Прилог 2.

Уредба Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 550/2004
од 10. марта 2004. године о пружању услуга у ваздушној пловидби у оквиру Јединственог европског неба
(Уредба о пружању услуга)

ПОГЛАВЉЕ I
ОПШТЕ

Члан 1.
Циљ и област примене

1. Унутар области примене Оквирне уредбе, ова уредба односи се на пружање услуга у ваздушној пловидби унутар Јединственог европског неба. Циљ ове уредбе је да утврди Заједничке захтеве за безбедно и ефикасно пружање услуга у ваздушној пловидби унутар Заједнице.

2. Ова уредба се односи на пружање услуга у ваздушној пловидби у општем ваздушном саобраћају, у складу са Оквирном уредбом и унутар њене области примене.

Члан 2.
Послови националних надзорних тела

1. Национална надзорна тела на која се упућује у члану 4. Оквирне уредбе обезбеђују одговарајући надзор над применом ове уредбе, нарочито у погледу безбедног и ефикасног рада пружалаца услуга у ваздушној пловидби који пружају услуге у ваздушном простору у надлежности државе чланице која је одредила или установила одговарајуће тело.

2. У том смислу, свако национално надзорно тело организује одговарајуће надзоре како би проверило усаглашеност са захтевима ове уредбе, укључујућу захтеве у погледу људских потенцијала за пружање услуга у ваздушној пловидби. Пружалац услуга у ваздушној пловидби олакшава овај посао.

3. У погледу функционалних блокова ваздушног простора који се простиру над ваздушним простором који је у надлежности више држава чланица, државе чланице које су њиме обухваћене закључују споразум о надзору наведеном у овом члану у погледу пружалаца услуга у ваздушној пловидби који пружају услуге у тим блоковима.

4. Национална надзорна тела блиско сарађују како би обезбедила одговарајући надзор над пружаоцима услуга у ваздушној пловидби који имају важећи сертификат који је издала једна држава чланица, а пружају услуге и у ваздушном простору који је у надлежности друге државе чланице. Таква сарадња подразумева аранжмане за решавање случајева неусаглашености са примењивим Заједничким захтевима који су утврђени у члану 6. или са условима утврђеним у Анексу II.

5. У случају пружања прекограничних услуга у ваздушној пловидби, такви аранжмани укључују и договор о узајамном признавању послова надзора утврђених у ст. 1. и 2. и резултатима тих послова. Ово узајамно признавање се примењује, такође, када национално надзорно тело закључује аранжмане за признавање послова сертификације пружалаца услуга.

6. Ако то дозвољава национални закон и у циљу регионалне сарадње, национална надзорна тела могу, такође, да закључе споразуме за поделу одговорности у пословима надзора.

Члан 3.
Квалификована тела

1. Национална надзорна тела могу да одлуче да у потпуности или делимично повере послове надзора на које се упућује у члану 2. став 2. квалификованим телима која испуњавају захтеве утврђене у Анексу I.

2. Поверавање послова које одобри национално надзорно тело у оквиру Заједнице се врши на период од три године, који може да се продужи. Национално надзорно тело може да захтева од било ког квалификованог тела које се налази у Заједници да обавља послове надзора.

Члан 4.
Безбедносни захтеви

Комисија усваја, у складу са регулаторном процедуром на коју се упућује у члану 5. став 3. Оквирне уредбе, правила за примену и спровођење којима се уводе одговарајуће одредбе безбедносних регулаторних захтева EВРОКОНТРОЛ-а (ESARR-а) и касније измене и допуне тих захтева који потпадају у област примене ове уредбе, уз одговарајућа прилагођавања, према потреби.

Члан 5.

Члан је брисан.

ПОГЛАВЉЕ II

ПРАВИЛА О ПРУЖАЊУ УСЛУГА

Члан 6.
Заједнички захтеви

Заједнички захтеви за пружање услуга у ваздушној пловидби утврђују се у складу с поступком дефинисаним у члану 5. став 3. Оквирне уредбе. Заједнички захтеви укључују следеће:

– техничку и оперативну стручност и подобност;

– системе и процедуре за управљање безбедношћу и квалитетом;

– систем пријављивања;

– квалитет услуга;

– финансијску способност;

– одговорност и осигурање;

– власничку и организациону структуру, укључујући и спречавање сукоба интереса;

– људске ресурсе, укључујући одговарајуће планирање кадрова;

– обезбеђивање (security).

Члан 7.
Издавање сертификата пружаоцима услуга у ваздушној пловидби

1. Пружање свих услуга у ваздушној пловидби унутар Заједнице подлеже издавању сертификата од стране држава чланица.

2. Захтеви за издавање сертификата подносе се националном надзорном телу државе чланице у којој подносилац захтева има своје главно место пословања и, евентуално, своје седиште.

3. Национално надзорно тело издаје сертификат пружаоцима услуга у ваздушној пловидби који испуњавају Заједничке захтеве из члана 6. ове уредбе. Сертификат се може издавати појединачно за сваку врсту услуге у ваздушној пловидби које су дефинисане у члану 2. Оквирне уредбе или за пакет таквих услуга, између осталог, када неки пружалац услуга у ваздушном саобраћају, независно од његовог правног статуса, користи и одржава сопствене системе за комуникацију, навигацију и надзор. Сертификати се морају редовно проверавати.

4. У сертификату је потребно специфицирати права и обавезе пружалаца услуга у ваздушној пловидби, укључујући недискриминаторан приступ услугама корисницима ваздушног простора, с посебним освртом на безбедност (safety). Сертификација може бити само предмет услова садржаних у Анексу II. Ти услови морају бити објективно оправдани, недискриминаторни, пропорционални и транспарентни.

5. Изузетно од става 1. овог члана, државе чланице могу дозволити пружање услуга у ваздушној пловидби у целокупном ваздушном простору у њиховој надлежности или неком његовом делу без таквог сертификата, у случајевима када се услуге, пре свега, пружају ваздухопловима који не спадају у општи ваздушни саобраћај. У том случају је одређена држава чланица дужна да обавести Комисију и друге државе чланице о тој својој одлуци и о мерама које је предузела у циљу обезбеђивања максималне усаглашености са Заједничким захтевима.

6. Не дирајући у чл. 8. и 9, издавање сертификата даје могућност пружаоцима услуга у ваздушној пловидби да своје услуге понуде државама чланицама, другим пружаоцима услуга у ваздушној пловидби, корисницима ваздушног простора и аеродромима у оквиру Заједнице.

7. Национално надзорно тело надзире усклађеност са Заједничким захтевима и условима из сертификата. Појединости таквог надзора налазе се у годишњим извештајима које државе чланице достављају у складу са чланом 12. став 1. Оквирне уредбе. Ако национално надзорно тело установи да ималац сертификата више не испуњава такве захтеве или услове, оно предузима одговарајуће мере, али тако да обезбеди континуитет услуга под условом да безбедност није угрожена. Такве мере обухватају и стављање сертификата ван снаге.

8. Свака држава чланица дужна је да призна било који сертификат који је издала нека друга држава чланица у складу са овим чланом.

9. У изузетним околностима, државе чланице могу да одложе примену овог члана на шест месеци после датума који произлази из члана 19. став 2. ове уредбе. Државе чланице су дужне да обавесте Комисију о том одлагању и да наведу разлоге одлагања.

Члан 8.
Одређивање пружалаца услуга у ваздушном саобраћају

1. Државе чланице обезбеђују пружање услуга у ваздушном саобраћају на искључивој основи у оквиру појединих блокова ваздушног простора у односу на ваздушни простор под њиховом одговорношћу. У ту сврху, државе чланице одређују пружаоца услуга у ваздушном саобраћају који у Заједници има важећи сертификат.

2. Ради пружања прекограничних услуга, државе чланице обезбеђују да се усклађеност са овим чланом и чланом 10. став 3. ове уредбе не спречава њиховим националним правним системом који захтева да пружаоци услуга у ваздушном саобраћају који пружају услуге у ваздушном простору у надлежности те државе чланице:

a) буду у власништву, директном или већинском, те државе чланице или њених држављана;

б) имају своје главно место пословања (principal place of operation) или регистровано седиште на територији те државе чланице; или

ц) користе само средства у тој држави чланици.

3. Државе чланице дефинишу права и обавезе које морају да испуне одређени пружаоци услуга у ваздушном саобраћају. Те обавезе могу да обухвате и услове за благовремено достављање одговарајућих података којима се обезбеђује увид у сва кретања ваздухоплова у ваздушном простору у њиховој надлежности.

4. Државе чланице имају дискреционо право при избору пружаоца услуга у ваздушном саобраћају, под условом да тај пружалац услуга испуњава захтеве и услове наведене у чл. 6. и 7. ове уредбе.

5. У погледу функционалних блокова ваздушног простора установљених у складу са чланом 9а ове уредбе, који обухватају ваздушни простор који је у надлежности више држава чланица, дотичне државе чланице заједнички одређују, у складу са ставом 1. овог члана, једног или више пружалаца услуга у ваздушном саобраћају, најмање месец дана пре примене блока ваздушног простора.

6. Државе чланице одмах обавештавају Комисију и друге државе чланице о свакој одлуци из домена овог члана, у вези са одређивањем пружалаца услуга у ваздушном саобраћају у блоковима ваздушног простора, а у погледу ваздушног простора у њиховој надлежности.

Члан 9.
Одређивање пружалаца метеоролошких услуга

1. Државе чланице могу да одреде пружаоца метеоролошких услуга који обезбеђује све или део метеоролошких података на искључивој основи, у целом или делу ваздушног простора под њиховом одговорношћу, водећи рачуна о аспектима безбедности ваздушног саобраћаја.

2. Државе чланице дужне су да, без одлагања, обавесте Комисију и друге државе чланице о свакој одлуци у смислу овога члана која се односи на одређивање пружаоца метеоролошких услуга.

Члан 9a
Функционални блокови ваздушног простора

1. До 4. децембра 2012. године, државе чланице предузимају све неопходне мере како би обезбедиле примену функционалних блокова ваздушног простора у циљу постизања захтеваног капацитета и ефикасности мреже управљања ваздушним саобраћајем у оквиру Јединственог европског неба, одржавања високог нивоа безбедности и доприношења свеукупном учинку система ваздушног саобраћаја и смањеном утицају на животну средину. Државе чланице међусобно сарађују, у највећој могућој мери, а нарочито државе чланице које успостављају суседне функционалне блокове ваздушног простора, како би обезбедиле усклађеност са овом одредбом. Тамо где је то одговарајуће, сарадња такође може да обухвати и треће државе које учествују у функционалном блоку ваздушног простора.

2. Функционални блокови ваздушног простора морају нарочито:

a) да буду поткрепљени безбедносном студијом;

б) да омогућавају оптимално коришћење ваздушног простора, имајући у виду проток ваздушног саобраћаја;

ц) да обезбеђују усклађеност са европском мрежом рута установљеном у складу са чланом 6. Уредбе о ваздушном простору;

д) да буду оправдани својом укупном додатом вредношћу, укључујући оптимално коришћење техничких и људских потенцијала, на основу анализа улагања и добити (cost-benefit analyses);

е) да обезбеде несметан и флексибилан пренос одговорности у области контроле летења (air traffic control) између јединица пружалаца услуга у ваздушном саобраћају (air traffic service units);

ф) да обезбеде усклађеност међу различитим конфигурацијама ваздушног простора на тај начин што се оптимизирају, између осталог, тренутне области информисања ваздухоплова у лету (flight information regions);

г) да буду усклађени су са условима који произлазе из регионалних уговора закључених у оквиру ICAO-а;

х) да поштују регионалне споразуме који су на снази на дан ступања на снагу ове уредбе, нарочито оне које обухватају треће европске државе; и

и) да омогуће усклађеност са циљевима учинка на нивоу Заједнице.

3. Функционални блок ваздушног простора се успоставља искључиво узајамним договором између свих држава чланица и, тамо где је то одговарајуће, трећих држава у чијој је надлежности било који део ваздушног простора који је укључен у функционални блок ваздушног простора. Пре него што обавесте Комисију о успостављању функционалног блока ваздушног простора, државе чланице дају Комисији, другим државама чланицама и другим заинтересованим странама, одговарајуће податке и прилику да доставе своје примедбе.

4. Ако се функционални блок ваздушног простора односи на ваздушни простор који је у потпуности или делимично у надлежности две или више држава чланица, споразум којим се успоставља функционални блок ваздушног простора садржи неопходне одредбе о начину измене блока и начину на који државе чланице могу да се повуку из блока, укључујући транзиционе аранжмане.

5. У случају да се јаве потешкоће између две или више држава чланица у погледу прекограничног функционалног блока ваздушног простора који се односи на ваздушни простор у њиховој надлежности, ове државе чланице могу заједно да доставе предмет на мишљење Комитету јединственог неба (Single Sky Committee). Мишљење се доставља државама чланицама на које се предмет односи. Без дирања у став 3. овог члана, државе чланице узимају у обзир ово мишљење у циљу изналажења решења.

6. Након пријема обавештења од стране држава чланица о споразумима и изјавама наведеним у ст. 3. и 4. овог члана, Комисија процењује у којој мери сваки функционални блок ваздушног простора испуњава захтеве наведене у ставу 2. овог члана и доставља резултате за расправу Комитету јединственог неба. Ако Комисија утврди да један или више функционалних блокова ваздушног простора не испуњава захтеве, она започиње дијалог са дотичним државама чланицама у циљу постизања сагласности о мерама неопходним да се ситуација поправи.

7. Не доводећи у питање став 6. овог члана, споразуми и изјаве наведени у ст. 3. и 4. овог члана се достављају Комисији ради објављивања у Службеном листу Европске уније. Приликом објављивања се наводи дан ступања на снагу одговарајуће одлуке.

8. Упутства за успостављање и измену функционалних блокова ваздушног простора израђују се до 4. децембра 2010. године, у складу са саветодавном процедуром наведеном у члану 5. став 2. Оквирне уредбе.

9. Комисија усваја, до 4. децембра 2011. године и у складу са регулаторном процедуром наведеном у члану 5. став 3. Оквирне уредбе, правила за примену и спровођење у погледу података које државе чланице достављају пре него што, у складу са ставом 3. овог члана, успостави или измени функционални блок ваздушног простора.

Члан 9б.
Координатор система функционалних блокова ваздушног простора

1. У циљу олакшавања успостављања функционалних блокова ваздушног простора, Комисија може да именује физичко лице за координатора система функционалних блокова ваздушног простора (координатор). Комисија поступа у складу са регулаторном процедуром наведеном у члану 5. став 3. Оквирне уредбе.

2. Не доводећи у питање члан 9а став 5, координатор олакшава, на захтев свих држава чланица које су у питању и, тамо где је то одговарајуће, трећих држава које учествују у истом функционалном блоку ваздушног простора, превазилажење препрека у процесу њихових преговора, како би се убрзало успостављање функционалних блокова ваздушног простора. Координатор поступа на основу мандата који му дају све државе чланице које су у питању и, ако је то одговарајуће, треће државе које учествују у истом функционалном блоку ваздушног простора.

3. Координатор поступа непристрасно, нарочито у односу на државе чланице, треће државе, Комисију и заинтересоване стране.

4. Координатор не сме да открије ниједан податак до којег дође током вршења своје дужности, осим ако га државе чланице и, тамо где је то одговарајуће, треће државе које су у питању, на то овласте.

5. Координатор подноси извештај Комисији, Комитету јединственог неба (Single Sky Committee) и Европском парламенту свака три месеца након именовања. Извештај обухвата суштину преговора и њихове резултате.

6. Овлашћења координатора престају када се потпише последњи споразум о функционалном блоку ваздушног простора, a најкасније 4. децембра 2012. године.

Члан 10.
Међусобни односи пружалаца услуга

1. Пружаоци услуга у ваздушној пловидби могу да користе услуге других пружалаца услуга који су за то сертификовани унутар Заједнице.

2. Сви пружаоци услуга у ваздушној пловидби морају формално да уреде своје међусобне пословне односе путем писаних договора или еквивалентних правних аранжмана којима се одређују специфичне дужности и функције које преузима сваки пружалац услуга и омогућава размена оперативних података између свих пружалаца услуга у делу који се односи на општи ваздушни саобраћај. О тим аранжманима обавештавају се национално надзорно тело или тела на које се односи.

3. Ако је реч о случајевима који се односе на пружање услуга у ваздушном саобраћају, потребно је одобрење дотичних држава чланица. У случајевима који се односе на пружање метеоролошких услуга, потребно је одобрење дотичних држава чланица ако су оне именовале пружаоца таквих услуга на искључивој основи, у складу с чланом 9. став 1. ове уредбе.

Члан 11.
Односи са војним властима

Државе чланице, у контексту заједничке транспортне политике, предузимају све потребне кораке како би обезбедиле да се закључе или продуже писани договори или еквивалентни правни аранжмани између надлежних цивилних и војних власти у погледу управљања посебним блоковима ваздушног простора.

Члан 12.
Транспарентност финансијског пословања

1. Пружаоци услуга у ваздушној пловидби, без обзира на власничку структуру или правни облик, дужни су да састављају, подносе на ревизију и објављују своје финансијске извештаје. Ти извештаји морају да буду у складу с међународним рачуноводственим стандардима које је усвојила Заједница. У случајевима кад због правног статуса пружаоца услуга није могуће постићи потпуну усклађеност с међународним рачуноводственим стандардима, одређени пружалац услуга мора настојати да усклади своје финансијско пословање с наведеним стандардима у највећој могућој мери.

2. У сваком случају, пружаоци услуга у ваздушној пловидби дужни су да објаве годишњи финансијски извештај и редовно се подвргавају провери од стране независног ревизора.

3. При пружању пакета услуга (bundle of services), пружаоци услуга у ваздушној пловидби утврђују и објављују трошкове и приход од услуга у ваздушној пловидби, рашчлањене у складу са шемом накнада за услуге у ваздушној пловидби наведеном у члану 14. ове уредбе и, тамо где је то одговарајуће, воде консолидоване рачуне за друге услуге које нису из домена ваздушне пловидбе, као што би било потребно урадити да услуге о којима је реч пружа посебно предузеће.

4. Државе чланице су дужне да именују надлежна тела која ће имати право приступа финансијским подацима пружалаца услуга који пружају услуге у ваздушном простору у њиховој надлежности.

5. Државе чланице могу применити прелазне мере из члана 9. Уредбе Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 1606/2002 од 9. јула 2002. о примени међународних рачуноводствених стандарда на пружаоце услуга у ваздушној пловидби обухваћене овом уредбом.

Члан 13.
Приступ подацима и заштита података

1. Када је општи ваздушни саобраћај у питању, релевантни оперативни подаци морају да се размењују у стварном времену између свих пружалаца услуга у ваздушној пловидби, корисника ваздушног простора и аеродрома, како би се олакшале њихове оперативне потребе. Наведени подаци се користе искључиво у оперативне сврхе.

2. Приступ релевантним оперативним подацима се омогућава, без дискриминације, надлежним властима, сертификованим пружаоцима услуга у ваздушној пловидби, корисницима ваздушног простора и аеродромима.

3. Сертификовани пружаоци услуга у ваздушној пловидби, корисници ваздушног простора и аеродроми су дужни да успоставе стандардне услове за приступ другим релевантним оперативним подацима, осим оних наведених у ставу 1. овог члана. Национално надзорно тело одобрава ове стандардне услове. Детаљна правила у вези наведених услова, где је то примењиво, донеће се у складу с поступком из члана 5. став 3. Оквирне уредбе.

ПОГЛАВЉЕ III
ШЕМА НАПЛАТЕ

Члан 14.
Опште

У складу са захтевима из чл. 15. и 16. ове уредбе, шема наплате накнада за услуге у ваздушној пловидби доприноси већој транспарентности у утврђивању, наметању и примени накнада корисницима ваздушног простора, економичности пружања услуга у ваздушној пловидби и ефикасности обављања летова, уз одржавање оптималног нивоа безбедности. Ова шема је такође усклађена са чланом 15. Чикашке конвенције о међународном цивилном ваздухопловству из 1944. године и са EВРОКОНТРОЛ-овим системом накнада за рутне накнаде.

Члан 15.
Принципи

1. Шема наплате накнада се заснива на обрачуну трошкова (account of costs) за услуге у ваздушној пловидби које су остварили пружаоци услуга у корист корисника ваздушног простора. У овој шеми се трошкови расподељују међу категоријама корисника.

2. Следећи принципи се примењују приликом утврђивања основице (cost-base) за накнаде:

a) трошак који се дели међу корисницима ваздушног простора је утврђени трошак пружања услуга у ваздушној пловидби, укључујући одговарајуће износе на име камате за капиталне инвестиције и амортизацију средстава, као и трошкове одржавања, обављања делатности, управљања и администрације. Утврђени трошкови су трошкови које утврде државе чланице на националном нивоу или на нивоу функционалних блокова ваздушног простора, на почетку референтног периода за сваку календарску годину референтног периода наведеног у члану 11. Оквирне уредбе или током референтног периода, након одговарајућих усклађивања у којима се примењује механизам упозоравања утврђен у члану 11. Оквирне уредбе.

б) трошкови који се узимају у обзир у овом контексту су они утврђени (процењени) у погледу средстава и услуга које се пружају и примењени и спроведени према ICAO Регионалном плану за ваздушну пловидбу, Европски регион (ICAO Regional Air Navigation Plan, European Region). Они такође могу да обухвате трошкове које је остварило национално надзорно тело и/или квалификована тела (qualified entities), као и друге трошкове које су оствариле одговарајуће државе чланице и пружаоци услуга у вези са пружањем услуга у ваздушној пловидби. Они не обухватају трошкове настале плаћањем казни које држава чланице пропише у складу са чланом 9. Оквирне уредбе, нити трошкове корективних мера које држава чланица наметне у складу са чланом 11. Оквирне уредбе.

ц) у погледу функционалних блокова ваздушног простора и као део њихових узајамних оквирних уговора, државе чланице чине разумне напоре да се договоре о заједничким принципима утврђивања накнада;

д) трошкови различитих услуга у ваздушној пловидби утврђују се засебно, како је дато у члану 12. став 3. ове уредбе;

е) унакрсно субвенционисање (cross-subsidy) није дозвољено између рутних и терминалних услуга. Трошкови који припадају и терминалним и рутним услугама расподељују се пропорционално између рутних и терминалних услуга на основу транспарентне методологије. Унакрсно субвенционисање дозвољава се међу различитим услугама у ваздушној пловидби, било у једној или обе ове категорије, само када је оправдано из објективних разлога, а на основу јасног идентификовања;

ф) гарантује се транспарентност трошковне основе (cost-base) за накнаде. Усвајају се правила за примену и спровођење за достављање података од стране пружалаца услуга како би се омогућио преглед пројекција пружалаца услуга, њихових стварних трошкова и прихода. Подаци се редовно размењују између националних надзорних тела, пружалаца услуга, корисника ваздушног простора, Комисије и EВРОКОНТРОЛ-а.

3. Државе чланице се усаглашавају са следећим принципима када утврђују накнаде у складу са ставом 2. овог члана:

a) накнаде се утврђују ради доступности услуга у ваздушној пловидби према условима који нису дискриминаторни. Ако се различитим корисницима ваздушног простора намећу накнаде за исту услугу, не прави се разлика по основу националности или категорије корисника;

б) изузимање појединих корисника, нарочито лаких ваздухоплова и државних ваздухоплова може да се одобри под условом да се трошак таквог изузећа не пребаци на друге кориснике;

ц) накнаде се утврђују по календарској години на основу утврђених трошкова или се могу утврдити на основу услова које утврде државе чланице за одређивање максималног износа јединичне накнаде или прихода за сваку годину у току периода не дужег од пет година;

д) услугама у ваздушној пловидби може да се оствари довољно прихода да се обезбеди разуман принос од средстава ради неопходног повећања капитала;

е) накнаде одражавају трошак услуга у ваздушној пловидби и средстава која су стављена на располагање корисницима ваздушног простора, узимајући у обзир релативне производне капацитете различитих типова ваздухоплова који су у питању;

ф) накнадама се поспешује безбедно, ефикасно, ефективно и одрживо пружање услуга у ваздушној пловидби са циљем да се достигне висок ниво безбедности и економичности, испуне циљеви учинка и стимулише интегрисано пружање услуга, смањујући утицај ваздухопловства на животну средину. У том циљу и у вези са плановима учинка на националном нивоу или на нивоу функционалног блока ваздушног простора, национална надзорна тела могу да успоставе механизме, укључујући подстицаје који се састоје од финансијских погодности и непогодности, како би подстакле пружаоце услуга у ваздушној пловидби и/или кориснике ваздушног простора да подрже унапређење пружања услуга у ваздушној пловидби, као што су повећање капацитета, смањење кашњења и одрживи развој, уз одржавање оптималног нивоа безбедности.

4. Комисија усваја детаљна правила за примену и спровођење овог члана, у складу са регулаторном процедуром наведеном у члану 5. став 3. Оквирне уредбе.

Члан 15а
Заједнички пројекти

1. Заједнички пројекти могу да помажу успешну примену и спровођење АТМ Мастер плана. Такви пројекти подржавају циљеве ове уредбе да се побољша учинак европског ваздухопловног система у кључним областима као што су капацитет, ефикасност обављања летова и економичност, као и одрживост животне средине у оквиру примарних циљева у области безбедности.

2. Комисија може, у складу са регулаторном процедуром наведеном у члану 5. став 3. Оквирне уредбе, да изради упутства за начин на који такви пројекти могу да подрже примену и спровођење АТМ Мастер плана. Таква упутства не дирају у механизме за примену и спровођење пројеката у погледу функционалних блокова ваздушног простора договорених између учесника у тим блоковима.

3. Комисија може такође да одлучи да, у складу са регулаторном процедуром наведеном у члану 5. став 3. Оквирне уредбе, утврди заједничке пројекте за функције у вези са мрежом (network-related functions) које су од нарочитог значаја за побољшање свеукупног учинка у управљању ваздушним саобраћајем и услугама у ваздушној пловидби у Европи. Такви заједнички пројекти могу да буду одобрени за финансирање од стране Заједнице у склопу вишегодишњег финансијског плана. У том смислу, a без дирања у надлежност држава чланица да одлучују о коришћењу својих финансијских средстава, Комисија може да изврши независну анализу улагања и добити и обави одговарајуће консултације са држава чланицама и заинтересованим странама у складу са чланом 10. Оквирне уредбе, разматрајући све одговарајуће начине за финансирање примене и спровођења оваквих пројеката. Одобрени трошкови примене и спровођења заједничких пројеката накнађују се у складу са принципима транспарентности и недискриминације.

Члан 16.
Преглед усаглашености

1. Комисија обезбеђује текући преглед усаглашености са принципима и правилима наведеним у чл. 14. и 15. ове уредбе, у сарадњи са државама чланицама. Комисија тежи да установи неопходне механизме за коришћење експертизе EВРОКОНТРОЛ-а и размењује резултате прегледа са државама чланицама, EВРОКОНТРОЛ-ом и представницима корисника ваздушног простора.

2. На захтев једне или више држава чланица које сматрају да принципи и процедуре наведене у чл. 14. и 15. ове уредбе нису ваљано примењени или на своју иницијативу, Комисија обавља истрагу о било ком наводу о неусаглашености или непримењивању дотичних принципа и/или правила. Не доводећи у питање члан 18. став 1. ове уредбе, Комисија размењује резултате истраге са државама чланицама, EВРОКОНТРОЛ-ом и представницима корисника ваздушног простора. У току два месеца од пријема захтева, након што чује мишљења дотичних држава чланица и консултује Комитет јединственог неба у складу са саветодавном процедуром наведеном у члану 5. став 2. Оквирне уредбе, Комисија доноси одлуку о примени чл. 14. и 15. ове уредбе и о томе да ли се пракса која је у питању може наставити.

3. Комисија упућује своју одлуку државама чланицама и о томе обавештава пружаоца услуге, ако је он правно обухваћен. Свака држава чланица може одлуку Комисије упутити Савету на разматрање у року од једног месеца. Савет, квалификованом већином, може донети другачију одлуку у року од месец дана.

ПОГЛАВЉЕ IV
ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 17.
Ревизија анекса

Мере намењене измени и допуни несуштинских елемената анекса, како би се узеле у обзир техничке или оперативне новине, усвајају се у складу са регулаторном процедуром наведеном у члану 5. став 4. Оквирне уредбе.

У случају хитности, Комисија може да користи ванредну процедуру наведену у члану 5. став 5. Оквирне уредбе.

Члан 18.
Поверљивост

1. Ниједно национално надзорно тело, поступајући у складу са својим националним законодавством, нити Комисија, не објављује податке поверљиве природе, нарочито податке о пружаоцима услуга у ваздушној пловидби, њиховим пословним односима и трошковним елементима.

2. Став 1. не дира у право објављивања које имају национална надзорна тела или Комисија у случајевима када је то неопходно ради испуњења њихових дужности, када је такво објављивање сразмерно и у виду се имају легитимни интереси пружалаца услуга у ваздушној пловидби, корисника ваздушног простора, аеродрома и других одговарајућих интересних група у погледу заштите њихових пословних тајни.

3. Подаци и информације који се дају у складу са шемом наплате накнада наведеном у члану 14. ове уредбе доступни су јавности.

Члан 18a
Преглед

Најкасније до 4. децембра 2012. године Комисија доставља Европском парламенту и Савету студију са проценом правних, безбедносних, индустријских, економских и социјалних утицаја примене тржишних принципа у домену пружања комуникационих, навигационих, надзорних услуга и услуга ваздухопловног информисања, у поређењу са постојећим или алтернативним организационим принципима и узимајући у обзир развој функционалних блокова ваздушног простора и доступне технологије.

Члан 19.
Ступање на снагу

1. Ова уредба ступа на снагу двадесетог дана од дана објављивања у „Службеном листу Европске уније”.

2. Међутим, чл. 7. и 8. ступају на снагу по истеку рока од годину дана од објављивања Заједничких захтева према члану 6. ове уредбе у „Службеном листу Европске уније”.

Ова уредба је у целини обавезујућа и директно се примењују у свим државама чланицама.

АНЕКС I

ЗАХТЕВИ ЗА ПРИЗНАТЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Признате организације:

– у писаном облику морају да документују да имају значајно искуство у вршењу процене јавних и приватних субјеката у области ваздушног саобраћаја, нарочито пружалаца услуга у ваздушној пловидби и сличних делатности које су предмет ове уредбе,

– морају да имају свеобухватна правила и прописе за периодичну проверу горе наведених субјеката, која су објављена и која се континуирано дорађују и побољшавају кроз програме истраживања и развоја,

– не могу да буду под контролом пружаоца услуга у ваздушној пловидби, органа надлежних за управљање аеродромима или других тела која су пословно ангажована у пружању услуга у ваздушној пловидби или услуга превоза у ваздушном саобраћају,

– морају да обезбеде довољно људских потенцијала – техничког, руководећег, помоћног и истраживачког особља, пропорционално задацима које обављају,

– морају да имају такво руковођење и управљање које ће обезбедити поверљивост информација какву захтева администрација,

– морају да буду спремне да прослеђују све релевантне информације надлежним националним надзорним телима,

– морају дефинисати и документовати своју пословну политику и циљеве, као и опредељеност за квалитет и морају да обезбеде да се ово правило разуме, спроводи и одржава на свим нивоима у организацији,

– морају да развијају, спроводе и одржавају ефикасан интерни систем квалитета који се заснива на одговарајућим међународно признатим стандардима квалитета и у складу са EN 45004 (inspection bodies) и EN 29001, према захтевима сертификацијске шеме система квалитета IACS,

– морају имати систем квалитета сертификован од стране неког независног одиторског тела, признатог од стране надлежних власти државе чланице у којој се горе наведена призната организација налази.

АНЕКС II

УСЛОВИ ВЕЗАНИ ЗА СЕРТИФИКАТ

1. У сертификату је потребно навести следеће:

а) назив националног надзорног тела које издаје сертификат;

б) назив и адресу подносиоца захтева за издавање сертификата;

ц) услугу за коју се издаје сертификат;

д) изјаву да подносилац захтева испуњава Заједничке захтеве утврђене у члану 6. ове уредбе;

е) датум издавања сертификата и важење сертификата.

2. Додатни захтеви, односно ограничења који се прилажу уз сертификат могу се, зависно од случаја, односити на следеће:

а) недискриминаторан приступ услугама за кориснике ваздушног простора и захтевани ниво квалитета таквих услуга, укључујући ниво безбедности и интероперабилности;

б) оперативне спецификације појединачних услуга;

ц) рок до када ће се те услуге пружати;

д) разну оперативну опрему која ће се користити за неку одређену услугу;

е) изузимање или ограничавање пружања неких других услуга које не спадају у услуге у ваздушној пловидби;

ф) уговоре, споразуме и друге аранжмане између пружалаца услуга и неке треће стране, који се односе на предметне услуге;

г) пружање информација које су оправдано потребне за проверу усклађености услуга са Заједничким захтевима, укључујући планове, финансијске и оперативне податке, као и веће промене врсте и/или обима услуга у ваздушној пловидби;

х) све друге правне услове који нису специфични за услуге у ваздушној пловидби, као што су услови привременог или трајног одузимања сертификата.