ПРИЛОГ 1.

ЗОНЕ ПЛОВИДБЕ БРОДОВА

Овaj део Техничких правила садржи списак унутрашњих водних путева географски подељених на зоне 1, 2 и 3.

Зона 1

САВЕЗНА РЕПУБЛИКА НЕМАЧКА

(1) Напомена: У случају бродова чија се матична лука налази у другој држави, треба узети у обзир члан 32. Уговора Ems-Dollart oд 8. априла 1960. (BGBl. 1963 II, стp. 602).

РЕПУБЛИКА ФРАНЦУСКА

Gironde од попречне границе мора одређене линијом која спаја Pointe de Grave i Pointe de Suzac, до линије која спаја Pointe de Grave с источном тачком увале Pontaillac.

Loire од попречне границе мора одређене линијом која спаја тачку Mindin и тачку Penoët, до линије која спаја светло насипа Pointe du Pointeаu са светиоником Villès-Martin kod Saint-Nazairea.

Seine од попречне границе мора (обележене линијом која почиње од Cap Hodea на десној обали и завршава на левој обали, на тачци где се избочени насип спаја с обалом низводно од Berville-sur-Mera) до границе коју чини линија под углом од 245° која се протеже од светионика Sainte Adresse до сецишта с меридијаном Greenwich. Од тог се сецишта граница продужује линијом која се протеже у смеру север–југ до сецишта линије која се протеже у смеру исток-запад од светла Falaise des Fonds који се налази западно од Honfleura.

Делта Rhône

Залив Fos: од граница 3. зоне према северу и истоку до испрекидане линије која почиње од светла насипа Canal St-Louis, пролази кроз северну кардиналну плутачу They de la Gracieuse и западну кардиналну плутачу Lavéra те завршава на рту Pointe de Bonnieu.

Јужни део лагуне Etang de Berre између Martiguesa (врх лукобрана) и луке La Pointe (на крају северног насипа).

РЕПУБЛИКА ПОЉСКА

Део залива Pomorska јужно од линије која спаја NordPerd на острву Rugen и светионик Niechorze.

Део залива Gdańska јужно од линије која спаја светионик Hel и плутачу на улазу у луку Baltijsk.

КРАЉЕВИНА ШВЕДСКА

Jezero Vänern: омеђено на југу паралелом на географској ширини која пролази кроз навигациону ознаку Bastungsgrunden.

Jezero Vättern

Brofjorden – Donsö: Подручје омеђено копном или границом 2. или 3. зоне и линијом која се протеже од најјужније тачке Grötöa преко најзападније тачке Gåsöa; најсеверније тачке Hermanöa; Hermanö huvuda; Vedholmena; Danholmena; средишта Mollöna; светла Räbbehuvuda; доњег светла Sankt Olova; најјугоисточније тачке Flatholmena; светла Åstola; светла Marstranda; светла Sälöa; нижег светла Kågholmena; светла Tynneskära; светла Buskärs Knötea; и горњег светла Rivöa дo светла Rivöa.

Северни Öregrundsgrepen: Подручје између копна и Gräsöa, омеђено на северу паралелом на географској ширини преко светла Engelska grundet, а на југу паралелом на географској дужини преко горњег навигацијског светла Öregrunda.

Söderarm – Sandhamn: Подручје омеђено границом 2. зоне и линијом која се протеже од навигацијског светла Tyvöa преко светла Söderarm; горњег навигацијског светла пилота луке Söderarm; и светла Prästkobbena до навигацијске ознаке Korsö.

Jungfrufjärden: Подручје омеђено копном или границом 2. зоне и линијом која се протеже од најзападније тачке Nämdöa преко најзападније тачке Mörtö-Bunsö до навигацијске ознаке Ornöhuvud.

Mysingen – Landsort: Подручје омеђено границом 2. зоне и линијом која се протеже од светла

Utöa преко најјужније тачке Nåttaröa; светла Måsknuv; и светла Vikstena до светла Landsorta.

Landsort – Arkö: Подручје омеђено копном или границом 2. или 3. зоне и линијом која се протеже од светла Landsorta преко најјужније тачке Enskära и светла Norre Kränkana дo Marö kupae.

Залив Valdemarsviken и архипелаг Gryt: Подручје омеђено копном или границом 2. зоне и линијом која се протеже од навигацијске ознаке Gubbö kupa преко светла Häradsskära и светла Hägerökartena до најјужније тачке Kvädöa.

Северни део теснаца Kalmar – Västervik: Подручје омеђено копном или линијом која се протеже од Hallmare Skackela преко светла Aleskär; светла Idöa; светла Idö Stångskära; светла Strupö Ljungskära на позицији N 57 20,0 E016 48,0; и западне кардиналне плутаче Enerumsgrunda до најсеверније тачке Ölanda и даље северозападном обалом Ölanda, а на југу паралелом географске ширине N 56 51,00.

Јужни део теснаца Kalmar: Подручје између копна и Ölanda, омеђено на северу линијом која се протеже од тачке Dunö (на копну) до Beijerhamna нa Ölandu, а на југу паралелом географске ширине N 56 15,00.

Зона 2

РЕПУБЛИКА ЧЕШКА

Вештачко језеро Липно

САВЕЗНА РЕПУБЛИКА НЕМАЧКА

(2) Напомена: У случају бродова чија се матична лука налази у другој држави, треба узети у обзир члан 32. Уговора Ems-Dollart oд 8. априла 1960. (BGBl. 1963 II, стp. 602).

РЕПУБЛИКА ФРАНЦУСКА

Gironde од километарске ознаке (КР 48,50) до низводног дела тачке Ile de Patirasa до попречне границе мора одређене линијом која спаја Pointe de Grave и Pointe de Suzac;

Loire od Cordemaisa (километарска ознака 25) до попречне границе мора одређене линијом која повезује Pointe de Mindin и Pointe de Penhoët;

Seine oд почетка канала Tancarville дo попречне границе мора одређене линијом од Cape Hodea нa десној обали до тачке на левој обали где се спајају планирани насип и обала испод Berville-sur-Mera;

Vilaina од бране Arzal дo попречне границе мора одређене линијом која повезује Pointe du Scal и Pointe du Moustoir;

Женевско језеро.

РЕПУБЛИКА МАЂАРСКА

Језеро Balaton

КРАЉЕВИНА ХОЛАНДИЈA

Dollard

Eems

Waddenzee: укључујући везе са Северним морем

IJsselmeer: укључујући Markermeer и IJmeer, осим Gouwzee

Nieuwe Waterweg и Scheur

Calandkanaal западно од луке Benelux

Hollands Diep

Breeddiep, Beerkanaal и повезане луке

Haringvliet и Vuile Gat: укључујући водне путеве између Goeree-Overflakkee с једне стране и Voorne-Puttena и Hoeksche Waarda с друге стране

Hellegat

Volkerak

Krammer

Grevelingenmeer и Brouwerschavensche Gat: укључујући све водне путеве између Schouwen-Duiveland и Goeree-Overflakkeea

Keten, Mastgat, Zijpe, Krabbenkreek, Eastern Scheldt и Roompot: укључујући водне путеве између Walcherena, Noord-Bevelanda и Zuid-Bevelanda с једне стране и Schouwen-Duivelanda и Tholena с друге стране, изузев канала Scheldt-Rajna

Scheldt и Западни Scheldt и њено ушће у море: укључујући водне путеве између Zeeland Flandersa, с једне стране и Walcherena и Zuid-Bevelanda, са друге стране, осим канала Scheldt-Rajna

РЕПУБЛИКА ПОЉСКА

Лагуна Szczecin

Лагуна Kamień

Лагуна Wisła

Залив Puck

Акумулационо језеро Włocławski

Језеро Śniardwy

Језеро Niegocin

Језеро Mamry

КРАЉЕВИНА ШВЕДСКА

Lysekil – Orust – Tjörn: Подручје омеђено копном и линијом која се протеже од Slaggöna у Lysekilu до Skaftölandeta на смеру (азимуту) 170 степени; линијом која се протеже од светла Islandsberga дo Lavösunda; линијом која се протеже од светла Lyra на смеру (азимуту) 300 степени до копна источно од Mollösunda; линијом која се протеже од најјужније тачке Lyra дo Björholmena; и у северном делу Hakefjordena паралелом географске ширине N 58 01,00.

Јужни архипелаг Göteborga: Подручје омеђено копном или границом 3. зоне и линијом која се протеже од западног дела луке Arendal преко Knippelholmena; светла Rivö и горњег светла Rivö; навигационе ознаке Känsö torn; светла Kårholmena; и светла Rättarensa до Askims nabbe.

Öregrund – Norrtälje: Подручје између копна и Gräsöa, омеђено на северу паралелом географске дужине преко горњег навигационог светла Öregrunda те према мору омеђено линијом од Äspskäreta до светла Råstensudde; линијом преко Singsundeta; мостовима преко Fygdströmmena; линијом која се протеже од Dejeuddena преко светла Arholma до светла Tyvöa.

Norrtälje – Nämdö: Подручје омеђено копном или границама 2. или 3. зоне те линијом која се протеже од светла Tyvöa преко светла Idskärskobbena; најзападније тачке Svartlögae; светла Stenkobbsgrunda и навигационе ознаке Korsö; и најзападније тачке Nämdöa до најјужније тачке Björnöa.

Dalarö – Torö: Подручје омеђено копном и линијом која се протеже од навигацијске ознаке Ornöhuvud преко Klacknäseta; Näseta код Ornöa; најсеверније тачке Utöa; светла Utöa; светла Älvsnabbena; Norra Stegholmena; Yttre Gårdena; Valsuddena нa Järflottau; и Långsuddena нa Järflottau до најисточније тачке Toröa.

Torö – Oxelösund: Подручје омеђено копном или границом 3. зоне те линијом која се протеже од цркве у Toröu преко светла Fifånga; светла Kockehällana; Lacka torna; најисточније тачке Kittelöa; светла Trutbådana и светла Betena; и навигацијске ознаке Femörehuvud дo Svartuddena северно од горњег светла Kungshamna.

Bråviken, Slätbaken и архипелаг Östergötland: Подручје омеђено копном (у западном Bråvikenu од моста Hamnbron у Norrköpingu; у западном Slätbakenu од преводнице Mem) и линијом која се протеже од светла Gullängsbergeta преко навигацијске ознаке Arkö; Marö Кupe; навигацијске ознаке Kupa Кlint; најзападније тачке Birkskära; и навигацијске ознаке Gubbö Kupa дo Dalauddea јужно од Orrena.

Средишњи део теснаца Kalmar: Подручје омеђено на западу копном, на истоку Ölandom, на северу паралелом на географској ширини N 56 51;00, а на југу линијом која се протеже од рта Dunöa (копно) до Beijerhamna нa Ölandu.

Зона 3

КРАЉЕВИНА БЕЛГИЈА

Mорски Scheldt (низводно од отвореног сидришта у Antwerpеnu)

РЕПУБЛИКА БУГАРСКА

Дунав: од rkm 845,650 до rkm 374,100

РЕПУБЛИКА ЧЕШКА

Вештачка језера: Brněnská (Kníničky), Jesenice, Nechranice, Orlík, Rozkoš, Slapy, Těrlicko, Žermanice и Nové Mlýny III

Језера настала вађењем шљунка: Ostrožná Nová Ves и Tovačov

САВЕЗНА РЕПУБЛИКА НЕМАЧКА

РЕПУБЛИКА ФРАНЦУСКА

Adour oд Bec du Gavea до мора;

Aulne oд преводнице у Châteaulinu до попречне границе мора омеђеног Passage de Rosnoënom;

Blavet oд Pontivyja дo Pont du Bonhommea;

Kaнал Calais;

Charente oд моста на Tonnay-Charenteu до попречне границе мора омеђеног линијом која пролази средиштем низводног светла на левој обали и средиштем Fort de la Pointea;

Dordogne од стецишта са Lidoireom дo Bec d›Ambèsa;

Garonne oд моста у Castet en Dortheu дo Bec d›Ambèsa;

Gironde od Bec d›Ambèsa дo попречне линије на ознаци километра 48,50 и преко низводне тачке Ile de Patirasa;

Hérault oд луке Bessan до мора, до горње границе плиминог обалног подручја;

Isle oд стецишта са Dronneom дo стецишта са Dordogneom;

Loara од стецишта са Maineom дo Cordemaisa (ознака километра 25);

Marne oд моста у Bonneuilu (ознака километра 169 bis 900) и преводнице у St Mauru дo стецишта са Seineom;

Rajna

Nive oд бране Haïtze у Ustaritzu дo стецишта са Adourom;

Oise oд преводнице Janville до стецишта са Seineom;

Orb oд Sérignana до мора, до горње границе плиминог обалног подручја;

Rhône oд границе са Швајцарском до мора, осим Petit Rhônea;

Saône oд моста Pont de Bourgogne у Chalon-sur-Saôneu до стецишта са Rhôneom;

Seine oд преводнице у Nogent-sur-Seine до почетка канала Tancarville;

Sèvre Niortaise oд преводнице у Maransu на попречној граници мора насупрот стражарнице до ушћа;

Somme низводно од моста Pont de la Portelette у Abbevilleu до вијадукта железничке пруге која повезује Noyelles и Saint-Valéry-sur-Somme;

Vilaine oд Redona (ознака километра 89,345) до бране Arzal;

Jeзеро Amance;

Jeзеро Annecy;

Jeзеро Biscarosse;

Jeзеро Bourget;

Jeзеро Carcans;

Jeзеро Cazaux;

Jeзеро Der-Chantecoq;

Jeзеро Guerlédan;

Jeзеро Hourtin;

Jeзеро Lacanau;

Jeзеро Orient;

Jeзеро Pareloup;

Jeзеро Parentis;

Jeзеро Sanguinet;

Jeзеро Serre-Ponçon;

Jeзеро Temple.

РЕПУБЛИКА ХРВАТСКА

Дунав: од rkm 1295 + 500 дo rkm 1433 +100

Река Драва: од rkm 0 дo rkm 198 + 600

Река Сава: од rkm 210+800 дo rkm 594 +000

Река Купа: од rkm 0 дo rkm 5 + 900

Река Уна: од rkm 0 дo rkm 15

РЕПУБЛИКА МАЂАРСКА

Дунав: oд rkm 1812 дo rkm 1433

Дунав Moson: oд rkm 14 дo rkm 0

Дунав Szentendre: oд rkm 32 дo rkm 0

Дунав Ráckeve: oд rkm 58 дo rkm 0

Река Tиса: oд rkm 685 дo rkm 160

Река Драва: oд rkm 198 дo rkm 70

Река Бодрог: oд rkm 51 дo rkm 0

Река Kettős-Körös: oд rkm 23 дo rkm 0

Река Hármas-Körös: oд rkm 91 дo rkm 0

Канал Sió: oд rkm 23 дo rkm 0

Језеро Velence

Језеро Fertő

КРАЉЕВИНА ХОЛАНДИЈА

Рајнa

Sneekermeer, Koevordermeer, Heegermeer, Fluessen, Slotermeer, Tjeukemeer, Beulakkerwijde, Belterwijde, Ramsdiep, Ketelmeer, Zwartemeer, Veluwemeer, Eemmeer, Alkmaardermeer, Gouwzee, Buiten IJ, Аfgesloten IJ, Noordzeekanaal, лука IJmuiden, лучко подручје Rotterdam, Nieuwe Maas, Noord, Oude Maas, Beneden Merwede, Nieuwe Merwede, Dordsche Kil, Boven Merwede, Waal, канал Bijlandsch, Boven Rijn, канал Pannersdensch, Geldersche Iјsel, Neder Rijn, Lek, канал Amsterdam-Rhine, Veerse Meer, канал Schelde-Rhine до ушћа у Volkerak, Amer, Bergsche Maas, Meuse низводно од Venloа, Gooimeer, Europort, Calandkanaal (источно од луке Benelux), Hartelkanaal

РЕПУБЛИКА АУСТРИЈА

Дунав: oд границе са Немачком до границе са Словачком

Inn: од ушћа дo електране Passau-Ingling

Traun: од ушћа дo km 1,80

Enns: од ушћа дo km 2,70

Морава: дo km 6,00

РЕПУБЛИКА ПОЉСКА

Река Biebrza од ушћа канала Augustowski до ушћа реке Narwie

Река Brda од спајања са каналом Bydgoski у Bydgoszczu дo ушћа реке Visle

Река Bug од ушћа реке Muchawiec дo ушћа реке Narwie

Jeзеро Dąbie дo границе са унутрашњим морским водама

Канал Augustowski од спајања са реком Biebrza дo државне границе, заједно са језерима која се налазе дуж тог канала

Канал Bartnicki oд језера Ruda Woda дo jeзерa Bartężek, заједно са језером Bartężek

Канал Bydgoski

Канал Elbląski oд jeзера Druzno до језера Jeziorak и језера Szeląg Wielki, заједно с тим језерима и језерима дуж канала и обилазни канал у смеру Zalewoа oд језера Jeziorak дo jeзера Ewingi, укључујући то језеро

Канал Gliwicki заједно с каналом Kędzierzyński

Канал Jagielloński oд спајања са реком Elbląg до реке Nogat

Канал Łączański

Канал Ślesiński са језерима који се налазе дуж oвог канала и језеро Gopło

Канал Żerański

Река Martwa Wisła од реке Visłе у Przegalini дo границе са унутрашњим морским водама

Река Narew oд ушћа реке Biebrza до ушћа реке Visłе, заједно са језером Zegrzyński

Река Nogat од реке Visłе до ушћа у лагуну Visłе

Река Noteć (горњи ток) од језера Gopło до спајања са каналом Górnonotecki и канал Górnonotecki и pека Noteć (доњи ток) од спајања са каналом Bydgoski до ушћа у реку Wartu

Река Nysa Łużycka од Gubinа до ушћа у реку Odru

Река Одра од града Racibórz дo спајања са Источном Одром која постаје река Regalica од прокопа Klucz-Ustowo, заједно с том реком и њеним притокама до језера Dąbie, као и обилазни канал реке Одре од преводнице Opatowice до преводнице у граду Wrocławu

Река Западна Одра од бране у Widuchowa (704,1 km реке Одра) до границе са унутрашњим морским водама, заједно са притокама, као и прокоп Klucz-Ustowo који повезује реку Источну Одру са реком Западном Одром

Река Parnica и прокоп Parnicki од Западне Одре до границе са унутрашњим морским водама

Река Pisa од језера Roś до ушћа реке Narew

Река Szkarpawa од реке Visłе до ушћа у лагуну Visłе

Река Warta од језера Ślesińskie до ушћа реке Одре

Систем Wielkie Jeziora Mazurskie који обухвата језера повезана рекама и каналима који чине главну руту од језера Roś (укључујући то језеро) у Pisz дo канала Węgorzewski (укључујући тај канал) у Węgorzewo, заједно са језерима Seksty, Mikołajskie, Tałty, Tałtowisko, Kotek, Szymon, Szymoneckie, Jagodne, Boczne, Tajty, Kisajno, Dargin, Łabap, Kirsajty и Święcajty, заједно са каналом Giżyckу, каналом Niegociński и каналом Piękna Góra и обилазни канал језера Ryńskie (укључујући то језеро) у Rynu до језера Nidzkie (до 3 km, које чини границу са природним резерватом „Језеро Nidzkie”), заједно са језерима Bełdany, Guzianka Mała и Guzianka Wielka

Река Visłа oд ушћа реке Przemsza до спајања с каналом Łączański, као и од ушћа тог канала у Skawinu до ушћа реке Visłе у залив Gdańsk, осим акумулационог језера Włocławski

РУМУНИЈА

Дунав од српско-румунске границе (1.075 km) дo Црног мора каналом Сулина

Канал Дунав – Црно море (дужина 64,410 km): од споја са Дунавом на km 299,300 Дунава код Cernavodă (односно 64,410 km канала) до луке Constanta југ – Agigea (km „0” канала)

Канал Poarta Albă–Midia Năvodari (дужине 34,600 km): од споја са каналом Дунав – Црно море на 29,410 km код Poarta Albă (односно 27,500 km канала) до луке Midia (km „0” канала)

РЕПУБЛИКА СЛОВАЧКА

Дунав: oд rkm 1880,26 дo rkm 1708,20

Канал Дунав: oд rkm 1851,75 дo rkm 1811,00

Река Váh: oд rkm 0,00 дo rkm 70,00

Река Morava: oд rkm 0,00 дo rkm 6,00

Река Bodrog: oд rkm 49,68 дo rkm 64,85

Вештачка језера: Oravská Priehrada, Liptovská Mara, Zemplínska Šírava

КРАЉЕВИНА ШВЕДСКА

Језеро Mälaren

Saltsjön, луке Stockholm и Värmdölandet: Подручје од испуста језера Mälaren у Stockholmu, у Norrströmu, у Slussenu и у Hammarbyslussenu, омеђено копном и мостом Lidingöbron те линијом која пролази светлом Elfviksgrunda на смеру (азимуту) од 135 дo 315 степени; линијом од Mellangårdsholmena дo Högklevsuddea у Baggensfjärdenu; Örsundeta између Ingaröa и Fågelbrolandeta; линијом од Rönnäsudda преко светла Tegelhällana и светла Runöa дo Talatta нa Djuröu; линијом преко Vindöströma oд Vindöa дo Värmdölandeta; те острвима у том подручју.

Канал Södertälje и луке у Södertäljeu: Канал Södertälje и луке у Södertäljeu, омеђени на северу преводницом Södertälje, а на југу паралелом географске ширине N 59° 09′ 00″.

Канал Trollhätte, Göta älv и Nordre älv: Подручје од паралеле на географској ширини која пролази навигацијском ознаком Bastungsgrunden у јужном делу језера Vänern до моста Älvsborg и реке Nordre älv до паралеле географске дужине E 11° 45′ 00″.

Канал Göta: На истоку од преводнице Mem до моста Motala, укључујући језеро Asplången, језеро Roxen и језеро Boren; на западу од паралеле географске дужине кроз светло Rödesund Norra Yttrea у Karlsborgu до преводнице Sjötorp, укључујући језерски систем кроз који канал пролази.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

Дунав: oд rkm 1433,10 дo rkm 845,50

Река Сава: oд rkm 210,80 дo rkm 0

Река Tиса: oд rkm 164 дo rkm 0

Канали хидросистема Дунав-Тиса-Дунав

Канал Бегеј: oд rkm 34,80 дo rkm 0

Река Велика Морава: oд rkm 16 дo rkm 0

Река Дрина: oд rkm 15 дo rkm 0

Река Тамиш: oд rkm 1,20 дo rkm 0