Na osnovu člana 45. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05 i 71/05),
Vlada donosi
STRATEGIJU
RAZVOJA POLjOPRIVREDE SRBIJE
(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 78 od 13. septembra 2005)
UVOD
Posle pedeset godina planske privrede, deset godina izolacije i poslednjih nekoliko godina nesigurnosti i sveopštih diskusija o pravcu razvoja, nastupilo je vreme u kome je neophodno da Srbija dobije Strategiju razvoja poljoprivrede (u daljem tekstu: Strategija), kako bi se omogućio nesmetan razvoj Republike i integracija u Evropsku uniju. Promene koje je neophodno izvršiti u poljoprivrednom sektoru obuhvataju tri najvažnija elementa, i to:
- završetak tranzicije iz socijalističke ka potpunoj tržišnoj ekonomiji;
- integraciju i pridruživanje Evropskoj uniji;
- radikalnu rekonstrukciju i modernizaciju celog poljoprivrednog sektora.
Strategija je nastala kao rezultat zajedničkog rada Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, brojnih lokalnih eksperata, predstavnika proizvođača i prerađivača, stručnih službi i međunarodnih eksperata koji su kroz projekat Evropske agencije za rekonstrukciju dali viđenje kojim putem treba ići da bi se postigao dugoročni cilj prosperiteta i efikasnosti u poljoprivrednom sektoru i ruralnim područjima.
Tokom izrade Strategije održano je preko 20 radionica sa aktivnim učešćem preko 400 predstavnika svih zainteresovanih grupa u poljoprivrednom sektoru (ministarstava, stručnih službi, prerađivača, instituta, proizvođača) od čega su napravljeni izveštaji o sektorskim potencijalima, mogućnostima, slabostima i predložene određene mere za ostvarivanje zacrtanih ciljeva. Takođe je urađena analiza nivoa konkurentnosti, po modelu Portera i Saha za merenje na mikro nivou ili nivou proizvođača, za najznačajnije proizvode. Kao rezultat saradnje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Evropske agencije za rekonstrukciju napisana je knjiga "Poljoprivreda Srbije ka Evropskim integracijama" koja ukazuje na postojeću situaciju u poljoprivredi Srbije, na osnove Zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije i pravi presek između njih ukazujući na to šta je sve potrebno uraditi da se srpska poljoprivreda integriše u Zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije. Svi ovi dokumenti, studije i analize bili su neophodni da bi se imala jasnija slika o sektoru poljoprivrede u Srbiji, i iako se ne nalaze u Strategiji oni čine osnov za izradu ove strategije.
Strategija je predstavljena javnosti oktobra 2004. godine i javna diskusija je trajala gotovo pola godine, a organizovano je i preko 30 javnih rasprava širom Srbije. Tokom tog perioda pristigle su brojne primedbe, sugestije i komentari u pisanom obliku, koje su razmotrene i unete u tekst Strategije u obimu u kome je to bilo potrebno da bi se pojedina pitanja potpunije uredila.
Skraćenice
Skraćenice koje se koriste u tekstu Strategije imaju sledeće značenje:
AP - Agencija za privatizaciju;
CAP-Common Agricultural Policy / Zajednička poljoprivredna politika EU;
Direkcija - Direkcija za robne rezerve;
EAR - Evropska Agencija za rekonstrukciju;
EU - Evropska unija;
FAO-Food and Agricultural organization / Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu;
GATT-General Agreement on Tariff and Trade;
GM - Genetička modifikacija;
GMO - Genetički modifikovani organizmi;
ICA-International Cooperative Alliance / Međunarodni zadružni pokret;
LS - Lokalna samouprava;
MCPFE-Ministry Conference of Protection Forest in Europe / Ministarska konferencija o zaštiti šuma u Evropi;
MDULS - Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu;
MEOI - Ministarstvo za ekonomske odnose s inostranstvom;
MF - Ministarstvo finansija;
Ministarstvo - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodopivrede;
MNZŽS - Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine;
MPR - Ministarstvo privrede;
MPR - Ministarstvo pravde;
MPS - Ministarstvo prosvete i sporta;
MRZSP - Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike;
MTTU - Ministarstvo trgovine, turizma i usluga;
MZ - Ministarstvo zdravlja;
NSRS - Narodna skupština Republike Srbije;
OECD-Organization for Economic Cooperation and Development / Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj;
IPGRI-International Plant Genetic Resources Institute / Međunarodni institut za biljne genetičke resurse;
PAU-Policy Advisory Unit / Jedinica za savetodavnu podršku;
PSS - Poljoprivredne stručne službe;
PZF - Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz poljoprivrednog otkupa poljoprivrednih proizvoda;
RDI - Republička direkcija za imovinu Republike Srbije;
RGZ - Republički geodetski zavod;
RZS - Republički zavod za statistiku;
JP - Javna preduzeća;
SAA-Stabilisation and association agreement / Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji;
SPS-Sanitary Phitosanitary Agreement / Sanitarni i fitosanitarni sporazum;
SAP-Stabilisation and associations procces / Proces stabilizacije i asocijacije;
SS - Savetodavna služba;
STO - Svetska trgovinska organizacija /World Trade Organization;
ZUR - Zakon o udruženom radu.
Uspostavljanje tržišne ekonomije
Uspostavljanje tržišne ekonomije će imati snažne posledice na ulogu države u poljoprivredi, kao i na odnose između poljoprivrednog proizvođača i države. Država će se povući sa mnogo funkcija na kojima je bila, povući će se iz uloge upravljanja kombinatima i društvenim firmama kojima je dodeljivala subvencionisane inpute i kredite ili im još direktnije pomagala preko robnih rezervi. Mnoge od ovih aktivnosti će biti premeštene u privatni sektor, a sadašnje državne ustanove i institucije moraće da prođu kroz velike promene. U isto vreme, država će morati da preuzme ili ojača mnoge druge funkcije koje su neophodne da bi tržište funkcionisalo i da bi svi koji u njemu učestvuju imali pristup informacijama i resursima potrebnim za uspešno poslovanje. Ovo uključuje sistem tržišnih informacija, jačanje i reorganizaciju sistema obrazovanja, edukacije i savetodavstva, kao i novo zakonodavstvo koje mora da osigura uslove za slobodnu i poštenu razmenu i takmičenje ali u isto vreme da spreči monopolsko ponašanje na tržištu i ispravi greške tržišta.
Uspostavljanje tržišne ekonomije odraziće se na privatnika - poljoprivrednog proizvođača ili trgovca na taj način što će on imati više slobode, a pravila koja mora da poštuje biće jasnija, objektivnija i primenljiva na sve.