O POTVRĐIVANjU EVROPSKE KONVENCIJE O PRIZNANjU I IZVRŠENjU ODLUKA O STARANjU O DECI I O PONOVNOM USPOSTAVLjANjU ODNOSA STARANjA
(Objavljen u "Sl. listu SRJ - Međunarodni ugovori", br. 1 od 11. maja 2001)
Član 1.
Potvrđuje se Evropska konvencija o priznanju i izvršenju odluka o staranju o deci i o ponovnom uspostavljanju odnosa staranja, usvojena 20. maja 1980. godine u Luksemburgu, u originalu na francuskom i engleskom jeziku.
Član 2.
Tekst Konvencije u prevodu na srpski jezik glasi:
EVROPSKA KONVENCIJA O PRIZNANjU I IZVRŠENjU ODLUKA O STARANjU O DECI I O PONOVNOM USPOSTAVLjANjU ODNOSA STARANjA
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ove konvencije;
Priznajući da je u državama članicama Saveta Evrope uzimanje u obzir interesa deteta od odlučujućeg značaja u donošenju odluka o njegovom staranju;
Smatrajući da će institucionalizovanje mera kojima treba da se olakša priznanje i izvršenje odluka o staranju o detetu obezbediti bolju zaštitu interesa dece;
Smatrajući da je poželjno, u ovom cilju, da se istakne da je pravo roditelja na viđanje s detetom normalna posledica prava na staranje;
Konstatujući rastući broj slučajeva u kojima su deca bespravno premeštena preko međunarodne granice i teškoće koje se javljaju u adekvatnom rešavanju problema prouzrokovanih ovim slučajevima;
U želji da se uvedu odgovarajući propisi koji omogućavaju ponovno uspostavljanje odnosa staranja o deci kada je ovo staranje samovoljno prekinuto;
Uvereni u svrsishodnost da se, u tom cilju, preduzmu mere prilagođene različitim potrebama i različitim uslovima;
U želji da uspostave pravnu saradnju između svojih organa,
Dogovorile su se o sledećem:
Član 1.
U svrhe ove Konvencije:
a) dete označava svako lice, bez obzira na njegovo državljanstvo, koje još nije napunilo 16 godina i koje nema pravo da samo određuje svoje prebivalište prema zakonu zemlje njegovog uobičajenog boravišta, zakonu zemlje njegovog državljanstva ili prema domaćem zakonu zamoljene države;
b) organ označava svaki sudski ili upravni organ;
c) odluka o staranju označava svaku odluku organa ukoliko se odnosi na staranje o ličnosti deteta, uključujući pravo da se odredi njegovo prebivalište, ili se odnosi na pravo na viđenje s njima;
d) bespravno odvođenje, označava odvođenje deteta preko međunarodne granice uz kršenje odluke o njegovom staranju koja je doneta u jednoj državi ugovornici i u toj državi je izvršena; takođe se smatra bespravnim odvođenjem:
(i) nevraćanje deteta preko međunarodne granice, posle isteka vremena vršenja prava na viđanje sa detetom ili na kraju svakog drugog privremenog boravka na teritoriji van teritorije na kojoj se vrši staranje;
(ii) odvođenje koje je kasnije proglašeno nezakonitim u smislu člana 12.
DeoI
CENTRALNI ORGANI
Član 2.
1. Svaka država ugovornica će odrediti centralni organ koji će obavljati funkcije predviđene ovom konvencijom.
2. Federalne države i države u kojima je na snazi više od jednog pravnog sistema moći će da odrede više centralnih organa i utvrde njihovu nadležnost.
3. Svako određivanje izvršeno u skladu sa ovim članom biće prijavljeno Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
Član 3.
Centralni organi država ugovornica će međusobno sarađivati i podsticati saradnju između nadležnih organa svojih država. Ovi organi će delovati sa svom neophodnom revnošću.
2. Radi lakšeg sprovođenja ove konvencije, centralni organi država ugovornica:
a) prosleđuju zahteve za dobijanje obaveštenja koji dolaze od nadležnih organa, a koji se tiču pravnih pitanja ili činjenica vezanih za postupke koji su u toku;
b) dostavljaju na zahtev jedni drugima obaveštenja koja se odnose na njihovo pravo na staranje o deci i njegove izmene;
c) međusobno se obaveštavaju o teškoćama koje mogu da se jave prilikom primene Konvencije i koliko je god moguće, otklanjanje prepreke u njenoj primeni.
Član 4.
1. Svako lice koje je u jednoj državi ugovornici dobilo odluku o staranju o detetu i koje želi da u drugoj državi ugovornici dobije priznanje ili izvršenje ove odluke može, u tom cilju, podneti molbu centralnom organu bilo koje države ugovornice.
2. Uz molbu treba priložiti dokumenta navedena u članu 13.
3. Centralni organ koji je primio molbu, ako nije centralni organ zamoljene države, dostaviće dokumenta neposredno tom centralnom organu bez odlaganja.
4. Centralni organ kome je podneta molba može da odbije svoju intervenciju kada je očigledno da uslovi predviđeni ovom konvencijom nisu ispunjeni.
5. Centralni organ kome je podneta molba obaveštavaće podnosioca o toku postupka po njegovoj molbi bez odlaganja.
Član 5.
1. Centralni organ zamoljene države preduzima ili nalaže da se što pre preduzmu sve mere koje smatra odgovarajućim, i, u slučaju potrebe, pokreće postupak kod svojih nadležnih organa, radi:
a) pronalaženja mesta u kome se dete nalazi;
b) izbegavanje, pre svega, neophodnim privremenim merama, da interesi deteta ili molioca budu oštećeni;
c) obezbeđenja priznanja ili izvršenja odluke;
d) obezbeđenje predaje deteta moliocu kada je izvršenje odluke odobreno;
e) obaveštenja zamolnog organa o preduzetim merama i njihovim rezultatima.
2. Kada centralni organ zamoljene države ima razloga da veruje da se dete nalazi na teritoriji druge države ugovornice, on neposredno i bez odlaganja dostavlja dokumenta centralnom organu te države.
3. Osim troškova repatrijacije, svaka država ugovornica se obavezuje da od podnosioca molbe ne traži nikakvo plaćanje u vezi bilo koje mere koju je preduzeo na osnovu stava 1. ovog člana centralni organ te države uključujući i troškove postupka i, kada je to slučaj, troškove koji su nastali angažovanjem advokata.
4. Ako se priznanje ili izvršenje odbije, i ako centralni organ zamoljene države smatra da treba udovoljiti zahtevu molioca da se u ovoj državi pokrene postupak o suštini spora, ovaj organ preduzima sve kako bi obezbedio zastupanje molioca u ovom postupku u ništa manje povoljnim uslovima od onih koje može da koristi lice koje prebiva u toj državi ili je njen državljanin i, u tom cilju, može pre svega da pokrene postupak kod nadležnih organa.
Član 6.
1. Osim u slučaju posebnih sporazuma zaključenih između odnosnih centralnih organa i odredbi stava 3. ovog člana:
a) saopštenja upućena centralnom organu zamoljene države se sastavljaju na jeziku ili na jednom od zvaničnih jezika te države ili im se prilaže prevod na taj jezik;
b) centralni organ zamoljene države će ipak prihvatiti saopštenja sastavljena na francuskom ili engleskom jeziku ili propraćena prevodom na jedan od ovih jezika.
2. Saopštenja koja dolaze od centralnih organa zamoljene države, uključujući i rezultate obavljenih istraga, mogu da budu sastavljena na zvaničnom jeziku ili na jednom od zvaničnih jezika ove države ili na francuskom ili engleskom jeziku.
3. Država ugovornica može da isključi potpunu ili delimično primenu odredbi stava 1. tačke b. ovog člana. Kada je država ugovornica izrazila ovu rezervu svaka druga država ugovornica može isto tako da je primeni prema toj državi.
DeoII
PRIZNANjE I IZVRŠENjE ODLUKA I PONOVNO USPOSTAVLjANjE STARANjA O DECI
Član 7.
Odluka o staranju koja je doneta u jednoj državi ugovornici priznaće se, a kada je u zemlji porekla izvršena, izvršiće se u svakoj drugoj državi ugovornici.
Član 8.
U slučaju bespravnog odvođenja, centralni organ zamoljene države odmah će preduzeti mere za vraćanje deteta:
a) kada su u trenutku pokretanja postupka u državi u kojoj je doneta odluka ili u vreme bespravnog odvođenja, ako je do njega ranije došlo, dete i njegovi roditelji imali samo državljanstvo ove države i kada je dete imalo svoje uobičajeno boravište na teritoriji pomenute države, i
b) kada je zahtev za vraćanje podnet centralnom organu u roku od šest meseci od dana bespravnog odvođenja.
2. Ako se, u skladu sa zakonom zamoljene države, ne može udovoljiti odredbama iz stava 1. ovog člana bez pribegavanja sudskom organu, nijedan od razlo