ПРИЛОГ 1.

МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР
ОДРЕЂИВАЊA ТЕХНИЧКЕ ИЗВОДЉИВОСТИ И ТРОШКОВНЕ ОПРАВДАНОСТИ ОПРЕМАЊА ЗГРАДЕ КОЈА СЕ ДЕТАЉНО ЕНЕРГЕТСКИ САНИРА УРЕЂАЈИМА ЗА РЕГУЛАЦИЈУ И УРЕЂАЈИМА ЗА МЕРЕЊЕ ПРЕДАТЕ КОЛИЧИНЕ ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЗГРАДИ, А ГДЕ ПОСТОЈИ И ПОТРОШНЕ ТОПЛЕ ВОДЕ

Зграда која се детаљно енергетски санира може имати различите врсте грејања, тако што:

– сваки део зграде има своје индивидуално грејање,

– зграда има сопствену котларницу,

– зграда се топлотном енергијом снабдева из блоковске котларнице која припада трећим лицима,

– зграда се топлотном енергијом снабдева из система даљинског грејања.

Када сваки део зграде има своје индивидуалнo грејање, у згради не постоји заједничка техничка инсталација за грејање. У тaквим случајевима, без обзира да ли се приликом детаљне енергетске санације уграђује сопствени извор топлоте, или се врши прикључење на блоковску котларницу или на систем даљинског грејања, неопходно је пројектовати и извести радове на постављању техничке грејне инсталације зграде.

Нова грејна инсталација зграде пројектује се и изводи тако да се омогући мерење укупно предате топлотне енергије згради.

Ако је детаљна енергетска санација таквог обима да ће после ње зграда имати највише енергетске разреде, а реална потрошња енергије ће бити тако мала да не оставља много места за уштеде, треба преиспитати трошковну оправданост уградње уређаја за регулацију и уређаја за мерење предате количине топлотне енергије згради имајући у виду сталне оперативне месечне трошкове и трошкове периодичног калибрисања тих уређаја.

У случају када зграда након детаљне енергетске санације треба да има сопствену котларницу, технички је изводљиво а може бити и трошковно оправдано да се угради само централни уређај за мерење предате топлотне енергије за грејање зграде, као и уређај за мерење потрошне топле воде уколико је зграда има.

Ако је планирано да се зграда прикључи на систем даљинског грејања или на неки други дистрибутивни систем у близини (блоковска котларница или индустијски погон у власништву трећих лица), неопходна је уградња уређаја за регулацију предате количине топлотне енергије згради, или замена постојеће опреме у топлотној предајној станици ако је то неопходно, уградња уређаја за мерење предате топлотне енергије згради, као и уређаја за мерење предате количине топлотне енергије за припрему потрошне топле воде где постоји.

ПРИЛОГ 2.

МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР
ОДРЕЂИВАЊA ТЕХНИЧКЕ ИЗВОДЉИВОСТИ И ТРОШКОВНЕ ОПРАВДАНОСТИ ОПРЕМАЊА ЗГРАДЕ КОЈА СЕ ДЕТАЉНО ЕНЕРГЕТСКИ САНИРА УРЕЂАЈИМА ЗА МЕРЕЊЕ ПРЕДАТЕ КОЛИЧИНЕ ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЗА СВАКИ ДЕО ЗГРАДЕ, А ГДЕ ПОСТОЈИ И ПОТРОШНЕ ТОПЛЕ ВОДЕ

Овај прилог поставља методолошки оквир који користе инвеститори приликом планирања детаљне енергетске санације зграде ради процене да ли је уградња уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије деловима зграде, односно уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије за припрему потрошне топле воде, где постоји, технички изводљива и трошковно оправдана.

Методолошки оквир је усклађен са стандардном праксом и користи метод нето садашње вредности. Позитиван резултат трошковне оправданости постоји ако нето садашња вредност једнократних и годишњих трошкова инвестиције није већа од нето садашње вредности збира годишњих користи од уштеда које се остварују. Ако је планирана детаљна енергетска санација таквог обима да после ње зграда треба да буде у највишим енергетским разредима, потреба за топлотном енергијом за грејање ће бити у тој мери смањена да оставља мало места за уштеде, које у том случају зависе искључиво од понашања корисника.

Тамо где анализа методом из овог прилога за конкретну зграду даје позитиван резултат, уређаје треба уградити. Позитиван резултат не значи да ће уградња уређаја бити исплатива за све заинтересоване стране у згради (власнике станова, закупце, итд.), јер исплативост зависи и од њиховог понашања у погледу потрошње топлотне енергије.

У оквиру топлотне предајне станице за сваку зграду или групу зграда које су прикључене на систем даљинског грејања или на блоковску котларницу у власништву трећих лица, или ће бити прикључене, приликом детаљне енергетске санације неопходна је уградња централног уређаја за мерење предате количине топлотне енергије згради. Уређај мери и приказује укупну предату количину топлотне енергије згради, али не даје податак о појединачној расподели потрошње за делове зграде. У случају када зграда има сопствену котларницу, примењује се Прилог 1. овог правилника.

За расподелу трошкова грејања између делова зграде (појединачних станова) постоје два основна приступа – расподела се може одредити „директно” или „индиректно”. Ниједан од та два приступа не даје податак који је директно основ за фактурисање, него се вредност израчунава на основу мерљивих параметара, односно неопходно је извршити одређене прорачуне, како би се одредила потрошња меродавна за фактурисање крајњем купцу.

Стандардни „директни” мерач топлоте мери проток течности која преноси топлоту и температуру течности на улазу и излазу, а затим одређује количину топлоте кроз прорачунски модул и изражава је у јединицама kWh.

Приступ расподели трошкова путем мерила топлотне енергије полази од претпоставке да се потрошња топлоте може контролисати у деловима зграде, појединачним становима и на сваком грејном телу.

Мерење утрошене количине потрошне топле воде за целу зграду врши се на два начина: директним мерењем путем уређаја за мерење количине предате топлотне енергије и мерењем утрошене количине хладне воде и израчунавањем количине енергије која је тој води предата.

У старим – постојећим зградама које имају заједничку потрошну топлу воду, техничке инсталације су углавном урађене тако што су вертикале које станове снабдевају топлом водом заједничке, често и са више од једне улазне цеви, што не даје могућност за увођење индивидуалног мерења без обимних реконструкција техничких инсталација зграде. Потрошња енергије за потребе припреме потрошне топле воде је знатно мања од енергије потребне за грејање, али се и ту могу остварити одређене уштеде енергије.

Препоручује се коришћење уређаја за мерење утрошене топлотне енергије и уређаја за мерење потрошне топле воде, где је применљиво, под техничким условима који су описани у техничким стандардима и/или техничкој документацији коју је обезбедио произвођач уређаја у хидрауличним балансираним системима грејања са правилно одабраном температуром грејног медијума, што омогућава одржавање минималног протока грејног медијума у сваком кругу.

За зграду без посебних делова зграде, односно када се ради о једној стамбеној јединици која се снабдева из мреже даљинског грејања, довољна је уградња уређаја за мерење топлотне енергије у склопу предајне станице.

Ако у згради постоји више од једног крајњег потрошача, инвеститор обезбеђује да се инсталирају уређаји за мерење потрошње грејања и топле воде сваког крајњег потрошача, ако је то исплативо и технички изводљиво. Процена исплативости и техничке изводљивости обавља се у складу са овим прилогом.

Уређај за мерење топлотне енергије у складу са техничким прописима треба тачно да мери, памти и приказује потрошњу топотне енергије за грејања или топле воде крајњег потрошача.

Сматра се да је трошковно оправдано улагање у уређаје за мерење потрошње топлотне енергије делова зграде када је нето садашња вредност процењених уштеда енергије збирно за све крајње потрошаче у згради за утрошену топлотну енергију за грејање или припрему потрошне топле воде, током периода од 10 година након инсталације, већа од нето садашње вредности процењених оправданих трошкова уградње уређаја за расподелу трошкова у згради, као и термостатских регулационих вентила на сваки радијатор.

Елементи које инвеститор који планира детаљну енергетску санацију зграде треба да узме у обзир приликом процене трошкова су: инвестициони трошкови набавке уређаја, трошкови њихове уградње, оперативни трошкови рада и одржавања, при чему посебно треба узети у обзир:

1) број станова, заједничких и других просторија у згради;

2) број спратова у згради;

3) резултате добре праксе у другој сличној или истој згради која има инсталиране уређаје за мерење у складу са овим правилником;

4) трошкове приступа приватном стану или заједничким просторијама, укључујући и евентуално административне трошкове;

5) трошкове уградње уређаја за контролу температуре;

6) трошкове опреме и софтвера за прикупљање података са уређаја који ће бити основ за обрачун и фактурисање, уколико се такав систем планира;

7) трошкове издавања рачуна и информација о наплати;

8) трошкове периодичне калибрације уређаја у складу са техничким прописима.

У случају да у згради постоји техничка инсталација намењена за потребе грејања, сматра се да је технички изводљиво инсталирати уређаје за мерење топлотне енергије за делове зграде, осим у следећим случајевима:

1) ако постоји више од једне улазне тачке у сваки стан/засебну јединицу унутар зграде,

2) ако је број улазних тачака за цеви непознат;

3) ако је постојећи систем грејања пројектован помоћу водене паре и не планира се капитална реконструкција грејних инсталација.

Иста правила важе и за зграде чији мањи део је намењен за становање, а већи део има друге намене. При томе се стамбени део посматра као једна целина коју, ако је то технички изводљиво и трошковно оправдано, треба одвојити у засебну грејну целину.

За процену финансијске исплативости уградње уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије користи се следећа стандардна формула за израчунавање нето садашње вредности, односно укупне користи:

где је:

НСВ – нето садашња вредност инвестиције (РСД)

P0 – почетна инвестиција у периоду када је уређај којим се врши мерење предате топлотне енергије инсталиран (РСД)

Рt – годишња нето уштеда, која представља збир додатних уштеда у односу на референтне трошкове за грејање након детаљне енергетске санације зграде, настала искључиво као последица понашања корисника, умањена за годишње оперативне трошкове, тј. за трошкове на име услуге очитавање уређаја и трошкове фактурисања и одржавања (РСД);

t – век трајања уређаја којима се врши мерење предате толотне енергије и припадајуће опреме (нпр. за период од 10 година t=1 до t=10)

i – дисконтна стопа, најчешће се користи вредност од 6 до 10%.

Понашање корисника има пресудну улогу у процени потенцијалних уштеда. Тамо где станари или други корисници зграде имају контролу над грејањем у појединачним просторијама и могућност постизања уштеда, на расподелу трошкова грејања на основу потрошње утиче понашање корисника на следећи начин:

– снижавање нивоа температуре у просторијама које се користе,

– локално ограничење грејања, снижавање нивоа температуре у просторијама које се не користе,

– временско ограничење грејања, нпр. затварање вентила ноћу или током празника, за време дужег одсуства из стана,

– рационално коришћење потрошне топле воде, где је применљиво.

Наведене промене понашања корисника доприносе смањењу просечне температуре у згради и уштеди топлотне енергије или енергије за потрошну топлу воду.

У основној анализи примењује се претпоставка о константним релативним ценама енергије током читавог животног века уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије и припадајуће опреме.

Могу се спровести и анализе осетљивости на потенцијалну варијацију два најважнија фактора:

– претпоставка да ће релативне цене топлотне енергије расти по одређеној годишњој стопи;

– примена дисконтне стопе различите од дисконтне стопе од 6 до 10% која је препоручена и обично се користи у основној анализи.

Након израчунавања укупне користи уз познавање инвестиционог трошка, може се израчунати показатељ К/Т који се дефинише као:

За потпуну оцену исплативости инвестиције потребно је одредити и „интерну стопу приноса” (ИРР) коју, због природе формуле, није могуће израчунати егзактно. За потребе одређивања ове стопе користе се посебни програми, или се до ње може доћи итеративним поступком, претпостављањем вредности за „нето садашњу вредност” једнаку нули, при чему се користи горе наведена формула уз услов да је НСВ једнако нули.

Да би инвестиција била исплатива потребно је да је нето садашња вредност инвестиције (НСВ) већа од нуле, да је показатељ К/Т већи од 1,5 и фактор интерне стопе приноса (ИРР) већи од дисконтне стопе. У зони када су ове вредности блиске наведеним, потребно је урадити додатне анализе осетљивости.

Потребни елементи за анализу трошковне оправданости уградње уређаја за мерење предате топлотне енергије, или уређаја за мерење предате топлотне енергије за припрему потрошне топле воде, као и уградње термостатских регулационих вентила топлоте са предлогом извора података дати су у следећој табели:

Преглед предложених извора података, променљивих величина, примењених методологија и претпостављених величина/података

ПРИЛОГ 3.

МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР
ОДРЕЂИВАЊА ТЕХНИЧКЕ ИЗВОДЉИВОСТИ И ТРОШКОВНЕ ОПРАВДАНОСТИ ОПРЕМАЊА ЗГРАДЕ КОЈА СЕ ДЕТАЉНО ЕНЕРГЕТСКИ САНИРА УРЕЂАЈИМА ЗА РЕГУЛАЦИЈУ ПРЕДАТЕ КОЛИЧИНЕ ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЗА СВАКО ГРЕЈНО ТЕЛО

Приликом детаљне енергетске санације зграде, ако се обављају интервенције на грејним инсталацијама, неопходно је размотрити техничку изводљивост и трошковну оправданост уградње уређаја за регулацију предате количине енергије (термостатских регулационих вентила) за свако грејно тело.

Економичност уградње термостатских регулационих вентила процењује се на основу методе нето садашње вредности, тако што се упоређује почетна вредност инвестиције повезане са инсталацијом термостатских регулационих вентила и дисконтоване новчане вредности уштеде енергије током животног века опреме.

Уградња уређаја за термостатску регулацију температуре ваздуха за сваки посебан део зграде је неопходна без обзира на уградњу уређаја за расподелу потрошње топлотне енергије.

Приликом уградње уређаја за термостатску регулацију температуре ваздуха за сваки посебан део зграде корисници могу да остваре предности као што је мањи рачун за топлотну енергију током животног века термостатских регулационих вентила, као резултат одговорног понашања, односно остварене мање потрошње енергије. И поред тога што ће, након детаљне енергетске санације зграде, потрошња топлотне енергије за грејање бити знатно мања, има простора за додатне уштеде. Наиме, за остваривање услова угодности често није довољно само централно подешавање параметара рада у складу са спољашњим температурама у топлотној предајној станици. На услове угодноси утиче и оријентација станова, осунчаност, правац ветра и слично. Ако се загревање подеси централно према енергетски најнеповољнијем стану, већина других станова ће бити прегрејана. Ако се подеси према енергетски просечном стану, неки станови неће бити довољно загрејани а неки ће бити превише загрејани. Решење је индивидуална регулација за свако грејно тело, односно уградња термостатских регулационих вентила. На овај начин ће се смањити расипање енергије услед регулисања температуре отварањем прозора, а корисници имају и могућност да смање или искључе грејање када у просторијама не бораве. Из тих разлога препоручује се комбинација мера енергетске ефикасности и уградња мерења испоручене количине топлотне енергије за грејање путем термостатских регулационих центила. У сваком случају, након спровођења детаљне енергетске санације треба урадити посебну анализу потребе за уградњом уређаја за мерење, јер постоји могућност да инвестициони и оперативни трошкови буду већи од могућих уштеда, као последица смањених потреба за топлотном енергијом.

За потребе дисконтовања на нето садашњу вредност користе се одговарајући дисконтни фактори. Процена трошковне оправданости зависи од почетних специфичних енергетских захтева, цене термостатских регулационих вентила и цене топлотне енергије.

Трошкови инвестиције могу варирати у зависности од карактеристика зграде. У системима даљинског грејања цене топлотне енергије се разликују на локалном нивоу, што утиче на процене трошковне оправданости.

Укупна вредност инвестиције је трошак за набавку и уградњу термостатских регулационих вентила за ефикасну контролу унутрашње температуре.

Ако се изводе радови на ревитализацији грејних инсталација зграде или се поставља потпуно нова инсталација, као инвестициони трошак узима се разлика у цени између класичног вентила и термостатског регулационог вентила.

Трошкови термостатских регулационих вентила за зграду зависе од броја грејних тела и могу се идентификовати за сваки појединачни стан.

Смернице о компонентама трошкова инвестиције за инсталацију термостатских регулационих вентила за типску зграду су најчешће:

1. термостатски радијаторски вентил – равни или угаони вентил најчешћих димензија 1/2 или 3/8 цола, укључујући термостатску главу. Замена термостатских регулационих вентила укључује трошкове демонтаже постојећег вентила, трошкове уградње новог вентила, помоћни материјал и радове,

2. вентил на повратном воду из радијатора према вертикали се уграђује (замењује) опционо.

Уградња термостатских регулационих вентила оправдана је ако је нето садашња вредност претпостављених уштеда енергије свих крајњих потрошача у згради у периоду од 15 година након уградње већа од нето садашње вредности процењених оправданих трошкова уградње термостатских регулационих вентила на сваком радијатору у тој згради.

Елементи које треба узети у обзир приликом процене трошкова уградње термостатских регулационих вентила су инвестициони трошкови набавке и трошкови уградње, при чему треба узети у обзир и:

1) трошкове приступа приватном стану или заједничким просторијама, укључујући и евентуално административне трошкове;

2) трошкове приступа кућној грејној инсталацији;

3) трошкове враћања грађевинских делова и другог садржаја у првобитно стање;

4) трошкове уградње термостатских регулационих вентила;

5) опционо, трошкове вентила на повратном воду из радијатора према вертикали.

Сматра се да је технички изводљиво инсталирати термостатске регулационе вентиле у згради која се претежно састоји од стамбених јединица, осим ако систем за грејање не обухвата радијаторе или друге измењиваче топлоте за просторије, на које се вентили могу поставити;

У смислу овог прилога, период од 15 година након уградње почиње даном након завршетка уградње свих термостатских регулационих вентила у згради.

Век трајања термостатских регулационих вентила, уз правилно одржавање и пажљиво руковање, може бити и више деценија. За потребе анализе у овом прилогу, претпоставља се да век трајања износи 15 година. Након истека века трајања нема преостале вредности инвестиције.

За процену трошковне оправданости уградње термостатских регулационих вентила, користи се следећа стандардна формула за израчунавање нето садашње вредности, односно укупне користи:

где је:

НСВ – нето садашња вредност инвестиције (РСД)

Р0 – почетна инвестиција у периоду када су термостатски регулациони вентили уграђени (РСД)

Рt – годишња нето уштеда, која представља збир трошкова уштеде енергије и процењује се у односу на прорачунате потребе за топлотном енергијом након детаљне енергетске санације, а настаје искључиво као последица коришћења уграђених термостатских регулационих вентила (РСД)

t – век трајања термостатских регулационих вентила

i – дисконтна стопа, најчешће се користи вредност од 6–10%.

У основној анализи примењује се претпоставка о константним релативним ценама енергије током читавог животног века термостатских регулационих вентила.

Могу се спровести и анализе осетљивости на потенцијалну варијацију два најважнија фактора:

– претпоставка да ће релативне цене топлотне енергије расти по одређеној годишњој стопи;

– примена дисконтне стопе различите од дисконтне стопе од 6 до 10% која је препоручена и обично се користи у основној анализи.

Након израчунавања укупне користи уз познавање инвестиционог трошка, може се израчунати показатељ К/Т који се дефинише као

За потпуну оцену трошковне оправданости инвестиције потребно је одредити и „интерну стопу приноса” (ИРР) коју због начина израчунавања није могуће одредити егзактно. За потребе одређивања ове стопе користе се посебни програми или се до ње може доћи итеративним поступком, претпостављањем вредности за „нето садашњу вредност” једнаку нули, при чему се користи горе наведена формула уз услов да је НСВ једнако нули.

Да би инвестиција била исплатива потребно је да је нето садашња вредност инвестиције (НСВ) већа од нуле, да је показатељ К/Т већи од 1,5 и да је фактор интерне стопе приноса (ИРР) већи од дисконтне стопе. У зони када су ове вредности блиске наведеним, треба урадити додатне анализе осетљивости.

Потребни елементи за спровођење анализе трошковне оправданости уградње термостатских регулационих вентила топлоте са предлогом извора података дати су у следећој табели:

Преглед предложених извора података, променљивих величина, примењених методологија и претпостављених величина/података