Прилог 1

НАЧИН ВРШЕЊА КОНТРОЛЕ ПРОЦЕСА САГОРЕВАЊА И ПРОЦЕНЕ СТЕПЕНА КОРИСНОСТИ КОТЛА

1. Током контроле процеса сагоревања и процене степена корисности котла мере се следеће величине:

θ fg

(°C)

температура димних гасова на излазу из котла

Χ O2,fg,dry

(%)

садржај кисеоника O2 у сувим димним гасовима – запремински удео

Χ CO,fg,dry

(%)

садржај угљен моноксида CO у сувим димним гасовима – запремински удео

θ air

(°C)

температура ваздуха за сагоревање на улазу у горионик (темп. ваздуха у просторији)

θ ins

(°C)

температура оплате котла

Bacharach број

(димни број) код котлова на течно и чврсто гориво

Ако су горње величине (све или неке од њих) измерене на основу другог важећег прописа у периоду до шест месеци пре дана вршења контроле, наводе се добијене вредности из тог мерења (није потребно поново спроводити мерење).

2. На основу извршеног мерења израђује се извештај о мерењу који је саставни део извештаја о контроли.

Степен корисности котла – ефикасност котла се у смислу овог правилника процењује као:

η cmb = 100 – α ch,on (%)

где су:

α ch,on – Губитак у димним гасовима (%)

Губитак у димним гасовима

Коефицијенти

c 1

c 2

Гориво

 

 

Природни гас

0,66

0,009

ТНГ

0,63

0,008

Лож уље

0,68

0,007

Дрво

0,65

0,008

Прилог 2

НАЧИН ВРШЕЊА КОНТРОЛЕ

Контрола система за грејање обухвата следеће активности:

1) преглед и испитивање документације, извештаја (укључујући извештаје који се односе на раније контроле), података и информација које обвезник контроле даје на увид овлашћеном лицу;

2) контролу процеса сагоревања у котлу;

3) процену ефикасности котла, на основу контроле процеса сагоревања у котлу, са одговарајућим подешавањима како би се одразила просечна ефикасност која се вероватно може постићи током целе године;

4) процену величине, односно снаге котла, у односу на захтевано топлотно оптерећење зграде или дела зграде;

5) поређење величине, односно снаге котла са процењеним вршним топлотним оптерећењем зграде;

6) позиционирање постројења и поређење елемената система за грејање са списком делова система;

7) позиционирање котла или котлова и идентификацију произвођача, назива модела, типа (посебно да ли се ради о кондензационом или некондензационом); евидентирање да ли постоје одступања између стварног и у документацији описаног постројења; проверу да ли је котао функционалан и визуелну процену његове старости и тренутног стања; ако је то могуће, оцену начина модулирања горионика (укључење/искључење, степеновани, или модулирани);

8) проверу да ли је довод ваздуха за сагоревање у котао и у котларницу (ако котао није затворен у заптивену просторију), одговарајући и без сметњи;

9) за кондензациони котао, проверу дренирања кондензата и цевовода; евидентирање да ли је цев за дренирање метална или неметална;

10) евидентирање да ли котловско постројење и његова непосредна околина изгледају чисти и без препрека;

11) евидентирање визуелних знакова цурења воде, оштећења насталих од воде и корозије;

12) позиционирање акумулатора топле воде и енергетске ознаке на посуди; извештавање о категорији на ознаци, или о непостојању ознаке; евидентирање количине изолације на суду и њеног стања; евидентирање да ли су цевни прикључци и цеви које воде до суда изоловани;

13) позиционирање циркулационих пумпи и ознаке енергетске ефикасности; извештавање о класи на ознаци, или о непостојању ознаке; ако нема циркулационих пумпи, извештавање да се систем ослања на гравитациону циркулацију;

14) проверу трасе и стања цевовода система за грејање, у мери у којој је приступачан и видљив; евидентирање да ли је изолован и какво је стање изолације;

15) проверу грејних тела, где су видљиви; проверу да не постоји цурење и корозија; евидентирање да ли имају индивидуалну регулацију температуре (као што су термостатски радијаторски вентили), или локалну регулацију путем зонског термостата;

16) запажање да ли преграде или намештај угрожавају учинак грејних тела;

17) проверу да ли постоје термостатски регулатори температуре воде, термостатски регулатори температуре ваздуха, зонски или собни регулатори, временски прекидачи и уређаји за блокирање (нпр. за искључивање котла када нема потражње за топлотом);

18) поређење тренутно назначеног дана у недељи и времена у дану на уређајима за контролу система за грејање у односу на стварно време и дан;

19) евидентирање подешених периода укључивања и искључивања грејања простора (за радне дане, дане преко недеље и за викенд, уколико је ова могућност расположива са тајмером).

Процена из става 1. тачке 4) овог прилога не врши се поново приликом друге контроле истог система за грејање и сваке следеће контроле, ако у међувремену није промењено топлотно оптерећење зграде или дела зграде;

Контроле система за грејање чији су котлови укупне снаге 100 kW или веће, осим активности наведених у ставу 1. овог прилога, обухвата и следеће активности:

1) преглед евиденције о активностима система на грејању и потрошњи енергије током евентуалних прекомерних сати коришћења или уз прекомерну потрошњу;

2) оцену ефективне примене било ког система за контролу и праћење/мониторинг рада система за грејање, укључујући и редовну повратну информацију станара зграде;

3) оцену зонирања у односу на факторе као што су локални нивои интерног појачања, оријентација и изложеност сунчевом зрачењу;

4) оцену подесности типа и локације зонских сензора за регулацију грејања;

5) бележење подешених температура у свакој зони за грејање у односу на активности и заузетост зона и простора.

Током контроле, контролори система за грејање ће посебно обратити пажњу на честе недостатке код следећих делова система за грејање:

1) котао – није подешен; занемарено сервисирање и чишћење; оштећена изолација;

2) циркулациона пумпа – ниска класа енергетске ефикасности;

3) акумулатор топле воде који је прикључен на систем за грејање (било за складиштење санитарне топле воде или као топлотни бафер) – лоша или оштећена изолација, неадекватна и непотпуна регулација;

4) цеви – лоша изолација, губитак топлоте изван грејаног простора;

5) уређај за контролу система за грејање – неадекватне функције, некоректно подешене функције или функције које не раде.

Прилог 3

ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА СЕ ДАЈЕ НА УВИД У СВРХУ ВРШЕЊА КОНТРОЛЕ

Ради вршења контрола, обвезник контроле даје на увид овлашћеном лицу расположиву документацију, извештаје, податке и информације од значаја за вршење контроле, а нарочито:

– списак саставних делова система за грејање: списак по ставкама инсталираног постројења за грејање укључујући: идентификацију произвођача, моделе и идентификационе бројеве, са позицијама унутрашњих и спољних компоненти;

– диспозиције и шеме на којима су приказане главне компоненте система за грејање;

– опис начина регулисања температуре ваздуха у свакој зони;

– опис начина регулисања периода рада, централно и/или у свакој зони;

– извештаје о контроли система за грејање које су раније вршене, ако постоје;

– евиденцију о извршеним активностима одржавања, укључујући чишћење котлова, димњака и канала за одвођење димних гасова и хемијској припреми воде, ако постоји;

– евиденцију о активностима баждарења и одржавања извршеним на системима за регулацију и сензорима, или системима за контролу на нивоу објекта, ако постоје;

– пројектовано топлотно оптерећење зграде, и кратак опис величине и заузетости грејаних простора, ако постоје;

– евиденцију о било којим проблемима или жалбама изјављеним у односу на услове унутрашњег комфора постигнутог у третираним просторима, ако постоје.

За сврхе вршења контрола система за грејање чији су котлови укупне снаге 100 kW или веће, обвезник контроле, поред документације, извештаја, података и информација наведених у ставу 1. овог прилога, даје на увид овлашћеном лицу и следећу документацију, ако је доступна:

– опис контролних зона система са шематским цртежима;

– евиденцију о индивидуално мереном коришћењу извора, односно котла и/или потрошњи енергије;

– преглед одговарајућих могућности и обухвата сваког система за контролу који је инсталиран и тачака одређених за регулацију температуре у свакој грејној зони, периода његовог одржавања и датуму последње контроле одржавања;

– преглед параметара које прати било која контролна станица, или јединица за даљинску контролу, који се користе за континуално праћење карактеристике уређаја и све друге добијене информације у вези са радном ефикасношћу уређаја.