ПРИЛОГ 1

Сорте винове лозе које могу да се користе за производњу квалитетног ароматичног пенушавог вина

1) Airén;

2) Albariño;

3) Aleatico N;

4) Alvarinho;

5) Ασύρτικο (Assyrtiko);

6) Bourboulenc B;

7) Brachetto N;

8) Busuioacă de Bohotin;

9) Clairette B;

10) Colombard B;

11) Csaba gyöngye B;

12) Cserszegi fűszeres B;

13) Devín;

14) Fernão Pires;

15) Freisa N;

16) Gamay N;

17) Gewürztraminer Rs;

18) Girò N;

19) Glera;

20) Γλυκερύθρα (Glykerythra);

21) Huxelrebe;

22) Irsai Olivér B;

23) Macabeo B;

24) Macabeu B;

25) Cвe Малвазије (All the Malvoisies);

26) Mauzac blanc and rosé;

27) Monica N;

28) Μοσχοφίλερο (Moschofilero);

29) Müller-Thurgau B;

30) Сви Мускати (All the Muscatels);

31) Manzoni moscato;

32) Nektár;

33) Pálava B;

34) Parellada B;

35) Perle B;

36) Piquepoul B;

37) Poulsard;

38) Ροδίτης (Roditis);

39) Scheurebe;

40) Tămâioasă românească;

41) Torbato;

42) Touriga Nacional;

43) Verdejo;

44) Zefír B.

ПРИЛОГ 2

Називи виноградарских географских производних подручја у Републици Србији који могу да се користе као ознаке географског порекла

1. Виноградарски регион Централна Србија / Централна Србија

1.1. Поцерско-ваљевски рејон / Цер–Ваљево

1.1.1. Поцерско виногорје / Поцерина

1.1.2. Подгорско виногорје / Подгорина

1.1.3. Колубарско-љишко виногорје / Колубара–Љиг

1.2. Рејон Неготинска Крајина / Неготинска Крајина

1.2.1. Кључко виногорје / Кључ

1.2.2. Брзопаланачко виногорје / Брза Паланка

1.2.3. Михајловачко виногорје / Михајловац

1.2.4. Неготинско виногорје / Неготин

1.2.5. Рогљевачко-рајачко виногорје / Рогљево–Рајац

1.3. Књажевачки рејон / Књажевац

1.3.1. Борско виногорје / Бор

1.3.2. Бољевачко виногорје / Бољевац

1.3.3. Зајечарско виногорје / Зајечар

1.3.4. Потркањско виногорје / Потркање

1.4. Млавски рејон / Млава

1.4.1. Браничевско виногорје / Браничево

1.4.2. Пожаревачко виногорје / Пожаревац

1.4.3. Ресавско виногорје / Ресава

1.5. Топлички рејон / Топлица

1.5.1. Прокупачко виногорје / Прокупље

1.5.2. Југбогдановачко виногорје / Југ Богдан

1.5.3. Житорађско виногорје / Житорађа

1.6. Нишки рејон / Ниш

1.6.1. Сокобањско виногорје / Сокобања

1.6.2. Алексиначко виногорје / Алексинац

1.6.3. Житковачко виногорје / Житковац

1.6.4. Чегарско виногорје / Чегар

1.6.5. Кутинско виногорје / Кутина

1.6.6. Сврљишко виногорје / Сврљиг

1.7. Нишавски рејон / Нишава

1.7.1. Белопаланачко виногорје / Бела Паланка

1.7.2. Пиротско виногорје / Пирот

1.7.3. Бабушничко виногорје / Бабушница

1.8. Лесковачки рејон / Лесковац

1.8.1. Бабичко виногорје / Бабичко

1.8.2. Пусторечко виногорје / Пуста Река

1.8.3. Винарачко виногорје / Винарци

1.8.4. Власотиначко виногорје / Власотинце

1.9. Врањски рејон / Врање

1.9.1. Сурдуличко виногорје / Сурдулица

1.9.2. Вртогошко виногорје / Вртогош

1.9.3. Буштрањско виногорје / Буштрање

1.10. Чачанско-краљевачки рејон / Чачак–Краљево

1.10.1. Љубићко виногорје / Љубић

1.10.2. Јеличко виногорје / Јелица

1.10.3. Ибарско виногорје / Ибар

1.11. Рејон Три Мораве / Три Мораве

1.11.1. Параћинско виногорје / Параћин

1.11.2. Јагодинско виногорје / Јагодина

1.11.3. Јовачко виногорје / Јовац

1.11.4. Левачко виногорје / Левач

1.11.5. Темнићко виногорје / Темнић

1.11.6. Трстеничко виногорје / Трстеник

1.11.7. Крушевачко виногорје / Крушевац

1.11.8. Жупско виногорје / Жупа

1.11.9. Ражањско виногорје / Ражањ

1.12. Београдски рејон / Београд

1.12.1. Авалско-космајско виногорје / Авала–Космај

1.12.2. Грочанско виногорје / Гроцка

1.12.3. Смедеревско виногорје / Смедерево

1.12.4. Дубонско виногорје / Дубона

1.12.5. Лазаревачко виногорје / Лазаревац

1.13. Шумадијски рејон / Шумадија

1.13.1. Крњевачко виногорје / Крњево

1.13.2. Опленачко виногорје / Опленац

1.13.3. Рачанско виногорје / Рача

1.13.4. Крагујевачко виногорје / Крагујевац

2. Виноградарски регион Војводина / Војводина

2.1. Сремски рејон / Срем

2.1.1. Фрушкогорско виногорје / Фрушка гора

2.2. Суботички рејон / Суботица / Суботичко-хоргошка пешчара

2.2.1. Риђичко виногорје / Риђица

2.2.2. Палићко виногорје / Палић

2.2.3. Хоргошко виногорје / Хоргош

2.3. Рејон Телечка / Телечка

2.3.1. Западнотелечко виногорје / Телечка коса

2.3.2. Централнотелечко виногорје / Бачка Топола

2.3.3. Источнотелечко виногорје / Мали Иђош

2.4. Потиски рејон / Тиса

2.4.1. Севернопотиско виногорје / Горња Тиса

2.4.2. Средњепотиско виногорје / Средње Потисје

2.4.3. Јужнопотиско виногорје / Доња Тиса

2.5. Банатски рејон / Банат

2.5.1. Кикиндско виногорје / Кикинда

2.5.2. Средњебанатско виногорје / Средњи Банат

2.6. Јужнобанатски рејон / Јужни Банат

2.6.1. Вршачко виногорје / Вршац

2.6.2. Белоцркванско виногорје / Бела Црква

2.6.3. Виногорје Делиблатске пешчаре / Делиблатска пешчара

2.7. Бачки рејон / Бачка

3. Виноградарски регион Косово и Метохија / Косово и Метохија

3.1. Севернометохијски рејон / Северна Метохија

3.1.1. Пећко виногорје / Пећ

3.1.2. Источко виногорје / Исток

3.2. Јужнометохијски рејон / Јужна Метохија

3.2.1. Ђаковачко виногорје / Ђаковица

3.2.2. Ораховачко виногорје / Ораховац

3.2.3. Призренско виногорје / Призрен

3.2.4. Суворечко виногорје / Сува Река

3.2.5. Малишевско виногорје / Малишево

ПРИЛОГ 3

Oзнакe географског порекла уз које није обавезно навести ознаку квалитетне категорије

Ознаке географског порекла	Држава одакле ознакa географског порекла потиче
Κουμανδαρία (Commandaria)	Кипар
Σάμος (Samos)	Грчка
Cava Jerez, Xérès или Sherry Manzanilla	Шпанија
Champagne	Француска
Asti Marsala Franciacorta	Италија
Madeira или Madère Port или Porto	Португалија

ПРИЛОГ 4

Изрази који се користе приликом декларисања сласти (део А)

Производи: пенушаво вино, газирано вино, квалитетно пенушаво вино и квалитетно ароматично пенушаво вино
Изрази који се користе у Републици Србији	Изрази који се користе у земљама Европске уније	Услови за навођење израза
брут натур	brut nature, naturherb, bruto natural, pas dosé, dosage zéro, natūralusis briutas, īsts bruts, přírodně tvrdé, popolnoma suho, dosaggio zero, брют натюр, brut natur	Ако је садржај непреврелог шећера мањи од 3 g/l; овај израз се може користити само за производе којима није додат шећер након секундарне ферментације (врења)
екстра брут	extra brut, extra herb, ekstra briutas, ekstra brut, ekstra bruts, zvláště tvrdé, extra bruto, izredno suho, ekstra wytrawne, екстра брют	Ако је садржај непреврелог шећера између 0 и 6 g/l
брут	brut, herb, briutas, bruts, tvrdé, bruto, zelo suho, bardzo wytrawne, брют	Ако је садржај непреврелог шећера мањи од 12 g/l
екстра суво	extra dry, extra trocken, extra seco, labai sausas, ekstra kuiv, ekstra sausais, különlegesen száraz, wytrawne, suho, zvláště suché, extra suché, екстра сухо, extra sec, ekstra tør, vrlo suho	Ако је садржај непреврелог шећера између 12 и 17 g/l
суво	sec, trocken, secco, asciutto, dry, tør, ξηρός, seco, torr, kuiva, sausas, kuiv, sausais, száraz, półwytrawne, polsuho, suché, сухо, suho	Ако је садржај непреврелог шећера између 17 и 32 g/l
полусуво	demi-sec, halbtrocken, abboccato, medium dry, halvtør, ημίξηρος, semi seco, meio seco, halvtorr, puolikuiva, pusiau sausas, poolkuiv, pussausais, félszáraz, półsłodkie, polsladko, polosuché, polosladké, полусухо, polusuho	Ако је садржај непреврелог шећера између 32 и 50 g/l
слатко	doux, mild, dolce, sweet, sød, γλυκός, dulce, doce, söt, makea, saldus, magus, édes, helu, słodkie, sladko, sladké, dulce, saldais, slatko	Ако је садржај непреврелог шећера већи од 50 g/l

Изрази који се користе приликом декларисања сласти (део Б)

Производи: мирно вино, ликерско вино, полупенушаво вино, слабо газирано вино, вино од просушеног грожђа, вино од презрелог грожђа, шира, делимично ферментисана шира, концентрована шира и ново вино у ферментацији
Изрази који се користе у Републици Србији	Изрази који се користе у земљама Европске уније	Услови за навођење израза
суво	сухо, seco, suché, tør, trocken, kuiv, ξηρός, dry, sec, secco, asciuttto, sausais, sausas, száraz, droog, wytrawne, seco, sec, suho, kuiva	Ако садржај непреврелог шећера не прелази: – 4 g/l, односно – 9 g/l, под условом да садржај укупних киселина изражен у g/l винске киселине није за више од 2 g мањи од садржаја непреврелог шећера.
полусуво	полусухо, semiseco, polosuché, halvtør, halbtrocken, poolkuiv, ημίξηρος, medium dry, demi-sec, abboccato, pussausais, pusiau sausas, félszáraz, halfdroog, półwytrawne, meio seco, adamado, demisec, polsuho, puolikuiva, halvtorrt, polusuho	Ако садржај непреврелог шећера прелази утврђене максималне вредности за израз „суво”, али не прелази: – 12 g/l, односно – 18 g/l, под условом да садржај укупних киселина изражен у g/l винске киселине није за више од 10 g мањи од садржаја непреврелог шећера.
полуслатко	полусладко, semidulce, polosladké, halvsød, lieblich, poolmagus, ημίγλυκος, medium, medium sweet, moelleux, amabile, pussaldais, pusiau saldus, félédes, halfzoet, półsłodkie, meio doce, demidulce, polsladko, puolimakea, halvsött, poluslatko	Ако је садржај непреврелог шећера већи од утврђених максималних вредности за израз „полусуво”, али не већи од 45 g/l.
слатко	сладко, dulce, sladké, sød, süss, magus, γλυκός, sweet, doux, dolce, saldais, saldus, édes, ћelu, zoet, słodkie, doce, dulce, sladko, makea, sött, slatko	Ако је садржај непреврелог шећера већи од 45 g/l.

ПРИЛОГ 5

Листа састојака који могу да изазову алергијске реакције

Састојци који могу да изазову алергије и/или интолеранције су:

1) Житарице које садрже глутен: пшеница (попут спелте и камута), раж, јечам, овас и хибриди добијени њиховим укрштањем и њихови производи, осим:

(1) глукозног сирупа на бази пшенице, укључујући и декстрозу (*),

(2) малтодекстрина на бази пшенице (*),

(3) глукозних сирупа на бази јечма,

(4) житарица које се користе за производњу алкохолних дестилата или етил алкохол пољопривредног порекла;

2) Љускари (ракови) и производи од љускара;

3) Јаја и производи од јаја;

4) Риба и производи од рибе, осим:

(1) рибљег желатина који се користи као носач за витамине и каротеноидне приправке,

(2) рибљег желатина или желатина из рибљег мехура (Isinglass) за бистрење пива и вина;

5) Кикирики и производи од кикирикија;

6) Соја и производи од соје, осим:

(1) потпуно рафинисаног сојиног уља и масти (*),

(2) природне смесе токоферола (Е 306), природног D-алфа токоферола, D-алфа токоферол ацетата, D-алфа токоферол сукцината пореклом из соје,

(3) издвојеног фитостерола и естара фитостерола из уља соје,

(4) естара биљног станола произведеног из стерола уља соје.

7) Млеко и производи од млека (укључујући и лактозу), осим:

(1) сурутке која се користи за производњу алкохолних дестилита или етил алкохола пољопривредног порекла,

(2) лактитола;

8) Језграсто воће: бадем (Amygdalus communis L.), лешник (Corylus avellana), орах (Juglans regia), индијски орах (Anacardium occidentale), пекан орах (Carya illinoiesis (Wangenh.) K. Koch), бразилски орах (Bertholettia excelsa), пистаћ (Pistacia vera), макадамиа орах и Queensland орах (Maccadamia ternifolia) и њихови производи, осим језграстих плодова који се користе за производњу алкохолних дестилата или етил алкохола пољопривредног порекла;

9) Целер и производи од целера;

10) Слачица и производи од слачице;

11) Семе сусама и производи од сусама;

12) Сумпор-диоксид и сулфити у концентрацијама већим од 10 mg/kg или 10 mg/l изражено као SО2, који се израчунава за производе који су спремни за потрошњу или који су реконституисани у складу са упутством произвођача.

13) Лупина и производи од лупине;

14) Мекушци и њихови производи.

––––––––––––––

(*) и њихови производи, у случају да процес којем су подвргнути неће повисити ниво који узрокује алергије процењен од стране EFSA-e за одговарајући производ од кога потичу.

Изрази који се могу користити за навођење сулфита, јаја и производа од јаја и млека и производа од млека приликом декларисања састојака који могу да изазову алергијске реакције

Језик	Израз који се односи на сулфите	Израз који се односи на јаја и производе од јаја	Израз који се односи на млеко и производе од млека
Српски	„сулфити” или „сумпор-диоксид”	„јаје”, „протеин из јаја”, „производ од јаја”, „лизозим из јаја” или „албумин из јаја”	„млеко”, „производ од млека”, „казеин из млека” или „протеин из млека”
Бугарски	„сулфити” или „серен диоксид”	„яйце”, „яйчен протеин”, „яйчен продукт”, „яйчен лизозим” или „яйчен албумин”	„мляко”, „млечни продукти”, „млечен казеин” или „млечен протеин”
Шпански	„sulfitos” или „dióxido de azufre”	„huevo”, „proteína de huevo”, „ovoproducto”, „lisozima de huevo” или „ovoalbúmina”	„leche”, „productos lácteos”, „caseína de leche” или „proteína de leche”
Чешки	„siřičitany” или „oxid siřičitý”	„vejce”, „vaječná bílkovina”, „výrobky z vajec”, „vaječný lysozym” или „vaječný albumin”	„mléko”, „výrobky z mléka”, „mléčný kasein” или „mléčná bílkovina”
Дански	„sulfitter” или „svovldioxid”	„æg”, „ægprotein”, „ægprodukt”, „æglysozym”, или „ægalbumin”	„mælk”, „mælkeprodukt”, „mælkecasein” или „mælkeprotein”
Немачки	„Sulfite” или „Schwefeldioxid”	„Ei”, „Eiprotein”, „Eiprodukt”, „Lysozym aus Ei” или „Albumin aus Ei”	„Milch”, „Milcherzeugnis”, „Kasein aus Milch” или „Milchprotein”
Естонски	„sulfitid” или „vääveldioksiid”	„muna”, „munaproteiin” „munatooted”, „munalüsosüüm” или „munaalbumiin”	„piim” „piimatooted”, „piimakaseiin” или „piimaproteiin”
Грчки	„θειώδη” „διοξείδιο του θείου” или „ανυδρίτης του θειώδους οξέος”	„αυγό”, „πρωτεΐνη αυγού”, „προϊόν αυγού”, „λυσοζύμη αυγού” или „αλβουμίνη αυγού”	„γάλα”, „προϊόντα γάλακτος”, „καζεΐνη γάλακτος” или „πρωτεΐνη γάλακτος”
Енглески	„sulphites”, „sulfites”, „sulphur dioxide” или „sulfur dioxide”	„egg”, „egg protein”, „egg product”, „egg lysozyme” или „egg albumin”	„milk”, „milk products”, „milk casein” или „milk protein”
Француски	„sulfites” или „anhydride sulfureux”	„oeuf”, „protéine de l’oeuf”, „produit de l’oeuf”, „lysozyme de l’oeuf” или „albumine de l’oeuf”	„lait”, „produits du lait”, „caséine du lait” или „protéine du lait”
Хрватски	„sulfiti” или „sumporov dioksid”	„jaje”, „bjelančevine iz jaja”, „proizvodi od jaja”, „lizozim iz jaja” или „albumin iz jaja”;	„mlijeko”, „mliječni proizvodi”, „kazein iz mlijeka” или „mliječne bjelančevine”
Италијански	„solfiti”, или „anidride solforosa”	„uovo”, „proteina dell’uovo”, „derivati dell’uovo”, „lisozima da uovo” или „ovoalbumina”	„latte”, „derivati del latte”, „caseina del latte” или „proteina del latte”
Летонски (латвијски)	„sulfīti” или „sēra dioksīds”	„olas”, „olu olbaltumviela”, „olu produkts”, „olu lizocīms” или „olu albumīns”	„piens”, „piena produkts”, „piena kazeīns” или „piena olbaltumviela”
Литвански	„sulfitai” или „sieros dioksidas”	„kiaušiniai”, „kiaušinių baltymai”, „kiaušinių produktai”, „kiaušinių lizocimas” или „kiaušinių albuminas”	„pienas”, „pieno produktai” „pieno kazeinas” или „pieno baltymai”
Мађарски	„szulfitok” или „kén-dioxid”	„tojás”, „tojásból származó fehérje”, „tojástermék”, „tojásból származó lizozim” или „tojásból származó albumin”	„tej”, „tejtermékek”, „tejkazein” или „tejfehérje”
Малтешки	„sulfiti” или „diossidu tal-kubrit”	„bajd”, „proteina tal-bajd”, „prodott tal-bajd”, „liżożima tal-bajd” или „albumina tal-bajd”	„ħalib”, „prodotti tal-ħalib”, „kaseina tal-ħalib” или „proteina tal-ħalib”
Холандски	„sulfieten” или „zwaveldioxide”	„ei”, „eiproteïne”, „eiderivaat”, „eilysozym” или „eialbumine”	„melk”, „melkderivaat”, „melkcaseïne” или „melkproteïnen”
Пољски	„siarczyny”, „dwutlenek siarki” или „ditlenek siarki”	„jajo”, „białko jaja” „produkty z jaj”, „lizozym z jaja” или „albuminę z jaja”	„mleko”, „produkty mleczne”, „kazeinę z mleka” или „białko mleka”
Португалски	„sulfitos” или „dióxido de enxofre”	„ovo”, „proteína de ovo”, „produto de ovo”, „lisozima de ovo” или „albumina de ovo”	„leite” „produtos de leite” „caseína de leite” или „proteína de leite”
Румунски	„sulfiti” или „dioxid de sulf”	„ouă”, „proteine din ouă”, „produse din ouă”, „lizozimă din ouă” или „albumină din ouă”	„lapte”, „produse din lapte”, „cazeină din lapte” или „proteine din lapte”
Словачки	„siričitany” или „oxid siričitý”	„vajce”, „vaječná bielkovina”, „výrobok z vajec”, „vaječný lyzozým” или „vaječný albumín”	„mlieko” „výrobky z mlieka”, „mliečne výrobky”, „mliečny kazeín” или „mliečna bielkovina”
Словеначки	„sulfiti” или „žveplov dioksid”	„jajce”, „jajčne beljakovine”, „proizvod iz jajc”, „jajčni lizocim” или „jajčni albumin”	„mleko”, „proizvod iz mleka”, „mlečni kazein” или „mlečne beljakovine”
Фински	„sulfiittia”, „sulfiitteja” или „rikkidioksidia”	„kananmunaa”, „kananmunaproteiinia” „kananmunatuotetta”, „lysotsyymiä (kananmunasta)” или „kananmuna-albumiinia”	„maitoa”, „maitotuotteita”, „kaseiinia (maidosta)” или „maitoproteiinia”
Шведски	„sulfiter” или „svaveldioxid”	„ägg”, „äggprotein”, „äggprodukt”, „ägglysozym” или „äggalbumin”	„mjölk”, „mjölkprodukter”, „mjölkkasein” или „mjölkprotein”

ПРИЛОГ 6

Пиктограми за назнаку присуства сулфита, јаја и производа од јаја и млека и производа од млека

ПРИЛОГ 7

Производи који се додају у производњи ликерских вина

Ликерско вино је производ који има:

1) садржај стварног алкохола од 15% vol до 22% vol;

2) садржај укупног алкохола од најмање 17,5% vol, осим за одређена ликерска вина са географским пореклом („PDO” и „PGI” ликерска вина).

Ликерско вино се добија од:

1) делимично ферментисане шире;

2) вина;

3) мешањем делимично ферментисане шире и вина;

4) шире или њене мешавине са вином, ако се ради о ликерским винима са географским пореклом („PDO” и „PGI” ликерска вина), а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина	Држава порекла
Σάμος (Samos), Μοσχάτος Πατρών (Patras Muscatel), Μοσχάτος Ρίου Πατρών (Rio Patron Muscatel), Μοσχάτος Κεφαλληνίας (Kefallonia Muscatel), Μοσχάτος Ρόδου (Rhodes Muscatel), Μοσχάτος Λήμνου (Lemnos Muscatel), Σητεία (Sitia), Νεμέα (Nemea), Σαντορίνη (Santorini), Δαφνές (Dafnes), Μαυροδάφνη Κεφαλληνίας (Mavrodafne of Kefallonia), Μαυροδάφνη Πατρών (Mavrodafne of Patras).	Грчка
Alicante, Cariñena, Jerez-Xérès-Sherry, Malaga, Montilla-Moriles, Priorato, Tarragona, Valencia.	Шпанија
Cannonau di Sardegna, Giró di Cagliari, Malvasia di Bosa, Malvasia di Cagliari, Marsala, Monica di Cagliari, Moscato di Cagliari, Moscato di Sorso-Sennori, Moscato di Trani, Masco di Cagliari, Oltrepó Pavese Moscato, San Martino della Battaglia, Trentino, Vesuvio Lacrima Christi.	Италија

Ликерско вино је производ који има почетни садржај природног алкохола од најмање 12% vol, осим за одређена ликерска вина са географским пореклом.

Ликерском вину се додаје:

1) појединачно или у комбинацији:

(1) неутрални алкохол винског порекла, укључујући алкохол произведен од просушеног грожђа, чији је садржај стварног алкохола најмање 96% vol,

(2) дестилат вина или просушеног грожђа чији је садржај стварног алкохола од 52% vol до 86% vol;

2) у одрeђеним случајевима један или више следећих производа:

(1) концентрована шира,

(2) мешавина једног од следећих производа: неутрални алкохол винског порекла, укључујући алкохол произведен од просушеног грожђа, чији је садржај стварног алкохола најмање 96% vol, дестилат вина или дестилат од просушеног грожђа чији је садржај стварног алкохола од 52% vol до 86% vol са делимично ферментисаном широм или са широм или са мешавином шире и вина када се ради о ликерском вину са географским пореклом.

Када се ради о одређеним ликерским винима са географским пореклом њима се додаје:

1) појединачно или у комбинацији: неутрални алкохол винског порекла, укључујући алкохол произведен од просушеног грожђа, чији је садржај стварног алкохола најмање 96% vol и/или дестилат вина или просушеног грожђа чији је садржај стварног алкохола од 52% vol до 86% vol;

2) или један или више следећих производа:

(1) вински дестилат или дестилат од просушеног грожђа са садржајем стварног алкохола од 95% vol до 96% vol, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина	Држава порекла
Σάμος (Samos), Μοσχάτος Πατρών (Patras Muscatel), Μοσχάτος Ρίου Πατρών (Rio Patron Muscatel), Μοσχάτος Κεφαλληνίας (Kefallonia Muscatel), Μοσχάτος Ρόδου (Rhodes Muscatel), Μοσχάτος Λήμνου (Lemnos Muscatel), Σητεία (Sitia), Σαντορίνη (Santorini), Δαφνές (Dafnes), Μαυροδάφνη Πατρών (Mavrodafne of Patras), Μαυροδάφνη Κεφαλληνίας (Mavrodafne of Kefallonia).	Грчка
Condado de Huelva, Jerez-Xérès-Sherry, Manzanilla-Sanlúcar de Barrameda, Málaga, Montilla-Moriles, Rueda, Terra Alt.	Шпанија
Κουμανδαρία (Commandaria)	Кипар

(2) јака алкохолна пића дестилована из вина или комине са садржајем стварног алкохола од 52% vol до 86% vol, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина	Држава порекла
Μαυροδάφνη Πατρών (Mavrodafne of Patras), Μαυροδάφνη Κεφαλληνίας (Mavrodafne of Kefallonia), Σητεία (Sitia), Σαντορίνη (Santorini), Δαφνές (Dafnes), Νεμέα (Nemea).	Грчка
Pineau des Charentes или Pineau charentais, Floc de Gascogne, Macvin du Jura.	Француска
Κουμανδαρία (Commandaria)	Кипар

(3) јака алкохолна пића дестилована из просушеног грожђа са садржајем стварног алкохола од 52% vol до 94,5% vol, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина

Држава порекла

Μαυροδάφνη Πατρών (Mavrodafne of Patras),

Μαυροδάφνη Κεφαλληνίας (Mavrodafne of Kefallonia).

Грчка

3) један или више следећих производа када је то примењиво:

(1) делимично ферментисана шира добијена из просушених бобица грожђа, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина	Држава порекла
Jerez-Xérès-Sherry, Málaga, Montilla-Moriles.	Шпанија
Aleatico di Gradoli, Giró di Cagliari, Malvasia delle Lipari, Malvasia di Cagliari, Moscato passito di Pantelleria.	Италија
Κουμανδαρία (Commandaria)	Кипар

(2) производ добијен концентровањем шире непосредним загревањем, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина

Држава порекла

Alicante,

Condado de Huelva,

Jerez-Xérès-Sherry,

Málaga,

Montilla-Moriles,

Navarra.

Шпанија

Marsala

Италија

(3) концентрована шира, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина

Држава порекла

Málaga,

Montilla-Moriles,

Tarragona.

Шпанија

Oltrepó Pavese Moscato,

Marsala,

Moscato di Trani.

Италија

(4) мешавина једног од следећих производа: вински дестилат или дестилат од просушеног грожђа са садржајем стварног алкохола од 95% vol до 96% vol, јака алкохолна пића дестилована из вина или комине са садржајем стварног алкохола од 52% vol до 86% vol, јака алкохолна пића дестилована из просушеног грожђа са садржајем стварног алкохола од 52% vol до 94,5% vol са делимично ферментисаном широм или са њеном мешавином са вином.

ПРИЛОГ 8

Сорте винове лозе чија имена или синоними могу да се наведу приликом декларисања производа без географског порекла

Сорте које могу да се наведу за бела вина

1) Алиготе бели (Aligoté);

2) Багрина (Багрина црвена, Bagrina rošie);

3) Бачка *;

4) Бакатор (Бакатор бели);

5) Бена (Bena);

6) Бувијеова Ранка (Bouvier, Ranina);

7) Велтлинац зелени (Veltliner, Grüner Veltliner)*;

8) Велтлинац црвени рани (Veltliner rouge précoce, Велтлинер црвени)*;

9) Виоњер (Viognier);

10) Глера (Glera);

11) Годоминка*;

12) Грашац (Италијански ризлинг*, Riesling Italico*, Грашац бели, Грашевина, Грашица, Талијански ризлинг, Olasz rizling);

13) Гренаш (Гренаш бели, Grenache blanc);

14) Езерјо (Ezerjo);

15) Жилавка;

16) Жупљанка*;

17) Кернер (Kerner);

18) Кладовска бела*;

19) Кларет (Кларет бели, Clairette, Clairette Blanche);

20) Коломбард (Colombard);

21) Космополита;

22) Креаца (Kreacer, Kreazer);

23) Липолист (Липовина, Харшлевели, Harslevelü);

24) Малвазија (Малвазија бела, Ароматична Малвазија);

25) Манцони (Манцони бели, Manzoni Bianco);

26) Меденац бели (Бело медено, Меденац);

27) Милер-Тургау* (Müller-Thurgau*, Ризванац);

28) Морава*,****;

29) Мускат Крокан (Мирисавка, Ванилијевка, Muscat de Hongrie, Мускат венгерскиј);

30) Мускат Отонел (Muscat Ottonel);

31) Неопланта*;

32) Нова Динка;

33) Палава (Pálava)*;

34) Панониа*;

35) Петка;

36) Пино блан (Pinot Blanc, Бургундац бели*,****, Пинот бели);

37) Пино гри (Pinot gris, Бургундац сиви*,****, Сиви пинот);

38) Пињолето (Pignoletto);

39) Рајнски Ризлинг*,**** (Riesling, Ризлинг, Riesling renаno****, Weiβer);

40) Ребула (Ребула румена, Ребула жута, Ribolla Gialla);

41) Ркацители (Rkatziteli);

42) Рубинка;

43) Ружица (Црвена Ружица, Кевидинка, Црвена Динка);

44) Семијон (Semillon);

45) Сирмиум*;

46) Сила;

47) Силванер (Grüner Silvaner, Силванац зелени, Sylvaner);

48) Сланкаменка* (Сланкаменка црвена*, Пловдина*, Дренак);

49) Сланкаменка бела* (Мађарка*);

50) Смедеревка* (Белина, Крупна Белина, Димјат);

51) Совињон (Sauvignon blanc, Sauvignon, Совињон бели);

52) Сремска зеленика*,**** (Зеленика);

53) Тамјаника (група Тамјаника): Тамјаника, Тамјаника бела, Muscat a petit grain, Мускат бели, Тамјаника жута, Мускат жути, Мускат;

54) Мирисни траминац (Gewuerztraminer, Gewurztraminer, Roter traminer)**

55) Траминац црвени (Savignin rose, Mirisavi traminac)**

56) Траминац бели (Savagnin Blanc)**

57) Требјано Тоскано* (Trebbiano Toscano*, Уњи блан, Ugni blanc);

58) Фоле бланш (Folle Blanche);

59) Фурминт (Шипон, Furmint blanc);

60) Фрајла;

61) Шардоне (Chardonnay, Пино Шардоне);

62) Шасла бела (Chasselas, Племенка бела)***

63) Шасла мускатна (Chasselas misquo, Племенка мускатна)***

64) Шасла црвена (Chasselas rosse, Племенка црвена)***

65) остале сорте и њихови синоними уписане у Виноградарски регистар.

Сорте које могу да се наведу за розе/црвена вина

1) Алеатико**** (Aléatico****);

2) Аликант Буше**** (Alicante Hentri Bouschet****, Alikant****, Alicante Bouschet****, Бојадисерка);

3) Анћелота (Ancellotta);

4) Владун

5) Вожд

6) Вранац;

7) Гаме (Gamay, Gamay noir);

8) Гаме Бојадисер (Gamay Tenturier);

9) Дионис

10) Жупски бојадисер*;

11) Зачинак (Зачињак);

12) Јагодинка*;

13) Каберне Совињон (Cabernet Sauvignon);

14) Каберне Фран (Cabernet Franc);

15) Каберне волос (Cabernet volos)

16) Кавчина (Жаметовка, Жаметна чрнина, Кавчина црна);

17) Карињан (Carignan);

18) Карменере (Carmenere);

19) Крајински бојадисер*;

20) Маделин Ноар (Madeline noir);

21) Малбек (Malbec);

22) Марселан (Marselan);

23) Мерло (Merlot);

24) Мерло корус (Merlot khorus)

25) Монтепулћано**** (Montepulciano****);

26) Мускат Хамбург (Muscat de Hambourg);

27) Неготинка*,****;

28) Пино Ноар (Pinot Noir, Бургундац Црни*,**** , Пинот Црни);

29) Португизер (Blauer Portugieser, Португизац, Португалка)*, ****;

30) Пробус;

31) Прокупац (Каменичарка, Рскавац, Нишевка*, Црнка);

32) Пти Вердо (Petit Verdot);

33) Ребо (Rebo);

34) Регент (Regent);

35) Руменика;

36) Санђовезе**** (Sangiovese****);

37) Саперави (Saperavi);

38) Седуша

39) Сира (Syrah, Шираз, Shyraz);

40) Скадарка*(Кадарка, Fusteres Kadarka, Браничевка*, Чекерешка, Мекиш);

41) Српски рубин*;

42) Станушина;

43) Тамјаника црна (група Црних Тамјаника): Тамјаника црна, Мускат ружа, Muscat des roses noir, Muscato della rose nero;

44) Темпраниљо (Tempranillo);

45) Teran****;

46) Teroldego****;

47) Тролингер (Trollinger Blauer, Тиролан Црни*);

48) Цвајгелт (Zweigelt, Blauer Zweigelt);

49) Франковка**** (Limberger, Моравка*,****);

50) остале сорте и њихови синоними уписане у Виноградарски регистар.

––––––––––––––

* Сорте које у својим именима и синонимима имају географске одреднице, односно речи и изразе који упућују на географске појмове, па се могу наводити, односно декларисати величином слова до 5 mm уз објашњење да се ради о сорти винове лозе.

** Имена сорти винове лозе и или њихови синоними наведена под редним бр. 54. 55. и 56. могу приликом декларисања да буду замењени синонимима Траминац и Траминер.

*** Имена сорти винове лозе и или њихoви синоними наведена под редним бр. и 62. 63. и 64. могу приликом декларисања да буду замењени синонимима Шасла и Племенка.

**** Сорте које у својим именима и синонимима имају називе заштићених ознака географског порекла или делове тих назива могу се наводити до уласка Републике Србије у ЕУ.

ПРИЛОГ 9

Симболи Европске уније за ознаке квалитетне категорије вина са географским пореклом

ПРИЛОГ 10

Листа специфичних типова боца које су резервисане за вина са одређеном ознаком географског порекла

1. Тип боце: „Flûte d’Alsace”

Изглед боце: стаклена боца која се састоји од правог цилиндричног тела са дугачким грлићем, приближно следећих пропорција:

1) укупна висина/пречник у основи = 5:1;

2) висина цилиндричног тела = укупна висина/3.

Овај тип боце је резервисан за вина произведена од грожђа убраног на територији Француске са следећим ознакама географског порекла:

1) „Alsace” или „vin d’Alsace” „Alsace Grand Cru”;

2) „Crépy”;

3) „Château-Grillet”;

4) „Côtes de Provence”, црвено и розе;

5) „Cassis”;

6) „Jurançon”, „Jurançon sec”;

7) „Béarn”, „Béarn-Bellocq”, розе;

8) „Tavel”, розе.

Ограничења употребе: боца овог типа примењује се само за вина произведена од грожђа убраног на територији Француске.

2. Тип боце: „Bocksbeutel” или „Cantil”

Изглед боце: боца кратког грлића, округлог али пљоснатог облика, основа и пресек боце су на тачки највеће конвексности елипсоидни:

1) однос између дугих и кратких оса елипсоидног пресека = 2:1;

2) однос између висине конвексног тела и цилиндричног грлића боце = 2,5:1.

Овај тип боце је резервисан за:

1) вина из Немачке са следећим ознакама географског порекла:

(1) „Franken”,

(2) „Baden”:

– која потичу из Taubertal и Schüpfergrund,

– која потичу из следећих делова локалне административне области Baden-Baden: Neuweier, Steinbach, Umweg and Varnhalt;

2) вина из Италије са следећим ознакама географског порекла:

(1) „Santa Maddalena” (St. Magdalener),

(2) „Valle Isarco” (Eisacktaler), произведено од сорти винове лозе Sylvaner и Müller-Thurgau,

(3) „Terlaner”, произведено од грожђа сорте винове лозе Pinot bianco,

(4) „Bozner Leiten”,

(5) „Alto Adige” (Südtiroler), произведено од грожђа сорти винове лозе: Riesling, Müller-Thurgau, Pinot nero, Moscato giallo, Sylvaner, Lagrein, Pinot blanco (Weissburgunder) и Moscato rosa (Rosenmuskateller),

(6) „Greco di Bianco”,

(7) „Trentino”, произведено од грожђа сорти групе Муската;

3) вина из Грчке:

(1) „Agioritiko”,

(2) „Rombola Kephalonias”,

(3) вина са острва Кефалонија,

(4) вина са острва Парос,

(5) вина са географским пореклом са Пелопонеза;

4) вина из Португалије:

(1) розе вина и друга вина са географским пореклом за које се може доказати да су правилно и традиционално представљена у боцама типа „cantil” пре него што су класификована као вина са ознакама географског порекла.

3. Тип боце „Clavelin”

Изглед боце: стаклена боца кратког грлића која садржи 0,62 l, састоји се од цилиндричног тела са широким делом до грлића који даје боци шћућурен изглед, приближно следећих димензија:

1) укупна висина/пречник у основи = 2,75;

2) висина цилиндричног тела = укупна висина/2.

Овај тип боце је резервисан за вина из Францускe са следећим ознакама географског порекла:

1) „Côte du Jura”;

2) „Arbois”;

3) „L’Etoile”;

4) „Château Chalon”.

4. Тип боце: „Tokaj”

Изглед боце: права, дугог грлића, безбојна стаклена боца која се састоји од цилиндричног тела следећих димензија:

1) висина цилиндричног тела/укупна висина = 1:2,7;

2) укупна висина/пречник у основи = 1:3,6;

3) називна запремина: 500 ml; 375 ml, 250 ml, 100 ml или 187,5 ml (у случају извоза);

4) запушач направљен од материјала који упућује на вински регион или произвођача вина може бити стављен на боцу.

Овај тип боце је резервисан за вина из Мађарске и Словачке са следећим ознакама географског порекла:

1) „Tokaj”;

2)„ Vinohradnícka oblasť Tokaj”,

уз додатак једне од следећих заштићених традиционалних израза: aszú/výber, aszúeszencia/ výberova esencia, eszencia/esencia, máslas/mášláš, fordítás/forditáš, szamorodni/samorodné.

Ограничења употребе: Боца овог типа примењује се само за вина произведена од грoжђа убраног на територији Мађарске и Словачке.