Na osnovu člana 33. stav 1. Zakona o mernim jedinicama i merilima ("Službeni list SRJ", br. 80/94, 28/96 i 12/98), direktor Saveznog zavoda za mere i dragocene metale propisuje

PRAVILNIK

O METROLOŠKIM USLOVIMA ZA MIKROMETRE ZA SPOLjAŠNjA MERENjA MERNOG OPSEGA OD 500mmDO 2000mm

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 10 od 26. februara 1999)

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se metrološki uslovi koje moraju ispunjavati mikrometri sa ravnim mernim površinama koji služe za spoljašnja merenja dužine mernog opsega od 500mmdo 2000mm, s vrednošću podeljka 0,01mmi s hodom mernog vretena od 25mm (u daljem tekstu: mikrometri).
Metrološki uslovi iz stava 1. ovog člana označavaju se skraćeno oznakom MUS.01MS0202-02.

Član 2.

Mikrometar (slika 1) je merilo koje služi za merenje spoljašnjih dimenzija merenog predmeta. Pokazni uređaj mikrometra može raditi na principu nonijusa, digitalnog pokazivača ili mernog sata (slika 2).
Princip rada mikrometra je zasnovan na merenju razmaka između njegovih mernih površina, prethodno dovedenih u dodir sa odgovarajućim površinama merenog predmeta.
Izmerena vrednost spoljašnjih dimenzija merenog predmeta jednaka je zbiru početne vrednosti mernog opsega (A) i veličine hoda zavojnog mernog vretena od početnog do merenog položaja, pri čemu se veličina hoda određuje na osnovu veličine odgovarajućeg obrtnog ugla mernog vretena.

Član 3.

Pojedini izrazi navedeni u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:
1) najmanji otvor mikrometra (A) je donja granica mernog opsega mikrometra;
2) najveći otvor mikrometra je gornja granica mernog opsega mikrometra;
3) greška mikrometra je razlika između izmerene vrednosti koju mikrometar pokazuje na ma kom delu mernog opsega i odgovarajuće prave vrednosti merene veličine. Ona obuhvata grešku mernog sklopa i greške koje potiču od mernog oslonca i merne račve;
4) greška mernog sklopa je zbir apsolutnih vrednosti najvećeg pozitivnog i najvećeg negativnog odstupanja pokazivanja mikrometra od odgovarajuće stvarne, odnosno poredbene vrednosti, na celom mernom opsegu mikrometra. Greška mernog sklopa obuhvata greške koje potiču od mernog vretena, navrtke merne čaure i podele na mernoj čauri i mernom dobošu.

Član 4.

Granice dozvoljenih grešaka mikrometra, na ma kom delu mernog opsega mikrometra, date su u sledećoj tabeli:



---------------------------------------------------------

Merni opseg 	Granica 	Dozvoljeno  	Dozvoljeno

(mm)		dozvoljene 	odstupanje	savijanje

		greške (+-) 	paralelnosti	merne

(mikro)m	mernih 		račve

površina 	(mikro)m

(mikro)m

---------------------------------------------------------

500 do 600 	14 		12		16

600 do 700	14		13		16

700 do 800	16		14		17

800 do 900	17		15		17

900 do 1000	19 		16 		18

1000 do 1100	21		17		18

1100 do 1200	22		18		19

1200 do 1300	23		19		19

1300 do 1400 	25		20		20

1400 do 1500	26		21		20

1500 do 1600	27		22		21

1600 do 1700 	29		23		21

1700 do 1800	30		24		22

1800 do 1900	31		25		22

1900 do 2000	33		26		23

---------------------------------------------------------

Član 5.

Odstupanje od ravnosti mernih površina ne sme biti veće od 1 (mikro)m, za mikrometre mernog opsega do 1000mm, odnosno 1,5 (mikro)mza mikrometre mernog opsega većeg od 1000mm.

Član 6.

Merna račva mora biti takve čvrstine da merna sila od 10N, koja deluje u pravcu mernih površina, ne izaziva savijanje račve za vrednosti veće od dozvoljenih vrednosti koje su date u tabeli iz člana 4. ovog pravilnika, za pojedine merne opsege mikrometra.

Član 7.

Referentna temperatura za koju su propisane granice dozvoljenih grešaka mikrometra iznosi 20oC.

Član 8.

Merna sila između mernih površina mikrometra ne sme biti manja od 5Nni veća od 10N.

Član 9.

Tvrdoća mernih površina mikrometra ne sme biti manja od:
1) 670HV - ako su merno vreteno i merni oslonac izrađeni od alatnog čelika;
2) 530HV - ako su merno vreteno i merni oslonac izrađeni od nerđajućeg čelika.

Član 10.

Mikrometar se sastoji iz sledećih delova (slika 3):
1) merna račva;
2) merni oslonac;
3) merno vreteno;
4) merna čaura;
5) merni doboš;
6) spojnica;
7) kočnica;
8) kontrolni kalibar.
Mikrometar može imati i izmenljiv merni oslonac i merni sat.

Član 11.

Merna račva povezuje sve delove mikrometra u jedinstvenu celinu.
Oblik i dubina merne račve moraju biti takvi da omogućuju merenje cilindričnog predmeta čiji prečnik odgovara gornjoj vrednosti mernog opsega mikrometra.

Član 12.

Merni oslonac je postavljen u osi mernog vretena i svojim unutrašnjim delom je nerazdvojivo pričvršćen za mernu račvu. Njegov spoljni deo je nepokretna merna površina mikrometra, koja može imati prečnik 6,5mm, 7,5 mm, 8 mmili 10mma od merne račve mora biti udaljena najmanje 3mm.

Član 13.

Merno vreteno je deo mikrometra pomoću kog se ostvaruje hod mikrometra, a korak njegove zavojnice mora iznositi 0,5mmili 1mm.
Čeoni deo mernog vretena je pokretna merna površina koja u krajnjem desnom položaju mora biti udaljena od merne račve najmanje 3mm, a njen prečnik mora biti jednak prečniku nepokretne merne površine.
Između navojaka mernog vretena i merne čaure ne sme postojati vidljiv zazor, a zavojnice moraju biti u punom međusobnom zahvatu na celoj dužini mernog hoda. Cilindrični deo mernog vretena mora se u svojoj vođici kretati lako, ali bez vidljivog zazora.

Član 14.

Merna čaura, čvrsto spojena na račvu mikrometra, jeste navrtka u kojoj se kreće merno vreteno. Na njenoj spoljnoj strani se nalazi uzdužna crta - indeks za očitavanje mere u okviru jednog obrtaja mernog vretena, i poprečna podela - za označavanje punih brojeva obrtaja mernog vretena.

Član 15.

Merni doboš je čvrsto spojen za merno vreteno i obrće se oko merne čaure bez dodira. Na njegovom prednjem, koso zasečenom delu, nalazi se kružna podela za očitavanje vrednosti u 0,01mm.

Član 16.

Spojnica je, na principu primene skakavice ili kliznog spoja, pokretno povezana s mernim vretenom i služi za obezbeđenje stalne merne sile.

Član 17.

Kočnica može biti različite konstrukcije, a služi za blokiranje mernog vretena u bilo kom položaju mernog opsega mikrometra.

Član 18.

Merna račva mora biti izrađena od kovanog čelika temperisanog liva ili od materijala sličnih osobina. Račva mora biti izrađena u obliku rešetke, od lakog čeličnog profila i emajlirana.
Merno vreteno i merni oslonac moraju biti izrađeni od visokolegiranog alatnog čelika ili od materijala sličnih osobina.
Merne površine moraju biti lepovane i ne smeju imati oštre ivice.
Merne površine mernog vretena i mernog oslonca mogu imati pločice od tvrdog metala ili drugog odgovarajućeg tvrdog materijala.

Član 19.

Merni doboš mora imati podelu od 50 podeljaka ako je korak mernog vretena 0,5mmili od 100 podeljaka ako je korak mernog vretena 1mm.
Zakošenje prednjeg dela mernog doboša u odnosu na površinu merne čaure ne sme biti manje od 10o ni veće od 20^o.
Rastojanje između površine merne čaure i površine mernog doboša na koj