ПРИЛОГ 1.
ОПШТИ ПРИНЦИПИ
ЗА ПРОРАЧУН ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПРОИЗВЕДЕНЕ У КОГЕНЕРАЦИЈИ
На основу општих принципа за прорачун електричне енергије произведене у когенерацији, прорачунава се количина електричне енергије произведене у когенерацији.
Вредности које се користе за прорачун количине електричне енергије произведене у когенерацији одређују се на основу очекиваног или стварног рада когенерацијске јединице у нормалним условима коришћења.
Општи принципи за прорачун електричне енергије произведене у когенерацији примењују се на следеће когенерацијске технологије:
а) комбиновани гасно-парни турбински процес;
б) кондензационе парне турбине са одузимањем паре;
в) противпритисне парне турбине;
г) гасне турбине са рекуперацијом топлоте;
д) мотор са унутрашњим сагоревањем;
ђ) микротурбине;
е) Стирлингови мотори;
ж) горивне ћелије;
з) парне машине;
и) органски Ранкинов циклус;
ј) остале врсте технологија или њихове комбинације, које представљају истовремену производњу топлотне и електричне или механичке енергије у истом процесу.
Количина електричне енергије произведене у когенерацији одређена је укупном годишњом производњом електричне енергије у когенерацијској јединици која је измерена на излазу из постројења, под условом да је укупна годишња ефикасност когенерацијске јединице на нивоу од:
1) најмање 80% за когенерацијске јединице из става 3. тач. а) и б) овог прилога;
2) најмање 75% за когенерацијске јединице из става 3. тач. в)–ж) овог прилога.
За когенерацијске јединице из става 3. тач. з)–ј), као и за когенерацијске јединице из става 3. тачка а) и б) овог прилога са укупном годишњом ефикасношћу мањом од 80% и за когенерацијске јединице из става 3. тач. в)–ж) овог прилога са укупном годишњом ефикасношћу мањом од 75%, количина електричне енергије произведене у когенерацији израчунава се путем следеће формуле:
ECHP = HCHP · C
при чему је:
– ЕCHP – количина електричне енергије произведене у когенерацији;
– HCHP – количина корисне топлотне енергије призведене у когенерацији (рачуната за ову сврху као укупна производња топлотне енергије умањена за количину топлотне енергије произведене у засебним котловима или директним одвођењем паре из прегрејача паре испред турбине);
– C – однос електричне и топлотне енергије произведене у когенерацији.
Обрачун количине електричне енергије произведене у когенерацији заснован је на стварном односу електричне и топлотне енергије произведене у когенерацији.
Под стварним односом подразумева се однос измерених вредности произведене електричне енергије и произведене топлотне енергије у периоду када је постројење радило у пуном когенерацијском режиму, када су постојали услови да се сва произведена топлотна енергија искористи.
На почетку рада постројења, када не постоје измерене вредности, као стварни однос из става 6. овог прилога узима се однос произведене електричне и топлотне енергије из пројектне документације.
Уколико стварни однос електричне и топлотне енергије произведене у когенерацији није познат, за когенерацијске јединице из става 3. тач. а)–д) овог прилога користе се следеће подразумеване вредности, под условом да је израчуната количина електричне енергије произведене у когенерацији мања или једнака укупној електричној енергији произведеној у когенерацијској јединици:
ТИП КОГЕНЕРАЦИЈСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ |
ОДНОС ПРОИЗВЕДЕНЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ И ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ – C |
комбиновани гасно-парни турбински процес |
0,95 |
кондензационе парне турбине са одузимањем паре |
0,45 |
противпритисне парне турбине |
0,45 |
гасне турбине са рекуперацијом отпадне топлоте |
0,55 |
мотори са унутрашњим сагоревањем |
0,75 |
Ако се удео енергетског садржаја уложеног горива у процес когенерације поврати кроз хемијски процес и рециклира, овај удео се одузима од уложеног горива пре израчунавања укупне ефикасности когенерацијске јединице из става 4. овог прилога.
ПРИЛОГ 2.
МЕТОДОЛОГИЈА
ЗА УТВРЂИВАЊЕ ЕФИКАСНОСТИ КОГЕНЕРАЦИЈЕ
Овом методологијом утврђује се ефикасност високоефикасне когенерације и начин прорачунa уштеде примарне енергије у когенерацији, како би се утврдила ефикасност поступка когенерације.
Вредности које се користе за прорачун ефикасности когенерације и уштеде примарне енергије одређују се на основу очекиваног или стварног рада когенерацијске јединице у нормалним условима коришћења.
1. Високоефикасна когенерација
Високоефикасна когенерација је когенерација у којој се постиже најмање 10% уштеде примарне енергије, израчунате у складу са тачком 2. овог прилога, у односу на референтне вредности за одвојену производњу топлотне и електричне енергије, као и производња у малој когенерацији и микро-когенерацијској јединици.
Производња у малим и микро-когенерацијским јединицама, која обезбеђује уштеду примарне енергије, може се квалификовати као високоефикасна когенерација.
2. Прорачун уштеде примарне енергије
Висина ефикасности когенерације одређује се преко уштеде примарне енергије.
Проценат уштеде примарне енергије добијене у когенерацији, дефинисане у складу са општим принципима за прорачун количине електричне енергије произведене у когенерацији, израчунава се путем следеће формуле:
при чему је:
PES – уштеда примарне енергије (енгл. Primary Energy Savings) изражена у процентима;
CHP Ηη – топлотна ефикасност когенерације, односно ефикасност производње топлотне енергије у когенерацији дефинисана као годишња количина произведене корисне топлотне енергије, подељена са енергетском вредношћу горива утрошеног за производњу збира корисне топлотне енергије и електричне енергије из когенерације;
Ref Ηη – референтна вредност ефикасности за одвојену производњу топлотне енергије;
CHP Εη – електрична ефикасност когенерације, односно ефикасност производње електричне енергије у когенерацији дефинисана као годишња производња електричне енергије у когенерацији подељена са енергетском вредношћу горива утрошеног за производњу збира корисне топлотне енергије и електричне енергије из когенерације. Када когенерацијска јединица производи механичку енергију, годишња количина електричне енергије произведена у когенерацији може се повећати за додатни елемент који представља количину електричне енергије еквивалентну произведеној механичкој енергији. Тај додатни елемент не представља основ за право на издавање гаранције порекла за електричну енергију произведену увисокоефикасној когенерацији;
Ref Εη – референтна вредност ефикасности за одвојену производњу електричне енергије.
За микро-когенерцијске јединице прорачун уштеде примарне енергије може се заснивати и на вредностима наведеним у техничкој спецификацији произвођача.
3. Алтернативни прорачун уштеде енергије
Уштеда примарне енергије из производње топлотне, електричне и механичке енергије може се израчунати и алтернативним прорачуном, без примене општих принципа за прорачун електричне енергије произведене у когенерацији из Прилога 1. овог правилника да би се искључили не-когенерацијски делови топлотне и електричне енергије из истог процеса.
Таква производња сматра се високоефикасном когенерацијом под условом да испуњава критеријуме ефикасности из тачке 1. овог прилога и за когенерацијске јединице са електричним капацитетом (снагом) већим од 25 MW, укупне годишње ефикасности изнад 70%. Међутим, спецификација количине електричне енергије из когенерације, произведене у таквој производњи, за издавање гаранције порекла, утврђује се у складу са општим принципима за прорачун електричне енергије произведене у когенерацији из Прилога 1. овог правилника.
Ако се уштеде примарне енергије за процес когенерације израчунавају коришћењем алтернативне методе из става 1. ове тачке, уштеда примарне енергије се израчунава коришћењем формуле из тачке 2. овог прилога заменом „CHP Ηη” са „Ηη” и „CHP Εη” са „Εη”, као што је наведено у следећој формули:
при чему је:
Hη – топлотна ефикасност процеса, дефинисана као годишња производња топлотне енергије подељена са енергетском вредношћу горива утрошеног за производњу збира топлотне и електричне енергије;
Εη – електрична ефикасност процеса, дефинисана као годишња производња електричне енергије подељена са енергетском вредношћу горива утрошеног за производњу збира топлотне и електричне енергије. Када когенерацијска јединица производи механичку енергију, годишња електрична енергија из когенерације може се повећати за додатни елемент који представља количину електричне енергије једнаку количини механичке енергије. Овај додатни елемент не представља основ за право на издавање гаранције порекла за високоефикасну когенерацију.
За микро-когенерацијске јединице прорачун уштеде примарне енергије може да се заснива и на вредностима наведеним у техничкој спецификацији произвођача.
У сврху прорачуна, могу се применити и други периоди извештавања осим једне године.
4. Референтне вредности ефикасности за одвојену производњу топлотне и електричне енергије
Усклађене референтне вредности ефикасности за одвојену производњу топлотне и електричне енергије састоје се од низа вредности диференцираних у зависности од фактора који на њих утичу, као што су година изградње и врста горива које се користи и заснивају се на добро документованој анализи која узима у обзир, између осталог, податке из оперативног коришћења у реалним условима, карактеристике горива и климатске услове, као и примењене технологије когенерације.
На основу референтних вредности ефикасности за одвојену производњу топлотне и електричне енергије у складу са прорачуном уштеде примарне енергије из тачке 2. овог прилога, утврђује се оперативна ефикасност одвојене производње топлотне и електричне енергије која се пореди са когенерацијом.
Референтне вредности ефикасности израчунавају се према следећим принципима:
1) за когенерацијске јединице поређење са одвојеном производњом електричне енергије заснива се на принципу поређења производње коришћењем истих категорија горива;
2) свака когенерацијска јединица упоређује се са најдоступнијом и економски најоправданијом технологијом за одвојену производњу топлотне и електричне енергије на тржишту у години изградње когенерацијске јединице;
3) референтне вредности ефикасности за когенерациjске јединице старије од десет година утврђују се према референтним вредностима јединица за одвојену производњу топлотне и електричне енергије старих десет година.
Уколико је когенерацијска јединица на коју се примењују референтне вредности ефикасности реконструисана и инвестициони трошак реконструкције је већи од 50% цене инвестиције, као календарска година прве производње електричне енергије узима се календарска година прве производње електричне енергије у реконструисаној когенерацијској јединици.
Уколико когенерацијска јединица користи више од једне врсте горива, за усклађене референтне вредности ефикасности одвојене производње примењују се пропорционално пондерисане просечне вредности енергије коју дају та различита горива.
У случају да се део електричне енергије произведене у когенерацијској јединици не испоручује у електроенергетску мрежу, већ се користи за сопствену потрошњу, усклађене референтне вредности ефикасности за одвојену производњу електричне енергије прорачунавају се применом корекционих фактора, у складу са овим прилогом.
Усклађене референтне вредности ефикасности за одвојену производњу топлотне и електричне енергије дате су у табелама 1, 2. и 3. овог прилога.
У Табели 1. овог прилога дате су усклађене референтне вредности ефикасности за одвојену производњу електричне енергије на основу доње топлотне моћи горива и стандардних атмосферских ИСО услова (температура околине 15 °C, 1,013 бара, релативна влажност 60%).
Табела 1.
Усклађене референтне вредности ефикасности за одвојену производњу електричне енергије
Категоријa горива |
Врстa горива |
Година изградње |
|
Пре 2016. године |
Од 2016. године |
||
Чврста горива |
Камени угаљ, антрацит, мрки угаљ, мрко-лигнитски угаљ, кокс, полукокс, нафтни кокс |
44,2 |
44,2 |
Лигнит, лигнит брикети, уљни шкриљци |
41,8 |
41,8 |
|
Тресет, тресетни брикети |
39,0 |
39,0 |
|
Сува биомаса укључујући дрво и другу чврсту биомасу укључујући дрвене пелете и дрвне брикете, сушене дрвне струготине, чисто и суво отпадно дрво, љуске ораха и коштице од маслина и другог воћа |
33,0 |
37,0 |
|
Чврста биомаса укључујући све врсте дрвета које нису претходно поменуте, црни луг и браон луг |
25,0 |
30,0 |
|
Комунални и индустријски отпад (необновљиви) и обновљиви/биоразградиви отпад |
25,0 |
25,0 |
|
Течна горива |
Уље за ложење (мазут), гасно уље/дизел, други нафтни производи |
44,2 |
44,2 |
Течна биогорива укључујући биометанол, биоетанол, биобутанол, биодизел и друга течна биогорива |
44,2 |
44,2 |
|
Отпадне течности, укључујући биоразградиви и необновљиви отпад (укључујући лој, маст и истрошено семе) |
25,0 |
29,0 |
|
Гасовита горива |
Природни гас, течни нафтни гас, утечњени природни гас и биометан |
52,5 |
53,0 |
Рафинеријски гасови, водоник и синтезни гас |
44,2 |
44,2 |
|
Биогас из анаеробне дигестије, депонијски гас и гас из постројења за пречишћавање отпадних вода |
42,0 |
42,0 |
|
Коксни гас, гас из високих пећи, руднички гас и други добијени гасови (осим рафинеријског гаса) |
35,0 |
35,0 |
|
Остала горива |
Отпадна топлота (укључујући димне гасове произведене у процесима на високим температурама или егзотермним хемијским реакцијама) |
30,0 |
|
Соларна топлотна енергија |
30,0 |
||
Геотермална енергија |
19,5 |
||
Остала горива |
30,0 |
У Табели 2. овог прилога дате су усклађене референтне вредности ефикасности за одвојену производњу топлотне енергије на основу доње топлотне моћи и стандардних атмосферских ИСО услова (температура околине 15 °C, 1,013 бара, релативна влажност 60%).
Табела 2.
Усклађене референтне вредности ефикасности за одвојену производњу топлотне енергије
Категорија горива |
Врста горива |
Година производње |
|||||
Пре 2016. године |
Од 2016. године |
||||||
Топла вода |
Пара (1) |
Директна употреба димних гасова (2) |
Топла вода |
Пара (1) |
Директна употреба димних гасова (2) |
||
Чврста горива |
Камени угаљ, антрацит, мрки угаљ, мрко-лигнитски угаљ, кокс, полукокс, нафтни кокс |
88 |
83 |
80 |
88 |
83 |
80 |
Лигнит, лигнит брикети, уљни шкриљци |
86 |
81 |
78 |
86 |
81 |
78 |
|
Тресет, тресетни брикети |
86 |
81 |
78 |
86 |
81 |
78 |
|
Сува биомаса укључујући дрво и другу чврсту биомасу укључујући дрвене пелете и дрвне брикете, сушене дрвне струготине, чисто и суво отпадно дрво, љуске ораха и коштице од маслина и другог воћа |
86 |
81 |
78 |
86 |
81 |
78 |
|
Чврста биомаса укључујући све врсте дрвета које нису претходно поменуте, црни луг и браон луг |
80 |
75 |
72 |
80 |
75 |
72 |
|
Комунални и индустријски отпад (необновљиви) и обновљиви/биоразградиви отпад |
80 |
75 |
72 |
80 |
75 |
72 |
|
Течности |
Уље за ложење (мазут), гасно уље/дизел, други нафтни производи |
89 |
84 |
81 |
85 |
80 |
77 |
Течна биогорива укључујући биометанол, биоетанол, биобутанол, биодизел и друга течна биогорива |
89 |
84 |
81 |
85 |
80 |
77 |
|
Отпадне течности, укључујући биоразградиви и необновљиви отпад (укључујући лој, маст и истрошено семе) |
80 |
75 |
72 |
75 |
70 |
67 |
|
Гасовита горива |
Природни гас, течни нафтни гас, утечњени природни гас и биометан |
90 |
85 |
82 |
92 |
87 |
84 |
Рафинеријски гасови, водоник и синтезни гас |
89 |
84 |
81 |
90 |
85 |
82 |
|
Биогас из анаеробне дигестије, депонијски гас и гас из постројења за пречишћавање отпадних вода |
70 |
65 |
62 |
80 |
75 |
72 |
|
Коксни гас, гас из високих пећи, руднички гас и други добијени гасови (осим рафинеријског гаса) |
80 |
75 |
72 |
80 |
75 |
72 |
|
Остатак |
Отпадна топлота (укључујући димне гасове произведене у процесима на високим температурама или егзотермним хемијским реакцијама) |
— |
— |
— |
92 |
87 |
— |
Соларна топлотна енергија |
— |
— |
— |
92 |
87 |
— |
|
Геотермална енергија |
— |
— |
— |
92 |
87 |
— |
|
Остала горива |
— |
— |
— |
92 |
87 |
— |
(1) Ако се за термоелектране поврат кондензата не узме у обзир у прорачунима ефикасности производње когенерације, ефикасност приказану у претходној табели треба повећати за 5%.
(2) Вредности за директно коришћење димних гасова се користе ако је њихова температура 250°С или виша.
У Табели 3. дати су корекциони фактори који се примењују на усклађене референтне вредности ефикасности за одвојену производњу електричне енергије због избегнутих губитака у електроенергетској мрежи, у случају сопствене потрошње електричне енергије.
У случају да се део електричне енергије произведене у когенерацијској јединици не испоручује у електроенергетску мрежу, усклађене референтне вредности ефикасности за одвојену производњу електричне енергије из Табеле 1. пондеришу се корекционим факторима из Табеле 3.
Табела 3.
Корекциони фактори усклађених референтних вредности ефикасности за одвојену производњу електричне енергије због избегнутих губитака у електроенергетској мрежи
Прикључни напон |
Корективни фактор (индиректни) |
Корективни фактор (директни) |
> 345 kV |
1 |
0,976 |
≥ 200 – < 345 kV |
0,972 |
0,963 |
≥ 100 – < 200 kV |
0,963 |
0,951 |
≥ 50 – < 100 kV |
0,952 |
0,936 |
≥ 12 – < 50 kV |
0,935 |
0,914 |
≥ 0,45 – < 12 kV |
0,918 |
0,891 |
< 0,45 kV |
0,888 |
0,851 |