Прилог 1.

ЗАХТЕВИ ЕКО-ДИЗАЈНА ЗА ЛОКАЛНЕ ГРЕЈАЧЕ ПРОСТОРА НА ЧВРСТО ГОРИВО

1. Захтеви еко-дизајна у погледу сезонске енергетске ефикасности грејања простора

1) Локални грејачи простора на чврсто гориво испуњавају следеће захтеве:

(1) сезонска енергетска ефикасност грејања простора локалног грејача простора на чврсто гориво са отвореним ложиштем за сагоревање износи најмање 30%;

(2) сезонска енергетска ефикасност грејања простора локалног грејача о простора на чврсто гориво са затвореним ложиштем за сагоревање на чврсто гориво које није компримовано дрво у облику пелета износи најмање 65%;

(3) сезонска енергетска ефикасност грејања простора локалног грејача простора на чврсто гориво са затвореним ложиштем за сагоревање на компримовано дрво у облику пелета износи најмање 79%;

(4) сезонска енергетска ефикасност грејања простора штедњака износи најмање 65%.

2. Захтеви еко-дизајна у погледу емисија

1) Емисије чврстих честица (PM) из локалног грејача простора на чврсто гориво

(1) емисија чврстих честица (PM) из локалног грејача простора на чврсто гориво са отвореним ложиштем за сагоревање износи највише 50 mg/m3 при 13% O2 ако се мерење врши применом методе из Прилога 2. тачка 3. подтачка 1), или 6 g/kg (суве материје) ако се мерење врши применом методе из Прилога 2. тачка 3. подтачка 2);

(2) емисија чврстих честица (PM) из локалног грејача простора на чврсто гориво са затвореним ложиштем за сагоревање на чврсто гориво које није компримовано дрво у облику пелета и штедњака износи највише 40 mg/m3 при 13% О2 ако се мерење врши применом методе из Прилога 2. тачка 3. подтачка 1), или 5 g/kg (суве материје) ако се мерење врши применом методе из Прилога 2. тачка 4. подтачка 2), или 2,4 g/kg (суве материје) за биомасу, односно 5,0 g/kg (суве материје) за чврсто фосилно гориво ако се мерење врши применом методе из Прилога 2. тачка 4. подтачка 3);

(3) емисија чврстих честица (PM) из локалног грејача простора на чврсто гориво са затвореним ложиштем за сагоревање на компримовано дрво у облику пелета и штедњака износи највише 20 mg/m3 при 13% О2 ако се мерење врши применом методе описане у Прилогу 2. тачка 3. подтачка 1), или 2,5 g/kg (суве материје) ако се мерење врши применом методе из Прилога 2. тачка 3. подтачка 2), или 1,2 g/kg (суве материје) ако се мерење врши применом методе из Прилога 2. тачки 4. подтачка 3).

2) Емисије органских гасовитих једињења (OGC) из локалног грејача простора на чврсто гориво

(1) емисија органских гасовитих једињења (OGC) из локалног грејача простора на чврсто гориво са отвореним ложиштем за сагоревање, локалног грејача простора на чврсто гориво са затвореним ложиштем за сагоревање на чврсто гориво које није компримовано дрво у облику пелета и штедњака износи највише 120 mgC/m3 при 13% О2;

(2) емисија органских гасовитих једињења (OGC) из локалног грејача простора на чврсто гориво са затвореним ложиштем за сагоревање на компримовано дрво у облику пелета износи највише 60 mgC/m3 при 13% О2;

3) Емисија угљенмоноксида (CO) из локалног грејача простора на чврсто гориво

(1) емисија угљенмоноксида (CO) из локалног грејача простора на чврсто гориво са отвореним ложиштем за сагоревање износи највише 2 000 mg/m3 при 13% О2;

(2) емисија угљенмоноксида (CO) из локалног грејача простора на чврсто гориво са затвореним ложиштем за сагоревање на чврсто гориво које није компримовано дрво у облику пелета и штедњака износи највише 1 500 mg/m3 при 13% О2;

(3) емисија угљенмоноксида (CO) из локалног грејача простора на чврсто гориво са затвореним ложиштем за сагоревање на компримовано дрво у облику пелета износи највише 300 mg/m3 при 13% О2;

4) Емисија азотних оксида (NOx) из локалног грејача простора на чврсто гориво

(1) емисија азотних оксида (NOx) из локалног грејача простора на чврсто гориво са отвореним ложиштем за сагоревање, локалног грејача простора на чврсто гориво са затвореним ложишштем за сагоревање, као и из штедњака на биомасу износи највише 200 mg/m3 и изражава се као NO2 при 13% О2;

(2) емисија азотних оксида (NOx) из локалног грејача простора на чврсто гориво са отвореним ложиштем за сагоревање, локалног грејача простора на чврсто гориво са затвореним ложиштем за сагоревање, као и из штедњака на чврсто гориво износи највише 300 mg/m3 и изражава се као NO2 при 13% О2.

3. Захтеви у погледу информација о производу

1) За локалнe грејаче простора на чврсто гориво потребно је обезбедити следеће информације о производу:

(1) у упутству за употребу за монтере и крајње кориснике, као и на интернет страници испоручиоца којој се може слободно приступити налазе се следећи подаци на српском језику:

– технички подаци из Табеле 1. овог прилога са техничким параметрима измереними израчунатим у складу са Прилогом 2;

– специфичне мере опреза које треба предузети при састављању, монтажи или одржавању локалног грејача простора на чврсто гориво;

– информације о растављању, рециклирању и/или одлагању по истеку животног циклуса;

(2) техничка документација за потребе оцењивања усаглашености у складу са чланом 5. овог правилника садржи следеће податке:

– податке из потачке 1);

– списак еквивалентних модела, ако је применљиво;

– ако је препоручено гориво или друго погодно гориво из Табеле 1. овог прилога дрвна биомаса, недрвна биомаса, друго фосилно гориво или друга смеша биомасе и фосилног горива – опис горива довољан за његово недвосмислено препознавање и технички стандард или спецификацију горива, укључујући измерени садржај влаге и измерени садржај пепела, а за друго фосилно гориво и измерени садржај испарљивих материја у гориву;

2) Код локалних грејача простора на чврсто гориво без прикључка на димњак и локалних грејача простора на чврсто гориво са отвором за димњак, јасно видљива и читка следећа реченица, на српском језику: „Овај производ није намењен да се користи првенствено за грејање”, наводи се:

– на насловној страни упутства за употребу за крајње кориснике;

– на интернет страници произвођача којој се може слободно приступити, заједно са другим параметрима производа;

– на видљивом месту на амбалажи производа који се излаже крајњем кориснику ради куповине.

Табела 1.
Подаци потребни за локалне грејаче простора на чврсто гориво

Параметри при раду са препорученим горивом:

(*) PM = чврсте честице, OGC = органска гасна једињења, CO = угљенмоноксид, NOx = азотни оксиди.

(**) Захтева се само ако се примењују корективни фактори F(2) или F(3).

Прилог 2.

МЕТОДЕ МЕРЕЊА И ПРОРАЧУНИ

За потребу усаглашености и провере усаглашености локалних грејача простора на чврсто гориво са захтевима овог правилника мерења и прорачуни спровде се на основу српских стандарда којима се преузимају одговарајући хармонизовани стандарди, или на основу других поузданих, тачних и поновљивих метода којима се узимају у обзир општепризнате најсавременије методе у складу са овим прилогом.

Мерења и прорачуни из става 1. овог прилога испуњавају услове наведене у тач. 1–4. овог прилога.

1. Општи услови за мерења и прорачуне

1) Локални грејачи простора на чврсто гориво испитују се на препоручено гориво и на друга погодна горива из Табеле 1. Прилога 1.

2) Декларисана вредност називне топлотне снаге и сезонска енергетска ефикасност грејања простора заокружују се на најближу једну децималу.

3) Декларисана вредност емисије заокружује се на најближи цео број.

2. Општи услови за прорачун сезонске енергетске ефикасности грејања простора

1) Сезонска енергетска ефикасност грејања простора (nS) израчунава се као сезонска енергетска ефикасност грејања простора у радном стању (nSon), коригована тако што се узимају у обзир: регулација излазне топлоте, потрошња помоћне електричне енергије и потрошња енергије за стални пламен.

2) Потрошња електричне енергије множи се са коефицијентом конверзије (CC) од 2,5.

3. Општи услови за мерење емисија

При испитивању локалних грејаче простора на чврсто гориво потребно је узети у обзир емисије чврстих честица (PM), органских гасовитих једињења (OGC), угљенмоноксида (CO) и азотних оксида (NOx), које се мере истовремено, као и истовремено кад и енергетска ефикасност грејања простора осим у случају када се примењује метода мерења из подтач. 2) и 3).

Може се применити једна од следеће три методе мерења емисије чврстих честица:

1) мерење чврстих честица (PM) узорковањем делимичног узорка сувог димног гаса путем грејаног филтера. Мерење чврстих честица (PM) измерено у производима сагоревања уређаја спроводи се када производ даје називну топлотну снагу и, према потреби, при делимичном оптерећењу;

2) мерење чврстих честица (PM) у циклусу потпуног сагоревања узорковањем делимичног узорка димног гаса помоћу природног струјања ваздуха, из разређеног димног гаса на температури околине, помоћу тунела за разређивање пуног протока и филтера;

3) мерење чврстих честица (PM) у интервалу од 30 минута узорковањем делимичног узорка димног гаса помоћу фиксног одвода дима при 12 Pa, из разређеног димног гаса на температури околине, помоћу тунела за разређивање пуног протока и филтера или електростатичког филтера.

Мерење органских гасовитих једињења (OGC) измерено у производима сагоревања уређаја екстрактивно је, трајно и темељи се на примени пламено-јонизационог детектора. Добијени резултат исказује се у милиграмима угљеника. Мерење органских гасовитих једињења (OGC) измерено у продуктима сагоревања уређаја спроводи се када уређај даје називну топлотну снагу и, према потреби, при делимичном оптерећењу.

Мерење угљенмоноксида (CO) измерено у продуктима сагоревања уређаја екстрактивно је, трајно и темељи се на примени инфрацрвеног детектора. Мерење чврстих честица (PM) у производима сагоревања уређаја спроводи се када уређај даје називну топлотну снагу и, према потреби, при делимичном оптерећењу.

Мерење азотних оксида (NOx) измерено у продуктима сагоревања уређаја екстрактивно је, трајно и темељи се на хемијско-луминисцентној детекцији. Емисија азотних оксида мери се као збир азот моноксида и азот диоксида и изражава се као азот диоксид. Мерење азотних оксида (NOx) измерено у продуктима сагоревања уређаја спроводи се када уређај даје називну топлотну снагу и, према потреби, при делимичном оптерећењу.

Декларисане вредности називне топлотне снаге, сезонске енергетске ефикасности грејања простора и емисије заокружују се на најближи цео број.

4. Посебни услови за сезонску енергетску ефикасност грејања простора

1) Сезонска енергетска ефикасност грејања простора локалног грејача простора на чврсто гориво рачуна се на следећи начин:

ηS = ηS,on – 10% + F(2) + F(3) – F(4) – F(5)

при чему је:

– ηS,on – сезонска енергетска ефикасност грејања простора у радном стању, исказана у процентима, која се израчунава како је наведено у подтачки 2);

– F(2) – корективни фактор којим се узима у обзир позитиван допринос сезонској енергетској ефикасности грејања простора услед прилагођених доприноса регулације унутрашње топлотне угодности, чије се вредности међусобно искључују или се не могу придодати једна другој, исказан у процентима;

– F(3) – корективни фактор којим се узима у обзир позитиван допринос сезонској енергетској ефикасности грејања простора услед прилагођених доприноса регулације унутрашње топлотне угодности, чије се вредности могу придодати једна другој, исказан у процентима;

– F(4) – корективни фактор којим се узима у обзир негативан допринос сезонској енергетској ефикасности грејања простора услед потрошње помоћне електричне енергије, исказан у процентима;

– F(5) – корективни фактор којим се узима у обзир негативан допринос сезонској енергетској ефикасности грејања простора услед потрошње енергије сталног пламена, исказан у процентима.

2) Сезонска енергетска ефикасност грејања простора у радном стању рачуна се као:

ηS,on = ηth,nom

при чему је:

– ηth,nom – ефикасност при називној топлотној снази, на основу доње топлотне моћи (NCV).

Корективни фактор F(2) којим се узима у обзир позитиван допринос сезонској ефикасности грејања простора услед прилагођених доприноса регулације унутрашње топлотне угодности, чије се вредности међусобно искључују и не могу се придодати једна другој, рачуна се на следећи начин:

За све локалне грејаче простора на чврсто гориво корективни фактор F(2) једнак је једном од фактора из Табеле 2. овог прилога, зависно од примењене регулације. Може се одабрати само једна вредност.

Табела 2.
Корективни фактор F(2)

Табела 3.
Корективни фактор F(3)

F(2) је једнак нули за локалне грејаче простора на чврсто гориво који нису у складу са посебним захтевима у погледу емисије из Прилога 1. тачка 2. ако је регулација температуре подешена на минималну топлотну снагу. Топлотна снага за ту позицију износи највише 50 % називне топлотне снаге.

Корективни фактор F(3) којим се узима у обзир позитиван допринос сезонској ефикасности грејања простора услед прилагођених доприноса регулације унутрашње топлотне угодности, чије се вредности могу придодати једна другој, рачуна се на следећи начин:

За локалне грејаче простора на чврсто гориво корективни фактор F(3) се израчунава као збир вредности наведених у Табели 3. овог прилога, у зависности од примењене регулације.

F(3) је једнак нули за локалне грејаче простора на чврсто гориво који нису у складу са посебним захтевима у погледу емисије из Прилога 1. тачка 2., ако је регулација температуре подешена на минималну топлотну снагу. Топлотна снага за ту позицију износи највише 50 % називне топлотне снаге.

Корективни фактор F(4) за употребу помоћне електричне енергије, којим се узима се у обзир употреба помоћне електричне енергије у радном стању и у стању приправности, рачуна се на следећи начин:

при чему je:

– elmax – потрошња електричне енергије при називној топлотној снази, исказана у kW;

– elmin – потрошња електричне енергије при минималној топлотној снази, исказана у kW.

У случају када уређај не даје минималну топлотну снагу, примењује се вредност за потрошњу електричне енергије при називној топлотној снази.

– elsb – количина електричне енергије коју уређај троши у стању приправности, исказана у kW;

– Pnom – називна топлотна снага уређаја, исказана у kW.

Корективни фактор F(5) који се односи на потрошњу енергије сталног пламена, којим се узима се у обзир потребна електричне енергије сталног пламена, рачуна се на следећи начин:

при чему је:

– Ppilot – потрошња сталног пламена, исказана у kW;

– Pnom – називна топлотна снага уређаја, исказана у kW.

Прилог 3.

ПОСТУПАК ПРОВЕРЕ У СВРХУ ТРЖИШНОГ НАДЗОРА

Дозвољена одступања при провери из овог прилога односе се само на проверу измерених параметара коју спроводи надлежни орган тржишног надзора. Произвођач или увозник не може користити та одступања као дозвољена за одређивање вредности у техничкој документацији или за тумачење тих вредности у сврху постизања усаглашености са захтевима овог правилника, односно за навођење веће ефикасности на било који начин.

При провери усаглашености модела производа са захтевима овог правилника, примењује се следећи поступак:

1. проверава се једна јединица модела;

2. сматра се да је модел у складу са захтевима овог правилника:

1) ако вредности наведене у техничкој документацији и, према потреби, вредности употребљене за прорачун тих вредности, нису повољније за произвођача или увозника од резултата одговарајућих мерења;

2) ако декларисане вредности испуњавају захтеве овог правилника и ако потребне информације о производу које је објавио произвођач или увозник не садрже вредности повољније за произвођача или увозника од декларисаних вредности;

3) након што се испита јединица модела, израчунате вредности (вредности релевантних параметара измерене приликом испитивања и вредности израчунате на основу тих мерења) у складу су са одговарајућим дозвољеним одступањима при провери из Табеле 4. овог прилога; јединица се испитује на једно или више горива која имају параметре у једнаком распону као горива која је произвођач употребио приликом мерења описаних у Прилогу 2;

3. Ако резултати из тачке 2. подтач. 1) или 2) нису постигнути, сматра се да модел, као ни модели који су у техничкој документацији произвођача или увозника наведени као еквивалентни модели, нису у складу са овим правилником;

4. Ако резултат из тачке 2. подтачка 3) није постигнут, бирају се три додатне јединице истог модела за испитивање. Алтернативно, три додатне јединице могу бити изабране од једног или више еквивалентних модела који су наведени у техничкој документацији испоручиоца;

5. Сматра се да је модел у складу са захтевима овог правилника ако је за три додатне јединице модела аритметичка средина израчунатих вредности у складу са одговарајућим дозвољеним одступањима при провери, наведеним у Табели 4. овог прилога;

6. Ако резултат из тачке 5. није постигнут, сматра се да модел и сви модели који су у техничкој документацији произвођача или увозника наведени као еквивалентни модели, нису у складу са овим правилником;

Приликом провере примењују се методе мерења и прорачуни из Прилога 2.

Провера се врши искључиво у поступку описаном у тач. 1–6. овог прилога; дозвољена одступања при провери у складу су са дозвољеним одступањима датим у Табели 4. овог прилога.

Табела 4.
Дозвољена одступања при провери