ПРИЛОГ 1

МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ОДРЕЂИВАЊА ТЕХНИЧКЕ ИЗВОДЉИВОСТИ И ТРОШКОВНE ОПРАВДАНOСТИ УГРАДЊЕ УРЕЂАЈА ЗА МЕРЕЊЕ ПРЕДАТЕ ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ ДЕЛОВИМА ЗГРАДЕ

У овом прилогу утврђује се методолошки оквир који се може користити за процену да ли је уградња уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије деловима зграде, технички изводљива и трошковно оправдана.

Метода која је утврђена у овом прилогу усклађенa је са савременом стандардном праксом и користи критеријум нето садашње вредности. Економска оправданост уградње постоји ако нето садашња вредност једнократних и годишњих трошкова инвестиције није већа од нето садашње вредности збира годишњих користи од уштеда које се остварују. Да би уштеде могле да се остваре, свако грејно тело у згради мора бити опремљено уређајем за регулацију предате количине топлотне енергије (термостатски регулациони вентил).

Додатне директне користи и уштеде, које се могу узети у обзир приликом прорачуна, очекују се од побољшане аутоматизације, евентуалне примене мера енергетске ефикасности на згради и других мера. Ризик од додатних трошкова, као на пример због санација буђи која се таложи због неадекватног грејања, спада у побољшано управљање зградом и неће бити разматран у вези са уградњом уређаја за мерење.

Ако анализа применом методе из овог прилога за конкретну зграду даје позитиван резултат, уређаје за мерење предате топлотне енергије деловима зграде треба уградити. Позитиван резултат не значи да ће уградња бити трошковно исплатива за све заинтересоване стране у згради (власнике станова, станодавце, закупце итд.), јер исплативост зависи и од њиховог будућег понашања у погледу потрошње топлотне енергије.

Уградња уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије деловима зграде у неким зградама није могућа без извођења мањих или већих измена на систему за грејање зграде, односно измештања и/или замене делова система за грејање. Иако мање измене у згради која се састоји од великог броја станова могу остати у границама одрживости, трошкови замене већих делова система кућних грејних инсталација најчешће су превисоке у поређењу са уштедама енергије која се очекују. У тим случајевима, уградња уређаја за мерење предате топлотне енергије деловима зграде може се сматрати технички неизводљивом, осим ако се не спроводи у оквиру неких других активности, нпр. реконструкције комплетних техничких инсталација у згради.

У оквиру топлотне предајне станице за сваку зграду или групу зграда, у складу са важећом регулативом, дистрибутер топлотне енергије дужан је да угради уређај за мерење предате количине топлотне енергије, као и уређај за аутоматску регулацију предаје топлотне енергије. Уређај за мерење предате количине топлотне енергије мери и приказује укупну предату количину топлотне енергије, али не даје податак о појединачној расподели потрошње деловима зграде.

За расподелу трошкова грејања између делова зграде (појединачних станова) потребно је уградити уређаје за мерење предате топлотне енергије деловима зграде.

Стандардни уређаји за мерење топлотне енергије мере проток течности која преноси топлоту и температуру течности на улазу и излазу, а затим одређује количину топлоте кроз прорачунски модул и изражава је у јединицама kWh.

Расподела трошкова путем уградње уређаја за мерење топлотне енергије полази од претпоставке да се потрошња топлотне енергије може контролисати у деловима зграде (појединачним становима) и на сваком грејном телу. Избор врсте уређаја одређују техничке карактеристике унутрашње грејне инсталације зграде.

Препоручује се коришћење уређаја за мерење топлотне енергије под техничким условима који су описани у техничким стандардима и/или техничкој документацији коју је обезбедио произвођач уређаја у хидрауличним балансираним системима грејања са правилно одабраном температуром грејног медијума, што омогућава одржавање минималног протока грејног медијума у сваком кругу.

За зграду без посебних делова зграде, односно када се ради о згради која представља једну стамбену јединицу која се снабдева енергијом из система даљинског грејања довољна је уградња мерила топлотне енергије у склопу предајне станице.

Ако у згради која се снабдева путем дистрибутивног система даљинског грејања постоји више од једног крајњег купца, дистрибутер топлотне енергије обезбеђује да се уграде уређаји за мерење потрошње грејања сваког крајњег купца, ако је то технички изводљиво и трошковно оправдано.

Утврђивање трошковне оправданости и техничке изводљивости врши се у складу са овим прилогом.

Ако се утврди да уградња уређаја за мерење топлотне енергије није трошковно исплатива или није технички изводљива, или у међувремену нису уграђени делитељи топлоте, анализу треба поновити у року од пет година. Анализу треба поновити и ако је прва анализа показала исплативост, али уређаји нису уграђени у року од пет година.

Уређај за мерење топлотне енергије мора тачно да мери, памти и приказује потрошњу топлотне енергије крајњег купца, у складу са техничким прописима.

Ако су уређаји за мерење топлотне енергије деловима зграде уграђени, обезбеђује се њихов несметан рад, као и правилно одржавање, што укључује периодичну калибрацију у складу са техничким прописима и периодично проверавање исправности рада.

Сматра се да је трошковно оправдана инвестиција уградње уређаја за мерење потрошње топлотне енергије деловима зграде ако је нето садашња вредност процењених уштеда енергије за све крајње кјупце у згради који се топлотном енергијом снабдевају из система даљинског грејања, током периода од нпр. 15 година након уградње, већа од нето садашње вредности процењених оправданих трошкова уградње уређаја за мерење топотне енергије и термостатских регулационих вентила за сваки радијатор уколико претходно већ нису уграђени.

Трошкови које треба узети у обзир приликом процене укупних трошкова уградње су инвестициони трошкови набавке опреме и уређаја за мерење топлотне енергије, трошкови њихове уградње, евентуални трошкови реконструкције унутрашње грејне инсталације појединих делова зграде да би се уређаји за мерење топлотне енергије могли уградити, оперативни трошкови рада и одржавања када уређаји имају могућност даљинског очитавања и друго. Притом посебно треба обратити пажњу на:

1) врсту и старост зграде и број појединачних станова или заједничких и других просторија у згради;

2) број спратова у згради;

3) намену зграде, ако није намењена за стално становање;

4) резултате добре праксе на примеру сличне или исте зграде која се снабдева из истог система даљинског грејања и има уграђене уређаје за мерење у складу са овим правилником;

5) трошкове приступа приватном стану или заједничким просторијама, укључујући евентуалне административне трошкове;

6) трошкове приступа кућној грејној инсталацији;

7) трошкове враћања грађевинских делова и другог садржаја у првобитно стање;

8) трошкове уградње уређаја за управљање температуром;

9) трошкове опреме и софтвера за прикупљање података са уређаја који ће бити основ за обрачун и фактурисање;

10) трошкове издавања рачуна и информација о наплати;

11) трошкове периодичне калибрације уређаја у складу са техничким прописима.

Сматра се да је технички изводљиво инсталирати уређаје за мерење топлотне енергије деловима зграде која се претежно састоји од стамбених јединица, осим у следећим случајевима:

1) ако постоји више од једне улазне тачке у зграду којом се она снабдева топлотном енергијом из мреже даљинског грејања,

2) ако постоји више од једне улазне тачке у сваки стан / засебну јединицу унутар зграде,

3) ако се топлота која се дистрибуира из мреже даљинског грејања ствара помоћу воде са температуром изнад 90 оС,

4) ако се топлота дистрибуира из мреже даљинског грејања помоћу водене паре.

Поменута правила важе и за зграде чији је мањи део намењен за становање, а већи се користи за друге намене. Притом, стамбени део, ако је то технички изводљиво и трошковно оправдано, треба одвојити у засебну грејну целину.

У случајевима када није технички изводљиво или није трошковно оправдано уградити уређаје за мерење топлотне енергије деловима зграде, спроводи се анализа трошковне управданости уградње делитеља топлоте у складу са Прилогом 2 овог правилника.

У смислу овог прилога, период од 15 година након уградње почиње даном након завршетка уградње свих уређаја за предају топлотне енергије деловима зграде у згради.

Препоручује се примена дисконтне стопа у интервалу од 6 до 10% за израчунавање нето садашње вредности у смислу овог прилога.

За процену трошковне исплативости уградње уређаја којима се врши мерење топлотне енергије, користи се следећа стандардна формула за израчунавање нето садашње вредности, односно укупне користи:

где је:

НСВ – нето садашња вредност инвестиције (РСД);

Р0 – почетна инвестиција у периоду када је уређај за мерење топлотне енергије инсталиран (РСД);

Рt – годишња нето уштеда која представља збир трошкова уштеде енергије умањен за годишње оперативне трошкове услуге које се односе на очитавање уређаја и трошкове фактурисања и одржавања (РСД);

t – век трајања уређаја за мерење топлотне енергије и припадајуће опреме (нпр. за период од 15 година t=1 до t=15);

Уt(%) – процењена просечна годишња уштеда енергије након уградње уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије (РСД);

ПРa – референтни годишњи трошак за топлотну енергију пре уградње уређаја за мерење топлотне енергије (РСД);

ГОт – годишњи оперативни трошкови (РСД);

I – дисконтна стопа, најчешће се користи вредност 6 до 10%.

Основни сценарио примењује претпоставку о константним релативним ценама енергије током читавог животног века уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије и припадајуће опреме.

Поред основног, могу се применити два додатна сценарија са циљем спровођења анализе осетљивости на потенцијалну варијацију два најважнија фактора:

– претпоставка да ће релативне цене топлотне енергије расти по одређеној годишњој стопи;

– примена различите дисконтне стопе која се користи у основном сценарију.

Додатно, анализа може обухватити и процену нето садашње вредности за различите комбинације почетних енергетских потреба и уштеда које се постижу након уградње уређаја за мерење предате топлотне енергије.

Елиминација утицаја фактора различитих временских услова на ефекте уградње уређаја врши се нормализовањем енергије потребне за грејање зграде коришћењем „броја степен дана” (СД), у складу са прописаном методологију за прорачун броја степен дана грејања и броја степен дана хлађења.

Да би се израчунале потенцијалне уштеде, потребно је прибавити податак о просечној температури у просторијама/стану и проценити уштеду енергије ако се помоћу термостатског радијаторског вентила температура сведе у границе од око 20 оС. Ако је зграда таква да је просечна температура у њој већ око ове вредности (20 оС), инвестиција је неисплатива. Ако су температуре у просторији више од 20 оС и знатно више у прелазним периодима, трошковна оправданости се ирачунава путем следеће формуле:

где је:

У(%) – процењена просечна годишња уштеда енергије након уградње уређаја

За мерење предате топлотне енергије;

УТ0 – садашња просечна потрошња топлотне енергије по m2 коригована за временске услове у грејним сезонама (пре уградње уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије);

УТк – процењена просечна потрошња топлотне енергије по m2 коригована за временске услове у грејним сезонама након уградње уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије;

ТE0 – просечна потрошња топлотне енергије у грејним сезонама пре уградње уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије (у kWh);

ТEк – процењена просечна потрошња топлотне енергије у грејним сезонама након уградње уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије (у kWh);

СД0 – број степен дана пре уградње уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије;

СДк – број степен дана након уградње уређаја којима се врши мерење предате топлотне енергије (претпоставити исте вредности као за СД0);

A – површина станова (у m2).

Након израчунавања укупне користи уз познавање инвестиционог трошка, може се израчунати показатељ К/Т који се дефинише као

За потпуну оцену исплативости инвестиције потребно је одредити и „интерну стопу приноса” (ИРР). За потребе одређивања ове стопе користе се посебни програми или се до ње може доћи итеративним поступком, претпостављањем вредности за „нето садашњу вредност” једнаку нули, при чему се користи горе наведена формула уз услов да је НСВ једнако нули.

Да би инвестиција била исплатива потребно је да је нето садашња вредност инвестиције (НСВ) већа од нуле, да је показатељ К/Т већи од 1,5 и да је фактор интерне стопе приноса (ИРР) већи од дисконтне стопе. Ако поменути показатељи имају друкчије вредности али блиске наведеним, потребно је урадити додатне анализе осетљивости.

Потребни елементи за анализу трошковне оправданости уградње уређаја за мерење предате топлотне енергије деловима зграде, са предлогом извора података, дати су у следећој табели.

Преглед изворa података који се предлажу, променљивих, примењених методологија и претпоставки

Поступак утврђивања техничке изводљивости и трошковне оправданости покреће власник зграде, односно орган управљања стамбеном заједницом. Анализе се понавља ако дође до промене главних утицајних параметара (значајно повећање цена топлотне енергије, промена термичких карактеристика зграде и сл.). Ако таквих значајних промена нема, анализу треба поновити након пет година.

Било какве промене на згради могу значајно утицати на резултате анализе. На пример, ако се побољша изолација, користи од увођења мерења утрошене топлотне енергије по деловима зграде биће смањене. Ако се планира енергетска санација зграде, препоручује се да се процена трошковне исплативости уради након извођења радова, са новим полазним подацима. У том случају промена понашања корисника кључни је фактор који утиче на потенцијалне уштеде.

Препоручује се да се анализа за зграду понови сваки пут када се врши замена мерила топлотне енергије који се локално очитавају, односно непосредно пре повећања трошкова система за мерење потрошње топлотне енергије. Тада у анализи треба користити реалне трошкове из претходног периода примене мерења и расподеле трошкова на делове зграде односно крајњег купца.

Већина уређаја за мерење топлотне енергије не може да се угради ако се грејање не обезбеђује топлом водом и цевним разводом. Уградња уређаја код система грејања топлим ваздухом или паром не сматра се технички изводљивом. Према стандарднима, за уређаје за мерење топлотне енергије потребна је одређена дужина равне цеви на одговарајућем месту за монтажу а може бити ограничен и угао под којим се постављају.

Претпоставља се да ће смањење потрошње топотне енергије проистећи из промена у понашању станара зграде и/или других корисника. Промена понашања ће се догодити ако корисници имају могућност да управљају унутрашњом температуром. Супроно томе, постоје станови опремљени механичком вентилацијом код којих се прозори не могу отварити, и/или су собне температуре постављене на исту вредност, тако да корисници не могу да утичу на уштеде енергије, тј. на смањење вентилације или температуре. У неким случајевима могућа је делимична контрола температуре али је дугорочно неефикасна, на пример у случају хотелских соба или болница, домова за стара лица и сл. Након увођења мерења у стамбене делове зграде, крајњи купци морају имати одређени минимални ниво могућности да управљају температуром и/или вентилацијом, да би променом понашања могли да остваре потенцијалне уштеде. Ако немају ту могућност, увођење расподеле трошкова на основу потрошње имаће за последицу мање уштеде.

Недостатак могућности индивидуалног управљања унутрашњом температуром нарушава исплативост увођења мерења. На пример, уградња уређаја за мерење топлотне енергије без уградње инструмента за управљање (термостатски регулациони вентил) неће имати за последицу смањење потрошње топлотне енергије него ће само изазвати додатне трошкове.

Генерално посматрано, технички није изводљиво применити мерења топлотне енергију у следећим зградама:

– хотели и сличан смештај у којима се већина просторија заузима на кратак рок и где било какво регулисање температуре од стране станара утиче на топлоту ускладиштену у просторији, а самим тим и на количину грејања која је потребна следећем кориснику;

– болнице или друге зграде сличне намене у којима лица која бораве немају могућност да промене подешавање температуре или вентилацију како би остварили жељени ниво удобности;

– зграде са измењивачима топлоте који греју више од једне просторије, нпр. Ако уређај за подно грејање кроз плафон испоручује већу топлоту просторији која се налази испод плафона;

– зграде које имају централно управљање температуром (нпр. у топлотним предајним станицама), у којима станари немају могућност управљања температуром и не постоје термостатски вентили на радијаторима;

– зграде са посебним системима механичке вентилације у којима станари не могу да проветравају станове тако што пропуштају спољашњи ваздух, нпр. отварањем прозора, у којима се вентилација врши каналима који имају могућност за размену топлоте са излазним ваздухом.

Конкурентне цене потребне за анализе, посебно за услугу уградње уређаја за мерење и термостатских регулационих вентила, имају тенденцију да варирају током времена у зависности од локације, добављача опреме, величине зграде и слично. Реалне цене се могу добити када се добију конкретне понуде овлашћених предузећа.

Понашање корисника има пресудну улогу у процени потенцијалних уштеда. Тамо где станари или други корисници зграде могу да управљају грејањем у појединачним просторијама, очекује се да расподела трошкова грејања на основу потрошње, ако постоје економски подстицаји (могућност остваривања уштеда), доведе до промена понашања које ће утицати на:

– снижавање нивоа температуре у настањеним просторијама,

– локално ограничење грејања, снижавање нивоа температуре у просторијама које се не користе,

– временско ограничење грејања, нпр. затварање вентила ноћу или током празника, или за време дужег одсуства из стана.

Сва три типа промене понашања корисника доприносе смањењу просечне температуре у згради и већим уштедама енергије. Такође, повећање остварених уштеде може се постићи давањем чешћих информација крајњим купцима (нпр. месечно извештавање) о потрошњи енергије и припадајућим трошковима.

Увођење мерења топлотне енергије која се предаје деловима зграде омогућава да се трошкови коришћења топлотне енергије одређују на основу остварене потрошње, што је кључно за постизање значајних уштеда енергије, али и за праведнију расподелу трошкова на крајње купце.

ПРИЛОГ 2

МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ОДРЕЂИВАЊА ТЕХНИЧКЕ ИЗВОДЉИВОСТИ И ТРОШКОВНE ОПРАВДАНOСТИ УГРАДЊЕ ДЕЛИТЕЉА ТОПЛОТЕ НА СВАКОМ ГРЕЈНОМ ТЕЛУ

Овај прилог поставља методолошки оквир који се може користити за процену да ли је одређена мера као што је уградња делитеља топлоте на сваком грејном телу, технички изводљива и економски оправдана за предметну зграду.

Метода која је утврђена у овом прилогу усклађен је са савременом стандардном праксом и користи критеријум нето садашње вредности. Трошковна оправданост уградње постоји ако нето садашња вредност једнократних и годишњих трошкова инвестиције није већа од нето садашње вредности збира годишњих користи од уштеда које се остварују. Да би се уштеде оствариле потребно је да сва грејна тела у згради буду опремљена уређајима за регулацију предате количине топлотне енергије (термостатски регулациони вентил).

Притом, корисници могу да остваре предности као што је мањи рачун за топлотну енергију током животног века делитеља топлоте, као резултат одговорног понашања, на основу остварене мање потрошње енергије. На годишњем нивоу, нето користи за потрошаче дефинишу се као разлика између уштеде енергије и годишњих оперативних трошкова у које спадају трошкови очитавања и одржавања опреме.

За потребе дисконтовања на нето садашњу вредност користе се одговарајући дисконтни фактори. Процена трошковне оправданости зависи од почетних специфичних енергетских захтева, цене опреме и цене топлотне енергије.

Трошкови инвестиције могу варирати у зависности од карактеристика зграде. Цене топлотне енергије у системима даљинског грејања у надлежности су локалних самоуправа односно града Београда и знатно се разликују, што утиче на процене трошковне оправданости.

Трошкови уградње делитеља топлоте зависе од броја грејних тела („радијатора”) и могу се утврдити за сваки део зграде (појединачни стан). Укупна улагања за зграду додатно укључују централне и/или спратне процесорске јединице за даљинско очитавање уређаја, ако је предвиђена њихова уградња.

Трошкови инвестиције за уградњу делитеља топлоте за типску зграду, ако се уграђују електронски делитељи топлоте који се најчешће користи и задовољавају важеће техничке прописе, обухватају трошкове носеће плоче и прибора – сет за једно грејно тело (радијатор). Програмирање и тестирање уређаја најчешће је укључено у цену. У трошкове цене централне процесорске јединице за очитавање импулса спадају и трошкови уградње и програмирања.

Савремени електронски делитељ топлоте је опремљен са два температурна сензора и мери температурна разлику између одређене тачке на површини грејних тела и околног унутрашњег ваздуха у просторији. Делитељ топлоте не одређује топлоту, већ удео сваког грејног тела у укупној потрошњи топлоте.

Прорачунски модул делитеља топлоте користи специфичан алгоритам и израчунава број јединица за доделу импулса за једно грејно тело. Делитељи топлоте се не могу уграђивати у системима са скривено вођеном цевном мрежом, на грејним телима без вентила (цевни регистри), у случају подног и панелног грејање и у системима грејања са принудном циркулацијом ваздуха.

Препоручује се коришћење делитеља топлоте под техничким условима који су описани у техничким стандардима и/или техничкој документацији коју је обезбедио произвођач уређаја у хидрауличним балансираним системима грејања са правилно одабраном температуром грејног медијума, што омогућава одржавање минималног протока грејног медијума у сваком кругу.

Тамо где су уграђени делитељи топлоте, потребно је обезбедити њихов несметан рад, правилно одржавање у складу са техничким прописима, као и периодично проверавање исправност рада уређаја.

Уградња делитеља топлоте је трошковно оправдана ако је нето садашња вредност претпостављених уштеда енергије крајњих купаца у згради у периоду од десет година након уградње већа од нето садашње вредности процењених оправданих трошкова уградње делитеља топлоте на сваком грејном телу и термостатских регулационих вентила на сваком радијатору, уколико претходно нису уграђени, у тој згради.

Елементи које треба узети у обзир приликом процене трошкова уградње делитеља топлоте и термостатских регулационих вентила су инвестициони трошкови опреме и уређаја, трошкови њихове уградње, оперативни трошкови рада и одржавања делитеља топлотеи термостатских регулационих вентила, при чему треба узети у обзир:

1) трошкове приступа приватном стану или заједничким просторијама, укључујући и евентуалне административне трошкове;

2) трошкове приступа кућној грејној инсталацији;

3) трошкове враћања грађевинских делова и другог садржаја у првобитно стање;

4) трошкове уградње термостатских регулационих вентила;

5) опционо трошкове уградње вентила на повратном воду из радијатора према вертикали;

6) трошкове опреме и софтвера за прикупљање података са делитеља топлоте који ће бити основ за обрачун и фактурисање;

7) трошкове издавања рачуна и информација о наплати;

8) трошкове периодичне замене делитеља топлоте у складу са техничким прописима.

Сматра се да је технички изводљива уградња делитеља топлоте у згради која се претежно састоји од стамбених јединица, осим у следећим случајевима:

1) систем грејања је без радијатора или других измењивача топлоте за просторије, на коју се уређај може монтирати;

2) пројектоване површинске температуре радијатора или других измењивача топлоте премашују радни опсег уређаја, и

3) топлотна снага радијатора или другог измењивача топлоте за просторије не може се поуздано одредити јер, на пример, постоје покретни отвори за контролу протока топлоте или друге променљиве препреке протоку ваздуха преко измењивача топлоте.

У смислу овог прилога, период од десет година након уградње почиње да тече даном након завршетка уградње свих делитеља топлоте у згради.

Потребно је пре уградње прикупити информације о трошковима енергије по деловима зграде и о могућностима рационалнијег понашања којим се могу остварити уштеде енергије.

Век трајања опреме за делитеље топлоте одређен је на десет година. Након истека тог периода нема преостале вредности инвестиције. За финансијску исплативост уградње делитеља топлоте, методолошки приступ користи следећу стандардну формулу за израчунавање нето садашње вредности, односно укупне користи:

где је:

НСВ – нето садашња вредност инвестиције (РСД);

Р0 – почетна инвестиција у периоду када је делитељ топлоте уграђен (РСД);

Рt – годишња нето уштеда која представља збир трошкова уштеде енергије умањен за годишње оперативне трошкове, тј. трошкове услуга очитавања уређаја, фактурисања и одржавања (РСД);

t – век трајања делитеља топлоте и припадајуће опреме је десет година (t=1 до t=10);

Уt(%) – процењена просечна годишња уштеда енергије након уградње делитеља топлоте (РСД);

ПРa – референтни годишњи трошак за топлотну енергију пре уградње делитеља топлоте (РСД);

ГОт – годишњи оперативни трошкови (РСД);

i – дисконтна стопа, најчешће се користи вредност 6–10%.

Основни сценарио примењује претпоставку о константним релативним ценама енергије током читавог животног века делитеља топлоте.

Поред основног сценарија, могу се применити два додатна сценарија са циљем спровођења анализе осетљивости на потенцијалну варијацију два најважнија фактора:

– претпоставка да ће релативне цене топлотне енергије расти по одређеној годишњој стопи;

– примена различите дисконтне стопе која се користи у основном сценарију.

Додатно, анализа може бити проширена на процену нето садашње вредности за различите комбинације које се односе на почетне енергетске потребе и различите могућности уштеда које се постижу након уградње делитеља топлоте.

Елиминација утицаја фактора различитих временских услова на ефекте уградње делитеља топлоте врши се нормализовањем енергије потребне за грејање зграде коришћењем „броја степен дана” (СД), у складу са прописаном методологије за прорачун броја степен дана грејања и броја степен дана хлађења.

Да би се израчунале потенцијалне уштеде, потребно је прибавити податак о просечној температури у просторијама/стану и проценити уштеду енергије ако се помоћу уређаја за регулацију температуре (термостатског радијаторског вентила) који је неопходан за остваривање уштеда, температура сведе у границе од око 20 оС. Ако је зграда таква да је просечна температура у њој већа од ове вредности (20 оС), инвестиција је неисплатива. У случају температура виших од 20 оС и значајно виших у прелазним периодима, потребно је израчунати трошковну оправданост уградње путем следеће формуле:

где је:

У(%) – процењена просечна годишња уштеда енергије након уградње делитеља топлоте;

УТ0 – садашња просечна потрошња топлотне енергије по m2 коригована за временске услове у грејним сезонама (пре уградње делитеља топлоте);

УТк – процењена просечна потрошња топлотне енергије по m2 коригована за временске услове у грејним сезонама након уградње делитеља топлоте;

ТE0 – просечна потрошња топлотне енергије у грејним сезонама пре уградње делитеља топлоте (у kWh);

ТEк – процењена просечна потрошња топлотне енергије у грејним сезонама након уградње делитеља топлоте (у kWh);

СД0 – број степен дана пре уградње делитеља топлоте;

СДк – број степен дана након уградње делитеља топлоте;

A – површина станова (у m2).

Након израчунавања укупне користи и уз познавање инвестиционог трошка, може се израчунати показатељ К/Т који се дефинише као:

За потпуни оцену исплативости инвестиције потребно је одредити и „интерну стопу приноса” (ИРР). За потребе одређивања ове стопе користе се посебни програми или се до ње може доћи итеративним поступком претпостављањем вредности за „нето садашњу вредност” једнаку нули, при чему се користи горе наведена формула уз услов да је НСВ једнако нули. Другим речима, тражи се онај временски тренутак када (дисконтована) укупна корист достиже вредност инвестиционог трошка.

Да би инвестиција била трошковно исплатива потребно је да нето садашња вредност инвестиције (НСВ) буде већа од нуле, да је показатељ К/Т већи од 1,5 и да је фактор интерне стопе приноса (ИРР) већи од дисконтне стопе. Ако поменути показатељи имају друкчије вредности али блиске наведеним, потребно је урадити додатне анализе осетљивости.

Потребни елементи за спровођење анализе економске исплативости уградње делитеља топлоте са предлогом извора података дати су у следећој табели.

Преглед извора података који се предлажу, променљивих, примењених методологија и претпоставки

Трошкови уградње делитеља топлоте могу се значајно разликовати услед различитих техничких карактеристика зграде / станова. Досадашња пракса је показала да уградња делитеља топлоте без претходног постојања или истовремене уградње уређаја за регулацију предате топлоте сваком грејном телу (термостатски регулациони вентили) нема смисла, јер не постоји могућност регулације унутрашње температуре, а тиме ни количине преузете енергије, односно остваривања уштеда.

Најутицајнији фактор који утиче на висину инвестиционих трошкова у згради везан је за техничке карактеристике: величину зграде и појединачних станова, унутрашњег система грејања, број грејних јединица по стану и друго.

Висока почетна специфична потрошња топлотне енергије даје позитивну нето садашњу вредност, па је уградња делитеља топлоте оправдана и за постизање умерених уштеда енергије. Ниска почетна специфична потрошња постиже позитивну нето садашњу вредност само ако ће се остварити изузетно високе уштеде енергије. Стварна потрошња енергије зависи од низа фактора: карактеристика стана (величина, изолација), положаја стана у згради (географска оријентација, унутрашња локација стана), понашања корисника и др.

При изради анализа осетљивости примена нижег дисконтног фактора или претпостављено повећање релативних цена топлотне енергије позитивно утиче на процену трошковне оправданости уградње делитеља топлоте. Резултати су осетљиви на потенцијални раст цена топлотне енергије.

Приликом одређивања трошкова инвестиције уградње делитеља топлоте и термостатских регулационих вентила, ако претходно нису уграђени, са припадајућим системима у постојећим објектима, постоји одређени ризик од скривених трошкова, нарочито ако су грејне инсталације у дуготрајној, можда и вишедеценијској употреби. Ризик за повећање трошкова представљају могући додатни радови на преправци прикључака при уградњи термостатских регулационих вентила услед оштећења приликом демонтаже старих вентила или услед дотрајалости цеви. Поред тога, у зградама са великим бројем станова, често има станова без станара, или неки станари одбијају сваки вид сарадње.

Препоручује се да се анализа за зграду понови сваки пут када се припрема замена делитеља топлоте који се локално очитавају, или пре било каквих већих улагања у системе за мерење потрошње топлотне енергије. Тада у анализи треба користити реалне трошкове из претходног периода примене мерења и расподеле трошкова на делове зграде односно крајње купце.

Да би расподела трошкова за грејање на основу потрошње путем делитеља топлоте била технички изводљива потребно је да се енергија за грејање дистрибуира у згради помоћу топле воде (а не помоћу ваздуха или водене паре). У зградама које користе топли ваздух или пару за пренос енергије за грејање технички није изводљива уградња делитеља топлоте. Исто важи и у случају када се може очекивати да делитељи топлоте не мере поуздано топлотни ток, нпр. када су измењивачи топлоте уграђени у плафон просторије па загревају и под просторије која се налази испод плафона, или у зидове зграда са сличним ефектом, као и у случајевима подног и панелног грејања.

Конкурентне цене потребне за анализе, нарочито за услуге уградње делитеља топлоте и термостатских регулационих вентила, имају тенденцију да варирају током времена и у зависности од локације, добављача опреме, величине зграде и слично. Реалне цене се могу добити када се добију конкретне понуде овлашћених предузећа.

Увођење расподеле потрошње помоћу делитеља топлоте у згради омогућава да се трошкови коришћења топлотне енергије одређују на основу остварене потрошње, што је кључно за постизање значајних уштеда енергије, али и за праведнију расподелу трошкова на крајње купце.