Traženo: lažno svedočenje

Ukupno nađeno: 93 primera

U dokumentima tipa propisi od ukupno 67 pronadjenih primera ovde je prikazano 16 nasumice izabranih.
 Više informacija    OSTALI PRIMERI  

Davanje lažnog iskaza

- krivična dela protiv pravosuđa (neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela, neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, lažno prijavljivanje, davanje lažnog iskaza);

(1) Okrivljeni može biti suočen sa svedokom ili drugim okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica.

(2) Svedok će se prethodno opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa prećutati, a zatim će se upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo. Svedok će se i upozoriti da nije dužan da odgovara na pitanja predviđena u članu 100. ovog zakonika i ovo upozorenje će se uneti u zapisnik.

(3) Svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Istovremeno se mogu suočiti samo dva svedoka. Na suočenje svedoka primeniće se odredbe člana 91. stav 2. ovog zakonika.

(1) Pre početka veštačenja, pozvaće se veštak da predmet veštačenja brižljivo razmotri, da tačno navede sve što zapazi i nađe i da svoje mišljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili veštine. On će se posebno upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.

(3) Ako postoje osnovi sumnje da je svedok ili veštak na glavnom pretresu dao lažni iskaz, ne može se za to krivično delo odmah suditi. U takvom slučaju, predsednik veća može narediti da se o iskazu svedoka, odnosno veštaka sastavi poseban zapisnik, koji će dostaviti javnom tužiocu. Ovaj zapisnik potpisaće ispitani svedok, odnosno veštak.

(1) Pre ispitivanja svedoka, predsednik veća će ga opomenuti na dužnost da iznese sudu sve što mu je o predmetu poznato i upozoriće ga da lažno svedočenje predstavlja krivično delo.

1) ako je presuda zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka, veštaka ili tumača;

(3) Službeno lice koje vodi postupak može saslušanog svedoka ponovo saslušati, a svedoke čiji se iskazi ne slažu može suočiti.

(1) Svedok će se prethodno upozoriti da je dužan da govori istinu, da ne sme ništa prećutati i da može na svoj iskaz biti zaklet, pa će mu se predočiti i posledice davanja lažnog iskaza.

2) ako je rešenje doneseno na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka, ili ako je došlo kao posledica dela kažnjivog po krivičnom zakonu;

(1) Svedok, veštak, prevodilac ili tumač, koji da lažan iskaz pred sudom, u disciplinskom, prekršajnom ili upravnom postupku ili u drugom zakonom propisanom postupku, kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i stranka koja prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da lažan iskaz, a na ovom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku.

(3) Ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku ili je dat pod zakletvom, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

(5) Učinilac koji dobrovoljno opozove lažan iskaz pre nego što se donese konačna odluka, može se osloboditi od kazne.

U dokumentima tipa sudska praksa od ukupno 26 pronadjenih primera ovde je prikazano 14 nasumice izabranih.
 Više informacija    OSTALI PRIMERI  

Nema elemenata krivičnog dela davanja lažnog iskaza iz čl. 335. st. 1. KZ, ako veštaci stručna ustanova - gradski zavod za veštačenje, daju dopunu osnovnog nalaza i mišljenja, koji se u ukupnoj novčanoj cifri razlikuje od novčane cifre iz osnovnog nalaza.

Izvršilac krivičnog dela davanje lažnog iskaza ne može biti okrivljeni, jer je članom 335. stav 1. Krivičnog zakonika propisano da ovo delo može izvršiti svedok, veštak, prevodilac ili tužilac, dok okrivljeni u krivičnom postupku čak nije ni dužan da iznosi svoju odbranu i on je prilikom davanja svog iskaza u krivičnom postupku slobodan u iznošenju odbrane.

Ako se iskazi svedoka ne slažu u pogledu važnih činjenica sud ih može, ali ne mora suočiti

Lice koje KAO STRANKA da lažni iskaz, izvršilac je krivičnog dela Davanje lažnog iskaza

Kada optuženi lažnu novčanicu preda svedoku radi o svršenom krivičnom delu Falsifikovanje novca

Kada je optuženi kao svedok u kriv.predmetu k.br.606/98 izjavio šta sve zna o kriv. Događaju u kojem je učestvovala i priv.tužilja, pa ga priv.tužilja tuži zbog krivičnog dela klevete iz čl. 92 st. 1 KZS postavlja se pitanje umišljaja optuženog da li je kao svedok u krivičnom postupku dao lažan iskaz pri čemu bi se radi o kriv. Delu davanja lažnog iskaza iz čl. 206 KZS ili je za priv.tužilju iznosio neistinite činjenice, a tada bi se radilo o kriv. Delu klevete iz čl. 92 st. 1 KZS.

Kada predlagač traži ponavljanje parničnog postupka iz razloga što je u postupku korišćena falsifikovana isprava i što je jedan svedok dao lažan iskaz, onda

Da bi se utvrdilo da li je okrivljeni izvršio Lažno prijavljivanje mora se izvršiti svestrana ocena svih izvedenih dokaz a, pa i izjave svedoka suseda u pogledu uočenih tragova krivičnog dela a ne samo izjavom svedoka ovlašćenih službenih lica koja su izlazila na lice mesta.

Da bi se utvrdilo da li je okrivljeni izvršio kriv. Delo lažno prijavljivanje iz čl. 205 st. 4, KZS. mora se izvršiti svestrana ocena svih izvedenih dokaza, pa i izjave svedoka suseda u pogledu uočenih tragova krivičnog dela a ne samo izjavom svedoka ovlašćenih službenih lica koja su izlazila na lice mesta

Okrivljena je lažni novac stavila u opticaj, i time je ovo delo svršeno, kada je novčanicu od 50 evra dala svedoku koji je na ulici menjao devize da joj zameni za dinare, bez obzira što je, kada je svedoku ova novčanica bila sumnjiva on pozvao policiju, okrivljena tada uzela novčanicu i počela da beži.

Krivično delo Davanje lažnog iskaza ne postoji u slučaju iskaza lica koje je oslobođeno dužnosti svedočenja ako nije bilo poučeno da ne mora dati svoj iskaz

Lažni iskaz (u celosti ili delimično) postoji samo ako se odnosi na činjenice i okolnosti koje su bitne za donošenje odluke u konkretnoj situaciji

Krivično delo davanja lažnog iskaza postoji i onda kada se lažni iskaz odnosi na činjenice koje po pravnoj oceni suda doduše ne opravdavaju tužbeni zahtev, ali su predstavljale bitan činjenični osnov tužbe na osnovu koje je zapravo i vođena parnica ili drugi postupak

Davanje lažnog iskaza može nalaziti u sticaju sa nekim od verbalnih delikata