ОБРАЧУН НЕТО ТРОШКОВА ЗА ПРУЖАЊЕ УСЛУГА УНИВЕРЗАЛНОГ СЕРВИСА

Укупни нето трошкови универзалног сервиса

Укупни нето трошкови пружања услуга универзалног сервиса се израчунавају према формули:

при чему симболи имају следећа значења:

NCUSi – проверљиви нето трошкови у години i, израчунати за услуге које су непрофитабилне за пружаоца услуга у посматраној пословној години и за које се тражи надокнада. Узимају се у обзир само трошкови настали због пружања услуга универзалног сервиса и с њима повезани приходи;

USOdef – вишак трошкова над приходима од пружања услуга универзалног сервиса;

NCUSaccess – нето трошкови пружања приступа широкопојасном приступу интернету и приступу говорној комуникацији по приступачним ценама на фиксној локацији;

NCUSaffordable – нето трошкови пружања услуга универзалног сервиса по приступачној цени за социјално угрожене потрошаче;

IB – тржишне погодности, односно нематеријалне користи које пружалац услуга остварује испуњењем обавезе универзалног сервиса.

Обрачун представља збир компоненти дефицита (вишак трошкова над приходима) коригован за износ нематеријалних користи. У случају да једна компонента представља позитивну маржу, таква вредност не треба да се користи за компензацију могућих негативних маржи процењених у другим компонентама. Пружалац услуга је дужан да води рачуна да нема двоструког обрачунавањa било којих трошкова или нематеријалних користи или њиховог преклапања у оквиру различитих обрачунских компоненти.

Нето трошкови пружања услуга одговарајућег широкопојасног приступа интернету и приступа говорној комуникационој услузи по приступачним ценама на фиксној локацији

Нето трошкови везани за обезбеђивање прикључка за разуман захтев изнад стандардних комерцијалних услова обрачунавају се према формули:

NCUSaccess = TC – Trmin ≤ Trmax

при чему симболи имају следећа значења:

Trmin – гранична вредност за надокнаду прекомерних трошкова;

Trmax – гранична вредност за разуман захтев;

TC – укупни трошкови инвестиције.

Граничне вредности (за надокнаду прекомерних трошкова и за разуман захтев) за обезбеђивање широкопојасног приступа интернету и приступа говорној комуникационој услузи на фиксној локацији израчунавају се коришћењем очекиваног укупног нето оперативног тока готовине генерисаног од крајњег корисника или групе крајњих корисника у дефинисаном року отплате. Граничне вредности треба израчунати за сваки случај појединачно, како би се узео у обзир број крајњих корисника повезаних преко једног конкретног пројекта повезивања и просечни релевантни приход по повезаном крајњем кориснику (или групи повезаних крајњих корисника). Формула за израчунавање је следећа:

Алтернативно, гранична вредност за надокнаду прекомерних трошкова обрачунава се према формули:

Док се гранична вредност за разуман захтев обрачунава према формули:

при чему симболи имају следећа значења:

DCF – Дисконтовани нето годишњи новчани ток – очекивани годишњи приходи које генерише крајњи корисник или група крајњих корисника услуге приступа широкопојасном интернету и говорној комуникационој услузи, дисконтован помоћу стопе WАCC;

CF – просечан нето годишњи новчани ток од крајњих корисника или групе крајњих корисника повезаних са предметним прикључком;

n – период у годинама за који се израчунава дисконтовани нето новчани ток.

Да би се узела у обзир чињеница да се новчани токови од крајњег корисника или групе крајњих корисника примају током целе године, а не само на крају године, формула користи конвенцију дисконтовања средином године (дакле, период n у формули је прилагођен за 0,5). Граничне вредности дефинисанe су периодом n мереним у годинама. Период n одговара укупном времену потребном да пружалац услуга генерише довољан нето новчани ток од крајњег корисника или групе крајњих корисника да покрије своје инвестиционе трошкове.

Гранична вредност за надокнаду прекомерних трошкова се израчунава коришћењем периода од 10 година, док се гранична вредност за разуман захтев израчунава на основу периода од 20 година.

Обрачунати износи представљају укупну инвестициону вредност која се очекује да ће бити враћена пружаоцу услуга у виду нето готовинског тока од крајњег корисника или групе крајњих корисника узимајући у обзир временску вредност новца.

Новчани ток од крајњег корисника или групе крајњих корисника повезаних на широкопојасни интернет и/или којима је обезбеђен приступ говорној комуникационој услузи је укупни приход примљен од крајњих корисника умањен за оперативне трошкове које је могуће избећи. Формула за израчунавање ове вредности гласи:

CF = (R – OpEx) × No_u × 12

При чему симболи имају следећа значења:

R – просечан месечни приход по крајњем кориснику, односно приходи укључени у обрачун нето трошкова пружања услуга универзалног сервиса одговарају онима које би пружалац услуга добио од крајњих корисника широкопојасног приступа интернету и јавне говорне комуникационе услуге на фиксној локацији у оквиру разумног захтева.

OPEX – просечни месечни оперативни трошкови који се могу избећи у вези са предметним прикључком, тј. у вези са пружањем услуга крајњим корисницима (нпр. оперативни трошкови који не би настали да крајњи корисник није повезан).

No_u – број корисника – број крајњих корисника којима је омогућена услуга приступа широкопојасном интернету и говорној комуникационој услузи на фиксној локацији у оквиру пројекта повезивања.

Приходи и све друге директне користи које је остварио пружалац услуга као резултат испуњења обавеза универзалног сервиса укључују:

1) директне приходе – приходе од свих услуга које пружалац услуга пружа крајњим корисницима у оквиру универзалног сервиса, као што су:

(1) jеднократне накнаде за повезивање и инсталацију;

(2) месечне накнаде за услугу приступа широкопојасном интернету и говорну комуникациону услугу на фиксној локацији;

(3) велепродајне приходе;

(4) друге приходе ако је применљиво.

2) индиректне приходе, као што су приходи од позива које плаћају сви комерцијално одрживи крајњи корисници када позивају неодрживе крајње кориснике. Ако пружалац услуга одлучи да искључи такве неодрживе крајње кориснике који функционишу искључиво на комерцијалним принципима, економски одрживи крајњи корисници не би могли да их позову и пружалац услуга би престао да добија неки део прихода повезаних са таквим позивима.

TC – Укупни трошкови инвестиције

Трошкови инвестиције покривају нето трошкове које ефикасни пружалац услуга не може избећи у испуњавању разумног захтева за пружање услуга одговарајућег широкопојасног приступа интернету и приступа говорној комуникационој услузи на фиксној локацији. Ово подразумева да трошак пружања услуге за нове крајње кориснике треба да укључује само инкременталне трошкове, односно трошкове које би пружалац услуга могао да избегне када не би пружао услугу „неодрживим” крајњим корисницима (искључење услуге или одбијање захтева за повезивањем).

Неодрживи крајњи корисници су крајњи корисници или групе крајњих корисника код којих су укупни директни и индиректни приходи за привредног субјекта већи од насталих трошкова. Дакле, то су крајњи корисници које би пружалац услуга, поступајући искључиво на комерцијалним принципима, одлучио да не опслужује да не постоји обавеза пружања услуга универзалног сервиса.

Пружаоцу услуга је дозвољено да примени разумни принос на додатни капитал ангажован у пружању услуга неодрживим крајњим корисницима, који се мери стопом пондерисаних просечних трошкова капитала (Weighted Average Cost of Capital – WACC), коју обрачунава Регулатор.

Обрачун нето трошкова универзалног сервиса треба да укључи само дугорочне инкременталне трошкове везане за пружање универзалног сервиса, као што су трошкови следећих активности:

1) испуњавање свих разумних захтева за једнократно прикључење на јавну фиксну мрежу; веза треба да подржава пренос гласа и података брзином довољном да обезбеди функционалан приступ широкопојасном интернету на основу захтева дефинисаних релевантним правилником, који узима у обзир техничке могућности и преовлађујуће технологије које користи већина претплатника, а које је реализовано применом одговарајућег техничког решења уз најниже могуће трошкове;

2) испуњавање свих разумних захтева за пружање јавно доступнe телефонскe услугe унутар мрежне везе наведене у тачки а.

Обрачун трошкова треба да се заснива на трошковима који се могу приписати елементима пружених услуга, а које се могу пружити само уз губитак или под условима који су ван уобичајених комерцијалних стандарда.

Укупни трошкови су:

1) Директни трошкови – директно повезани са комерцијалним активностима и јединственим електронским комуникационим услугама пружаоца услуга, као и финансијски расходи у оном делу у коме се директно могу везати за комерцијалним активностима и јединственим електронским комуникационим услугама пружаоца услуга;

2) Заједнички трошкови – оперативни и финансијски трошкови пружаоца услуга у оним областима на које се односе опште активности пружаоца услуга.

Пошто су заједнички трошкови независни од нивоа и обима активности пружаоца услуга и стога не реагују на маргиналне промене у услугама, такве трошкове треба сматрати трошковима који се не могу избећи, тако да их треба искључити у сврху израчунавања укупних нето трошкова. Изузеци од овог правила могу бити прихваћени само ако пружалац услуга докаже да неке функције генеришу заједничке трошкове на које би утицао престанак пружања услуга универзалног сервиса неодрживим крајњим корисницима.

Формула за израчунавање укупних трошкова инвестиције гласи:

TC = CAPEX × (1+WACC) + OPEX

при чему симболи имају следећа значења:

CAPEX – инкрементални инвестициони трошкови настали испуњавањем разумног захтева за повезивање. Пружалац услуга је у обавези да пружи информације о идентификацији, трошковима и информације о броју потребних физичких делова у разумној грануларности како би оправдао и верификовао пријављене трошкове улагања;

OPEX – релевантни инкрементални оперативни трошкови настали испуњавањем разумног захтева за повезивање.

У обрачун не могу бити укључени економски неоправдани трошкови, као што су:

1) трошкови спровођења специфичних мера потребних у сврху јавне безбедности, приступа хитним службама, обезбеђивања безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга и спровођења других активности које су према Закону о електронским комуникацијама („Службени гласник РС”, брoj 35/23, у даљем тексту: Закон) дужни да омогуће крајњим корисницима без накнаде,

2) пружање комуникационих услуга ван обима универзалног сервиса,

3) компензације и/или повраћај (или административни и други трошкови у вези са таквим исплатама) извршени крајњим корисницима као резултат неиспуњавања прописаног квалитета услуге,

4) трошкови замене и/или надоградње телекомуникационе опреме у току нормалне модернизације мреже, уколико модернизација мреже није потребна за пружање услуга универзалног сервиса најмање прописаног квалитета,

5) трошкови достављања детаљне спецификације пружених услуга са обрачуном задужења за сваку појединачну услугу као и омогућавања додатних услуга нпр. селективна забрана позива и идентификација позива) када је омогућавање тих услуга наметнуто као обавеза пружаоцима услуга,

6) трошкови настали због неефикасног рада,

7) сви расходи који се не одбијају од пореза,

8) „ванредни” трошкови,

9) трошкови који се не односе на период за који пружалац услуга тражи надокнаду.

Нето трошкови пружања услуга универзалног сервиса по приступачној цени

Нето трошкови везани за пружање услуга универзалног сервиса по приступачној цени за особе са инвалидитетом и социјално угрожене потрошаче израчунавају се према формули:

NCUSaffordable = (T – Tsocial) × No_u × 12

при чему симболи имају следећа значења:

NCUSaffordable – нето трошкови за пружање услуга универзалног сервиса социјално угроженим крајњим корисницима по ценама које одступају од цена у нормалним комерцијалним условима;

T – проверљива трошковно оријентисана тржишна цена минималног месечног тарифног плана у години и која испуњава тражене услове квалитета услуге;

Tsocial – максимална цена која се наплаћује социјално угроженим потрошачима у току календарског месеца за коришћење услуга обухваћених универзалним сервисом;

No_u – просечан број крајњих корисника који плаћају цену за социјално угрожене потрошаче на крају календарског месеца у години за коју се тражи накнада за прекомерни терет.

Пружалац услуга има право да захтева надокнаду прекомерних трошкова који су еквивалентни обезбеђивању тарифног плана који задовољава минималне захтеве квалитета услуге (нпр. минимални тарифни план који испуњава захтеве брзине дефинисане у релевантном подзаконском акту).

Пружалац услуга треба јасно да идентификује (нпр. путем званичног обавештења) којим крајњим корисницима или групама крајњих корисника обезбеђује снижену цену за социјалне категорије потрошача, која одступа од цена у нормалним комерцијалним условима. Такође, на захтев Регулатора пружалац услуга мора бити у могућности да докаже легитимност доделе снижене цене одређеном крајњем кориснику или групи крајњих корисника. Ако пружалац услуга није у могућности да то докаже, повезани трошкови се искључују из обрачуна надокнаде прекомерних трошкова.

Нематеријалне користи (тржишне погодности)

Нематеријалне користи представљају одбитну ставку у обрачуну укупних нето трошкова. Нематеријалне користи могу бити корпоративнa репутацијa и имиџ бренда, ефекат животног циклуса купаца, свеприсутност, познавање тржишног окружења и успостављен однос са крајњим корисником путем поште. Иако се ради о нематеријалним користима, ове вредности за потребе обрачуна прекомерних нето трошкова морају бити квантификоване.

Нематеријалне користи израчунавају се према формули:

IB = BV + LCE + BU + BME + BM

при чему симболи имају следећа значења:

BV – корпоративнa репутацијa и имиџ бренда;

LCE – ефекат животног циклуса купаца;

BU – свеприсутност;

BME – познавање тржишног окружења;

BM – успостављен однос са крајњим корисником путем поште.

Корпоративнa репутацијa и имиџ бренда (BV)

Опште је прихваћено да пружање услуга универзалног сервиса позитивно доприноси репутацији пружаоца услуга. Нематеријална корист за пружаоца услуга огледа се увећаној вредности бренда због пружања универзалног сервиса.

Вредновање бренда и репутације компаније врши се на основу трошкова маркетинга пружаоца услуга за годину за коју се подноси захтев за надокнаду. Укупни трошкови маркетинга могу се односити на:

1) одређену услугу, и као такви трошкови не треба да буду укључени у обрачун и

2) компанију или њену репутацију, који се узимају у обзир при обрачуну нематеријалне користи.

Обрачун вредности корпоративне репутације и имиџа бренда се врши у два корака. Најпре је потребно идентификовати део трошкова непроизводног маркетинга компаније који је повезан са резиденцијалним крајњим корисницима:

1) утврђивање трошкова непроизводног маркетинга,

2) утврђивање учешћа ових трошкова који су релевантни за резиденцијалне крајње кориснике.

Други корак је утврђивање учешћа које је повезан са чињеницом да је привредни субјект пружалац услуга.

Илустрација 1.

Дакле, тржишна погодност која је резултат раста вредности бренда се израчунава према формули:

BVi = MCi × MCcorp% × MCuso%

при чему симболи имају следећа значења:

BVi – вредност бренда и репутације пружаоца услуга у години i;

MCi – укупни трошкови маркетинга пружаоца услуга у години i;

MCcorp% – удео трошкова корпоративног маркетинга у укупним трошковима маркетинга пружаоца услуга у години i;

MCuso% – удео корпоративних трошкова маркетинга према физичким лицима у укупним трошковима маркетинга пружаоца услуга у години i.

Ефекат животног циклуса купаца (LCE)

Ефекат животног циклуса крајњег корисника односи се на чињеницу да крајњи корисник који је данас непрофитабилан може постати профитабилан у будућности. Другим речима, крајњи корисник из друштвене групе који користи економски неисплативе производе може временом да мигрира на шеме економски исплативих производа. Према томе, оператор би пружао услугу крајњем кориснику са почетним губитком у кратком року очекујући да ће овај крајњи корисник временом постати профитабилан. Пружалац услуга ће у овој ситуацији имати користи уколико такав крајњи корисник остане лојалан пружаоцу услуга и након што постане профитабилан.

Да би се израчунала вредност ефекта животног циклуса, неопходно је утврдити број крајњих корисника који су у посматраном временском периоду мигрирали са економски неисплативих на економски исплативе производе и притом одлучили да остану лојални пружаоцу услуга. Претпоставка је да други привредни субјекти не би пружали услуге које су економски неисплативе. Следећи корак је израчунавање нето садашње вредности додатног (инкременталног) прихода за сваки од релевантних програма за период од пет година. Алтернативно, корист се може проценити применом релативно високе дисконтне стопе да би се одразио ризик од губитка крајњих корисника у току периода који се разматра.

Tржишна погодност која произилази из ефекта животног циклуса крајњег корисника се израчунава према формули:

при чему симболи имају следећа значења:

LCEi – ефекат животног циклуса пружаоца услуга у години i;

NPV5 – нето садашња вредност инкременталног прихода од мигрираних крајњих корисника за период од пет година;

IPmigr – инкрементални профит од мигрираних крајњих корисника економског програма n до m;

GCR – бруто стопа одлива (губитак резиденцијални крајњих корисника – фиксне линије);

Nmigr – укупан број мигрираних крајњих корисника социјалног програма на „економски програм“ n до m;

Pr – просечан годишњи профит по крајњем кориснику економски исплативе услуге n до m.

Свеприсутност (BU)

Свеприсутност се дефинише као капацитет пружаоца услуга да пружа своје услуге на територији целе земље и генерално се односи на инкамбент привредне субјекте.

Ефекат свеприсутности се односи на крајње кориснике који мигрирају из непрофитабилног географског подручја у профитабилно географско подручје и остају лојални пружаоцу услуга упркос постојању конкуренције, односно алтернативних пружаоца услуга. Због тога пружалац услуга има ниже трошковима повезане са стицањем таквих крајњих корисника у поређењу са овим трошковима које имају његови конкуренти. Дакле, нематеријална корист настаје из два разлога:

1) крајњи корисник није свестан постојања конкуренције;

2) крајњи корисник је лојалан пружаоцу услуга захваљујући претходном добром искуству.

Уколико се не идентификују непрофитабилна географска подручја, сматра се да ова тржишна погодност не постоји.

Илустрација 2.

Tржишна погодност у виду свеприсутности се израчунава према формули:

BUi = NPV5 = IP × GCR = (Nmigr × USP% × Pr) × GCR

при чему симболи имају следећа значења:

BUi – корист од свеприсутности пружаоца услуга у години i;

NPV5 – нето садашња вредност прихода пружаоца услуга од мигрираних крајњих корисника за период од пет година;

IPmigr – инкрементални профит пружаоца услуга од мигрираних крајњих корисника из непрофитабилних до профитабилних подручја;

GCR – бруто стопа одлива (губитак крајњих корисника у профитабилним областима – фиксне линије);

Nmigr – број крајњих корисника који су се преселили из непрофитабилних у профитабилна подручја. Може се проценити као број претплатника који су отказали услугу због промене пребивалишта, прилагођено за учешће опште популације која мигрира из непрофитабилних у профитабилна подручја. У недостатку конкретних информација о промени пребивалишта из непрофитабилних у профитабилна подручја, могу се узети у обзир укупне промене пребивалишта пондерисане процентом крајњих корисника у непрофитабилним подручјима;

USP% – удео мигрираних крајњих корисника који ће вероватно изабрати пружаоца услуга. Алтернативно, може бити коришћено учешће пружаоца услуга у профитабилним подручјима;

Pr – просечан годишњи профит по крајњем кориснику у профитабилним областима.

Познавање тржишног окружења (BME)

Пружање услуга универзалног сервиса потенцијално може побољшати квалитет података доступних пружаоцу услуга (као што су демографски подаци, комуникацијске потребе локалних крајњих корисника, комуникација и обрасци понашања локалних крајњих корисника итд.). Поседовање детаљног и свеобухватног профила крајњег корисника може потенцијално повећати могућности унакрсне продаје услуга пружаоца услуга.

Уколико пружалац услуга процени да је финансијска вредност ове нематеријалне користи занемарљива и искључи је из обрачуна прекомерних нето трошкова, дужан је да Регулатору достави детаљно образложење и обезбеди информације на основу којих је таква процена направљена.

Слање поште (BM)

Маркетиншка комуникација са крајњим корисницима путем испорука фактура пружа нематеријалну корист за пружаоца услуга уз релативно мале додатне трошкове. Слање месечних фактура крајњим корисницима пружа пружаоцу услуга додатну маркетиншку прилику да промовише различите услуге пружаоца услуга, као и услуге екстерних крајњих корисника без трошкова испоруке. У том смислу, вредност ове нематеријалне користи за пружаоца услуга је барем вид уштеде.

Tржишна погодност која проистиче из успостављеног односа са клијентом се израчунава према формули:

BMi = NUSO × Cinv × Iads%

при чему симболи имају следећа значења:

BMi – корист од слања фактура крајњим корисницима пружаоца услуга у години i;

NUSO – број крајњих корисника који користе услуге универзалног сервиса;

Cinv – просечни годишњи трошак фактурисања који је производ трошкова слања по фактури и броја фактура послатих крајњем кориснику пружаоца услуга;

Iads% – учешће фактура које су садржале рекламну поруку у укупном броју послатих фактура.

ПРИЛОГ 2

ДОКУМЕНТОВАЊЕ ТРОШКОВА КОЈИ ПРЕДСТАВЉАЈУ ПРЕКОМЕРНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ

У оквиру доказивања нето трошкова који представљају прекомерно оптерећење, пружалац услуга Регулатору доставља документацију која мора садржати најмање следеће информације:

1) Опис и начин обрачуна нето трошкова услуга универзалног сервиса;

2) Извештај о нето трошковима;

3) Детаљан преглед захтева за приступ обезбеђеним у оквиру пружања услуга универзалног сервиса;

4) Извештај о нето трошковима обезбеђивања приступачне цене;

5) Регистар имовине коришћене за пружање услуга универзалног сервиса;

6) Извештај о нематеријалним користима;

7) Главна књига пружаоца услуга састављена у складу са законом којим се уређује рачуноводство;

8) Докази који поткрепљују вредност тражене надокнаде прекомерних трошкова;

9) Финансијски извештаји пружаоца услуга;

10) Изјава пружаоца услуга да реализовани захтеви за које се тражи надокнада прекомерних трошкова нису финансирани из других извора.

Опис и начин обрачуна нето трошкова универзалног сервиса представља описну основу за израду Извештаја о нето трошковима. Опис и начин обрачуна трошкова пружања услуга универзалног сервиса мора бити сам по себи разумљив, добро структуриран и у потпуности усклађен са одредбама Закона и подзаконских аката. Такође, мора да садржи опис свих логичких и математичких процеса који се користе за израчунавање и алокацију трошкова, прихода и нематеријалних користи у вези са пружањем услуга универзалног сервиса.

Извештај о нето трошковима треба да садржи информације о трошковима пружања услуга универзалног сервиса за релевантну пословну годину, рашчлањене по појединачним компонентама услуге. Извештај о нето трошковима садржи информације о оперативним и капиталним трошковима, приходима, нематеријалним користима које резултирају квантитативном проценом нето трошкова пружања услуга универзалног сервиса. Извештај о нето трошковима пружаоца услуга треба да има формат приказан у Табели 1.

Табела 1 Извештај о нето трошковима

Детаљан преглед за сваки појединачни захтев за приступ у оквиру обавезе универзалног сервиса представља инпут за анализу да ли је захтев за приступ разуман и накнадни обрачун износа надокнаде прекомерних трошкова пружања услуга универзалног сервиса.

Табела 2 Детаљан преглед захтева за приступ

Табела 3 Израчунавање граничних вредности

Укупни трошкови улагања (TC) сваког прикључка праћени су детаљном поделом прихватљивих инвестиционих трошкова, достављеном према најмање нивоом грануларности приказаном у Табели 4:

Табела 4 Укупни трошкови улагања (TC) за сваки прикључак

Подаци из Табела 2, 3 и 4 се даље користе за израчунавање нето трошкова универзалног сервиса повезаним са обезбеђивањем приступа у складу са Табелом 5.

Табела 5 Израчунавање граничне вредности разумног захтева

Извештај о нето трошковима обезбеђивања приступачне цене треба да садржи информације о нето трошковима обезбеђивања приступачне цене крајњим корисницима или групама крајњих корисника за пословну годину за коју пружалац услуга тражи надокнаду. Извештај садржи податке о просечном броју социјално угрожених крајњих корисника на крају месеца за релевантну пословну годину, комерцијалну месечну цену која представља проверљиву трошковно оријентисану тржишну цену минималног месечног тарифног плана у текућој пословној години који испуњава захтеве квалитета услуга према релевантном подзаконском акту, чиме се добија квантитативна процена нето трошкова пружања услуга универзалног сервиса по приступачној цени. Извештај о нето трошковима по основу пружања услуга по приступачној цени пружаоца услуга треба да има формат приказан у Табели 6.

Табела 6 Извештај о нето трошковима обезбеђивања приступачне цене

Пружалац услуга треба да достави регистар имовине коју пружалац услуга користи за пружање услуга универзалног сервиса, а који ће се користити за верификацију обрачуна цене инвестиције и цене капитала пружаоца услуга. Регистар имовине треба да буде усаглашен са финансијским извештајима и треба да садржи информације као што су бруто књиговодствена вредност, акумулирана амортизација, корисни век трајања, година набавке, нето књиговодствена вредност, метод ревалоризације и ревалоризационе вредности, ако је применљиво. На захтев Регулатора, пружалац услуга треба да достави комплетну листу имовине (не само имовину која се користи за пружање услуга универзалног сервиса) у сврху верификације.

Извештај о нематеријалним користима пружалац услуга треба да припреми посебно за сваку нематеријалну корист. У Извештају о нематеријалним користима треба детаљно описати основне претпоставке, као и приступ који је пружалац услуга одабрао. У наставку су табеле за нематеријалне користи:

Табела 7 Извештај о нематеријалним користима: Корпоративна репутација (BV)

Табела 8 Извештај о нематеријалним користима: Свеприсутност (BU)

Табела 9 Извештај о нематеријалним користима: Ефекат животног циклуса (LCE)

Табела 10 Извештај о нематеријалним користима: Слање поште (BM)

У зависности од доступности података, пружалац услуга изузетно може уместо траженог документа за доказивање прекомерних нето трошкова универзалног сервиса доставити заменски документ или заменски сет информација, уз јасно навођење који документ се замењује и на који начин, при чему суштина достављене документације и података мора бити минимално еквивалентна траженим информацијама, односно достављени подаци од стране пружаоца услуга морају имати упоредиву информациону суштину.