Na osnovu člana 146. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) Samostalni sindikat, "Sava Centra" (u daljem tekstu: sindikat), direktor Javnog preduzeća "Sava Centar" i Izvršni odbor Skupštine grada kao ovlašćeni organ osnivača, 23. jula 2004. godine zaključuju
POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR
JAVNOG PREDUZEĆA "SAVA CENTAR"
(Objavljen u "Sl. listu BGD", br. 16 od 30. jula 2004)
I - OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim pojedinačnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa Zakonom o radu, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Javnom preduzeću "Sava Centar" (u daljem tekstu: poslodavac) zaštita zaposlenih, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava Sindikata, obaveze poslodavca u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih po osnovu rada i međusobni odnosi potpisnika ovog ugovora.
Član 2.
Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu uređena ovim ugovorom, neposredno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona i drugih opštih akata poslodavca.
Član 3.
Ovaj ugovor primenjuje se na sve zaposlene kod poslodavca, osim na direktora čija se prava, obaveze i odgovornosti uređuju ugovorom koji zaključuju direktor i Upravni odbor.
II - RADNI ODNOSI
1. Zasnivanje radnog odnosa
Član 4.
Radni odnos može da zasnuje lice koje pored opštih uslova propisanih zakonom ispunjava i uslove utvrđene Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i drugim opštim aktima poslodavca.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi direktor, u skladu sa planom poslovanja za tekuću godinu.
Član 5.
Radni odnos se zasniva zaključenjem ugovora o radu, u skladu sa zakonom, bez obaveze oglašavanja upražnjenih poslova preko organizacije nadležne za poslove zapošljavanja i sredstava javnog informisanja.
Ako direktor oceni da se putem oglašavanja preko organizacije iz stava 1. ovog člana i sredstava javnog informisanja može obezbediti bolji izbor kandidata za zasnivanje radnog odnosa, prijaviće upražnjene poslove uz obavezu oglašavanja toj organizaciji.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pisanu saglasnost roditelja ili staratelja, u skladu sa zakonom.
Član 6.
Ugovor o radu zaključuje se na neodređeno i određeno vreme, u pisanom obliku, i to pre stupanja zaposlenog na rad.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Član 7.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine.
Radni odnos na određeno vreme zasniva se pod istim uslovima i na način predviđen za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Član 8.
Radni odnos na određeno vreme se zasniva u slučajevima kada:
- treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan i to do njegovog povratka na rad,
- kada obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme,
- kada se privremeno poveća obim posla.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.
Član 9.
Zaposleni je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa, pre zaključenja ugovora o radu dostavi dokumenta kojima dokazuje ispunjavanje uslova za rad.
Svaku promenu podataka datih pri zasnivanju radnog odnosa za kadrovsku evidenciju, zaposleni je obavezan da prijavi u roku od tri radna dana od nastale promene.
Član 10.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca pre zaključenja ugovora o radu o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica.
Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće.
U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos kod poslodavca pod uslovima utvrđenim Zakonom o radu i posebnim zakonom.
1.1. Ugovor o radu
Član 11.
Ugovor o radu sadrži:
1. naziv i sedište poslodavca;
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3. stručnu spremu i zanimanje zaposlenog;
4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5. mesto rada;
6. vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme;
7. dan početka rada;
8. zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
9. radno vreme, odmori i odsustva;
10. vreme trajanja pripravničkog staža, odnosno probnog rada ukoliko je ugovor zaključen sa pripravnikom, odnosno ako je predviđen probni rad;
11. mogućnost premeštanja zaposlenog;
12. povrede radne obaveze.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava od utvrđenih zakonom ili ovim ugovorom.
Član 12.
Direktor može ugovorom o radu koji zaključuje sa zaposlenim koji obavlja poslove koji mogu bitno da utiču na poslovnu politiku poslodavca i koji u radu koristi podatke koji predstavljaju poslovnu, odnosno službenu tajnu, da predvidi odredbu o zabrani konkurencije.
Klauzula o zabrani konkurencije zabranjuje zaposlenom iz stava 1. ovog člana da u svoje ime i za svoj račun, kao i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti direktora obavlja poslove predviđene ugovorom o radu na teritoriji Srbije dok traje ugovor o radu zaključen sa poslodavcem.
1.2. Probni rad
Član 13.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova.
Radnu i stručnu sposobnost za vreme probnog rada ocenjuje komisija koju formira direktor.
Probni rad može da traje najduže tri meseca i ne može se ugovoriti sa pripravnikom.
1.3. Pripravnici
Član 14.
Direktor može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika za poslove kako je to predviđeno Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pripravnički staž traje najduže 12 meseci, i to:
IIIiIV stepen stručne spreme: 6 meseci
VI stepen stručne spreme: 9 meseci
VII stepen stručne spreme: 12 meseci
Ugovorom o radu utvrđuju se uslovi pod kojima pripravnik zasniva radni odnos.
Član 15.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik se stručno osposobljava praktičnim radom za samostalni rad.
Za vreme rada, pripravniku pripada zarada u visini od 80% zarade za poslove za koje se osposobljava.
Najmanje mesec dana pre isteka pripravničkog staža, pripravnik je dužan da podnese prijavu direktoru za polaganje ispita.
Član 16.
Po prijemu prijave direktor formira komisiju za polaganje pripravničkog ispita koja se sastoji od tri člana koji moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme kao i pripravnik, a najmanje jedan član mora biti i iste struke.
Komisija sačinjava zapisnik o toku ispita i unosi ocenu "položio" ili "nije položio", na osnovu čega mu se izdaje uverenje.
Ukoliko pripravnik ne položi ispit, prestaje mu radni odnos.
2. Ugovor pod izmenjenim uslovima (raspoređivanje zaposlenih)
Član 17.
Direktor može zaposlenom ponuditi zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima kada postoji potreba da zaposleni radi na drugim poslovima koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, određenoj vrsti zanimanja, znanju i sposobnostima, i to samo iz opravdanih razloga, a naročito u slučaju:
- kada je u procesu rada potrebno obezbediti uspešnije ili efikasnije obavljanje poslova;
- radi potpunijeg korišćenja stručne spreme, odnosno radne sposobnosti zaposlenog;
- kada dođe do usavršavanja postojeće ili uvođenja nove tehnologije u radu ili trajne promene u organizaciji i tehnologiji rada;
- kada prestane potreba za radom zaposlenog na određenim poslovima;
- kada se trajno smanji obim rada kod poslodavca;
- usled izmene organizacije i statusnih promena kod poslodavca koje podrazumevaju uvođenje novih delatnosti ili pružanje novih usluga;
- kada zaposleni to traži, ukoliko se time zadovoljavaju potrebe procesa rada.
Član 18.
Zaposleni je dužan da poslove obavlja savesno, kvalitetno i u utvrđenim rokovima, poštujući propise, opšta akta poslodavca i naloge neposrednog rukovodioca.
Član 19.
Izuzetno, direktor može zaposlenom ponuditi zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima radi obavljanja poslova za koje se zahteva viši stepen stručne spreme od stepena stručne spreme koji zaposleni poseduje, ako bi zaposleni, po oceni direktora, mogao uspešno obavljati te poslove, osim kada su u pitanju rukovodeći poslovi.
Izuzetno, direktor može zaposlenom ponuditi zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima radi obavljanja poslova za koji se zahteva niži stepen stručne spreme od stepena stručne spreme koji zaposleni poseduje, ukoliko nema drugog odgovarajućeg posla u struci zaposlenog.
Zaposleni može biti privremeno premešten na poslove za čije se izvršenje traži stepen stručne spreme koju zaposleni poseduje, i to najduže šest meseci u slučaju zamene privremeno odsutnog zaposlenog, privremenog povećanja obima posla i zbog organizacionih promena kod poslodavca.
Član 20.
Zaposleni može, po nalogu direktora, privremeno da radi na poslovima za koje se traži niži stepen stručne spreme u izuzetnim okolnostima, a naročito u slučaju više sile koja je nastala ili neposredno predstoji, iznenadnog kvara na sredstvima rada, materijalu, prekida rada na poslovima na kojima zaposleni radi, zamene iznenadno odsutnog zaposlenog, radi pomoći drugim zaposlenima kada je potrebno da se poslovi obave u rokovima utvrđenim propisima, ugovorom ili aktom nadležnog organa poslodavca ili nadležnog organa osnivača, u slučaju primene mera bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere.
Član 21.
Privremeni rad na poslovima iz člana 20. traje dok traju izuzetne okolnosti, a u slučaju zamene iznenadno odsutnog zaposlenog, najduže 30 radnih dana.
Zaposlenom koji je privremeno premešten za obavljanje drugih poslova za čije se obavljanje traži niži stepen stručne spreme od one koju on ima, pripada pravo na razliku zarade do visine zarade koju bi ostvario na poslovima sa kojih je privremeno premešten.
3. Radno vreme
3.1. Puno radno vreme
Član 22.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno a radni dan po pravilu traje osam časova.
Puno radno vreme zaposlenog mlađeg od 18 godina iznosi 35 časova nedeljno.
Raspored i preraspodelu radnog vremena u okviru četrdesetočasovne radne nedelje, početak i završetak radnog vremena i rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) utvrđuje direktor u skladu sa potrebama procesa rada.
Član 23.
Za zaposlene koji rade u smenama, dnevno radno vreme utvrđuje se posebnim rasporedom rada koji se sačinjava nedeljno ili mesečno.
3.2. Skraćeno radno vreme
Član 24.
U organizacionim jedinicama u kojima se obavljaju naročito teški, naporni i za zdravlje štetni poslovi, skraćuje se puno radno vreme srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog a najviše 10 časova nedeljno, na osnovu stručne analize ovlašćene institucije koju angažuje poslodavac i reprezentativni sindikat.
Zaposleni koji rade na poslovima iz prethodnog stava ovog člana, imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
3.3. Prekovremeni rad
Član 25.
Direktor može da uvede rad duži od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla ili kada je neophodno da se u određenom roku završi posao čije se trajanje nije moglo planirati.
Rad duži od punog radnog vremena može da traje najviše 240 časova u toku kalendarske godine po zaposlenom.
3.4. Noćni rad
Član 26.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni bez pisane saglasnosti ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
3.5. Preraspodela radnog vremena
Član 27.
Direktor može izvršiti preraspodelu radnog vremena kada to zahteva proces i organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada i radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.