ПРИЛОΓ 1.

ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ МОНИТОРИНГА

Спровођење мониторинга отпадних вода врши се на основу претходно прикупљених информација. Следеће информације су неопходни предуслови за спровођење мониторинга отпадних вода:

1) информације о производњи у погону за време спровођења мониторинга;

2) информације о пореклу (месту настанка) отпадних вода у производном процесу (процесне, расхладне, рециркулационе, санитарне);

3) информације о режиму рада (уједначен, променљив – сезонски, рад у једној, две или три смене);

4) информације о броју и локацији испуста отпадних вода;

5) информације о динамици испуштања отпадних вода;

6) информације о постројењу за пречишћавање или предтретман отпадних вода.

ПРИЛОΓ 2.

УЗОРКОВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА

1. Место узорковања отпадних вода

Потребно је да места узорковања отпадних вода буду:

1) лако доступна (да су у непосредној близини комуникационих путева) и видљиво означена;

2) осигурана од поплава;

3) ограђена и обезбеђена због сигурности и безбедности мерне опреме која се користи приликом дужег временског периода мерења;

4) на одговарајућој удаљености пре тачке излива отпадне воде у реципијент или канализацију, тако да нема утицаја повратне воде из реципијента или канализације на отпадне воде које се уливају, а то се односи и на унутрашње токове отпадних вода.

Место за мерење мора бити опремљено и уређено тако:

1) да узоркивачу обезбеди приступ шахту који је довољне ширине, снабдевен пењалицом или мердевинама и са довољно простора на дну шахта, да се омогући рад узоркивача, ако се опрема не може монтирати са врха шахта;

2) да омогући инсталацију одговарајуће опреме за узимање узорака и за могућност теренског мерења;

3) да омогући мерење протока, ако је опрема за мерење инсталирана на другом месту, али је повезано са местом узорковања тако да омогући истовремено узорковање и мерење протока. У случају да то није могуће, на мерном месту мора се обезбедити ламинарно струјање, при чему дужина равног дела доводне цеви пред мерним местом мора бити барем десет пута већа од пречника цеви;

4) да се на мерном месту обезбеди довољна дубина отпадних вода (најмање 5 cm) како би се допустило коришћење подводне сонде (сензора) за мерење или постављање усисне цеви за узорковање;

5) да се на удаљености не већој од 5 m од мерног места угради водоводна славина и електричне утичнице за напајање мерне опреме и обезбеђивања осветљења мерног места са електричном енергијом напона 220 V и 15 А;

6) преопоручује се да се изврши монтажа опреме и средстава за грубу обраду отпадних вода (нпр. мрежа), пре мерног места (шахт) за узимање узорака како би се током прикупљања узорака, избегла контаминација мерних сонди и зачепљење цеви за узимање узорка (платно, папир, кабасти отпад, муљ, итд.).

2. Композитни узорак

Врсте композитног узорка у зависности од временског периода узорковања су:

– 24-часовни композитни узорак, комуналних односно технолошких отпадних вода је мешавина појединачних узорака узетих у току 24 h, пропорционалних времену у случају константног протока или пропорционално протоку у случају када запремина испуштених отпадних вода значајно варира током времена узорковања. Ако је узорак пропорционалан времену, време између појединачих узимања једнаких количина узорака не сме бити дуже од 60 min;

– 6-часовни композитни узорак комуналних отпадних вода је мешавина појединачних узорака узетих у току 6 h, пропорционалних времену у случају константног протока или протоку у случају када запремина испуштених отпадних вода значајно варира током времена узорковања. Узорковање се врши током највећих дневних испуштања комуналних отпадних вода. Ако је узорак пропорционалан времену, време између појединачих узимања једнаких количина узорака не сме бити дуже од 30 min;

– Ако је одређено 6-часовно време узорковања, за уређај који испушта индустријску отпадну воду, услови су исти као у претходној тачки само што се у неким случајевима време узорковања може продужити у зависности од динамике производње (нпр. прање погона, дисконтинуало испуштање отпадних вода итд.);

– 2-часовни композитни узорак отпадних вода је мешавина једнаке количине од најмање пет тренутних узорака отпадне воде узетих на истом месту узорковања у року од највише два сата, у размаку од 15 min или се врши пропорционално протоку у случају када запремина испуштених отпадних вода значајно варира током времена узорковања и то у размаку не мањем од 5 min.

Када је прописом којим се уређују ГВЕ прописано 24-часовно време узорковања композитног узорка за уређај који пречишћава индустријску отпадну воду, водном дозволом или интегрисаном дозволом може се скратити време узорковања:

– на 14-часовно време за композитни узорак, ако се у том времену испразни више од 85% просечне дневне запремине пречишћених отпадних вода. У том случају израчунавање се врши на основу годишње количине отпадних вода за постројења за пречишћавање индустријских отпадних вода;

– на 6-часовно време за композитни узорак, ако се у том времену испразни више од 75% просечне дневне запремине пречишћених отпадних вода. У том случају израчунавање се врши на основу годишње количине отпадне воде која се пречишћава на постројењу за пречишћавање отпадних вода.

3. Минималан број узорковања код периодичних мерења

Табела 2.1. Учесталост мерења и време узорковања за комуналне отпадне воде и технолошке отпадне воде са доминантним органским оптерећењем

(1) Уколико није изграђено постројење за пречишћавање комуналних отпадних вода, учесталост мерења се одређује у односу на планирани капацитет постројења

(2) Прво мерење мора се спровести након пробног рада.

(3) Прва година рада је прва календарска година по добијању употребне дозволе

(4) Ако се прве године испитивања докаже да квалитет пречишћене воде не прелази граничне вредности емисије за загађујуће материје наведене у акту којим се уређују ГВЕ, наредних година врши се анализа само четири узорка. Ако у току једне од наредних година један од четири узорка не испуњава граничне вредности емисије за загађујуће материје наведене у овој уредби, учесталост се враћа на 12 узорака годишње.

Табела 2.2. Годишња учесталост мерења и испитивања за остале технолошке отпадне воде са дисконтинуалним испуштањем

ПРИЛОΓ 3.

ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПРОСЕЧНЕ ВРЕДНОСТИ ПАРАМЕТАРА

при чему је

LOD – најнижа количина посматраног једињења која се може детектовати;

LOQ – најнижа количина једињења која се може квантификовати;

A – удео броја мерења мањих од LOD у укупном броју мерења;

B – удео броја мерења, који је већи или једнак LOD али мањи од LOQ, у укупном броју мерења;

C – удео броја мерења, који је једнак или већи од LOQ у укупном броју мерења;

– просечна вредност измерених вредности, која се рачуна као:

при чему је:

xt – измерена вредност сваког појединачног мерења, једнака или већа од LOQ;

Vt – количина отпадне воде, која се испушта током узорковања;

n – број мерења.

Ако се у току мерења не може одредити проток, просечна вредност измерених вредности се израчунава као аритметичка средина измерених вредности:

Удео мерења A, B, C се израчунава као:

Ако се у току мерења не може одредити проток, узети у обзир нумеричке уделе који се рачунају као:

где je:

I – удео мерења вредности мањи од LOD;

m – удео мерења вредности, који је већи или једнак LOD али мањи од LOQ;

n – удео мерења вредности, који је једнак или већи од LOQ;

1. Резултати који знатно одступају од других мерења

Резултати који знатно одступају од других мерења (у даљем тексту: аутлајери) се могу дефинисати као резултати који знатно одступају од осталих мерења у серији, а које се не могу директно приписати раду постројења или процеса.

Аутлајери се генерално идентификују применом статистичких тестова као што је Grubb тест дат у стандардним методама SRPS ISO 5725-2, описаном испод:

Серија мерења са утврђеним једним мерењем које се значајно разликује од других мерења, а које се не може директно приписати раду постројења или процеса

За дати сет података xi за i=1,2,3...p, поређати вредности од најмање до највеће, затим да би се одредило да ли је највећа вредност аутлајер применом Grubb теста, израчунати Grubb статистику, Gp:

Серија мерења са утврђена два мерења која се значајно разликују од других мерења, а која се не могу директно приписати раду постројења или процеса

Да би се тестирало да ли су два највећа мерења аутлајери, израчунати Grubb стaтистику G:

а) ако је тест статистика већа или једнака 5% њене критичне вредности (Табела 4.1) резултат се сматра тачним, добијена вредност се користи у израчунавању просечне вредности;

б) ако је тест статистика већa од 5% њене критичне вредности и мања или једнака 1% њене критичне вредности (Табела 4.1) тестирана вредност се назива „луталицаˮ и обележава се једним апострофом;

в) ако је тест статистика већа од 1% њене критичне вредности (Табела 4.1) вредност се назива статистички аутлајер и ова вредност се не узима у обзир за прорачун просечне вредности.

Табела 4.1. Критичне вредности за Grubb тест

ПРИЛОΓ 4.

ИЗРАЧУНАВАЊЕ ОПТЕРЕЋЕЊА ОТПАДНИХ ВОДА (ЕМИТОВАНЕ КОЛИЧИНЕ)

Годишња просечна концентрација загађујућих материја (параметра) одређује се на следећи начин:

C = Σ (CУзорка или Cдневно) / број узорака

где је:

CУзорка = мерена концентрација у периоду краћем од 24 h;

Cдневно = мерена дневна концентрација у 24-часовном композитном узорку.

У зависности од расположивих података оптерећење се може израчунати на следеће начине:

– Концентрација мерена по дану помножена са испуштеном количином отпадне воде у току истог дана. Просек дневног оптерећења одређује се и множи по броју дана испуштања у релевантној години, и то:

Корак 1: дневно оптерећење = (концентрација) x (дневни проток)

Корак 2: годишње оптерећење = (просечно дневно оптерећење) x (број дана испуштања)

– Ако не постоји дневно мерење или испуштање, одређени дан или број дана може да се дефинише као репрезентативан за одређени период. То би био случај, на пример, за сезонске компаније које обављају највише у току кратког периода у години. Овај метод може се применити за свакодневно оптерећење, али и где је то релевантно и за дневне концентрације и/или дневне протоке, односно:

Корак 1: дневно оптерећење = (репрезентативна дневна концентрација) x (репрезентативни дневни проток)

Корак 2: годишње оптерећење = збир дневних оптерећења (где је релевантно, збир недељних оптерећења)

– Концентрација може бити упросечена за сва мерења у релевантној години и помножена са годишњим протоком, који може бити одређен као просек одређеног броја дневних мерења протока, или се може утврдити на други начин (на пример, на основу капацитета пумпе и оперативних сати или, у складу са лиценцом).

– Када постоји велика флуктација у испуштању отпадних вода онда би се требао користити стварни годишњи проток помножен са просечном годишњом концентрацијом.

– Поуздано годишње оптерећење може се одредити израчунавањем средњих вредности. То може да се користи за супстанце додате у познатој количини, али за које анализа није могућа или је несразмерно скупа.

– За релативно мала испуштања по појединим секторима, оптерећење кисеоник-везујућих супстанци (нпр. БПК, ХПК и др) и метала је одређена помоћу коефицијената на основу података производње или на основи испуштене/потрошене количине воде.

ПРИЛОΓ 5.

МАСЕНИ БИЛАНС

Масени биланс се може користити за процену емисије у водна тела (животну средину) са неке локације, процеса или комада опреме. Поступак урачунава улаз, акумулацију, излаз и генерисање или деструкцију супстанци од интереса, а израчуната разлика представља испуштену количину у водно тело. Ова израчунавања су нарочито корисна када се улазни и излазни токови могу лако окарактерисати, као што је често случај за мале процесе и операције. Када је део улаза трансформисан (нпр. сировина у хемијском процесу) метод масеног биланса је тешко применити, у овим случајевима потребно је уместо тога израчунати биланс хемијских елемената.

Следеће једноставне једначине се могу применити приликом процењивања емисије масеним билансом:

Применом ове једначине у контексту неке локације, процеса или делова опреме, ова једначина се може написати у облику:

где је:

Улаз = сви улазни материјали који се користе у процесу;

Производи = производи и материјали (нпр. нус-производи) који се извозе из објекта;

Трансфери = укључује супстанце које се испуштају у канализацију, супстанце депоноване на депоније и супстанце уклоњене из постројења за уништавање, третман, рециклажу, прераду или пречишћавање;

Акумулације = материјал акумулиран у процесу;

Емисије = испуштања у ваздух, воду и земљиште. Емисије укључују и рутинска и акцидентна испуштања.

Приликом коришћења масеног биланса мора се обратити пажња, јер иако изгледа као једноставан метод за процену емисије, он обично представља малу разлику између великог улаза и великог излаза, са укљученим мерним несигурностима. Дакле, масени биланс је применљив у пракси само када се тачно могу одредити улаз, излаз и мерна несигурност. Нетачности везане за појединачно праћење материјала или других активности инхерентних у свакој фази руковања материјалом, може довести до великих одступања у укупној емисији постројења. Мала грешка у било ком кораку од операције може значајно утицати на процену емисије.

ПРИЛОΓ 6.

ЕМИСИОНИ ФАКТОРИ

Емисиони фактори су бројеви који могу бити помножени са стопом активности или излазним подацима са постројења (као што је количина производа, потрошња воде итд) у циљу процене емисије воде из постројења. Примењују се под претпоставком да све индустријске јединице на истој производној линији имају сличне емисионе факторе. Ови фактори се широко користе за одређивање накнада на малим инсталацијама.

Емисиони фактори захтевају ,,податке о активностима”, који се комбинују са емисионим фактором да би се генерисала процена емисије. Формула за добијање процене емисије је:

Напомена: приликом израчунавања емисионих фактора користе се исте мерне јединице за параметре сагласно граничним вредностима емисије.