Прилог 1.

Уредба Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 549/2004
од 10. марта 2004. године којом се предвиђа оквир за формирање Јединственог европског неба
(Оквирна уредба)

Члан 1.
Циљ и област примене

1. Циљ иницијативе Јединственог европског неба јесте да се унапреде постојећи стандарди безбедности ваздушног саобраћаја, да се допринесе одрживом развоју система ваздушног саобраћаја и да се побољша свеукупни учинак у области управљања ваздушним саобраћајем (АТМ) и у области услуга у ваздушној пловидби (ANS) за општи ваздушни саобраћај у Европи, у намери да се удовољи захтевима свих корисника ваздушног простора. Јединствено европско небо чини јединствена пан-европска мрежа рута, управљање мрежом и системи управљања ваздушним саобраћајем који се заснивају на претпоставкама безбедности, ефикасности и техничких могућности, за потребе свих корисника ваздушног простора. У остваривању овог циља, овом уредбом се успоставља усклађени законодавни оквир за стварање Јединственог европског неба.

2. Примена ове уредбе и мера наведених у члану 3. не дира у суверенитет држава чланица над њиховим ваздушним простором нити у захтеве држава чланица у области јавног реда, јавне безбедности и питања одбране наведене у члану 13. ове уредбе. Ова уредбе и мере на које се упућује у члану 3. не односе се на војне операције и обуку.

3. Применом ове уредбе и мера на које се упућује у члану 3. не дира се у права и обавезе држава чланица према Конвенцији о међународном цивилном ваздухопловству из 1944. године (Чикашка конвенција). У том смислу, додатни циљ ове уредбе је да, у области своје примене, помогне државама чланицама у испуњавању њихових обавеза према Чикашкој конвенцији, тако што ствара основ за заједничко тумачење и једнообразну примену и спровођење њених одредаба и обезбеђује да су ове одредбе ваљано заступљене у овој уредби и у правилима сачињеним за њену примену и спровођење.

4. Сматра се да примена ове уредбе на аеродром Гибралтар не дира у узајамна правна становишта Краљевине Шпаније и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске у погледу спора око суверенитета над територијом на којој се налази тај аеродром.

Члан 2.
Дефиниције

За потребе ове уредбе и мера наведених у члану 3, примењују се следеће дефиниције:

1) услуга контроле летења (Air Traffic Control – ATC) је услуга која се пружа у сврху:

(а) спречавања судара:

– између ваздухоплова, и

– између ваздухоплова и препрека на маневарским површинама;

(б) обезбеђења експедивности и редовности ваздушног саобраћаја и протока ваздушног саобраћаја;

2) услуга аеродромске контроле летења (aerodrome control service) је услуга контроле летења за аеродромски саобраћај;

3) услуга ваздухопловног информисања (aeronautical information service) је услуга успостављена у оквиру дефинисане области, која служи за прослеђивање ваздухопловних информација и података који су неопходни за безбедност, редовност и ефикасност ваздушне пловидбе;

4) услуге у ваздушној пловидби (Air Navigation Services – ANS) су услуге у ваздушном саобраћају (Air Traffic Services – ATS), услуге комуникације, навигације и надзора (Commmunication, Navigation and Surveillance Services – CNS), ваздухопловне метеоролошке услуге (Meteorological Services – MET) и услуге ваздухопловног информисања (Aeronautical Information Services – AIS);

5) пружаоци услуга у ваздушној пловидби (air navigation service providers) су привредна друштва, друга правна лица или предузетници који пружају услуге за општи ваздушни саобраћај;

6) блок ваздушног простора (airspace block) означава ваздушни простор дефинисаних димензија, у времену и простору, у оквиру којег се пружају услуге у ваздушној пловидби;

7) управљање ваздушним простором (airspace management) је функција планирања чији примарни циљ јесте повећање коришћења расположивог ваздушног простора путем динамичке расподеле времена коришћења и, повремено, расподеле ваздушног простора између различитих категорија корисника ваздушног простора на основу краткорочних потреба;

8) корисници ваздушног простора (airspace users) су оператери ваздухоплова који се користе у општем ваздушном саобраћају;

9) управљање протоком ваздушног саобраћаја (air traffic flow management) је функција установљена са циљем да се допринесе безбедном, уредном и експедитивном протоку ваздушног саобраћаја уз максимално коришћење капацитета контроле летења, с тим да обим саобраћаја одговара капацитетима које су прогласили одређени пружаоци услуга у ваздушној пловидби;

10) управљање ваздушним саобраћајем (Air Traffic Managеment – АТМ) је скуп функција у ваздуху и на земљи (услуге у ваздушном саобраћају, управљање ваздушним простором и управљање протоком ваздушног саобраћаја) које су неопходне како би се обезбедило безбедно и ефикасно кретање ваздухоплова током свих фаза лета;

11) услуге у ваздушном саобраћају (Air Traffic Services – ATS) су различите услуге информисања ваздухоплова у лету (Flight information Services – FIS), услуге узбуњивања (Alerting Services – ALR), саветодавне услуге (Advisory Services) и услуге контроле летења (Air Traffic Control – ATC – услуге обласне, прилазне и аеродромске контроле летења);

12) услуга обласне контроле летења (area control service) je услуга контроле летења која се пружа за контролисане летове у оквиру блока ваздушног простора;

13) услуга прилазне контроле летења (approach control service) је услуга контроле летења која се пружа за контролисане летове у доласку и одласку;

13а) ATM Мастер план (ATM Master Plan) је план одобрен Одлуком Савета 2009/320/EЗ, у складу са чланом 1. став 2. Уредбе Савета (EЗ) бр. 219/2007 од 27. фебруара 2007. године о успостављању Заједничког подухвата за развој нове генерације европског система управљања ваздушним саобраћајем (SESAR);

14) пакет услуга (bundle of services) су две или више услуга у ваздушној пловидби;

15) сертификат (certificate) је документ који издаје национално надзорно тело у било којој форми која је у складу са националним законом, којим се потврђује да пружалац услуга у ваздушној пловидби испуњава захтеве за пружање одређене услуге;

16) услуге комуникације (communication services) су услуге у ваздухопловној фиксној и мобилној мрежи којима се омогућава комуникација земља–земља, земља–ваздух и ваздух–ваздух за потребе контроле летења;

17) Европска мрежа за управљање ваздушним саобраћајем (European air traffic management network – EATMN) означава скуп система наведених у Анексу I Уредбе Европског парламента и Савета (EЗ) бр. 552/2004 од 10. марта 2004. године о интероперабилности Европске мреже за управљање ваздушним саобраћајем (Уредба о интероперабилности) којом се омогућава пружање услуга у ваздушној пловидби у Заједници, укључујући и међуспојеве на границама са трећим земљама;

18) оперативни концепт (concept of operation) су критеријуми за оперативну употребу EATMN-а или неког његовог дела;

19) саставни елементи (constituents) су материјални објекти, као што су физички делови рачунара, и нематеријални објекти, као што су рачунарски програми, од којих зависи интероперабилност EATMN-a;

20) Евроконтрол (Eurocontrol) је Европска организација за безбедност ваздушне пловидбе која је основана Међународном конвенцијом о сарадњи у области безбедности ваздушне пловидбе ЕВРОКОНТРОЛ, од 13. децембра 1960. године;

21) брисана;

22) флексибилно коришћење ваздушног простора (flexible use of airspace) је концепт управљања ваздушним простором који је примењен у области рада Европске конференције цивилног ваздухопловства на основу „Приручника о управљању ваздушним простором у циљу примене концепта флексибилног коришћења ваздушног простораˮ који је издао Евроконтрол;

23) област информисања ваздухоплова у лету (flight information region) је ваздушни простор одређених димензија у којем се пружају услуге информисања ваздухоплова у лету и услуге узбуњивања;

23а) услуга информисања ваздухоплова у лету (flight information service) је услуга која се пружа ради давања савета и података који су корисни ради безбедног и ефикасног обављања летова;

23б) услуга узбуњивања (alerting services) је услуга која се пружа ради обавештавања одговарајућих организација о ваздухоплову коме је потребна помоћ у виду трагања и спасавања и ради пружања помоћи таквим организацијама, према потреби;

24) ниво лета (flight level) је површина константног атмосферског притиска која је везана за специфичну висину притиска од 1.013,2 hPa и која је одвојена од других таквих површина интервалима специфичног притиска;

25) функционални блок ваздушног простора (functional airspace block) је блок ваздушног простора заснован на оперативним захтевима који се успоставља без обзира на државне границе, у коме су пружање услуга у ваздушној пловидби и функције у вези са њима вођене учинком и оптимизиране са циљем да се, у сваком функционалном блоку ваздушног простора, уведе побољшана сарадња међу пружаоцима услуга у ваздушној пловидби или, тамо где је то одговарајуће, интегрисани (здружени) пружалац услуга;

26) општи ваздушни саобраћај (general air traffic) означава сва кретања цивилног ваздухоплова, као и сва кретања државног ваздухоплова (укључујући војни, царински и полицијски ваздухоплов) када се оваква кретања изводе у складу са поступцима ICAO;

27) ICAO је Међународна организација цивилног ваздухопловства основана Конвенцијом о међународном цивилном ваздухопловству 1944. године (Чикашка конвенција);

28) интероперабилност (interoperability) је низ функционалних, техничких и оперативних карактеристика система и саставних елемената техничких система ваздушне пловидбе (EATMN), као и њихових оперативних поступака у циљу безбедног, непрекидног и ефикасног рада. Интероперабилност се постиже усклађивањем система и њихових саставних елемената с основним захтевима;

29) метеоролошке услуге (meteorological services) су услуге и опрема којима се ваздухоплов снабдева метеоролошким прогнозама, упознаје с осмотреним метеоролошким подацима, као и осталим метеоролошким информацијама и подацима које државе достављају ради коришћења у ваздухопловству;

30) навигационе услуге (navigation services) су услуге и опрема којима се ваздухоплов снабдева информацијама о позицији и временској удаљености;

31) оперативни подаци (operational data) су информације о свим фазама лета неопходне за доношење оперативних одлука од стране пружалаца услуга у ваздушној пловидби, корисника ваздушног простора, оператера аеродрома и осталих учесника;

32) поступак (procedure), како се наводи у контексту Уредбе о интероперабилности, је стандардни метод за техничко или оперативно коришћење система у контексту договорених и потврђених оперативних концепата који захтевају усклађено спровођење кроз EATMN;

33) пуштање у рад (putting into service) је прва оперативна употреба система након почетне инсталације или његове надградње;

34) мрежа рута (route network) је мрежа утврђених рута за усмеравање протока општег ваздушног саобраћаја потребна у сврху пружања услуга контроле летења;

35) рута (routing) је одабрани правац по којем се ваздухоплов креће током свог лета;

36) несметани рад (seamless operation) је функционисање EATMN на начин који, из перспективе корисника, изгледа као функционисање посебне јединице;

37) брисана;

38) услуге надзора (surveillance services) су услуге и опрема који се користе за одређивање положаја ваздухоплова, како би се омогућило безбедно раздвајање;

39) систем (system) је скуп опреме на ваздухоплову и на земљи, као и сателитске опреме, која обезбеђује подршку услугама у ваздушној пловидби током свих фаза лета;

40) надградња (upgrade) је свака измена која утиче на оперативне карактеристике неког система;

41) прекограничне услуге (cross-border services) означавају случај када услуге у ваздушној пловидби у једној држави чланици пружа пружалац услуга сертификован у другој држави чланици.

Члан 3.
Подручја деловања Заједнице

1. Овом уредбом успоставља се усклађени правни оквир за стварање Јединственог европског неба заједно са:

а) Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр.551/2004 од 10. марта 2004. о организацији и коришћењу ваздушног простора у оквиру Јединственог европског неба (Уредба о ваздушном простору);

б) Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 550/2004 од 10. марта 2004. о пружању услуга у ваздушној пловидби у оквиру Јединственог европског неба (Уредба о пружању услуга);

ц) Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 552/2004 од 10. марта 2004. о интероперабилности Европске мреже за управљање ваздушним саобраћајем (Уредба о интероперабилности),

као и с правилима за извршење које је Комисија усвојила на основу ове уредбе и горе наведених уредаба.

2. Мере из става 1. примењују се у складу са одредбама ове уредбе.

Члан 4.
Национално надзорно тело

1. Државе чланице, заједнички или појединачно, именују или оснивају тело или тела као њихова национална надзорна тела како би се преузели послови поверени таквој власти у складу са овом уредбом и у складу са мерама наведеним у члану 3.

2. Национална надзорна тела су независна од пружалаца услуга у ваздушној пловидби. Ова независност постиже се путем одговарајућег раздвајања националних надзорних тела и наведених пружалаца услуга, барем на функционалном плану.

3. Национална надзорна тела обављају своје послове непристрасно, независно и транспарентно. Наведено се постиже применом одговарајућих механизама управљања и контроле, укључујући и унутар администрације државе чланице. Ово не спречава национално надзорно тело да обавља своје послове у оквиру организационих правила националне цивилне ваздухопловне власти или било ког другог јавног тела.

4. Државе чланице обезбеђују да национално надзорно тело има неопходна средства и могућности да ефикасно и благовремено извршава послове који су му поверени овом уредбом.

5. Државе чланице ће обавестити Комисију о називима и адресама националних надзорних тела и о њиховим могућим изменама, као и о мерама предузетим у циљу усклађивања са ст. 2, 3. и 4. овог члана.

Члан 5.
Поступање Комитета

1. Комисији у раду помаже Комитет јединственог неба, у даљем тексту „Комитетˮ, састављен од два представника сваке државе чланице, којим председава представник Комисије. Комитет ће обезбедити примерено уважавање интереса свих категорија корисника.

2. Приликом упућивања на овај став примењују се чл. 3. и 7. Одлуке 1999/468/ЕЗ, имајући у виду одредбе њеног члана 8.

3. Приликом упућивања на овај став примењују се чл. 5. и 7. Одлуке 1999/468/ЕЗ, имајући у виду одредбе њеног члана 8.

Период наведен у члану 5(6) Одлуке 1999/468/ЕЗ је месец дана.

4. Приликом упућивања на овај став примењују се члан 5а. ст. 1–4. и члан 7. Одлуке 1999/468/EЗ, имајући у виду одредбе њеног члана 8.

5. Приликом упућивања на овај став примењују се члан 5а. ст. 1, 2, 4, 6. и члан 7. Одлуке 1999/468/EЗ, имајући у виду одредбе њеног става 8.

Члан 6.
Саветодавно тело представника индустрије

Не доводећи у питање улогу Комитета и Евроконтрола, Комисија оснива „Саветодавно тело представника индустријеˮ које обухвата пружаоце услуга у ваздушној пловидби, удружења корисника ваздушног простора, оператере аеродрома, произвођаче и струковна удружења која представљају запослене. Улога овог тела је само да саветује Комисију о примени и спровођењу Јединственог европског неба.

Члан 7.
Односи са трећим европским државама

Заједница и њене државе чланице имају за циљ и подржавају ширење Јединственог европског неба у односу на државе које нису чланице Европске уније. У том циљу, оне теже, било у оквиру споразума закључених са суседним трећим државама или у склопу споразума о функционалним блоковима ваздушног простора, да на те државе прошире примену ове уредбе и мера наведених у члану 3.

Члан 8.
Правила за примену и спровођење

1. Комисија може да повери израду правила за примену и спровођење Евроконтролу или, ако је то одговарајуће, неком другом телу, при чему утврђује послове који треба да се обаве и распоред активности, узимајући у обзир рокове утврђене у овој уредби. Комисија поступа у складу са саветодавном процедуром наведеном у члану 5. став 2. ове уредбе.

2. Када Комисија намерава да повери мандат, у складу са ставом 1. овог члана, она тежи да на најбољи начин искористи постојеће аранжмане за укључивање и консултацију свих заинтересованих страна, ако такви аранжмани одговарају пракси коју Комисија има у погледу транспарентности и поступака за консултовање и ако нису противречни њеним институционалним обавезама.

Члан 9.
Казнене мере

Казнене мере које државе чланице прописују за кршење одредаба ове уредбе и мера на које се упућује у члану 3, нарочито од стране корисника ваздушног простора и пружалаца услуга, треба да буду делотворне, сразмерне и одвраћајуће.

Члан 10.
Консултације са заинтересованим странама

1. Државе чланице, поступајући у складу са својим националним законодавством, у процесу примене и спровођења Јединственог европског неба успостављају механизме консултација за ваљано укључивање заинтересованих страна, укључујући струковна удружења која представљају запослене.

2. Комисија успоставља механизам консултација на нивоу Заједнице. Посебан секторски комитет за дијалог установљен према Одлуци 98/500/EЗ укључује се у консултације.

3. Консултација са заинтересованим странама нарочито обухвата развој и увођење нових концепата и технологија у Европску мрежу за управљање ваздушним саобраћајем (EATMN).

Заинтересоване стране могу бити:

– пружаоци услуга у ваздушној пловидби,

– оператери аеродрома,

– одговарајући корисници ваздушног простора или одговарајуће групе које представљају кориснике ваздушног простора,

– војне власти,

– произвођачи и

– струковна удружења која представљају запослене.

Члан 11.
Шема оствареног учинка (Performance scheme)

1. У циљу побољшања учинка у пружању услуга у ваздушној пловидби и функција мреже у Јединственом европском небу, успоставља се Шема оствареног учинка за услуге у ваздушној пловидби и функције мреже. Шема оствареног учинка обухвата:

a) циљеве учинка на нивоу Заједнице у главним зонама учинка у области безбедности, заштите животне средине, капацитета и економичности;

б) националне планове или планове за функционалне блокове ваздушног простора, укључујући циљеве учинка, који су усклађени са циљевима учинка на нивоу Заједнице; и

ц) периодичне прегледе, праћење и пресек стања у погледу учинка за услуге у ваздушној пловидби и функција мреже.

2. У складу са регулаторним процедурама на које се упућује у члану 5. став 3, Комисија може да повери Евроконтролу или неком другом непристрасном и стручном телу, послове „тела за преглед учинкаˮ. Улога тела за преглед учинка је да помаже Комисији, у сарадњи са националним надзорним телима, као и да помаже националним надзорним телима, на захтев, у примени и спровођењу шеме учинка на коју се упућује у ставу 1. Комисија обезбеђује да тело за преглед учинка поступа независно у обављању својих послова које му је поверила Комисија.

3. (a) Циљеве учинка на нивоу Заједнице за мрежу за управљање ваздушним саобраћајем усваја Комисија, у складу са регулаторном процедуром наведеном у члану 5. став 3, након што узме у обзир одговарајуће податке које достављају национална надзорна тела, на националном нивоу или на нивоу функционалних блокова ваздушног простора.

(б) Националне планове или планове функционалног блока ваздушног простора на које се упућује у ставу 1. тачка б) сачињавају национална надзорна тела, а усваја или усвајају их држава чланица, односно државе чланице. Ови планови обухватају обавезујуће националне циљеве или циљеве на нивоу функционалних блокова ваздушног простора и одговарајућу шему подстицаја коју је усвојила држава чланица, односно државе чланице. При изради нацрта плана консултују се пружаоци услуга у ваздушној пловидби, представници корисника ваздушног простора и, ако је то одговарајуће, оператери аеродрома и координатори аеродрома.

(ц) Доследност националних циљева учинка или циљева учинка функционалног блока ваздушног простора са циљевима учинка на нивоу Заједнице процењује Комисија која користи критеријуме за процену на које се упућује у ставу 6. тачка д) овог члана.

У случају да Комисија утврди да један или више националних циљева или циљева функционалног блока ваздушног простора не испуњава критеријуме за процену, она може да одлучи да, у складу са саветодавном процедуром на коју се упућује у члану 5. став 2, изда препоруку да национална надзорна тела предложе ревидиране циљеве учинка. Дотична држава чланица или дотичне државе чланице усвајају ревидиране циљеве и одговарајуће мере о којима се Комисија благовремено обавештава.

Ако Комисија утврди да ревидирани циљеви учинка и прикладне мере нису одговарајући, она може да одлучи, у складу са регулаторним процедурама на које се упућује у члану 5. став 3, да дотичне државе чланице предузму корективне мере.

Уместо тога, Комисија може да одлучи да, уз одговарајуће поткрепљујуће доказе, ревидира циљеве учинка на нивоу Заједнице у складу са регулаторном процедуром на коју се упућује у члану 5. став 3.

(д) Референтни период за шему учинка је најмање три године, а највише пет година. Током овог периода, у случају да национални циљеви или циљеви функционалног блока ваздушног простора нису испуњени, државе чланице и/или национална надзорна тела примењују одговарајуће мере које су дефинисале. Први референтни период обухвата прве три године након усвајања правила за примену и спровођење на које се упућује у ставу 6.

(е) Комисија обавља редовне процене испуњености циљева учинка и доставља резултате Комитету.

4. Следеће процедуре примењују се на шему учинка на коју се упућује у ставу 1:

a) прикупљање, провера, разматрање, процена и ширење одговарајућих података који су у вези са учинком у услугама у ваздушној пловидби и функцијама мреже, које достављају све одговарајуће стране, укључујући пружаоце услуга у ваздушној пловидби, кориснике ваздушног простора, оператере аеродрома, национална надзорна тела, државе чланице и Евроконтрол;

б) избор одговарајућих главних зона учинка на основу ICAO Документа бр. 9854 „Глобални оперативни концепт управљања ваздушним саобраћајемˮ, усклађених са оним зонама учинка које су назначене у оквиру учинка (Performance Framework) у ATM Мастер плану, укључујући области безбедности, заштите животне средине, капацитета и економичности, по потреби прилагођених како би се узеле у обзир посебне потребе Јединственог европског неба и одговарајућих циљева за ове зоне и утврђивање ограниченог скупа главних показатеља учинка за мерење учинка;

ц) утврђивање циљева учинка на нивоу Заједнице који се дефинишу узимајући у обзир податке утврђене на националном нивоу или на нивоу функционалних блокова ваздушног простора;

д) процена националних циљева учинка или циљева учинка у функционалном блоку ваздушног простора на основу националног плана или плана функционалног блока ваздушног простора; и

е) праћење националних планова учинка или планова учинка функционалног блока ваздушног простора, укључујући одговарајуће механизме за упозоравање.

Комисија може да допуни листу процедура на које се упућује у овом ставу. Ове мере сачињене у циљу измене несуштинских елемената ове уредбе њеним допуњавањем, усвајају се у складу са регулаторном процедуром на коју се детаљно упућује у члану 5. став 4.

5. При утврђивању шеме учинка има се у виду да су рутне услуге, терминалне услуге и функције мреже различите и да тако треба и да се обрађују, а по потреби и у сврхе мерења учинка.

6. Ради детаљног приказа функционисања шеме учинка Комисија ће до 4. децембра 2011. године и у оквиру одговарајућег временског периода у смислу испуњавања рокова прописаних овом уредбом, усвојити правила за примену и спровођење (извршење) у складу са регулаторном процедуром на коју се упућује у члану 5. став 3. Ова правила за примену и спровођење регулишу:

a) садржај и распоред процедура на које се упућује у ставу 4;

б) референтни период и интервале у оквиру којих се врши процена испуњености циљева учинка и постављање нових циљева;

ц) критеријуме које користе национална надзорна тела при изради националних планова учинка или планова учинка функционалног блока ваздушног простора, који садрже националне циљеве учинка или циљеве учинка функционалног блока ваздушног простора и шему подстицаја. Планови учинка:

(i) се заснивају на плановима пословања пружалаца услуга у ваздушној пловидби;

(ii) обрађују све трошковне ставке у националној трошковној основи или трошковној основи функционалног блока ваздушног простора;

(iii) обухватају обавезујуће циљеве учинка који су усклађени са циљевима учинка на нивоу Заједнице;

д) критеријуме за процену усклађености националних циљева или циљева функционалног блока ваздушног простора са циљевима учинка на нивоу Заједнице током референтног периода и критеријуме за подршку механизмима за упозоравање;

е) опште принципе по којима државе чланице утврђују шему подстицаја;

ф) принципе за примену транзиционих механизама потребних за прилагођавање на режим шеме учинка који нису дужи од 12 месеци од усвајања правила за примену и спровођење.

Члан 12.
Надзор, праћење и методе процене утицаја

1. Надзор, праћење и методе процене утицаја засниваће се на годишњим извештајима о примени активности предузетих у складу са овом уредбом, које достављају државе чланице и у складу са мерама наведеним у члану 3.

2. Комисија периодично разматра примену ове уредбе и примену мера на које се упућује у члану 3. и први пут извештава Европски парламент и Савет до 4. јуна 2011. године, а након тога на крају сваког референтног периода на који се упућује у члану 11. став 3. тачка д). Када је то оправдано у те сврхе, Комисија може од држава чланица да тражи додатне податке уз податке који су садржани у извештајима које оне достављају у складу са ставом 1. овог члана.

3. У сврху израде нацрта извештаја наведених у ставу 2, Комисија захтева мишљење Комитета.

4. Извештаји садрже процену резултата који су постигнути мерама предузетим у складу са овом уредбом, укључујући одговарајуће податке о дешавањима у сектору, нарочито у погледу економских, социјалних аспеката, аспеката животне средине, запошљавања и технолошких аспеката, као и квалитета услуге у светлу изворних циљева и у погледу будућих потреба.

Члан 13.
Заштитне мере

Овај пропис не спречава државу чланицу да примени мере, у обиму потребном да би се заштитили основни интереси у погледу обезбеђивања или интереси одбрамбене политике. Ове мере су нарочито оне које су неопходне:

– за надзор ваздушног простора у њеној надлежности, у складу са ICAO Регионалним споразумима о ваздушној пловидби, укључујући и способност откривања, идентификације и провере свих ваздухоплова који користе тај ваздушни простор, имајући у виду изналажење начина за заштиту безбедности летова и за очување обезбеђивања и одбране,

– у случају озбиљних унутрашњих нереда који могу да утичу на одржавање закона и реда,

– у случају рата или велике међународне напетости која прети ратом,

– за испуњење међународних обавеза државе чланице у вези са одржавањем мира и међународног обезбеђивања (security),

– за спровођење војних операција и обуке, укључујући неопходност евентуалних војних вежби.

Члан 13a
Европска агенција за безбедност ваздушног саобраћаја

При примени и спровођењу ове уредбе и Уредаба (EЗ) бр. 550/2004, (EЗ) бр. 551/2004, (EЗ) бр. 552/2004 и Уредбе (EЗ) Европског парламента и Савета бр. 216/2008 од 20. фебруара 2008. године о основним правилима у области цивилнoг ваздухопловства и оснивању Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја, државе чланице и Комисија, у складу са својим улогама утврђеним овом уредбом, сарађују са Европском агенцијом за безбедност ваздушног саобраћаја како би осигурали да су сви безбедносни аспекти ваљано заступљени.

Члан 14.
Ступање на снагу

Овај пропис ступа на снагу двадесетог дана од дана његовог објављивања у Службеном листу Европске Уније.