Прилог 2.

Мерење и испитивање контактне мреже

1. ОПШТИ ДЕО

1.1. Општа правила мерења и испитивања

1.1.1. Мерним колима обављају се мерења која указују на особине и стање контактне мреже у погледу њене погонске и експлоатационе сигурности, при чему се колосек налази у толерантном стању за планиране брзине возова на деоницама где се контролише стање контактне мреже.

1.1.2. Мерним колима, зависно од избора мерења, могу се добити резултати који указују на:

1) геометријску усклађеност параметара колосека и возног вода;

2) усклађеност пантографа вучног возила и возног вода;

3) квалитет одузимања струје вуче на месту додира клизача пантографа електровучног возила и возног вода;

4) визуелно регистровање уочених недостатака контактне мреже.

1.1.3. Мерним колима могу се обављати:

1) мерења геометријских карактеристика контактне мреже;

2) експлоатациона испитивања контактне мреже;

3) динамичка испитивања контактне мреже;

4) сва остала мерења и испитивања која су од посебног интереса за развој, експлоатацију и одржавање стабилних постројења електричне вуче.

1.2. Редовни послови

1.2.1. Редовни послови који се обављају мерним колима на утврђивању техничких карактеристика, квалитета и исправности контактне мреже су:

1) мерење положаја контактног проводника у односу на осу и нивелету колосека отворене пруге и главних колосека – мерење геометријских карактеристика контактне мреже;

2) испитивање усклађености возног вода и пантографа вучног возила - динамичко испитивање контактне мреже;

3) утврђивање осталих карактеристика контактне мреже које се визуелно региструју приликом геометријских мерења и експлотационих осматрања контактне мреже - неисправности на постројењима контактне мреже.

1.3. Ванредни послови

1.3.1. Ванредни послови који се обављају мерним колима на утврђивању техничких особина, квалитета и исправности контактне мреже су:

1) мерење геометријских карактеристика контактне мреже на споредним колосецима;

2) мерење геометријских карактеристика контактне мреже новоизграђених, унапређених и обновљених објеката контактне мреже у циљу провере њихове исправности пре пуштања у погон;

3) испитивање контактне мреже код великих брзина у циљу одобравања повећања дозвољене брзине вожње на одређеним деоницама пруга, са аспекта стабилних постројења електричне вуче;

4) мерење и испитивање контактне мреже у циљу истраживања нових решења и њихове практичне провере;

5) испитивање у циљу усавршавања новоизграђене мерно-испитне опреме кола за испитивање контактне мреже и мерних метода, као и увођење нових мерних величина и нових техничких решења те опреме;

6) мерења и испитивања која су од посебног интереса за развој, експлоатацију и одржавање стабилних постројења електричне вуче и пантографа електровучних возила;

7) мерење и испитивање контактне мреже на индустријским железницама и индустријским колосецима.

2. МЕРЕЊЕ ГЕОМЕТРИЈСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА КОНТАКТНЕ МРЕЖЕ

2.1. Начин мерења

2.1.1. Приликом мерења геометријских карактеристика контактне мреже обавља се мерење њених статичких параметара помоћу мерно-испитне опреме која је уграђена у мерна кола. Ово мерење представља регистровање статичких параметара контактне мреже у односу на осу и нивелету колосека.

2.1.2. Основни параметри који се добијају при овим мерењима су:

1) полигонација контактног проводника;

2) висина контактног проводника.

2.1.3. Мерење основних параметара контактне мреже обавља се пантографом мерних кола, а мерном техником се региструју лева и десна полигонација, независно једна од друге. Обе полигонације могу се кретати од вредности 0 до 450 mm у односу на осу статичког пантографа, за сваку посебно, што чини укупни мерни опсег од 900 mm. По висини контактног проводника може се мерити однос висине од горње ивице шине (у даљем тексту: ГИШ) до доње површине контактног проводника, од минималних вредности на 4.500 mm до максималних на 6.500 mm.

2.1.4. Сва наведена мерења основних параметара, као и допунске информације које се добијају приликом мерења контактне мреже, региструју се у мерним колима.

2.1.5. Мерење геометријских карактеристика контактне мреже обавља се у саставу посебног мерног воза. Код ових мерења мерни воз има третман возила са подигнутим пантографом.

2.1.6. Вуча мерних кола обавља се, по правилу, дизел-локомотивом или тешком моторном дрезином или са две тешке моторне дрезине у спрези, а изузетно се може користити и електрична локомотива, уз обавезу да вучни пантограф локомотиве буде минимално удаљен од пантографа мерних кола 100 m.

2.1.7. Вуча мерних кола тешком моторном дрезином дозвољена је на пругама нагиба до 10‰, а вуча са две тешке моторне дрезине у спрези, дозвољена је на пругама нагиба до 15‰.

2.1.8. Брзина вожње при редовним мерењима геометријских карактеристика контактне мреже максимално износи 50 km/h. Ово ограничење узроковано је фактором тачности при мерењу статичких параметара контактне мреже.

2.1.9. Приликом ванредних мерења геометријских параметара контактне мреже брзина вожње је условно ограничена безбедном проходношћу пантографа мерних кола.

2.1.10. Током геометријских мерења, уз аутоматско регистровање статичких параметара постројења контактне мреже, обавезно се врше и визуелна осматрања, а уочени недостаци се региструју посебним ознакама.

2.1.11. Под недостацима постројења контактне мреже који се могу регистровати приликом визуелних осматрања, подразумевају се:

1) напрснућа изолатора;

2) деформације елемената контактне мреже;

3) искривљен или оштећен контактни проводник;

4) распредена ужад возног или обилазног вода;

5) лоша избалансираност и оштећење секционог изолатора;

6) лоше стање неутралне секције;

7) лоше изведени укрштаји и скретања возног вода;

8) искошење возног вода, однос носећег ужета и контактног проводника „Sˮ);

9) положај полигонатора према носачу полигонатора („rˮ);

10) положај противветровне омче;

11) положај компензационих плоча;

12) исправност сигнала за електричну вучу;

13) угроженост слободног профила за електровучу (грање и страни предмети);

14) исправност заштитних капија;

15) остале неисправности и иницијални кварови.

2.1.12. Управљач инфраструктуре на чијим се пругама мере геометријске карактеристике контактне мреже писмено именује руководиоца мерења и представника саобраћајне службе.

2.1.13. Руководилац мерења благовремено обезбеђује извршиоце мерења, обавештава их о евентуалној промени термина почетка мерне вожње, врши распоред и контролише правилност рада извршилаца у осматрачници и за мерним пултом, и даје детаљна упутства саобраћајном органу и возном особљу о кретању и брзини мерног воза и специфичности које захтевају ова мерења.

2.1.14. За саобраћај мерног воза меродавне су одлуке саобраћајног органа, који је претходно од руководиоца мерења детаљно обавештен о потребама и начину извршења мерне вожње.

2.2. Проверавање мерних кола

2.2.1. Проверавање мерних кола представља упоредно мерење основних параметара контактне мреже утврђених мерним колима и неком другом методом. Ако су упоредни резултати измерени на истом месту и под истим условима једнаки или у дозвољеним толеранцијама тачности мерења, проверавање се сматра успешним.

2.2.2. Проверавање мерних кола обавља се једном годишње, пре почетка мерне сезоне.

2.2.3. Проверавање мерних величина које региструју мерна кола приликом проверавања мерних кола на испитној деоници контактне мреже обавља се најмање у 12 тачака вешања и то по четири тачке вешања у правцу, десној и левој кривини.

2.2.4. Након обављене вожње на испитној деоници контактне мреже (забележених мерних величина полигонације и висине контактне мреже), оптичким инструментом врши се контролно мерење сваке од 12 тачака вешања. Мерење оптичким инструментом обавља се непосредно иза краја мерних кола како би шине максимално биле оптерећене мерним колима као и при мерној вожњи.

2.2.5. Дозвољене толеранције између регистрованих величина забележених на мерном запису мерних кола и оптичких мерења испитне деонице контактне мреже у тачки вешања су:

2.2.6. По завршетку пробних вожњи, израђује се записник, којим се оцењује да ли су мерна кола за геометријска мерења контактне мреже исправна за рад.

2.3. Прописане вредности параметара возног вода и толеранције по којима се врши анализа мерног записа

2.3.1. Вредности параметара возног вода и њихове толеранције, дате у овом поглављу, представљају основ који се поштује при анализи резултата мерења.

2.3.2. Висина контактног проводника у тачки вешања возног вода налази се у границама датим у Табели 1.

Табела 1: Висина контактног проводника од ГИШ

2.3.3. Одступања код регулације висине контактног проводника у тачкама вешања нису допуштена. Потребно је поштовати пројектоване вредности, а у регулацији висине у распону угиб одговара вредностима датим у монтажним табелама, док допуштено одступање од тих вредности не прелази ±10%.

2.3.4. Изузетно, висина контактног проводника у тачкама вешања може бити различита од номиналне предвиђене пројектом контактне мреже ако на дужем делу отворене пруге услед грађевинских радова дође до осетне промене висине у више узастопних тачака вешања.

2.3.5. На путним прелазима у нивоу висина контактног проводника на монофазном систему 25 kV, 50 Hz није испод 5.500 mm.

2.3.6. Дозвољени нагиб контактног проводника између тачака вешања према колосеку је:

2.3.7. На местима преклопа висине контактног проводника постоји прелазни нагиб, у једном распону, који према колосеку не прелази половину вредности датих у тачки 2.3.6.

2.3.8. Угао скретања контактног проводника активног дела возног вода у односу на подужну осу колосека максимално може да износи:

1) изнад отворене пруге и главних пролазних колосека 6°;

2) изнад главних и споредних колосека 15°.

2.3.9. Полигонација контактног проводника мерена у односу на статички пантограф налази се:

1) у правцу, мерена од осе статичког пантографа у тачки вешања ± 200 mm;

2) у кривини, у тачки вешања максимално је допуштено извлачење 300 mm у спољну страну кривине мерено од осе статичког пантографа, док су вредности полигонације у средини распона „стрелаˮ за притисак ветра од 50 daN/ m² и 60 daN/m² за компензовану контактну мрежу дате на Слици 1 и у Табели 3 и 4, а за некомпензовану контактну мрежу дате су у Табели 5 и 6. Код полукомпензоване контактне мреже односи у кривини дати су у Табели 2.

Слика 1: Шематски приказ полигонације

Табела 2: Полигонација полукомпензоване контактне мреже

Табела 3: Полигонација компензоване контактне мреже за притисак ветра од 50 daN/m²

Табела 4: Полигонација компензоване контактне мреже за притисак ветра од 60 daN/m²

Табела 5: Полигонација некомпензоване контактне мреже за притисак ветра од 50 daN/m²

Табела 6: Полигонација некомпензоване контактне мреже за притисак ветра од 60 daN/m²

2.3.10. При вршењу фине регулације контактне мреже коригују се полигонације које прекорачују вредности 20 mm.

2.3.11. Искошење возног вода, које је у пројектима контактне мреже обележено словом „Sˮ, а представља хоризонтално одстојање у равни контактног проводника између осе вешања носећег ужета и осе вешања контактног проводника, креће се у границама 100 до 265 mm, уз дозвољену толеранцију - 50 mm.

2.3.12. Растојање од осе носача полигонатора до доњег дела контактног проводника по коме клизи пантограф вучног возила представља могућност вертикалног њихања пантографа, односно контактног проводника, у тачки вешања. Ово растојање зависи од избора врсте конзоле, системске висине возног вода и радијуса кривине пруге.

2.3.13. Величина овог размака, која је у пројектима контактне мреже обележена малим словом „rˮ, креће се зависно од системске висине код:

1) 1.400 mm системске висине „rˮ износи 150 до 250 mm, уз толеранцију +30 mm;

2) 1.000 mm системске висине „rˮ износи 250 до 320 mm, уз толеранцију +30 mm.

2.3.14. Величине сигурносних размака између делова контактне мреже под напоном и возила дате су у табели 7.

Табела 7: Величине сигурносних размака између делова контактне мреже под напоном и возила

2.3.15. Величине сигурносних размака између делова контактне мреже који су под напоном и стабилних делова који су везани за земљу или су изоловани и повремено могу доћи у додир са земљом дате су у табели 8.

Табела 8: Величине сигурносних размака између делова контактне мреже који су под напоном и стабилних делова

2.3.16. Силе којима је затегнут возни вод зависно од типа контактне мреже износе:

1) за компензовану контактну мрежу силе затезања контактног проводника и носећег ужета износе 1.000 daN за сваки проводник, с тим да повећање силе не прелази 10%, а „уˮ уже је затегнуто силом од 50 daN;

2) за некомпензовану контактну мрежу сила затезања у контактном проводнику и носећем ужету са по 1.000 daN сваки проводник, при референтној температури од + 15 °C;

3) за полукомпензовану контактну мрежу сила затезања у контактним проводницима износи по 750 daN а носеће уже је чврсто затегнуто силом од 1.000 daN.

2.4. Анализа измерених параметара

2.4.1. По завршетку мерних вожњи врши се анализа мерних записа.

2.4.2. Анализа мерних записа обухвата детаљан преглед потребних корекција параметара контактне мреже, при чему се врши усклађивање добијених резултата мерења на мерном запису са пројектним, односно изведеним стањем контактне мреже у оквиру дозвољених толеранција.

2.4.3. Анализом се конкретно утврђују грешке основних параметара возног вода, као и неисправности елемената контактне мреже које се визуелно уоче у току мерне вожње. У зависности од потребног степена хитности отклањања уочених грешака и неисправности, примењују се:

1) хитне интервенције – интервенције I степена;

2) приоритетне интервенције – интервенције II степена;

3) остале корекције, фина регулација – интервенције III степена.

2.4.4. Хитна интервенција примењује се код великих одступања измерених и на мерном запису регистрованих вредности основних параметара возног вода од пројектом дозвољених вредности, као и код уочених и регистрованих неисправности елемената контактне мреже који угрожавају погонску сигурност електровуче и саобраћаја.

2.4.5. Велика одступања основних параметара возног вода која захтевају хитну интервенцију су:

1) полигонације контактног проводника у тачкама вешања веће од 450 mm;

2) полигонације контактног проводника компензоване контактне мреже у средини распона („стрелаˮ) веће од 350 mm;

3) полигонације контактног проводника некомпензоване и полукомпензоване контактне мреже у средини распона („стрелаˮ) веће од 300 mm;

4) висине контактног проводника мање од 4.920 mm;

5) висине контактног проводника код путних прелаза у нивоу мање од 5.500 mm;

6) разлике висина контактног проводника између две тачке вешања:

2.4.6. Неисправности елемената контактне мреже које се визуелно уоче током мерне вожње и које захтевају хитну интервенцију су:

1) откачени или оштећени делови возног вода, односно елемената контактне мреже;

2) присуство растиња, воде, леда, одрона и друго што угрожава погонску сигурност контактне мреже.

2.4.7. Приоритетну интервенцију захтевају она одступања измерених и регистрованих вредности од пројектом контактне мреже предвиђених, као и уочене и регистроване неисправности елемената контактне мреже које могу да угрозе погонску и техничку сигурност електровуче и саобраћаја.

2.4.8. Приоритетну интервенцију захтевају измерена и на мерном запису регистрована следећа одступања основних параметара возног вода:

1) полигонације контактног проводника у тачки вешања веће од 350 mm, а мање од 450 mm;

2) полигонације контактног проводника компензоване контактне мреже у средини („стрелаˮ) веће од 212 mm, а мање од 350 mm;

3) полигонације контактног проводника некомпензоване контактне мреже у средини распона („стрелаˮ) веће од 181 mm, а мање од 300 mm;

4) полигонације контактног проводника полукомпензоване контактне мреже у средини распона веће од 175 mm, а мање од 300 mm;

5) вредности висине контактног проводника које осетно прекорачују пројектом дозвољене, а налазе се по вредности између хитних интервенција и осталих корекција;

6) разлике висина између две тачке вешања:

2.4.9. Визуелно уочене неисправности елемената контактне мреже које захтевају приоритетну интервенцију су:

1) деформисани, делимично оштећени и откачени делови елемената возног вода, односно елемената контактне мреже;

2) присуство страних елемената и другог што евентуално може да угрози погонску сигурност контактне мреже.

2.4.10. Остале корекције које представљају фину регулацију контактне мреже, а које се констатују у оквиру анализе мерних записа представљају усклађивање измерених вредности основних параметара возног вода са пројектованим вредностима у оквиру дозвољених толеранција, као и уочене а регистроване неисправности елемената контактне мреже.

2.4.11. Остале корекције спроводе се ако измерене вредности параметара возног вода, које су регистроване на мерном запису, одступају од пројектованих вредности за:

1) по полигонацији контактног проводника отворене пруге и главних пролазних колосека за вредности полигонације ± 50 mm;

2) по полигонацији контактног проводника осталих станичних колосека за вредности полигонације ± 50 mm;

3) разлике висина контактног проводника између две тачке вешања за брзине вожње електровучом:

2.4.12. Анализа мерних записа, зависно од степена потребне хитности на отклањању неисправности контактне мреже, врши се:

1) у току мерне вожње, за хитне интервенције оног ранга које не дозвољавају пролаз следећег воза са електричном вучом;

2) по завршетку мерења, све остале хитне и приоритетне интервенције;

3) у року од тридесет дана по извршеним мерењима, све остале анализе које представљају побољшање квалитета контактне мреже.

2.5. Начин потписивања и чувања мерних записа по завршеном мерењу

2.5.1. По завршеном мерењу контактне мреже једне деонице, мерни запис се обележава, уз означавање броја записа и потписивање представника лица које су извршила мерења.

2.5.2. Након завршене анализе мерног записа, њега потписују лица која су извршила анализу, са назнаком датума и времена када је завршена.

2.5.3. Руководилац мерења, након извршене анализе хитних и приоритетних интервенција, даје оригинални запис мерног записа управљачу инфраструктуре на даље коришћење.

2.5.4. Оригинал мерног записа остаје код управљача инфраструктуре на даље коришћење и чување. Копије мерног записа најкасније за петнаест дана по извршеној комплетној анализи, достављају се надлежној служби управљача инфраструктуре и деоници контактне мреже на даље коришћење.

2.6. Отклањање недостатака контактне мреже добијених анализом мерног записа

2.6.1. Након обављене анализе и добијених захтева за интервенције и корекције контактне мреже приступа се отклањању недостатака зависно од степена потребне хитности у њиховом отклањању.

2.6.2. Рокови за отклањање недостатака контактне мреже добијених анализом мерног записа зависно од оцењеног степена хитности су:

1) за хитне интервенције оног ранга које се још у мерној вожњи прогласе великом неисправношћу контактне мреже одмах, чак и по цену прекида саобраћаја са електровучом, а остале хитне интервенције проистекле из анализе мерне траке у најкраћем року, зависно од услова саобраћаја;

2) за приоритетне интервенције је рок извршења тридесет дана по преузимању мерне траке;

3) за остале корекције, које чине фину регулацију контактне мреже, у току редовних одржавања, а најкасније до наредног редовног мерења.

2.7. Оцена стања контактне мреже након извршених мерења и анализе

2.7.1. По извршеном геометријском мерењу и након завршене анализе мерних записа у оквиру хитних и приоритетних интервенција, а на основу добијених података са мерног записа, као и визуелног осматрања, руководилац мерења и остали присутни потписују записник и даје се општа оцена стања контактне мреже.

2.7.2. Општа оцена стања измерене контактне мреже показује квалитет, експлоатационе могућности и извршени рад на одржавању контактне мреже.

3. ЕКСПЛОАТАЦИОНА ИСПИТИВАЊА КОНТАКТНЕ МРЕЖЕ

3.1. Начин мерења

3.1.1. Приликом експлоатационих испитивања контактне мреже обавља се мерење параметара контактне мреже помоћу мерно-испитне опреме која се уграђује на електровучно возило. Ово мерење представља регистровање динамичких параметара контактне мреже узрокованих проласком пантографа вучног возила у експлоатационим условима.

3.1.2. Основни параметри који се добијају при овим мерењима су:

1) полигонација контактног проводника;

2) висина контактног проводника;

3) варничење пантографа вучног возила.

3.1.3. Мерење основних параметара контактне мреже обавља се пантографом вучног возила, а мерном техником се независно региструју вредности леве и десне полигонације које се налазе на 0, 220, 320 и 450 mm у односу на осу статичког пантографа, као и висине контактног проводника од минималних вредности на 4.500 mm до максималних 6.500 mm, мерене од ГИШ-а до доње површине контактног проводника. Такође се током овог мерења региструју, помоћу посебног уређаја уграђеног на крову мерних кола, сва варничења која се појаве у директном контакту пантографа вучног возила и контактног проводника у условима вуче.

3.1.4. Сва мерења основних параметара контактне мреже, као и допунске информације региструју се на мерном запису кола за испитивање контактне мреже.

3.1.5. Експлоатациона испитивања контактне мреже обављају се у саставу редовних возова за превоз путника, с тим да се кола за испитивање контактне мреже увршћују у воз непосредно иза електровучног возила.

3.1.6. Уградња мерне технике на електровучно возило, као и њено баждарење врши се у току припрема за експлоатациона мерења контактне мреже.

3.1.7. Брзина вожње код ових испитивања зависи од избора воза. При овим мерењима воз се креће редовном брзином, предвиђеном редом вожње.

3.1.8. Током ових испитивања на мерном запису кола за испитивање аутоматски се региструју основни параметри контактне мреже, полигонација и висина контактног проводника, као и варничења пантографа електровучног возила током вуче воза. Све те појаве које се дешавају између пантографа вучног возила и контактне мреже у условима вуче воза, уз визуелно осматрање и одговарајући коментар, снимају се видео-камером и меморишу.

3.1.9. Коментар, осим најаве километарског положаја и брзине кретања при којој се врше мерења, обухвата и све недостатке постројења контактне мреже који се уоче током ових визуелних осматрања. Неисправности контактне мреже које се региструју приликом ових мерења наведене су у тачки 2.1.11. овог прилога.

3.2. Припрема за експлоатациона мерења

3.2.1. По добијању електролокомотиве за припрему експлоатационих мерења њу треба, закачену за кола за испитивање контактне мреже, поставити у неки од депоа у коме се врши преглед пантографа, ради уградње мерне опреме на крову вучног возила.

3.2.2. Након обављене монтаже мерне палете на пантограф вучног возила, опто-електронског уређаја за пренос сигнала под напоном и линеарног потенциометра са потребним прибором и изолатором за пренос вертикалног хода пантографа, метром се из места мери тачна висина клизача пантографа, на основу које се након тога врше даља баждарења висине пантографа електролокомотиве.

3.2.3. По извршеном баждарењу уграђене опреме обавезно је сачинити запис на мерној траци. Ово атестирање врши се тако што се испита и региструје сваки од индукционих давача уграђене мерне палете вучног пантографа, као и вертикално померање пантографа по висини, од минималне на 4.500 mm до 6.000 mm, у скоковима пантографа од по 100 mm. Овај атестни запис се касније користи као гаранција да се добијени запис мерне траке приликом експлоатационих мерења контактне мреже налази у одговарајућој размери.

3.3. Мерни запис

3.3.1. На мерном запису се региструју основни параметри, као и посебне ознаке које се бележе током ових мерења.

3.4. Анализа мерног записа

3.4.1. За експлоатационо испитивање контактне мреже потребно је обезбедити оригиналне записе са задњег геометријског мерења, који ће бити коришћени при обележавању и анализи мерних записа експлоатационих испитивања контактне мреже.

3.4.2. По завршетку мерне вожње врши се обележавање и идентификација посебних ознака које су забележене на мерном запису и видео-траци. Ово обележавање представља уписивање бројева преклопа и чврстих тачака, као и података о километарском положају и брзини вожње којом је вршено ово мерење, уз опис уочених неисправности контактне мреже, које су означене на мерном запису током мерне вожње.

3.4.3. Након обележавања мерних записа приступа се анализи, која обухвата сагледавање свих измерених величина и визуелних неисправности контактне мреже, уз усклађивање са стањем какво је дато на мерном запису са последњег геометријског мерења, на основу којих се даје преглед стања контактне мреже.

3.5. Отклањање недостатака контактне мреже добијених анализом мерног записа

3.5.1. За већи недостатак на контактној мрежи који се током мерне вожње прогласи за велику неисправност контактне мреже која угрожава безбедност саобраћаја електровучом, примењује се тачка 2.6.2. овог прилога.

4. ДИНАМИЧКА ИСПИТИВАЊА КОНТАКТНЕ МРЕЖЕ

4.1. Начин мерења

4.1.1 Динамичко испитивање контактне мреже врши се мерењем контактне мреже пантографа вучних возила помоћу мерно-испитне опреме, која се уграђује на електролокомотиву. Ово мерење представља регистровање динамичких параметара контактне мреже узроковано проласком пантографа електролокомотиве, а обавља се сагласно стандардима SRPS EN 50317 и SRPS EN 50318.

4.1.2. Ова мерења, као и сва остала мерења и испитивања која су од посебног интереса за развој, експлоатацију или одржавање стабилних постројења електровуче, обављају се на захтев управљача инфраструктуре. Захтев за реализацију оваквих мерења и испитивања садржи у потпуности прецизирано све што се жели измерити или испитати овим посебним мерењима, као и како се то у припремном периоду мерења и током мерења реализује.

4.1.3. Основни параметри који се могу добити при овим мерењима су:

1) висина контактног проводника;

2) варничење пантографа вучног возила,

као и све остале мерне величине које се зависно од избора начина мерења могу измерити.

4.1.4. Сва наведена мерења основних мерних величина, као и допунске информације које се добијају приликом оваквих мерења и испитивања, могу се регистровати на мерном запису кола за испитивање контактне мреже.

4.1.5. Динамичка испитивања контактне мреже, као и остала мерења и испитивања стабилних постројења електровуче, врше се углавном у експерименталне сврхе. За таква испитивања формира се посебан воз, који сачињавају електрична локомотива, кола за испитивање контактне мреже и, зависно од потреба мерења, најмање једна или више четвороосовинских путничких кола.

4.1.6. Уградња мерне технике на електролокомотиву, као и баждарење уграђене опреме, врши се у току припрема за мерења и испитивања и она обавезно захтевају, због обима и дужине трајања ових послова, изузимање електровучног возила из редовног турнуса рада.

4.1.7. Брзине вожње код ових мерења и испитивања зависе од избора начина мерења, а она се обично врше при великим брзинама вожње, уз поштовање ограничења, која одређује надлежни орган за послове пруга. Локомотива и путничка кола оспособљени су за предвиђене брзине вожње.

4.1.8. Током ових испитивања на мерном запису се аутоматски региструју све мерне величине које се добијају од уграђене и избаждарене мерне опреме на електролокомотиви, као и евентуална варничења вучног пантографа током мерне вожње. Све ове појаве које произилазе из узајамног односа пантографа електролокомотиве и контактне мреже у условима вуче при великим брзинама вожње, уз визуелно осматрање и одговарајући коментар, снимају се видео камером и меморишу се.

4.1.9. Коментар који прати видео-снимак обавља се са два ларингофона и он обухвата, осим најаве километарског положаја и брзине вожње којом се врше мерења, и сва битна запажања која се визуелно уоче током ових мерења.

4.1.10. Организација мерења обухвата:

1) израду плана рада у оквиру жељених мерења, који садржи све што се жели измерити и испитати, и како се то реализује и под којим условима;

2) доставу плана рада свим учесницима мерења, као и саобраћајној служби;

3) обезбеђење одговарајуће електролокомотиве и баждарење мерне опреме на вучном возилу;

4) писмено именовање руководиоца мерења, који координира рад свих учесника, како у припреми тако и током мерења;

5) повратак мерних кола у домицил или станицу почетка наредних мерења.

4.2. Припрема за мерења

4.2.1. По добијању електролокомотиве за припрему ових мерења њу треба, састављену са колима за испитивање контактне мреже, поставити у неки од депоа, у коме се врши преглед пантографа ради уградње мерне опреме на кров вучног возила, потребне за реализацију по захтеву програма мерења.

4.2.2. Након монтаже мерне опреме на пантографу и крову електролокомотиве врше се детаљна баждарења уграђене мерно-испитне опреме.

4.2.3. По обављеном баждарењу мерне опреме обавезно је извршити запис. Баждарење се врши тако што се испита и региструје сваки мерни систем који је у функцији ових мерења. Овако направљен запис се касније користи као гаранција да се добијени мерни записи налазе у одговарајућој размери.

4.3. Мерни запис и анализа

4.3.1. На мерној траци може се регистровати запис мерних величина и запис посебних ознака.

4.3.2. Изглед записа мерних величина, као и осталих пратећих записа који се добијају приликом оваквих мерења, зависи од програма предвиђених мерења.