Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:
Na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o putevima ("Službeni glasnik SRS", br. 46/91),
Ministar saobraćaja i veza, donosi

PRAVILNIK

O ODRŽAVANjU MAGISTRALNIH I REGIONALNIH PUTEVA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 2/93)

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom uređuju se vrste radova na održavanju magistralnih i regionalnih puteva, putnih objekata, saobraćajne signalizacije i opreme puteva, osnovni tehnički i drugi uslovi za preduzimanje mera i aktivnosti za očuvanje putne mreže.

Član 2.

Radovima na održavanju magistralnih i regionalnih puteva, u smislu ovog pravilnika, smatra se: skup aktivnosti i radova koji se preduzimaju na putnoj mreži, ili na pojedinim deonicama puta sa ciljem da se očuva, obnovi i poboljša tehničko stanje javnih puteva, putnih objekata i saobraćajne signalizacije i opreme puteva.
Merama i aktivnostima na očuvanju putne mreže, u smislu ovog pravilnika, smatra se: praćenje i ažurno evidentiranje promena stanja javnih puteva, putnih objekata i saobraćajne signalizacije i opreme puteva. Ove aktivnosti se obavljaju sa ciljem da se obezbedi efikasno i objektivno poznavanje stanja javnih puteva, analiza vrste, kvaliteta i učinka obavljenih radova održavanja i inženjersko tehnička osnova za godišnje, srednjoročno i dugoročno planiranje radova održavanja.
Tehničkim uslovima, u smislu ovog pravilnika, smatra se: način izvršenja radova i popravke nedostataka pojedinih elemenata puta, putnih objekata i saobraćajne signalizacije i opreme puteva, vrsta putno-građevinskih i ostalih materijala koji se koriste za izvršenje tih radova, potrebna mehanizacija i radna snaga, i način obračuna i plaćanja.

Član 3.

Oštećenja ili prepreke na putu ili putnim objektima koje bitno utiču na bezbednost saobraćaja, uklanjaju se čim se uoče.
Ako je nemoguće odmah izvršiti opravku ili ukloniti smetnju bezbednom odvijanju saobraćaja, treba odmah postaviti odgovarajuću saobraćajnu signalizaciju a popravku izvršiti ili smetnju ukloniti.

II. PREGLED I PRAĆENjE STANjA

Član 4.

Radi uvida u stanje javnog puta i stabilnosti puta i objekata vrše se pregledi:
1) redovni,
2) sezonski,
3) vanredni,
4) specijalni.

Član 5.

Redovnim pregledima javnih puteva, putnih objekata, saobraćajne signalizacije i opreme puta (u daljem tekstu: javni putevi) utvrđuje se potreba hitnih radova redovnog održavanja na pojedinim elementima puta i putnim objektima.
Redovni pregledi obavljaju se:
a) svakodnevno:
1. na autoputevima,
2. na magistralnim i regionalnim putevima prvog, drugog i trećeg saobraćajnog razreda;
b) najmanje dva puta nedeljno:
1. na magistralnim i regionalnim putevima četvrtog i petog saobraćajnog razreda.
Redovni pregledi javnog puta vrši se, vizuelno, obilaskom puta i objekata pri čemu se utvrđuje stanje i ispravnost pojedinih elemenata, puta, putne signalizacije i opreme puta, naročito sa stanovišta smetnji nesmetanom i bezbednom odvijanju saobraćaja.
Na osnovu tog pregleda obaveštavaju se učesnici o stanju na javnim putevima i preduzimaju odgovarajuće mere za popravke i uklanjanje smetnji sa javnog puta.

Član 6.

Podaci koji se prikupe redovnim pregledom sa podacima o radovima održavanja koji su obavljeni, evidentiraju se u građevinski dnevnik radova održavanja na odgovarajućoj deonici ili putu.

Član 7.

Sezonski (periodični) pregledi javnih puteva obavljaju se najmanje dva puta godišnje, u proleće i jesen sa ciljem da se utvrdi i evidentira stanje pojedinih elemenata puta, putnih objekata, saobraćajne signalizacije i opreme.
Sezonskim pregledom puta utvrđuje se:
1) stanje kolovoza na svim saobraćajnim površinama, parking prostorima i stajalištima,
2) stanje sistema za odvodnjavanje površinske i podzemne vode,
3) stanje bankina, razdelnog pojasa, kosina useka, nasipa i putnog zemljišta,
4) stanje trupa puta i pojave sleganja, odrona i klizanja terena,
5) stanje saobraćajne signalizacije i opreme puta,
6) stanje objekata na putu kao što su mostovi, vijadukti, tuneli, galerije, nadvožnjaci, podvožnjaci, potporni i obložni zidovi itd.
O utvrđenom stanju puta i putnih objekata na pregledanoj deonici ili putu, sačinjava se zapisnik sa detaljnim opisom nađenog stanja. Zapisnik se dostavlja odgovarajućoj službi Direkcije za puteve.

Član 8.

Specijalni pregledi obavljaju se po potrebi, kada se pri ostalim pregledima, utvrde velika oštećenja ili se posumnja u potrebnu nosivost i funkcionalnost pojedinih elemenata javnog puta.
Po izvršenom pregledu sačinjava se izveštaj sa predlogom tehničkih mera izvršenja, ukoliko je to moguće, odnosno sa formulacijom projektnog zadatka, ukoliko je uklanjanje oštećenja ili sanaciju potrebno obaviti prema projektu.

Član 9.

Vanredni pregledi javnog puta vrše se posle vanrednih događaja kao što su na primer različite elementarne nepogode u zoni puta i objekata (zemljotres, poplave, klizanja terena, veći udari leda na rekama, lavine, osuline i slično), ili udari u noseće elemente objekata.
O izvršenom vanrednom pregledu se sačinjava zapisnik o nastalim oštećenjima koji se dostavlja Direkciji za puteve.
U slučaju da su oštećenja posle vanrednih događaja većeg obima tako da je ugrožena stabilnost javnog puta ako je to moguće, neposredno se obavljaju radovi na obezbeđenju prohodnosti javnog puta.

III. ODRŽAVANjE TRUPA PUTA I PUTNOG ZEMLjIŠTA

Član 10.

Održavanjem trupa puta i putnog zemljišta, u smislu ovog pravilnika, smatraju se pregledi trupa puta, putnog zemljišta, praćenje i evidentiranje njihovog stanja i promena i izvođenje sledećih radova:
1) održavanje humuziranih i zatravljenih bankina,
2) održavanje bankina od stabilizovanog tla (mehanički stabilizovane, stabilizovane bitumenom i stabilizovane cementom),
3) održavanje betonskih bankina i
4) održavanje bankina od lomljenog kamena.

Član 11.

Trup puta, u smislu ovog pravilnika, čine: nasipi, useci, elementi planuma (berme, bankine i razdelni pojas), propusti i ostali objekti za zaštitu puta od površinskih i podzemnih voda kao što su otvoreni jarkovi, drenažni sistemi, rigole, kanali, kanalete, izdignuti ivičnjaci i objekti za zaštitu kosina i putnog zemljišta kao što su kamene i betonske obloge, potporni i obložni zidovi, žičane mreže, itd.
Putno zemljišta je površina terena na kojoj leži trup puta, kao i površina terena levo i desno od ivice useka i nasipa.

3.1. Specifičnosti pregleda trupa puta i putnog zemljišta

Član 12.

Redovnim pregledom trupa puta i putnog zemljišta, u smislu ovog pravilnika, smatra se vizuelno osmatranje i eventualno merenje oštećenja elemenata trupa puta kao što su: bankine, rigole, jarkovi, kanali, kanalete, kosine, propusti, itd.

Član 13.

Sezonskim pregledom trupa puta i putnog zemljišta utvrđuju se veća oštećenja trupa puta i putnog zemljišta posle zimskog perioda i tokom jesenje sezone. Tokom ovih pregleda se kontroliše stanje trupa puta i objekata koji zaštićuju put.

Član 14.

Sezonski pregledi se obavljaju vizuelno i merenjem. Vizuelnim putem se uočavaju oštećenja i deformacije na bankinama, otvorenim jarkovima, rigolama, kanaletama, kanalima, u revizionim oknima i izlazima drenažnih sistema, na razdelnom pojasu na autoputu, na kosinama useka, nasipa i zaseka.
Merenjem se utvrđuju oštećenja i deformacije na kosinama useka, nasipa i zaseka većeg obima i u slučaju izrazito izražene nestabilnosti kosina, na potpornim i obložnim zidovima, na propustima, na poremećenim delovima trupa puta i okolnog terena koji ima uticaj na stabilnost puta (klizanja, sleganja, itd.).

Član 15.

Deformacije trupa puta na nasipima i usecima utvrđuju se vizuelnim pregledom, a po potrebi i geodetskim merenjem na prethodno utvrđenim delovima puta, ili aktivnim i saniranim klizištima i nasipima višim od 8 m i usecima dubljim od 6 m.
Deformacije planuma utvrđuju se nivelmanskim instrumentom, a kosina useka i nasipa ravnjačom i podravnjačom. Pri merenju se obavezno snima prirodan teren od nožice nasipa ili useka min. 10 m.
Ukoliko se uoče deformacije manjeg reda veličina (ispod 5 cm, mereno na kolovozu) ova merenja se preduzimaju svake dve godine, a ukoliko su deformacije trupa puta veće od 5 cm merenja je potrebno obavljati svake godine.
Na potezima gde se trup puta nalazi na klizištu (saniranom ili nesaniranom), deformacije trupa puta i okolnog terena u horizontalnom i vertikalnom smislu prate se snimanjem ranije postavljenih repera. Za svako klizište se obavezno radi plan postavljanja mernih tačaka (repera) i prema potrebi i pijezometara i predviđa način kontrolisanja pomeranja i merenja nivoa podzemnih voda.
Na mestima klizišta kontrola kretanja trupa puta i terena u horizontalnom i vertikalnom smislu i merenje nivoa podzemne vode u pijezometrima vrši se za nesanirana klizišta u oba sezonska pregleda tokom godine, a za sanirana klizišta jedanput godišnje u prolećnom sezonskom pregledu.
Jednom u dve godine tokom sezonskog pregleda vrši se kontrola funkcionisanja drenažnih sistema metodom ispiranja.
Kontrola deformisanosti pokrenutih potpornih zidova obavlja se merenjem rastojanja od osovine puta i snimanjem položaja deformisanog zida na svakih 25 m dužine zida.
Snimanjem se evidentiraju oblik pukotina i prslina i njihove širine.

3.2. Radovi održavanja trupa puta i putnog zemljišta

Član 16.

Radovi na održavanju bankina obuhvataju:
1) održavanje humuniziranih i zatravljenih bankina,
2) održavanje bankina od stabilizovanog tla (mehanički stabilizovane, stabilizovane bitumenom i stabilizovane cementom),
3) održavanje betonskih bankina i
4) održavanje bankina od lomljenog kamena.
Bankine iz stava 1. ovog člana održavaju se tako da uvek budu sposobne da prime i podnesu pritisak točka teretnog vozila, da ne budu više od ravni kolovoza i da imaju minimalni nagib od 4% koji će omogućiti lako odvođenje površinskih voda sa kolovoza.
Visina trave na bankinama ne sme biti veća od 20 cm, od površine bankine, odnosno najviše tolika da ne ugrozi funkciju smerokaza.

Član 17.

Radovi na održavanju rigola obuhvataju:
1) održavanje rigola od lomljenog kamena,
2) održavanje rigola od betona,
3) održavanje rigola od asfalta.
Sve vrste rigola se održavaju tako da budu sposobne da prime i podnesu pritisak točka teretnog vozila i da obezbede gravitaciono odvođenje površinskih voda sa kolovoza i kosina useka van trupa puta.

Član 18.

Radovi na održavanju i zaštiti kosina useka i nasipa obraslih vegetacijom obuhvataju:
1) održavanje zatravljenih površina kosina useka i nasipa;
2) održavanje kosina zaštićenih popletom;
3) održavanje kosina zaštićenih hidrozasejanim vegetativnim slojem;
4) održavanje kosina zaštićenih bušenjem;
5) održavanje kosina zaštićenih drvećem i žbunjem.
Radovima iz stava 1. ovog člana popravljaju se oštećenja i poremećaji u obliku deformacija kosina (klizanje, sleganje, izdizanje) o oštećenja trave, bušenja, zasada itd.
Kosine se održavaju tako da se obezbedi njihova stabilnost i nesmetano odvodnjavanje površinskih voda.

Član 19.

Radovi na održavanju ostalih kosina, useka i nasipa obuhvataju:
1) održavanje kosina obloženih kamenom;
2) održavanje kosina zaštićenih kaldrmom;
3) održavanje kosina zaštićenih prefabrikovanim betonskim elementima;
4) održavanje kosina osiguranih žičanom mrežom;
5) održavanje kosina osiguranih gabionima;
6) održavanje kosina zaštićenih mlaznim malterom ili betonom;
7) održavanje kosina osiguranih sidrima;
8) održavanje potpornih i o