинг стања квалитета животне средине у простору обухвата плана, у складу са прописима којима се ова област регулише тј. према обавезама дефинисаним у стратешкој процени утицаја плана и у студијама процене утицаја објеката комплекса, као и у дозволама надлежних органа. У том смислу, неопходно је израдити најмање шест пијезометара и успоставити мониторинг квалитета подземних вода на предметној локацији, све о трошку инвеститора. Ови пијезометри ће служити за утврђивање тренутног (нултог) стања квалитета подземних вода и земљишта на овој локацији, као и за потребе систематског праћења режима подземних вода и праћење евентуалног утицаја предметног комплекса на квалитет подземних вода изворишта. Тачне локације и елементи конструкције предвиђених пијезометара, као и Програм мониторинга биће накнадно дефинисани, у договору са ЈКП БВК. Резултате мониторинга квалитета подземних вода и земљишта периодично достављати надлежним службама ЈКП БВК и другим надлежним институцијама, у складу са прописаном динамиком.

За све планиране објекте који се реализују у обухвату предметног Просторног плана, потребно је остварити даљу сарадњу са ЈКП БВК у циљу израде детаљних услова, мера и ограничења заштите Београдског изворишта, у зависности од планиране намене и предвиђеним активностима на свакој конкретној локацији планираних објеката.

1.4. Заштита од елементарних непогода

Плављење

Предметни терен у морфолошком смислу припада алувијалној равни реке Саве. У природним условима овај део алувијалне заравни, са котама ~69–74 m, често је био плављен (све до изградње Савског одбрамбеног насипа). Површина терена има врло благ до субхоризонтални нагиб од 2–3°. У оквиру овог равничарског терена постојe остаци старих мртваја и бара, које су у великој мери измениле свој првобитни изглед, пре свега израдом савремених мелиоративних хидротехничких канала по њиховим средишњим деловима.

Мерени ниво подземне воде је на дубини 0,8–3,0 m од површине терена, између апсолутних кота 69.0 и 71.5 m. Устаљен је у фацији поводња, у прашинастој глини или у прашинасто-глиновитом песку. Међутим, реално је очекивати да је при максималном нивоу терен водозасићен до површине терена. Осцилације воде су 1–3 m. При максималном водостају треба очекивати максимални ниво слободне издани до коте 74.0.

Неопходна је припрема ширег простора у виду предузимања сложених хидротехничких мелиорација и регулисања терена до коте дејства високих вода (насипањем, израдом дренажног система и др.) – максимални ниво слободне издани је око коте 74.0. Овакви терени се, након предузимања ових мера, могу ставити у функцију за изградњу објеката и активно коришћење.

Дакле, цео простор обухваћен планом, са планираним објeктима има следеће ИГ карактеристике и услове:

– терен је изграђен од прашинасто-песковитих глина, фације поводња, а испресецан фацијом мртваја, глиновито песковитог састава, местимично са муљевима. Дебљина ових седимената је до 5 m. Испод су пескови, до 10 m (зона захваћена истражним бушењем);

– средина је водозасићена са нивоом подземне воде око 2 m, која је у хидрауличкој вези са нивоом воде у каналу Галовица и са водама реке Саве. Ниво воде је неуједначен и у време високог водостаја пење се и до површине терена;

– прашинасто-песковите глине су местимично муљевите и веома стишљиве;

– при изградњи предвиђених објеката потребно је применити мелиоративне хидротехничке мере, затим геотехничку припрему тла, односно одредити услове и начин фундирања с обзиром на лоше ИГ услове тла.

Сеизмолошке карактеристике терена

Према најновијим регионалним истраживањима Републичког сеизмолошког завода (http://www.seismo.gov.rs/) одређени су параметри сеизмичности за територију Републике Србије. Према карти сеизмичког хазарда за очекивано максимално хоризонтално убрзање на основној стени – Acc(g) и очекивани максимални интензитет земљотреса – Imax у јединицама Европске макросеизмичке скале (EMS-98), у оквиру повратног периода од 95, 475 и 975 година могу се очекивати земљотреси максималног интензитета и убрзања приказани у табели.

Табела 5: Сеизмички параметри

2. ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА

Са аспекта заштите културних добара и у складу са Законом о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон, 99/11 – др. закон, 6/20 – др. закон, 35/21 – др. закон и 129/21) простор у оквиру подручја Просторног плана није утврђен за културно добро, не налази се у оквиру просторне културно-историјске целине, не ужива претходну заштиту, не налази се у оквиру претходно заштићене целине и не садржи појединачна културна добра.

У непосредној близини планског подручја са јужне стране, евидентиран је археолошки локалитет „Калуђерске ливаде”, који се налази уз обилазницу Београд – државни пут Е-75. На локалитету „Калуђерске ливаде”, током 1991. године, Музеј града Београда је вршио археолошка истраживања. Имајући у виду могућност распростирања локалитета на знатно већој површини од истраживане и наиласка на нове археолошке налазе и остатке, обавеза инвеститора је да се обрати Заводу за заштиту споменика културе града Београда, са захтевом за организовање археолошког надзора, најкасније 20 радних дана пре почетка припремних радова.

Уколико се приликом извођења земљаних радова у оквиру границе Плана наиђе на археолошке остатке или друге покретне налазе, обавеза инвеститора и извођача радова је да одмах, без одлагања прекине радове и обавести Завод за заштиту споменика културе града Београда и да предузме мере да се налаз не уништи, не оштети и да се сачува у на месту и у положају у коме је откривен (члан 109. Закона о културним добрима). Инвеститор је дужан, по члану 110. Закона о културним добрима, да обезбеди финансијска средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра, до предаје добра на чување овлашћеној установи заштите.

3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА

3.1. Саобраћајна инфраструктура

Друмски саобраћај

Северно од локације Националног фудбалског стадиона планирана је магистрална деоница Нови Београд – Сурчин, као део аутопута Е-763 (Нова Виноградска), која је плански дефинисана Планом детаљне регулације подручја уз Виноградску улицу, са саобраћајном везом до аутопутске обилазнице, градске општине Нови Београд и Сурчин – II фаза („Службени лист града Београда”, брoj 53/19), а која ће детаљно бити разрађена Урбанистичким пројектом за изградњу државног пута, деоница Нови Београд – Сурчин као наставак аутопута Е-763 Београд–Пожега.

Просторним планом је у складу са наведеним Планом детаљне регулације, планиран денивелисани укрштај типа „пола детелине” планиране саобраћајнице Нова 4 са деоницом Нови Београд – Сурчин као делом аутопута Е-763 (Нова Виноградска). Такође, у складу са посебним захтевима који се у погледу доступности односе на стадионе као велике спортске објекте, поред петље „Сурчин југ” („Јужни Јадран”) и петље „Остружница” планиран је још један денивелисани укрштај (петља „Национални стадион”) планиране саобраћајнице Нова 3 и Државног пута IA реда А1, Е-75, Обилазница Београда. Планирана денивелисана раскрсница је типа „труба” и дефинисана је у складу са критеријумима из Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш и налази се јужно од петље „Сурчин југ” на растојању већем од 2,5 km.

Железнички саобраћај

У складу са решењима из Мастер плана развоја саобраћаја из 2017. године и Измена и допуна Регионалног просторног плана административног подручја града Београда („Службени лист града Београда”, број 86/18) за потребе опслужења Националног фудбалског стадиона и пратећих садржаја, Просторним планом је преузето планско решење којим је предвиђен продужетак трасе линија БГ воза, на правцима Земун – аеродром Никола Тесла – Национални стадион (линија 4) и Национални стадион – Обреновац (линија 7).

Просторним планом је планирано да се траса железничке пруге води северно од комплекса Националног фудбалског стадиона денивелисано у односу на планирану саобраћајницу Нова 4 и да се након планиране железничке станице у зони Националног фудбалског стадиона, денивелисано води преко Државног пута IA реда А1, Е-75, Обилазнице Београда, железничке пруге Београд ранжирна – Батајница и Државног пута IA реда А2, Београд – Обреновац – Лајковац – Љиг – Горњи Милановац – Прељина – Чачак – Пожега.

3.2. Водоводна мрежа и објекти

Планским решењем је предвиђено двострано водоснабдевање предметног подручја.

Планирана водоводна мрежа се са једне стране повезује на постојећи цевовод Ø 700 у Војвођанској улици, а са друге стране са планираним цевоводом Ø 400 дуж градске магистралне саобраћајнице Београд–Сурчин, који је планиран Планом детаљне регулације подручја уз Виноградску улицу, са саобраћајном везом до аутопутске обилазнице, градска општина Нови Београд и Сурчин – II фаза („Службени лист града Београдаˮ, број 53/19).

3.3. Канализациона мрежа и објекти

Подручје плана према Генералном урбанистичком плану Београда припада Батајничком систему београдске канализације, који се каналише по сепарационом начину одвођења атмосферских и употребљених вода.

Планским решењем је планирано да се употребљене воде са предметног подручја и насеља Сурчин одведу до КЦС „Сурчин 1” (изведена прва фаза) пројектованог крајњег капацитета од 200 l/s. Преко КЦС „Сурчин 1” употребљене воде насеља Сурчин и ближе околине се даље потискују ка КЦС „Земун поље 2” и даље до будуће ППОВ „Батајница” одакле би се пречишћене воде испуштале у реку Дунав.

За атмосферске воде са предметног подручја главни реципијент је река Сава. Атмосферске воде се преко одговарајућих сепаратора доводе до потребног степена санитарне и техничке исправности пре упуштања у мелиорационе канале у саставу система „Галовица” и „Петрац”.

3.4. Електроенергетска мрежа и објекти

За постојеће надземне водове 220 kV дефинисан је заштитни појас ширине 30 m од крајњег фазног проводника, са обе стране надземног вода.

У коридорима надземних водова 220 kV могуће је радити санације, адаптације и реконструкције, ако то у будућности због потреба интервенција и ревитализација електроенергетског (ее) система буде неопходно, а не може бити сагледано у овом часу, а све у складу са законима, правилницима, стандардима и техничким прописима из ове области.

Уколико се при извођењу радова угрожавају постојећи ее водови 10 kV и 1 kV потребно их је заштитити, односно где то није могуће, изместити/каблирати.

На основу урбанистичких показатеља, као и специфичног оптерећења за поједине делатности планирана једновремена снага, за посматрано подручје, износи око 10 МW.

На основу процењене једновремене снаге, као и постојећег стања ее мреже, планира се изградња трансформаторских станица (ТС) 10/0,4 kV у оквиру:

– постројења за пречишћавање отпадних вода – ППОВ, за сопствене потребе;

– железнице – ЖЕЛ, за сопствене потребе;

– зелене површине – ЗЕЛ, за потребе напајања јавног осветљења (ЈО), мерно регулационих станица (МРС) и канализационих црпних станица (КЦС);

– терминуса јавног градског превоза – ЈГTС, за потребе напајања пуњача електро аутобуса, ЈО, МРС и КЦС;

– Националног фудбалског стадиона – НФС, за сопствене потребе и за потребе напајања ЈО, МРС и КЦС;

– пратећих спортских садржаја – ПС, за сопствене потребе и за потребе напајања ЈО, МРС и КЦС.

ТС 10/0,4 kV планирају се као слободностојећи објекат или у склопу објекта, у складу са техничким могућностима и потребама планираних објеката.

Напајање ТС 10/0,4 kV планира се из ТС 35/10 kV „Галовица”, након њене реконструкције (проширења капацитета енергетских трансформатора на 2 x 12,5 MVA и повећања броја изводних 10 kV ћелија) или/и са планираних ТС: 35/10 kV „Ледине”, 35/10 kV „Јаково”, 35/10 kV „Јаково 2” и 110/10 kV „Виноградска”, што ће зависити од степена реализације Националног фудбалског стадиона и поменутих ТС.

У циљу напајања ТС 10/0,4 kV планира се изградња кабловских водова 10 kV од поменутих ТС до предметног подручја тако да чине петљу у односу на ТС, односно повезне водове између ТС.

Планиране ТС 10/0,4 kV прикључити, по принципу „улаз–излаз”, на планиране и постојеће водове 10 kV сходно положају планиране ТС и расплету водова 10 kV. Од ТС 10/0,4 kV до потрошача електричне енергије планира се полагање ее мреже 1 kV.

Мрежа водова 10 kV и 1 kV планира се подземно.

Оставља се Електродистрибуцији Србије д.о.о. Београд, да одреди број, капацитет, снагу уграђених трансформатора, начин изградње (слободностојећи објекат или ТС у склопу објекта), тaчну локацију, приступ објекту, величину простора/парцелу, као и место прикључења ТС на ее мрежу кроз Одобрење за прикључење, сходно динамици изградње и техничкој документацији објекта.

Планира се опремање инсталацијама осветљења свих саобраћајних површина као и паркинг простора. Поред функционалног осветљења планирано је и естетско осветљење Националног фудбалског стадиона, које ће допринети визуелном утиску.

За потребе напајања и управљања ЈО поставити одговарајући број мерно разводних ормана и прикључити их, на погодном месту, на планиране ТС 10/0,4 kV.

За напајање светиљки планира се изградња кабловских водова 1 kV од разводних ормана до стубова ЈО, по принципу „од стуба до стуба”.

За потребе напајања планираних ТС 35/10 kV, каблирања постојећих надземних водова 35 kV и растерећења постојеће 35 kV мреже, које/и се налазе ван границе Плана, планира се изградња подземних водова 35 kV.

Дуж свих планираних саобраћајница, са обе стране и дуж разделног острва, планира се коридор ширине 1 m, са одговарајућим прелазима, за изградњу водова 35 kV, 10 kV и 1 kV.

3.5. Телекомуникациона мрежа и објекти

Фиксна мрежа

Уколико се при извођењу радова угрожава постојећа телекомуникациона (тк) мрежа потребно ју је заштитити, односно где то није могуће изместити.

Приступна тк мрежа планира се FTTB (полагањем оптичког кабла до објекта – енгл. Fiber To The Building) технологијом, монтажом активне и пасивне тк опреме у планираним објектима. У том смислу, планира се повезивање тк опреме оптичким каблом са постојећом транспортном оптичком тк мрежом изграђеном дуж Улице Војвођанска, односно са аутоматском телефонском централом „Сурчин”.

Оставља се тк операторима да одреде број, капацитет, величину просторије, тачну локацију, као и место прикључења тк опреме кроз Одобрење за прикључење, сходно динамици изградње и техничкој документацији објекта.

У циљу једноставнијег решавања потреба за новим тк прикључцима, као и преласка на нове технологије, приступ свим објектима планира се путем тк канализације.

Дуж свих планираних саобраћајница, са најмање једне стране, планира се коридор ширине 0,5 m, са одговарајућим прелазима, за изградњу стандардне тк канализације.

Бежична мрежа

Сходно савременим тенденцијама и технологијама планира се да тк оператори допуне покривеност (пружањем додатних сервиса, повећањем капацитета и квалитета сигнала) бежичне приступне мреже изградњом базних станица (БС) и „WI-FI” приступних тачака.

У том смислу, за потребе бежичне приступне мреже планира се изградња БС (макро и микро/пико/фемто ћелије) у оквиру:

– Националног фудбалског стадиона – НФС;

– Пратећих спортских садржаја – ПС.

Планира се повезивање БС и „WI-FI” приступних тачака оптичким каблом са постојећом транспортном оптичком тк мрежом.

С обзиром на одређене специфичности и условљености везане за БС, оставља се тк операторима да, у сарадњи са надлежним институцијама, одреде број, капацитет, величину простора (посебан или заједнички за више оператора), тачну локацију, као и место прикључења БС на тк мрежу кроз Одобрење за прикључење, сходно динамици изградње и техничкој документацији објекта.

3.6. Гасоводна мрежа и објекти

За гасификацију предметног простора планира се изградња:

1) комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион” за коју се планира грађевинска парцела ГМРС/МРС. Унутар комплекса се планира изградња објекта Главне мерно-регулационе станице (ГМРС) „Национални стадион” капацитета до Bh = 20.000 m³/h природног гаса и објекта мерно-регулационе станице (МРС) „Национални стадион” капацитета до Bh = 10.000 m³/h природног гаса. У објекту ГМРС „Национални стадион” се обавља редукција притиска гаса са p = 50 bar-а на p = 6÷16 bar, а у објекту МРС „Национални стадион” и са p = 6÷16 bar на p = 1÷4 bar, као и контролно мерење потрошње гаса. У комплексу ГМРС/МРС „Национални стадион” планирају се објекти котларнице и одоризатора са одговарајућим бројем противпожарних надземних славина, прикључних шахтова и остала арматура и опрема;

2) за прикључење комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион” планира се двоваријантно решење:

(1) варијанта 1: изградња прикључног транспортног гасовода, притиска p = 50 bar-а и пречника Ø 457,2 mm и Ø 168,3 mm од постојећег транспортног гасовода РГ 05-02 притиска р = 50 бар и пречника Ø 323,9 mm до комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион”,

(2) варијанта 2: изградња прикључног транспортног гасовода, притиска p = 50 bar-а и пречника Ø 168,3 mm од планираног транспортног гасовода РГ 05-02/I притиска р = 50 бар и пречника Ø 457,2 mm до комплекса ГМРС/МРС „Национални стадионˮ. Предуслов за варијанту 2 представља изградња деонице транспортног гасовода РГ 05-02/I притиска р = 50 бар и пречника Ø 457,2 mm од постојећег транспортног гасовода МГ 05/I притиска р = 50 бар и пречника Ø 609,6 mm који је дат према ПДР за изградњу гасовода од постојећег магистралног гасовода МГ-05 до подручја ППППН „Београд на води” са прикључком до БИП-а („Службени лист града Београда”, број 116/16);

3) дистрибутивне челичне гасоводне мреже притиска р = 6÷16 bar-а различитих пречника од ГМРС/МРС „Национални стадион” за потребе снабдевања природним гасом већих потрошача предметне локације, као и повезивање са планираним дистрибутивним гасоводом притиска р = 6÷16 bar-а и пречника Ø 323,9 mm у Виноградској улици (који је дат према ПДР центра Сурчина, ГО Сурчин („Службени лист града Београда”, број 120/18). Већи потрошачи би се снабдевали гасом преко сопствених мерно-регулационих станица чије локације ће бити дефинисане израдом даље техничке документације;

4) полиетиленске дистрибутивне мреже притиска р = 1÷4 bar-а од комплекса ГМРС/МРС у регулацијама новопланираних саобраћајница. Од ове мреже трасирају се гасни прикључци до објеката будућих потрошача, нископритисних мерно-регулационих или регулационих станица, мерних сетова и гасних котларница за делове објеката омогућавајући сваком власнику просторне целине посебно мерење потрошње природног гаса. Гасоводни прикључци, нископритисне мерно-регулационе или регулационе станице, мерни сетови и гасне котларнице су предмет израде даље техничке документације.

Такође, због изградње саобраћајнице Нове 4 и пратећих грађевинских радова врши се измештање:

1) дела деонице постојећег постојећег транспортног гасовода РГ 05-02 притиска р = 50 bar и пречника Ø 323,9 mm;

2) деонице планираног транспортног гасовода РГ 05-02/I притиска р = 50 bar и пречника Ø 457,2 mm;

3) деонице постојећег полиетиленског гасовода притиска р = 1÷4 bar и пречника ДН63 mm на начин који је приказан у одговарајућим графичким прилозима.

Напред наведена измештања гасовода дата су Урбанистичким пројектом за изградњу државног пута, деоница Нови Београд – Сурчин као наставак ауто-пута Е-763 Београд–Пожега.

3.7. Обновљиви извори енергије

У оквиру предметног подручја предвидети могућност изградње термоенергетских објеката за добијање топлотне енергије из обновљивих извора енергије као допунски извор снабдевања топлотом. На предметној локацији се као обновљиви извори енергије могу појавити бунари за вишенаменско коришћење подземних геотермалних вода, соларни панели и постројења за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије (ЦХП постројење).

IV. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА СА ЕЛЕМЕНТИМА ДЕТАЉНЕ РАЗРАДЕ

1. ПЛАНИРАНА НАМЕНА ПОВРШИНА
(Реферална карта број 1. „Посебна намена простора”– Р 1:5000)

Планиране површине јавних намена су:

1) саобраћајне површине:

– мрежа саобраћајница,

– железница – ЖЕЛ,

– терминус – ЈГТС.

2) површине за инфраструктурне објекте и комплексе:

– главна мерно-регулациона станица – ГМРС/МРС,

– постројење за пречишћавање отпадних вода – ППОВ,

– канализациона црпна станица – КЦС,

– сепаратори – СЕП.

3) водне површине:

– мелиорациони канал – ВП.

4) зелене површине:

– заштитни зелени појас – ЗЕЛ.

5) површине за спортске објекте и комплексе:

– Национални фудбалски стадион – НФС,

– Пратећи спортски садржаји – ПС.

Табела 6 – Табела биланса површина

2. ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНИХ НАМЕНА

2.1. Саобраћајне површине
(Реферална карта број 3 „План регулације и нивелације” Р 1:1000)

Мрежа саобраћајница

Минималне ширине регулација планираних саобраћајница, као и ширине елемената попречних профила, дати су у следећој табели:

Табела 7 – Минималне ширине регулација планираних саобраћајница и ширине елемената попречних профила

Попречни профили саобраћајница приказани су на одговарајућим графичким прилозима.

Регулациона ширина саобраћајница представља константу плана. Унутар утврђене регулационе ширине могуће су функционалне и конструктивне прерасподеле простора у зависности од утврђеног режима саобраћаја и начина материјализације, што је могуће дефинисати у поступку спровођења плана Просторног плана у циљу добијања што квалитетнијег и безбеднијег саобраћајног решења.

Све елементе попречног профила саобраћајних површина који се функционално разликују раздвојити нивелационо. У нивелационом смислу обавезно је поштовати нивелацију улица на које се наслања простор у границама плана.

Заштитни појас Државног пута IА реда бр.1 (аутопутска обилазница) износи 40 m од ивице попречног профила аутопута у складу са Законом о путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/18 и 95/18 – др. закон).

Планирана денивелисана раскрсница на стационажи km 194 + 515 Државног пута IА реда бр.1, петља „Национални стадион”, је типа „труба” и дефинисана је у складу са критеријумима из Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш и налази се јужно од петље „Сурчин југ” на растојању већем од 2,5 km.

Граничне елементе за пројектовање ове петље, који подразумевају прорачун минималних и максималних вредности за ситуациони план, подужни профил, попречни профил и прегледност, димензионисати у функцији рачунске брзине од маx Vр = 60 km/h, као максималне брзине на денивелисаној раскрсници.

Гранични елементи плана и профила дати су следећим табелама:

Ситуациони план:

Подужни план:

Гранични елементи попречног профила коловоза:

У Просторном плану су висинске коте дате оријентационо, што оставља могућност да се у даљим фазама разраде, у фази израде пројеката, нивелационо прилагоде терену и физичкој структури објеката, као и захтевима произашлим из услова за постављање комуналне инфраструктуре.

Бициклистичке стазе су планиране у оквиру профила свих саобраћајница у обухвату границе плана, осим у делу саобраћајнице Нова 3 на делу од улице Нова 1 до денивелисаног укрштаја са Државним путем IA реда број 1.

Коловозну конструкцију одредити према инжењерскогеолошким карактеристикама тла и очекиваном саобраћајном оптерећењу.

Интерне саобраћајнице, у оквиру предметног подручја, планирати као:

– двосмерне саобраћајнице са коловозом минималне ширине 6,0 m;

– једносмерне саобраћајнице са коловозом минималне ширине 3,5 m;

– тротоар (једнострано или обострано) минималне ширине 1,5 m.

Једносмерна саобраћајница мора бити прикључена на саобраћајну површину, са оба краја. Двосмерна саобраћајница без прикључка на другу саобраћајницу, мора имати припадајућу окретницу, а уколико је њена максимална дужина до 25,0 m окретница није потребна.

Колске улазе/излазе поставити на безбедно растојање од раскрсница.

Колске приступе димензионисати тако да меродавно возило може да приступи парцели ходом унапред без додатног маневрисања.

Пешачке стазе и прелазе пројектовати у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама („Службени гласник РСˮ, број 22/15).

Приликом даље разраде планираних инфраструктурних мрежа потребно је испоштовати следеће услове управљача пута:

1) услови за паралелно вођење инсталација са предметним путевима:

– предметне инсталације морају бити постављене минимално 3,00 m од крајње тачке попречног профила пута (ножице насипа трупа пута или спољње ивице путног канала за одводњавање) изузетно ивице реконструисаног коловоза уколико се тиме не ремети режим одводњавања коловоза;

– у насељеном месту инсталације водити ван коловоза државног пута;

– не дозвољава се вођење инсталација по банкини, по косинама усека или насипа, кроз јаркове и кроз локације које могу бити иницијалне за отварање клизишта;

– на местима где није могуће задовољити услове из претходног става мора се испројектовати и извести адекватна заштита трупа предметног пута;

– у насељу обезбедити растојања између инсталација у складу са датим условима од надлежних институција и усагласити са постојећом инфраструктуром.

2) услови за укрштање инсталација са државним путем:

– да се укрштање са путем предвиди искључиво механичким подбушивањем испод трупа пута, управно на пут, у прописаној заштитној цеви;

– заштитна цев мора бити пројектована на целој дужини између крајних тачака попречног профила пута (изузетно спољња ивица реконструисаног коловоза), увећана за по 3,00 m са сваке стране;

– минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви од најниже коте коловоза до горње коте заштитне цеви износи 1,50 m;

– минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви испод путног канала за одводњавање (постојећег или планираног) од коте дна канала до горње коте заштитне цеви износи 1,20 m.

Јавни градски транспорт путника

У предметно подручје планирано је увођење система јавног градског транспорта путника. Транспорт путника планиран је аутобуским и железничким системом.

Саобраћајнице којима је планирано вођење аутобуских линија јавног транспорта путника су:

– Виноградска – Трг Зорана Ђинђића – Војвођанска (траса линије 602);

– од планираног терминуса поред градске пијаце дуж продужетка улице Јурија Гагарина (у подручју Плана детаљне регулације подручја уз Виноградску улицу, са саобраћајном везом до аутопутске обилазнице, ГО Нови Београд и Сурчин) – градска магистрална саобраћајница Нови Београд – Сурчин – саобраћајна петља код планиране саобраћајнице Нова 4, у продужетку Трга Зорана Ђинђића до планираног терминуса у зони Националног стадиона;

– Војвођанска – Трг Зорана Ђинђића – планирана саобраћајница Нова 4 у продужетку Трга Зорана Ђинђића до планираног терминуса у зони Националног стадиона;

– све интерне саобраћајнице око Националног стадиона, Нова 1, Нова 2, Нова 3, Нова 4;

– државни пут IA реда А1.

За потребе кретања возила из система јавног транспорта путника планиране су саобраћајнице са ширином саобраћајних трака од 3,5 m.

Кроз даљу разраду планских решења саобраћајне мреже у техничкој документацији неопходно је обезбедити:

– регулациони попречни и подужни профил саобраћајница којима је планирано кретање возила јавног превоза путника треба да садржи у ситуационом и нивелационом смислу све потребне габарите и елементе за вођење траса аутобуског подсистема ЈЛП-а;

– коловозну конструкцију пројектовати за тежак теретни саобраћај;

– обезбедити минималну ширину саобраћајне траке за кретање возила ЈЛП-а од 3,5 метара по смеру;

– геометријске елементе раскрсница којима се крећу возила ЈЛП-а предвидети за прописно и безбедно скретање тих возила, односно, пројектовати радијусе скретања возила од минимум 12,0 m или пројектовати као троцентричну криву R1:R2:R3 (2:1:3) са вредношћу средишњег полупречника од минимум R2 = 10,0 m. Приликом израде техничке документације извршити проверу криве трагова за возила ЈЛП-а типа соло и зглоб на раскрсницама;

– колске приступе објектима и паркинг просторима не планирати преко позиција стајалишних платоа и планираног терминуса.

На свим раскрсницама, у оквиру границе плана на којима је планирано вођење возила система јавног транспорта путника планиран је пун програм веза.

Терминус за потребе аутобуског подсистема јавног транспорта путника планиран је уз саобраћајницу Нова 4, димензија 90 x 60 m.

Микролокације аутобуских стајалишта биће планирана у зависности од пружања траса линија јавног транспорта, поштујући принципе међустаничних растојања за предметну градску зону.

За потребе приступа садржајима од планираних стајалишта система јавног транспорта путника планиране су пешачке комуникације у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старијим особама („Службени гласник РС”, број 22/15).

Паркирање

За планиране садржаје потребно је обезбедити потребан број паркинг места у складу са следећим нормативима:

– стадион: 1 ПМ на два запослена; 1 ПМ за сваког играча и члана управе; 1 ПМ на десет седишта;

– спортски центар: 1 ПМ на 50 m2 бруто површине; број ПМ за аутобусе у складу са потребама;

– трговина: 1 ПМ на 50 m2 нето продајног простора;

– пословање: 1 ПМ на 60 m2 нето површине;

– тржни центар: 1 ПМ на 60 m2 нето површине.

Потребни капацитети за паркирање се обезбеђују на парцели Националног фудбалског стадиона (НФС), као и у оквиру парцеле за пратеће спортске садржаје (ПС).

Паркинг места и простор за маневрисање приликом уласка/изласка на паркинг места димензионисати према важећим стандардима.

Потребан број паркинг места за инвалиде обезбедити у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама („Службени гласник РС”, број 22/15).

Саобраћајна површина – железница

За планирану саобраћајну површину – железница је Просторним планом утврђена обавеза даље планске разраде кроз израду плана/планова детаљне регулације у складу са дефинисаним правилима уређења и грађења за железничку мрежу и објекте у функцији железнице.

Правила уређења и грађења железничке мреже и објеката

Железничку инфраструктуру планирати у оквиру површине планиране за развој железнице.

У пружном појасу дозвољено је озелењавање ниском зељастом вегетацијом (трава, покривачи тла).

У заштитном пружном појасу, изван пружног појаса, могу се планирати заштитни зелени појасеви или заштитни шумски појасеви, у функцији заштите насеља и/или пољопривредног земљишта од негативних ефеката саобраћаја и буке, визуелне заштите, као и заштите од одблеска, ветра и навејавања снега.

Заштитни зелени (шумски) појас могуће је планирати на растојању минимум од 10 m од пружног појаса, односно 16 m – 18 m од осе колосека.

У инфраструктурном појасу забрањено је одлагање отпада, смећа као и изливање отпадних вода. Такође, у овом појасу, не сме се планирати постављање знакова, извора јаке светлости или било којих предмета и справа које бојом, обликом или светлошћу могу смањити видљивост железничких сигнала или који могу довести у забуну раднике у вези значења сигналних знакова.

У пружном и инфраструктурном појасу може се планирати постављање надземних и подземних електроенергетских водова, телеграфских и телефонских ваздушних линија и водова, цевовода и других водова и сличних објеката и постројења на основу испуњених услова и издате сагласности управљача инфраструктуре.

Укрштај водовода, канализације, продуктовода са железничком пругом је могуће планирати под углом од 90°, а изузетно под углом који не може бити мањи од 60°. Дубина укопавања испод железничке пруге мора износити минимум 1.8 m, мерено од коте горње ивице прага до коте горње ивице заштитне цеви цевовода. Паралелно вођење трасе комуналне инфраструктуре са трасом железничке пруге, планирати тако да се иста води изван пружног појаса.

Одводњавање површинских вода мора бити контролисано решено тако да се води на супротну страну од трупа железничке пруге.

У заштитном пружном појасу, на удаљености 50 m од осе најближег колосека постојеће железничке пруге, не могу се планирати објекти у којима се производе експлозивна средства или складиште експлозивни и други слични материјали.

Уколико се планира изградња саобраћајнице паралелно са пругом, исту је могуће планирати ван земљишта чији је корисник железница, али тако да размак између железничке пруге и саобраћајнице буде толики да се између њих могу поставити сви уређаји и постројења потребни за обављање саобраћаја на прузи и путу, с тим да износи најмање 8m рачунајући од осовине најближег колосека железничке пруге до најближе тачке горњег строја пута. Уколико су и пруга и пут у насипу растојање између њихових ножица насипа не сме бити мање од 1 m, као ни мање од 2 m од железничких подземних инсталација.

Општи технички услови:

– ширина колосека износи 1435 mm;

– полупречник кривине на отвореној прузи износи min 300 m а на главном пролазном колосеку у железничкој станици најмање 500 m;

– нагиб нивелете на отвореној прузи износи max 25 o/oo;

– нагиб нивелете у станици на правцу износи max 1 o/oo;

– размак између оса двоколосечних и паралелних пруга износи min 4 m;

– размак између оса колосека у службеном месту износи min 4.75 m, а размак колосека између којих се постављају перони висине 0,55 m, рачунајући од горње ивице шине, износи најмање 6 m.

Планирани денивелисани укрштај пута и пруге предвиђен је изградњом друмског подвожњака, у складу са следећим условима:

– подвожњак планирати тако да омогући пун профил саобраћајнице. Висина од коте нивелете пута до коте доње ивице конструкције мора износити најмање 4,75 m;

– подвожњак планирати као железнички мост за једноколосечну односно двоколосечну пругу и димензионисати га према шемама оптерећења дефинисаним Правилником о техничким условима и одржавању доњег строја железничких пруга („Службени гласник РС”, бр. 39/16 и 74/16);

– попречни пресек подвожњака усвојити у складу са слободним профилом за саобраћај тешких теретних и путничких возила. У попречном пресеку моста предвидети простор за смештај свих железничких инсталација.

Правила уређења и грађења за објекте у функцији железнице

Зелене површине у оквиру регулације јавних саобраћајних површинe
(граф. прилог бр. 2 „Инфраструктурни системи са синхрон планом”, Р 1:1000)

У регулацији наведених саобраћајница попречног профила 1-1, 2-2, 3-3, 4-4 и 6-6, у складу са безбедносним условима, могуће је формирати дрворед и у шкарпама минималне ширине 3 m.

Приликом формирања планираних траса дрвореда и садње нових дрворедних садница, потребно је поштовати следеће услове:

– користити школоване саднице лишћара, мин. висине 3,5 m, стабло чисто од грана до висине од 2,5 m и прсног пречника најмање 15 cm;

– одабир врста за формирање дрвореда прилагодити просторним могућностима и станишним условима;

– користити претежно аутохтоне биљне врсте које припадају природној потенцијалној вегетацији, прилагодљиве на локалне услове средине, са дугим вегетационим периодом, појачаних фитонцидних и бактерицидних својстава, отпорних на градску прашину и издувне гасове, високоестетских вредности;

– није дозвољено коришћење инвазивних и алергених врста;

– за озелењавање ивичних разделних трака – травне баште, поред садње дрворедних стабала, треба користити травни покривач, ниже форме перена и шибља;

– садна јама треба да је минималног пречника 1 m;

– стабла садити на минималном растојању 5–8 m (у зависности од одабране врсте), при чему треба водити рачуна да, у зависности од одабраних врста, преклапање развијених крошњи дрворедних стабала буде највише до 1/3 пречника крошње;

– обезбедити физичку заштиту дебла младих дрворедних стабала од механичких оштећења и временских непогода;

– обезбедити заливни систем;

– травне баште, осим стандардног озелењавања, треба да представљају одрживи урбани дренажни систем, односно средство за управљање кишницом, конструисано тако да опонаша природне системе за одводњавање и/или прикупљање атмосферске воде;

– током извођења радова неопходно је присуство надлежних служби ЈКП „Зеленило – Београд”.

Попис грађевинских парцела за јавне саобраћајне површине:

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Просторног плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, Р 1:1000.

2.2. Површине за инфраструктурне објекте и комплексе
(Реферална карта бр.2 „Инфраструктурни системи са синхрон планом”, Р 1:1000)

Водоводна мрежа и објекти

На подручју плана су планирани следећи цевоводи:

– цевовод минималног пречника Ø 400 дуж улице Нова 4 од Виноградске улице;

– два цевовода минималног пречника Ø 200 дуж улице Нова 3;

– по један цевовод Ø 200 са обе стране Државног пута IA реда А1;

– два цевовода минималног пречника Ø 150 дуж улице Нова 1 и Нова 2, по један цевовод са обе стране улице.

Трасе планираних цевовода налазе се у јавним површинама у складу са саобраћајним решењем. Планирана водоводна мрежа је повезана тако да формира прстенасту структуру.

Кроз израду техничке документације, потребно је обезбедити довољан притисак и довољне количине вода за санитарне и противпожарне потребе. Због великих потреба воде за противпожарне воде и недовољних количина у систему ЈКП БВК, потребно је предвидети резервоар са алтернативним начином снабдевања водом за противпожарне потребе будућег Националног фудбалског стадиона.

Планирану водоводну мрежу опремити противпожарним хидрантима на прописаном одстојању поштујући важећи Правилник о техничким нормативима за инсталације хидрантске мреже за гашење пожара, затварачима, испустима и свим осталим елементима неопходним за њено правилно функционисање и одржавање.

Објекте прикључити на уличну водоводну мрежу у складу са техничким нормама и прописима, а према условима ЈКП ББК.

Канализациона мрежа и објекти

Главни реципијент за употребљене воде је ППОВ „Батајница”. Планским решењем употребљене воде са предметног подручја усмеравају се ка Батајничком канализационом систему који је делимично изграђен. До изградње недостајућих објекта и примарних водова канализације, одвођење употребљених вода са предметног подручја решава се преко привременог постројења за пречишћавање употребљених вода. Реципијент за пречишћену употребљену воду је мелиорациони канал 2–3. Након изградње Батајничког канализационог система створиће се услови за прикључење канализације отпадних вода преко потисног вода на градску канализациону мрежу у Војвођанској улици.

На предметном подручју планирана је канализација употребљених вода пречника Ø 250 mm. Планирана канализација представља комбинацију гравитационог отицања у интеракцији са лифтинг канализационим црпним станицама за фекалне воде (планирано укупно 12) и потисног вода дужине l = 837 m. Тачан пречник потисног цевоводa биће одређен пројектном документацијом.

Квалитет воде испуштене у мелиорациони канал треба да буде у складу са Одлуком о одвођењу и пречишћавању атмосферских и отпадних вода на територији града Београда („Службени лист града Београда”, бр. 6/10, 29/14, 29/15, 19/17, 85/19 и 120/21) и Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, бр. 67/11, 48/12 и 1/16).

За евакуацију атмосферских вода са предметног подручја планирано је контролисано одвођење кишних вода са асфалтних површина и њихов третман пре упуштања у реципијенте мелиорационе канале преко планираних сепаратора уља и лаких нафтних деривата.

У циљу да крајњи ефлуент буде у складу са Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање, планирано је пречишћавање атмосферске воде пре упуштања у мелиорационе канале. Положај сепаратора је дефинисан у јавним површинама.

Планирана атмосферска канализација је минималног пречника Ø 300 mm и дефинисана је у оквиру јавних површина (коловоза планираних саобраћајница).

Прикључење објеката на планирану канализацију извести према техничким прописима надлежног јавног комуналног предузећа.

Попис грађевинских парцела за објекте и комплексе водовода и канализације:

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Просторног плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијомˮ Р 1:1000.

Електроенергетска мрежа и објекти

У заштитном појасу, испод, изнад или поред електроенергетских (ее) објеката, супротно закону, техничким и другим прописима не могу се градити објекти, изводити други радови, нити засађивати дрвеће и друго растиње, а све у складу са чланом 218. Закона о енергетици.

За изградњу објеката у заштитном појасу потребна је сагласност власника ее вода, односно АД „Електромрежа Србије”. Сагласност се даје на Елаборат, у коме се даје тачан однос предметног надземног вода и објекта који ће се градити, уз задовољење закона из области енергетике и заштите животне средине.

Заштиту постојећих ее инсталација извршити навлачењем заштитних ПВЦ (ПЕХД) цеви, пречника Ø 110 mm, преко каблова на угроженој деоници.

Измештање постојеће ее инсталације извршити израдом два нова наставка на каблу, одговарајућим кабловским спојницама, и полагањем нових ее каблова дуж планираних ее траса. Приликом сечења и превезивања каблова, ради измештања, све постојеће електричне везе задржати.

За трансформаторску станицу (ТС) 10/0,4 kV која се гради као слободностојећи објекат обезбедити простор минималне површине 5 х 6 m².

За ТС 10/0,4 kV која се гради у склопу објекта обезбедити просторије у нивоу терена (или са незнатним одступањем) минималне површине 16 m². Оставља се могућност изградње ТС и у првом подземном нивоу објекта.

Планирани простор/просторије за смештај ТС, површине адекватне капацитету ТС, морају имати директан колски приступ, од тврде подлоге најмање ширине 3 m, до најближе саобраћајнице. Уколико се просторијама прилази из подземне етаже висина етаже мора да буде минимално 2,3 m.

Код избора локације ТС водити рачуна о следећем:

– да буде постављена што је могуће ближе тежишту оптерећења;

– да прикључни водови буду што краћи, а расплет водова што једноставнији;

– о могућности лаког прилаза ради монтаже и замене опреме;

– о могућим опасностима од површинских и подземних вода и сл.;

– о присуству подземних и надземних инсталација у окружењу ТС;

– утицају ТС на животну средину.

Саобраћајне површине осветлити у класи јавног осветљења (ЈО) која одговара њиховој саобраћајној функцији, односно намени, тако да се постигне средњи ниво луминанције од 0,6–2 cd/m², а да при том однос минималне и максималне луминанције не пређе однос 1:3.

На местима раскрсница, стајалишта и итд. поставити осветљење јачег интензитета. Осветљењем станичних површина постићи средњи осветљај од око 25 lx. Осветљењем слободних површина постићи средњи осветљај од око 15 lx.

Разводне ормане ЈО поставити на зеленој, неизграђеној или тротоарској површини.

Стубове ЈО постављати у оквиру зелене површине у регулацији улице обострано на растојању 0,5–0,7 m од ивице коловоза, односно једнострано дуж средине разделног острва.

Димензије разводних ормана ЈО износе оријентационо: 0,32 x 1,25 x 1,0 m³ (ширина x дужина x висина). Такође, оријентациона димензија темеља стуба ЈО износи: 1,0 x 1,0 x 1,0 m³ (ширина x дужина x дубина).

Електроенергетске (ее) водове, независно од напонске вредности и врсте потрошње, изградити подземно испод тротоарског простора, бициклистичке стазе или зелене површине у регулацији улице, на растојању 0,3–0,5 m од регулационе линије.

Напојни водови за ЈО пратиће трасу постављања стубова ЈО, односно дуж траса планираних за постављање стубова ЈО.

Кабловске водове 35 kV положити у рову дубине 1,1 m и ширине у зависности од броја водова у рову (од 0,5 m за један вод до 1,7 m за пет водова). На прелазима испод коловоза саобраћајнице и на местима где се очекују већа механичка напрезања тла ее водове 35 kV поставити у кабловску канализацију или заштитне цеви (пречника Ø 160 mm). Предвидети 100% резерве у броју отвора кабловске канализације.

Дуж целе трасе за кабловске водове 35 kV, за потребе Електродистрибуције Србије д.о.о. (заштита кабловских водова, МТК, управљање, надзор, итд.), поставити, у истом рову уз ее кабловски вод 35 kV, две ПЕ цеви пречника Ø 40 mm за потребе инсталација телекомуникационих оптичких каблова.

Кабловске водове 10 kV и 1 kV положити у рову дубине 0,8 m и ширине у зависности од броја ее водова у рову (од 0,4 m за један вод до 1,2 m за пет водова). На прелазима испод коловоза саобраћајнице и на местима где се очекују већа механичка напрезања тла ее водове 10 kV и 1 kV поставити у кабловску канализацију или заштитне цеви (пречника Ø 110 mm). Предвидети 100% резерве у броју отвора кабловске канализације за подземне водове 10 kV, односно 50% резерве за подземне водове 1 kV.

Удаљеност ее водова од темеља стуба ЈО треба да износи најмање 0,5 m.

Телекомуникациона мрежа и објекти

Фиксна мрежа

Заштиту постојеће телекомуникационе (тк) инсталације извршити навлачењем заштитних ПВЦ (ПЕХД) цеви, пречника Ø 110 mm, преко каблова на угроженој деоници.

Измештање постојеће тк инсталације извршити израдом два нова наставка на каблу, у планираним тк окнима, и полагањем нових тк каблова у планирану тк канализацију. Приликом сечења и превезивања каблова, ради измештања, све постојеће тк везе задржати.

За унутрашњу монтажу тк кабинета (одговарајуће активне и пасивне тк опреме) обезбедити просторију у приземљу или првом подземном нивоу објекта минималне површине од 2 m2, климатизовану и са прикључком за напајање електричном енергијом.

Тк канализацију изградити испод тротоарског простора или зелене површине у регулацији улице, на растојању око 0,8–1,0 m од регулационе линије. Канализацију реализовати у облику дистрибутивне тк канализације, две ПЕ цеви пречника Ø 50 mm, како би се омогућило ефикасно одржавање и развијање система.

Испред сваког планираног објекта изградити приводно тк окно, и од њега приводну тк канализацију, ПЕ цев пречника Ø 50 mm, до места уласка каблова у објекат. Приводна тк окна повезати канализацијом са постојећом тк канализацијом изграђеном дуж улице Војвођанска.

Тк канализацију положити у рову дубине 0,8 m, односно 1,2 m испод коловоза (мерећи од горње коте цеви до доње коте коловоза), и ширине 0,4 m.

Димензије тк окна износе оријентационо: 0,6 x 1,2 x 1,0 m³ (ширина x дужина x висина).

Оптичке тк каблове полагати кроз тк канализацију.

Бежична мрежа

За базне станице (БС) обезбедити:

– просторију у објекту за смештај унутрашње опреме БС минималне површине од 20 m2, или простор на крову објекта за смештај спољашње опреме БС минималне површине од 2 x 3 m2, са прикључком за напајање електричном енергијом;

– простор на крову уз саму ивицу објекта, за смештај антенских носача који треба да носе радио опрему и панел антене;

– да испред антена нема препрека које би ометале рад БС.

Гасоводна мрежа и објекти

Заштитна зона у оквиру које је забрањена свака градња објеката супраструктуре износи:

– за постојећи транспортни гасовод РГ 05–02 по 30 m мерено са обе стране цеви;

– за објекат ГМРС „Национални стадионˮ 15 m у радијусу око ње;

– за објекат МРС „Национални стадионˮ 12 m у радијусу око ње;

– за прикључни транспортни гасовод притиска р = 50 bar, по 30 m мерено са обе стране цеви;

– за челичне дистрибутивне гасоводе, притиска р = 6÷16 bar-а, по 3.0 m мерено са обе стране цеви;

– за полиетиленски дистрибутивни гасовод притиска, р = 1÷4 bar-а, по 1 m мерено са обе стране цеви.

Све гасоводе полагати подземно са минималним надслојем земље од:

– 0.8 m у односу на горњу ивицу гасовода у зеленој површини, 1.0 m у односу на горњу ивицу гасовода у тротоару и 1.35 m у односу на горњу ивицу гасовода до горње коте коловозне конструкције – за транспортне гасоводе притиска р = 50 bar;

– 0.8 m у односу на горњу ивицу гасовода у зеленој површини, 1.0 m у односу на горњу ивицу гасовода у тротоару – за челичне дистрибутивне притиска р = 6÷16 bar и полиетиленске дистрибутивне гасоводе притиска р = 1÷4 bar;

– 1.35 m од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције, без примене посебне механичке заштите, ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће. 1.0 m од горње ивице гасовода до горње коте коловозне конструкције, када се гасовод механички штити полагањем у заштитну цев, ако се статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће – за челичне дистрибутивне притиска р = 6÷16 bar и полиетиленске дистрибутивне гасоводе притиска р = 1÷4 bar.

Приликом укрштања свих гасовода са саобраћајницама, оса гасовода је управна на осу саобраћајнице, а уколико то није могуће дозвољена су одступања угла укрштања до угла од 60°. Приликом укрштања гасовода са железничком пругом минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње ивице прага железничке пруге износи 1.5 m. Приликом укрштања гасовода са водотоковима минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до дна регулисаних корита водених токова износи 1.0 m, а висина надслоја од горње ивице гасовода до дна нерегулисаних корита водотокова износи 1.5 m.

Минимално потребно растојање при укрштању подземних линијских инфраструктурних објеката са прикључним транспортним гасоводом, притиска p = 50 bar-а износи 0.5 m.

Ширина експлоатационог појаса за прикључни транспортни гасовод притиска p = 50 bar-а износи 12.0 m (по 6.0 m са обе стране гасовода). У њему је забрањено:

– градити све објекте који нису у функцији гасовода;

– изводити радове и друге активности (на постављању трансформаторских станица, пумпних станица, подземних и надземних резервоара, сталних камп места, возила за камповање, контејнера, складишта силиране хране и тешко транспортујућих материјала, као и постављање ограде са темељом и сл.) изузев пољопривредних радова дубине 0.5 m без писменог одобрења оператора транспортног гасоводног система;

– садити дрвеће и друго растиње чији корени досежу дубину већу од 1.0 m, односно за које је потребно да се земљиште обрађује дубље од 0.5 m.

Минимална растојања надземне електро мреже и стубова далековода од подземног транспортног гасовода, притиска p = 50 bar-а износе:

Минимална растојања од подземних транспортних гасовода

Није дозвољено паралелно вођење гасовода испод или изнад енергетских каблова (паралелно вођење у вертикалној равни). Најмањи размак гасовода од 110 kV кабла треба да износи:

– 2.0 m при паралелном вођењу, у хоризонталној или косој равни, односно 1.5 m при укрштању:

– поред испуњења захтева о најмањим размацима, код паралелног вођења у косој равни најближа тачка енергетског кабла, пројектована на хоризонталну раван, мора да буде удаљена од гасовода најмање 0.5 m.

При укрштању и паралелном вођењу са другим инсталацијама челичног дистрибутивног гасовода притиска р = 6÷16 bar поштовати минимална дозвољена растојања, дата у следећим табелама:

Минимална дозвољена растојања за челичне дистрибутивне гасоводе

Минимална дозвољена растојања до електроводова

При укрштању и паралелном вођењу са другим инсталацијама полиетиленског дистрибутивног гасовода притиска р = 1÷4 bar поштовати минимална дозвољена растојања, дата у следећим табелама:

Минимална дозвољена растојања за полиетиленске дистрибутивне гасоводе

Приликом пројектовања и изградње свих елемената гасоводне мреже и постројења у свему поштовати одредбе из Правилника о условима за несметан и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска већег од 16 bar („Службени гласник РС”, бр. 37/13 и 87/15), Правилника о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 bar („Службени гласник РС”, број 86/15), Правилника о техничким нормативима за пројектовање, грађење, погон и одржавање гасних котларница („Службени лист СФРЈ”, бр. 10/90 и 52/90), Техничким условима за изградњу у заштитном појасу гасоводних објеката који су дати у Условима ЈП „Србијагас” за израду Просторног плана и других важећих прописа, стандарда, закона и норматива из предметне области.

Попис грађевинских парцела за објекте и комплексе гасовода:

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Просторног плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијомˮ Р 1:1000.

2.3. Водне површине
(Реферална карта бр. 1 „Посебна намена простора” Р 1:5000)

Подручје плана припада хидромелиорационим системима „Галовица” и „Петрац” у оквиру којих се налазе постојећи мелиорациони канали са ознакама „2-3-8”, „2-3”, „2-6”, „6”, „3”, „2” и мелиорациони канал дуж планиране улице Нова 4.

Планским решењем се у границама Просторног плана у постојећој функцији и постојећим димензијама задржавају постојећи мелиорациони канали, изузев канала „2-3-8” и канала дуж планиране саобраћајнице Нова 4 који се измештају и зацевљују.

Трасе планираних зацевљених мелиорационих канала су паралелне са планираним саобраћајницама Нова 4 и Нова 1.

Просторним планом је дата могућност коришћења планираних зацевљених мелиорационих канала за обезбеђивање приступа планираним наменама и садржајима, као и за њихово озелењавање кроз формирање тзв. травних башта.

Планиране зацевљене мелиорационе канале реализовати у складу са следећим условима:

– зацевљена деоница мора да обезбеди транзитну и дренажну функцију;

– кота дна цеви иста је као и пројектована кота дна канала;

– затварање протицајног профила изводи се формирањем пропуста или дупло армираним бетонским цевима, са шљунчаним филтерским засипом и геотекстилом, и то тако да на предметној локацији не дође до негативних утицаја на водни режим;

– изградња планиране атмосферске канализације, минималног пречника АК мин. Ø 300 извешће се након израде техничке документације реконструкције каналске мреже и завршених радова на измуљењу и довођењу канала у пројектовано стање;

– све изливе пречишћене атмосферске и употребљене воде у мелиорационе канале уклопити на око 0,5 m од коте дна канала;

– излив усмерити под углом на осу канала и заштитити од ерозије;

– квалитет пречишћене воде мора да испуњава услов да ни на који начин не нарушава квалитет површинских и подземних вода;

– планирани путни пропусти на мелиорационим каналима могу бити плочасти или цевасти;

– садржај материја у реципијенту, након пречишћавања треба да буде у границама максималних количина опасних материја које се не смеју прекорачити, а дефинисане су Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање, Уредбом о граничним вредностима приоритетних и приоритетних хазардних супстанци које загађују површинске воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 24/14), којом је дефинисано да ће се до истека преиспитаног рока примењивати максималне количине опасних материја у водама прописане Правилником о опасним материјама у водама („Службени гласник СРС”, број 31/82), као и Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, број 50/12).

Попис грађевинских парцела за објекте водопривреде:

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Просторног плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом”, Р 1:1000.

2.4. Зелене површине
(Реферална карта број 1 „Посебна намена простора”, Р 1:5000)

Заштитни зелени појас

Попис грађевинских парцела за зелене површине:

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Просторног плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом” Р 1:1000.

2.5. Површине за спортске објекте и комплексе
(Реферална карта број 1 „Посебна намена простора” Р 1:5000)

Површине за спортске објекте и комплексе су планиране за реализацију:

– Националног фудбалског стадиона;

– пратећих спортских садржаја.

2.5.1. Национални фудбалски стадион

Правила уређења и грађења за Национални фудбалски стадион се дефинишу у складу са техничким препорукама и стандардима које прописују међународне фудбалске организације ФИФА и УЕФА, и односе се на минимум категорију 4 стадиона према класификацији УЕФА. Кроз спровођење Просторног плана могуће је усклађивање дефинисаних правила уређења и грађења са актуелним техничким препорукама и стандардима међународних фудбалских организација (ФИФА и УЕФА).

НАЦИОНАЛНИ ФУДБАЛСКИ СТАДИОН
Грађевинска парцела	– Национални фудбалски стадион је планиран на грађевинској парцели НФС, површине око 32 ha. – Планом дефинисане границе грађевинске парцеле НФС није дозвољено мењати.
Планирана намена	– Национални фудбалски стадион је планиран као мултифункционални спортски објекат намењен за међународна такмичења од највећег значаја. – Национални фудбалски стадион се може користити и за различите културне и др. манифестације (концерти, изложбе..). – Планирани капацитет Националног фудбалског стадиона је до 60.000 гледалаца. – Планирани капацитет стадиона се може реализовати са 52.000 сталних места, уз могућност додавања 8.000 привремених места за значајне догађаје. – У оквиру основне намене могући су и пратећи садржаји из области образовања, културе, здравства, као и комерцијални садржаји (угоститељство, трговина, туризам, пословање, забава…). – Заступљеност пратећих садржаја је до 20% од укупне БРГП у комплексу, а максимално 20.000 m2.
Број објеката и положај на парцели	– Планирани су слободностојећи објекти. – У оквиру грађевинске парцеле, поред Националног фудбалског стадиона, могућа је реализација и пратећих и помоћних објеката. – Планиране објекте поставити у оквиру зоне грађења, дефинисане грађевинским линијама датим у Рефералној карти бр. 3. „План регулације и нивелацијеˮ у Р 1:1000. – У простору између грађевинске и регулационе линије могућа је реализација помоћних објеката (билетарнице, продавнице сувенира....) и инфраструктурних објеката. – Планирани објекат Националног фудбалског стадиона позиционирати тако да фудбалски терен дужом страном буде оријентисан у правцу север–југ или северозапад–југоисток.
Индекс заузетости	– Максимални индекс заузетости на парцели („Зˮ) је 30%.
Висина објекта	– Максимална висина планираног објекта Националног фудбалског стадиона је 55 m и дефинисана је као највиша кота кровне конструкције у односу на коту приступне саобраћајнице Нова 4. – Максимална висина венца помоћних објеката (билетарнице, продавнице сувенира…) је 3,5 m од коте приступне саобраћајнице Нова 4. – Минимално растојање између планираних објеката је 10 m.
Услови за функционално повезивање и архитектонско обликовање	– Својом формом Национални фудбалски стадион и пратећи и помоћни објекти, морају да истакну своју основну – спортску намену и да представљају компактну функционално-естетску целину. – Од пратећих јавних садржаја планирана је реализација: спортске академије, спортског музеја, изложбеног простора и галерије, здравственог центра. – Планирани пратећи комерцијални садржаји обухватају: пословни и канцеларијски простор, конгресни простор, продавнице сувенира и спортске опреме, тржни центар, салоне забаве, ресторане, кафетерије и др. – У централном делу Националног фудбалског стадиона предвидети фудбалски терен, мин. димензија 105 m × 68 m, са инсталацијом за грејање и/или системом за његову заштиту односно покривање. – Травнату подлогу терена предвидети са природном подлогом (100% природна трава), појачаном природном травом – хибрид или вештачком подлогом (100 % вештачка влакна). – Око фудбалског терена предвидети слободан простор са клупама за резервне играче и службена лица, простором за загревање играча, простором за фоторепортере и сниматеље, као и одговарајућим простором за смештај особа са инвалидитетом и њихових пратилаца. – Зона за гледаоце мора бити подељена на секторе/нивое на начин којим се обезбеђује брзи улаз/излаз и евакуација у случају опасности. – Од укупног планираног капацитета стадиона минимум 5% мора бити просторно одвојено и посебно обезбеђено за гостујуће навијаче. – Сви улази/излази за гледаоце морају бити адекватно обележени и опремљени обртним крстовима и системом за електронску евиденцију посећености. – У оквиру сваког сектора/нивоа обезбедити потребан број санитарних чворова и пунктова за освежење гледалаца. – Сваком гледаоцу мора бити обезбеђена добра видљивост свих дешавања на фудбалском терену. – Зону за гледаоце предвидети са седиштима израђеним од непропусног и незапаљивог материјала са наслонима. – Над просторима за гледаоце могуће је предвидети кровну конструкцију, која делимично или у потпуности надкрива гледалишни простор. – У оквиру кровне конструкције могуће је постављање носача за систем расвете фудбалског терена. – Зона за играче и службена лица мора бити функционално одвојена од простора за публику и повезана са фудбалским тереном тзв. тунелом, мин. ширине 4 m и мин. висине 2,4 m. – Зоне за играче и службена лица обухвата: - свлачионице за играче, минимум по једна за сваку екипу, са тушевима и санитарним простором, собом за масажу; - затворен простор за загревање играча; - свлачионицу за судије; - собу за делегата и службена лица; - медицинске собе за играче и службена лица; - просторију за допинг контролу са чекаоницом. – У оквиру зоне за медије предвидети: - Медија центар са опремом; - Салу за конференције за медије, са платформом за камере и системом за преношење звука; - ТВ студије са директним погледом на терен; - Коментаторске кабине; - Радну зона за медије и фоторепортере са неопходном опремом и прикључцима; – Микс зону предвидети у делу објекта између простора за играче и паркинга за аутобусе за екипе. – За особе од посебног значаја неопходно је предвидети ВИП зону са ложама, у делу који мора бити наткривен и који се налази се на главној трибини. – За гледаоце и посетиоце предвидети здравствени центар са обезбеђеним приступом за возила хитне помоћи. – За праћење свих дешавања на стадиону и око стадиона предвидети контролну собу са свим неопходним инсталацијама и опремом за праћење свих дешавања на стадиону и око стадиона. – У оквиру комплекса стадиона у безбедној зони, обезбедити ТВ зону за смештај репортажних кола за емитовање преноса спортских догађаја. Препорука је да одговарајући простор буде на јужном делу комплекса због успостављања сателитских веза.
Уређење слободних и зелених површина	– Минимални проценат слободних и зелених површина у комплексу је 70%; – Минимални проценат зелених површина у директном контакту са тлом је 5%. – Слободне површине комплекса су намењене за приступ и паркирање возила; – Зелене површине у директном контакту са тлом предвидети по ободу комплекса као заштитни зелени појас, изван дефинисане грађевинске линије, и/или у оквиру паркинг простора, као шире травне баште (мин. 3 m) са дрворедима и жбунастом вегетацијом, у функцији еколошке мреже на локалном нивоу; – Формиране травне баште могу да представљају одрживи урбани дренажни систем, односно средство за управљање кишницом, конструисано тако да опонаша природне системе за одводњавање; – Просторно-функционална организација и начин уређења слободних и зелених површина треба да буде у складу са потребама примарне намене, просторним распоредном објеката, њиховом висином и естетским обликовањем, експозицијом терена, дубином и врстом подлоге за садњу, нивоом подземних вода, као и са положајем планираних подземних инсталација; – За озелењавање користити аутохтоне врсте вегетације које припадају природној потенцијалној вегетацији, прилагодљиве на локалне услове средине; – Могуће је користити примерке егзота за које је потврђено да се добро адаптирају условима средине; – Учешће лишћарских врста треба да је доминантно у односу на осталу вегетацију; – Користити расаднички произведене саднице високе дрвенасте вегетације; – Користити лисно декоративне и цветне форме жбунастих врста и сезонског цвећа; – Избегавати инванзивне и алергене врсте; – Неопходно је обезбедити 1–2% пада за површине за комуникацију, чиме се омогућава дренажа површинских вода ка околном порозном земљишту или кишној канализацији, за шта је неопходно обезбедити дренажне елементе (земљане риголе, риголе – каналете, канали); – Паркинг простор је неопходно застрти полупорозним застором и засенити дрворедним стаблима; – Дрворедна стабла треба да су школоване саднице лишћара, минималне висине 3,5 m, стабло чисто од грана до висине од 2,5 m и прсног пречника најмање 15 cm; – Дрворедна стабла садити у задњој трећини простора за паркирање, једно стабло на свака два до три паркинг места (зависно од врсте), при чему се, у случају два управна реда паркирања, стабла могу садити наизменично, као дупли дрворед; – Потребно је обезбедити заштиту корена и стабла постављањем металне решетке, корсета или анкера у зависности од услова, као и физичку заштиту дебла од механичких оштећења и временских непогода; – За све планиране зелене површине у оквиру комплекса обезбедити стандардну инфраструктуру и систем за заливање.
Саобраћајни приступ и паркирање	– Саобраћајни приступ остварити са планираних улица Нова 1, Нова 2 и Нова 4. – Аутобусима спортских екипа и возилима хитних интервенција (полиција, ватрогасци, хитна помоћ) мора бити обезбеђен директан приступ до објекта са могућношћу улаза/излаза у објекат. – За спортске екипе и службена лица обезбедити паркинг простор, за минимум два аутобуса и 10 путничких возила, у безбедној зони која се налази у близини улаза за играче и службена лица. – На парцели обезбедити мин. 5.000 ПМ за путничка возила гледалаца/посетилаца Националног фудбалског стадиона.
Услови за ограђивање комплекса	– Делове комплекса Националног фудбалског стадиона могуће је оградити транспарентном оградом максималне висине 2.0 m.
Минимални степен комуналне опремљености	– Планирани Национални фудбалски стадион мора имати прикључак на водоводну и канализациону мрежу, електричну енергију, телекомуникациону мрежу, гасоводну мрежу или други алтернативни извор енергије.
Инжењерскогеолошки услови	– Терен је изграђен од прашинасто-песковитих глина, фације поводња, а испресецан фацијом мртваја, глиновито песковитог састава, местимичнмо са муљевима. Дебљина ових седимената је до 5 m. Испод су пескови. Прашинасто-песковите глине су местимично муљевите и веома стишљиве. – Средина је водозасићена са нивоом подземне воде око 2 m, која је у хидрауличкој вези са нивоом воде у каналу Галовица и са водама реке Саве. Ниво воде је неуједначен и у време високог водостаја пење се и до површине терена. – При изградњи планираних објеката потребно је применити мелиоративне хидротехничке мере, затим геотехничку припрему тла, односно одредити услове и начин фундирања с обзиром на лоше ИГ услове тла. – Инжењерскогеолошке средине које учествују у конструкцији овог простора условно се могу користити као подтло за фундирање објеката како високо, тако и нискоградње. – Забарене делове терена треба побољшати додавањем каменог агрегата и објeкте фундирати изнад садашње коте терена, јер је висок ниво подземне воде отежавајући фактор за безбедну експлоатацију како објеката високоградње, тако и објеката нискоградње. – Ископи ће се изводити у срединама које по ГН-200 припадају I–II категорији. Ископи у овим срединама се држе вертикално до висине од 1 m без подграде. – Помоћне објекте фундирати уз претходну припрему подтла. Објекте више спратности фундирати на шиповима. – За инфраструктурне објекте потребно је уклонити хумусни слој и муљевите метастабилне делове терена и исте заменити материјалом који се добро збија. Затрпавање ископа радити од пековито-шљунковитог материјала. – За планиране објекте неопходно је урадити детаљна геолошка истраживања у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима.

2.5.2. Пратећи спортски садржаји

Попис грађевинских парцела за спортске објекте и комплексе:

Напомена: У случају неслагања бројева катастарских и грађевинских парцела из текстуалног и графичког дела Просторног плана, важе бројеви катастарских и грађевинских парцела из Рефералне карте број 4 „Карта спровођења са парцелацијом” Р 1:1000.

3. УРБАНИСТИЧКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРОСТОРА И ОБЈЕКАТА

3.1. Заштита и унапређење животне средине

За Просторни план је урађен Извештај о стратешкој процени утицаја планираних намена на животну средину, на основу Одлуке о изради стратешке процене утицаја ППППН Националног фудбалског стадиона на животну средину („Службени гласник РС”, број 74/18).

Извештај о Стратешкој процени утицаја на животну средину је урађен у складу са одредбама Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10).

У циљу заштите животне средине и здравља људи потребно је у току даљег спровођења и реализације планског документа предвидети и реализовати мере заштите и побољшања стања животне средине, које се морају поштовати у свим даљим фазама спровођења Просторног плана:

– планиране објекте у оквиру површина за спортске објекте и комплексе изградити у складу са нормама и стандардима утврђеним за ту врсту објеката; спровести све опште и посебне санитарне мере и услове прописане Законом о санитарном надзору („Службени гласник РСˮ, број 125/04);

– у оквиру планираних спортских зона, пратеће садржаје уклопити у примарну функцију спорта и рекреације (туризам, угоститељство, трговина и сл.);

– у оквиру зоне површина за спортске објекте и комплексе, у деловима намењеним за комерцијалне делатности, обављати искључиво делатности које не угрожавају квалитет животне средине, не производе буку или непријатне мирисе, односно не умањују квалитет боравка у објектима и њиховој околини;

– применити неопходне мере за правилно и безбедно чување и руковање хемијским средствима, хемикалијама и производима који их садрже (које се користе за одржавање стадиона), у складу са законом и важећим прописима којима се уређује управљање хемикалијама.

У циљу заштите ваздуха неопходно је спровођење следећих мера:

– централизовани начин загревања објеката;

– користити расположиве видове обновљиве енергије за загревање/хлађење објеката, као што су хидрогеотермална енергија (уградња топлотних пумпи), соларна енергија (постављање фотонапонских соларних ћелија и соларних колектора на кровним површинама и одговарајућим вертикалним фасадама), биомаса и сл.;

– подизање дрвореда дуж планираних саобраћајница и озелењавање паркинг површина;

– реализовати планом предвиђено зеленило.

Заштиту вода и земљишта од контаминација извршити применом следећих мера:

– извршити прикључење новопланираних објеката на комуналну инфраструктуру;

– опремити целокупно подручје канализационом инфраструктуром са сепарационим системом одвођења кишних и отпадних вода;

– обезбедити сепаратно, тј. одвојено прикупљање условно чистих вода (са кровних и слободних површина и пешачких комуникација) и отпадних вода (зауљених вода са саобраћајних и манипулативних површина, укључујући и паркинг површине, из гаража, отпадних вода из делова објеката намењених припреми хране, отпадних вода које настају одржавањем и чишћењем објеката и др. санитарних отпадних вода);

– пречишћавање отпадних вода из планираних објеката вршити на начин, односно одабиром одговарајућег техничко-технолошког решења пречишћавања отпадних вода којим се постиже достизање и одржавање квалитета еуфлента који задовољава критеријуме прописане Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање;

– манипулативне површине, сервисне/приступне саобраћајнице и паркинзи морају бити изграђени од водонепропусних материјала отпорних на нафту и нафтне деривате и са ивичњацима којима се спречава одливање воде на околно земљиште приликом њиховог одржавања или за време падавина;

– обезбедити потпун и контролисан прихват зауљене атмосферске воде са наведених површина, њихов предтретман у сепаратору масти и уља, пре упуштања у рецепијент; таложник и сепаратор масти и уља димензионисати на основу сливне површине и меродавних падавина; учесталост чишћења сепаратора и одвожење талога из сепаратора одредити током његове експлоатације и организовати искључиво преко овлашћеног лица;

– избор материјала за изградњу канализације извршити у складу са обавезом да се спречи свака могућност неконтролисаног изливања отпадних вода у околни простор, што подразумева адекватну отпорност цевовода и прикључака на све механичке и хемијске утицаје, укључујући и компоненту обезбеђења одговарајуће флексибилности, а због могуће геотехничке повредљивости геолошке средине у подлози цевовода (слегање, течење, клижење, бубрење материјала и др.);

– поставити непропусну танквану за прихват опасних материја из трансформатора трафостанице; капацитет танкване одредити у складу са укупном количином трансформаторског уља у трансформатору; није дозвољена уградња трансформатора који садрже полихлороване бифениле (PCB);

– применити мере и услове са аспекта санитарне заштите Београдског изворишта, прописане од стране ЈКП БВК, Служба за развој (бр. I4-1/1163 од 23. априла 2019. године):

– праћењем квалитета и количине отпадне воде пре упуштања у реципијент, у складу са одредбама Закона о водама, Уредбе о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање и Правилника о начину и условима за мерење количине и испитивање квалитета отпадних вода и садржини извештаја о извршеним мерењима („Службени гласник РС”, број 33/16).

У циљу заштите од буке неопходно је спровођење следећих мера:

– обликовањем и пројектовањем стадиона треба што више умањити акустични утицај на околину;

– применити одговарајуће грађевинске и техничке мере за заштиту од буке којима се обезбеђује да бука емитована из техничких и других делова планираних објеката не прекорачује прописане граничне вредности у складу са Законом о заштити од буке у животној средини („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10 и 96/21) и Уредбом о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини;

– при пројектовању, односно изградњи објеката, применити техничке услове и мере звучне заштите помоћу којих ће се бука у планираним објектима, свести на дозвољени ниво, а у складу са Техничким условима за пројектовање и грађење зграда (Акустика у зградарству) СРПС У.Ј6.201:1990.

Заштиту од нејонизујућег зрачења обезбедити применом следећих мера:

– Планом генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе – град Београд (целине I–XIX) – („Службени лист града Београда”, број 20/16) је дефинисана мера заштите од нејонизујућег зрачења, а која се односи на забрану планирања и изградње објеката за дужи боравак људи унутар заштитних одстојања која за напон далековода од 220 (kV) износи 30m лево и десно од крајњег фазног проводника, а узети у обзир и Закон о заштити од нејонизујућег зрачења и припадајуће му подзаконске акте;

– трафостанице пројектовати и изградити у складу са важећим нормативима и стандардима за ту врсту објеката, а техничким и оперативним мерама обезбедити да нивои излагања становништва нејонизујућим зрачењима након изградње трафостанице не прелази референтне граничне нивое излагања електричним, магнетским и електромагнетским пољима, у складу са Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима, и то: вредност јачине електричног поља (Е) не прелази 2 kV/m, а вредност густине магнетског флукса (V) не прелази 40 µТ;

– након изградње трансформаторске станице извршити: (1) прво мерење: нивоа електричног поља и густине магнетског флукса, односно мерење нивоа буке у околини трансформаторске станице, пре издавања употребне дозволе за исту, (2) периодична испитивања у складу са законом и (3) достављање података и документације о извршеним испитивањима нејонизујућег зрачења и мерењима нивоа буке надлежном органу у року од 15 дана од дана извршеног мерења; трансформаторске станице не смеју да се нађу поред канцеларијских простора намењених дужем боравку људи, већ уз техничке просторије оставе и сл.

Антенски системи базних станица мобилне телефоније, у зонама повећане осетљивости, могу се постављати на антенским стубовима под условом да:

– висинска разлика између базе антене и тла износи најмање 15 m;

– удаљеност антенског система базне станице и стамбеног објекта у окружењу, износи најмање 30 m;

– удаљеност антенског система базне станице и стамбеног објекта у окружењу може бити мања од 30 m, у случају када је висинска разлика између базе антене и кровне површине објекта у окружењу најмање 10 m;

– при пројектовању антенских система базних станица мобилне телефоније узети у обзир избор и дизајн и боју антенских система у односу на објекат или окружење на ком се врши његова инсталација, те потребу/неопходност маскирања базне станице.

Планирану МРС поставити/изградити у складу са важећим условима, техничким нормама и стандардима дефинисаним: Законом о енергетици, Законом о цевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника и дистрибуцији гасовитих угљоводоника („Службени гласник РС”, број 104/09), Правилником о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 bar („Службени гласник РСˮ, број 86/15) и другим подзаконским актима којима је дефинисана ова област.

При пројектовању и изградњи МРС нарочито обезбедити:

– континуиран рад МРС у случају нестанка електричне енергије уградњом дизел агрегата одговарајуће снаге и капацитета;

– изградњу непропусне бетонске танкване за смештај резервоара за гориво дизел-агрегата, која може да прихвати сву истеклу течност у случају удеса;

– онемогућити неовлашћени приступ објектима МРС изградњом ограде одговарајуће висине, односно постављањем одговарајуће табле упозорења о опасностима.

Обезбедити посебан простор, потребне услове и опрему за сакупљање, разврставање и привремено чување различитих отпадних материја (комунални и амбалажни отпад, органски отпад – остаци од обраде меса и хране и отпадно јестиво уље, рециклабилни материјал, отпад од чишћења сепаратора масти и уља и отпадних вода из објекта и др.), у складу са законом и другим прописима којима се уређује поступање са секундарним сировинама, опасним и другим отпадом, до предаје лицу са којим је закључен уговор, а које је регистровано и има дозволу за управљање отпадом (складиштење, третман, одлагање и сл.).

Начине прикупљања и поступања са отпадним материјама, односно материјалима и амбалажом, вршити у складу са Законом о управљању отпадом и другим важећим прописима из ове области; обезбедити посебне просторе, или делове објеката, за постављање контејнера/посуда за сакупљање, разврставање, привремено складиштење и испоруку отпадних материја и материјала насталих у току коришћења планираних садржаја, и то:

– отпадних материја које имају карактеристике штетних и опасних материја;

– амбалажног отпада на начин утврђен Законом о амбалажи и амбалажном отпаду;

– рециклабилног отпада (папир, стакло, пет амбалажа, лименке и др.), у складу са Правилником о условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и третмана отпада који се користи као секундарна сировина или за добијање енергије („Службени гласник РС”, број 98/10) и, с тим у вези, обезбедити просторe за зеленa острвa у оквиру станица, за потребе примарне сепарације, односно селективног сакупљања наведеног отпада;

– комуналног и другог неопасног отпада;

– инвеститор/корисник је у обавези да сакупљени отпад преда лицу које има дозволу за управљање наведеним врстама отпада.

Инвеститор/извођач радова је у обавези да, у складу са одредбама Закона о управљању отпадом, у току извођења радова на изградњи планираних садржаја предвиди и обезбеди:

– одговарајући начин управљања/поступања са насталим отпадом у складу са законом и прописима донетим на основу закона којима се уређује поступање са секундарним сировинама, опасним и другим отпадом, посебним токовима отпада;

– грађевински и остали отпадни материјал, који настане у току извођења радова, сакупи, разврста и привремено складишти у складу са извршеном класификацијом на одговарајућим одвојеним местима предвиђеним за ову намену, искључиво у оквиру градилишта;

– спроведе поступке за смањење количине отпада за одлагање (посебни услови складиштења отпада – спречавање мешања различитих врста отпада, расипања и мешања отпада са водом и сл.) и примену начела хијерархије управљања отпадом (превенција и смањење, припрема за поновну употребу, рециклажа и остале операције поновног искоришћења, одлагање отпада), односно одваја отпад чије се искоришћење може вршити у оквиру градилишта или у постројењима за управљање отпадом; приликом складиштења насталог отпада примени мере заштите од пожара и експлозија;

– извештај о испитивању насталог неопасног и опасног отпада којим се на градилишту управља, у складу са Законом о управљању отпадом и Правилником о категоријама, испитивању и класификацији отпада („Службени гласник РС”, бр. 56/10, 93/19 и 39/21);

– води евиденцију о:

– врсти, класификацији и количини грађевинског отпада који настаје на градилишту;

– издваjању, поступању и предаји грађевинског отпада (неопасног, инертног, опасног отпада, посебних токова отпада);

– преузимање и даље управљање отпадом који се уклања, обавља искључиво преко лица које има дозволу да врши његово сакупљање и/или транспорт до одређеног одредишта, односно до постројења које има дозволу за управљање овом врстом отпада (третман, односно складиштење, поновно искоришћење, одлагање);

– попуњавање документа о кретању отпада за сваку предају отпада правном лицу, у складу са Правилником о обрасцу Документа о кретању отпада и упутству за његово попуњавање („Службени гласник РС”, број 114/13) и Правилником о обрасцу Документа о кретању опасног отпада, обрасцу претходног обавештења, начину његовог достављања и упутству за њихово попуњавање („Службени гласник РС”, број 17/17); комплетно попуњен Документ о кретању неопасног отпада чува најмање две године, а трајно чува Документ о кретању опасног отпада, у складу са законом;

– снабдевање машина нафтом и нафтним дериватима обавља на посебно опремљеним местима, а у случају да дође до изливања уља и горива у земљиште одмах прекине радове и изврши санацију, односно ремедијацију загађене површине;

– примену мера заштите за превенцију и отклањање последица у случају удесних ситуација у току извођења радова, (опрема за гашење пожара, адсорбенти за сакупљање изливених и просутих материја и др.).

3.2. Инжењерскогеолошки услови

На основу урађеног „Елабората геолошко-геотехничке документације за потребе израде Просторног плана подручја посебне намене (ППППН) Националног фудбалског стадиона”, од стране предузећа „Рударски институт” из Београда (2019), дефинисани су следећи инжењерскогеолошки услови.

Предметни терен у морфолошком смислу припада левој долинској страни, односно алувијалној равни реке Саве (Новобеоградском алувијалном платоу). У природним условима овај део алувијалне заравни, са котама ~69–74 m, често је био плављен (све до изградње Савског одбрамбеног насипа). Површина терена има врло благ до субхоризонтални нагиб од 2–3°. Хипсометријски положај дефинисан је распоном кота 70.0 до 80.0 m надморске висине. На северној страни, у непосредној зони истражног простора налази се Земунски лесни плато. У оквиру овог равничарског терена постојe остаци старих мртваја и бара, које су у великој мери измениле свој првобитни изглед, пре свега израдом савремених мелиоративних хидротехничких канала по њиховим средишњим деловима.

Карактеристика ширег подручја пана је одсуство површинских речних токова, али је урађена мрежа мелиорационих канала чија је намена да за време високих падавина дренирају вишкови воде.

Терен је у основи изграђен од терцијарних панонских, глиновито-лапоровитих и глиновито-песковитих наслага плиоцена. Повлату овог комплекса чине алувијално барски и алувијални седименти представљени песковитим и прашинастим глинама и глиновитим песковима и шљунковима квартарне старости (плеистцен), који су дебљине до 50 m. Површину терена представљају алувијално барски седименти таложени у води у низијама рељефа панонског басена и терасни седименти (холоцен). Дебљина ових седимената је око 10 m. Површину терена највећим делом чини хумизирани слој глиновите прашине. У урбанизованим деловима терена на површини је заступљен насип променљиве дебљине, а до 1 m.

У морфолошком смислу истраживани терен је условно повољан до повољан за изградњу.

Мерени ниво подземне воде је на дубини 0,8–3,0 m од површине терена, између апсолутних кота 69.0 и 71.5 m. Устаљен је у фацији поводња, у прашинастој глини или у прашинасто-глиновитом песку. Међутим, реално је очекивати да је при максималном нивоу терен водозасићен до површине терена. Осцилације воде су 1–3 m. На снижавање подземних вода поред мелиоративних радова известан утицај има и стално црпљење воде у рени бунарима који су распоређени уз обалу реке Саве.

Не постоје услови за развој савремених егзогеодинамичких процеса у терену. У ширем подручју могућа су појаве суфозионих удубљења у лесоидима, са повременим појавама забарења и ерозије обала канала.

На основу сагледаних инжењерскогеолошких карактеристика терена и планираног садржаја издвојени су инжењерскогеолошки рејони IIБ2, IIIБ3 и IIЦ3:

1) Рејон IIБ2

Овај рејон обухвата делове алувијално терасне заравни изнад коте 72 m. Терен је изграђен од алувијално терасно седиментног комплекса, који је представљен прашинасто песковитим глинама у повлати и песковима у подини. Дебљина прашинасто песковите средине је 1,5–5 m. Дебљина пескова је више од 10 m. Алувијално терасни седиментни комплекс је неуједначених инжењерскогеолошких својстава.

Прашинасто песковите глине су средње до веома стишљиве средине. Пескови су утврђени на различитим дубинама, док су шљункови на дубини већој од 9 m. Пескови су средње до мало стишљиви. Ниво подземне воде је око 2.0 m од површине терена.

С обзиром да се у овом терену провлаче зоне алувијалних равни мртваја и бара, односно средина лоших ИГ карактеристика (рејон IIIБ3), онда то у знатној мери погоршава и услове коришћења и делова терена обухваћених овим рејоном. При коришћену рејона IIБ2 захтева уважавање чињенице да је стишљивост веома неуједначена и претежно велика, нарочито у горњој зони прашинасто песковитих глина, као и плитак ниво подземних вода.

У овом терену треба рачунати и на утицај Сурчинске реке, односно канала Галовице, у чијој су широј зони утврђена повремена и стална забарења, са плитким нивоом подземне воде и водозасићеношћу средине, као и са честим појавама муљева.

Овај терен је неповољан и у погледу сеизмичности, што је условљено плитким нивоом подземне воде (у време високог водостаја скоро и до површине терена) па долази до повећања основног степена сеизмичности за 1 степен МCK-64 скале. Такође су у овим теренима могуће појаве тиксотропије, а у засићеним песковима потенцијал ликвефакције.

Коришћење терена алувијално терасне заравни при урбанистичком планирању захтева детаљније и потпуније дефинисање ИГ својстава терена. Ово се односи на прилагођавање објеката терену, у смислу услова фундирања, зависно од типа објекта и његових техничких карактеристика. Такође се у овом терену морају предвидети и хидротехничке мере заштите терена и објеката.

2) Рејон IIIБ3

Овај рејон обухвата делове алувијално терасне заравни испод коте 72 m, а у непосредном је контакту са рејоном IIБ2. То су делови алувијално-терасне заравни који представљају зоне са барским седиментима и седиментима мртваје, које изграђују прашинасто-песковите глине, местимичнмо муљевите, са песковима већим од 4 m од површине терена. Ово су делови терена са високим нивоом подземне воде, водозасићени у муљевитој средини, знатне стишљивости.

За коришћење ових делова терена при урбанизацији потребно је извршити мелиоративне захвате на ширем простору, при чему се обухвата и рејон IIБ2. Ови мелиоративни радови односе се на сложене хидротехничке мере и регулацију терена до коте дејства високих вода (земна тла, насипање, израда дренажног система) – максимални ниво слободне издани је око коте 74.0, као и одређивање адекватног начина фундирања објаката.

С обзиром да су рејони IIБ2 и IIIБ3 на међусобно блиском простору, и да су у алувијално-терасној заравни, са нејасним и непрецизно утврђеним границама, то рејон IIIБ3, који је лошијих своjстава, има негативан утицај на рејон IIБ2, и зато се цео овај простор може схватити, која један рејон кога карактеришу услови дати под рејоном IIIБ3.

Дакле, цео простор обухваћен планом, са планираним објeктима има следеће ИГ карактеристике и услове:

– терен је изграђен од прашинасто-песковитих глина, фације поводња, а испресецан фацијом мртваја, глиновито песковитог састава, местимичнмо са муљевима. Дебљина ових седимената је до 5 m. Испод су пескови, до 10 m (зона захваћена истражним бушењем);

– средина је водозасићена са нивоом подземне воде око 2 m, која је у хидрауличкој вези са нивоом воде у каналу Галовица и са водама реке Саве. Ниво воде је неуједначен и у време високог водостаја пење се и до површине терена;

– прашинасто-песковите глине су местимично муљевите и веома стишљиве;

– при изградњи предвиђених објаката потребно је применити мелиоративне хидротехничке мере, затим геотехничку припрему тла, односно одредити услове и начин фундирања с обзиром на лоше ИГ услове тла.

Препоруке при коришћењу терена за изградњу:

– инжењерскогеолошке средине које учествују у конструкцији ових рејона условно се могу користити као подтло за фундирање објаката како високо, тако и нискоградње;

– забарене делове терена треба побољшати додавањем каменог агрегата и објекте фундирати изнад садашње коте терена, јер је висок ниво подземне воде отежавајући фактор за безбедну експлоатацију како објеката високоградње, тако и објеката нискоградње (максимални ниво слободне издани је око коте 74.0);

– ископи ће се изводити у срединама које по ГН-200 припадају I–II категорији;

– ископи у овим срединама се држе вертикално до висине од 1 m без подграде;

– објекти висине до 12 m не могу се фундирати директно без претходне припреме подтла;

– за инфраструктурне објекте потребно је уклонити хумусни слој и муљевите метастабилне делове терена и исте заменити материјалом који се добро збија;

– затрпавање ископа радити од пековито-шљунковитог материјала.

3) Рејон IIЦ3

Овај рејон обухвата део лесоидне заравни у јужном Срему између Угриноваца и Добановаца, у близини Ауто-пута Београд–Шид. Кота терена је око 76 m.

Терен је изграђен од алувијално барских седимената, који у повлатном делу имају лесоидни карактер. Лесоидна средина прашинасто глиновитог и песковитог састава је неуједначене дебљине, средње водопропусности (kf = 10–5–10–4 cm/sec), са високим нивоом подземне воде у терену, тако да је горња зона претежно водозасићена, што утиче на погоршање инжењерско геолошких услова терена.

Ниво подземне воде условљен је атмосферским падавинама, па је доста неуједначен и променљив. У време влажног периода године у појединим деловима заравни ниво воде пење се и до 1 m од површине терена. Устаљен ниво подземне воде је у границама 1,5–2,5 m, зависно од морфологиjе терена.

У природним условима, односно условима мање расквашености лесоидне средине, када је ниво подземне воде нижи, средина је мање стишљивости, иначе је веома до средње стишљива.

При коришћењу овог терена за урбанизацију, постоји ограничење у погледу високог нивоа подземне воде (средњи пиезометарски ниво је око 2,0 m од површине терена) и њиховог утицаја на земљане ископе и објекте.

Потребно је применити одговарајуће мелиоративне мере при извођењу грађевинских земљаних ископа у терену, односно предвидети мере заштите темеља од утицаја подземне воде, као и пројектовати одговарајући начин фундирања објаката, због могућности појава веома стишљивог тла.

Препоруке при коришћењу терена за изградњу:

– инжењерскогеолошке средине које учествују у конструкцији овог рејона могу се користити као подтло за фундирање објаката како високо, тако и нискоградње;

– ископ ће се изводити у срединама које по ГН-200 припадају I–II категорији;

– ископи у овим срединама се држе у ископима вертикалних страна висине до 2 m без подграде;

– за планиране објекте висине до 9 m фундирање се може извршити директно без претходне припреме подтла;

– за инфраструктурне објекте потребно је уклонити хумусни слој и исти заменити материјалом који се добро збија;

– затрпавање ископа изводити ископаним материјалима у слојевима уз прописно збијање.

Општи геотехнички услови за изградњу:

– услови за извођење ископа

На простору Просторног плана до дубине од 1,0 m је могуће изводити грађевинске ископе без заштите, док је дубље ископе неопходно радити у нагибу 1:1 и блаже. Косине које није могуће радити према препорученом углу нагиба обавезно подградити. Сезонски је могуће присуство подземне воде и до површине терена, па се препоручује да се ископи раде у сувљем временском периоду, нарочито у рејонима IIБ2 и IIIБ3. Материјал из ископа може се искористити за затрпавање вишка откопаног профила (изузев хумусног покривача hm) након фундирања објеката само у рејону IIЦ3, док у рејонима IIБ2 и IIIБ3 за затрпавање ископа користити песковито-шљунковити материјал.

– препоруке за изградњу објеката високоградње

Висок ниво подземних вода условљава израду објеката без подрумских просторија. Објекте треба нивелационо тако поставити да им кота најнижег пода буде изнад максималног нивоа воде. Грађевински објекти мале спратности могу се темељити на унакрсно повезаним темељним тракама и темељним плочама. Објекте веће спратности треба темељити применом шипова. Приликом планирања објеката треба узети у обзир и слабу носивост тла које захтева примену мелиоративних решења у циљу повећања носивости (замена подтла и сл.). Забарене делове терена треба побољшати додавањем каменог агрегата и објекте фундирати изнад садашње коте терена, јер је висок ниво подземне воде отежавајући фактор за безбедну експлоатацију објеката високоградње у рејонима IIБ2 и IIIБ3.

Објекте висине преко 12 m треба фундирати на шиповима, како би се спречило неуједначено слегање објекта.

– препоруке за изградњу саобраћајница, паркинга и манипулативних платоа

Изградња саобраћајница треба да буде на насутом терену. Изградњи саобраћајница претходи уклањање хумусног слоја (0.6 m), као и муљевитих метастабилних делова терена и припрема трасе у свему према СПРС.Е1.01.

– препоруке за изградњу објеката инфраструктуре

При планирању објеката комуналне инфраструктуре, на целом простору овог плана, неопходно је водити рачуна о избору цевног материјала и квалитету спојница чиме треба спречити и најмању могућност губљења вода из мреже. Такође је неопходно обезбедити могућност праћења стања водоводно-канализационе мреже и могућност брзе интервенције у случају хаварије на мрежи. Ровове за полагање цеви је могуће затрпавати песковито-шљунковитим материјалом. Висок ниво подземних вода ствара неповољне услове при извођењу ископа за инфраструктурне објекте и условљава потпуну заштиту објеката током изградње.

За свe планиранe објектe неопходно је урадити детаљна геолошка истраживања, а све у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима.

3.3. Заштита од елементарних и других већих непогода

Урбанистичке мере заштите од потреса

Ради заштите од земљотреса, објекте пројектовати у складу са:

– Правилником за грађевинске конструкције („Службени гласник РС”, бр. 89/19, 52/20 и 122/20). Све прорачуне сеизмичке стабилности заснивати на посебно изграђеним подацима микросеизмичке реоjнизације, и

– Правилником о привременим техничким нормативима за изградњу објеката који не спадају у високоградњу у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ”, број 39/64).

Урбанистичке мере заштите од пожара

Објекти морају бити реализовани према одговарајућим техничким противпожарним прописима, стандардима и нормативима.

У току пројектовања и извођења радова на изградњи објеката применити мере заштите од пожара у складу са одредбама Закона о заштити од пожара и правилницима и стандардима који ближе регулишу изградњу објеката.

Објектима мора бити обезбеђен приступни пут за ватрогасна возила, сходно Правилника о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређење платоа за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара („Службени лист СРЈ”, број 8/95) и других техничких прописа и стандарда за такву врсту објеката. Објекту стадиона приступни пут мора бити обезбеђен како око самог објекта, тако и унутар објекта.

Капацитет водоводне мреже мора да обезбеђује довољне количине воде за гашење пожара (иницијално гашење), како за хидрантску мрежу тако и за друге инсталације које користе воду за гашење пожара.

С тога, објекти морају имати одговарајућу хидрантску мрежу, која се по протоку и притиску воде у мрежи планира и пројектује према Правилнику о техничким нормативима за инсталације хидрантске мреже за гашење пожара.

При реализацији планираних објеката придржавати се општих услова за пројектовање и изградњу објеката са повећаним ризиком од пожара и отежаном ватрогасном интервенцијом, у складу са важећом законском и техничком регулативом која се односи на ту врсту објеката, поштујући одредбе Закона о заштити од пожара, Правилника о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређење платоа за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара („Службени лист СРЈ”, број 8/95) и других техничких прописа и стандарда за такву врсту објеката.

Такође, предвидети остале инсталације и системе заштите у складу са важећим законским и техничким прописима за категорију објеката планираних за изградњу:

– објекти морају бити реализовани и у складу са Правилником о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона („Службени лист СФРЈ”, бр. 53/88, 54/88 и 28/95) и Правилником о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења („Службени лист СРЈ”, број 11/96);

– систем вентилације и климатизације предвидети у складу са Правилником о техничким нормативима за вентилацију и климатизацију („Службени лист СФРЈ”, број 87/93);

– објекти морају бити реализовани у складу са Правилником о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте насталих у пожару („Службени лист СФРЈ”, број 45/85);

– објекте реализовати у складу са Правилником о техничким стандардима приступачности („Службени гласник РС”, број 46/13);

– објекте реализовати у складу са Правилником о техничким нормативима за заштиту од пожара стамбених и пословних објеката и објеката јавне намене („Службени гласник РС”, број 22/19);

– применити одредбе Правилника о техничким нормативима за пројектовање и извођење завршних радова у грађевинарству („Службени лист СФРЈ”, број 21/90).

– при фазној изградњи објеката обезбедити да свака фаза представља независну техно-економску целину;

– предвидети поделу објеката у пожарне сегменте и секторе, поједине просторије посебно пожарно издвојити (технички блок, вентилационе коморе, електроенергетски блок, посебне специфичне просторије, просторије са стабилним инсталацијама за гашење пожара, магацине, администрацију и сл.);

– изградња електроенергетских објеката и постројења мора бити реализоване у складу са Правилником о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара („Службени лист СФРЈ”, број 87/93), Правилником о техничким нормативима за заштиту нисконапонских мрежа и припадајућих трафостаница („Службени лист СФРЈ”, број 13/78) и Правилнику о изменама и допунама техничких норматива за заштиту нисконапонских мрежа и припадајућих трафостаница („Службени лист СРЈ”, број 37/95);

– реализовати објекте у складу са Одлуком о условима и техничким нормативима за пројектовање и изградњу градског гасовода („Службени лист града Београда”, број 14/77), Правилником о техничким нормативима за пројектовање, грађење, погон и одржавање гасних котларница („Службени лист СФРЈ”, број 10/90), уз претходно прибављање одобрења локације за трасу гасовода и место мерно регулационе станице од стране Управе за заштиту и спасавање, сходно чл. 28. и 29. Закона о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Службени гласник СРС”, бр. 44/77, 45/84 и 18/98), Правилником о техничким нормативима за унутрашње гасне инсталације („Службени лист СРЈ”, бр. 20/92 и 33/92) и Правилника о условима за несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 bar („Службени гласник РС”, број 86/15).

У даљем поступку издавања локацијских услова за пројектовање и прикључење, у поступку израде Идејног решења за предметне објекте, потребно је прибавити Услове са аспекта мера заштите од пожара од стане надлежног органа министарства, на основу којих ће се сагледати конкретна техничка решења, безбедносна растојања и др., у складу са Уредбом о локацијским условима („Службени гласник РС”, број 115/20).

За објекте у којима се планира производња, прерада, дорада, претакање, складиштење, држање и промет запаљивих и горивих течности и запаљивих гасова, потребно је прибавити Услове са аспекта мера заштите од пожара и експлозија ( у поступку израде идејног решења за објекте гасовода) од стране надлежног органа министарства на основу којих ће се сагледати конкретни објекти, техничка решења, безбедносна растојања и др, у складу са Уредбом о локацијским условима, Законом о запаљивим и горивим течностима и запаљивим гасовима („Службени гласник РС”, број 54/15) и Законом о заштити од пожара.

Објекти у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у прописаним количинама, потребно је поштовати одредбе Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, бр. 111/09, 92/11 и 93/12) и правилника који ближе регулишу врсте и количине опасних материја, објекте и друге критеријуме на основу којих се сачињава План заштите од удеса, на који мора бити прибављена сагласност надлежног министарства, у складу са Правилником о врстама и количинама опасних материја, објектима и другим критеријумима на основу којих се сачињава план заштите од удеса и предузимају мере за спречавање удеса и ограничавање утицаја удеса на живот и здравље људи, материјалних добара и животну средину („Службени гласник РС”, број 48/16) и Правилником о начину израде и садржају Плана заштите од удеса („Службени гласник РС”, број 82/12).

Услови од интереса за одбрану земље

У складу са дописом Министарства одбране – Управе за инфраструктуру, број 7122-2 од 18. маја 2021. године, за планирану изградњу нема посебних услова и захтева за прилагођавање потребама одбране земље.

3.4. Мере енергетске ефикасности изградње објеката

Под појмом унапређења енергетске ефикасности у зградарству подразумева се континуирани и широк опсег делатности којима је крајњи циљ смањење потрошње свих врста енергије уз исте или боље услове у објекту. Као последицу смањења потрошње необновљивих извора енергије (фосилних горива) и коришћење обновљивих извора енергије, имамо смањење емисије штетних гасова (СО2 и др.) што доприноси заштити природне околине, смањењу глобалног загревања и одрживом развоју земље.

Закон о планирању и изградњи уважава значај енергетске ефикасности објеката.

Енергетска ефикасност се постиже коришћењем ефикасних система грејања, вентилације, климатизације, припреме топле воде и расвете, укључујући и коришћење отпадне топлоте и обновљиве изворе енергије колико је то могуће.

Битан енергетски параметар су облик и оријентација објекта који одређују његову меру изложености спољашњим климатским утицајима (температура, ветар, влага, сунчево зрачење). Избором одговарајућег облика, оријентације и положаја објекта, као и одговарајућим избором конструктивних и заштитних материјала, може се постићи енергетска повољност објекта.

При пројектовању и изградњи применити следеће мере енергетске ефикасности:

– у обликовању избегавати превелику разуђеност објекта, јер разуђен објекат има неповољан однос површине фасаде према корисној површини основе, па су губици енергије претерани;

– избегавати превелике прозоре који повећавају топлотне губитке;

– заштитити објекат од прејаког летњег сунца зеленилом и елементима за заштиту од сунца;

– груписати просторе сличних функција и сличних унутрашњих температура;

– топлотно изоловати објекте применом термоизолационих материјала, прозора и спољашњих врата, како би се избегли губици топлотне енергије;

– користити обновљиве изворе  енергије – нпр. користити топлотне пумпе типа вода–вода које користе подземне воде, користити сунчеву енергију помоћу стаклене баште, фотонапонских соларних ћелија, соларних колектора и сл.

– уградити штедљиве потрошаче енергије.

3.5. Услови за приступачност простора

У даљем спровођењу плана, при решавању саобраћајних површина, прилаза објектима и других елемената уређења и изградње простора и објеката применити одредбе Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

3.6. Услови за одлагање отпада

За евакуацију комуналног отпада неопходно је обезбедити металне контејнере, запремине 1100 литара и габаритних димензија: 1,37 x 1,20 x 1,45 m, у потребном броју према нормативу: 1 контејнер на 800 m2 корисне површине објеката.

Контејнери морају бити постављени изван јавних саобраћајних површина на избетонираним платоима, у нишама или посебно изграђеним боксовима ланираним у оквиру дефинисаних грађевинских парцела, са обезбеђеним прилазом за комунална возила и раднике ЈКП „Чистоћа”. Максимално ручно гурање контејнера од локације до комуналног возила износи 15 m по равној подлози, без степеника и са успоном до 3%.

Саобраћајни приступ мора бити прилагођен димензијама комуналних возила: 8,6 x 2,5 x 3,5 m, са осовинским притиском од 10 t и полупречником окретања 11 m. Минимална ширина једносмерног приступа износи 3,5 m, а двосмерне 6 m, са нагибом који не сме бити већи од 7%.

За смештај контејнера могу се изградити и смећаре или одредити посебан простор унутар самог објекта. У контејнере одлагати отпатке састава као кућно смеће, а за депоновање другачијег отпада потребно је набавити специјалне судове, који ће се бити постављени у складу са наведеним нормативима, а празниће се према потреби инвеститора и склопљеним уговором са ЈКП „Градска чистоћа”.

У циљу ефикаснијег коришћења простора, уместо великог броја контејнера могуће је набавити прес контејнере, запремине 5 m3, габаритних димензија 3,78 × 1,9 × 1,65 m, са снагом пресе 1:5. Возила за њихово одвожење су димензија 2,5 × 7,3 × 4,2 m при чему се мора водити рачуна о максималном кретању возила уназад које износи 30 m.

За изградњу планираних објеката, инвеститори су у обавези да прибаве ближе услове за сваки објекат појединачно.

V. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПЛАНА

1. ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР И УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ПЛАНА

Институционални оквир имплементације Просторног плана, у ужем смислу, представљају институције које ће директно и непосредно реализовати пројекат Националног фудбалског стадиона са пратећим садржајима, односно политику и концепцију уређења простора, изградње објеката различите намене и развоја саобраћајних и инфраструктурних система. У том смислу, институционални оквир имплементације Просторног плана чине:

– Влада преко министарства надлежног за послове просторног планирања и урбанизма, министарства надлежног за послове спорта и осталих ресорних министарстава, кроз контролу даљих активности на изради техничке документације, управног поступка издавања потребних дозвола и одобрења, као и оцењивање потребе и оправданости измене и допуне појединих решења Просторног плана;

– град Београд преко органа градске управе надлежног за урбанизам и грађевинске послове и јавних предузећа надлежних за урбанистичко планирање и уређење грађевинског земљишта, кроз контролу даљих активности на изради урбанистичко-техничких докумената и техничке документације, контролу управног поступка издавања употребних дозвола и одобрења, делимично инвестирање у изградњу појединих инфраструктурних објеката и система и др.;

– Јавна и комунална предузећа чији је оснивач Република Србија или град Београд, кроз даље планирање, пројектовање и изградњу инфраструктурних система потребних за комунално опремање и уређење планског подручја, а нарочито: ЈКП „БКВ”, „Електромрежа Србије” а.д., Електродистрибуција Србије д.о.о., ЈП „Србијагас”, ЈКП „Београдске електране”, „Телеком Србија”, ЈВП „Србијаводе” и др.

Институционални оквир имплементације, у ширем смислу, чине све институције и органи који ће посредно учествовати у имплементацији планских решења, и то: 1) у области заштите и коришћења природних система и ресурса – министарства и јавна предузећа надлежна за послове заштите природе, водопривреде и др; 2) у области развоја мреже јавних служби и демографске политике – министарство надлежно за послове локалне самоуправе, регионалног развоја и др; град Београд преко органа градске управе надлежних за образовање, културу, спорт, здравство, социјалну заштиту и др; невладине организације и друга правна лица (у државном или приватном власништву); 3) у области развоја привреде – министарство надлежно за послове привреде и туризма и др; туристичке организације на националном и локалном нивоу; невладине организације и локална удружења и др.; 4) у области развоја саобраћаја и инфраструктурних система – министарства надлежна за послове саобраћаја, инфраструктуре, телекомуникација и др; органи градске управе надлежан за саобраћај и градски превоз; „Железнице Србије” а.д., ЈП „Путеви Србије”, Електродистрибуција Србије д.о.о., ЈП „Србијагасˮ, „Телеком Србијаˮ, ЈВП „Србијаводеˮ, и др. јавна предузећа; 5) у области заштите животне средине, природних и непокретних културних добара – министарство надлежно за послове заштите животне средине, министарство надлежно за послове културе; орган градске управе надлежан за заштиту животне средине; Завод за заштиту природе Србије; Републички завод за заштиту споменика културе; Завод за заштиту споменика културе града Београда; невладине организације и локална удружења и др.

2. СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА

Спровођење Просторног плана се врши директно (непосредно) за све планиране намене, изузев саобраћајне површине – железница, за коју је обавезна даља планска разрада кроз израду плана/планова детаљне регулације, како је то приказано на Рефералној карти број 4 „Карта спровођења са парцелацијом” у Р 1:1000.

За планиране намене површина које се спроводе директно (непосредно), Просторни план представља основ за издавање информације о локацији, локацијских услова, као и за израду пројекта препарцелације и парцелације и урбанистичког пројекта и основ за формирање грађевинских парцела јавних намена у складу са Законом о планирању и изградњи.

Кроз даљу планску разраду дела планског подручја кроз израду плана/планова детаљне регулације могућа је промена геометрије претежне намене (саобраћајна површина – железница) дефинисане Просторним планом у складу са конкретним потребама и у сарадњи са надлежним институцијама.

У складу са Законом о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09) и Уредбе о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 114/08), инвеститори су дужни да се обрате, пре подношења захтева за издавање грађевинске дозволе или другог акта којим се одобрава изградња, односно реконструкција или уклањање објеката, наведених у Листи I и Листи II, надлежном органу за заштиту животне средине ради спровођења процедуре процене утицаја на животну средину.

За планиране објекте, пре издавања локацијских услова, обавезно је прибавити посебне услове заштите од пожара и експлозија у складу са чланом 54. Закона о планирању и изградњи и чланом 20. Уредбе о локацијским условима.

Просторним планом се даје могућност фазног спровођења саобраћајница. Површине планиране за изградњу саобраћајница и комуналне инфраструктуре могу се даље парцелисати пројектом парцелације/препарцелације и формирати више грађевинских парцела у оквиру дефинисане регулације јавне саобраћајне површине тако да свака грађевинска парцела представља део функционалне целине у склопу Просторним планом дефинисане намене и регулације.

Кроз израду техничке документације за јавне саобраћајне површине, дозвољена је промена нивелета и елемената попречног профила укључујући и распоред, пречнике и додатну мрежу инфраструктуре у оквиру дефинисане регулације саобраћајнице.

Техничку документацију урађену у складу са локацијским условима, којом се дефинише режим прикључења приступних саобраћајница у оквиру површина осталих намена на јавну саобраћајну површину доставити на сагласност Секретаријату за саобраћај.

3. ОДНОС ПРЕМА ПОСТОЈЕЋОЈ ПЛАНСКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ

Ступањем на снагу Просторног плана, у границама Просторног плана се ставља ван снаге следећи план:

– План детаљне регулације подручја уз Виноградску улицу, са саобраћајном везом до аутопутске обилазнице, градске општине Нови Београд и Сурчин – II фаза („Службени лист града Београда”, број 53/19).

Ступањем на снагу Просторног плана, у границама Просторног плана се мењају и допуњују следећи планови:

– Просторни план подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш („Службени гласник РС”, бр. 69/03 и 121/14) – у делу који се односи на планирану петљу Национални стадион и приступну саобраћајницу Нова 3;

– Регулациони план деонице аутопута Е75 и Е70 Добановци – Бубањ поток („Службени лист града Београда”, број 13/99) – у делу који се односи на планирану петљу Национални стадион и приступну саобраћајницу Нова 3;

– План детаљне регулације за изградњу гасовода од постојећег магистралног гасовода МГ-05 до подручја ППППН „Београд на води” са прикључком до БИП-а („Службени лист града Београда”, број 116/16) – у делу који се односи на планирану гасоводну мрежу;

– План детаљне регулације центра Сурчина, ГО Сурчин („Службени лист града Београда”, број 120/18) – у делу који се односи на планирану гасоводну мрежу.

4. ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА, МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ

Реализација Националног фудбалског стадиона са пратећом саобраћајнoм и комуналном инфраструктуром представља један од приоритета у развоју Републике Србије и града Београда.

Као приоритетне активности у реализацији, издвајају се следеће:

– насипање терена до коте максималног нивоа подземне издани у циљу заштите од плављења;

– изградња постројења за пречишћавање отпадних вода до прикључења на планирани канализациони систем;

– изградња електроенергетских (ее) водова 10 kV од постојеће трансформаторске станице (ТС) 35/10 kV „Галовица” (ван границе Просторног плана) до предметног подручја, односно дуж сервисне саобраћајнице за одржавање насипа дуж леве обале реке „Саве” и Улице Нова 4. Изградња подземних ее водова 10 kV ван границе Просторног плана планира се у складу са „Правилником о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, односно врсти радова који се изводе, на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму и садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи” („Службени гласник РС”, бр. 102/20 и 16/21);

– изградња телекомуникационе (тк) канализације од постојеће тк канализације изграђене дуж Улице Војвођанска (у оквиру границе Плана) до предметног подручја, односно дуж улица: трг Зорана Ђинђића, Нова 1 и Нова 4;

– изградња комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион”;

– изградња прикључног транспортног гасовода, притиска p = 50 bar-а од постојећег транспортног гасовода РГ 05-02 притиска р = 50 bar до комплекса ГМРС/МРС „Национални стадион”.

Основна организациона мера имплементације Плана подразумева: 1) дефинисање међусобних обавеза, права и одговорности у имплементацији планских решења, између Републике Србије и града Београда са једне стране, као и инвеститора са друге стране; 2) формирање институција и радних тела за имплементацију појединих планских решења, у зависности од области и нивоа интервенције; 3) праћење реализације планских решења, мониторинг и евалуација од стране Републике Србије, града Београда и инвеститора.

Имплементацију Просторног плана посредно прате и спроводе: Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарство омладине и спорта, као и органи града Београда надлежни за послове урбанизма, грађевинских послова, инспекције, комуналних послова и др.

У вези са имплементацијом Просторног плана, Влада је донела Закључак 05 број 351-5268/2021 од 3. јуна 2021. године, којим је инвеститорска права за извођење радова на изградњи Националног фудбалског стадиона са пратећим садржајима пренела на Грађевинску дирекцију Србије д.о.о.

Саставни део Просторног плана су и Рефералне карте Просторног плана: