Na osnovu člana 131, 132. i 146. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS" br. 70/01 i 73/01) i Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda ("Službeni list grada Beograda" br. 29/02, 5/03 i 11/03), sindikalna organizacija JKP BVK, Nezavisni sindikat, generalni direktor i Izvršni odbor Skupštine grada Beograda kao ovlašćeni organ osnivača, 30. maja 2003. godine zaključuju
POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR
JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA"
(Objavljen u "Sl. listu BGD", br. 14 od 31. maja 2003)
I - OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim pojedinačnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) u skladu sa Zakonom o radu, Opštim kolektivnim ugovorom i Posebnim kolektivnim ugovorom za komunalna preduzeća grada Beograda (u daljem tekstu: Poseban kolektivni ugovor), uređuje se: zasnivanje radnog odnosa; radno vreme; odmori i odsustva; zaštita zaposlenih; stručno usavršavanje zaposlenih; zabrana konkurencije; višak zaposlenih; cena rada, zarada i ostala lična i druga primanja; naknade na teret poslovnih rashoda; prestanak radnog odnosa; naknada štete; uloga i uslovi za rad sindikata; obaveštavanje zaposlenih; važenje i otkaz ovog ugovora; prelazne i završne odredbe; i ostala pitanja od značaja za zaposlene.
Član 2.
Osnivač u smislu ovog ugovora je Skupština grada Beograda.
Poslodavac u smislu ovog ugovora je Javno komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija" (u daljem tekstu: preduzeće), koje zastupa generalni direktor.
Reprezentativni sindikat u smislu ovog ugovora je sindikalna organizacija zaposlenih u preduzeću i Nezavisni sindikat.
Zaposleni, u smislu ovog ugovora, je lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Član 3.
Ovaj ugovor je obavezan za osnivača, poslodavca i sve zaposlene u preduzeću.
Ovaj ugovor se primenjuje na sve zaposlene osim na generalnog direktora čija se prava, obaveze i odgovornosti uređuju posebnim ugovorom.
Član 4.
Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu uređene ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona, opšteg i posebnog kolektivnog ugovora i drugih opštih akata preduzeća.
II - RADNI ODNOSI
Član 5.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa odlučuje poslodavac, u skladu sa Zakonom o radu.
Poslodavac može preneti svoja ovlašćenja, u skladu sa Zakonom o radu, na drugog zaposlenog.
Član 6.
Poslodavac pored prava i obaveza koje vrši u skladu sa zakonom odlučuje i o sledećim pitanjima:
- privremenom raspoređivanju zaposlenog na drugo radno mesto, bez njegove saglasnosti, u skladu sa postupkom utvrđenim ovim ugovorom;
- upućivanju zaposlenog na plaćeno i neplaćeno odsustvo i
- svim drugim pitanjima iz oblasti rada i radnih odnosa, u skladu sa zakonom, opštim, posebnim i ovim ugovorom.
1. Zasnivanje radnog odnosa
Član 7.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu, saglasno zakonu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Ugovorom o radu može da se utvrdi rad na neodređeno vreme, rad na određeno vreme, probni rad i rad sa pripravnikom.
Zaposleni je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi dokumenta kojima dokazuje da ispunjava uslove za rad.
Član 8.
Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Član 9.
Radni odnos u preduzeću zasniva se sa licem koje ispunjava opšte uslove predviđene zakonom i uslove predviđene Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka.
Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka utvrđuju se: vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima (radna mesta sa posebnim uslovima, radna mesta na kojima se utvrđuje probni rad i rad sa pripravnikom).
Član 10.
O potrebi zasnivanja radnog odnosa u preduzeću odlučuje generalni direktor u skladu sa godišnjim programom poslovanja za tekuću godinu.
Izuzetno od stava 1. ovog člana generalni direktor može odlučiti o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme u slučajevima utvrđenim članom 11. ovog ugovora, a najduže do tri godine.
Član 11.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje:
- kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovanje, rad u inostranstvu, obavljanje državne i druge javne funkcije i odsluženje vojnog roka);
- kada obavljanje posla po svojoj prirodi traje određeno vreme;
- kada se privremeno poveća obim posla, i
- u svojstvu pripravnika radi osposobljavanja za samostalni rad.
Član 12.
Za poslove na kojima se zahtevaju posebne psihofizičke sposobnosti ili se poslovi obavljaju pod specifičnim ili otežanim uslovima rada, i kao takvi su utvrđeni Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka, vrši se provera psihofizičkih osobina kandidata.
Član 13.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka utvrđuju se radna mesta za koja je, kao poseban uslov za rad, predviđeno da zaposleni određeno vreme provede na probnom radu. Probni rad može da traje najduže tri meseca.
Ugovorom o radu utvrđuje se dužina trajanja, otkaz probnog rada i način provere radne i stručne sposobnosti.
Probni rad u smislu stava 1. ovog člana ne može se utvrditi za pripravnika.
Član 14.
Radne i stručne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvrđuje komisija koju imenuje poslodavac.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka određenog u ugovoru o radu.
Član 15.
Na radna mesta utvrđena Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka kandidat se prima u radni odnos u svojstvu pripravnika na neodređeno ili određeno vreme.
Pripravnički staž traje šest meseci, a naknada zarade iznosi 80% cene rada radnog mesta za koje se osposobljava pripravnik.
Član 16.
Ugovorom o radu utvrđuje se dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produžavanja pripravničkog staža i obaveza polaganja stručnog ispita.
Na kraju pripravničkog staža pripravnik polaže stručni ispit.
Proveru radnih sposobnosti pripravnika vrši stručna komisija, najmanje istog ili višeg nivoa iste struke, sastavljena od tri do pet članova koju imenuje direktor.
Član 17.
Kada neposredni rukovodilac oceni da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti ili ne ostvaruje predviđene rezultate rada u periodu od najmanje tri, a najduže šest meseci, dostavlja poslodavcu zahtev za formiranje komisije za proveru znanja i sposobnosti zaposlenog, odnosno za utvrđivanje rezultata rada zaposlenog. Članovi komisije moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja koje ima zaposleni.
Ako komisija iz stava 1. ovog člana, utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti ili ne ostvaruje predviđene rezultate rada na određenom radnom mestu, zaposleni se raspoređuje na drugo radno mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima, a ako takvog radnog mesta nema zaposlenom prestaje radni odnos, odnosno otkazuje se ugovor o radu.
Pre donošenja odluke, komisija je dužna da dostavi izveštaj sindikatu.
Zaposleni koji nije zadovoljan odlukom komisije iz stava 1. ovog člana podnosi prigovor generalnom direktoru.
2. Raspoređivanje radnika
Član 18.
Zaposleni može biti raspoređen trajno ili privremeno na određene poslove.
Zaposleni može u toku rada biti raspoređen na svaki posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi (određenoj vrsti zanimanja, znanju i sposobnostima) u sledećim slučajevima:
- kada je u procesu rada potrebno obezbediti uspešnije i efikasnije obavljanje poslova;
- kada treba obezbediti potpunije korišćenje radne sposobnosti zaposlenog;
- kada dođe do promene u organizaciji ili tehnologiji rada preduzeća;
- kada prestane potreba za radom zaposlenog na poslu koji je određen ugovorom o radu;
- kada se smanji obim rada u preduzeću;
- kada se otvori novo radno mesto u procesu rada i
- kada zaposleni zahteva raspored na druge poslove, ukoliko se time zadovoljavaju potrebe procesa rada.
Član 19.
Privremeno raspoređivanje zaposlenog na poslove za koje se traži isti stepen stručne spreme može da traje najduže do šest meseci i to u slučaju zamene privremeno odsutnog radnika i privremenog povećanja obima posla.
3. Radno vreme
Član 20.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Raspored i preraspodela radnog vremena u okviru četrdesetočasovne radne nedelje, početak i završetak radnog vremena i rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) utvrđuje poslodavac, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom i zakonom.
Poslodavac je u obavezi da početak i kraj radnog vremena usaglasi sa aktuelnim tehnološkim procesima u preduzeću.
Član 21.
Skraćeno radno vreme u trajanju od 37 odnosno 30 časova u radnoj nedelji utvrđuje se za poslove sa posebnim uslovima rada iz člana 83. ovog ugovora.
Član 22.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva uzastopna radna dana i nedeljni odmor, u skladu sa zakonom.
Član 23.
Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi neposrednom rukovodiocu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti potvrdu iz stava 1. ovog člana neposrednom rukovodiocu zaposlenog dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1. ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Ako neposredni rukovodilac ili generalni direktor posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zakonom.
4. Odmori i odsustva
Član 24.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18, a najviše 35 radnih dana. Godišnji odmor zaposlenog se uvećava po osnovu: staža osiguranja:
1 - tri radna dana - za navršene tri do šest godina radnog staža,
- pet radnih dana - za navršenih sedam do devet godina radnog staža,
- sedam radnih dana - preko devet godina radnog staža;
2 - pet radnih dana po osnovu složenosti poslova - doprinosa u radu:
- za poslove za koje se zahteva odIdoIV stepena stručne spreme - dva radna dana;
- za poslove za koje se zahtevaViVI stepena stručne spreme - tri radna dana;
- za poslove za koje se zahtevaVIIiVIII stepen stručne spreme - četiri radna dana;
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima - pet radnih dana.
3 - tri radna dana invalidu rada i vojnom invalidu,
- dva radna dana samohranom roditelju sa detetom do sedam godina života, zaposlenoj sa maloletnim detetom i zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju,
- jedan radni dan zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života;
4 - dva do pet radnih dana po osnovu uslova rada na predlog neposrednog rukovodioca za zaposlene koji ne rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom;
5 - pet do deset radnih dana za zaposlene koji rade sa skraćenim radnim vremenom i to:
- za zaposlene koji rade na beneficiranim radnim mestima gde se 12 meseci rada računa kao 14 i 15 meseci radnog staža - sedam radnih dana;
- za zaposlene koji rade na beneficiranim radnim mestima gde se 12 meseci rada računa kao 16 i 18 meseci radnog staža - deset radnih dana;
- za ostale zaposlene koji rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom - pet radnih dana.
Član 25.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela: prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje, a drugi deo do 30. juna naredne godine.
Ukoliko zaposleni u kalendarskoj godini nema godinu dana radnog staža, ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za mesec dana rada u kalendarskoj godini.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana. Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Član 26.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor prema planu korišćenja godišnjih odmora za kalendarsku godinu, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog i potrebama procesa rada.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor u pisanoj formi i uručuje ga zaposlenom preko stručne službe.
Član 27.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini, u sledećim slučajevima:
1. rođenje deteta - pet radnih dana;
2. stupanje zaposlenog u brak - pet radnih dana;
3. smrti članova uže porodice (roditelja ili usvojioca, bračnog druga, deteta ili usvojenika zaposlenog) - pet radnih dana;
4. smrt brata ili sestre zaposlenog - tri radna dana;
5. smrt roditelja ili usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrt lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim - dva radna dana;
6. teže bolesti člana uže porodice zaposlenog - pet radnih dana;
7. zaštita i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu, prouzrokovanih elementarnim nepogodama - tri do pet radnih dana;
8. selidba sopstvenog domaćinstva - četiri radna dana;
9. polaganje stručnog ili drugog ispita - jedan do tri radna dana po ispitu za prvo polaganje, a ukupno pet radnih dana;
10. korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - pet radnih dana;
11. učestvovanje u takmičenjima koje organizuju sindikalne organizacije (sportska i radno-proizvodna takmičenja) - tri do pet radnih dana, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja;
12. regulisanje prava p