ПЛАН РАСПОДЕЛЕ РАДИО-ФРЕКВЕНЦИЈА/ЛОКАЦИЈА/ОБЛАСТИ ЗА ТЕРЕСТРИЧКЕ ДИГИТАЛНЕ ЗВУЧНЕ РАДИОДИФУЗНЕ СТАНИЦЕ У ДЕЛУ VHF ОПСЕГА (209–230 MHz) ЗА ТЕРИТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

I. УВОД

План расподеле радио-фреквенција/локација/области за терестричке дигиталне звучне радиодифузне станице у делу VHF опсега (209–230 MHz) за територију Републике Србије (у даљем тексту: План расподеле) утврђује се на основу Уредбе о утврђивању Плана намене радио-фреквенцијских опсега („Службени гласник РС”, број 89/20) и одговарајућих међународних уговора, споразума и препорука водећи рачуна о потребама и захтевима корисника.

DAB+ je креиран за обезбеђивање висококвалитетног дигиталног аудио програма и података за мобилни, портабл и фиксни пријем од стране терестричких пријемника. Избор стандарда за дигитално терестричко емитовање аудио сигнала је заснован на следећим чињеницама: DAB+ подразумева исте услове преноса као и DAB, али има знатно ефикаснији аудио кодер, као и бољу спектралну ефикасност. Ефикасност аудио кодера у DAB+ подразумева исти субјективни квалитет репродукованог аудио сигнала, при знатно нижем протоку. DAB+ омогућује и пренос других података о радио-станици која емитује програм (рекламе за време песама, промоција активности радио-станица, извештаји о саобраћају и времену, спортски резултати и подаци са берзе, локалне вести, дешавања, а посебно функције за хитне случајеве, итд.). DAB+ платформа припада зеленој технологији, јер обезбеђује уштеду електричне енергије (простом заменом више појединачних предајника из FM технологије, једним DAB+ предајником).

Поједини појмови употребљени у Плану расподеле имају следеће значење:

1) План расподеле обухвата скуп радио-фреквенција и/или радиофреквенцијских канала, усвојен на утврђен начин и под одређеним условима, у циљу његовог коришћења за радио-дифузију у VHF опсегу;

2) радио-дифузија је облик једносмерне телекомуникације намењене великом броју корисника који имају одговарајуће пријемне капацитете, а остварује се помоћу радио или кабловских мрежа;

3) радиодифузна служба је радио-комуникацијска служба чије емисије су намењене за непосредан пријем од стране најшире јавности. Ове емисије могу укључити пренос сигнала звука, телевизијског сигнала или сигнала друге врсте;

4) радиодифузна станица је сваки предајник са припадајућим антенским системом, постављен на једнозначно одређеном месту који емитује сигнале звука, слике и остале релевантне сигнале у фреквенцијским опсезима намењеним за терестричку радиодифузију;

5) T-DAB (Terrestrial – Digital Audio Broadcasting) је дигитална терестричка звучна радио-дифузија;

6) T-DAB стандард је стандард за дигитално терестричко емитовање сигнала звука;

7) T-DAB+ стандард је унапређена верзија T-DAB стандарда;

8) радио-фреквенција је основни физички параметар електромагнетског (ЕМ) таласа или радио-таласа који се слободно простиру кроз простор и чије се вредности, по конвенцији, налазе у опсегу 8.3 kHz до 3000 GHz;

9) радиофреквенцијски спектар је део електромагнетског спектра који се односи на радио-фреквенције испод 3000 GHz;

10) радиофреквенцијски опсег је део радиофреквенцијског спектра одређен граничним радио-фреквенцијама;

11) додељена радио-фреквенција је центар радиофреквенцијског опсега додељеног радио-станици;

12) радиофреквенцијски канал је део радиофреквенцијског спектра намењен да се користи за емисију, а који може бити дефинисан помоћу две одређене границе, или својом централном фреквенцијом и придруженом ширином опсега, или помоћу било којег еквивалентног показатеља;

13) додељени радиофреквенцијски опсег је радиофреквенцијски опсег унутар којег је емисија станице дозвољена, чија је ширина једнака ширини потребног радиофреквенцијског опсега увећаној за двоструку апсолутну вредност толеранције радио-фреквенције. За неке службе користи се и израз „додељени канал”;

14) додељени радиофреквенцијски блок је део додељеног радиофреквенцијског канала намењен да се користи за емисију, а који може бити дефинисан помоћу две одређене границе, или својом централном радио-фреквенцијом и придруженом ширином радиофреквенцијског опсега, или помоћу било којег еквивалентног показатеља;

15) област (алотмент) је географско подручје одређено тест тачкама, са придруженим фреквенцијским блоком;

16) SFN је једнофреквенцијска (истоканална) мрежа синхронизованих предајника који емитују идентичан сигнал за покривање једне области;

17) MFN је вишефреквенцијска (вишеканална) мрежа предајника који емитују идентичан сигнал за покривање једне или више области;

18) радиофреквенцијска додела је овлашћење дато од администрације (надлежног органа) за радио-станицу да користи радио-фреквенцију, радиофреквенцијски канал или радиофреквенцијски блок, под специфицираним условима (географске координате, надморска и ефективна висина локације, висина емисионе антене изнад тла, додељена фреквенција, снага предајника, врста емисије, добитак и дијаграм зрачења антенског система, поларизација израченог електромагнетског сигнала и слично);

19) зона покривања радиодифузне станице (предајника) или групе радиодифузних станица (у случају мреже која ради на једној фреквенцији) је област унутар које је жељени ниво електромагнетског (ЕМ) поља једнак или превазилази употребљиви ниво електромагнетскогног (ЕМ) поља дефинисан за специфициране пријемне услове и за захтевани проценат покривања пријемних локација;

20) зона сервиса је област унутар које администрација/корисник има право да захтева да договорени услови заштите буду обезбеђени;

21) минимална јачина употребљивог поља је минимална вредност јачине поља потребна да се омогући жељени квалитет пријема, под специфицираним пријемним условима, у присуству природног и индустријског шума;

22) јачина употребљивог поља је минимална вредност јачине поља потребна да се омогући жељени квалитет пријема, под специфицираним пријемним условима, у присуству природног и индустријског шума, као и у присуству сметњи, како у постојећој ситуацији или како је одређено овим планом расподеле;

23) минимална медијанска вредност јачине поља је одговарајућа вредност минималне употребљиве јачине поља која се користи за покривање само једним предајником, а односи се на 50% локација, 50% времена и на 10 m изнад тла;

24) RF однос заштите је минимална вредност односа жељеног и нежељеног сигнала, обично изражена у децибелима, на улазу у пријемник, одређена под утврђеним условима тако да се на излазу пријемника постигне специфицирани квалитет пријема жељеног сигнала;

25) сметња (интерференција) је присуство нежељених сигнала на улазу у пријемник датог радиокомуникацијског система, као последица емисије, зрачења, индукције или њихових комбинација од стране других радиокомуникацијских система. Присуство сметње манифестује се деградацијом квалитета преноса сигнала;

26) штетна сметња је сметња која угрожава рад радио-навигацијске службе, или других служби безбедности, или на други начин озбиљно деградира, омета или у више наврата прекида радиокомуникацијску службу која ради у складу са важећим међународним Правилником о радио-комуникацијама;

27) координација је процес договарања око коришћења радио-фреквенција и/или радио-фреквенцијских канала ради ефикаснијег и рационалнијег коришћења радио-фреквенција и у циљу елиминисања штетних сметњи. У процесу модификовања постојећих планова или увођењем нових радиодифузних станица координација је саставни, често обавезујући, део тог процеса;

28) ефективна израчена снага (ERP) у посматраном смеру је производ снаге која се доводи антени и добитка антене у посматраном смеру у односу на полуталасни дипол;

29) добитак антене у односу на полуталасни дипол је однос потребне снаге на улазу у полуталасни дипол без губитака и снаге доведене на улаз дате антене, обично изражен у децибелима, да би обе антене произвеле, у посматраном смеру, исту јачину поља или густину флукса снаге на истом растојању;

30) ефективна висина предајне антене је висина антене изнад просечне висине терена између 3 и 15 km од предајне антене, у смеру пријемника. Претпоставка је да је висина пријемне антене 10 m изнад нивоа земље;

31) максимална ефективна висина предајне антене је највећа вредност ефективне висине у датом правцу за дату локацију и предајну антену;

32) угао прокрчености (clereance angle) је угао у пријемној тачки између хоризонталне линије и линије која спаја највишу препреку у оквиру растојања од 16 km у смеру предајне антене;

33) портабл пријем (унутрашњи) је пријем где је пријемник повезан са антеном или са уграђеном антеном у затвореном простору на висини не мањој од 1.5 m изнад нивоа пода у просторији са следећим карактеристикама:

а) на нивоу тла,

б) са прозором на спољашњем зиду;

34) мобилни пријем је пријем за пријемник у покрету и са антеном на висини не мањој од 1.5 m изнад тла.

II. САДРЖИНА ПЛАНА РАСПОДЕЛЕ

На основу Закона о електронским комуникацијама („Службени гласник РС”, број 35/23, у даљем тексту: Закон), План расподеле садржи:

1) поделу територије Републике Србије на области за доделу појединачних дозвола за коришћење радиофреквенцијског спектра;

2) поделу радиофреквенцијских опсега на радиофреквенцијске канале/блокове, заједно са ширином тих канала и размаком између њих;

3) услове за расподелу радио-фреквенција из намењених радиофреквенцијских опсега;

4) расподелу радио-фреквенција по локацијама или областима за једну или више радиокомуникацијских служби или делатности и

5) техничке услове за коришћење радио-фреквенција.

1. Услови за израду Плана расподеле

У изради Плана расподеле примењени су следећи услови:

1) остварити у ограниченом радиофреквенцијском ресурсу и одговарајућој географској области, могућност оптималног броја радио-фреквенција/локација, које ће, у максимално могућој мери, задовољити потребе и захтеве корисника радиодифузног спектра за покривањем жељене зоне сервиса, односно одговарајућег процента становништва, радиодифузним сигналом;

2) обезбедити радиодифузни сервис (јавни и комерцијални) са оптималним бројем радио-фреквенција/локација.

2. Регулаторна и техничка основа за доношење Плана расподеле

Основ за доношење Плана расподеле, као и поступак за модификацију (измене), координацију и нотификацију радио-фреквенција, садржан је у следећим документима:

1) Закону из става 1. главе II. овог акта;

2) Закону о електронским медијима („Службени гласник РС”, брoj 92/23);

3) Закону о јавним медијским сервисима („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 103/15, 108/16, 161/20, 129/21, 142/22 и 92/23);

4) Стратегији за прелазак са аналогног на дигитално емитовање радио и телевизијског програма у Републици Србији („Службени гласник РС”, бр. 52/09, 18/11 и 26/13);

5) Закону о потврђивању завршних аката Регионалне конференције о радио-комуникацијама за планирање дигиталне терестријалне радиодифузне службе у деловима Региона 1 и 3, у фреквенцијским опсезима 174–230 MHz и 470–862 MHz (RRC-06) („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 4/10);

6) Закону о потврђивању Протокола о изменама и допунама одређених делова Регионалног споразума за Европску радиодифузну зону (Штокхолм, 1961.) са Резолуцијама (RRC-06-Rev.ST61) („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 1/10);

7) Закону о потврђивању Завршних аката Светске конференције о радио-комуникацијама (WRC-07) („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 2/11);

8) Регионалном споразуму који се односи на планирање дигиталне терестричке радио-дифузне службе у деловима Региона 1 и 3, и Исламској Републици Иран, у фреквенцијским опсезима 174–230 MHz и 470–862 MHz (GE06);

9) Уредби о утврђивању Плана намене радио-фреквенцијских опсега („Службени гласник РС”, број 89/20);

10) Мултилатералном оквирном споразуму између администрација Аустрије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Мађарске, Румуније, Србије и Словеније о радиофреквенцијском плану VHF III опсега, који покрива радиофреквенцијски опсег 174–230 MHz, Будимпешта, јун 2023. године;

11) Споразуму о новом T-DAB радиофреквенцијском плану у радиофреквенцијском опсегу 174–230 MHz између администрације Србије и администрације Аустрије, Будимпешта, јун 2023. године;

12) Споразуму о новом T-DAB радиофреквенцијском плану у радиофреквенцијском опсегу 174–230 MHz између администрације Босне и Херцеговине и администрације Србије, Будимпешта, јун 2023. године;

13) Споразуму о новом T-DAB радиофреквенцијском плану у радиофреквенцијском опсегу 174–230 MHz између администрације Мађарске и администрације Србије, Будимпешта, јун 2023. године;

14) Споразуму о новом T-DAB радиофреквенцијском плану у радиофреквенцијском опсегу 174–230 MHz између администрације Хрватске и администрације Србије, Будимпешта, јун 2023. године;

15) Споразуму о новом T-DAB радиофреквенцијском плану у радиофреквенцијском опсегу 174–230 MHz између администрације Румуније и администрације Србије, Будимпешта, јун 2023. године;

16) Споразуму о новом T-DAB радиофреквенцијском плану у радиофреквенцијском опсегу 174–230 MHz између администрације Словеније и администрације Србије, Будимпешта, јун 2023. године.

2.1. Национална регулатива

На националном нивоу, узимајући у обзир наведена потврђена међународна документа, донета је Уредба о утврђивању Плана намене радио-фреквенцијских опсега („Службени гласник РС”, број 89/20, у даљем тексту: План намене), као и одговарајући правилници који уређују рад радиодифузних станица у Републици Србији.

Планом намене утврђени су основни критеријуми за расподелу и услови за коришћење радио-фреквенцијских опсега, као и конкретна намена радио-фреквенцијских опсега по радио-службама и делатностима. У изради Плана намене узета су у обзир потврђена документа Међународне уније за телекомуникације (у даљем тексту: ITU): Устав и Конвенција, међународни Правилник о радио-комуникацијама, документа ITU са светских и регионалних конференција, као и релевантна документа Конференције европских администрација за пошту и телекомуникације (CEPT).

2.2. Међународна регулатива

Међународни Правилник о радио-комуникацијама је основни документ IТU који утврђује намену радиофреквенцијских опсега по службама, доделу и коришћење радио-фреквенција, координацију, нотификацију и упис радиофреквенцијских додела, поступке у случају штетних сметњи радио-станица, административне поступке који се односе на издавање дозвола за радио-станице, идентификацију радио-станице и службена документа, основне карактеристике радио-служби и техничке параметре радио-станица које раде у оквиру тих служби, радио-комуникације које се користе у сврху безбедности у ваздухопловној и поморској служби и др.

На основу IТU Устава и Конвенције сазивају се међународне, регионалне и светске конференције за израду плана расподеле радио-фреквенција за поједине службе у радиофреквенцијским опсезима који су по међународном Правилнику о радио-комуникацијама намењени тим службама.

За радиодифузну службу одржане су регионалне конференције на којима су израђени и усвојени планови расподеле радио-фреквенција. Од значаја за овај план расподеле је план расподеле садржан у следећем документу: Завршна акта Регионалне конференције о радио-комуникацијама за планирање дигиталне терестричке радиодифузне службе у деловима Региона 1 и 3, и Исламској Републици Иран, у фреквенцијским опсезима 174–230 MHz и 470–862 MHz (RRC-06).

2.2.1. Завршна акта Регионалне конференције о
радио-комуникацијама за планирање дигиталне терестричке радиодифузне службе у деловима Региона 1 и 3, у фреквенцијским опсезима 174–230 MHz и 470–862 MHz (RRC-06)

Споразум GE06, у Анексу 1, садржи радиофреквенцијске планове, односно аналогни план и дигитални план (у даљем тексту: План GE06D), а у Анексу 5 садржи Листу радиофреквенцијских додела другим примарним службама.

У члану 4. Споразума GE06 садржана је процедура за модификацију планова. Модификација плана подразумева промене карактеристика неке радиофреквенцијске доделе радиодифузној станици, као и додавање у План расподеле нових радиофреквенцијских додела или брисање из Плана расподеле неке постојеће радиофреквенцијске доделе.

2.2.2. Релевантне међународне препоруке и документа

На међународном нивоу, донете су и друге релевантне препоруке и документа:

1) Препорука ITU-R P.1546-6: Method for point-to-area predictions for terrestrial services in the frequency range 30 MHz to 4000 MHz;

2) Препорука ITU-R BS.1660-9: Technical basis for planning of terrestrial digital sound broadcasting in the VHF band;

3) Препорука ITU-R BS.1114-12: Systems for terrestrial digital sound broadcasting to vehicular, portable and fixed receivers in the frequency range 30–3 000 MHz;

4) Препорука ITU-R P.1812-6: А path-specific propagation prediction method for point-to-area terrestrial services in the frequency range 30 MHz to 6000 MHz;  

5) ЕBU Извештај TR021: Тechnical bases for T-DAB services network planning аnd compatibility with existing broadcasting services;

6) ЕBU Извештај TR24: SFN frequency planning and network implementation with regard to T-DAB and DVB-T;

7) ЕBU Извештај TR025: Report on frequency and network planning parameters related to DAB+;

8) Извештај ITU-R BS.2214-6: Planning parameters for terrestrial digital sound broadcasting systems in VHF bands.

3. Расподела радио-фреквенција/радиофреквенцијских блокова по областима/локацијама

T-DAB радиофреквенцијски блокови дати су у Табели I.

Табела I.

Слика 1. Пример распореда T-DAB блокова у 12. каналу

3.1. Области

За потребе планирања и израде Плана GE06D територија Републике Србије је подељена на девет области у 10. каналу, осам области у 11. каналу уз додатну област за град Београд и шест области у 12. каналу за T-DAB, односно за емитовање радио-сигнала.

3.1.1. Географски приказ области

Контуре граница области (алотмента) дефинисане су тест тачкама, и то:

Контуре дефинисане тест тачкама представљају границе области чије се покривање реализује једнофреквенцијским мрежама и уједно представљају границе области у којима треба обезбедити заштиту од сметњи.

Сметња која се односи на одређену област рачуна се у тест тачкама контуре те области. Сметња проузрокована једнофреквенцијском мрежом рачуна се на основу параметра додела за све предајнике који раде у тој једнофреквенцијској мрежи.

3.2. Расподела радиофреквенцијских блокова по областима и начини формирања мрежа

Свакоj од области придружен је одређен радиофреквенцијски блок унутар додељеног радио-канала.

У Табели II. приказане су области са припадајућим радиофреквенцијским блоковимa, односно зоне расподеле са додељеним каналима и радиофреквенцијским блоковима за T-DAB у делу VHF опсегa.

Табела II.

На основу расподеле радиофреквенцијских блокова по областима из Табеле II. могу се реализовати мреже за покривање једне или више области.

Мрежа за национално покривање реализује се са по једним радиофреквенцијским блоком за сваку од области од 1 до 9 у 10. каналу, од 1 до 8 у 11. каналу и град Београд, односно од 1 до 6 у 12. каналу.

Мрежа намењена за покривање дела територије Републике Србије (једна или више области) реализује се са по једним радиофреквенцијским блоком за сваку од одговарајућих области.

3.3. Радиофреквенцијске доделе

У Табели III, IV. и V. дати су географски и технички параметри радиофреквенцијских додела којима се реализују мреже из претходног поглавља.

Табела III. садржи географске и техничке параметре радиофреквенцијских додела у 10. каналу.

Табела III.

* Напомена: У овој колони је дат опис дијаграма зрачења и назив прецизнијег дијаграма зрачења из Прилога за одговарајућу доделу.

Табела IV. садржи географске и техничке параметре радиофреквенцијских додела у 11. каналу.

Табела IV.

* Напомена: У овој колони је дат опис дијаграма зрачења и назив прецизнијег дијаграма зрачења из Прилога за одговарајућу доделу.

Табела V. садржи географске и техничке параметре радиофреквенцијских додела у 12. каналу.

Табела V.

* Напомена: У овој колони је дат опис дијаграма зрачења и назив прецизнијег дијаграма зрачења из Прилога за одговарајућу доделу.

4. Технички и други параметри и услови за реализацију мреже

4.1. Радиофреквенцијски опсези, канални размак и ознака емисије

Радиофреквенцијски опсег намењен за дигиталну звучну радио-дифузију је део VHF опсега 209–230 MHz (канали 10, 11. и 12.).

Канални размак је 7 MHz. Унутар радио-канала се реализује четири радиофреквенцијска блока.

Ширина радиофреквенцијског блока је 1.536 MHz.

Ознака емисије је X7ЕXF, док је ширина емисије 1М54.

4.2. Реализација мреже

Услови дефинисани у складу са GE06 морају се у потпуности испоштовати у делу контуре који се поклапа са државном границом.

При реализацији покривања националне територије или неког њеног дела толерише се да покривање додела из појединих области одступа од контуре односних области у делу који је унутар Републике Србије ако су сви други услови из овог плана расподеле испуњени.

Покривеност одређене области подразумева да је у тој области задовољен однос корисног сигнала и сметње која потиче од предајника на истом каналу или предајника на суседним каналима за одговарајућу врсту пријема.

Прорачун укупне сметње врши се у складу са Споразумом GE06, односно користи се Power-Sum метод.

Реализацијом једнофреквенцијске мреже (SFN) предајника остварује се покривеност одређене области на истој радио-фреквенцији. За параметре предајника ове мреже користе се параметри из Табеле III, IV. и V.

При реализацији једнофреквенцијске мреже потребно је прилагодити параметре дигиталних додела (предајника) у једнофреквенцијској мрежи, посебно водећи рачуна о смањењу утицаја сметњи унутар једнофреквенцијске мреже.

За реализацију захтеване покривености могу се користити и други параметри и локације предајника, као и нове доделе.

Доделе намењене покривању једне области једнофреквенцијском мрежом предајника могу се реализовати на територији Републике Србије, унутар контуре те области или до 20 km ван контуре те области ако су задовољени сви критеријуми из следећа два става.

Доделе из Табеле III, IV. и V. се могу реализовати уз одступања, при том поштујући услов да су у складу са одредбама Споразума GE06, као и услов да у тест тачкама контура других једнофреквенцијских области у Републици Србији и на граници са другим државама не стварају већу сметњу од оне сметње коју стварају доделе у складу са параметрима из Табеле III, IV. и V.

Нове доделе за предајнике и gap-filler-е, у оквиру једнофреквенцијске мреже за покривање једне области, које не треба координирати се могу реализовати уз услов да не стварају већу сметњу од оне сметње коју стварају доделе у складу са параметрима из Табеле III, IV. и V. на граници са другим државама и услов да не повећавају употребљиво поље за више од 0,5 dB у тест тачкама других области у Републици Србији сходно параметрима додела из Табеле III, IV. и V. и релевантним параметрима додела из Плана GE06D.

У случају да у појединим деловима области није могуће остварити покривање или је то економски неоправдано са SFN-ом, могуће је користити gap-filler-е на другим радио-фреквенцијама под условом да ефективна израчена снага (ERP) ових gap-filler-а не пређе 10 W, уз сагласност регулаторног тела надлежног за област електронских комуникација.

Радиофреквенцијске доделе које је, према Споразуму GE06, потребно међународно искоординирати (ускладити) не могу се пустити у рад пре завршетка поступка међународне координације, односно пре добијања сагласности од регулаторног тела надлежног за област електронских комуникација.

4.3. Технички стандарди

Параметри за мултиплекс и електронску комуникациону мрежу за дистрибуцију медијских садржаја су:

1) технички стандард за компресију података је MPEG – High Efficinency AAC v2 (HE-AAC v2) и

2) технички стандард за дигитално терестричко емитовање сигнала звука је T-DAB+ стандард.

4.4. Параметри мреже

Оператор електронске комуникационе мреже за дистрибуцију медијских садржаја планира и одређује параметре сваке поједине SFN мреже: модулацију, заштитни интервал, кодни количник, преносни капацитет и друге параметре.

Сагласно одабраним параметрима SFN мреже, одређују се и минимални нивои електрoмагнетног (ЕМ) поља, као и заштитни односи.

4.5. Начин пријема (врсте пријема) и заштитни односи за пријем дигиталног звучног сигнала

Врсте пријема су мобилни и портабл унутрашњи.

Заштитни односи су корисни сигнал/шум и корисни сигнал/интерференција, између T-DAB додела и дефинисани су релевантним ITU-R препорукама, односно одговарајућим EBU техничким извештајем.

4.6. Јачина електрoмагнетског (ЕМ) поља на пријему

Минимална потребна јачина електромагнетског (ЕМ) поља на месту пријема одређује се у складу са ITU-R препорукама, односно одговарајућим EBU техничким извештајем.

За прорачун нивоа електромагнетског (ЕМ) поља у планирању се користе модели пропагације према међународним ITU препорукама засновани на статистичким и детерминистичким методама.

За прорачуне вредности електромагнетског (ЕМ) поља корисног сигнала треба узимати проценат вероватноће локација од 99% и проценат вероватноће времена од 50%.

За прорачун нивоа електромагнетског (ЕМ) поља сметњи користи се проценат вероватноће локација од 50% и проценат вероватноће времена од 1%.

За прорачун нивоа електромагнетског (ЕМ) поља сметњи од и према другим државама користи се важећа верзија препоруке ITU-R P.1546.

Код прорачуна нивоа електромагнетског (ЕМ) поља при планирању мреже користи се референтна висина пријемне антене од 10 m, у коју је урачуната корекција висине пријемне антене са 1.5 m на 10 m.

За прорачун нивоа електромагнетског (ЕМ) поља у планирању се обавезно користи дигитални модел терена са прецизношћу 100 m x 100 m или већом.

5. Процедура у вези са изменом Плана расподеле

Измена Плана расподеле подразумева промену параметара постојећих додела/области, додавање нових додела/области или брисање додела/области.

Ако измена Плана расподеле има утицаја на радиофреквенцијске доделе других администрација на начин дефинисан Споразумом GE06, онда подлеже процедури координације утврђеној релевантним одредбама члана 4. Регионалног споразума GE06, односно координацији са угроженим администрацијама.

Регулаторно тело надлежно за област електронских комуникација задржава право промене параметара из Tабеле II, III, IV. и V. у случају поступка усклађивања мрежа у Републици Србији и на међународном нивоу.

6. Реализација Плана расподеле

Овај план расподеле обавезује будуће кориснике радио-фреквенција у предметним радиофреквенцијским опсезима да емитовање у потпуности буде усклађено са параметрима наведеним у Табели II, III, IV. и V.

Прилог – Дијаграми зрачења

У овом прилогу дати су дијаграми зрачења антенских система за доделе из Табеле III, IV. и V. Плана расподеле.