Na osnovu člana 28. stav 7, člana 30. stav 4. i člana 36. Zakona o bankama ("Službeni glasnik RS", br. 107/2005 i 91/2010) i člana 15. stav 1. Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 - dr. zakon i 44/2010),
Izvršni odbor Narodne banke Srbije donosi
ODLUKU
O UPRAVLjANjU RIZIKOM LIKVIDNOSTI BANKE
(Objavljeno u "Sl. glasnik RS", br. 18 od 16 marta 2011)
1.
Ovom odlukom određuju se bliži uslovi i način identifikacije, merenja i procene rizika likvidnosti kome je banka izložena u svom poslovanju (u daljem tekstu: rizik likvidnosti), upravljanje tim rizikom, način utvrđivanja nivoa likvidnosti banke, uključujući i kritično nizak nivo likvidnosti, kao i način izračunavanja pokazatelja likvidnosti banke.
2.
Rizik likvidnosti je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.
3.
U vezi s rizikom likvidnosti, banka uspostavlja sistem upravljanja rizikom likvidnosti, koji je deo jedinstvenog sistema upravljanja rizicima banke, odnosno dužna je da:
1) utvrdi principe za upravljanje rizikom likvidnosti;
2) organizuje upravljanje rizikom likvidnosti;
3) utvrdi procedure za identifikovanje, merenje, ublažavanje i praćenje rizika likvidnosti;
4) uspostavi informacioni sistem koji podržava upravljanje rizikom likvidnosti;
5) obezbedi blagovremeno i adekvatno postupanje u slučajevima povećanog rizika likvidnosti;
6) uspostavi odgovarajući sistem unutrašnjih kontrola za upravljanje svojom likvidnošću.
4.
Utvrđivanje principa za upravljanje rizikom likvidnosti obuhvata principe koji se odnose naročito na:
1) upravljanje likvidnošću po značajnim valutama (koje određuje banka);
2) obezbeđenje stabilnosti i diversifikacije izvora finansiranja;
3) rešavanje privremenih i dugoročnih kriza likvidnosti;
4) izradu plana poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja.
5.
Organizovanje upravljanja rizikom likvidnosti obuhvata stvaranje organizacione strukture banke na način koji omogućava ostvarenje principa za upravljanje rizikom likvidnosti.
6.
Utvrđivanje procedura za identifikovanje, merenje, ublažavanje i praćenje rizika likvidnosti naročito obuhvata:
- načine razmene informacija značajnih za upravljanje likvidnošću između organizacione jedinice banke u čijem je delokrugu upravljanje likvidnošću i ostalih organizacionih jedinica banke;
- osnovne pokazatelje izloženosti riziku likvidnosti, način njihovog praćenja i limite vrednosti tih pokazatelja, kao i postupanje banke u slučaju prekoračenja limita;
- načine za izradu plana poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja i za njegovo periodično ažuriranje;
- metodologiju za izradu izveštaja o pokazatelju likvidnosti koje banka dostavlja Narodnoj banci Srbije u skladu sa ovom odlukom.
Banka je dužna da, za potrebe merenja i praćenja rizika likvidnosti, usvoji procedure za merenje i praćenje neto tokova gotovine praćenjem imovine i obaveza banke po periodu preostalom do dospeća, merenjem i upoređivanjem priliva i odliva gotovine, kao i dnevnim praćenjem neto tokova gotovine po klasama perioda do dospeća.
Banka je dužna da utvrdi procedure za merenje i praćenje rizika likvidnosti po značajnim valutama (koje sama određuje) i u ukupnom iznosu.
7.
Uspostavljanje informacionog sistema koji podržava upravljanje rizikom likvidnosti obuhvata uspostavljanje takvog informacionog sistema koji će obezbediti podatke za blagovremeno i kontinuirano upravljanje rizikom likvidnosti na način propisan ovom odlukom, kao i usklađenost s procedurama iz tačke 6. te odluke.
8.
Obezbeđenje blagovremenog i adekvatnog postupanja u slučajevima povećanog rizika likvidnosti podrazumeva takvo postupanje banke kojim ona stabilizuje i diversifikuje izvore svog finansiranja i stvara uslove za brzo pretvaranje drugih oblika svoje imovine u gotovinu, kao i izradu plana poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja (kriza likvidnosti).
Plan iz stava 1. ove tačke treba da sadrži:
1) procedure za rano otkrivanje mogućih problema u vezi s likvidnošću banke, koje uključuju listu pokazatelja likvidnosti i drugih indikatora;
2) imena lica odgovornih za identifikovanje problema iz odredbe pod 1) ovog stava, kao i lica koja o tome moraju biti obaveštena;
3) jasno utvrđene poslove, odnosno obaveze i odgovornosti u upravljanju krizom likvidnosti;
4) obavezu pripremanja posebnih izveštaja s podacima, pokazateljima i drugim informacijama značajnim za preduzimanje mera u slučajevima krize likvidnosti i za potrebe internog obaveštavanja;
5) način pristupa raspoloživim ili potencijalnim izvorima likvidnosti, kao i procedure za obezbeđenje pristupa dopunskim izvorima finansiranja, odnosno izvorima koji se ne koriste u redovnom poslovanju;
6) način informisanja Narodne banke Srbije o uzrocima krize likvidnosti, kao i o planiranim aktivnostima za njihovo otklanjanje.
Banka je dužna da periodično testira plan iz ove tačke, radi procene njegove efikasnosti i adekvatnosti.
9.
Uspostavljanje odgovarajućeg sistema unutrašnjih kontrola banke za upravljanje likvidnošću obuhvata:
1) odgovarajuće kontrolne aktivnosti koje sprovode izvršni odbor banke, lica odgovorna za upravljanje likvidnošću i zaposleni u banci;
2) redovnu procenu adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti ovog sistema, koju vrši unutrašnja revizija.
Sistemom unutrašnjih kontrola iz ove tačke obezbeđuje se blagovremeno informisanje lica odgovornih za upravljanje rizikom likvidnosti o nedostacima koji se uoče, primena mera kojima će se ti nedostaci otkloniti, kao i eventualne izmene sistema upravljanja rizikom likvidnosti kada za to postoji potreba.
10.
Nivo likvidnosti banke iskazuje se pokazateljem njene likvidnosti.
Pokazatelj likvidnosti banke predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja banke prvog reda i likvidnih potraživanja banke drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza banke po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza banke sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.
Banka je dužna da nivo likvidnosti održava tako da pokazatelj likvidnosti:
- iznosi najmanje 1,0 - kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu;
- ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana;
- iznosi najmanje 0,8 kad je obračunat za jedan radni dan. Kritično nizak nivo likvidnosti banke, u smislu ove odluke, predstavlja nivo likvidnosti čiji je pokazatelj niži od pokazatelja iz stava 3. ove tačke.
Ako utvrdi kritično nizak nivo likvidnosti, banka je dužna da o tome obavesti Narodnu banku Srbije najkasnije narednog radnog dana. Ovo obaveštenje sadrži podatke o iznosu likvidnih sredstava koja nedostaju, o razlozima nelikvidnosti, kao i o planiranim aktivnostima za otklanjanje uzroka koji su doveli do nelikvidnosti.
11.
Likvidna potraživanja banke prvog reda, u smislu ove odluke, čine gotovina i potraživanja banke kod kojih je ugovoreno da dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, i to:
- gotovina u blagajni, sredstva na žiro-računu, zlato i drugi plemeniti metali;
- sredstva na računima kod banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršiliStandard&PoorsiliFitch-IBCA, rangirane s najmanjeBBBili koje je izvršioMoodys- s najmanjeBaa3;
- depoziti kod Narodne banke Srbije;
- čekovi i druga novčana potraživanja u postupku realizacije;
- neopozive kreditne linije odobrene banci;
- akcije i obveznice kotirane na berzi.
Pored potraživanja iz stava 1. ove tačke, likvidna potraživanja banke prvog reda čini i 90% fer vrednosti hartija od vrednosti koje glase na dinare, bez devizne klauzule, čiji je izdavalac Republika Srbija i čija je minimalna ročnost tri meseca, odnosno 90 dana, a koje je banka klasifikovala kao hartije od vrednosti kojima se trguje ili hartije od vrednosti koje su raspoložive za prodaju.
Pod deviznom klauzulom iz