ПЛАН РАСПОДЕЛЕ РАДИО-ФРЕКВЕНЦИЈА У РАДИОФРЕКВЕНЦИЈСКИМ ОПСЕЗИМА 1900–1980 MHz И 2110–2170 MHz

Увод

План расподеле радио-фреквенција за рад у радиофреквенцијским опсезима 1900–1980 MHz и 2110–2170 MHz (у даљем тексту: План расподеле), утврђује се на основу Уредбе о утврђивању Плана намене радиофреквенцијских опсега („Службени гласник РС”, број 89/20) и других релевантних националних аката и одговарајућих међународних споразума и препорука, а имајући у виду потребе и захтеве корисника.

Основ за доношење и услови за израду Планa расподеле садржани су у следећим документима:

1) Национална регулатива

(1) Закон о електронским комуникацијама („Службени гласник РС”, број 35/23, у даљем тексту: Закон);

(2) Уредба о утврђивању Плана намене радиофреквенцијских опсега („Службени гласник РС”, број 89/20, у даљем тексту: План намене).

2) Међународна регулатива

(1) ECC/DEC/(06)01: The harmonised utilisation of the bands 1920–1980 MHz and 2110–2170 MHz for Mobile/Fixed Communications Networks (MFCN) including terrestrial IMT systems;

(2) ETSI EN 301 908 IMT cellular networks;

(3) Resolution ITU-R 56 Naming for International Mobile Telecommunications;

(4) ECC/REC/(01)01: Cross-border Coordination for Mobile/Fixed Communications Networks (MFCN) in the frequency bands: 1920–1980 MHz and 2110–2170 MHz.

1. Услови за израду Плана расподеле

При изради Плана расподeле примењени су следећи услови:

1) омогућавање оптималног, техничког и економичног планирања на бази технолошке неутралности, као и изградња и функционисање јавних мобилних/фиксних комуникационих мрежа на територији Републике Србије;

2) коришћење основних регулаторних поставки за израду и реализацију Плана расподеле, које су усаглашене са документима који се примењују у државама чланицама CEPT-а;

3) основни технички параметри за израду и реализацију Плана расподеле, који су усаглашени са документима који се примењују у државама чланицама CEPT-а;

4) усаглашено коришћење радиофреквенцијских блокова/фреквенција на националном и међународном нивоу;

5) коришћење радио-фреквенција из радиофреквенцијских опсега 1900–1980 MHz и 2110–2170 MHz у циљу избегавања појаве међусобних сметњи.

На основу услова за израду Плана расподеле у радиофреквенцијским опсезима 1900–1980 MHz и 2110–2170 MHz прописују се општи и регулаторни услови за расподелу радио-фреквенција у овим радиофреквенцијским опсезима, као и технички услови за коришћење радио-фреквенција у радиофреквенцијским опсезима 1920–1980 MHz и 2110–2170 MHz.

2. Општи услови за расподелу радио-фреквенција из намењених радиофреквенцијских опсега

План расподеле прописује услове за расподелу радио-фреквенција из радиофреквенцијских опсега 1900–1980 MHz и 2110–2170 MHz за мобилне/фиксне комуникационе мреже (MFCN) за пружање јавне електронске комуникационе услуге.

Мобилне/фиксне комуникационе мреже (MFCN) укључују терестрички IMT (International Mobile Telecommunications), где IMT обухвата IMT-2000, IMT-Advanced и IMT-2020 (Резолуцијa ITU-R 56 - Naming for International Mobile Telecommunications).

У радиофреквенцијским опсезима 1920–1980 MHz и 2110–2170 MHz користи се дуплексни начин рада FDD (Frequency Division Duplex) са FDD дуплексним размаком од 190 MHz, који обухвата 2 x 60 МHz (упарено).

Доњи радиофреквенцијски опсег је предајни опсег за мобилну станицу, а горњи радиофреквенцијски опсег је предајни опсег за базну станицу.

Радиофреквенцијски опсег 1900–1920 MHz користи се за TDD (Time Division Duplex) начин рада.

Основни радиофреквенцијски блок је ширине 5 MHz.

Радиофреквенцијски блокови формирају се спајањем више основних радиофреквенцијских блокова (n x 5MHz). Радиофреквенцијски блокови се додељују континуално, без посебно одређеног спољашњег заштитног радиофреквенцијског размака између радиофреквенцијских блокова додељених различитим имаоцима појединачних дозвола за коришћење радио-фреквенција, односно радиофреквенцијског спектра (у даљем тексту: ималац појединачне дозволе).

Распоред основних радиофреквенцијских блокова у радиофреквенцијским опсезима 1900–1980 MHz и 2110–2170 MHz приказан је у Табели 1.

Табела 1.

3. Технички услови за коришћење радио-фреквенција

У циљу избегавања сметњи између корисника радиофреквенцијског спектра, технички услови за базне и терминалне радио-станице у радиофреквенцијским опсезима 1920–1980 MHz и 2110–2170 MHz, утврђени су на основу спектралне маске на ивици радиофреквенцијског блока – BEM (block edge mask). BEM се састоји од компоненти унутар и изван додељеног радиофреквенцијског блока, које одређују дозвољене нивое радио-емисије. Примењује се за non-ААS (non-active antenna systems) и за ААS (active antenna systems) базне радио-станице у мобилној/фиксној комуникационој мрежи.

Non-ААS се односи на MFCN базне станице са једним или више антенских конектора повезаних са једним или више одвојених пасивних антенских елемената, који емитују радио- таласе.

ААS се односи на MFCN базне станице и антенске системе где се амплитуда и/или фаза између антенских елемената константно прилагођава дајући дијаграм антене, који варира у зависности од краткотрајних промена у окружењу где се простиру радио-таласи.

У Табели 2. дефинисане су BEM компоненте изван додељеног радиофреквенцијског блока за non-ААS MFCN базне станице, односно ограничење снаге базне станице ван блока по прикључку(1) за non-ААS.

Табела 2.

У Табели 3. дефинисане су BEM компоненте изван додељеног радиофреквенцијског блока за AAS MFCN базне станице, односно ограничење снаге базне станице ван блока по ћелији(1) за ААS.

Табела 3.

За non-ААS базне станице захтеви су изведени из карактеристика макро базних станица, уз претпоставку да је максимална еквивалентно изотропно израчена снага унутар блока 61 dBm/5 MHz и добитак антене 17 dBi.

MFCN мрежама које користе ААS не додељује се већа заштита од система у суседним радиофреквенцијским опсезима него што је то случај са non-ААS системима.

4. Регулаторни услови за расподелу радио-фреквенција

Имаоци појединачних дозвола којима су додељени суседни радиофреквенцијски блокови, могу међусобно да се усагласе о другим условима који омогућавају ефикасније коришћење радиофреквенцијског спектра од услова прописаних у тачки 3. овог плана расподеле, уз сагласност Регулаторног тела  за електронске комуникације и поштанске услуге (у даљем тексту: Регулатор).

Ималац појединачне дозволе је у обавези да прилагоди параметре своје базне станице тако да буду испуњени технички услови изван граница територије Републике Србије, утврђени билатералним или мултилатералним међународним техничким споразумима. У недостатку билатералних или мултилатералних међународних техничких споразума потребно је поштовати ограничења из важеће верзије препоруке ECC/REC/(01)01.

У појединим случајевима сметњи Регулатор ће утврдити додатна ограничења коришћења радиофреквенцијских опсега 1900–1980 MHz и 2110–2170 MHz, ради заштите постојећих служби које раде у суседним радиофреквенцијским опсезима.

Право на коришћење радио-фреквенција из радиофреквенцијских опсега 1900–1980 MHz и 2110–2170 MHz, који се користе за мобилне/фиксне комуникационе мреже (MFCN), стиче се на основу појединачне дозволе за коришћење радиофреквенцијског спектра, која се издаје по спроведеном поступку јавног надметања, у складу са чланом 105. Закона.