ПЛАН ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА 2024. ГОДИНУ

ПРЕТХОДНЕ КОНСТАТАЦИЈЕ

Влада у складу са Законом о здравственом осигурању (у даљем тексту: Закон) доноси План здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања у Републици Србији за 2024. годину (у даљем тексту: План), као оперативни документ у спровођењу политике обавезног здравственог осигурања.

Основни циљ доношења Плана је да обезбеди што потпунију реализацију права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања.

Полазећи од стратешких опредељења и циљева здравствене политике Републике Србије и законских оквира за планирање и спровођење права осигураних лица у области здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања и на основу процене и избора здравствених потреба и приоритета у здравственој заштити, Планом се ближе дефинишу циљеви здравствене заштите и садржај и обим мера здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања за 2024. годину у оквиру следећег садржаја:

1) сврха здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања;

2) здравствене потребе осигураних лица;

3) приоритети за спровођење здравствене заштите осигураних лица;

4) мере здравствене заштите и здравствене услуге за реализацију процењених здравствених потреба осигураних лица;

5) капацитети обавезног здравственог осигурања и здравствене службе за реализацију Плана;

6) план роба и услуга за које се спроводе централизоване јавне набавке.

1. Сврха здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања

Полазећи од сета стратешких докумената којима су дефинисана опредељења државе у спровођењу здравствене заштите у систему обавезног здравственог осигурања, националних програма и планова развоја здравствене заштите становништва и најосетљивијих популационих група, као и права утврђених у систему обавезног здравственог осигурања, а посебно права на здравствену заштиту, сврха здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања односи се на заштиту и унапређење здравља осигураних лица, повећање очекиваног трајања живота и смањење смртности, повећање броја година живота без болести или инвалидности, као и осигурање највишег могућег нивоа физичког, менталног и социјалног здравља уз бригу за побољшање квалитета живота.

Сврха здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања остварује се кроз:

1) подстицање природног обнављања становништва мерама социјалне и здравствене политике и здравствене заштите репродуктивног здравља;

2) предузимања организованих мера и активности, услова, начина спровођења, извршиоца и средстава за спровођење заштите осигураника од заразних болести;

3) примарну превенцију свих ризика за настајање болести срца и крвних судова, метаболичких поремећаја и синдрома, унапређење хигијене исхране, кроз развој саветовалишта и програмске задатке и активности института и завода за јавно здравље;

4) унапређење менталног здравља осигураних лица мерама примарне и секундарне превенције: превенција насиља у породици, школи, колективу, развој модела здраве породице, здраве школе, здравог колектива, превенција алкохолизма, пушења, злоупотребе лекова и дрога код најмлађег узраста;

5) повећање обухвата циљних група здравог становништва, организованим скрининг прегледима на малигне болести;

6) праћење и унапређење ефикасности и квалитета система здравствене заштите са заштитом права осигураних лица, као корисника здравствених услуга и укључивање приватног здравственог сектора у реализацију права осигураних лица.

2. Здравствене потребе осигураних лица

План садржи процену потенцијалних и очекиваних здравствених потреба осигураних лица и популационих група Републике Србије, у односу на укупан број осигураних лица према старости, полу и вулнерабилности, коришћења здравствене заштите и здравствених услуга, очекиваних утицаја на здравље у оквиру демографских, виталних и социјалних промена и епидемиолошке ситуације. На процену врсте и обима здравствених потреба утичу и други фактори, као што су навике и понашање у вези са здрављем, вредновање здравља у традицији и култури становништва, расположиви и доступни капацитети у систему здравствене заштите и обавезног здравственог осигурања и други фактори.

Потенцијалне здравствене потребе односе се на здрава осигурана лица у области унапређења и очувања здравља и ради заштите и очувања виталних капацитета и спречавања деловања препознатих ризика по здравље. Реализују се на примарном нивоу у оквиру превентивне здравствене заштите и у мањем обиму у болничкој здравственој заштити у вези са трудноћом и порођајем и у здравственој заштити новорођенчади и одојчади у оквиру примарне и секундарне превенције.

Здравствене потребе оболелих и повређених лица процењују се у области лечења, неге и рехабилитације у примарној и болничкој здравственој заштити на секундарном и терцијарном нивоу, на основу очекиваног коришћења здравствене заштите и здравствених услуга, регистрованог морбидитета у примарној и болничкој заштити и одређених обољења и стања од већег социјалномедицинског значаја према популационим регистрима, пријавама (заразне и друге болести) и других показатеља угрожености здравља становништва и осигураних лица, у односу на најчешће узроке смртности и друго.

Врста и обим здравствених потреба у области превентивне заштите и у области лечења и рехабилитације за сва осигурана лица према популационим и вулнерабилним групама процењују се и у односу на достигнути ниво реализације права, нарочито у области превентивне здравствене заштите, као и у оквиру коришћења, у оквиру пропусне моћи здравствене делатности, односно капацитета у државној својини према општем акту Владе којим се утврђује план мреже здравствених установа (у даљем тексту: План мреже), ван Плана мреже и у приватној пракси, те утврђених мера извршења.

Потребе за лечењем неплодности медицинским методама асистиране репродукције у Републици Србији обезбеђују се поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења (у даљем тексту: БМПО). Овако контролисани поступци оплодње спроводе се како у здравственим установама из Плана мреже, тако и у здравственим установама ван Плана мреже које испуњавају прописане услове с обзиром да су капацитети здравствених установа из Плана мреже ограничени.

Као последица неравнотеже између здравствених потреба и капацитета здравствене службе да одговори постојећим захтевима, планирају се оне врсте здравствених услуга за које је од 2013. године законом утврђено формирање листа чекања. Због ограничених капацитета здравствених установа из Плана мреже, пружање услуга са листе чекања захтева укључивање здравствених установа ван Плана мреже, односно приватне праксе.

Због значаја и растућих потреба, планирају се и радиотерапијске методе.

У циљу задовољења дуготрајних здравствених потреба и у складу са расположивим капацитетима, планирају се активности у вези са пресађивањем ћелија, ткива и органа.

Специфичне потребе, у случају болести и повреда, у стационарним условима представља и обезбеђивање крви и крвних деривата у оквиру трансфузиолошке делатности.

Део Плана представља и план потреба роба и услуга за које се спроводе централизоване јавне набавке.

3. Приоритети за спровођење здравствене заштите осигураних лица

Приоритети у здравственој заштити осигураних лица дефинисани су критеријумима Светске здравствене организације (величина здравственог проблема, значај и могућност здравствене интервенције), на основу процене здравствених потреба и достигнутог нивоа права у здравственој заштити од одређених обољења.

Приоритети су:

1) превенција и сузбијање заразних болести (вакцинабилних болести, туберкулозе, HIV-а/AIDS-а);

2) превенција и сузбијање хроничних незаразних болести (пре свега болести срца и крвних судова, малигне и шећерне болести, унапређење менталног здравља);

3) здравствена заштита посебно осетљивих групација становништва (првенствено жене у репродуктивном периоду, одојчад, предшколска деца, школска деца и омладина, старија лица и радно активно становништво);

4) превенција породичног насиља и збрињавање осигураних лица изложених насиљу и

5) палијативна нега и збрињавање лица у терминалном стадијуму болести.

4. Мере здравствене заштите и здравствене услуге за реализацију процењених здравствених потреба осигураних лица

У складу са одредбама Закона и у оквиру утврђених права из обавезног здравственог осигурања, за реализацију процењених потреба осигураних лица, по популационим групама, по нивоима здравствене заштите (примарни, секундарни и терцијарни ниво), на нивоу Републике Србије планирају се следеће мере здравствене заштите и здравствене услуге:

1) мере превенције и раног откривања болести;

2) прегледи и лечење у вези са планирањем породице, у току трудноће, порођаја и до 12 месеци након порођаја;

3) прегледи и лечење у случају болести и повреда;

4) прегледи и лечење болести уста и зуба;

5) медицинска рехабилитација у случају болести и повреда;

6) обезбеђење и коришћење лекова;

7) обезбеђење и коришћење медицинских средстава.

Превентивна здравствена заштита у области обавезног здравственог осигурања се планира као приоритет на свим нивоима здравствене заштите и према општем акту којим се уређују садржај и обим права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и партиципација (у даљем тексту: општи акт о садржају и обиму права).

Мере здравствене заштите у области дијагностике, лечења, неге и рехабилитације планирају се на основу коришћења у претходном периоду, према регистрованом и очекиваном морбидитету, процењеним потребама осигураних лица, расположивим капацитетима здравствене службе и расположивим финансијским средствима.

4.1. Примарна здравствена заштита

У примарној здравственој заштити планира се реализација највећег дела права и процењених здравствених потреба осигураних лица (10%–100% обухвата осигураних лица превентивним мерама и 80% потреба оболелих и повређених осигураних лица за дијагностиком, лечењем и медицинском рехабилитацијом).

Мере, активности и услуге примарне здравствене заштите планирају, обезбеђују и пружају тимови са изабраним лекаром у домовима здравља и следећим заводима: Заводу за здравствену заштиту студената, Заводу за здравствену заштиту радника, Заводу за ургентну медицину, Заводу за геријатрију и палијативно збрињавање, Заводу за палијативно збрињавање, Заводу за денталну медицину, Заводу за плућне болести и туберкулозу, Заводу за кожне и венеричне болести, Заводу за лабораторијску дијагностику и Заводу за радиолошку дијагностику, а по областима здравствене заштите.

Такође, у установама социјалне заштите, као даваоцима здравствених услуга који нису у Плану мреже, обезбеђују се и пружају здравствене услуге на примарном нивоу здравствене заштите, обухваћене обавезним здравственим осигурањем, осигураним лицима која су смештена у установе социјалне заштите.

Превентивне мере и здравствене услуге планирају се ради промоције здравља, здравствено-васпитног рада, превенције и раног откривања ризика и обољења, превентивног и контролног прегледа, скрининга, обавезне имунизације, имунопрофилаксе и хемопрофилаксе, према клиничким и епидемиолошким индикацијама, као и посете патронажне сестре. Здравствене услуге и мере здравствене заштите планирају се ради прегледа и лечења у случају болести, хитне медицинске помоћи, кућног лечења, неге и палијативног збрињавања, дијагностике обољења и патолошких стања и повреда, физикалне медицине и рехабилитације и краткотрајне хоспитализације у домовима здравља са стационаром.

Превентивне мере и здравствене услуге се планирају по популационим групама код деце до навршених шест година живота, школске деце и омладине од седам до 19 година, код жена у генеративном периоду, трудноћи и код планирања породице и порођаја, код одраслих изнад 20 година и одређених вулнерабилних категорија одраслих лица оба пола (превентивни прегледи и скрининг дијагностика малигних болести, фактора ризика и депресије).

У случају болести и повреда и других стања утврђују се неопходне мере и обим здравствене заштите (прегледи лекара и дијагностичко-терапијске услуге), процењени на основу коришћења у претходном периоду у случајевима обољења и повреде за акутна стања (текућа евиденција о обољењима и стањима), а за хронична обољења и на основу евиденције у оквиру регистара који се воде за лица оболела од одређених обољења (дијабетес, малигне болести, инфаркт миокарда, коронарни синдром).

4.1.1. Здравствена заштита деце до навршених шест година живота

У примарној здравственој заштити деце до навршених шест година живота, у складу са доктрином и стручно-методолошким упутством (у даљем тексту: СМУ) у овој области у складу са општим актом којим се уређује садржај и обим права на здравствену заштиту, са циљем да се унапреди и очува здравље деце и спрече последице у психофизичком и социјалном развоју, обезбеди рана дијагностика и контрола фактора ризика и обољења, лечење и рехабилитација (Табела 1 – План примарне здравствене заштите деце до навршених шест година живота), планира се:

1) укупно око 1.027.130 превентивних прегледа и услуга за дијагностику и праћење здравственог стања и психофизичког и психосоцијалног развоја у одређеном узрасту, око 2.950.000 прегледа ради лечења и око 600.000 дијагностичко-терапијских услуга у вези са обољењима и повредама у овом узрасту;

2) превентивна здравствена заштита код изабраног лекара педијатра, превентивни прегледи у узрасту новорођенчета, одојчета (у другом, трећем, четвртом, шестом, седмом и десетом месецу), код малог детета у другој (два превентивна прегледа) и четвртој години, обухват најмање 95% и код предшколског детета са потпуним обухватом. Контролни прегледи код мале деце у трећој и петој години са обухватом само оне деце код које је на претходно обављеном превентивном прегледу утврђено неко патолошко стање, односно обољење;

3) у циљу раног откривања поремећаја вида, слуха, говора, аномалија деформитета коштано-мишићног система, превентивни прегледи деце одређеног узраста у области офталмологије, оториноларингологије и физикалне медицине и рехабилитације, уз обухват најмање од 95% деце до потпуног обухвата;

4) у развојном саветовалишном раду укупно око 95.000 прегледа лекара ради процене ризика и услуге тима: психолога, око 60.000 услуга (тест психичких функција и индивидуална и групна психотерапија), дефектолога око 290.000 услуга (тест функције говора и третмана) и социјалног радника око 60.000 услуга здравствено-васпитног рада;

5) укупно око 200.000 здравствено-васпитних услуга, а у области поливалентне патронаже, уз обухват 100% и пет посета по новорођенчету, укупно око 300.000 посета патронажне сестре; укупно око 155.000 посета одојчету (две посете по одојчету и четири посете одојчету са сметњама). Уз обухват од 90%, планира се око 113.000 посета за децу у другој и четвртој години, са по једном посетом детету.

У здравственој заштити од заразних болести планира се обавезна имунизација (вакцинација и ревакцинација) деце одређеног узраста против туберкулозе (породилиште), дифтерије, тетануса, великог кашља, полиомијелитиса, против хепатитиса Б, обољења изазваног Хемофилусом инфлуенце тип б (Hib), обољења изазваних стрептококом пнеумоније, против малих богиња, рубеле и заушака са циљем достизања обухвата од најмање 95%, како на националном тако и на другим нивоима, као и обавезна имунизација лица у посебном ризику и лица изложених одређеним заразним болестима, према општем акту којим је уређена имунизација и начин заштите лековима, који доноси министар надлежан за послове здравља. Планиране мере здравствене заштите спроводе службе за здравствену заштиту деце до шест година живота у свим домовима здравља, развојна саветовалишта (на 8.500 деце до шест година живота) са тимовима које сачињавају специјалисти педијатрије и здравствени сарадници (психолог, дефектолог, социјални радник, педагог), поливалентна патронажа, службе за рендген и ултразвучну дијагностику, лабораторијска служба и друге специјалистичке службе (офталмологије, ОРЛ, физикалне медицине и рехабилитације) у здравственим установама на секундарном и терцијарном нивоу.

Табела 1. План примарне здравствене заштите деце до навршених шест година живота за 2024. годину

4.1.2. Здравствена заштита школске деце и омладине

У здравственој заштити школске деце и омладине у основној и средњој школи од седам до 19 година живота, планира се око 745.400 услуга у оквиру превентивне здравствене заштите, око 3.500.000 прегледа лекара ради лечења и око 1.500.000 дијагностичко-терапијских услуга у случају обољења и повреда (Tабела 2 – План примарне здравствене заштите школске деце и омладине).

Превентивна здравствена заштита се планира у области праћења здравственог стања и психофизичког развоја кроз превентивне прегледе са обухватом од 95% у осмој, десетој, дванаестој и четрнаестој години и са обухватом од 90% у шеснаестој и осамнаестој години живота и кроз контролне прегледе код све деце са здравственим потребама утврђеним превентивним прегледима (процена потреба код око 30% ученика) у деветој, једанаестој, тринаестој, петнаестој, седамнаестој и деветнаестој години живота.

Код деце у десетој години планира се превентивни преглед физијатра са обухватом од 90%. Планирају се прегледи опште и посебне здравствене способности код деце од шест до 14 година за бављење спортским активностима са обухватом од 25%.

Код деце у четрнаестој години посебно се планира офталмолошки превентивни преглед, уз обухват од 90%.

У оквиру промоције здравља и саветовалишног рада планира се око 350.000 здравствено-васпитних услуга, које обухватају сву децу школског узраста. Ове услуге користе се у едукацији омладине за ефикаснију заштиту од потенцијалних фактора ризика, на раном откривању и препознавању ризика по здравље (у области исхране, менталног здравља, злоупотребе алкохола, дроге и дувана, злостављања, насиља и агресивног понашања и у области репродуктивног здравља) и на њиховом спречавању.

Табела 2. План примарне здравствене заштите школске деце и омладине за 2024. годину

Планира се обавезна имунизација деце и омладине одређеног узраста против заразних болести и то трећа ревакцинација против дифтерије и тетануса, са обухватом не мањим од 95% у 14. години. Планирају се и обавезне имунизације лица у посебном ризику и лица изложених одређеним заразним болестима, као и препоручена вакцинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима у узрасту од 9 до 19 година. Планиране мере здравствене заштите спроводе службе за здравствену заштиту школске деце и омладине до 19 година живота, организоване у домовима здравља и у оквиру саветовалишта за младе (на 7.000 деце школског узраста) са лекаром специјалистом педијатром и тимовима сарадника (психолог, дефектолог, социјални радник) уз специјалистичко-консултативне службе гинекологије и других специјалности као што су: неуропсихијатрија, офталмологија, ОРЛ и физикална медицина са рехабилитацијом у здравственим установама на секундарном и терцијарном нивоу.

4.1.3. Здравствена заштита жена

У примарној здравственој заштити жена планира се укупно око 2.007.000 превентивних прегледа и услуга код посебних стања и категорија жена у репродуктивном периоду и у вези са раним откривањем малигних и других обољења код жена из дефинисаних вулнерабилних група према старости, а за оболеле и повређене осигуранике старије од 15 година живота око 1.500.000 прегледа лекара ради лечења и око 1.500.000 дијагностичко-терапијских услуга (Tабела 3 – План примарне здравствене заштите жена).

Планира се:

1) у области планирања породице око 282.000 прегледа и услуга саветовања жена старости 15–49 година и њихових партнера уз најмањи обухват од 20%; интензивнији саветовалишни и едукативни рад и обухват жена 15–25 година, у вези са превенцијом побачаја, секундарног стерилитета и полно преносивих болести;

2) у здравственој заштити трудница у вези са контролом здравља труднице и тока трудноће укупно око 770.000 превентивних прегледа и услуга и то: око 54.000 у првом триместру трудноће са обухватом од 90% трудница и око 500.000 контролних прегледа и услуга трудница и трудница са високо ризичном трудноћом (процена око 20% трудница је високоризичних и пет прегледа по трудници са високоризичном трудноћом), а у другом и трећем триместру са обухватом 90% преосталих трудница са просечно четири прегледа по трудници. Око 223.000 прегледа у оквиру ултразвучне дијагностике (просечно четири ултразвучна прегледа у току трудноће и обухват око 90% трудница);

3) у превентивној здравственој заштити породиља, уз обухват 90%, укупно 108.000 превентивних прегледа и то први преглед шест недеља и контролни шест месеци после порођаја.

У области здравствене заштите жена од одређених обољења посебно од малигних болести, рака дојке и грлића материце, у оквиру циљних добних група планирају се мере примарне превенције (здравствено-васпитне активности) и мере секундарне превенције (прегледи на раном откривању обољења као организовани скрининг здравствене службе) кроз одређени обухват, односно:

1) око 591.000 превентивних гинеколошких прегледа (обухват 20% жена);

2) око 150.000 скрининг прегледа на раном откривању рака грлића материце за жене од 25 до 64 године живота

3) око 99.000 услуга индивидуално здравствено-васпитни рад за жене од 50 до 69 година.

У области промоције здравља планира се укупно око 500.000 здравствено-васпитних услуга од чега 15% групних метода рада са трудницама, породиљама, у планирању породице и са вулнеарбилним категоријама жена и око 108.000 патронажних посета трудници (обухват 90% трудница и свих трудница са високо ризичном трудноћом).

Планиране мере здравствене заштите спроводе службе за здравствену заштиту жена, организоване у свим домовима здравља, у заводима за здравствену заштиту студената, радника, поливалентна патронажа и дијагностичке службе (рендген, лабораторија) у зависности од врсте услуге, као и здравствене установе на секундарном и терцијарном нивоу за високо-ризичне трудноће.

Табела 3. План примарне здравствене заштите жена за 2024. годину

* Приказан је обухват жена циљне популације које се планирају за прегледе на примарном нивоу здравствене заштите (напомена: за преостали проценат жена циљне популације ова услуга се планира на секундарном/терцијарном нивоу здравствене заштите)

4.1.4. Здравствена заштита одраслих

У здравственој заштити одраслих лица, планира се укупно око 3.194.000 превентивних прегледа, око 30.000.000 прегледа лекара ради лечења и око 16.000.000 дијагностичко-терапијских услуга за оболела и повређена лица (Табела 4 – План примарне здравствене заштите одраслог становништва).

У области превентивне здравствене заштите одраслих особа планирају се:

1) укупно око 1.000.000 превентивних прегледа одређених садржаја, према општем акту о садржају и обиму права;

2) око 500.000 превентивних прегледа (код 10% одраслих) у вези са скринингом – раним откривањем фактора ризика за настајање депресивног синдрома;

3) око 566.000 прегледа мушкараца (од 35–69 година живота) и жена (од 45–69 година живота) ради скрининга – раног откривања фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова са обухватом од 20%;

4) око 665.000 превентивних прегледа ради скрининга – раног откривања фактора ризика за настајање дијабетеса типа 2, код старијих од 45 година оба пола;

5) око 463.000 услуга скрининг/рано откривање рака дебелог црева за особе циљне популације узраста од 50 до 74 године живота, оба пола збирно.

У области промоције здравих стилова живота и на превенцији ризика и ризичних облика понашања, планира се око 1.500.000 здравствено-васпитних услуга и око 500.000 посета патронажних сестара одраслима са 65 и више година и око 300.000 посета оболелим лицима (малигна болест, туберкулоза, душевна и шећерна болест) и породицама према налогу лекара.

У области заштите од заразних болести одраслих лица експонираних тетанусу, хепатитису Б и беснилу, планира се обавезна имунизација, као и ревакцинација одраслих лица одређеног узраста против тетануса и по клиничким и епидемиолошким индикацијама (вакцинација против грипа). Институти и заводи за јавно здравље планирају хигијенске и противепидемијске мере на колективном и индивидуалном нивоу.

Планиране мере здравствене заштите спроводе службе за здравствену заштиту одраслих, организоване у свим домовима здравља, у заводима за здравствену заштиту студената, радника, поливалентна патронажа и дијагностичке службе (рендген, лабораторија) у зависности од врсте услуге.

Табела 4. План примарне здравствене заштите одраслог становништва за 2024. годину

4.1.5. Хитна медицинска помоћ

Хитну медицинску помоћ (ХМП) обезбеђују и пружају службе за ХМП домова здравља и заводи за ургентну медицину (Београд, Ниш, Крагујевац и Нови Сад).

Планира се укупно око 1.420.400 лекарских прегледа и интервенција лекара и других медицинских радника у 2024. години, од тога 415.800 лекарских прегледа на терену (на месту повређивања и разболевања) док се у здравственим установама (амбулантама ХМП) планира пружање 1.004.600 лекарских прегледа. Планом здравствене заштите у области хитне медицинске помоћи за 2024. годину планирано је укупно око 1.950.400 дијагностичко-терапијских услуга (најчешће пружене услуге ЕКГ, апликација лека, друге терапијске процедуре, фиксације, хемостазе и др.). Планирају се услуге превоза акутно оболелих и повређених лица до одговарајућих здравствених установа, непокретних и ограничено покретних пацијената, као и пацијената на дијализи у обиму од преко 28.670.000 километара у обе категорије санитетског превоза са и без медицинске пратње (Tабела 5 – План хитне медицинске помоћи у домовима здравља и заводима за хитну медицинску помоћ).

Табела 5. План хитне медицинске помоћи у домовима здравља и заводима за хитну медицинску помоћ за 2024. годину

4.1.6. Кућно лечење, нега и палијативно збрињавање

Здравствене услуге кућног лечења, неге и палијативног збрињавања пружају службе за здравствену заштиту одраслих или посебне организационе јединице 159 домова здравља и Градски завод за геријатрију и палијативно збрињавање Београд.

План рада служби кућног лечења, неге и палијативног збрињавања за 2024. годину садржи: планиран укупан број прегледа лекара у службама кућног лечења, укупан број дијагностичко-терапијских услуга, број лица на кућном лечењу и планирани број лица којима ће се пружити услуге палијативног збрињавања.

Планом рада кућног лечења и палијативног збрињавања у домовима здравља за 2024. годину у Републици Србији је предвиђено пружање око 700.000 укупног броја прегледа лекара, а дијагностичко-терапијске услуге у обиму од око 7.000.000 услуга. Укупан планирани број лица на кућном лечењу и палијативном збрињавању у 2024. години у Републици Србији износи 300.000 лица, од тога 35.000 на палијативном збрињавању (Tабела 6 – План кућног лечења и палијативног збрињавања у примарној здравственој заштити).

Табела 6. План кућног лечења и палијативног збрињавања у примарној здравственој заштити за 2024. годину

4.1.7. Дијагностика

У оквиру дијагностике у примарној здравственој заштити планирају се лабораторијске анализе, микробиолошке анализе, као и услуге рендген и ултразвучне дијагностике (Табела 7 – План дијагностичких услуга у примарној здравственој заштити).

У Републици Србији у 2024. години планирано је укупно 52.500.000 лабораторијских анализа, међу којима су најчешће биохемијске анализе, анализе урина, хематолошке и анализе столице. Микробиолошка дијагностика је планирана у обиму од 250.000 услуга (у заводима на примарном нивоу здравствене заштите).

У оквиру рада рендген дијагностика планирана је са 800.000 услугa, а у ултразвучној дијагностици 600.000.

Taбела 7. План дијагностичких услуга у примарној здравственој заштити за 2024. годину

4.1.8. Специјалистичко-консултативна делатност

У домовима здравља и заводима у оквиру организованих специјалистичко-консултативних служби, по упуту изабраног лекара планира се у 2024. години око 2.950.000 специјалистичко-консултативних прегледа лекара и око 9.481.000 дијагностичко-терапијских услуга (Табела 8 – План специјалистичко-консултативних услуга лечења у примарној здравственој заштити).

Табела 8. План специјалистичко-консултативних услуга лечења у примарној здравственој заштити за 2024. годину

4.1.9. Стоматолошка здравствена заштита

У области стоматолошке здравствене заштите планирају се мере превенције и профилаксе са циљем очувања и унапређења оралног здравља осигураних лица и терапијске услуге ради лечења болести уста и зуба. Укупно је планирано 5.501.500 превентивних и профилактичких мера: превентивни прегледи одојчади, стоматолошки прегледи мале и школске деце, омладине и студената на редовном школовању до навршене 26-те године живота, као и трудница и породиља, систематски прегледи деце у трећој, седмој и дванаестој години живота, уклањање наслага, апликација флуорида, заливање фисура сталних молара и здравствено-васпитни рад (Табела 9. – План стоматолошке здравствене заштите за 2024. годину).

За стоматолошку здравствену заштиту планирано је око 4.375.000 терапијских услуга ради лечења болести уста и зуба, које су разврстане у 274 различита терапијска и дијагностичка поступка.

Табела 9. План стоматолошке здравствене заштите за 2024. годину

4.1.10. Лекови и медицинска средства

Лекови и медицинска средства на примарном нивоу здравствене заштите планирају се на основу реализације у претходном периоду. у складу са планом потреба и закљученим одговарајућим уговором са Републичким фондом за здравствено осигурање. Апотеке планирају лекове са Листе А и Листе А1 Листе лекова. Лекове и медицинска средства прописују лекари, у складу са стручно-медицинском доктрином и према општем акту Републичког фонда којим се утврђује Листа лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања и општем акту о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања. Медицинско-техничка помагала су медицинска средства, у складу са законом.

4.2. Дијализа у здравственим установама и кућним условима

Здравствене услуге у области дијализе за 2024. годину утврђују се и планирају на основу ажуриране базе података осигураних лица која остварују лечење поступцима дијализе (хронични програм) на терет средстава обавезног здравственог осигурања у Републици Србији (месеци пресека март и септембар) и планско извештајних табела које се односе на број лица и број дијализних поступака на програму хемодијализе, перитонеалне дијализе и континуираних поступака замене бубрежне функције (CAPD).

Поступци лечења кроз хронични програм дијализе пружају се у здравственој установи и у кућним условима у укупно 67 дијализних центара (од којих су четири дијализна центра у установама ван Плана мреже и обезбеђују хронични програм дијализе само у установи).

Након периода пандемије, нарочито током друге половине 2021. и током 2022. године. када је дошло до значајног смањења броја пацијената који су користили услуге дијализе у установама из и ван Плана мреже, током 2023. поново је забележен пораст броја пацијената што корелира са неадекватном примарном превенцијом и високом заступљеношћу фактора ризика за развој бубрежне инсуфицијенције.

Процена је да ће број осигураника на хроничном програму дијализе у 2024. години порасти у складу са потребама за 3–5%, односно да ће износити око 4850, и то: у здравственим установама око 4440 и у кућним условима око 410 осигураних лица. Очекује се следствено повећање и броја дијализних поступака, односно процена је да ће се у 2024. години укупно (заједно хронични програм и акутна бубрежна инсуфицијенција) пружити око 750.000 поступака хемодијализе, перитонеалне дијализе и континуираних поступака замене бубрежне функције (CAPD) у кућним условима и у здравственој установи.

4.3. Организовани скрининг малигних болести

У складу са актима Владе о националним програмима раног откривања карцинома дојке. карцинома грлића материце и колоректалног карцинома на територији Републике Србије програми се спроводе по децентрализованом моделу. У 2024. години у програме организованог скрининга за све три наведене малигне болести укључују се све здравствене установе на свим нивоима здравствене заштите. Дужина циклуса организованих скрининг програма малигних болести траје две године за организовани скрининг карцинома дојке и колоректалног карцинома и три године за организовани скрининг програм карцинома грлића материце.

4.3.1. Скрининг карцинома дојке

Према подацима Републичког завода за статистику (Процена становништва средином 2022. године) у Србији има 985.646 жена узраста 50–69 годинa, а за 2024. годину број жена циљне популације износи 492.823 (половина од укупног броја жена наведене циљне популације у Републици Србији). Према реализацији која је праћена према последњим подацима из установа (фактурисана раеализација и извештаји из скрининга) планиран је обухват мамографијама од око 128.565 жена циљне популације узраста од 50 до 69 године живота у оквиру Националног програма организованог скрининга карцинома дојке у 2024. години и ове услуге су рачунате на свим нивоима здравствене заштите укључујући и рад мобилних мамографа.

На примарном нивоу здравствене заштите (Табела 10. – План услуга за примарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу карцинома дојке за 2024. годину) планирају се услуге: позивања жена циљне популације, индивидуално здравствено-васпитни рад, скрининг мамографија и првог читања и саопштавања резултата. Услуге су описане у важећем Правилнику о номенклатури здравствених услуга на примарном нивоу здравствене заштите.

Табела 10. План услуга за примарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу карцинома дојке за 2024. годину

* Приказан је планирани обухват целокупне циљне популације жена за целу територију Републике Србије за 2024.годину (према процени становништва Републичког завода за статистику за 2022. годину).

** Приказан је обухват извођења услуга мамографског снимања и првог читања мамографија из организованог скрининга рака дојке (око половине од укупно процењеног обухвата од око 20%) према могућностима и опремљености установа на примарном нивоу здравствене заштите (обучен кадар и поседовање мамографа).

Услуге: позивање жена циљне популације планира се са обухватом 40% од циљне популације планиране за 2024. годину, а услуге Индивидуално здравствено-васпитни рад са обухватом 20% од циљне популације планиране за 2024. годину. Скрининг/рано откривање рака дојке (скрининг мамографија) и Прво читање мамографије у организованом скринингу са обухватом 10% од циљне популације планиране за 2024. годину и саопштења резултата скрининга/раног откривања рака дојке са обухватом 20% од циљне популације планиране за 2024. годину (рачунате по процени Републичког завода за статистику).

На секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите (Табела 11. – План услуга за секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу рака дојке за 2024. годину) осим услуга скрининг мамографија планирају се и услуге првог, другог и трећег или супервизијског читања радиографског снимка дојке, услуге допунске дијагностике: ултразвучни преглед дојке, CORE биопсија дојке, SWAB биопсија дојке, отворена биопсија дојке као и услуге патохистолошке дијагностике: преглед CORE биопсије дојке, преглед биоптата тумора дојке и EX TEMPORE анализа добијеног материјала.

Табела 11. План услуга за секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу рака дојке за 2024. годину

* Приказан је обухват извођења услуга мамографског снимања и првог читања мамографија из организованог скрининга рака дојке (око половине од укупно процењеног обухвата од око 20%) према могућностима и опремљености установа на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите (обучен кадар и поседовање мамографа)

** Приказан је обухват жена за услуге трећег читања и ултразвучног прегледа као 5% од планираног укупног броја мамографских снимака за годину дана

*** Приказан је обухват жена за услуге биопсија и патохистолошке дијагностике као 1% од планираног укупног броја мамографских снимака за годину дана.

Прво читање радиографског снимка дојке у оквиру организованог скрининга планира се са обухватом од 10%, а друго читање истог са обухватом од 26% циљне популације за 2024. годину (подразумева друго читање свих мамографија у свим здравственим установама – на примарном и секундарном/терцијарном нивоу здравствене заштите као и у мобилним мамографима). Супервизијско читање радиографског снимка дојке планира се као 5% од броја свих урађених мамографских снимака за годину дана. Ултразвучни преглед дојки се планира као 5% од свих прегледаних жена. Додатно, услуге допунске дијагностике у које спадају биопсије дојке: CORE биопсија дојке, SWAB биопсија дојке и отворена биопсија дојке планирају се као 1% свих урађених мамографских снимака за годину дана. Следствено, услуге патохистолошке дијагностике: преглед CORE биопсије дојке, преглед биоптата тумора дојке и EX TEMPORE анализа добијеног материјала се планирају по истом обухвату као услуге биопсија.

4.3.2. Скрининг карцинома грлића материце

Према подацима Републичког завода за статистику (Процена становништва средином 2022. године) у Србији има 1.792.068 жена узраста 25–64 године, а за 2024. годину број жена циљне популације износи 597.356 (трећина од укупног броја жена наведене циљне популације у Републици Србији). Према реализацији која је праћена према последњим подацима из установа (фактурисана раеализација и извештаји из скрининга) планиран је обухват ПАП тестом од око 149.339 жена циљне популације узраста од 25 до 64 године живота у оквиру Националног програма организованог скрининга карцинома грлића материце у 2024. години и све услуге прегледа ПАП тестом се обављају на примарном нивоу здравствене заштите.

На примарном нивоу здравствене заштите (Табела 12. – План услуга за примарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу карцинома грлића материце за 2024. годину) планирају се услуге: позивања жена циљне популације, ПАП тест, прво читање ПАП теста, супервизијски преглед плочица (друго читање ПАП теста) и обавештавање жена о налазу ПАП теста/издавање резултата. Услуге су описане у важећем Правилнику о номенклатури здравствених услуга на примарном нивоу здравствене заштите.

Табела 12. План услуга за примарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу карцинома грлића материце за 2024. годину

* Приказан је обухват жена циљне популације које се планирају за прегледе на примарном нивоу здравствене заштите (напомена: за преостали проценат жена циљне популације ова услуга се планира на секундарном/терцијарном нивоу здравствене заштите)

** Приказан је обухват жена за услуге другог читања ПАП теста као 20% од планираног укупног броја првог читања ПАП теста

Услуге: позивање жена циљне популације, извођење ПАП теста и обавештавање жена о налазу ПАП теста/издавање резултата се планирају у обухвату од 25% од циљне популације жена у Републици Србији предвиђених за једну годину циклуса. Прво читање ПАП теста, као и супервизијски прегледи плочица се планирају према уделу популације у складу са важећом Уредбом о плану мреже здравствених установа. која прописује оснивање цитолабораторија. Супервизијски прегледи плочица (Табела 12) се планирају као 10% очекиваних позитивних и 10% насумично одабраних негативних резултата првог читања ПАП теста према методологији скрининга.

На секундарном нивоу здравствене заштите (Табела 13. – План услуга за секундарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу карцинома грлића материце за 2024. годину) се планирају услуге: прво читање ПАП теста, супервизијски преглед плочица (друго читање ПАП теста), циљана биопсија или ендоцервикална киретажа, конусна биопсија ласером, преглед дела цервикса добијеног методом „омчице” и преглед конизата цервикса.

Табела 13. План услуга за секундарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу карцинома грлића материце за 2024. годину

* Проценат је рачунат у односу на укупан број жена за 2024. годину (пропорција броја услуга израчуната као удео само за жене града Београда)

Услуге првог читања ПАП теста планирају се са обухватом од 25% укупног броја жена града Београда циљне популације (узраста од 25 до 64 године живота) за 2024. годину на секундарном нивоу здравствене заштите (што је око 7% услуга од укупног броја жена у Републици Србији за 2024. годину). Планирање за ову услугу на терцијарном нивоу здравствене заштите одвија се према Уредби о плану мреже здравствених установа (у делу који се односи на оснивање цитолабораторија). Следствено, услуга супервизијско тумачење ПАП налаза у организованом скринингу карцинома грлића материце планира се у обухвату од 20% од планираних услуга првог читања за жене на територији града Београда што је око 1,3% услуга од укупног броја жена у Републици Србији за 2024. годину. Услуге циљана биопсија или ендоцервикална киретажа, конусна биопсија ласером, преглед дела цервикса добијеног методом „омчице” и преглед конизата цервикса планирају се у обухвату од 0,5% циљне популације жена за годину дана.

4.3.3. Скрининг колоректалног карцинома

Према подацима Републичког завода за статистику (Процена становништва средином 2022. године) у Србији има 2.313.373 особа оба пола узраста 50–74 године, а за 2024. годину број особа циљне популације износи 1.156.687 (половина од укупног броја особа оба пола наведене циљне популације у Републици Србији). Према реализацији која је праћена према последњим подацима из установа (фактурисана раеализација и извештаји из скрининга) планиран је обухват ФОБ тестом од 462.675 особа оба пола циљне популације узраста од 50 до 74 године живота у оквиру Националног програма организованог скрининга колоректалног карцинома у 2024. години. Скрининг прегледи се обављају применом имунохемијског ФОБ теста (iFOBt). Организовани скрининг колоректалног карцинома спроводи се у домовима здравља (служба за заштиту здравља одраслог становништва, превентивни центар и лабораторија).

На примарном нивоу здравствене заштите (Табела 14. – План услуга за примарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу колоректалног карцинома за 2024. годину) планирају се услуге: позивања особа циљне популације, скрининг рано откривање рака дебелог црева (за пријем учесника у скрининг и упућивање на тестирање) и хемоглобин (крв)/фецес-имунохемијски тест. Услуге су описане у важећем Правилнику о номенклатури здравствених услуга на примарном нивоу здравствене заштите.

Табела 14. План услуга за примарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу колоректалног карцинома за 2024. годину

* Приказан је планирани обухват целокупне циљне популације за целу територију Републике Србије за 2024. годину (према процени становништва Републичког завода за статистику за 2022. годину)

Услуге: позивање особа циљне популације планира се са обухватом 60% од циљне популације планиране за 2024. годину, а услуге скрининг рано откривање рака дебелог црева, хемоглобин (крв)/фецес-имунохемијски тест са обухватом 40% од циљне популације планиране за 2024. годину (рачунате по процени Републичког завода за статистику) према одзиву који је праћен у скринингу и према плану укључивања установа (свих домова здравља) за које је предвиђен број тестова преко централизоване јавне набавке.

На секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите (Табела 15. – План услуга за секундарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу колоректалног карцинома за 2024. годину) се планирају услуге: фибероптичка колоноскопија до цекума, фибероптичка колоноскопија до хепатичке флексуре са биопсијом, фибероптичка колоноскопија до цекума са полипектомијом, патохистолошки преглед полипа дебелог црева и патохистолошки преглед ендоскопског узорка дебелог црева.

Табела 15. План услуга за секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите у организованом скринингу колоректалног карцинома за 2024. годину

Услуге фибероптичка колоноскопија до цекума планирају стационарне здравствене установе у складу са очекиваним бројем позитивних налаза особа циљне популације (особе оба пола узраста 50 до 74 године живота) тестираних имунохемијским ФОБ тестом у организованом скринингу колоректалног карцинома (обухват од 5% свих тестираних особа из домова здравља који гравитирају болницама). Услуга фибероптичке колоноскопије до цекума са полипектомијом планира се у обухвату од 30% свих урађених колоноскопија. Услуге фибероптичке колоноскопије до хепатичке флексуре са биопсијом планирати у обухвату од 2 на 1000 тестираних особа. Планира се да се особе са ФОБт позитивним налазима упућују у надлежне установе секундарног/терцијарног нивоа здравствене заштите на колоноскопске прегледе. са планираним бројем од око 12.000 колоноскопија укупно (5% од тестираних особа циљне популације за 2024.годину).

4.4. Институти и заводи за јавно здравље

Институти и заводи за јавно здравље (укупно 25 установа) планирају послове и задатке из обавезног здравственог осигурања у области социјалне медицине. епидемиологије. хигијене и клиничке микробиологије. У области клиничке микробиологије планира се око 6.000.000 услуга (5.050.000 услуга по захтеву изабраног лекара и 950.000 услуга за потребе стационарних пацијената). У области хигијене исхране планира се око 80.000 свих услуга.

4.5. Секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите

Циљеви на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите за 2024. годину су:

1) обезбедити 100% реализације права новорођенчади, трудница и породиља у области превентивне здравствене заштите, дијагностике и лечења;

2) довођење времена чекања на здравствене услуге за које се воде листе чекања на ниво медицинских рокова дефинисаних општим актом Републичког фонда о листама чекања;

3) рационализација болничког лечења оптимизацијом коришћења болничких постеља у складу са здравственим потребама и здравственим стањем осигураника, за потребе дневних болница и лечење одређених акутних и хроничних обољења.

4.5.1. Превентивне мере, активности и услуге на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите

Превентивне мере, активности и услуге на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите планирају се приоритетно за новорођенчад и жене у репродуктивном периоду (од 15 до 49 година живота) у вези са трудноћом и порођајем.

4.5.1.1. Здравствена заштита новорођенчади

У оквиру ове врсте здравствене заштите планирају се:

1) око 62.500 превентивних прегледа педијатра/неонатолога за сву новорођенчад у породилишту и око 62.500 здравствено-васпитних активности са родитељима новорођенчади;

2) око 62.500 обавезних имунизација против туберкулозе и око 62.500 обавезних имунизација против хепатитиса Б за сву новорођену децу, као и апликација имуноглобулина – HBs антигена код новорођенчади од позитивних мајки (HBIG);

3) код све новорођене деце до петог дана по рођењу око 250.000 скрининг лабораторијских анализа на фенилкетонурију, хипотиреоидизам, цистичну фиброзу и спиналну мишићну атрофију;

4) рана дијагностика поремећаја оштећења слуха код све новорођенчади oдговарајућом методом у породилишту, око 62.500 услуга;

5) рана дијагностика прематурне ретинопатије у оквиру РОП прегледа очног дна, код деце са ризиком, око 4.200 услуга;

6) рано откривање ретких болести у националним референтним центрима, према потреби и утврђеном броју оболеле деце, као и допунска дијагностика у складу са општим актом којим је уређено упућивање осигураних лица на лечење у иностранство.

4.5.1.2. Здравствена заштита жена у вези са трудноћом и порођајем

У оквиру ове врсте здравствене заштите планирају се:

1) прегледи и лечење у вези са стерилитетом ради покушаја вантелесног оплођења код жена до навршених 45 година живота, у складу са општим актом о садржају и обиму права, око 12.000 поступака;

2) контрола и праћење здравља свих хоспитализованих трудница под ризиком и са патолошком трудноћом (за приближно 20% од укупног броја трудница или за око 12.500 трудница) и око 62.000 услуга здравствено-васпитног рада са трудницама и породиљама;

3) око 15.000 скрининг тестова код трудница у првом и другом триместру трудноће у вези раног откривања Down и других наследних синдрома;

4) припрема труднице за нормални порођај, организовање и спровођење порођаја у здравственој установи (око 60.000 порођаја) и контрола здравља породиље, по потреби.

4.5.2. Здравствена заштита оболелих и повређених

У односу на постојећи број здравствених установа у Плану мреже здравствених установа, њихове просторне и кадровске капацитете, обим оствареног права осигураних лица/пацијената на обавезну здравствену заштиту у претходним годинама, а узимајући у обзир процену здравствених потреба за 2024. годину планира се:

1) хоспитализација за око 1.150.000 оболелих и повређених лица ради збрињавања, неге, лечења и медицинске рехабилитације, као и у вези са трудноћом и порођајем; у оквиру ових капацитета планира се збрињавање осигураних лица на око 42.000 постеља стандардне, полуинтензивне и интензивне неге;

2) од укупно планираног броја хоспитализованих лица, за око 250.000 лица се планира пријем ради збрињавања, неге и лечења у организационим јединицама дневних болница и на одељењима стационара предвиђеним и за пријем „дневних пацијената” – ради збрињавања, неге и лечења; за лица у дневним болницама, планира се око 1.400.000 болничких дана;

3) око 7.200.000 болничких дана, без дана планираних у дневним болницама у оквиру 985.000 епизода лечења, што ће дати просечну дужину лечења од 7,3 дана на нивоу свих болничких капацитета и различиту просечну дужину лечења у зависности од природе обољења и врсте повреде.

У неонатолошким организационим јединицама у здравственим установама секундарне и терцијарне здравствене заштите планира се боравак око 62.500 новорођене деце која ће користити око 1750 неонатолошких постеља и остварити око 272.000 болничких дана.

У болничкој здравственој заштити, у формираним јединицама за палијативно збрињавање, на нивоу Републике Србије планирано је палијативно збрињавањe за око 6.000 лица (у оквиру општих болница, специјалних болница, клиничких центара и клиничко-болничких центара). Планирани број постеља у јединицама за палијативно збрињавање износи 298.

Специјалистичко-консултативни прегледи, хируршке процедуре у амбулантним условима, лабораторијска, микробиолошка, рендген, ултразвучна, доплер, скенер и дијагностика магнетном резонанцом, терапијске интервенције и услуге физикалне медицине и рехабилитације планирају се за амбулантне пацијенте, пре свега на основу оствареног степена реализације, односно коришћења у 2022. години (Табела 15 – План здравствених услуга за амбулантне пацијенте у болничкој здравственој заштити).

За стационарне пацијенте поменуте услуге пружају се као саставни део болничког лечења у складу са медицинским индикацијама осигураних лица и планирају се у оквиру епизоде болничког лечења.

Табела 15. План здравствених услуга за амбулантне пацијенте у болничкој здравственој заштити за 2024. годину

* Напомена: У складу са изменама Номенклатуре здравствених услуга на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите („Службени гласник РС”, број 150/20), приказан је збирни број услуга снимања и услуга читања добијених снимака

У 2024. години планира се око 1.600.000 епизода болничког лечења у оквиру којих се планира пружање дијагностички сродних група приказаних по главним дијагностичким категоријама (Табела 16 – План пружања дијагностички сродних група за стационарно лечене пацијенте и пацијенте лечене у дневним болницама). У оквиру приказаних хоспитализација планира се пружање око 388.000 операција, 60.000 порођаја и око 320.000 услуга радиолошке онкологије за стационарно лечене пацијенте укључујући и дневне болнице.

Табела 16. План пружања дијагностички сродних група за стационарно лечене и пацијенте лечене у дневним болницама за 2024. годину

Укупно се на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите планира око 388.000 операција; око 12.000.000 специјалистичко-консултативних прегледа; око 86.000.000 лабораторијских анализа; око 5.800.000 процедура са снимањем у оквиру којих 2.900.000 услуга рендген дијагностике, око 1.750.000 услуга ултразвучне дијагностике, око 880.000 услуга скенер дијагностике, око 220.000 услуга дијагностике магнетном резонанцом. Планира се укупно око 15.000.000 услуга физикалне медицине и рехабилитације и око 380.000 услуга радиотерапије.

Рано откривање ретких болести планира се у националним референтним центрима према утврђеном броју оболелих.

Поступци БМПО планирају се у обиму од око 12.000, а у складу са потребама осигураних лица и расположивим ресурсима у здравственим установама, како из Плана мреже, тако и у приватној пракси које испуњавају законом прописане услове за обављање ове делатности.

Пресађивање ћелија, ткива и органа планира се у здравственим установама које испуњавају услове за пресађивање дефинисане законом.

У оквиру обавезног здравственог осигурања планира се скраћивање времена чекања за здравствене услуге за које се формирају листе чекања на ниво медицинских рокова утврђених општим актом којим се уређују листе чекања.

Стационарне здравствене установе обезбеђују осигураном лицу лекове за време стационарног лечења, лечења у дневној болници и у току амбулантно-поликлиничког лечења под условом да је на отпусној листи утврђена даља терапија истим леком, у складу са планом потреба. Осигураним лицима се обезбеђују медицинска средства и медицинска рехабилитација у складу са општим актима којима су уређена медицинска средства и рехабилитација.

5. Капацитети обавезног здравственог осигурања и здравствене службе за реализацију плана здравствене заштите

Здравствене потребе осигураних лица у области здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања планирају се на годишњем нивоу, у складу са Планом. Реализација Плана се спроводи у здравственим установама из Плана мреже у складу са капацитетима и законом, као и у здравственим установама ван Плана мреже, према мишљењу надлежних института и завода за јавно здравље.

Републички фонд утврђује потребна финансијска средства за спровођење Плана.

Начин спровођења и праћење реализације Плана дефинисани су општим актима у складу са законом.

6. План роба и услуга за које се спроводе централизоване јавне набавке

План централизованих јавних набавки утврђује се у складу са актом Владе којим се уређују услови, начин и поступак планирања потреба здравствених установа из Плана мреже здравствених установа, као и врста роба и услуга за које се спроводе централизоване јавне набавке.