Na osnovu člana 246. stav 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) i člana 52. tačka 15. Statuta Grada Novog Sada - prečišćen tekst ("Službeni list Grada Novog Sada", broj 43/2008), Gradsko veće Grada Novog Sada i Sindikat zaposlenih u komunalno - stambenoj delatnosti Novog Sada, koji zastupa predsednik Zoran Radosavljević, zaključuju
POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR
ZA JAVNA KOMUNALNA I DRUGA JAVNA PREDUZEĆA GRADA NOVOG SADA
(Objavljen u "Sl. listu grada Novog Sada", br. 15 od 15. aprila 2010)
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa u javnim komunalnim i drugim javnim preduzećima, čiji je osnivač Grad Novi Sad, kao i međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora.
Član 2.
Poslodavac, u smislu ovog kolektivnog ugovora, je javno komunalno i drugo javno preduzeće (u daljem tekstu: preduzeće), čiji je osnivač Grad Novi Sad ( u daljem tekstu: Osnivač).
Zaposleni, u smislu ovog kolektivnog ugovora, je lice koje je u skladu sa Zakonom o radu (u daljem tekstu: Zakon) i drugim propisima kojima su uređena prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, zasnovalo radni odnos kod poslodavca iz stava 1. ovog člana.
Član 3.
Ovaj kolektivni ugovor neposredno se primenjuje.
II. ZASNIVANjE RADNOG ODNOSA
Član 4.
Direktor je dužan da zatraži mišljenje sindikata pre donošenja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).
Sindikat je dužan da svoje obrazloženo mišljenje dostavi poslodavcu u roku od 10 dana.
Direktor je dužan da pravilnik iz stava 1. ovog člana, nakon donošenja, dostavi sindikatu.
III. OBRAZOVANjE, STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE I USAVRŠAVANjE
Član 5.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada, a na osnovu godišnjeg programa obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih kod poslodavca.
Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.
Troškove obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih iz stava 1. ovog člana snosi poslodavac.
Godišnji program iz stava 1. ovog člana poslodavac odmah po donošenju dostavlja sindikatu.
IV. RADNO VREME
Član 6.
Poslodavac donosi odluku o rasporedu radnog vremena.
O promeni rasporeda radnog vremena zaposleni mora biti obavešten, na način utvrđen opštim aktima kod poslodavca, najmanje sedam dana pre početka primene novog rasporeda.
Član 7.
Zaposleni je dužan da na zahtev poslodavca, pored slučajeva utvrđenih zakonom, radi duže od punog radnog vremena u slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, a naročito:
1. radi izvršenja poslova čije se trajanje nije moglo predvideti, a čije bi neizvršenje prouzrokovalo materijalnu ili drugu štetu poslodavcu, Osnivaču, drugom pravnom ili fizičkom licu, i
2. radi održavanja kontinuiteta procesa rada u obavljanju poverenih poslova od strane Osnivača.
Zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena na osnovu pisanog ili usmenog naloga neposrednog rukovodioca.
Kada se sa radom dužim od punog radnog vremena započne na osnovu usmenog naloga neposrednog rukovodioca, o tome se sačinjava beleška.
Poslodavac je dužan da u roku od 24 časa od davanja naloga za rad duži od punog radog vremena, o tome donese pisanu odluku.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca se mogu predvideti i drugi slučajevi rada dužeg od punog radnog vremena.
Član 8.
Radno vreme zaposlenih koji rade na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše do 10 časova nedeljno, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i aktom o proceni rizika.
V. ODMORI I ODSUSTVA
Član 9.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog, složenosti poslova, zdravstvenog i socijalnog stanja i drugih kriterijuma utvrđenih kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuje se najduže trajanje godišnjeg odmora.
Član 10.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža ili 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža ili 50 godina života, kao i zaposlenom mlađem od 18 godina života i samohranom roditelju sa detetom starosti do 15 godina, utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od najmanje 30 radnih dana.
Član 11.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine u skladu sa kriterijumima utvrđenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Broj dana plaćenog odsustva u slučaju sklapanja braka, rođenja deteta, smrti člana porodice i davanja krvi ili tkiva ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva iz stava 1. ovog člana.
VI. BEZBEDNOST I ZAŠTITA ŽIVOTA I ZDRAVLjA NA RADU
Član 12.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi neophodne uslove za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa zakonom, drugim propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Član 13.
Poslodavac obezbeđuje preventivne mere radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja zaposlenih na radu, kao i potrebna finansijska sredstva u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac u skladu sa zakonom organizuje osposobljavanje zaposlenih za sprovođenje mera iz stava 1. ovogč lana.
Poslodavac u skladu sa zakonom, posebnim pisanim aktom određuje lice koje je odgovorno za bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu.
Član 14.
Poslodavac u skladu sa zakonom, donosi akt o proceni rizika za sva radna mesta i utvrđuje način i mere za njihovo otklanjanje.
Član 15.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu za obavljanje poslova na koje je raspoređen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost za život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu na poslovima na kojima je raspoređen, sve dok se te mere ne obezbede i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu i da namenski koristi sredstva za rad i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost, kao i bezbednosti zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Član 16.
Kod poslodavca se vodi i čuva evidencija zaposlenih u vezi sa radom i zaštitom života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.
Član 17.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom, obrazuje Odbor za bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Izbor predstavnika zaposlenih u Odbor sprovodi se na način i po postupku utvrđenom za izbor predstavnika zaposlenih u upravni i nadzorni odbor kod poslodavca.
Način rada predstavnika zaposlenih u Odboru, broj članova Odbora, kao i njihov odnos sa sindikatom, uređuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Član 18.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih u Odboru za vreme obavljanja funkcije ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Član 19.
Poslodavac je obavezan da u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca, predstavnicima zaposlenih u Odboru za vršenje prava i funkcija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, obezbedi:
- da određeno vreme odsustvuju sa posla bez odbitka zarade,
- odgovarajuću obuku u toku radnog vremena u preduzeću ili izvan preduzeća.
Poslodavac je dužan da obezbedi potrebna sredstva za rad i obuku predstavnika zaposlenih u Odboru.
Član 20.
Poslodavac je dužan da zaposlenog osigura za slučaj smrti i invaliditeta.
Poslodavac je dužan da osigura zaposlenog od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, pod jednakim uslovima za sve zaposlene, radi obezbeđenja naknade štete.
Pre utvrđivanja visine premije osiguranja poslodavac je dužan da pribavi mišljenje sindikata.
Član 21.
Poslodavac može zaposlenima da uplaćuje premiju za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i dobrovoljno penzijsko osiguranje. Visina osiguranja se određuje u skladu sa raspoloživim sredstvima.
VII. ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANjA
1. Zarada
Član 22.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.
Zaradu u smislu stava 1. ovog člana, čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i druga primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 2. ovog člana smatra se zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Član 23.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak, i
- uvećane zarade.
Član 24.
Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.
Radni učinak zaposlenog utvrđuje se na osnovu normativa i standarda ili ocene rezultata rada, u skladu sa kriterijumima utvrđenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca,
Član 25.
Elementi za obračun i isplatu osnovne zarade su: cena rada za najjednostavniji rad i koeficijenti utvrđeni ovim kolektivnim ugovorom odnosno kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Član 26.
Cena rada za najjednostavniji rad utvrđuje se mesečno i iznosi 50% od prosečne zarade u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Cena rada za najjednostavniji rad iz stava 1. ovog člana, polazeći od poslovno - finansijskih rezultata, odnosno od uspešnosti preduzeća, može se sporazumom između poslodavca i reprezentativnih sindikata u preduzeću, uvećati za 10%.
Izuzetno, kada poslodavac usled neostvarenih planiranih sredstava, nije u mogućnosti da obezbedi isplatu zarada primenom cene rada utvrđene planom i programom preduzeća za tekuću godinu, cena rada za najjednostavniji rad utvrdiće se tako što će se ukupna masa raspoloživih sredstava za isplatu zarade za mesec za kojim se vrši obračun, umanjena za iznos naknade za topli obrok i regres za godišnji odmor, podeliti sa ukupnim zbirom koeficijenata za sve zaposlene, o čemu poslodavac i sindikat kod poslodavca zaključuju sporazum.
Član 27.
Zarade za puno radno vreme i standardni učinak utvrđuju se tako što se cena rada za najjednostavniji rad iz člana 26. ovog kolektivnog ugovora pomnoži sledećim koeficijentima složenosti poslova, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koji su uslov za rad na određenim poslovima i to:
Prva grupa
Obuhvata najjednostavnije fizičke poslove koje obavlja nekvalifikovani zaposl