ПРИЛОГ 1.

НАЧИН ИЗРАЧУНАВАЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПРОИЗВЕДЕНЕ ИЗ ХИДРОЕЛЕКТРАНА И ВЕТРОЕЛЕКТРАНА

1. Нормализација производње за хидроелектране

Енергија произведена из хидроелектрана у години N се узима нормализована вредност у последњих 15 година израчуната као:

где је:

N – референтна година за коју се рачуна производња;

QN(norm) – нормализована укупна електрична енергија произведена у години N, изражена у GWh;

Qi – укупна произведена електрична енергија у години i у свим хидроелектранама искључујући енергију добијену водом која је претходно пумпама подигнута на висину, изражена у GWh;

Ci – укупно инсталисани капацитет, без пумпних хидроелектрана, на крају године i, изражен у MW.

2. Нормализација производње за електране на ветар

Енергија произведена из електрана на ветар у години N се узима нормализована вредност израчуната као:

где је:

N = референтна година за коју се рачуна производња;

QN(norm) – нормализована укупна електрична енергија произведена у години N, изражена у GWh;

Qi – укупна произведена електрична енергија у години i у свим електранама на ветар, изражена у GWh;

Cj – укупно инсталисани капацитет свих електрана на ветар на крају године j, изражена у GWh;

N – мања вредност од 4 или броја година које претходе години N за коју су расположиви подаци за инсталисани капацитет и производњу.

ПРИЛОГ 2.

НАЧИН ИЗРАЧУНАВАЊА ЕНЕРГИЈЕ ИЗ ТОПЛОТНИХ ПУМПИ

1. Количина аеротермалне, геотермалне или хидротермалне енергије из топлотних пумпи која се сматра енергијом из обновљивих извора, ERES, израчунава се у складу са следећом формулом:

ERES = Qusable * (1-1 /SPF),

где је

– Qusable = процењена укупна корисна топлотна енергије из топлотних пумпи, изражена у GWh, која се добија на следећи начин:

Qusable = HHP * Prated

HHP – претпостављени годишњи број сати у коме пумпа треба да ради са називном снагом, да би испоручила укупну корисну топлоту која је испоручена из топлотне пумпе у току године, изражен у сатима,

Prated – снага инсталисаних топлотних пумпи, изражена у GW,

–  SPF = процењени просечни коефицијент сезонске ефикасности, који се односи на „нето сезонски коефицијент ефикасности у активном радном режимуˮ (SCOPnet) за топлотне пумпе на електрични погон или на „нето сезонски коефицијент примарне енергије у активном радном режимуˮ (SPERnet) за топлотне пумпе које за погон користе топлотну енергију.

Приликом прорачуна удела обновљивих извора енергије, из укупне инсталисане снаге свих топлотних пумпи у Републици Србији узима се у обзир само инсталисана снага (Prated) топлотних пумпи код којих је SPF > 1,15 * 1/η,

– где је за топлотне пумпе на електрични погон, η – коефицијент ефикасности енергетског система и који износи 45,5%, тако да је SPF (SCOPnet) минимум 2,5, односно

– где је за топлотне пумпе на топлотни погон, η – коефицијент ефикасности енергетског система и који износи 1, тако да је SPF (SPERnet) минимум 1,15.

Стандардне вредности за прорачун Qusable и SPF наведене су у Табели 1. и Табели 2.

Табела 1. Стандардне вредности за HHP и SPF (SCOPnet) за топлотне пумпе на електрични погон

Средња клима

Извор енергије топлотне пумпе

Извор енергије и средство којим се енергија преноси

HHP

SPF

(SCOPnet)

Аеротермална енергија

ваздух-ваздух

1770

2,6

ваздух-вода

1640

2,6

ваздух – ваздух (реверзибилно)

710

2,6

ваздух – вода (реверзибилно)

660

2,6

издувни ваздух – ваздух

660

2,6

издувни ваздух – вода

660

2,6

Геотермална енергија

земља – ваздух

2070

3,2

земља – вода

2070

3,5

Хидротермална енергија

вода – ваздух

2070

3,2

вода – вода

2070

3,5

Табела 2. Стандардне вредности за HHP и SPF (SPERnet) за топлотне пумпе на топлотни погон

Средња клима

Извор енергије топлотне пумпе

Извор енергије и средство којим се енергија преноси

HHP

SPF

(SPERnet)

Аеротермална енергија

ваздух – ваздух

1770

1,2

ваздух – вода

1640

1,2

ваздух – ваздух (реверзибилно)

710

1,2

ваздух – вода (реверзибилно)

660

1,2

издувни ваздух-ваздух

660

1,2

издувни ваздух – вода

660

1,2

Геотермална енергија

земља – ваздух

2070

1,4

земља – вода

2070

1,6

Хидротермална енергија

вода – ваздух

2070

1,4

вода – вода

2070

1,6

Ако се у оквиру истраживања топлотних пумпи у Републици Србији, процене веће вредности за HHP и SPF у односу на њихове стандардне вредности у Табели 1. и Табели 2, у прорачуну обновљивих извора енергије из топлотних пумпи могу се користити те веће вредности.

Када се рачуна удео обновљивих извора енергије из топлотних пумпи, које као извор користе ваздух, треба проценити и узети у обзир колики је удео топлотних пумпи чији SPF је изнад минималног прага у укупном инсталисаном капацитету топлотних пумпи, које као извор користе ваздух. Таква процена може да се добије на основу податка добијених испитивањем и мерењем, или у недостатку тих података, на основу стручне процене. У случају стручне процене, процена треба да буде конзервативна, што значи да треба више да потцени, него да прецени удео топлотних пумпи за које се рачуна удео обновљивих извора енергије. Код топлотних пумпи, које као извор користе ваздух за загревање воде, стручна процена мора да се заснива на чињеници да само у изузетним случајевима такве топлотне пумпе имају SPF изнад минималног прага.

2. Границе система за мерење енергије из топлотних пумпи обухватају расхладни циклус и расхладну пумпу, а при коришћењу адсорпције, односно апсорпције додатно сорпцијски циклус и пумпу за растварач, како је приказано на Слици 1.

Слици 1. Границе система за мерење SPF и Qusable

Ознаке на слици 1. имају следећа значења:

E S_fan/pump – енергија потребна за рад вентилатора и/или пумпе која омогућава проток расхладног средства,

E HW_hp – енергија потребна за рад саме топлотне пумпе,

E bt_pump – енергија потребна за рад пумпе која омогућава проток средства које апсорбује енергију околине (није релевантно за све топлотне пумпе),

E HW_bu – енергија потребна за рад додатног грејача (није релевантно за све топлотне пумпе),

E B_fan/pump – енергија потребна за рад вентилатора и/или пумпе која омогућава проток средства који даје финалну корисну топлоту,

Q H_hp – топлота добијена из извора топлоте помоћу топлотне пумпе,

Q W_hp – топлота добијена из механичке енергије потребна за погон топлотне пумпе,

Q HW_bu – топлота добијена од додатног грејача (није релевантно за све топлотне пумпе),

E RES – аеротермална, геотермална или хидротермална обновљива енергија (извор топлоте) који се користи у топлотној пумпи,

ERES = Qusable – ES_fan/pump – EHW_hp = Qusable * (1 – 1/SPF), где је: Qusable = QH_hp + QW_hp.

Из наведених граница система произилази да израчунавање обновљиве енергије добијене из топлотне пумпе зависи само од топлотне пумпе, а не од система грејања чији је део топлотна пумпа.

3. За топлотне пумпе које не користе електричну енергију, већ течно или гасовито гориво за погон компресора или које користе процес адсорпције или апсорпције (на основу спаљивања течног или гасовитог горива, коришћењем геотермалне, односно соларне термалне енергије или топлотне енергије из отпада) сматра се да производе енергију из обновљивих извора ако је вредност SPERnet≥1,15.

4. Код топлотних пумпи које као извор енергије користе енергију издувног ваздуха, у енергију из обновљивих извора рачуна се само искоришћена аеротермална енергија, у складу са стандардним вредностима HHP и SPF које су прописане за ту врсту топлотних пумпи у Табели 1.

5. Код рачунања енергије из обновљивих извора произведених из хибридних термо-пумпних инсталација, у којима топлотна пумпа ради у комбинацији са другим технологијама (нпр. са соларним колекторима за припремање топле воде) мора се обезбедити да прорачун буде прецизан, а посебно да се енергија из обновљивих извора из таквих хибридних инсталација рачуна само једанпут.

ПРИЛОГ 3.

СПИСАК СИРОВИНА ЗА ПРОИЗВОДЊУ БИОГОРИВА И БИОГАСА ЧИЈА СЕ ЕНЕРГЕТСКА ВРЕДНОСТ ДВОСТРУКО РАЧУНА

Део А.
Сировине за производњу биогаса за саобраћај и напредних биогорива чији се допринос уделима стављања обновљивих извора енергије у саобраћају се може сматрати двоструко већим од њиховог енергетског садржаја

1. Алге, ако су узгојене на земљишту у рибњацима или фотобиореакторима.

2. Део биомасе који одговара мешаном градском отпаду, а не сортираном отпаду из домаћинстава у складу са прописима којима се уређује управљање отпадом.

3. Биолошки отпад приватних домаћинстава подобан одвојеном прикупљању у складу са прописима којима се уређује управљање отпадом.

4. Део биомасе из индустријског отпада који није погодан за коришћење у прехрамбеном ланцу за људе или животиње, укључујући материјале из сектора трговине на мало и трговине на велике, пољопривредно-прехрамбеног сектора и сектора рибарства и аквакултуре, искључујући сировине наведене у делу Б овог прилога.

5. Слама.

6. Стајњак и канализациони муљ.

7. Отпадне воде које настају при рафинацији палминог уља и празни гроздови палминог плода.

8. Течни калафонијум.

9. Сирови глицерин.

10. Багаса (биомаса шећерне трске).

11. Комина и вински талог.

12. Орахове љуске.

13. Плева.

14. Клипови кукуруза без зрна.

15. Део биомасе из отпада и остатака из шумарства и индустрија које се заснивају на шумарству, као што су кора, гране, остаци из шумарства који се из шуме уклањају пре проредне сече и главне сече, лишће, иглице, крошње стабала, пиљевина, сечка, црни луг, сулфитна лужина, муљ који садржи влакна, лигнин и тал уље.

16. Други непрехрамбени целулозни материјал, под којим се подразумевају сировине која се углавном састоје од целулозе и хемицелулозе, те имају мањи удео лигнина од лигноцелулозног материјала и укључује: остатак култура за производњу хране за људе и животиње (као што су: слама, кукурузне стабљике, плева и љуске), травнате енергетске културе с малим уделом скроба (попут: љуља, проса, траве Miscanthus, дивовске трске, покровни усеви пре и након главних усева), индустријске остатке (укључујући остатке култура за производњу хране за људе и животиње након екстракције биљних уља, шећера, скроба и протеина), те материјал од биолошког отпада.

17. Други лигноцелулозни материјал, осим пиланских и фурнирских трупаца, подразумева материјал који се састоји од лигнина, целулозе и хемицелулозе, попут биомасе добијене из шума, дрвених енергетских култура и шумских индустријских остатака и отпада.

Део Б.
Сировине за производњу биогорива и биогаса за саобраћај, чији се допринос стављања обновљивих извора енергије у саобраћају ограничава и може се сматрати двоструко већим од њиховог енергетског садржаја

1. Коришћено уље за кување.

2. Масти животињског порекла Категорије 1. и Категорије 2. у складу са правилником којим се уређују споредни производи животињског порекла.

ПРИЛОГ 4.

ЕНЕРГЕТСКЕ ВРЕДНОСТИ ГОРИВА КОЈЕ СЕ КОРИСТЕ ЗА ОБРАЧУН ОБАВЕЗНОГ УДЕЛА ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ У САОБРАЋАЈУ

Гориво

Енергетски садржај по маси (доња топлотна моћ MJ/kg)

Енергетски садржај по запремини (доња топлотна моћ MJ/l)

ГОРИВА ИЗ БИОМАСЕ И/ИЛИ ПРОЦЕСА ПРЕРАДЕ БИОМАСЕ

Биопропан

46

24

Чисто биљно уље (уље произведено од уљарица пресовањем, екстракцијом или сличним поступцима, сирово или рафинисано, али хемијски непромењено)

37

34

Биодизел – метил естар масних киселина (метил-естар произведен из уља од биомасе)

37

33

Биодизел – етил естар масних киселина (етил-естар произведен из уља од биомасе)

38

34

Биогас који се може пречистити до квалитета природног гаса

50

Водоником обрађено уље од биомасе (термо-хемијски обрађено водоником), које је намењено употреби као замена за дизел

44

34

Водоником обрађено уље од биомасе (термо-хемијски обрађено водоником), које је намењено употреби као замена за бензин

45

30

Водоником обрађено уље од биомасе (термо-хемијски обрађено водоником), које је намењено употреби као замена за млазно гориво

44

34

Водоником обрађено уље од биомасе (термо-хемијски обрађено водоником), које је намењено употреби као замена за течни нафтни гас

46

24

Су-обрађено (обрађено у рафинерији истовремено кад и фосилно гориво) уље од биомасе или пиролизоване биомасе, које је намењено употреби као замена за дизел

43

36

Су-обрађено (обрађено у рафинерији истовремено кад и фосилно гориво) уље од биомасе или пиролизоване биомасе, које је намењено употреби као замена за бензин

44

32

Су-обрађено (обрађено у рафинерији истовремено кад и фосилно гориво) уље од биомасе или пиролизоване биомасе, које је намењено употреби као замена за млазно гориво

43

33

Су-обрађено (обрађено у рафинерији истовремено кад и фосилно гориво) уље од биомасе или пиролизоване биомасе, које је намењено употреби као замена за течни нафтни гас

46

23

ГОРИВА КОЈА СЕ МОГУ ПРОИЗВЕСТИ ИЗ РАЗЛИЧИТИХ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА УКЉУЧУЈУЋИ БИОМАСУ

Метанол из обновљивих извора

20

16

Етанол из обновљивих извора

27

21

Пропанол из обновљивих извора

31

25

Бутанол из обновљивих извора

33

27

Fischer-Tropsch дизел (синтетички угљоводоник или мешавина синтетичких угљоводоника, који је намењен употреби као замена за дизел)

44

34

Fischer-Tropsch дизел (синтетички угљоводоник, или мешавина синтетичких угљоводоника, произведених из биомасе, који је намењен употреби као замена за бензин)

44

33

Fischer-Tropsch млазно гориво (синтетички угљоводоник, или мешавина синтетичких угљоводоника, произведених из биомасе, који је намењен употреби као замена за млазно гориво)

44

33

Fischer-Tropsch течни нафтни гас (синтетички угљоводоник или мешавина синтетичких угљоводоника, који је намењен употреби као замена за течни нафтни гас)

46

24

ДМЕ (диметилетер)

28

19

Водоник из обновљивих извора

120

ЕТБЕ (етил-терцијарни-бутил-етар произведен на бази етанола)

36 (од тога 37% из обновљивих извора)

27 (од тога 37% из обновљивих извора)

МТБЕ (метил-терцијарни-бутил-етар произведен на бази метанола)

35 (од тога 22% из обновљивих извора)

26 (од тога 22% из обновљивих извора)

ТАЕЕ (терцијарни-амил-етил-етар произведен на бази етанола)

38 (од тога 29% из обновљивих извора)

29 (од тога 29% из обновљивих извора)

ТАМЕ (терцијарни-амил-метил-етар произведен на бази метанола)

36 (од тога 18% из обновљивих извора)

28 (од тога 18% из обновљивих извора)

ТХЕЕ (терцијарни-хексил-етил-етар произведен на бази етанола)

38 (од тога 25% из обновљивих извора)

30 (од тога 25% из обновљивих извора)

ТХМЕ (терцијарни-хексил-метил-етар произведен на бази метанола)

38 (од тога 14% из обновљивих извора)

30 (од тога 14% из обновљивих извора)

ФОСИЛНА ГОРИВА

Бензин

43

32

Дизел

43

36