Na osnovu člana 2. tačka 5. Zakona o Vladi Republike Srbije ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 5/91 i 45/93), Vlada Republike Srbije donosi
UREDBU
O NAČELIMA ZA UNUTRAŠNjU ORGANIZACIJU I SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA U MINISTARSTVIMA I POSEBNIM ORGANIZACIJAMA
(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 45/94, 44/00, 115/03)
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuju se načela za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama (u daljem tekstu: organi), vrste organizacionih jedinica i uslovi za njihovo obrazovanje, rukovođenje organizacionim jedinicama i postupak pripreme i donošenje pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organima (u daljem tekstu: pravilnik).
Član 2.
Unutrašnjom organizacijom i sistematizacijom obezbeđuje se racionalno i efikasno ostvarivanje zakonom utvrđenog delokruga i zakonom i drugim propisima utvrđene nadležnosti organa.
Član 3.
Pravilnik donosi ministar, odnosno sekretar ili direktor koji rukovodi posebnom organizacijom (u daljem tekstu: sekretar ili direktor).
Pri donošenju pravilnika ministar, odnosno sekretar ili direktor polazi od sledećih načela:
1) grupisanja istovrsnih ili srodnih i međusobno povezanih poslova u odgovarajuće organizacione jedinice;
2) zakonitog i blagovremenog odlučivanja o pravima i obavezama i na zakonu zasnovanim pravnim interesima građana, preduzeća i drugih pravnih subjekata;
3) stručnog, racionalnog i ekonomičnog obavljanja poslova, uz maksimalno korišćenje svih raspoloživih znanja u organu i uštedu sredstava;
4) efikasnog rukovođenja organizacionim jedinicama i stalnog nadzora nad obavljanjem poslova;
5) efikasne međusobne saradnje organa, saradnje s odgovarajućim organima državne zajednice Srbija i Crna Gora, organima lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, preduzećima i drugim organizacijama kojima su poverena upravna ovlašćenja;
6) uključivanja stručnih i naučnih radnika i organizacija u proces predlaganja, odlučivanja i preduzimanja odgovarajućih mera;
7) primene savremenih metoda i sredstava rada.
Član 4.
Pravilnikom se utvrđuju:
1) organizacione jedinice i poslovi koji se u njima obavljaju iz delokruga utvrđenog zakonom;
2) način rukovođenja organizacionim jedinicama;
3) ukupan broj radnih mesta s nazivom i opisom poslova za svako radno mesto ili grupu radnih mesta i potrebnim brojem zaposlenih;
4) uslovi za obavljanje poslova svakog radnog mesta ili grupe radnih mesta;
5) (brisana)
6) način programiranja i planiranja poslova u organu.
II. VRSTE ORGANIZACIONIH JEDINICA I USLOVI ZA NjIHOVO OBRAZOVANjE
Član 5.
Poslovi iz delokruga organa po pravilu obavljaju se u okviru organizacionih jedinica.
Vrste i broj organizacionih jedinica utvrđuju se prema vrsti i međusobnoj povezanosti i obimu poslova u organu.
Organizacione jedinice obrazuju se kao osnovne i kao organizacione jedinice u sastavu osnovnih (u daljem tekstu: unutrašnje organizacione jedinice) i kao posebne organizacione jedinice.
U ministarstvima se mogu obrazovati sekretarijati ministarstava kao posebne organizacione jedinice.
Osnovna organizaciona jedinica obrazuje se kao sektor.
Unutrašnje organizacione jedinice mogu se obrazovati kao odeljenje, odsek i grupa.
U pojedinim organima mogu se izuzetno obrazovati unutrašnje organizacione jedinice s drugim nazivima ako to više odgovara prirodi poslova koji treba da se obavljaju u tim jedinicama, s tim da se polazi od uslova za obrazovanje unutrašnjih organizacionih jedinica utvrđenih ovom uredbom.
Za organizacione jedinice iz stava 7. ovog člana pravilnikom se utvrđuje kojim se unutrašnjim organizacionim jedinicama u smislu ove uredbe upodobljavaju.
Izuzetno, u organima u kojima priroda ili obim poslova to nalažu mogu se obrazovati i organizacione jedinice u sastavu unutrašnjih, odnosno posebnih organizacionih jedinica.
Organizacione jedinice u sastavu unutrašnje organizacione jedinice ne mogu imati isti naziv kao organizaciona jedinica u čijem se sastavu obrazuju.
Član 6.
Sektor se obrazuje za obavljanje poslova koji predstavljaju posebno područje rada ili radi objedinjavanja poslova više unutrašnjih organizacionih jedinica.
Član 7.
Sekretarijat ministarstva obrazuje se za obavljanje poslova koji su od zajedničkog interesa za celo ministarstvo, odnosno poslova čijim se vršenjem obezbeđuje nesmetan, efikasan i usklađen rad svih sektora u ministarstvu.
Član 8.
Odeljenje se obrazuje za obavljanje međusobno povezanih normativno-pravnih, studijsko-analitičkih, upravnih, upravno-nadzornih, finansijsko-materijalnih, informatičkih, dokumentacionih, statističko-evidencionih, stručno-operativnih, kancelarijskih, zanatskih i manipulativnih poslova koje treba objediniti i za čije se obavljanje predviđa najmanje osam zaposlenih.
Član 9.
Odsek se obrazuje za obavljanje srodnih upravnih, upravno-nadzornih, finansijsko-materijalnih, informatičkih, dokumentacionih, statističko-evidencionih, stručno-operativnih, kancelarijskih, zanatskih i manipulativnih poslova koji zahtevaju neposrednu povezanost i organizacionu posebnost i za čije se obavljanje predviđa najmanje pet zaposlenih.
Član 10.
Grupa se obrazuje za obavljanje međusobno povezanih normativno-pravnih i studijsko analitičkih poslova za čije se obavljanje predviđa najmanje troje zaposlenih.
Član 11.
U organu se izuzetno mogu obrazovati unutrašnje organizacione jedinice van sastava sektora ako su priroda i sadržina poslova koji se u toj jedinici obavljaju takvi da zahtevaju neposrednu povezanost s ministrom, odnosno sa sekretarom ili direktorom (posebni programi, međunarodni odnosi i sl.).
Član 12.
U organima pojedine poslove mogu obavljati samostalni izvršioci van organizacionih jedinica ako to nalažu priroda i obim poslova ili to proizilazi iz potreba saradnje s organima lokalne samouprave, teritorijalne autonomije ili preduzećima i drugim pravnim subjektima.
Član 13.
Organi mogu obrazovati organizacione jedinice i van svog sedišta ako se time obezbeđuje racionalnije i efikasnije obavljanje poslova organa, a naročito potpunije i blagovremeno ostvarivanje prava i obaveza i na zakonu zasnovanih pravnih interesa građana, preduzeća i drugih javnih subjekata.
Radi usklađenog i celovitog obavljanja poslova državne uprave, obezbeđenja smeštajnih, materijalno-tehničkih i drugih uslova rada i njihovog racionalnijeg korišćenja, Vlada odlukom utvrđuje sedište organizacionih jedinica iz stava 1. ovog člana, kao i način koordinacije rada i rukovođenje tim organizacionim jedinicama.
Član 14.
Ministarstva izuzetno mogu biti i bez osnovnih i unutrašnjih organizacionih jedinica ako funkcije državne uprave pretežno ili u većem obimu ostvaruju obavljanjem stručnih-nerutinskih poslova (praćenje stanja, programiranje i razvoj, priprema propisa i dr.), koji zahtevaju maksimum samostalnosti u stručnoj obradi, razradu alternativnih predloga za rešenje, obuhvatanje svih relevantnih propisa, a ujedno i maksimum odgovornosti za zakonitost i kvalitet u obavljanju ovih poslova.
U slučaju iz stava 1. ovog člana obrazuju se radne grupe koje kao organizacione celine funkcionišu do okončanja posla zbog kojih su i obrazovane.
U ministarstvima bez osnovnih i unutrašnjih organizacionih jedinica mogu se postavljati pomoćnici ministra za obavljanje poslova utvrđenih zakonom, pravilnikom i drugih poslova koje mu odredi ministar.
Član 15.
U organu uprave, odnosno posebnoj organizaciji u sastavu ministarstva obrazuju se unutrašnje organizacione jedinice u skladu s odredbama ove uredbe.
Član 16.
Na radnim mestima u organima obavljaju se sledeće vrste poslova: normativno-pravni, studijsko-analitički, upravno-nadzorni, upravni, informatički, finansijsko-materijalni, dokumentacioni, statističko-evidencioni, stručno-operativni, kancelarijski, zanatski i manipulativni.
III. RUKOVOĐENjE ORGANIZACIONIM JEDINICAMA
Član 17.
Radom organizacionih jedinica u organima rukovode:
1) sektorom - pomoćnik ministra, odnosno pomoćnik sekretara ili pomoćnik direktora;
2) sekretarijatom ministarstva - sekretar ministarstva, odnosno drugi funkcioner koga postavlja Vlada;
3) odeljenjem - načelnik odeljenja;
4) odsekom - šef