Na osnovu člana 131, 132, 135, 145. i 146. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01), Posebnog kolektivnog ugovora za komunalne delatnosti Srbije (Službeni glasnik RS" br. 43/2001/, Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda (Službeni list grada Beograda" br. 29/02, 5/03 i 11/03), Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata JKP "Gradske pijace" Beograd, direktor preduzeća i Izvršni odbor Skupštine grada kao ovlašćeni organ osnivača, 30. maja 2003. godine zaključuju
POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR
JKP "GRADSKE PIJACE" BEOGRAD
(Objavljen u "Sl. listu BGD", br. 14 od 31. maja 2003)
I - OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu Ugovor), u skladu sa zakonom, opštim i posebnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se: prava, obaveze i odgovornosti radnika u Javnom komunalnom preuzeću "Gradske pijace" (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita radnika na radu, zarade i ostale naknade, prava sindikata i poslodavca, međusobni odnosi osnivača i poslodavca i dr. pitanja.
Član 2.
Prava radnika koja se uređuju ovim ugovorom ne mogu biti manja od prava radnika utvrđenih Zakonom o radu, Opštim, Posebnim kolektivnim ugovorom.
Član 3.
Ovaj kolektivni ugovor je, obavezan za sve radnika preduzeća, osim za direktora čija se prava, obaveze i odgovornosti utvrđuju posebnim Ugovorom koji zaključuje direktor i Upravni odbor.
II - ZARADA
Član 4.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- uvećane zarade,
- naknade zarade, i
- drugih primanja ugovorenih u Kolektivnom ugovoru.
Zarada se utvrđuje na osnovu vrednosti posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Član 5.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade i - ostvarenih rezultata.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnoga časa,
- vrednosti - koeficijenta posla i
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Član 6.
Zarada radnika utvrđuje se na nivou odgovarajuće, uporedive veličine - prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredni grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada),
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu i 3. procenta korekcije iskazanih u tabeli iz člana 85.
Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima, utvrđuje se vrednost radnog časa za standardni učinak u svakom preduzeću.
Ukoliko prosečna ciljna zarada zaposlenih u preduzeću bude isplaćivana ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno, kontinuirano.
Član 7.
Masa zarada iz prethodnog člana ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korekcije zarada u preduzeću i prosečno ostvarene zarade u privredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća.
Član 8.
Vrednost posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova svakog preduzeća.
Vrednost posla iz stava 1. ovog člana utvrđuje se ovim ugovorom.
Osnovna zarada utvrđuje se u rasponu od 1 prema 6.
Član 9.
Osnovna zarada iz člana 5. ovog ugovora može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu.
Osnovna zarada iz člana 5. ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i tačnosti i ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva, a posebno dužine rada u preduzeću,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i - drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti svakog preduzeća.
Ako je opštim aktom poslodavca o sistematizaciji poslova i radnih mesta predviđena alternativna stručna sprema za vršenje određenih poslova pri utvrđivanju osnovne zarade za to radno mesto polazi se od osnovne zarade, za veći stepen stručnosti.
Član 10.
S obzirom na to da se delatnost preduzeća ne finansira iz budžeta grada već se sredstva u celosti obezbeđuju iz sopstvenih prihoda, to se masa zarada iz člana 6. ovog ugovora uvećava do 20% na predlog poslodavca a po dobijanju saglasnosti od Izvršnog odbora Skupštine grada.
Član 11.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20%, odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Član 12.
Cena radnog mesta utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i utvrđenog koeficijenta koji čini sastavni deo ovog ugovora, u zavisnosti od osnovne delatnosti preduzeća, i to na osnovu opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, raspoređivanju zaposlenih, specifičnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.
Član 13.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Prosečna zarada u preduzeću ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.
1. Uvećana zarada
Član 14.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to za:
1. prekovremeni rad,
2. rad na dan praznika koji je neradni dan,
3. noćni rad.
Član 15.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni za 150%,
- za rad noću (između 22 i šest časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 45%,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 45%,
- za rad nedeljom.
Ako se istovremeno steku uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
2. Naknade i druga primanja
Član 16.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% prosečne zarade radnika u mesecu u kome odsustvuje, i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika,
- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica,
- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva,
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi,
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem,
- davanja krvi, tkiva i drugog dela tela,
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa,
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada,
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva,
- prisustovanja sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
Član 17.
Radniku pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povrede van rada u visini od 80% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost, uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Član 18.
Zaposleni ima pravo i na druga primanja, i to za:
1. vreme provedeno u radnom odnosu - minuli rad,
2. ishranu u toku rada,
3. troškove boravka na terenu (terenski dodatak),
4. regres za korišćenje godišnjeg odmora i 5. druga primanja u skladu sa kolektivnim ugovorima.
Član 19.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu u iznosu od 0,5% cene rada utvrđene ovim kolektivnim ugovorom za svaku godinu radnog staža.
Član 20.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi primanja koja su u funkciji izvršenja poslova i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, do visine cene prevozne karte, s tim što tako utvrđena naknada ne može biti manja od 50% od visine cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;
- troškove ishrane u toku rada u visini od 20% prosečne isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ili do visine neoporezovanog iznosa prema zvaničnim podacima nadležnog organa ako je to povoljnije za zaposlene;
- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, prema posebno objavljenom podatku nadležnog republičkog organa za poslove statistike;
- troškove na ime naknade za ishranu za vreme službenog putovanja u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celosti prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" i "B" kategorije;
- troškove na ime naknade za ishranu za vreme službenog putovanja u inostranstvo do iznosa, pod uslovima i na način propisan za savezne organe, a ne manje od 75% tog iznosa;
- troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom po pređenom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina.
Član 21.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, u visini trostrukog iznosa zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u preduzeću za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije;
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga prema priloženom računu do visine neoporezovanog iznosa;
- nagradu kao jubilej povodom krsne slave preduzeća i dana pijaca u visini dve prosečne zarade zaposlenih isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuje, o čemu odluku donosi direktor preduzeća, uz prethodno obaveštenje osnivača;
- nagradu povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini od dve do pet prosečnih zarada zaposlenog isplaćenih za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuje o čemu odluku donosi direktor i to:
- za 10 godina rada 2 prosečne neto zarade poslodavca, isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuju,
- za 15 godina rada 2,5 prosečne neto zarade poslodavca, isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuju,
- za 20 godina rada 3,5 prosečne neto zarade poslodavca, isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuje,
- za 25 godina 4 prosečne neto zarade poslodavca, isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuje,
- za 30, 35 i 40 godina rada 5 prosečnih neto zarade poslodavca, isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuje.
Isplatu zarade ra