ГОДИШЊИ ПРОГРАМ

МОНИТОРИНГА СТАТУСА ВОДА ЗА 2022. ГОДИНУ

Хидролошки осматрачки систем Републике Србије

Хидролошки осматрачки систем Републике Србије за мониторинг статуса вода чини државна мрежа хидролошких станица.

Државне мреже хидролошких станица обухватају мреже:

1) хидролошких рејонских станица;

2) хидролошких станица површинских вода;

3) хидролошких станица подземних вода;

4) станица за квалитет површинских вода;

5) станица за квалитет подземних вода.

Према програму рада који се на њима обавља, хидролошке станице површинских вода деле се на:

1) главне хидролошке станице

2) станице I реда;

3) станице II реда.

Минимални програм рада на главној хидролошкој станици површинских вода садржи:

1) осматрање водостаја и ледених појава;

2) мерење температуре воде;

3) хидрометријска мерења протока воде;

4) хидрометријска мерења проноса суспендованог наноса;

5) снимање попречних профила и падова воденог огледала;

6) свакодневно извештавање о водостајима, температури воде и леду.

Минимални програм рада на хидролошкој станици површинских вода I реда садржи:

1) осматрање водостаја и ледених појава;

2) хидрометријска мерења протока воде;

3) снимање попречних профила и падова воденог огледала.

У програм рада станица површинских вода I реда могу бити укључена и друга мерења и осматрања, али њихов обим не садржи све ставке предвиђене минималним програмом рада на главним хидролошким станицама.

Минимални програм рада на хидролошкој станици површинских вода II реда садржи осматрање водостаја и ледених појава.

Према програму рада који се на њима обавља, хидролошке станице подземних вода деле се на:

1) главне хидролошке станице;

2) станице I реда;

3) станице II реда.

Минимални програм рада на главној станици подземних вода садржи:

1) свакодневно мерење пијезометарског нивоа издани;

2) свакодневно мерење нивоа воде у повлатним наслагама;

3) мерење температуре воде;

4) мерење дневне суме падавина.

Минимални програм рада на станици подземних вода I реда садржи:

1) мерење пијезометарског нивоа издани 1, 5, 10, 15, 20. и 25. дана у месецу;

2) мерење температуре воде.

Минимални програм рада на станици подземних вода II реда садржи мерење пијезометарског нивоа издани 1, 10. и 20. дана у месецу.

I. Мониторинг површинских вода

1. Број и положај мерних профила на површинским водама

Број и положај мерних профила на површинским водама дат је у Табели 1.

Табела 1. Број и положај мерних профила

2. Начин и број мерења количине и нивоа површинских вода

Мерење нивоа површинских вода врши се свакодневно у прописаним терминима и континуално уређајима за континуално регистровање водостаја. За потребе овог програма осматрања се врше на водомерима државне мреже хидролошких станица површинских вода када се профили поклапају или на најближој станици на водотоку. Осматрање водостаја врши се по правилу најмање једном дневно у термину 6:00 UTC. Када је станица опремљена дигиталним уређајем за регистровање водостаја, водостај се региструје на сваких сат времена или чешће. Када је станица опремљена аналогним уређајем за регистровање водостаја, водостај се региструје континуално.

Мерења количине воде на станицама које припадају државној мрежи хидролошких станица површинских вода врше се најмање пет пута годишње.

На профилима мониторинга статуса вода који се не поклапају са профилима државне мреже хидролошких станица површинских вода мерења количина воде се врше при узорковању за оцену хемијског статуса вода када услови за мерењe и услови безбедности то дозвољавају.

На профилима мониторинга статуса вода који се поклапају са профилима државне мреже хидролошких станица површинских вода количине воде за потребе овог програма одређују се рачунски са криве протока и на основу пропагације, у случају да мерење протока воде и узорковање за оцену хемијског статуса вода није извршено истовремено.

Хидрометријска мерења протока воде врше се по годишњем и месечним плановима, правилно распоређена по времену и амплитуди, по правилу највише једно мерење месечно. У случају ванредних хидролошких појава хидрометријска мерења протока воде се могу извршавати чешће и у већем месечном броју.

Хидрометријска мерења проноса суспендованог наноса врше се најмање три пута годишње. Хидрометријска мерења проноса суспендованог наноса врше се по годишњем и месечним плановима, правилно распоређена по времену и амплитуди, по правилу највише једно мерење месечно. У случају ванредних хидролошких појава хидрометријска мерења проноса суспендованог наноса се могу извршавати у већем месечном броју.

Снимање попречних профила и падова воденог огледала врши се по правилу једном годишње, а у случају ванредних хидролошких појава и чешће. Приликом снимања профила врши се контрола референтне тачке – нуле водомера преко за ту сврху утврђених сталних тачака – станичних белега. Контрола сталних тачака врши се најмање једанпут у пет година нивелисањем у односу на репере референтне нивелманске мреже Републике Србије и локалне нивелманске референтне мреже.

Свакодневно извештавање о водостајима, температури воде и леду подразумева достављање података надлежној служби дневно, а према важећим упутствима у случају екстремних хидролошких појава и чешће. Подаци са станица које су опремљене уређајима за регистровање водостаја прикупљају се преко рачунарско – телекомуникационог система Републичког хидрометеоролошког завода.

Мерење количине воде и нивоа површинских вода врши се у складу са Правилником о начину примене метода хидролошких мерења и осматрања („Службени гласник РС”, број 20/13).

У Табели 2. дата је врста мониторинга и програм рада станица за мерење количине и нивоа површинских вода.

3. Начин и поступак испитивања, број и услови у којима се врши испитивање квалитета површинских вода

3а Надзорни мониторинг површинских вода

Надзорни мониторинг се врши на 61 мерних станица. Резултати овог мониторинга дају преглед свеобухватног еколошког и хемијског статуса површинских вода и омогућавају класификацију водних тела у пет класа, допуњују и потврђују процедуре процене утицаја, омогућавају ефикасну и ефективну израду будућих програма мониторинга, дају процену дугорочних промена природних услова које су последица распрострањених антропогених активности.

Надзорни мониторинг се спроводи најмање годину дана у току периода Плана управљања речним сливом.

Избор параметара извршен је на основу следећих критеријума:

1) параметри који су индикативни за све биолошке елементе квалитета;

2) параметри који су индикативни за све хидроморфолошке елементе квалитета;

3) параметри који су индикативни за све опште физичко-хемијске елементе квалитета;

4) приоритетна група загађујућих супстанци које се испуштају у речне сливове или подсливове;

5) остале загађујуће супстанце које се испуштају у значајним количинама у речне сливове или подсливове.

3б Оперативни мониторинг површинских вода

Оперативни мониторинг се спроводи на 79 станица на свим водним телима површинских вода за која је утврђено, на основу досадашњих резултата мониторинга и анализе утицаја, да постоји ризик непостизања циљева животне средине и на оним водним телима у које се испуштају супстанце са приоритетне листе.

За одређивање притисака којима су водна тела површинске воде изложена, испитују се:

1) показатељи оног биолошког елемента квалитета, или више њих, који су најосетљивији на притиске;

2) приоритетне и друге загађујуће супстанце испуштене у значајним количинама;

3) показатељи оног хидроморфолошког елемента квалитета који је најосетљивији на разматрани притисак.

3в Преглед елемената квалитета за процену статуса

Општа процена статуса заснива се на:

1) процени еколошког статуса (биолошки елементи квалитета, пратећи физичко-хемијски и хидроморфолошки елементи квалитета);

2) процени хемијског статуса за загађујуће супстанце (приоритетне супстанце и остале супстанце за које је утврђено да се испуштају у водна тела у значајним количинама).

3г Биолошки елементи квалитета

Биолошки елементи квалитета воде који се користе за класификацију еколошког статуса у рекама и језерима су: фитопланктон, макрофите и фитобентос, као делови водене флоре, затим макроинвертебрате и рибе. Биолошки елементи квалитета и њихови параметри дефинисани су у Табели 4.

Табела 4. Биолошки елементи квалитета за класификацију еколошког статуса/ потенцијала и параметри који се користе за те елементе квалитета

1 IPS (Coste in Cemagref 1982) „Indice de polluo-sensibilite”

2 CEE (Descy & Coste 1990)

3 EPI-D (Dell'Uomo 1999) „Diatom-based Eutrophication/Pollution Indeks”

Метода испитивања: Аналитичке методе које се примењују у поступку праћења статуса површинских и подземних вода и седимената, морају бити у складу са стандардом SRPS ISO / IEC 17025 : 2017.

Табела 5. Микробиолошки параметри за класификацију еколошког статуса/потенцијала

Метода испитивања: Аналитичке методе које се примењују у поступку праћења статуса површинских и подземних вода и седимената, морају бити у складу са стандардом SRPS ISO / IEC 17025 : 2017.

Правилник о параметрима еколошког и хемијског статуса површинских вода и параметрима хемијског и квантитативног статуса подземних вода („Службени гласник РС”, број 74/11) дефинише који ће се параметри биолошких елемената квалитета испитивати у појединим типовима река, језера, акумулација и вештачким водним телима.

3д Физичко хемијски параметри

Општи физичко-хемијски елементи квалитета површинских вода су:

1) термички услови;

2) услови оксидације;

3) салинитет;

4) алкалитет и ацидитет;

5) нутријенти;

6) прозирност (само за језера и акумулације).

Овим програмом су обухваћени физичко-хемијски параметри, који подржавају биолошке елементе квалитета, приказани у Табели 6.

Табела 6. Физичко-хемијски параметри који подржавају биолошке елементе квалитета

Метода испитивања: Аналитичке методе које се примењују у поступку праћења статуса површинских и подземних вода и седимената, морају бити у складу са стандардом SRPS ISO / IEC 17025 : 2017.

* Наведени физичко-хемијски параметри нису обухваћени Оквирном директивом о водама.

3ђ Загађујуће супстанце

У Табели 7. су дате специфичне загађујуће супстанце обухваћене овим програмом.

Табела 7. Загађујуће супстанце – приоритетне и приоритетне хазардне супстанце

1 Специфичне загађујуће супстанце – Приоритетне и приоритетне хазардне супстанце под редним бр. 4, 21, 23. и 35. радиће се као растворена једињења (растворени тешки метали).

2 и 3 Ова супстанца није приоритетна супстанца већ је једна од осталих загађујућих супстанци за које су СКЖС идентични онима утврђеним у прописима ЕУ који су се примењивали пре 13. јануара 2009. године.

2,4 Укупни ДДТ обухвата суму изомера 1,1,1-трихлор-2,2 би (p-хлорфенил) етан (CAS број 50-29-3; ЕУ број 200-024-3); 1,1,1-трихлор-2 (о-хлорфенил)-2-(p-хлорфенил) етан (CAS број 789-02-6, ЕУ број 212-332-5); 1,1-дихлор-2,2 би (p-хлорфенил) етилен (CAS број 72-55-9, ЕУ број 200-784-6); и 1,1-дихлор-2,2 би (p-хлорфенил) етан (CAS број 72-54-8; ЕУ број 200-783-0).

4 Индикативни параметар мора бити утврђен аналитичком методом.

Метода испитивања: Аналитичке методе које се примењују у поступку праћења статуса површинских и подземних вода и седимената, морају бити у складу са стандардом SRPS ISO / IEC 17025:2017.

Загађујуће супстанце у површинским водама прате се у складу са прописом који утврђује граничне вредности загађујућих материја (супстанци) у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање (Табела 8). Део листе загађујућих супстанци које нису обухваћене прописом, формирана је на бази резултата мониторинга статуса вода спроведених у периоду 2012–2019. година.

Табела 8. Загађујуће супстанце

Метода испитивања: Аналитичке методе које се примењују у поступку праћења статуса површинских и подземних вода и седимената, морају бити у складу са стандардом SRPS ISO / IEC 17025:2017.

Напомена: Загађујуће супстанце под редним бр. 21–31. радиће се као укупни тешки метали.

3е Мониторинг статуса акумулације

Елементи квалитета воде у акумулацији испитују се у складу са прописом који утврђује параметре еколошког и хемијског статуса површинских вода и приказани су у таб. 4–8.

Табела 9. Акумулацијa обухваћенa оперативним мониторингом и елементи квалитета који се испитују

Седимент – узорковати једанпут годишње на акумулацијама (период узорковања jули/aвгуст)

1.а . 2.а. – притоке акумулације Рибница и Гараши

Због просторне варијабилности фитопланктона и подржавајућих физичко-хемијских елемената квалитета воде, при узорковању, захтевају се хоризонтални и вертикални профили. Испитивања се обављају четири пута годишње, обавезно у периоду летње стратификације, пролећне и јесење циркулације.

Одабир тачака узимања узорака по хоризонталном профилу зависи од морфометрије акумулације и оне ће бити одређене након прелиминарних теренских мерења дубине, температуре, pH вредности, електропроводљивости и раствореног кисеоника. По одабиру тачака узимају се узорци по вертикалном профилу.

У периоду летње стратификације узорци за одређивање основних физичко-хемијских параметара (температуре, pH, електропроводљивости, раствореног кисеоника и % засићења воде кисеоником) и хлорофила а узимају се на сваких 1.5 m у зони епилимниона, на сваких 0.5 m у зони металимниона (термоклине), а затим на сваких 1.5 m у зони хиполимниона до 15 m дубине, а после на сваких 5 m.

У периоду пролећне и јесење циркулације узорковање се врши на сваких 1.5 m до дубине од 15 m, а затим на сваких 5 m (укључујући 1 m или на 10% дубине од дна акумулације). Узорци за одређивање абунданце фитопланктона узимају се на три тачке по вертикалном профилу (0.5 m испод површине воде, у зони термоклине и зони хиполимниона). Узорци за одређивање осталих физичко-хемијских параметара, приоритетних и загађујућих супстанци узимају се на наведене три тачке.

Мониторинг седимента акумулације обухвата испитивање присуства супстанци које се везују за чврсту фазу (таб. 9а, 10. и 11). Испитивање седимента акумулације обавља се једном годишње на три тачке.

3ж Анализа седимента

Мониторинг седимента обухвата испитивање присуства супстанци које се везују за чврсту фазу (таб. 9а, 10. и 11). Испитивање седимента обавља се једанпут годишње на станицама површинских вода наведеним у Табели 1. овог програма под реднимбр.: 1, 10, 12, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 30, 32, 33, 34, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 47, 52, 53, 54, 55, 57, 60, 62, 63, 64, 66, 67, 68, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78 и 79.

Табела 9а Параметри квалитета седимента

Табела 10. Загађујуће супстанце у седименту – приоритетне и приоритетне хазардне супстанце

1 Специфичне загађујуће супстанце – Приоритетне и приоритетне хазардне супстанце под редним бр. 4, 21, 23. и 35. радиће се као растворена једињења (растворени тешки метали).

2 и 3 Ова супстанца није приоритетна супстанца већ је једна од осталих загађујућих супстанци за које су СКЖС идентични онима утврђеним у прописима ЕУ који су се примењивали пре 13. јануара 2009. године.

2,4 Укупни ДДТ обухвата суму изомера 1,1,1-трихлор-2,2 би (p-хлорфенил) етан (CAS број 50-29-3; ЕУ број 200-024-3); 1,1,1-трихлор-2 (о-хлорфенил)-2-(p-хлорфенил) етан (CAS број 789-02-6, ЕУ број 212-332-5); 1,1-дихлор-2,2 би (p-хлорфенил) етилен (CAS број 72-55-9, ЕУ број 200-784-6); и 1,1-дихлор-2,2 би (p-хлорфенил) етан (CAS број 72-54-8; ЕУ број 200-783-0).

4 Индикативни параметар мора бити утврђен аналитичком методом.

Метода испитивања: Аналитичке методе које се примењују у поступку праћења статуса површинских и подземних вода и седимената, морају бити у складу са стандардом SRPS ISO / IEC 17025 : 2017.

Табела 11. Специфичне супстанце у седименту

Метода испитивања: Аналитичке методе које се примењују у поступку праћења статуса површинских и подземних вода и седимената, морају бити у складу са стандардом SRPS ISO / IEC 17025 : 2017.

3з Хидроморфолошки елементи квалитета

Ради класификовања еколошког статуса, поред биолошких и физичко-хемијских елемената квалитета, испитују се и хидроморфолошки елементи квалитета као и параметри за одређивање еколошког статуса/потенцијала река (Табела 12).

Табела 12. Хидроморфолошки елементи квалитета за реке

У Табели 13. су приказани хидроморфолошки елементи и параметри квалитета за класификацију еколошког статуса/потенцијала језера и акумулација.

Табела 13. Хидроморфолошки елементи квалитета за језера и акумулације

3и Обим, врста и учесталост испитивања у мрежи станица на подручју града Београда

Обим, врста и учестаност испитивања показатеља квалитета вода у мрежи станица на подручју града Београда приказани су у Табели 14.

Табела 14. Обим, врста и учесталост испитивања у мрежи станица у зони града Београда

3ј Станице са свакодневним извештавањем

Свакодневна испитивања квалитета вода водотока врше се на станицама наведеним у Табели 15.

Табела 15. Станице на којима се врше свакодневна испитивања квалитета вода

На станици под редним бројем 5. поред општих физичко-хемијских параметара радиће се и фенолни индекс

3к Мониторинг површинских вода у складу са пословима међународне сарадње

Обим, врста и учесталост испитивања квалитета воде водотока који чине или пресецају државну границу Републике Србије у складу са пословима међународне сарадње приказани су табеларно (таб. 16–18).

Табела 16. Профили на којима се врши узорковање воде и седимента у складу са пословима међународне сарадње

* према програму надзорног мониторинга

Табела 17. Списак параметара квалитета вода који се испитују у оквиру послова међународне сарадње

* пареметри се раде само на станицама под редним бр. 1-4. Табела 16.

** параметри се раде само на станицама под редним бр. 5-15. Табела 16.

Табела 18. Списак параметара квалитета седимента који се испитују у оквиру послова међународне сарадње са Мађарском

II. Мониторинг подземних вода

1. Број и положај пијезометара и других објеката за мерење количине и нивоа подземних вода

Количине и нивои подземних вода мере се према броју и положају мерних места за мерење које су дате у Табели 19.

Станице од редног бр. од 336. до 377. су мерна места из допунске мреже станица корисника подземних вода.

У Табели 19. дефинисане су станице на којима се спроводи мониторинг квантитативног статуса подземних вода.

2. Начин и број мерења количине и нивоа подземних вода

Мерење нивоа подземних вода врши се у прописаним терминима у зависности од ранга станице. На станицама под редним бр. од 336. до 377. према динамици коју корисник подземних вода спроводи, а минимално према Програму рада станица другог реда.

Мерења нивоа на станицама које су опремљене уређајима за дигитално регистровање нивоа подземних вода врше се свакодневна мерења без обзира на ранг станице.

Мерење температуре подземних вода се врши у прописаним терминима, у зависности од ранга станице, а на станицама које су опремљене уређајима за дигитално регистровање нивоа подземних вода врше се свакодневна мерења без обзира на ранг станице.

Мерења количине воде на карстним врелима која припадају државној мрежи станица подземних вода врше се најмање пет пута годишње. Количине воде за потребе овог програма одређују се рачунски са криве протока и на основу пропагације.

Мерење нивоа и температуре подземних вода врши се у складу са међународним стандардима ISO 21413:2005 и ISO/TR23211:2009.

У Табели 20. дефинисан је број мерења и врста мониторинга (надзорни или оперативни) квантитативног статуса подземних вода за 2022. годину.

3. Начин и поступак испитивања, број и услови у којима се врши испитивање квалитета подземних вода

Преглед локација хидролошких станица подземних вода (пијезометара и врела) на којима се врши испитивање квалитета подземних вода дат је у Табели 21.

Узорковање подземних вода врши се по стандарду ISO 5667-11.

Испитивање квалитета подземних вода врши се два пута годишње на главним хидролошким станицама подземних вода (ГЛ), једном годишње на хидролошким станицама подземних вода I и II ранга. Списак параметара за анализу квалитета подземних вода дат је у таб. 22–24. а загађујуће супстанце у подземним водама прате се и у складу са прописом који утврђује граничне вредности загађујућих материја (супстанци) у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање.

Табела 22. Физичко-хемијски и хемијски параметри

Метода испитивања: Аналитичке методе које се примењују у поступку праћења статуса површинских и подземних вода и седимената, морају бити у складу са стандардом SRPS ISO / IEC 17025:2017.

Табела 23. Специфичне загађујуће супстанце

Метода испитивања: Аналитичке методе које се примењују у поступку праћења статуса површинских и подземних вода и седимената, морају бити у складу са стандардом SRPS ISO / IEC 17025:2017.

Табела 24. Загађујуће супстанце – приоритетне и приоритетне хазардне супстанце

1 Специфичне загађујуће супстанце – Приоритетне и приоритетне хазардне супстанце под редним бр. 4, 21, 23. и 35. радиће се као растворена једињења (растворени тешки метали).

2 и 3 Ова супстанца није приоритетна супстанца већ је једна од осталих загађујућих супстанци за које су СКЖС идентични онима утврђеним у прописима ЕУ који су се примењивали пре 13. јануара 2009. године.

2,4 Укупни ДДТ обухвата суму изомера 1,1,1-трихлор-2,2 би (p-хлорфенил) етан (CAS број 50-29-3; ЕУ број 200-024-3); 1,1,1-трихлор-2 (о-хлорфенил)-2-(p-хлорфенил) етан (CAS број 789-02-6, ЕУ број 212-332-5); 1,1-дихлор-2,2 би (p-хлорфенил) етилен (CAS број 72-55-9, ЕУ број 200-784-6); и 1,1-дихлор-2,2 би (p-хлорфенил) етан (CAS број 72-54-8; ЕУ број 200-783-0).

Метода испитивања: Аналитичке методе које се примењују у поступку праћења статуса површинских и подземних вода и седимената, морају бити у складу са стандардом SRPS ISO / IEC 17025:2017.

4. Станице подземних вода из допунске мреже корисника подземних вода на којима се анализирају подаци о испитивању квалитета подземних вода

Преглед локација хидролошких станица из допунске мреже станица корисника подземних вода на којима се врши испитивање квалитета подземних вода дат је у Табели 25.

Узорковање и испитивање квалитета подземних вода на хидролошким станицама из допунске мреже станица корисника подземних вода, врше правна лица овлашћене лабораторије, у складу са чланом 109. ст. 2. и 3. Закона о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 и 95/18 – др. закон), а према програму корисника подземних вода.

Правно лице овлашћене лабораторије резултате испитивања квартално достављају Агенцији за заштиту животне средине, у складу са чаном 109. став 4. Закона о водама.

III. Садржина извештаја о утврђеном квалитету и квантитету вода

Извештај о мониторингу статуса вода за 2022. годину израђују заједно Републички хидрометеоролошки завод и Агенција за заштиту животне средине, у штампаној и електронској форми погодној за унос у информационе системе.

Садржина извештаја мора бити у складу са прописом којим се утврђују параметри еколошког и хемијског статуса површинских вода и квантитативног и хемијског статуса подземних вода.

Подаци у Извештају о мониторингу статуса вода за 2022. годину дају се према водним подручјима и водним телима, а у складу са прописом којим се одређују границе водних подручја и прописом којим се утврђују водна тела површинских и подземних вода.