Прилог 1.

ФАКТОРИ ЕКВИВАЛЕНТНЕ ТОКСИЧНОСТИ ЗА ДИБЕНЗО-П-ДИОКСИНЕ И ДИБЕНЗОФУРАНЕ

У циљу одређивања токсичке једнакости (ТE) диоксина и фурана, масене концентрације диоксина и фурана множе се са следећим еквивалентним факторима пре сабирања:

Прилог 2.

ГРАНИЧНЕ ВРЕДНОСТИ ЕМИСИЈА ЗАГАЂУЈУЋИХ МАТЕРИЈА У ВАЗДУХ

Све граничне вредности емисија рачунају се при температури од 273,15 К и 101,3 kPa у сувом гасу из постројења за спаљивање отпада.

Стандардне вредности су са уделом кисеоника 11%, осим у случајевима спаљивања минералног отпадног уља, у складу са прописом којим се уређује управљање отпадним уљима, када је стандардна вредност 3% удела кисеоника (формула дата у Прилогу 7. ове уредбе).

Средње граничне вредности могу бити:

1. Средње дневне граничне вредности за следеће загађујуће материје:

2. Средње полусатне граничне вредности за следеће загађујуће материје:

3. Средње граничне вредности емисија за следеће тешке метале у току узорковања у трајању од најмање 30 min., а највише 8 h.

4. Средње вредности емисије за диоксине и фуране током периода узорковања од најмање 6 h а највише 8 h. Граничне вредности емисије важе за укупне концентрације диоксина и фурана, прорачунате на основу фактора еквивалентне токсичности из Прилога 1. ове уредбе.

5. Граничне вредности емисије за угљен мониксид (CO) не смеју бити прекорачене када је реч о гасовима из процеса сагоревања:

а) 50 mg/нормални m3 одређено као дневни просек;

б) 100 mg/нормални m3 одређено као полусатна вредност;

в) 150 mg/нормални m3 као средња десетоминутна вредност.

Гранична вредност емисије за угљен моноксид (СО) може се применити на постројења за инсинерацију која користе ложишта са флуидизованим слојем, под условом да се у дозволи јасно наведе гранична вредност емисије за угљен моноксид, која износи максималних 100 mg/нормални m3, одређена као средња часовна вредност.

6. Укупна концентрација прашкастих материја у емисијама у ваздух из постројења за спаљивање отпада ни у ком случају не сме прелазити 150 mg/Nm3, изражено као полусатни просек. Не смeју се прелазити граничне вредности емисије у ваздух за гасовите или парне органске материје, изражене као укупни органски угљеник (ТОC) из тачке 2. и угљен мониксид (CO) из тачке 5. подтачке б) овог прилога.

7. Надлежни орган може утврдити правила у вези са изузецима одобреним за ове вредности.

Прилог 3.

ОДРЕЂИВАЊЕ ГРАНИЧНИХ ВРЕДНОСТИ ЕМИСИЈА ЗАГАЂУЈУЋИХ МАТЕРИЈА У ВАЗДУХ ПРИ КО-ИНСИНЕРАЦИЈИ ОТПАДА

I. Следећа једначина (правило мешања) се примењује када нема утврђене укупне граничне вредности емисије (C) у табелама овог прилога.

Укупна гранична вредност емисије (С) за сваку загађујућу материју и за угљен моноксид у отпадном гасу из постројења за ко-инсинерацију отпада израчунава се на према једначини (правило мешања):

где је:

Votpad – запремина отпадног гаса насталог инсинерацијом отпада која је одређена према отпаду са најнижом топлотном вредношћу наведеној у дозволи, а затим прерачуната према условима из ове уредбе; ако топлота која се ослобађа инсинерацијом опасног отпада представља мање од 10% од укупне топлоте ослобођене у постројењу, тада се Votpad мора израчунати за количину отпада који би, да се спаљује, ослободио 10% укупне топлоте при константној количини произведене топлоте;

Cotpad – гранична вредност емисије утврђена за релевантну загађујућу материју и угљен моноксид за постројење за инсинерацију отпада у Прилогу 3. ове уредбе;

Vproc – запремина отпадног гаса који у процесу настаје сагоревањем горива које уобичајено сагорева у постројењу (искључујући отпад), одређена на основу удела кисеоника при коме емисије морају бити прерачунате у складу са прописима. Ако за поједину врсту постројења није прописан удео кисеоника, мора се користити стварни удео кисеоника у отпадном гасу, без разблаживања увођењем ваздуха који није неопходан за дати процес. Прерачунавање при другим условима је дефинисано овом уредбом;

Cproc – гранична вредност емисије загађујуће материје у отпадном гасу, дата у табелама овог прилога за поједине секторе индустрије или се у случају да такви подаци не постоје, узима гранична вредност емисије за релевантну загађујућу материју и угљен моноксид у отпадном гасу постројења, која је у складу са прописима за таква постројења када она користе гориво које уобичајено сагорева (искључујући отпад). Ако не постоје прописи за таква постројења, примењују се граничне вредности емисија прописане у дозволи према посебном пропису. У случају непостојања тако прописаних вредности примењују се стварне масене концентрације загађујућих материја у отпадном гасу;

C – укупна гранична вредност емисије и удео кисеоника из табела овог прилога за поједине секторе индустрије и загађујуће материје или, у случају непостојања табеле или вредности, укупна гранична вредност емисије за угљен моноксид и одређене загађујуће материје које замењују граничне вредности емисије прописане у другим прилозима ове уредбе. Укупни удео кисеоника који замењује стандардни удео кисеоника рачуна се на основу удела кисеоника у претходно дефинисаним парцијалним запреминама;

Граничне вредности емисије загађујућих материја при ко-инсенерацији могу се применити при ко-инсинерацији отпада из овог прилога.

ДЕО I
ЦЕМЕНТНЕ ПЕЋИ ЗА КО-ИНСИНЕРАЦИЈУ ОТПАДА

Граничне вредности емисија примењују се као средње дневне вредности за укупну прашкасту материју, HCl, HF, Nox, SO2 и TOC (за континуална мерења), као средње вредности током периода узорковања у трајању од најмање 30 min., а највише 8 h за тешке метале и као средње вредности током периода узорковања у трајању од најмање 6 h а највише 8 h за диоксине и фуране.

Све вредности се изражавају у mg/нормални m3 (за диоксине и фуране у ng/нормални m3). Полусатни просеци су потребни само за прорачун дневних просека.

Укупне граничне вредности емисија (С) исказане су масеном концентрацијом загађујућих материја у сувом отпадном гасу при температури 273,15 K, притиску 101,3 kPa уз запремински удео кисеоника 10%.

За процесе добијања цемента, укупне граничне вредности емисије (С) загађујућих материја при ко-инсинерацији отпада, прописане у односу на средње дневне вредности су:

Надлежни орган може одступити од граничних вредности емисија из овог Дела у случајевима када TOC и SO2 нису настали су-спаљивањем отпада.

У циљу примене граничних вредности емисије за оксиде азота, цементаре које су већ добиле дозволу у оквиру постојећих прописа и које су почеле са ко-инсинерацијом неће се сматрати новим постројењима.

Гранична вредност за оксиде азота може се применити на постојеће цементне пећи са мокрим поступком или цементне пећи у којима се спаљују мање од 3 t/h, до 31. децембра 2015. године под условом да се у дозволи предвиди да гранична вредност укупних емисија за оксиде азота износи највише 1200 mg/нормални m3.

Гранична вредност за прашкасте материје може се применити на цементаре које спаљују мање од 3 t/h, до 31. децембра 2015. године, под условом да се у дозволи предвиди да укупна гранична вредност емисије за прашкасте материје износи највише 50 mg/нормални m3.

Гранична вредност за укупни органски угљеник и сумпор диоксид не примењује се ако они не потичу из инсинерације отпада.

Гранична вредност емисије за угљен моноксид је 2500 mg/нормални m3.

ДЕО II
ПОСТРОЈЕЊА ЗА ЕНЕРГЕТСКО ИСКОРИШЋЕЊЕ НЕТРЕТИРАНОГ КОМУНАЛНОГ ОТПАДА

Дуготрајно узорковање сматра се довољно стабилним ако:

1. Емисија PCDD/F је стабилна ако током периода од шест месеци вредности резултата континуиалног узорковања не варирају више од 0,03 ng I-TEQ/Nm3

2. Емисије диоксина као што су PCBs су стабилна ако у току периода од шест месеци континуалног узорковања резултати не варирају више од 0,02 ng WHO-TEQ/Nm3.

ДЕО III
ПОСТРОЈЕЊА ЗА САГОРЕВАЊЕ КОЈА ВРШЕ
КО-ИНСИНЕРАЦИЈУ ОТПАДА

Полусатни просеци се користе само за прорачун дневних просека.

1) За постројења за сагоревање која користе чврста горива граничне вредности емисије загађујућих материја у отпадном гасу при ко-инсинерацији, уз запремински удео кисеоника 6%, јесу:

2) За постројења за сагоревање која користе горивo од биомасе, граничне вредности емисије загађујућих материја у отпадном гасу при ко-инсинерацији отпада, уз запремински удео кисеоника 6%, су:

3) За постројења за сагоревање која користе течно гориво, граничне вредности емисије загађујућих материја у отпадном гасу при ко-инсинерацији отпада изражене у mg/нормални m3, уз запремински удео кисеоника 3%, су:

Укупна гранична вредност емисије (C) у отпадном гасу, прописана за средње вредности при времену узорковања од 30 min. до 8 h, уз запремински удео кисеоника 6%, је:

Укупна гранична вредност емисије (C) у отпадном гасу, прописана за средње вредности при времену узорковања од 6 до 8 h, уз запремински удео кисеоника 6%, је:

ДЕО IV

1) За постојећа постројења за сагоревање (пуштена у рад најкасније 7. јануара 2014. године и којима је одобрено изузеће а који су у погону од 1. јануара 2016. године) која користе чврста горива граничне вредности емисије загађујућих материја у отпадном гасу при ко-инсинерацији, уз запремински удео кисеоника 6%, јесу:

2) За постројења за сагоревање (пуштена у рад најкасније 7. јануара 2014. године и којима је одобрено изузеће а који су у погону од 1. јануара 2016. године) која користе горивo од биомасе, граничне вредности емисије загађујућих материја у отпадном гасу при ко-инсинерацији отпада, уз запремински удео кисеоника 6%, су:

3) За постројења за сагоревање (пуштена у рад најкасније 7. јануара 2014. године и којима је одобрено изузеће а који су у погону од 1. јануара 2016. године) која користе течно гориво, граничне вредности емисије загађујућих материја у отпадном гасу при ко-инсинерацији отпада изражене у mg/нормални m3, уз запремински удео кисеоника 3%, су:

Укупна гранична вредност емисије (C) у отпадном гасу, прописана за средње вредности при времену узорковања од 30 min. до 8 h, уз запремински удео кисеоника 6%, је:

Укупна гранична вредност емисије (C) у отпадном гасу, прописана за средње вредности при времену узорковања од 6 до 8 h, уз запремински удео кисеоника 6%, је:

ДЕО V

1) За постојећа постројења за сагоревање (која нису обухваћена у Делу III) која користе чврста горива граничне вредности емисије загађујућих материја у отпадном гасу при ко-инсинерацији, уз запремински удео кисеоника 6%, јесу:

2) За постројења за сагоревање (која нису обухваћена у Делу III) која користе горивo од биомасе, граничне вредности емисије загађујућих материја у отпадном гасу при ко-инсинерацији отпада, уз запремински удео кисеоника 6%, су:

3) За постројења за сагоревање (која нису обухваћена у Делу III) која користе течно гориво, граничне вредности емисије загађујућих материја у отпадном гасу при ко-инсинерацији отпада изражене у mg/нормални m3, уз запремински удео кисеоника 3%, су:

Укупна гранична вредност емисије (C) у отпадном гасу, прописана за средње вредности при времену узорковања од 30 min. до 8 h, уз запремински удео кисеоника 6%, је:

Укупна гранична вредност емисије (C) у отпадном гасу, прописана за средње вредности при времену узорковања од 6 до 8 h, уз запремински удео кисеоника 6%, је:

ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ЗА ДРУГЕ СЕКТОРЕ ИНДУСТРИЈЕ У КОЈИМА СЕ ВРШИ КО-ИНСИНЕРАЦИЈА ОТПАДА, А КОЈИ НИСУ УКЉУЧЕНИ У ДЕО I, ДЕО II, ДЕО III И ДЕО VI

За процесе у којима се врши ко-инсинерација отпада а који нису обухваћени у Делу I, Делу II, Делу III и Делу IV ове уредбе укупна гранична вредност емисије (C) загађујућих материја у отпадном гасу, прописана у односу на средње вредности при времену узорковања од 6 до 8 h је:

За процесе у којима се врши ко-инсинерација отпада а који нису обухваћени у Делу I и Делу II ове уредбе укупна гранична вредност емисије (C) загађујућих материја у отпадном гасу, прописана у односу на средње вредности при времену узорковања од 30 min. до 8 h је:

Прилог 4.

ГРАНИЧНЕ ВРЕДНОСТИ ЕМИСИЈА ЗАГАЂУЈУЋИХ МАТЕРИЈA У ОТПАДНОЈ ВОДИ ИЗ ПРОЦЕСА ПРЕЧИШЋАВАЊА ОТПАДНИХ ГАСОВА НАСТАЛИХ У ПОСТРОЈЕЊУ ЗА ИНСИНЕРАЦИЈУ И КО-ИНСИНЕРАЦИЈУ ОТПАДА

Граничне вредности за укупне суспендоване чврсте честице могу се применити на постојећа постројења за инсинерацију до 31. децембра 2015. године, под условом да се у дозволи предвиди да 80% измерених вредности неће прелазити 30 mg/l, док ниједна измерена вредност неће бити већа од 45 mg/l.

Граничне вредности за регулисане индикаторе отпадних вода из процеса пречишћавања гасова насталих сагоревањем морају бити у складу са прописима, када је то применљиво, ако су те вредности ниже од горе наведених.

Стандардне вредности за индикаторе који се не налазе у овој табели посебним прописима утврђује надлежни орган.

Прилог 5.

ФОРМУЛА ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ЕМИСИЈЕ У УСЛОВИМА УОБИЧАЈЕНОГ ПРОЦЕНТА КОНЦЕНТРАЦИЈЕ КИСЕОНИКА

где је:

Cref – масена концентрација сведена на референтни удео кисеоника у mg/нормални m3

Cizm – измерена масена концентрација у mg/нормални m3

O2izm – измерени удео кисеоника у %

O2ref – референтни удео кисеоника у отпадном гасу у %

Прилог 6.

ТЕХНИКЕ МЕРЕЊА

1. Мерења која се врше ради утврђивања концентрације загађујућих материја које се емитују у ваздух и воде морају бити репрезентативна.

2. Узорковање и анализа свих загађујућих материја, укључујући диоксине и фуране, као и референтне методе за еталонирање аутоматских мерних уређаја морају бити у складу са међународним, регионалним или националним стандардним методама, чијом применом ће се обезбедити подаци једнаког квалитета.

3. На нивоу дневних граничних вредности емисије, вредности од 95% поузданог интервала за један резултат добијен мерењем не сме прелазити следеће проценте граничних вредности емисије:

Мерења која се односе на загађујуће материје у ваздуху

Мерења загађујућих материја у ваздух из постројења за инсинерацију или ко-инсинерацију врше се у складу са прилозима 2. и 3. ове уредбе, и то:

1) континуално мерење оксида азота (NOx), угљен моноксида (CO), укупних прашкастих материја, укупног органског угљеника (TOC), хлороводоничне киселине (HCl), флуороводоничне киселине (HF), сумпор диоксида (SO2);

2) континуално мерење следећих процесних параметара: температуре код унутрашњег зида коморе за сагоревање или у некој другој репрезентативној тачки коморе за сагоревање и/или додатне коморе за сагоревање, у складу са дозволом надлежног органа, као и запреминског удела кисеоника, притиска, температуре и садржаја водене паре у отпадним гасовима;

3) појединачно мерење концентрације тешких метала, диоксина и фурана најмање двапут годишње, при чему се ова мерења у првој години рада обављају најмање четири пута годишње у размаку од три месеца.

Мерења се могу вршити и у другим временским периодима између мерења када су утврђене граничне вредности емисије за полицикличне ароматичне угљоводонике или друге загађујуће материје.

Ако гранична вредност емисије за HCl није прекорачена, а користи се уређај за смањење емисије HCl, концентрација HF мери се повремено, а најмање два пута годишње.

Ако се узорак отпадног гаса суши пре анализе, континуално мерење водене паре у отпадном гасу није потребно.

Уместо континуалног мерења могу се вршити повремена мерења за хлороводоничну киселину (HCl), флуороводоничну киселину (HF) и сумпор диоксид (SO2) у постројењима за инсинерацију или ко-инсинерацију, ако оператер може да докаже да емисије ових загађујућих материја ни у ком случају не могу да пређу прописане граничне вредности емисија.

Уместо континуалног мерења могу се вршити повремена мерења за NOx у постојећим постројењима за инсинерацију номиналног капацитета мањег од 6 тона по сату или постојећим постројењима за ко-инсинерацију отпада номиналног капацитета мањег од 6 тона по сату ако оператер може да докаже да емисије ове загађујуће материје ни у ком случају не може да пређе прописане граничне вредности емисија.

Време задржавања гасова као и минимална температура и садржај кисеоника у процесним гасовима адекватно се проверавају, најмање једном, када се постројење за инсинерацију или ко-инсинерацију ставља у погон и у најнеповољнијим радним условима који се очекују.

Појединачна мерења тешких метала могу се вршити једном у две године, уместо два пута годишње, а за диоксине и фуране једном годишње уместо два пута годишње, ако емисије настале у процесу инсинерације или ко-инсинерације не прелазе 50% граничних вредности емисије утврђене у складу са Прилогом 1, Прилогом 2. и Прилогом 3. ове уредбе.

Смањен број мерења може се одобрити и у случајевима када ти критеријуми нису испуњени, ако:

1) се неопасан отпад који се намерава подвргнути процесу инсинерације или коинсинерације састоји искључиво од одабраних сагоривих фракција отпада који нису погодни за рециклажу, а имају одређене особине утврђене на основу процене из тачке 4) овог става;

2) ако оператер достави доказе надлежном органу да су емисије тешких метала, диоксина и фурана у свим околностима испод граничних вредности емисије из Прилога 1, Прилога 2. и Прилога 3. ове уредбе, при чему доказ мора бити заснован на подацима о квалитету тог отпада и на мерењу емисија;

3) су критеријуми квалитета и нови период за периодична мерења утврђени дозволом;

4) се све одлуке у вези са учесталошћу наведених мерења, уз информацију о количинама и квалитету предметног отпада, уписују у регистар издатих дозвола, у складу са Законом и посебним прописом.

Ако се отпадни гасови из два или више одвојених уређаја за ложење испуштају кроз заједнички димњак, комбинација коју стварају таква постројења сматра се једним уређајем за ложење, а њихови капацитети се збрајају у смислу израчунавања укупне номиналне улазне топлотне снаге.

За потребе израчунавања укупне топлотне снаге комбинације уређаја за ложење, појединачни уређаји за ложење укупне топлотне снаге мање од 15 MW не узимају се у обзир.

Ако се отпад спаљује или су-спаљује у средини обогаћеној кисеоником, резултати мерења могу се стандардизовати при садржају кисеоника који прописује надлежни орган, одражавајући посебне околности појединачног случаја.

Ако су емисије отпадних материја смањене третманом отпадног гаса у постројењу за спаљивање отпада или у постројењу за су-спаљивање отпада у којима се третира опасни отпад, стандардизација, с обзиром на садржај кисеоника из претходног става, се спроводи само ако садржај кисеоника, мерен током истог периода као за предметну загађујућу материју, прелази предметни стандардни садржај кисеоника.

У постројењу за инсинерацију или ко-инсинерацију у којем се третира опасан отпад, и у којима се емисије загађујућих материја смањују пречишћавањем отпадних гасова, прерачунавање на дефинисани удео кисеоника из става 12. овог прилога, се врши само ако је удео кисеоника, мерен у истом периоду када и релевантна загађујућа материја, већи од референтног удела кисеоника. Сви резултати мерења се евидентирају, обрађују и уносе на прописан начин којим се обезбеђује да надлежни орган провери усклађеност рада постројења са условима из дозволе и граничним вредностима емисије из ове уредбе.

Мерења која се односе на загађујуће материје у воду

На месту испуштања отпадне воде спроводе се следећа мерења:

1) континуална мерења pH, температуре и протока;

2) дневна мерења узорка укупних суспендованих честица или мерења репрезентативних узорака размерних протоку током раздобља од 24 сата;

3) најмање месечна мерења репрезентативних узорака размерних протоку испуштања током периода од 24 сата за Hg, Cd, Tl, As, Pb, Cr, Cu, Ni и Zn;

4) најмање једном у шест месеци, мерења диоксина и фурана; а у првих 12 месеци рада спроводи се барем једно мерење свака три месеца.

Ако се отпадна вода, настала као резултат прочишћавања отпадних гасова, третира на локацији заједно с осталим изворима отпадне воде који се налазе на тој локацији, оператер спроводи мерења:

1) тока отпадне воде настале као резултат процеса чишћења отпадног гаса, пре уласка у постројење за колективну обраду отпадних вода;

2) другог тока отпадне воде или других токова, пре уласка у постројење за колективну обраду отпадних вода;

3) на коначној тачки испуштања отпадне воде, након третмана, из постројења за спаљивање отпада или постројења за су-спаљивање отпада.

Прилог 7.

ФОРМУЛА ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ЕМИСИЈЕ (МАСЕНА КОНЦЕНТРАЦИЈА) ПРИ ПРОПИСАНОМ ВОЛУМНОМ УДЕЛУ КИСЕОНИКА

ЕS = израчуната концентрација емисије (масена концентрација) с обзиром на волумни удео одређујућег кисеоника (Vz)

ЕМ = измерена концентрација емисије (масена концентрација)

ОS = стандардна концентрација кисеоника (измерени волумни удео кисеоника у % волумена сувог отпадног гаса)

ОМ = измерена концентрација кисеоника (волумни удео одређујућег кисеоника у % за одређени непокретни извор)