Na osnovu člana 247. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05),
Vlada (u daljem tekstu: osnivač), reprezentativni sindikat - Sindikat radnika direkcija EPS-a (u daljem tekstu: Sindikat) i Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (u daljem tekstu: poslodavac), zaključuju
KOLEKTIVNI UGOVOR
ZA JAVNO PREDUZEĆE "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE"
(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 24 od 07 marta 2008)
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa i po osnovu rada kod poslodavca, druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca, postupak izmena i dopuna ovog kolektivnog ugovora i međusobni odnosi učesnika Kolektivnog ugovora.
Član 2.
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, koja nisu uređena ovim kolektivnim ugovorom, primenjuju se odredbe zakona, drugih propisa i odgovarajućih akata poslodavca i ugovora o radu.
Član 3.
Odredbe ovog kolektivnog ugovora se neposredno primenjuju na sve zaposlene kod poslodavca.
II. RADNI ODNOS
Član 4.
Ugovor o radu zaključuju poslodavac i zaposleni.
Ugovorom o radu zasniva se radni odnos i uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i drugim aktima poslodavca.
Član 5.
Poslodavac donosi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: Pravilnik), kojim se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, osnovni opis poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Broj izvršilaca na poslovima utvrđenim Pravilnikom određuje se godišnjim programom poslovanja poslodavca.
Poslodavac dostavlja Sindikatu Pravilnik odmah po njegovom donošenju.
III. OBRAZOVANjE, STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE I USAVRŠAVANjE
Član 6.
Zaposleni ima pravo i dužnost da u toku rada stalno usavršava svoje radne, stručne i psihofizičke sposobnosti, radi kvalitetnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova.
Član 7.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje u skladu sa planom i programom obrazovanja i kada to zahteva potreba procesa rada u uvođenja novog načina i organizacije rada.
Međusobna prava i obaveze između poslodavca i zaposlenog koji je upućen na stručno osposobljavanje i usavršavanje uređuju se posebnim ugovorom.
Potrebna finansijska sredstva za namene iz st. 1. i 2. predviđaju se Programom poslovanja poslodavca.
IV. RADNO VREME
Puno radno vreme
Član 8.
Radno vreme kod poslodavca iznosi 40 časova u radnoj nedelji.
Prekovremeni rad
Član 9.
Zaposlenom se dostavlja rešenje za prekovremeni rad najkasnije u roku od 5 dana od dana početka prekovremenog rada.
U slučaju više sile i u drugim slučajevima kad određeni posao mora da se završi u roku, a čije odlaganje bi imalo štetne posledice, rešenje o prekovremenom radu dostavlja se prvom pogodnom prilikom, u što kraćem roku.
Obaveza prekovremenog rada ne može da se uvede ako za noćni rad nije zaposlenom obezbeđen prevoz od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada u vreme kada ne saobraća javni prevoz.
V. ODMORI I ODSUSTVA
Član 10.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor, u skladu sa zakonom.
Odmor u toku dnevnog rada
Član 11.
Zaposleni koji radi puno radno vreme, osam časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, najmanje dvanaest časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 60 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada uračunava se u radno vreme i ne može se koristiti na početku i kraju radnog vremena.
Godišnji odmor
Član 12.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum uvećava po osnovu:
1) doprinosa u radu po predlogu neposrednog rukovodioca - do tri radna dana;
2) uslova rada - za poslove na radnom mestu sa povećanim rizikom (težak i naporan rad, rad pod povišenim i smanjenim vazdušnim pritiskom, na visokoj ili niskoj temperaturi, pod dejstvom štetnih zračenja, pod povećanom bukom i vibracijama, u prostorijama zagađenim hemijskim štetnostima, pod zemljom ili vodom i na visini - jedan radni dan;
3) radnog iskustva, i to:
(1) do deset godina rada u radnom odnosu - jedan radni dan;
(2) od 10 do 20 godina rada u radnom odnosu - dva radna dana;
(3) preko 20 godina rada u radnom odnosu - tri radna dana;
4) stručne spreme zaposlenog, i to:
(1) za poslove trećeg stepena stručne spreme, tj. KV radnika - dva radna dana;
(2) za poslove četvrtog stepena stručne spreme, tj. srednje stručne spreme - tri radna dana;
(3) za poslove petog i šestog stepena stručne spreme, tj. VKV radnika i više stručne spreme - četiri radna dana;
(4) za poslove sa sedmim stepenom stručne spreme, tj. visoke stručne spreme - pet radnih dana;
5) invalidnosti i profesionalnog oboljenja - tri radna dana;
6) roditelju i usvojiocu sa jednim ili više dece do 14 godina starosti - dva radna dana.
Ako bi zaposlenom, primenom kriterijuma iz stava 1. ovog člana, godišnji odmor trajao duže od 25 radnih dana, zaposlenom će se utvrditi godišnji odmor u trajanju od 25 radnih dana.
Zaposleni muškarac sa 30 godina staža osiguranja ili navršenih 55 godina života i zaposlena žena sa 25 godina staža osiguranja ili navršenih 50 godina života, kao i zaposleni mlađi od 18 godina života, ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Član 13.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se planom korišćenja godišnjih odmora.
Plan korišćenja godišnjeg odmora uvažava potrebe procesa rada i potrebe zaposlenog i može se menjati u zavisnosti od tih potreba.
Na osnovu utvrđenog rasporeda korišćenja godišnjeg odmora, zaposlenom se izdaje rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, najmanje 15 dana pre početka korišćenja godišnjeg odmora.
Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Član 14.
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, i to u slučajevima:
1) sklapanja braka - pet radnih dana;
2) sklapanja braka deteta ili usvojenika - tri radna dana;
3) rođenja deteta - pet radnih dana;
4) teže bolesti bračnog druga, dece i roditelja - tri radna dana;
5) odlaska na odsluženje vojnog roka - pet radnih dana;
6) zaštite domaćinstva od elementarne nepogode i otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih elementarnom nepogodom - tri radna dana;
7) selidbe domaćinstva u mestu prebivališta - tri radna dana, a van mesta prebivališta - četiri radna dana;
8) učestvovanja na radno-proizvodnom takmičenju koje organizuje Sindikat - dva radna dana.
Pored prava iz stava 1. zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u slučajevima:
1) smrti člana uže porodice - pet radnih dana;
2) smrti roditelja bračnog duga - tri radna dana;
3) dobrovoljnog davanja krvi- dva radna dana, računajući dan davanja;
4) dobrovoljnog davanja tkiva - u trajanju po proceni nadležnog zdravstvenog organa.
5) upućivanja na prevenciju i rehabilitaciji po preporuci zdravstvene ustanove ako troškove snosi poslodavac - za