У Прилогу 1, у члану 5. став 6. мења се и гласи:

„6. Док се овом уредбом не одреде посебни захтеви за сертификацију особља за компоненте, захтеви прописани важећим националним прописима одређене државе чланице и даље се примењују, изузев ако су у питању организације за одржавање које се налазе ван Европске уније, за које захтеве одобрава Агенција.”.

У Прилогу 1, у члану 8. став 2. тачка б) брише се.

Став 5. брише се.

После става 6. додаје се став 7, који гласи:

„7. Изузетно од става 1, за вишемоторне турбоелисне авионе са максималном масом на полетању (МТОМ) 5.700 kg или мање, који се не користе за комерцијално летење, одредбе М.А.201 став г) тач. 2. и 3. Анекса I (Део-М) примењују се од 1. јануара 2025. године.”.

У Прилогу 1, у Анексу I (Део-М), у садржају, назив тачке М.А.501 мења се и гласи:

„M.A.501 Класификација и уградња”.

Назив тачке М.А.504 мења се и гласи:

„M.A.504 Одвајање компоненти.ˮ.

У Прилогу 1, у Анексу I (Део-М), тачка М.А.501 мења се и гласи:

„M.A.501 Класификација и уградња

а) Све компоненте се класификују у следеће категорије:

(1) компоненте у задовољавајућем стању, пуштене у рад сходно ЕАSА обрасцу 1 или истоветном обрасцу, обележене у складу са Одељком Q Анекса I (Део-21) Уредбе (ЕУ) бр. 748/2012, ако није другачије одређено Анексом I (Део-21) Уредбе (ЕУ) бр. 748/2012 или овим анексом (Део-М);

(2) неисправне компоненте које се одржавају у складу са овом уредбом;

(3) компоненте категорисане као непоправљиве јер су достигле сертификовани век употребе или имају квар који не може да се поправи;

(4) стандардни делови који се користе на ваздухоплову, мотору, елиси или другој компоненти ваздухоплова, ако су наведени у подацима о одржавању и ако их прати доказ о усаглашености који упућује на примењени стандард;

(5) материјал, како сировине тако и потрошни материјал, коришћен приликом одржавања ако је организација уверена да материјал испуњава тражене спецификације и има одговарајућу следљивост. Сви материјали морају да буду пропраћени документацијом која се јасно односи на одређени материјал и садржи изјаву о усаглашености са спецификацијом, као и извор произвођача и добављача.

б) Компоненте, стандардни делови и материјал могу да се уграде у ваздухоплов или компоненту само ако су у задовољавајућем стању, припадају једној од категорија наведених у ставу а), а важећи податак о одржавању прецизира одређену компоненту, стандардни део или материјал.ˮ.

У Прилогу 1, у Анексу I (Део-М), у тачки М.А.502 став д) мења се и гласи:

„д) Изузетно од става а) и М.А.801 став б) тачка 2, овлашћено особље из М.А.801 став б) тачка 2. може, у складу с подацима о одржавању компоненти, да врши следеће:

(1) одржавање, изузев ремонта компоненти, ако је компонента инсталирана или привремено уклоњена из ELA1 ваздухоплова који се не користи у јавном авио-превозу;

(2) ремонт мотора и елисе док су на ваздухоплову или су привремено уклоњени са CS-VLA, CS-22 и LSA ваздухоплова који се не користи у јавном авио-превозу.

Одржавање компоненти извршено у складу са ставом д) не испуњава услове за издавање ЕАSА обрасца 1 и подлеже захтевима за пуштање ваздухоплова у употребу наведеним у М.А.801.ˮ.

У Прилогу 1, у Анексу I (Део-М), тачка М.А.504 мења се и гласи:

„M.A.504 Одвајање компоненти

а) Неисправне и непоправљиве компоненте морају да се одвоје од исправних компоненти, стандардних делова и материјала.

б) Непоправљиве компоненте не смеју поново да уђу у систем снабдевања компонентама, изузев ако им је продужен одобрени век употребе или ако је одобрено решење за поправку у складу са Уредбом (ЕУ) бр. 748/2012.ˮ.

У Прилогу 1, у Анексу I (Део-М), у тачки М.А.606 став г) мења се и гласи:

„г) Организација за одржавање мора да има довољан број овлашћеног особља које издаје уверење о спремности за употребу ваздухоплова и компоненти у складу са М.А.612 и М.А.613. Особље мора да испуњава захтеве из:

1. Анекса III (Део-66) ако су у питању ваздухоплови;

2. Члана 5. став 6) ове уредбе ако су у питању компоненте.ˮ.

У Прилогу 1, у Анексу I (Део-М), у тачки М.А.608 став ц) мења се и гласи:

„ц) Организација прегледа, класификује и на одговарајући начин раздваја све улазне компоненте, стандардне делове и материјале.ˮ.

У Прилогу 1, у Анексу I (Део-М), у Додатку VII (Сложени задаци одржавања) речи: „Наведено у даљем тексту представља сложене задатке одржавања на које се упућује у M.A.502 став д) тачка 3, M.A.801 став б) тачка 2. и M.A.801 став ц):ˮ мењају се и гласе:

„Следећи послови чине сложене задатке одржавања из М.А.801 став б) тачка 2. и М.А.801 став ц):ˮ.

У Прилогу 1, у Анексу II (Део-145), у садржају, називи тач. 145.А.40 и 145.А.42 мењају се и гласе:

„145.A.40 Опрема и алати

145.A.42 Компонентеˮ.

У Прилогу 1, у Анексу II (Део-145), у тачки 145.А.30 ст. ф), г), х) и и) мењају се и гласе:

„ф) Организација гарантује да је особље које обавља послове или контролише континуирану пловидбеност испитивањем без разарања структуре ваздухоплова и/или компоненти адекватно квалификовано за одређено испитивање без разарања, у складу са европским или истоветним стандардом који признаје Агенција. Особље које обавља друге специјализоване послове мора да буде квалификовано у складу са званично признатим стандардима. Одступајући од ове тачке, особље из ст. г) и х) тач. 1. и 2, квалификовано за категорије Б1, Б3 или Л у складу са Анексом III (Део-66), може да обавља послове и/или да контролише тестове контрастним пенетрантима.

г) Свака организација која одржава ваздухоплове, изузев ако је другачије одређено у ставу ј), ако је реч о линијском одржавању ваздухоплова, мора да има овлашћено особље са одговарајућим овлашћењем за ваздухоплов, квалификовано за категорије Б1, Б2, Б2Л, Б3 и Л, према потреби, у складу са Анексом III (Део-66) и 145.A.35.

Поред тога, та организација може да користи и особље овлашћено и оспособљено за одређене послове за које има овлашћења из 66.А.20 став а) тачка 1. и 66.А.20 став а) тачка 3. подтачка (ii), квалификовано у складу са Анексом III (Део-66) и 145.А.35 за планирано мање линијско одржавање и поправке једноставнијих кварова. Доступност тог особља не може да замени потребу за овлашћеним особљем категорије Б1, Б2, Б2Л, Б3 и Л, у зависности шта је одговарајуће.

х) Свака организација која одржава ваздухоплове, изузев ако је другачије одређено ставом ј), дужна је да:

1. за базно одржавање сложених ваздухоплова на моторни погон има одговарајуће овлашћено особље сходно типу ваздухоплова, квалификовано за категорију Ц у складу са Анексом III (Део-66) и 145.A.35. Поред тога, организација мора да има довољан број особља овлашћеног за тип ваздухоплова, квалификованог за категорије Б1 и Б2, према потреби, у складу са Анексом III (Део-66) и 145.А.35, да пружи помоћ овлашћеном особљу категорије Ц.

(i) Особље за подршку категорије Б1 и Б2 обезбеђује да се сви битни задаци или прегледи обављају у складу са траженим стандардом пре него што овлашћено особље за категорију Ц изда уверење о спремности за употребу.

(ii) Организација је дужна да води евиденцију особља за подршку за категорије Б1 и Б2.

(iii) Особље категорије Ц је дужно да обезбеди испуњавање услова из подтачке (i) и да су сви радови које захтева корисник извршени током посебне провере у оквиру базног одржавања или у пакету радова и, такође, процењује утицај свих радова који нису обављени с намером да се захтева њихово обављање или да се са оператером договори одлагање тих радова до друге одређене провере или рока.

2. за базно одржавање ваздухоплова који нису сложени ваздухоплови на моторни погон има једно од следећег:

(i) одговарајуће овлашћено особље, сходно типу ваздухоплова, квалификовано за категорије Б1, Б2, Б2Л, Б3 и Л, према потреби, у складу са Анексом III (Део-66) и 145.А.35;

(ii) одговарајуће овлашћено особље сходно типу ваздухоплова, квалификовано за категорију Ц и потпомогнуто особљем за подршку, како је утврђено у 145.А.35 став а) подтачка (i).

и) Особље које врши сертификацију компоненти мора да буде стручно оспособљено у складу са чланом 5. став 6) и 145.А.35.ˮ.

У Прилогу 1, у Анексу II (Део-145), у тачки 145.А.35 ст. а) и б) мењају се и гласе:

„а) Поред захтева из 145.А.30 ст. г) и х), организација је дужна да гарантује да овлашћено особље и особље за подршку имају одговарајуће знање о дотичном ваздухоплову и/или његовим компонентама које ће одржавати, заједно са повезаним процедурама организације. У погледу овлашћеног особља, то се постиже пре издавања или приликом поновног издавања овлашћења за издавање уверења.

1. Особље за подршку је особље које има дозволу за одржавање ваздухоплова према Анексу III (Део-66) за категорије Б1, Б2, Б2Л, Б3 и/или Л са одговарајућим овлашћењима за ваздухоплов, које послове обавља у окружењу за базно одржавање ваздухоплова и не мора да има овлашћења за сертификацију ваздухоплова.

2. Дотични ваздухоплов и/или компоненте су ваздухоплов, односно компоненте наведене у посебном одобрењу за сертификацију.

3. Овлашћење за издавање уверења је овлашћење које овлашћеном особљу издаје организација, у којем се прецизира да то особље може, у име одобрене организације, да потписује уверења о спремности за употребу у оквиру ограничења наведених у том овлашћењу.

б) Изузев у случајевима наведеним у 145.А.30 став ј) и 66.А.20 став а) тачка 3. подтачка (ii), организација може да изда овлашћење за издавање уверења искључиво овлашћеном особљу у погледу основних категорија или поткатегорија ваздухоплова, изузев за дозволу категорије А и свако овлашћење за тип наведено у дозволи за одржавање ваздухоплова, по потреби, како се налаже Анексом III (Део-66), под условом да дозвола важи док важи овлашћење и да овлашћено особље и даље испуњава услове из Анекса III (Део-66).ˮ.

У Прилогу 1, у Анексу II (Део-145) тачка 145.А.40 мења се и гласи:

„145. A.40 Опрема и алати

а) Организација мора да има на располагању и да користи потребну опрему и алате за одобрени обим радова.

(i) Ако произвођач прецизира одређени алат или опрему, организација је дужна да користи тај алат, односно ту опрему, изузев ако надлежни орган одобри коришћење другог алата, односно опреме поступцима наведеним у приручнику.

(ii) Опрема и алати морају да буду стално на располагању, изузев ако је у питању алат, односно опрема који се тако ретко користе да није потребно да буду стално на располагању. Овакви случајеви треба да буду детаљно описани у приручнику.

(iii) Организација одобрена за базно одржавање ваздухоплова мора да има довољну количину опреме за приступ ваздухопловима и платформе/докове који су неопходни за правилан преглед ваздухоплова.

б) Организација обезбеђује да се сав алат, опрема, а нарочито опрема за испитивање, по потреби, контролишу и калибришу према званично признатом стандарду, учесталошћу којом се обезбеђује употребљивост и прецизност. Организација води евиденцију о таквим калибрацијама и следљивости према стандарду.ˮ.

У Прилогу 1, у Анексу II (Део-145), тачка 145.А.42 мења се и гласи:

„145.A.42 Компоненте

а) Класификација компоненти. Све компоненте се класификују у следеће категорије:

(i) компоненте у задовољавајућем стању, пуштене у употребу са ЕАSА обрасцем 1 или истоветним обрасцем, означене у складу са Одељком Q Анекса I (Део-21) Уредбе (ЕУ) бр. 748/2012, изузев ако је другачије одређено Анексом I (Део-21) Уредбе (ЕУ) бр. 748/2012 или овим анексом (Део-145);

(ii) неисправне компоненте које се одржавају у складу са овом уредбом;

(iii) компоненте категорисане као непоправљиве јер су достигле сертификовани век употребе или имају квар који се не може отклонити;

(iv) стандардни делови који се користе на ваздухоплову, мотору, елиси или другој компоненти ваздухоплова, ако су наведени у подацима о одржавању и прате их докази о усаглашености који упућују на примењени стандард;

(v) материјал, како сировине тако и потрошни материјал, коришћен приликом одржавања када се организација увери да материјал испуњава тражене спецификације и има одговарајућу следљивост. Сви материјали морају да буду пропраћени документацијом која се јасно односи на одређени материјал и која садржи изјаву о усаглашености са спецификацијом, као и извор произвођача и добављача.

б) Компоненте, стандардни делови и материјали за уградњу

(i) Организација је дужна да успостави процедуре за прихватање компоненти, стандардних делова и материјала за уградњу којима обезбеђује да су компоненте, стандардни делови и материјали у задовољавајућем стању и да испуњавају важеће захтеве из става а).

(ii) Организација је дужна да успостави процедуре којима се гарантује да се уградња компоненти, стандардних делова и материјала на ваздухоплов или компоненту врши само ако су у задовољавајућем стању, ако испуњавају важеће услове из става а) и ако су те компоненте, стандардни делови или материјал наведени у подацима о одржавању.

(iii) Организација може да произведе ограничени спектар делова које користи приликом радова у сопственим објектима, под условом да су процедуре дате у приручнику.

(iv) Компоненте наведене у 21.А.307 став ц) Анекса I (Део-21) Уредбе (ЕУ) бр. 748/2012 уграђују се само ако власник ваздухоплова сматра да испуњавају услове за уградњу у његов ваздухоплов.

ц) Одвајање компоненти

(i) Неисправне и непоправљиве компоненте морају да се одвоје од исправних компоненти, стандардних делова и материјала.

(ii) Непоправљиве компоненте не смеју поново да уђу у систем снабдевања компонентама, изузев ако им је продужен одобрени век употребе или ако се нађе начин за отклањање квара у складу са Уредбом (ЕУ) бр. 748/2012.ˮ.

У Прилогу 1, Анекс III мења се и гласи:

„АНЕКС III

Део-66

САДРЖАЈ

66.1. Надлежни орган

СЕКЦИЈА A – ТЕНИЧКИ ЗАХТЕВИ

ОДЕЉАК А – ДОЗВОЛА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВА

66.A.1 Област примене

66.A.3 Категорије дозволе

66.A.5 Групе ваздухоплова

66.A.10 Захтев

66.A.15 Подобност

66.A.20 Права

66.A.25 Захтеви у погледу основног знања

66.A.30 Захтеви у погледу основног искуства

66.A.40 Континуирано важење дозволе за одржавање ваздухоплова

66.A.45 Уписивање овлашћења за ваздухоплове

66.A.50 Ограничења

66.A.55 Доказ о стручним квалификацијама

66.A.70 Одредбе о конверзији

СЕКЦИЈА Б – ПРОЦЕДУРЕ ЗА НАДЛЕЖНЕ ОРГАНЕ

ОДЕЉАК A – ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

66.Б.1 Област примене

66. Б.10 Надлежни орган

66. Б.20 Вођење евиденције

66. Б.25 Међусобна размена информација

66. Б.30 Изузећа

ОДЕЉАК Б – ИЗДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВА

66. Б.100 Процедура по којој надлежни орган издаје дозволе за одржавање ваздухоплова

66. Б.105 Процедура за издавање дозволе за одржавање ваздухоплова посредством одобрене организације за одржавање према Делу-145

66. Б.110 Процедура за измену дозволе за одржавање ваздухоплова укључивањем додатне основне категорије или поткатегорије

66. Б.115 Процедура за измену дозволе за одржавање ваздухоплова укључивањем овлашћења за ваздухоплов или уклањањем ограничења

66. Б.120 Процедура за продужење рока важења дозволе за одржавање ваздухоплова

66. Б.125 Процедура конверзије дозволе укључивањем овлашћења за групу

66. Б.130 Процедура за непосредно одобравање обуке за тип ваздухоплова

ОДЕЉАК Ц – ИСПИТИ

66. Б.200 Испит који спроводи надлежни орган

ОДЕЉАК Д – КОНВЕРЗИЈА СТРУЧНИХ КВАЛИФИКАЦИЈА ОВЛАШЋЕНОГ ОСОБЉА

66. Б.300 Опште одредбе

66. Б.305 Извештај о конверзији за националне стручне квалификације

66. Б.310 Извештај о конверзији за овлашћења која издају одобрене организације за одржавање

ОДЕЉАК Е – ПРИЗНАВАЊЕ ИСПИТА

66. Б.400 Опште одредбе

66. Б.405 Извештај о признавању испита

66. Б.410 Рок важења признатих испита

ОДЕЉАК Ф – СТАЛНИ НАДЗОР

66. Б.500 Стављање ван снаге, суспензија или ограничавање дозволе за одржавање ваздухоплова

ДОДАЦИ

Додатак I – Захтеви у погледу основног знања

Додатак II – Стандард испита основног знања

Додатак III – Стандард обуке и испита за тип ваздухоплова

Додатак IV – Захтеви у погледу искуства за проширење дозволе за одржавање ваздухоплова према Делу-66

Додатак V – Образац захтева – EASA oбразац 19

Додатак VI – Дозвола за одржавање ваздухоплова из Анекса III (Део-66) – EASA oбразац 26

Додатак VII – Захтеви у вези са основним знањима за стицање дозволе за одржавање ваздухоплова категорије Л

Додатак VIII – Стандарди испита основног знања за стицање дозволе за одржавање ваздухоплова категорије Л

66.1 Надлежни орган

а) За потребе овог анекса (Део-66) надлежни орган је:

1. орган којег је именовала држава чланица, којем лице прво подноси захтев за издавање дозволе за одржавање ваздухоплова; или

2. орган којег је именовала друга држава чланица, у случају да је у питању други орган, ако постоји споразум са органом из тачке 1. У том случају, дозвола из тачке 1. се ставља ван снаге, целокупна евиденција поменута у 66. Б.20 се преноси, а нова дозвола се издаје на основу ове евиденције.

б) Агенција је одговорна за дефинисање:

1. списка типова ваздухоплова; и

2. комбинација структуре ваздухоплова/мотора која је обухваћена појединачним овлашћењем за тип ваздухоплова.

СЕКЦИЈА A

ТЕХНИЧКИ ЗАХТЕВИ

ОДЕЉАК А

ДОЗВОЛА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВА

66.A.1 Област примене

Овом секцијом дефинише се дозвола за одржавање ваздухоплова и утврђују услови за подношење захтева, издавање и континуирано важење дозволе.

66.A.3 Категорије и поткатегорије дозвола

Дозволе за одржавање ваздухоплова обухватају следеће категорије и, по потреби, поткатегорије и овлашћења за системе:

а) категорија А дели се на следеће поткатегорије:

– А1 турбински авиони;

– А2 клипни авиони;

– А3 турбински хеликоптери;

– А4 клипни хеликоптери.

б) категорија Б1 дели се на следеће поткатегорије:

– Б1.1 турбински авиони;

– Б1.2 клипни авиони;

– Б1.3 турбински хеликоптери;

– Б1.4 клипни хеликоптери.

ц) категорија Б2

Б2 дозвола се примењује на све ваздухоплове.

д) категорија Б2Л

Б2Л дозвола се примењује на све ваздухоплове, изузев ваздухоплова који спадају у групу 1 како је утврђено у 66.А.5 тачка 1. и подељена је на следећа овлашћења за системе:

– комуникација/навигација (com/nav);

– инструменти;

– аутопилот;

– надзор;

– системи конструкције.

Б2Л дозвола мора да садржи најмање једно овлашћење за систем.

е) категорија Б3

Б3 дозвола се примењује на непресуризоване авионе са клипним мотором чија максимална маса на полетању (MTOM) износи 2.000 kg и мање.

ф) категорија Л дели се на следеће поткатегорије:

– Л1Ц – композитне једрилице;

– Л1 – једрилице;

– Л2Ц – композитне моторне једрилицe и композитни авиони ELA1;

– Л2 – моторне једрилице и ELA1 авиони;

– Л3Х – балони на топли ваздух;

– Л3Г – балони на гас;

– Л4Х – ваздушни бродови на топли ваздух;

– Л4Г – ELA2 ваздушни бродови на гас;

– Л5 – ваздушни бродови на гас који не спадају у ELA2.

г) категорија Ц

Дозвола за категорију Ц се примењује на авионе и хеликоптере.

66.A.5 Групе ваздухоплова

За потребе уписа овлашћења у дозволу за одржавање ваздухоплова, ваздухоплови се класификују у следеће групе:

(1) група 1: сложени ваздухоплови на моторни погон, хеликоптери са више мотора, авиони који су сертификовани да лете на максималној висини већој од нивоа лета 290, ваздухоплови опремљени системима електричних команди лета („fly-by-wire”), ваздушни бродови на гас који нису ELA2 и други ваздухоплови за које је потребно овлашћење за тип ваздухоплова ако тако одреди Агенција.

Агенција може да одлучи да ваздухоплов који испуњава услове из првог подстава класификује у групу 2, 3 или 4, према потреби, ако сматра да је то оправдано због мање сложености тог ваздухоплова.

(2) група 2: ваздухоплови, изузев ваздухоплова из групе 1, који припадају следећим подгрупама:

(i) подгрупа 2а:

– авиони са једним турбоелисним мотором,

– турбомлазни авиони и вишемоторни турбоелисни авиони, које је Агенција сврстала у ову подгрупу због њихове мање сложености.

(ii) подгрупа 2б:

– хеликоптери с једним турбинским мотором,

– хеликоптери са више турбинских мотора које је Агенција сврстала у ову подгрупу због њихове мање сложености.

(iii) подгрупа 2ц:

– хеликоптери с једним клипним мотором,

– хеликоптери са више клипних мотора које је Агенција сврстала у ову подгрупу због њихове мање сложености.

(3) група 3: авиони с клипним моторима, изузев оних из групе 1.

(4) група 4: једрилице, моторне једрилице, балони и ваздушни бродови, изузев оних из групе 1.

66.A.10 Захтев

а) Захтев за издавање дозволе за одржавање ваздухоплова или за измену дозволе подноси се на EASA oбрасцу 19 (видети Додатак V) на начин који одређује надлежни орган коме се захтев подноси.

б) Захтев за измену дозволе за одржавање ваздухоплова подноси се надлежном органу државе чланице која је издала дозволу за одржавање ваздухоплова.

ц) Поред докумената који се захтевају према 66.А.10 став а), 66.А.10 став б) и 66.Б.105, по потреби, подносилац захтева за додатне основне категорије или поткатегорије дозволе за одржавање ваздухоплова подноси надлежном органу своју важећу оригиналну дозволу за одржавање ваздухоплова, заједно са EASA oбрасцем 19.

д) Ако се подносилац захтева за промену основних категорија квалификује за такву промену на основу процедуре наведене у 66.Б.100 у држави чланици која није држава чланица која је издала дозволу, захтев се шаље надлежном органу наведеном у 66.1.

е) Ако се подносилац захтева за промену основних категорија квалификује за такву промену на основу процедуре наведене у 66.Б.105 у држави чланици која није држава чланица која је издала дозволу, организација за одржавање која је одобрена у складу са Анексом II (Део-145) доставља дозволу за одржавање ваздухоплова, заједно са EASA oбрасцем 19, надлежном органу из 66.1. да стави печат и потпис на измењену или поновно издату дозволу.

ф) Уз сваки захтев се подноси документација којом се доказује испуњеност захтева у погледу теоријског знања, практичне обуке и искуства у тренутку подношења захтева.

66.A.15 Подобност

Подносилац захтева за издавање дозволе за одржавање ваздухоплова мора да има најмање 18 година.

66.A.20 Права

а) Примењују се следећа права:

1. Ималац дозволе за одржавање ваздухоплова категорије А може да издаје уверења о спремности за употребу после мањег редовног линијског одржавања и отклањања једноставних кварова у оквиру ограничења за задатке који су посебно одобрени у овлашћењу за издавање уверења предвиђеном у 145.А.35 Анекса II (Део-145). Ималац дозволе може да изда уверење само за радове које је он лично обавио у организацији за одржавање која је издала овлашћење за издавање уверења.

2. Ималац дозволе за одржавање ваздухоплова категорије Б1 може да издаје уверења о спремности за употребу и да ради као особље за подршку са дозволом категорије Б1 после:

– одржавања извршеног на структури ваздухоплова, погонској групи и механичким и електричним системима,

– радова на системима авионике који захтевају само једноставна испитивања да би се доказала њихова исправност, а који не захтевају анализу кварова.

Категорија Б1 обухвата одговарајућу поткатегорију А.

3. Ималац дозволе за одржавање ваздухоплова категорије Б2 може:

(i) да издаје уверења о спремности за употребу и да поступа као особље за подршку са дозволом категорије Б2 после:

– одржавања извршеног на системима авионике и електричним системима, и

– задатака на електроници и авионици у оквиру система погонске групе и механичких система, чија се исправност доказује само једноставним испитивањима; и

(ii) да издаје уверења о спремности за употребу после мањег редовног линијског одржавања и отклањања једноставних кварова у оквиру ограничења за задатке који су посебно одобрени у овлашћењу за издавање уверења из 145.А.35 Анекса II (Део-145). Ово право у погледу издавања уверења ограничено је на радове које је ималац дозволе лично извршио у организацији за одржавање која је издала овлашћење за издавање уверења и ограничено је на овлашћења која су већ уписана у дозволу категорије Б2.

Категорија дозволе Б2 не обухвата ниједну поткатегорију А.

4. Ималац дозволе за одржавање ваздухоплова категорије Б2Л може да издаје уверења о спремности за употребу и да ради као особље за подршку са дозволом категорије Б2Л на следећим пословима:

– одржавање електричних система;

– одржавање авионике у оквиру ограничења овлашћења за системе, која се посебно уписују у дозволу, и

– ако је у питању ималац овлашћења „системи конструкцијеˮ (airframe system), обављање електричарских и послова авионике на погонској групи и механичким системима који захтевају једноставне тестове ради доказивања њихове исправности.

5. Ималац дозволе за одржавање ваздухоплова категорије Б3 може да издаје уверења о спремности за употребу и да ради као особље за подршку са дозволом категорије Б3, на следећим пословима:

– одржавање конструкције авиона, погонске групе и машинских и електричних система; и

– на системима авионике који не захтевају сложенија тестирања да би се доказала њихова исправност и не захтевају откривање кварова.

6. Ималац дозволе за одржавање ваздухоплова категорије Л може да издаје уверење о спремности за употребу и да ради као особље за подршку са дозволом категорије Л, на следећим пословима:

– одржавање на структури ваздухоплова, погонској групи и механичким и електричним системима; и

– рад на системима радио-комуникације, одашиљача сигнала са места удеса (ELT) и примопредајника; и

– на другим системима авионике који захтевају обављање једноставнијих тестова којима се доказује исправност ових система.

Поткатегорија Л2 обухвата поткатегорију Л1. Свако ограничење поткатегорије Л2 у складу са 66.А.45 став х) примењује се и на поткатегорију Л1.

Поткатегорија Л2Ц обухвата поткатегорију Л1Ц.

7. Ималац дозволе за одржавање ваздухоплова категорије Ц може да издаје уверење о спремности за употребу након обављеног базног одржавања ваздухоплова. Права се односе на ваздухоплов у целини.

б) Ималац дозволе за одржавање ваздухоплова не може да остварује своја права, изузев:

1. ако испуњава важеће захтеве из Анекса I (Део-М) и Анекса II (Део-145); и

2. ако је у претходне две године имао шест месеци искуства у одржавању у складу са правима садржаним у дозволи за одржавање ваздухоплова или ако је испунио услове за коришћење одговарајућих права; и

3. ако има одговарајућу стручност за издавање уверења после одржавања на одговарајућем ваздухоплову; и

4. ако је способан да чита, пише и комуницира на разумљивом нивоу на језицима на којима је написана техничка документација и процедуре неопходне за издавање уверења о спремности за употребу.

66.A.25 Захтеви у погледу основног знања

а) Подносилац захтева за издавање дозволе за одржавање ваздухоплова или за додавање категорије или поткатегорије у дозволу, изузев за дозволе категорије Б2Л и Л, дужан је да полагањем испита докаже ниво знања из одговарајућих предмета у складу са Додатком I Анексa III (Део-66). Испит мора да буде у складу са стандардом из Додатка II Анекса III (Део-66), а спроводи га организација за обуку која је одобрена на одговарајући начин у складу са Анексом IV (Део-147) или надлежни орган.

б) Подносилац захтева за издавање дозволе за одржавање ваздухоплова категорије Л у оквиру дате поткатегорије или за додавање неке друге поткатегорије треба на испиту да покаже ниво знања из одговарајућих предмета из модула у складу са Додатком VII Анекса III (Део-66). Испит мора да буде у складу са стандардом из Додатка VIII Анекса III (Део-66), а спроводи га организација за обуку коју је на одговарајући начин одобрио надлежни орган у складу са Анексом IV (Део-147), или надлежни орган.

Сматра се да ималац дозволе за одржавање ваздухоплова из поткатегорије Б1.2 или категорије Б3 испуњава основне услове за стицање дозволе из поткатегорија Л1Ц, Л1, Л2Ц и Л2.

Основни захтеви за поткатегорију Л4Х укључују основне захтеве за поткатегорију Л3Х.

Основни захтеви за поткатегорију Л4Г укључују основне захтеве за поткатегорију Л3Г.

ц) Подносилац захтева за стицање дозволе за одржавање ваздухоплова категорије Б2Л за одређено „овлашћење за системˮ или за додавање „овлашћења за системˮ мора на испиту да покаже одговарајући ниво знања из одговарајућих предмета из модула у складу са Додатком I Анекса III (Део-66). Испит мора да буде у складу са стандардом из Додатка II Анекса III (Део-66), а спроводи га организација за обуку која је на одговарајући начин одобрена у складу са Анексом IV (Део-147), или надлежни орган.

д) Обука и испити морају бити положени у периоду од десет година које претходе подношењу захтева за стицање дозволе за одржавање ваздухоплова, односно додавања категорије или поткатегорије у ту дозволу. Ако то није случај, испит се може признати у складу са ставом е).

е) Кандидат може да поднесе захтев надлежном органу за пуно или делимично признавање испита ако су у питању:

(i) испити из основног знања који не испуњавају услове утврђене у ставу д);

(ii) све друге техничке квалификације које надлежни орган сматра еквивалентним стандарду знања из Анекса III (Део-66).

Признавање испита одобрава се у складу са Одељком Е Секцијe Б овог анекса (Део-66).

ф) Признавање испита истиче протеком десет година од кад их је подносиоцу захтева одобрио надлежни орган. Подносилац захтева може да поднесе захтев за ново признавање испита након истека тог рока.

66.A.30 Захтеви у погледу основног искуства

а) Подносилац захтева за изадавање дозволе за одржавање ваздухоплова мора да има:

1. за категорију A, поткатегорије Б1.2 и Б1.4 и за категорију Б3:

(i) три године практичног искуства у одржавању ваздухоплова који је у употреби, ако подносилац захтева нема претходну одговарајућу техничку обуку; или

(ii) две године практичног искуства на одржавању ваздухоплова који је у употреби и завршену обуку коју надлежни орган сматра одговарајућом за квалификованог радника у техничкој струци; или

(iii) једну годину практичног искуства у одржавању ваздухоплова који је у употреби и завршену основну обуку одобрену у складу са Анексом IV (Део-147);

2. за категорију Б2 и поткатегорије Б1.1 и Б1.3:

(i) пет година практичног искуства у одржавању ваздухоплова који је у употреби, ако подносилац захтева нема претходну одговарајућу техничку обуку; или

(ii) три године практичног искуства на одржавању ваздухоплова који је у употреби и завршену обуку коју надлежни орган сматра одговарајућом за квалификованог радника у техничкој струци; или

(iii) две године практичног искуства у одржавању ваздухоплова који је у употреби и завршену основну обуку одобрену у складу са Анексом IV (Део-147);

2а. за категорију Б2Л:

(i) три године практичног искуства у одржавању ваздухоплова који је у употреби, са одговарајућим овлашћењем за системе, ако подносилац захтева нема претходну одговарајућу техничку обуку; или

(ii) две године практичног искуства у одржавању ваздухоплова који је у употреби, са одговарајућим овлашћењем за системе и завршену обуку коју надлежни орган сматра одговарајућом за квалификованог радника у техничкој струци; или

(iii) једну годину практичног искуства у одржавању ваздухоплова који је у употреби, са одговарајућим овлашћењем за системе ваздухоплова и завршену основну обуку, одобрену у складу са Делом-147.

За додавање нових овлашћења за системе у постојећу Б2Л дозволу, за свако ново овлашћење за системе које се додаје у дозволу потребно је три месеца одговарајућег практичног искуства.

2б. за категорију Л:

(i) две године практичног искуства на одржавању ваздухоплова који је у употреби, које обухвата репрезентативни пресек активности одржавања у одговарајућој поткатегорији;

(ii) одступајући од подтачке (i), једна година практичног искуства на одржавању ваздухоплова који је у употреби, које обухвата репрезентативни пресек активности одржавања у одговарајућој поткатегорији, под условом увођења ограничења предвиђеног у 66.А.45 став х) тачка (ii) подтачка (3).

За укључивање додатне поткатегорије у постојећу Л дозволу, неопходно искуство наведено у подтач. (i) и (ii) је 12 месеци, односно шест месеци.

Сматра се да ималац дозволе за одржавање ваздухоплова поткатегорије Б1.2 или категорије Б3 испуњава основне услове за стицање дозволе поткатегорија Л1Ц, Л1, Л2Ц и Л2.

3. за категорију Ц у погледу сложеног моторног ваздухоплова:

(i) три године искуства у остваривању права из категорије Б1.1, Б1.3 или Б2 на сложеним моторним ваздухопловима или као особље за подршку према 145.А.35, или комбинација ово двоје; или

(ii) пет година искуства у остваривању права из категорија Б1.2 или Б1.4 на сложеним моторним ваздухопловима или као особље за подршку према 145.А.35, или комбинација ово двоје;

4. За категорију Ц у погледу ваздухоплова који нису сложени моторни ваздухоплови: три године искуства у остваривању права из категорија Б1 или Б2 на ваздухопловима који нису сложени моторни ваздухоплови или као особље за подршку према 145.А.35, или комбинација ово двоје;

5. за категорију Ц стечену кроз академске студије: подносилац захтева који поседује академско звање у техничкој дисциплини, стечено на универзитету или другој високошколској установи коју признаје надлежни орган, три године искуства у раду у окружењу за одржавање цивилних ваздухоплова на репрезентативном избору задатака непосредно повезаних са одржавањем ваздухоплова, обухватајући шест месеци посматрања задатака базног одржавања.

б) Подносилац захтева за проширење дозволе за одржавање ваздухоплова мора да испуњава минималне захтеве у погледу искуства у одржавању цивилних ваздухоплова које одговара додатној категорији или поткатегорији дозволе за коју се подноси захтев, како је дефинисано у Додатку IV овог анекса (Део-66).

ц) Искуство мора да буде практично и да обухвата репрезентативни избор задатака одржавања ваздухоплова.

д) Најмање једна година захтеваног искуства мора да буде скорашње искуство у одржавању категорије/поткатегорије ваздухоплова за коју се захтева почетна дозвола за одржавање ваздухоплова. За свако додавање категорије/поткатегорије у дозволу за одржавање ваздухоплова, додатно захтевано скорашње искуство у одржавању може да буде мање од једне године, али не мање од три месеца. Захтевано искуство зависи од разлике између категорије/поткатегорије у постојећој дозволи и категорије/поткатегорије за коју се подноси захтев. Такво додатно искуство мора да буде карактеристично за нову категорију/поткатегорију дозволе која се захтева.

е) Изузетно од става а), искуство у одржавању ваздухоплова стечено изван окружења за одржавање цивилних ваздухоплова прихвата се ако је такво одржавање еквивалентно оном које се захтева овим анексом (Део-66), како је утврдио надлежни орган. Да би се обезбедило одговарајуће разумевање окружења за одржавање цивилних ваздухоплова, захтева се додатно искуство у одржавању цивилних ваздухоплова.

ф) Искуство мора да буде стечено у периоду од 10 година пре подношења захтева за издавање дозволе за одржавање ваздухоплова или за додавање категорије или поткатегорије у дозволу.

66.A.40 Континуирано важење дозволе за одржавање ваздухоплова

а) Дозвола за одржавање ваздухоплова престаје да важи пет година после њеног последњег издавања или измене, изузев ако ималац поднесе своју дозволу надлежном органу који ју је издао, да би се потврдило да су подаци наведени у дозволи истоветни са подацима из евиденције надлежног органа, у складу са 66.Б.120.

б) Ималац дозволе за одржавање ваздухоплова попуњава одговарајуће делове EASA oбрасца 19 (видети Додатак V) и подноси га заједно са копијом дозволе надлежном органу који је издао првобитну дозволу за одржавање ваздухоплова, изузев ако ималац ради у организацији за одржавање одобреној у складу са Анексом II (Део-145), која у свом приручнику има процедуру по којој та организација може да поднесе потребну документацију у име имаоца дозволе за одржавање ваздухоплова.

ц) Сва права у погледу издавања уверења, заснована на дозволи за одржавање ваздухоплова, престају да важе чим та дозвола престане да важи.

д) Дозвола за одржавање ваздухоплова важи само (i) ако је издао и/или изменио надлежни орган и (ii) ако је ималац потписао.

66.A.45 Упис ваздухопловних овлашћења

а) Да би имао право да врши послове сертификације на одређеном типу ваздухоплова, ималац дозволе за одржавање ваздухоплова мора да поседује дозволу са уписаним одговарајућим овлашћењима за ваздухоплове:

– За категорије Б1, Б2 или Ц:

(i) за ваздухоплове групе 1, одговарајуће овлашћење за тип ваздухоплова;

(ii) за ваздухоплове групе 2, одговарајуће овлашћење за тип ваздухоплова, овлашћење за подгрупу произвођача или пуно овлашћење за подгрупу;

(iii) за ваздухоплове групе 3, одговарајуће овлашћење за тип ваздухоплова или пуно овлашћење за групу;

(iv) за ваздухоплове групе 4, за дозволу категорије Б2, пуно овлашћење за групу.

– За категорију Б2Л:

(i) за ваздухоплове групе 2, овлашћење за подгрупу произвођача или пуно овлашћење за подгрупу;

(ii) за ваздухоплове групе 3, овлашћење за пуну групу;
(iii) за ваздухоплове групе 4, пуно овлашћење за групу.

– За категорију Б3 одговарајуће овлашћење је „непресуризовани клипни авиони чија је МТОМ 2.000 kg и мање.ˮ.

– За категорију Л:

(i) за поткатегорију Л1Ц, овлашћење „композитне једрилицеˮ;

(ii) за поткатегорију Л1, овлашћење „једрилицеˮ;

(iii) за поткатегорију Л2Ц, овлашћење „композитне моторне једрилице и композитни авиони ELA1ˮ;

(iv) за поткатегорију Л2, овлашћење „моторне једрилице и авиони ELA1ˮ;

(v) за поткатегорију Л3Х, овлашћење „балони на топли ваздухˮ;

(vi) за поткатегорију Л3Г, овлашћење „балони на гасˮ;

(vii) за поткатегорију Л4Х, овлашћење „ваздушни бродови на топли ваздухˮ;

(viii) за поткатегорију Л4Г, овлашћење „ELA2 ваздушни бродови на гасˮ;

(ix) за поткатегорију Л5, одговарајуће овлашћење за тип ваздушног брода.

– За категорију А се не захтева овлашћење, у складу са захтевима из 145.А.35 Анекса II (Део-145).

б) Упис овлашћења за тип ваздухоплова захтева успешно завршену једну од обука:

– одговарајућа обука за тип ваздухоплова категорије Б1, Б2 или Ц у складу са Додатком III Анекса III (Део-66);

– ако је у питању упис овлашћења за тип ваздушног брода у дозволу Б2 или Л5, обуку за тип коју је одобрио надлежни орган у складу са 66.Б.130.

ц) За дозволе, изузев категорије Ц, поред захтева из става б), упис првог овлашћења за тип ваздухоплова у оквиру дате категорије/поткатегорије захтева успешно завршену одговарајућу обуку на радном месту (ОЈТ). Обука на радном месту мора да буде у складу са Додатком III Анекса III (Део-66), изузев ако су у питању ваздушни бродови на гас, које непосредно одобрава надлежни орган.

д) Одступајући од ст. б) и ц), ако су у питању ваздухоплови из групе 2 и 3, овлашћења за тип ваздухоплова, такође се могу уписати у дозволу након:

– успешно положеног испита за тип ваздухоплова категорије Б1, Б2 или Ц у складу са Додатком III овог анекса (Део-66);

– ако су у питању категорије Б1 и Б2, подношења доказа о практичном искуству за тип ваздухоплова. У том случају, практично искуство укључује репрезентативни пресек активности одржавања релевантних за категорију дозволе.

Ако је у питању овлашћење категорије Ц и ако лице има академско звање, како је наведено у 66.А.30 став а) тачка 7), први важећи испит за тип ваздухоплова мора да буде на нивоу категорије Б1 или Б2.

е) Ако су у питању ваздухоплови групе 2:

(i) за упис овлашћења за подгрупу произвођача, ако је у питању ималац дозволе категорије Б1 и Ц, потребно је испунити услове за овлашћење за тип ваздухоплова, и то за најмање два типа ваздухоплова истог произвођача, који у комбинацији представљају репрезентативни узорак за одговарајућу подгрупу произвођача;

(ii) за упис овлашћења за пуну подгрупу, ако су у питању имаоци дозвола категорије Б1 и Ц, потребно је испунити услове за овлашћење за тип ваздухоплова, и то за најмање три типа ваздухоплова различитих произвођача, који у комбинацији представљају репрезентативни узорак за одговарајућу подгрупу;

(iii) за упис овлашћења за подгрупу произвођача и овлашћења за пуну подгрупу, ако је у питању ималац дозволе категорије Б2 и Б2Л, захтева се доказ у виду практичног искуства које укључује репрезентативни узорак активности одржавања сходно категорији дозволе и одговарајућој подгрупи ваздухоплова и, ако је у питању Б2Л дозвола, у вези са овлашћењем за системе;

(iv) одступајући од става е) подтачка (iii), ималац дозволе Б2 или Б2Л, са уписаним овлашћењем за пуну подгрупу 2б, стиче право уписа овлашћења за пуну подгрупу 2ц.

ф) За ваздухоплове групе 3 и 4:

(i) за упис овлашћења за пуну групу 3 за имаоце дозвола категорије Б1, Б2, Б2Л и Ц и овлашћења за пуну групу 4 за имаоце дозвола категорије Б2 и Б2Л потребан је доказ о практичном искуству, које обухвата репрезентативни пресек активности одржавања сходно категорији дозволе и, према потреби, групи 3 или 4;

(ii) за категорију Б1, изузев ако подносилац захтева достави доказ о одговарајућем искуству, овлашћење за групу 3 подлеже следећим ограничењима која се уносе у дозволу:

– пресуризовани авиони,

– авиони металне структуре,

– авиони композитне структуре,

– авиони дрвене структуре,

– авиони са структуром од металних цеви пресвучених платном;

(iii) одступајући од става ф) подтачка (i), ималац дозволе Б2Л категорије са пуном подгрупом 2a или 2б остварује право уписа овлашћења за групе 3 и 4.

г) За дозволу Б3:

(i) за упис овлашћења „непресуризовани авиони са клипним мотором чија је МТОМ 2.000 kg и мањеˮ, потребан је доказ о практичном искуству, који укључује репрезентативни пресек активности одржавања и одговара категорији дозволе;

(ii) ако подносилац захтева не пружи доказе о одговарајућем искуству, овлашћење наведено у подтачки (i) подлеже следећим ограничењима која се уписују у дозволу:

– авиони дрвене структуре,

– авиони са структуром од металних цеви пресвучених платном,

– авиони металне структуре,

– авиони са композитном структуром;

х) За све поткатегорије дозволе Л, изузев Л5:

(i) упис овлашћења у дозволу захтева доказ о поседовању практичног искуства које укључује репрезентативни пресек активности одржавања релевантних за поткатегорију из дозволе;

(ii) ако подносилац захтева не пружи доказе о одговарајућем искуству, овлашћење подлеже следећим ограничењима која се уписују у дозволу:

(1) за овлашћење „једрилицаˮ и „једрилица са погоном и авиони ELA1ˮ:

– ваздухоплов дрвене структуре пресвучен платном,

– ваздухоплов са структуром од металних цеви пресвучених платном;

– ваздухоплов металне структуре,

– ваздухоплов композитне структуре;

(2) за овлашћење „балони на гасˮ:

– изузев балона на гас ELA1; и

(3) ако је кандидат пружио само доказе о једногодишњем искуству у складу са одступањем из 66.А.30 ст. а) и 2б) подтачка (ii), следеће ограничење се уписује у дозволу:

„сложени послови одржавања предвиђени Додатком VII Анекса I (Део-М), стандардне измене предвиђене у 21.А.90Б Анекса I (Део-21) Уредбе (ЕУ) бр. 748/2012 и стандардне поправке предвиђене у 21.А.431Б Анекса I (Део-21) Уредбе (ЕУ) бр. 748/2012.

Сматраће се да ималац дозволе за одржавање ваздухоплова поткатегорије Б1.2 коме је уписано овлашћење за групу 3, или категорије Б3 са уписаним овлашћењем „непресуризовани авиони са клипним мотором чија је МТОМ 2.000 kg и мањеˮ, испуњава захтеве за издавање дозволе поткатегорије Л1 и Л2 са одговарајућим пуним овлашћењем и са истим ограничењима из Б1.2/Б3 дозволе коју поседује.

66.A.50 Ограничења

а) Ограничења унета у дозволу за одржавање ваздухоплова су изузета од права у погледу сертификације и, у случају ограничења из 66.А.45, односе се на ваздухоплов у целини.

б) Ограничења наведена у 66.А.45 се уклањају после:

1. доказивања одговарајућег искуства; или

2. задовољавајуће практичне процене коју врши надлежни орган.

ц) Ограничења наведена у 66.А.70 се уклањају после успешно завршених испита из модула/предмета дефинисаних у важећем извештају о конверзији из 66.Б.300.

66.A.55 Доказ о стручним квалификацијама

Особље које има право да издаје уверења, као и особље за подршку, мора да достави своју дозволу као доказ стручних квалификација, у року од 24 сата од подношења захтева овлашћеног лица.

66.A.70 Одредбе о конверзији

а) Имаоцу стручних квалификација овлашћеног особља које су важиле у држави чланици пре ступања на снагу Анекса III (Део-66), надлежни орган те државе чланице издаје дозволу за одржавање ваздухоплова, без додатног испита, под условима утврђеним у Секцији Б, Одељак Д.

б) Лице које пролази кроз процес квалификације за овлашћено особље, који важи у држави чланици пре ступања на снагу Анекса III (Део-66), може и даље да буде квалификовано. Имаоцу стручних квалификација овлашћеног особља стечених у том процесу, надлежни орган те државе чланице издаје дозволу за одржавање ваздухоплова, без додатног испита, под условима одређеним у Секцији Б, Одељак Д.

ц) Ако је потребно, дозвола за одржавање ваздухоплова треба да садржи ограничења у складу са 66.А.50 како би се указало на разлике између:

(i) подручја примене стручне квалификације овлашћеног особља, која важи у држави чланици пре ступања на снагу одговарајуће категорије дозволе или поткатегорије предвиђене овим анексом (Део-66);

(ii) захтевa у вези са основним знањем и стандардима испита утврђеним у Додацима I и II овог анекса (Део-66).

д) Одступајући од става ц), за ваздухоплове које не користе авио-превозиоци лиценцирани у складу са Уредбом (ЕЗ) бр. 1008/2008, а који нису сложени ваздухоплови на моторни погон, као и за балоне, једрилице, моторне једрилице и ваздушне бродове, дозвола за одржавање ваздухоплова мора да садржи ограничења у складу са 66.А.50 како би се осигурало да овлашћења овлашћеног особља, која се примењују у држави чланици пре ступања на снагу примењиве категорије/поткатегорије дозволе из Дела-66 и овлашћења конвертоване дозволе за одржавање ваздухоплова за Део-66, остану иста.

СЕКЦИЈА Б

ПРОЦЕДУРЕ ЗА НАДЛЕЖНЕ ОРГАНЕ

ОДЕЉАК А

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

66.Б.1 Област примене

Овом секцијом успостављају се процедуре и управни захтеви по којима поступају надлежни органи задужени за примену и спровођење Секције А овог анекса (Део-66).

66.Б.10 Надлежни орган

a) Опште одредбе

Држава чланица именује надлежни орган који је задужен за издавање, продужење, измену, суспензију или стављање ван снаге дозволе за одржавање ваздухоплова.

Овај надлежни орган успоставља одговарајућу организациону структуру како би обезбедио усклађеност са овим анексом (Део-66).

б) Ресурси

Надлежни орган мора да има довољно особља како би обезбедио спровођење захтева из овог анекса (Део-66).

ц) Процедуре

Надлежни орган успоставља документоване процедуре којима се детаљно утврђује начин на који се постиже усклађеност са овим анексом (Део-66). Ове процедуре морају да се преиспитују и да се мењају, како би се обезбедила континуирана усклађеност.

66.Б.20 Вођење евиденције

а) Надлежни орган успоставља систем вођења евиденције који омогућава да се на одговарајући начин прате процеси издавања, продужења, измене, суспензије или стављања ван снаге дозволе за одржавање ваздухоплова.

б) Ова евиденција обухвата, за сваку дозволу:

1. захтев за издавање дозволе за одржавање ваздухоплова или измену те дозволе и сву пратећу документацију;

2. копију дозволе за одржавање ваздухоплова и све измене;

3. копије целокупне релевантне преписке;

4. појединости о свим изузецима и принудним мерама;

5. сваки извештај других надлежних органа који се односи на имаоца дозволе за одржавање ваздухоплова;

6. евиденцију о испитима које је спровео надлежни орган;

7. важећи извештај о конверзији који се користи за конверзију;

8. важећи извештај о признавању испита који се користи за признавање.

ц) Евиденција из става б) тач. 1–5. чува се најмање пет година од престанка важења дозволе.

д) Евиденција из става б) тач. 6, 7. и 8. чува се неограничено.

66.Б.25 Међусобна размена информација

а) Како би се испунио захтев ове уредбе, надлежни органи учествују у међусобној размени информација, у складу са чланом 15. Уредбе (ЕЗ) бр. 216/2008.

б) Не доводећи у питање надлежности држава чланица, у случају потенцијалне претње по безбедност више држава чланица, одговарајући државни органи помажу једни другима у спровођењу неопходних мера надзора.

66.Б.30 Изузећа

Надлежни орган евидентира и чува сва изузећа одобрена у складу са чланом 14. став 4. Уредбе (ЕЗ) бр. 216/2008.

ОДЕЉАК Б

ИЗДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВА

Овим одељком успостављају се процедуре које надлежни орган примењује приликом издавања, измене или продужења рока важења дозволе за одржавање ваздухоплова.

66.Б.100 Процедура по којој надлежни орган издаје дозволе за одржавање ваздухоплова

а) По пријему EASA oбрасца 19 и целокупне пратеће документације, надлежни орган проверава да ли је EASA oбразац 19 потпун и стара се о томе да наведено искуство испуњава захтеве из овог анекса (Део-66).

б) Надлежни орган проверава статус испита подносиоца захтева и/или утврђује ваљаност свих признатих испита како би се осигурало да сви захтеви модула из Додатка I или Додатка VII, према потреби, буду испуњени како се захтева овим aнексом (Део-66).

ц) Када провери идентитет и датум рођења подносиоца захтева и када се увери да подносилац захтева испуњава стандарде знања и искуства који се захтевају овим анексом (Део-66), надлежни орган издаје одговарајућу дозволу за одржавање ваздухоплова. Исте информације чувају се у евиденцији надлежног органа.

д) Ако се типови или групе ваздухоплова уписују у тренутку издавања прве дозволе за одржавање ваздухоплова, надлежни орган потврђује усклађеност са 66.Б.115.

66.Б.105 Процедура за издавање дозволе за одржавање ваздухоплова посредством организације за одржавање одобрене у складу са Анексом II (Део-145)

а) Организација за одржавање, одобрена у складу са Анексом II (Део-145), коју је надлежни орган на то овластио, може (i) да припреми дозволу за одржавање ваздухоплова у име надлежног органа или (ii) да надлежном органу да препоруке у погледу одређеног захтева за издавање дозволе за одржавање ваздухоплова тако да надлежни орган може да припреми и изда такву дозволу.

б) Организације за одржавање из става а) морају да обезбеде усклађеност са 66.Б.100 ст. а) и б).

ц) У свим случајевима, само надлежни орган може да изда дозволу за одржавање ваздухоплова подносиоцу захтева.

66.Б.110 Процедура за измену дозволе за одржавање ваздухоплова укључивањем додатне основне категорије или поткатегорије

а) По завршетку поступака наведених у 66.Б.100 или у 66.Б.105, надлежни орган уноси у дозволу додатну основну категорију, поткатегорију, односно, ако је у питању категорија Б2Л, уноси овлашћење за систем у дозволу за одржавање ваздухоплова и оверава је печатом и потписом или издаје нову дозволу.

б) Сходно томе, извршиће се одговарајуће измене у систему евиденције надлежног органа.

ц) На захтев подносиоца захтева, надлежни орган замењује дозволу категорије Б2Л дозволом категорије Б2 са уписаним истим овлашћењем за ваздухоплов ако ималац докаже:

(i) да је положио испит разлика између основног знања које одговара Б2Л дозволи и основног знања које одговара Б2 дозволи, како је наведено у Додатку I;

(ii) да има практично искуство предвиђено Додатком IV.

д) За имаоца дозволе за одржавање ваздухоплова поткатегорије Б1.2 са уписаним овлашћењем за групу 3 или категорије Б3 са уписаним овлашћењем „непресуризовани авиони са клипним мотором чија је МТОМ 2.000 kg и мањеˮ, надлежни орган издаје, на основу захтева, овлашћење пуне дозволе за поткатегорије Л1 и Л2, са истим ограничењима као у Б1.2/Б3 дозволи.

66.Б.115 Процедура за измену дозволе за одржавање ваздухоплова укључивањем овлашћења за ваздухоплов или уклањањем ограничења

а) По пријему одговарајућег EASA oбрасца 19 и целокупне пратеће документације којом се доказује усклађеност са захтевима у погледу важећих овлашћења, заједно са пратећом дозволом за одржавање ваздухоплова, надлежни орган је дужан:

1. да у дозволу за одржавање ваздухоплова подносиоца захтева упише одговарајуће овлашћење за ваздухоплов; или

2. да поновно изда поменуту дозволу, како би обухватила важеће овлашћење за ваздухоплов; или

3. да уклони одговарајућа ограничења у складу са 66.А.50.

Сходно томе, извршиће се одговарајуће измене у систему евиденције надлежног органа.

б) Ако комплетну обуку за тип није спровела организација за обуку особља за одржавање која је одобрена на одговарајући начин у складу са Анексом IV (Део-147), надлежни орган, пре издавања овлашћења за тип, мора да се увери да су сви захтеви у погледу обуке за тип испуњени.

ц) Ако се не захтева обука на радном месту, овлашћење за тип ваздухоплова се уписује на основу сведочанства о завршеној обуци које издаје организација за обуку особља за одржавање, одобрена у складу са Анексом IV (Део-147).

д) Ако обука за тип ваздухоплова није обухваћена једним курсом, надлежни орган мора да се увери, пре уписивања овлашћења за тип, да садржај и дужина курсева у потпуности задовољавају обим категорије из дозволе и да су повезана подручја обрађена на одговарајући начин.

е) У случају обуке за разлике, надлежни орган мора да се увери да су (i) претходне стручне квалификације подносиоца захтева допуњене (ii) курсом одобреним у складу са Анексом IV (Део-147) или курсом који је непосредно одобрио надлежни орган, прихватљиве за уписивање овлашћења за тип.

ф) Надлежни орган мора да се увери да је усаглашеност са практичним делом обуке на типу доказана на један од следећих начина:

(i) детаљном евиденцијом о практичној обуци или дневником који је припремила организација која је спровела обуку коју је надлежни орган директно одобрио у складу са 66.Б.130.

(ii) ако постоји, сведочанством о обуци које обухвата практични део обуке, који је издала организација за обуку особља које обавља послове одржавања, која је на одговарајући начин одобрена у складу са Анексом IV (Део-147).

г) Приликом уписивања типа ваздухоплова користе се овлашћења за тип ваздухоплова која је одредила Агенција.

66.Б.120 Процедура за продужење рока важења дозволе за одржавање ваздухоплова

а) Надлежни орган упоређује дозволу имаоца дозволе за одржавање ваздухоплова са својом евиденцијом и проверава да ли је у току поступак за стављање ван снаге, суспензију или измену дозволе у складу са 66.Б.500. Ако су документи истоветни и није у току ниједан од ових поступака у складу са 66.Б.500, дозвола се продужава на пет година и ти подаци се уносе у евиденцију.

б) Ако се подаци из евиденције надлежног органа не слажу са подацима из дозволе за одржавање ваздухоплова:

1. надлежни орган испитује разлоге тих разлика и може да одлучи да не продужи рок важења дозволе;

2. надлежни орган о томе обавештава имаоца дозволе и све организације за одржавање које су му познате, а које су одобрене у складу са Анексом I (Део-M) Одељак Ф или Анексом II (Део-145) и на које ова чињеница може директно да утиче.

3. ако је потребно, надлежни орган покреће поступак у складу са 66.Б.500 за стављање ван снаге, суспензију или измену те дозволе.

66.Б.125 Процедура конверзије дозвола укључивањем овлашћења за групу

а) Појединачна овлашћења за тип ваздухоплова која су уписана у дозволу за одржавање ваздухоплова сходно члану 5. тачка 4, остају у дозволи и не конвертују се у нова овлашћења, изузев ако ималац дозволе у потпуности испуњава захтеве за упис овлашћења дефинисане у 66.А.45 овог анекса (Део-66) за одговарајућа овлашћења за групу/подгрупу.

б) Конверзија се врши у складу са следећом табелом конверзије:

1) за категорију Б1 или Ц:

– хеликоптери са клипним мотором, цела група: конвертује се у „цела подгрупа 2цˮ и овлашћења за тип ваздухоплова за хеликоптере са једним клипним мотором који су у групи 1;

– хеликоптери са клипним мотором, произвођачка група: конвертује се у одговарајућу „произвођачку подгрупу 2цˮ и овлашћења за тип ваздухоплова за хеликоптере са једним клипним мотором тог произвођача који су у групи 1;

– хеликоптери са турбинским мотором, цела група: конвертује се у „цела подгрупа 2бˮ и овлашћења за тип ваздухоплова за хеликоптере са једним турбинским мотором који су у групи 1;

– хеликоптери са турбинским мотором, произвођачка група: конвертује се у одговарајућу „произвођачку подгрупу 2бˮ и овлашћење за тип ваздухоплова за хеликоптере са једним турбинским мотором тог произвођача који су у групи 1;

– једномоторни клипни авиони металне структуре, цела група или произвођачка група: конвертује се у „цела група 3ˮ. За дозволу Б1 уписују се следећа ограничења: авиони композитне структуре, авиони дрвене структуре и авиони са структуром од металних цеви пресвучених платном;

– вишемоторни клипни авиони металне конструкције, цела група или произвођачка група: конвертује се у „цела група 3ˮ и овлашћење за тип авиона за оне вишемоторне клипне авионе одговарајуће целе/произвођачке групе који су у групи 1. За дозволу Б1 укључују се следећа ограничења: авиони композитне структуре, авиони дрвене структуре и авиони са структуром од металних цеви пресвучених платном;

– једномоторни клипни авиони дрвене структуре, цела група или произвођачка група: конвертује се у „цела група 3ˮ. За Б1 дозволу укључују се следећа ограничења: авиони са регулацијом притиска кабине, авиони са металном структуром, авиони композитне структуре и авиони са структуром од металних цеви пресвучених платном;

– вишемоторни клипни авиони дрвене структуре, цела група или произвођачка група: конвертује се у „цела група 3ˮ. За дозволу Б1 уписују се следећа ограничења: авиони са регулацијом притиска кабине, авиони са металном структуром, авиони композитне структуре и авиони са структуром од металних цеви пресвучених платном;

– једномоторни клипни авиони композитне структуре, цела група или произвођачка група: конвертује се у „цела група 3ˮ. За дозволу Б1 укључују се следећа ограничења: авиони са регулацијом притиска кабине, авиони са металном структуром, авиони дрвене структуре и авиони са структуром од металних цеви пресвучених платном;

– вишемоторни клипни авиони композитне структуре, цела група или произвођачка група: конвертује се у „цела група 3ˮ. За дозволу Б1 укључују се следећа ограничења: авиони са регулацијом притиска кабине, авиони са металном структуром, авиони дрвене структуре и авиони са структуром од металних цеви пресвучених платном;

– једномоторни турбински авиони, цела група: конвертује се у „цела подгрупа 2аˮ и овлашћења за тип ваздухоплова за оне једномоторне турбоелисне авионе за које се у претходном систему није захтевало овлашћење за тип ваздухоплова и који се налазе у групи 1;

– једномоторни турбински авиони, произвођачка група: конвертује се у одговарајућу „произвођачку подгрупу 2аˮ и овлашћења за тип ваздухоплова за оне једномоторне турбоелисне авионе тог произвођача за које овлашћење за тип ваздухоплова није било потребно у претходном систему и налазе се у групи 1;

– вишемоторни турбински авион, цела група: конвертује се у овлашћења за тип ваздухоплова за оне вишемоторне турбоелисне авионе за које у претходном систему није било потребно овлашћење за тип ваздухоплова;

2. за категорију Б2:

– авион: конвертује се у „цела подгрупа 2a” и „цела група 3”, са додатком овлашћења за тип ваздухоплова за оне авионе за које се није захтевало овлашћење за тип ваздухоплова у претходном систему и који су у групи 1,

– хеликоптер: конвертује се у „цела подгрупа 2б и 2ц”, са додатком овлашћења за тип ваздухоплова за оне хеликоптере за које се није захтевало овлашћење за тип ваздухоплова у претходном систему и који су у групи 1;

3. за категорију Ц:

– авион: конвертује се у „цела подгрупа 2a” и „цела група 3”, са додатком овлашћења за тип ваздухоплова за оне авионе за које се није захтевало овлашћење за тип ваздухоплова у претходном систему и који су у групи 1,

– хеликоптер: конвертује се у „цела подгрупа 2б и 2ц”, са додатком овлашћења за тип ваздухоплова за оне хеликоптере за које се није захтевало овлашћење за тип ваздухоплова у претходном систему и који су у групи 1.

ц) Ако су се на дозволу примењивала ограничења после процеса конверзије из 66.А.70, та ограничења остају у дозволи, изузев ако се не уклоне под условима дефинисаним у одговарајућем извештају о конверзији из 66.Б.300.

66.Б.130 Поступак за директно одобравање обуке за тип ваздухоплова

а) Ако је у питању обука за тип ваздухоплова, изузев ваздушних бродова, надлежни орган може да одобри обуку за тип ваздухоплова коју не спроводи организација за обуку особља које обавља послове одржавања која је одобрена у складу са Анексом IV (Део-147), у складу са тачком 1. Додатка III овог анекса (Део-66). У том случају, надлежни орган мора да успостави процедуре које обезбеђују да обука за тип ваздухоплова буде у складу са Додатком III овог анекса (Део-66).

б) Ако је у питању обука за тип ваздушног брода из групе 1, курсеве директно одобрава надлежни орган. Надлежни орган треба да успостави процедуре које омогућавају да наставни план и програм обуке за тип ваздушних бродова обухвата све елементе садржане у подацима о одржавању од носиоца одобрења за пројектовање ваздухоплова (DAH).

ОДЕЉАК Ц

ИСПИТИ

Овим одељком успостављају се процедуре које надлежни орган треба да примењује приликом спровођења испита.

66.Б.200 Испит који спроводи надлежни орган

а) Пре спровођења испита сва испитна питања морају да се чувају на безбедан начин, како би се обезбедило да кандидати не знају која конкретна питања ће чинити основу испита.

б) Надлежни орган именује:

1. лица која контролишу питања која се користе за сваки испит;

2. испитиваче који су присутни на свим испитима, како би се обезбедио интегритет испита.

ц) Испити из основних знања спроводе се сходно стандарду утврђеном у Додацима I и II, односно Додацима VII и VIII овог анекса (Део-66), по потреби.

д) Испити који се односе на обуку за тип и испити за тип спроводе се према стандарду прецизираном у Додатку III овог анекса (Део-66).

е) Нова описна питања састављају се, најмање, сваких шест месеци, а питања која су већ коришћена повлаче се или се привремено стављају ван употребе. Записник о коришћеним питањима чува се у евиденцији ради позивања на њих.

ф) Сви листови са испитним питањима деле се кандидатима на почетку испита, а враћају се испитивачу по истеку времена одређеног за испит. Ниједан лист са испитним питањима не сме да се износи из просторије у којој се одвија испит у току трајања испита.

г) Изузев одређене документације која је потребна за испит за тип, само лист са испитним питањима може да буде на располагању кандидату током испита.

х) Кандидати се на испиту раздвајају један од другог тако да један другом не могу да читају из листова са испитним питањима и не смеју да разговарају ни са ким, изузев са испитивачем.

и) Кандидатима за које се докаже да су варали, забрањује се полагање испита у року од 12 месеци од дана када је откривено да су варали.

ОДЕЉАК Д

КОНВЕРЗИЈА СТРУЧНИХ КВАЛИФИКАЦИЈА ОВЛАШЋЕНОГ ОСОБЉА

Овим одељком успостављају се процедуре за конверзију стручних квалификација овлашћеног особља из 66.А.70 у дозволе за одржавање ваздухоплова.

66.Б.300 Опште одредбе

а) Надлежни орган може да конвертује само стручне квалификације (i) стечене у држави чланици за коју је надлежан, не доводећи у питање билатералне споразуме и (ii) које су важиле пре ступања на снагу важећих захтева из овог анекса (Део-66).

б) Надлежни орган може да изврши конверзију само у складу са извештајем о конверзији утврђеним у складу са 66.Б.305 или 66.Б.310, у зависности од случаја.

ц) Извештај о конверзији (i) израђује надлежни орган или (ii) одобрава надлежни орган, како би обезбедио усклађеност са овим анексом (Део-66).

д) Извештаји о конверзији, заједно са свим њиховим изменама, чувају се у евиденцији надлежног органа у складу са 66.Б.20.

66.Б.305 Извештај о конверзији за националне стручне квалификације

а) У извештају о конверзији за националне стручне квалификације овлашћеног особља, описује се обим сваког типа стручних квалификација, укључујући повезану националну дозволу, ако постоји, као и повезана права, и он садржи копију релевантних националних прописа који дефинишу те квалификације.

б) За сваки тип квалификације из става а), извештај о конверзији показује:

1. у коју дозволу за одржавање ваздухоплова ће се конвертовати; и

2. која ограничења се додају у складу са 66.А.70 ст. ц) или д), у зависности шта се примењује; и

3. услове за уклањање ограничења, уз прецизирање модула/предмета за које је потребно полагати испит, како би се уклонила ограничења и стекла пуна дозвола за одржавање ваздухоплова или укључила додатна категорија или поткатегорија. Ово обухвата модуле дефинисане у Додатку I овог анекса (Део-66) који нису обухваћени националним стручним квалификацијама.

66.Б.310 Извештај о конверзији за овлашћења која издају одобрене организације за одржавање

а) За сваку заинтересовану одобрену организацију за одржавање, извештај о конверзији описује обим сваког типа овлашћења који издаје та организација и садржи копију одговарајућих процедура одобрене организације за одржавање за стручне квалификације и овлашћење овлашћеног особља, на којима се заснива процес конверзије.

б) За сваки тип овлашћења из става а), извештај о конверзији показује:

1. у коју дозволу за одржавање ваздухоплова ће се конвертовати; и

2. која ограничења се додају у складу са 66.А.70 ст. ц) или д), у зависности шта се примењује; и

3. услове за уклањање ограничења, уз прецизирање модула/предмета за које је потребно полагати испит, како би се уклонила ограничења и стекла пуна дозвола за одржавање ваздухоплова, или укључила додатна категорија или поткатегорија. Ово обухвата модуле дефинисане у Додатку III овог анекса (Део-66) који нису обухваћени националним стручним квалификацијама.

ОДЕЉАК Е

ПРИЗНАВАЊЕ ИСПИТА

Овим одељком успостављају се процедуре за признавање испита из 66.A.25 став ц).

66.Б.400 Опште одредбе

а) Надлежни орган може да одобри признавање само на основу извештаја о признавању испита састављеног у складу са 66.Б.405.

б) Извештај о признавању испита (i) израђује надлежни орган или (ii) одобрава надлежни орган, како би обезбедио усклађеност са овим анексом (Део-66).

ц) Извештаји о признавању, заједно са свим њиховим изменама, чувају се у евиденцији надлежног органа у складу са 66.Б.20.

66.Б.405 Извештај о признавању испита

а) Извештај о признавању испита садржи поређење између:

(i) модула, подмодула, предмета и нивоа знања из Додатка I или Додатка VII овог анекса (Део-66), према потреби;

(ii) наставног програмa одговарајуће техничке квалификације, релевантног за одређену категорију која се тражи.

У овом поређењу треба да се наведе да ли је усаглашеност доказана и оно треба да садржи објашњење за сваку тврдњу.

б) Признавање других испита, изузев испита основног знања које спроводе организације за обуку за одржавање одобрене у складу са Анексом IV (Део– 147), може да одобри само надлежни орган државе чланице у којој је квалификација стечена, изузев ако сa тим надлежним органом постоји формални споразум који предвиђа другачије.

ц) Не може се одобрити признавање испита ако не постоји изјава о усаглашености за сваки модул и подмодул, уз назнаку где се еквивалентни стандард може наћи у техничкој квалификацији.

д) Надлежни орган редовно проверава да ли је дошло до промена:

(i) стандарда националне квалификације;

(ii) Додатка I или Додатка VII уз овај анекс (Део-66), по потреби.

Надлежни орган, такође, процењује да ли су после тога потребне промене у извештају о признавању испита. Све промене се документују, датирају и архивирају.

66.Б.410 Рок важења признатих испита

а) Надлежни орган обавештава подносиоца захтева, у писаном облику, о свим признавањима, заједно са упућивањем на извештај о признавању који је коришћен.

б) Признавање испита истиче 10 година после одобравања.

ц) По истеку признатих испита, подносилац захтева може да аплицира за ново признавање испита. Надлежни орган продужава рок важења признатих испита за десет година без даљег разматрања ако основни захтеви у погледу знања дефинисаних у Додацима I или VII овог анекса (Део-66), ако је примењиво, нису измењени.

ОДЕЉАК Ф

СТАЛНИ НАДЗОР

У овом одељку описују се процедуре за стални надзор дозволе за одржавање ваздухоплова, а нарочито стављање ван снаге, суспензију или ограничавање дозволе за одржавање ваздухоплова.

66.Б.500 Стављање ван снаге, суспензија или ограничавање дозволе за одржавање ваздухоплова

Надлежни орган суспендује, ограничава или ставља ван снаге дозволу за одржавање ваздухоплова ако утврди безбедносни проблем или ако има јасан доказ да је лице спроводило једну или више следећих активности или је учествовало у њима:

1. стицање дозволе за одржавање ваздухоплова и/или права у погледу издавања уверења фалсификовањем документованих доказа;

2. неизвршавање захтеваног одржавања, као и неподношење извештаја о тој чињеници организацији или лицу које је захтевало одржавање;

3. неизвршавање захтеваног одржавања које произилази из сопственог прегледа, као и неподношење извештаја о тој чињеници организацији или лицу којима је било намењено извршавање тог одржавања;

4. немарно одржавање;

5. фалсификовање евиденције о одржавању;

6. издавање уверења о спремности за употребу са сазнањем да одржавање које је прецизирано у уверењу о спремности за употребу није извршено, или без провере да ли је такво одржавање извршено;

7. извршавање одржавања или издавање уверења о спремности за употребу под утицајем алкохола или дрога;

8. издавање уверења о спремности за употребу ако не постоји усклађеност са Анексом I (Део-М), Анексом II (Део-145) или Анексом III (Део-66).

Додатак I

Захтеви у погледу основног знања

(изузев за дозволе категорије Л)

1. Нивои знања за дозволе за одржавање ваздухоплова категорије A, Б1, Б2, Б2Л, Б3 и Ц

Основно знање за категорије A, Б1, Б2, Б2Л и Б3 је назначено нивоима знања (1, 2 или 3) за сваки предмет који се примењује. Кандидати за категорију Ц морају да испуне или основни ниво знања категорије Б1 или категорије Б2.

Показатељи нивоа знања дефинисани су на 3 нивоа:

– НИВО 1: познавање основних елемената предмета.

Циљеви:

а) Подносилац захтева треба да познаје основне елементе предмета.

б) Подносилац захтева треба да буде у стању да пружи једноставан опис целог предмета, користећи уобичајене речи и примере.

ц) Подносилац захтева треба да буде у стању да користи типичне термине.

– НИВО 2: опште знање о теоријским и практичним аспектима предмета и способност примене тог знања.

Циљеви:

а) Подносилац захтева треба да буде у стању да разуме теоријске основе предмета.

б) Подносилац захтева треба да буде у стању да пружи општи опис предмета, користећи, по потреби, типичне примере.

ц) Подносилац захтева треба да буде у стању да користи математичке формуле, које заједно са законима физике, описују предмет.

д) Подносилац захтева треба да буде у стању да чита и разуме скице, цртеже и шеме које описују предмет.

е) Подносилац захтева треба да буде у стању да примени своје знање на практичан начин, користећи детаљно описане процедуре.

– НИВО 3: детаљно знање о теоријским и практичним аспектима предмета и способност комбиновања и примене засебних елемената знања на логичан и свеобухватан начин.

Циљеви:

а) Подносилац захтева треба да познаје теорију предмета и међусобне односе са осталим предметима.

б) Подносилац захтева треба да буде у стању да пружи детаљан опис предмета, користећи теоријске основе и специфичне примере.

ц) Подносилац захтева треба да разуме и да буде у стању да користи математичке формуле које се односе на предмет.

г) Подносилац захтева треба да буде у стању да чита, разуме и припрема скице, једноставне цртеже и шеме које описују предмет.

е) Подносилац захтева треба да буде у стању да примени своје знање на практичан начин, користећи упутства произвођача.

ф) Подносилац захтева треба да буде у стању да тумачи резултате из различитих извора и мерења и да примењују корективне мере, по потреби.

2. Модуларизација

Квалификација основних предмета за сваку категорију или поткатегорију дозволе за одржавање ваздухоплова мора да буде у складу са следећом матрицом, при чему су одговарајући предмети означени са Х:

За категорије A, Б1 и Б3:

За категорије Б2 и Б2Л:

МОДУЛ 1. МАТЕМАТИКА

МОДУЛ 2. ФИЗИКА

МОДУЛ 3. ОСНОВИ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ

МОДУЛ 4. ОСНОВИ ЕЛЕКТРОНИКЕ

МОДУЛ 5. ДИГИТАЛНЕ ТЕХНИКЕ/СИСТЕМИ ЕЛЕКТРОНСКИХ ИНСТРУМЕНАТА

МОДУЛ 6. МАТЕРИЈАЛИ И ОПРЕМА

МОДУЛ 7A. ПОСТУПЦИ ОДРЖАВАЊА

Напомена: овај модул се не примењује на категорију Б3. Одговарајући предмети за категорију Б3 дефинисани су у модулу 7Б.

МОДУЛ 7Б. ПОСТУПЦИ ОДРЖАВАЊА

Напомена: Обим овог модула одражава технологију авиона која одговара категорији Б3.

МОДУЛ 8. ОСНОВЕ АЕРОДИНАМИКЕ

МОДУЛ 9A. ЉУДСКИ ФАКТОР

Напомена: Овај модул се не примењује на категорију Б3. Одговарајући предмети за категорију Б3 дефинисани су у модулу 9Б.

МОДУЛ 9Б. ЉУДСКИ ФАКТОР

Напомена: Обим овог модула одражава мање захтевно окружење одржавања за имаоце дозволе Б3.

МОДУЛ 10. ВАЗДУХОПЛОВНИ ПРОПИСИ

МОДУЛ 11A. АЕРОДИНАМИКА, СТРУКТУРА И СИСТЕМИ ТУРБИНСКИХ АВИОНА

МОДУЛ 11Б. АЕРОДИНАМИКА, СТРУКТУРА И СИСТЕМИ КЛИПНИХ АВИОНА

Напомена 1: овај модул не примењује се на категорију Б3. Релевантни предмети за категорију Б3 дефинисани су у модулу 11Ц.

Напомена 2: обим овог модула одражава технологију авиона у односу на поткатегорије A2 и Б1.2.

МОДУЛ 11Ц. АЕРОДИНАМИКА, СТРУКТУРА И СИСТЕМИ КЛИПНИХ АВИОНА

Напомена: обим овог модула одражава технологију авиона која одговара категорији Б3.

МОДУЛ 12. АЕРОДИНАМИКА, СТРУКТУРЕ И СИСТЕМИ ХЕЛИКОПТЕРА

МОДУЛ 13 – АЕРОДИНАМИКА ВАЗДУХОПЛОВА, СТРУКТУРА И СИСТЕМИ

МОДУЛ 14. ПОГОН

МОДУЛ 15. МОТОР СА ГАСНОМ ТУРБИНОМ

МОДУЛ 16. КЛИПНИ МОТОР

МОДУЛ 17A. ЕЛИСА

Напомена: овај модул се не примењује на категорију Б3. Одговарајући предмети за категорију Б3 дефинисани су у модулу 17Б.

МОДУЛ 17Б. ЕЛИСА

Напомена: обим овог модула одражава технологију елисе ваздухоплова која одговара категорији Б3.

Додатак II

Стандард испита основног знања

(изузев за дозволу категорије Л)

1. Опште одредбе

1.1. Сви основни испити спроводе се у облику питања са више понуђених одговора и есеј питања, како је наведено у даљем тексту. Нетачни алтернативни одговори морају да изгледају подједнако уверљиво свакоме ко не познаје предмет. Сви алтернативни одговори морају да се јасно односе на питање и да имају сличан речник, граматичку конструкцију и дужину. У нумеричким питањима, нетачни одговори одговарају грешкама у поступку, као што су исправке примењене на погрешан начин или нетачно конвертоване јединице: оне не смеју да буду насумични бројеви.

1.2. Свако питање са више понуђених одговора мора да има три алтернативна одговора од којих је само један тачан, а за сваки модул кандидату се даје време за решавање које у просеку износи 75 секунди по питању.

1.3. Свако есеј питање захтева припрему писаног одговора и кандидату се дозвољава по 20 минута за одговор на свако есеј питање.

1.4. Одговарајућа есеј питања морају да буду сачињена и процењена применом наставног програма из модула 7A, 7Б, 9A, 9Б и 10. Додатка I.

1.5. Свако питање има модел одговора који је назначен за њега, а који обухвата све познате алтернативне одговоре који могу да буду релевантни и за друге делове.

1.6. Узорак одговора се разрађује у листи важних тачака познатих као кључне тачке.

1.7. Прелазна оцена за сваки модул и подмодул у делу питања са више понуђених одговора је 75%.

1.8. Прелазна оцена за свако есеј питање је 75%, с тим што одговор мора да садржи 75% захтеваних кључних тачака које се тичу тог питања и ниједну значајну грешку у вези са било којом захтеваном кључном тачком.

1.9. Ако кандидат не положи само део питања са више понуђених одговора или само описни део, он поново полаже део испита који није положио.

1.10. Казнени поени се не користе за утврђивање да ли је кандидат положио испит.

1.11. Модул из којег је кандидат пао не може поново да се полагаже најмање 90 дана од дана када је одржан испит из модула који је кандидат пао, изузев у случају организације за обуку особља за одржавање која је одобрена у складу са Анексом IV (Део-147), а која спроводи курс поновне обуке прилагођен предметима одређеног модула који нису положени, у ком случају модул који није положен може поново да се полаже после 30 дана.

1.12. Временски периоди који се захтевају према 66.А.25 примењују се на сваки појединачни испит из модула, са изузетком оних испита из модула који су претходно положени у оквиру друге категорије дозволе, када је дозвола већ издата.

1.13. Највећи број узастопних покушаја за сваки модул је три. Сваки даљи низ од три покушаја дозвољен је по протеку рока од годину дана.

Подносилац захтева у писаном облику потврђује одобреној организацији за обуку за одржавање или надлежном органу којем подноси захтев за полагање испита, број и датум покушаја у току претходне године и наводи организацију или надлежни орган код којих је полагао те испите. Организација за обуку за одржавање или надлежни орган дужни су да провере број покушаја у важећем року.

2. Број питања по модулу

2.1. МОДУЛ 1 – МАТЕМАТИКА

Категорија A: 16 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 20 минута.

Категорија Б1: 32 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 40 минута.

Категорија Б2 и Б2Л: 32 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 40 минута.

Категорија Б3: 28 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 35 минута.

2.2. МОДУЛ 2 – ФИЗИКА

Категорија A: 32 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 40 минута.

Категорија Б1: 52 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 65 минута.

Категорија Б2 и Б2Л: 52 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 65 минута.

Категорија Б3: 28 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 35 минута.

2.3. МОДУЛ 3 – ОСНОВИ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ

Категорија A: 20 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 25 минута.

Категорија Б1: 52 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 65 минута.

Категорија Б2 и Б2Л: 52 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 65 минута.

Категорија Б3: 24 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 30 минута.

2.4. МОДУЛ 4 – ОСНОВИ ЕЛЕКТРОНИКЕ

Категорија Б1: 20 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 25 минута.

Категорија Б2 и Б2Л: 40 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 50 минута.

Категорија Б3: 8 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 10 минута.

2.5. МОДУЛ 5 – ДИГИТАЛНЕ ТЕХНИКЕ/СИСТЕМИ ЕЛЕКТРОНСКИХ ИНСТРУМЕНАТА

Категорија A: 16 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 20 минута.

Категорија Б1.1 и Б 1.3: 40 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 50 минута.

Категорија Б1.2 и Б1.4: 20 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 25 минута.

Категорија Б2 и Б2Л: 72 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 90 минута.

Категорија Б3: 16 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 20 минута.

2.6. МОДУЛ 6 – МАТЕРИЈАЛИ И ОПРЕМА

Категорија A: 52 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 65 минута.

Категорија Б1: 72 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 90 минута.

Категорија Б2 и Б2Л: 60 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 75 минута.

Категорија Б3: 60 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 75 минута.

2.7. МОДУЛ 7A – ПОСТУПЦИ ОДРЖАВАЊА

Категорија A: 72 питања са више понуђених одговора и два есеј питања. Дозвољено време 90 минута, плус 40 минута.

Категорија Б1: 80 питања са више понуђених одговора и два есеј питања. Дозвољено време 100 минута, плус 40 минута.

Категорија Б2 и Б2Л: 60 питања са више понуђених одговора и два есеј питања. Дозвољено време 75 минута, плус 40 минута.

МОДУЛ 7Б – ПОСТУПЦИ ОДРЖАВАЊА

Категорија Б3: 60 питања са више понуђених одговора и два есеј питања. Дозвољено време 75 минута, плус 40 минута.

2.8. МОДУЛ 8 – ОСНОВЕ АЕРОДИНАМИКЕ

Категорија A: 20 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 25 минута.

Категорија Б1: 20 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 25 минута.

Категорија Б2 и Б2Л: 20 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 25 минута.

Категорија Б3: 20 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 25 минута.

2.9. МОДУЛ 9A – ЉУДСКИ ФАКТОР

Категорија A: 20 питања са више понуђених одговора и једно есеј питање. Дозвољено време 25 минута, плус 20 минута.

Категорија Б1: 20 питања са више понуђених одговора и једно есеј питање. Дозвољено време 25 минута, плус 20 минута.

Категорија Б2 и Б2Л: 20 питања са више понуђених одговора и једно есеј питање. Дозвољено време 25 минута, плус 20 минута.

МОДУЛ 9Б – ЉУДСКИ ФАКТОР

Категорија Б3: 16 питања са више понуђених одговора и једно есеј питање. Дозвољено време 20 минута, плус 20 минута.

2.10. МОДУЛ 10 – ВАЗДУХОПЛОВНИ ПРОПИСИ

Категорија A: 32 питања са више понуђених одговора и једно есеј питање. Дозвољено време 40 минута, плус 20 минута.

Категорија Б1: 40 питања са више понуђених одговора и једно есеј питање. Дозвољено време 50 минута, плус 20 минута.

Категорија Б2 и Б2Л: 40 питања са више понуђених одговора и једно есеј питање. Дозвољено време 50 минута, плус 20 минута.

Категорија Б3: 32 питања са више понуђених одговора и једно есеј питање. Дозвољено време 40 минута, плус 20 минута.

2.11. МОДУЛ 11A – АЕРОДИНАМИКА, СТРУКТУРА И СИСТЕМИ ТУРБИНСКИХ АВИОНА

Категорија A: 108 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 135 минута.

Категорија Б1: 140 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 175 минута.

МОДУЛ 11Б – АЕРОДИНАМИКА, СТРУКТУРА И СИСТЕМИ КЛИПНИХ АВИОНА

Категорија A: 72 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 90 минута.

Категорија Б1: 100 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 125 минута.

МОДУЛ 11Ц – АЕРОДИНАМИКА, СТРУКТУРА И СИСТЕМИ КЛИПНИХ АВИОНА

Категорија Б3: 60 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 75 минута.

2.12. МОДУЛ 12 – АЕРОДИНАМИКА, СТРУКТУРА И СИСТЕМИ ХЕЛИКОПТЕРА

Категорија A: 100 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 125 минута.

Категорија Б1: 128 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 160 минута.

2.13. МОДУЛ 13 – АЕРОДИНАМИКА ВАЗДУХОПЛОВА, СТРУКТУРА И СИСТЕМИ

Категорија Б2: 180 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време је 225 минута. Питања и дозвољено време могу се поделити на два испита, по потреби.

Категорија Б2Л

2.14. МОДУЛ 14 – ПОГОН

Категорија Б2 и Б2Л: 24 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 30 минута.

НАПОМЕНА: Б2Л испит за Модул 14 односи се само на овлашћења „Инструментиˮ и „Системи конструкцијеˮ

2.15. МОДУЛ 15 – МОТОР СА ГАСНОМ ТУРБИНОМ

Категорија A: 60 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 75 минута.

Категорија Б1: 92 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 115 минута.

2.16. МОДУЛ 16 – КЛИПНИ МОТОР

Категорија A: 52 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 65 минута.

Категорија Б1: 72 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 90 минута.

Категорија Б3: 68 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 85 минута.

2.17. МОДУЛ 17A – ЕЛИСА

Категорија A: 20 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 25 минута.

Категорија Б1: 32 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 40 минута.

МОДУЛ 17Б – ЕЛИСА

Категорија Б3: 28 питања са више понуђених одговора и ниједно есеј питање. Дозвољено време 35 минута.

Додатак III

Стандард обуке и испита за тип ваздухоплова

Обука на радном месту

1. Опште одредбе

Обука за тип ваздухоплова састоји се из теоријске обуке и испита као и, изузев за овлашћења из категорије Ц, из практичне обуке и процене.

а) Теоријска обука и испит морају да испуњавају следеће захтеве:

(i) спроводи их организација за обуку особља за одржавање која је одобрена на одговарајући начин у складу са Анексом IV (Део-147) или, ако их спроводе друге организације, одобрена од стране надлежног органа;

(ii) морају да се придржавају, изузев ако то дозвољава обука за разлике предвиђена тачком ц), стандарда утврђеног у тачки 3.1 овог додатка и, ако постоје, релевантних елемената дефинисаних у обавезном делу података за коришћење (OSD) који су успостављени у складу са Уредбом (ЕУ) бр. 748/2012;

(iii) за лица која имају категорију Ц, која су квалификована на основу академског звања, како је предвиђено у 66.А.30 став а) тачка 5), прва релевантна обука за тип ваздухоплова мора да буде на нивоу категорије Б1 или Б2;

(iv) обука мора да започне и да се заврши у року од три године пре подношења захтева за одобрење овлашћења за тип.

б) Практична обука и процена морају да испуњавају следеће захтеве:

(i) спроводи их организација за обуку особља за одржавање која је одобрена на одговарајући начин у складу са Анексом IV (Део-147) или, ако их спроводе друге организације, која је одобрена од стране надлежног органа;

(ii) морају да се придржавају, изузев ако то дозвољава обука за разлике предвиђена тачком ц), стандарда утврђеног у тачки 3.2 овог додатка и, ако постоје, релевантних елемената дефинисаних у обавезном делу података за коришћење (OSD) који су успостављени у складу с Уредбом (ЕУ) бр. 748/2012;

(iii) обухвата репрезентативни избор активности одржавања које су релевантне за тај тип ваздухоплова;

(iv) обухвата демонстрацију употребе опреме, компонената, симулатора, других уређаја за обуку или ваздухоплова;

(v) мора да започне и да се заврши у року од три године пре подношења захтева за одобрење овлашћења за тип.

ц) Обука за разлике

(i) обука за разлике је обука која се захтева како би се обухватиле разлике између два различита овлашћења за тип ваздухоплова истог произвођача, како је утврдила Агенција;

(ii) обука за разлике мора да се дефинише за сваки појединачни случај, узимајући у обзир захтеве садржане у овом додатку у погледу, како теоријских, тако и практичних делова обуке за овлашћење за тип;

(iii) овлашћење за тип уписује се у дозволу после завршене обуке за разлике, ако подносилац захева испуни следеће услове:

– ако му је у дозволи већ уписано овлашћење за тип ваздухоплова у односу на који се утврђују разлике, или

– ако је испунио захтеве у погледу овлашћења за тип ваздухоплова у односу на који се утврђују разлике.

2. Нивои обуке за тип ваздухоплова

Три нивоа наведена у даљем тексту дефинишу циљеве, обим обуке и ниво знања који је планиран да се постигне обуком.

– Ниво 1: кратак преглед структуре ваздухоплова, система и погонске групе ваздухоплова, као што је наведено у Секцији Опис система у приручнику за одржавање ваздухоплова/упутствима за континуирану пловидбеност.

Циљеви курса: по завршеном нивоу 1 обуке, кандидат је у стању:

а) да пружи једноставан опис целог предмета, користећи уобичајене речи и примере, употребом типичних термина и да идентификује мере предострожности у погледу структуре ваздухоплова, његових система и погонске групе;

б) да идентификује приручнике за ваздухоплов, праксе одржавања које су важне за структуру ваздухоплова, његове системе и погонску групу;

ц) да дефинише општи распоред главних система ваздухоплова;

д) да дефинише општи распоред и карактеристике погонске групе;

е) да идентификује специфичан алат и опрему за испитивање који се користе за ваздухоплов.

– Ниво 2: преглед основног система контрола, индикатора, главних компонената, обухватајући њихов положај и сврху, сервисирање и анализу мањих кварова. Опште знање из теоријских и практичних аспеката предмета.

Циљеви курса: поред информација садржаних на нивоу 1 обуке, по завршетку нивоа 2 обуке кандидат је у стању:

а) да разуме теоријске основе; примени знање на практичан начин кроз детаљне процедуре;

б) да разуме мере предострожности које треба примењивати приликом рада на ваздухоплову, погонској групи, системима или у њиховој близини;

ц) да опише руковање системима и ваздухопловом, нарочито приступ, доступност и изворе напајања;

д) да идентификује положај главних компонената;

е) да објасни нормално функционисање сваког главног система, обухватајући терминологију и номенклатуру;

ф) да спроведе процедуре за сервисирање повезане са ваздухопловом, за следеће системе: гориво, погонске групе, хидраулика, стајни трап, вода/отпад и кисеоник;

г) да покаже вештину коришћења извештаја посаде и система извештавања у ваздухоплову (анализа мањих кварова) и да одреди пловидбеност ваздухоплова на основу MEL/CDL;

х) да покаже употребу, тумачење и примену одговарајуће документације, обухватајућих упутстава за континуирану пловидбеност, приручника за одржавање, илустрованог каталога делова, итд.

– Ниво 3: детаљан опис, рад, положај компонената, уклањање/уградња, BITE процедуре и процедуре анализе кварова на нивоу приручника за одржавање.

Циљеви курса: поред информација садржаних на нивоу 1 и нивоу 2 обуке, по завршетку нивоа 3 обуке кандидат је у стању:

а) да покаже теоријско знање из система и структура ваздухоплова и њихове међусобне везе са осталим системима, да пружи детаљан опис предмета, користећи теоријске основе и специфичне примере и да тумачи резултате из различитих извора и мерења, као и да примени корективне мере, по потреби;

б) да провери систем, погонску групу, компоненте и да обави функционалне провере као што је предвиђено у приручнику за одржавање ваздухоплова;

ц) да покаже употребу, тумачење и примену одговарајуће документације, укључујући приручник за поправку структуре, приручник за анализу кварова итд.;

д) да упореди информације у сврху доношења одлука у погледу дијагнозе и отклањања кварова на нивоу приручника за одржавање;

е) да опише процедуре за замену компонената јединствених за тип ваздухоплова.

3. Стандард обуке за тип ваздухоплова

Иако обука за тип ваздухоплова обухвата, како теоријске, тако и практичне делове, курсеви могу да се одобре за теоријски део, практични део или за њихову комбинацију.

3.1. Теоријски део

а) Циљ:

По завршетку теоријског дела обуке, кандидат мора да буде у стању да покаже, према нивоима утврђеним у програму наставе из Додатка III, детаљно теоријско знање система, структуре, рада, одржавања, поправке и анализе кварова који се примењују на ваздухоплов, према одобреним подацима о одржавању. Кандидат мора да буде у стању да покаже употребу приручника и одобрених процедура, обухватајући знање у погледу релевантних прегледа и ограничења.

б) Ниво обуке:

Нивои обуке су они нивои који су дефинисани у тачки 2.

После прве обуке за тип ваздухоплова за овлашћено особље категорије Ц, сви наредни курсеви могу да буду само на нивоу 1.

У току теоријске обуке на нивоу 3, може да се користи материјал за обуку на нивоу 1 и 2, с тим да већи део материјала и дужина трајања обуке морају да буду на вишем нивоу.

ц) Трајање:

Минималан број сати теоријске обуке садржан је у следећој табели:

(1) За авионе са клипним моторима без регулације притиска кабине чија је МТОМ 2000 kg и мање, минимално трајање може да се смањи за 50%.

(2) За хеликоптере групе 2 (како је дефинисано у 66.А.5), минимално трајање може да се смањи за 30%.

За потребе ове табеле, сат обуке је 60 минута подучавања, не обухватајући паузе, испите, понављања, припреме и посете ваздухоплову.

Ови сати примењују се само на теоријске курсеве за комплетне комбинације ваздухоплов/мотор, према типу овлашћења како га је дефинисала Агенција.

д) Образложење трајања курса:

За курсеве обуке који се спроводе у организацији за обуку особља за одржавање, која је одобрена у складу са Анексом IV (Део-147) и курсеве које је непосредно одобрио надлежни орган, трајање обуке и обим наставног програма заснивају се на анализи потреба за обуком која се односи на:

– дизајн типа ваздухоплова, његове потребе за одржавањем и типове операција,

– детаљну анализу применљивих поглавља – видети садржај табеле из тачке 3.1. подтачка е) у даљем тексту,

– детаљну анализу стручности која показује да су циљеви наведени у поменутој тачки 3.1. подтачка а) у потпуности испуњени.

Ако анализа потреба за обуком покаже да је потребно више сати, трајање курса биће дуже од минимума датог у табели.

Слично томе, трајање обуке на курсевима о разликама или другим комбинацијама курсева обуке (као што су комбиновани курсеви Б1/Б2), као и на курсевима теоријске обуке за тип који трају краће него што је предвиђено у тачки 3.1. подтачка ц), оправдава се надлежном органу на основу анализе потреба за обуком, као што је претходно описано.

Поред тога, курс мора да описује и образлаже:

– минимално време присуства које се захтева од полазника обуке да би се испунили циљеви курса;

– максималан број сати обуке дневно, узимајући у обзир педагошка начела и начела људског фактора.

Ако минимално захтевано време присуства није остварено, сведочанство о завршеној обуци се не издаје. Додатну обуку може да обезбеди организација за обуку како би се испунио захтев у погледу минималног времена присуства.

е) Садржај:

Као минимум, морају да буду обухваћени елементи из Програма наставе наведеног у даљем тексту, који су специфични за тип ваздухоплова. Додатни елементи који су уведени због разлика у типу, технолошких промена итд. морају да буду обухваћени.

Наставни план обуке фокусиран је на механичке и аспекте електричних система за особље Б1 и на аспекте електричних система и авионике за особље Б2.

ф) Мултимедијске методе обуке (MBT) могу да се користе за потребе теоријског дела обуке у учионици или у контролисаном виртуелном окружењу, уз пристанак надлежног органа који одобрава курс обуке.

3.2. Практични део

а) Циљ:

Циљ практичне обуке је да се стекне захтевана стручност за вршење безбедног одржавања, прегледа и рутинских радова према приручнику за одржавање и другим релевантним упутствима и задацима, у зависности од типа ваздухоплова, на пример: анализа кварова, поправке, усклађивања, замене, подешавање и функционалне провере. То обухвата свест о употреби целокупне техничке литературе и документације за ваздухоплов, употреби специјалистичких/специјалних алата и опреме за испитивање, за уклањање и замену компонената и модула јединствених за тај тип, обухватајући сваку активност одржавања на ваздухоплову.

б) Садржај:

Најмање 50% ставки означених са „X” у табели наведеној у даљем тексту, које су релевантне за одређени тип ваздухоплова, морају се испунити као део практичне обуке.

Задаци означени са „X” представљају предмете који су важни за практичну обуку да би се обезбедило да рад, функција, уградња и безбедносни значај кључних задатака одржавања буду схваћени на одговарајући начин, нарочито ако се не могу у потпуности објаснити само кроз теоријску обуку. Иако се у списку детаљно наводи минимални број предмета из практичне обуке, остале ставке могу да се додају, по потреби, за одређени тип ваздухоплова.

Задаци које је потребно извршити морају да буду репрезентативни за ваздухоплов и системе, како у погледу сложености, тако и у погледу техничких захтева неопходних за извршење тог задатка. Иако се могу укључити релативно једноставни задаци, остали сложенији задаци, такође, се укључују и предузимају као одговарајући за тип ваздухоплова.

Речник табеле: LOC: место; FOT: испитивање функционалности/оперативности; SGH: сервисирање ваздухоплова и руковање на земљи; R/I: уклањање/уградња; MEL: листа минималне исправности опреме; TS: анализа кварова.