Na osnovu člana 9 stav 3 i 4 Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana ("Službeni glasnik RS", br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/2001 i 84/2004) i člana 34 Statuta grada Niša ("Službeni list grada Niša", br. 26/2002 i 92/2004),
Skupština grada Niša, na sednici od 21. decembra 2005. godine, donela je

ODLUKU

O PRAVIMA IZ OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE NA TERITORIJI GRADA NIŠA

(Objavljeno u "Sl. list grada Niša", br. 101 od 28 decembra 2005)

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovom odlukom utvrđuju se prava iz oblasti socijalne zaštite građana i porodica na teritoriji grada Niša, uslovi i način ostvarivanja ovih prava.

Član 2

Prava utvrđena ovom odlukom mogu da ostvare lica koja imaju prebivalište na teritoriji grada Niša.
Sredstva za ostvarivanje prava iz ove odluke obezbeđuju se u budžetu grada.

Član 3

Porodicom u smislu ove odluke smatraju se bračni i vanbračni drugovi, deca (bračna, vanbračna, usvojena i uzeta na izdržavanje) i srodnici u pravoj liniji, a u pobočnoj do drugog stepena srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu.

II PRAVA IZ OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE

Član 4

Građani i porodice sa teritorije grada Niša mogu ostvariti sledeća prava iz oblasti socijalne zaštite:
1. Pomoć u kući,
2. Dnevni boravak,
3. Oprema korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili u drugu porodicu,
4. Jednokratne pomoći,
5. Smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu,
6. Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima,
7. Besplatan obrok,
8. Oslobađanje od plaćanja komunalnih usluga i regresiranje mesečne autobuske karte,
9. Troškovi sahrane.

1. POMOĆ U KUĆI

Član 5

Ova vrsta pomoći obuhvata pomoć: u obezbeđivanju ishrane (dopremanje hrane u stan korisnika ili pripremanje hrane u stanu), u održavanju lične higijene, odevnih predmeta i posteljine, pri kretanju, pri odlasku lekaru, zagrevanju stana i druge usluge koje se odnose na održavanje stana.
Pomoć u kući mogu da ostvare stara, invalidna i hronično obolela lica, koja žive sama u domaćinstvu ili s drugim licem nesposobnim za pružanje pomoći, u trajanju do 60 sati mesečno.

Član 6

Zahtev za pomoć u kući podnosi se Centru za socijalni rad sa sledećom dokumentacijom:
- izvod iz matične knjige rođenih, venčanih i umrlih,
- dokaz o redovnim mesečnim primanjima, ostvarenim u tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev,
- uverenje o imovnom stanju za sebe i srodnike obavezne na izdržavanje (Republički geodetski zavod i Poreska uprava), iz mesta rođenja i mesta prebivališta,
- uverenje iz Nacionalne službe za zapošljavanje, za nezaposlena lica,
- nalaz i mišljenje lekara specijaliste,
- uverenje MUP-a o prebivalištu i fotokopije ličnih karata,
- overene fotokopije zdravstvenih knjižica svih članova domaćinstva.
Centar za socijalni rad po zahtevu odlučuje rešenjem.

Član 7

Pravo na besplatnu pomoć u kući imaju lica čiji su ukupni mesečni prihodi u mesecu koji prethodi mesecu podnošenja zahteva ispod i u visini minimalnog nivoa socijalne sigurnosti za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje, i koja nemaju srodnike obavezne na izdržavanje po propisima porodično-pravne zaštite i Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana .
Ukoliko lica iz prethodnog stava imaju srodnike obavezne na izdržavanje, mogu ostvariti pravo na regresiranje cene usluga prema regresnoj skali iz člana 8 ove odluke, s tim što se u ukupne prihode uračunavaju i prihodi srodnika obaveznih na izdržavanje.

Član 8

Korisnici usluga čiji su mesečni prihodi veći od minimalnog nivoa socijalne sigurnosti za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje, a nemaju srodnike obavezne na izdržavanje po propisima porodično-pravne zaštite i Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, imaju pravo na regresiranje cene usluga.
Korisnici usluga koji imaju srodnike obavezne na izdržavanje mogu ostvariti pravo na regresiranje cene usluga. U ukupne prihode se uračunavaju i prihodi srodnika obaveznih na izdržavanje.
Korisnici iz stava 1 i 2 ovog člana imaju pravo na regresiranje cene usluga prema regresnoj skali:



-------------------------------------------------

  Prihod porodice iznad 	  Procenat učešća

nivoa socijalne sigurnosti	     korisnika

-------------------------------------------------

	 do 45%				20%

	 45-50%				25%

	 50-55%				30%

	 55-60%				35%

	 60-65%				40%

	 65-70%				45%

	 70-75%				50%

	 75-80%				55%

	 80-95%				60%

	 95-105%			65%

	105-115%			70%

	115-125%			75%

	125-135%			80%

	135-145%			85%

	145-150%			90%

	150% i više		       100%

-------------------------------------------------

Član 9

Usluge pomoći u kući, u skladu sa ovom odlukom, pružaće pravna lica sa kojima grad zaključuje ugovor.

2. DNEVNI BORAVAK

A) Dnevni boravak za lica ometena u razvoju

Član 10

Pravo na dnevni boravak ima dete ometeno u fizičkom ili psihičkom razvoju, obolelo od autizma, sa poremećajima u društvenom ponašanju i odraslo lice koje ima pravo na smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu ako je, u zavisnosti od stepena i vrste ometenosti, mogućnosti i potreba ovih lica i drugih razloga, ovakav oblik zaštite najcelishodniji.

Član 11

Dnevni boravak za lica ometena u razvoju organizuje se za osobe uzrasta od 5 do 30 godina starosti u cilju vaspitno - obrazovnog rada.
Dnevni boravak za starije osobe, umereno i teže ometene u razvoju i obolele od autizma se organizuje u cilju očuvanja stečenih znanja i radnih navika.

Član 12

Dnevni boravak se organizuje u vremenu od 6 do 16 sati, svakog dana osim nedelje u Ustanovi za dnevni boravak dece i omladine "Mara" u Nišu (u daljem tekstu: Ustanova "Mara").

Član 13

Zahtev za ostvarivanje prava na korišćenje dnevnog boravka, sa rešenjem o razvrstavanju i kategorizaciji lica ometenih u razvoju, podnosi roditelj, odnosno staralac korisnika, Ustanovi "Mara" u Nišu na razmatranje. Prijem u Ustanovu se vrši po kriterijumima predviđenim Pravilnikom o prijemu i otpustu korisnika u Ustanovu "Mara".

Član 14

Usluge dnevnog boravka Ustanova "Mara" Niš svim korisnicima pruža besplatno.

B) Dnevni boravak za stare osobe

Član 15

Dnevni boravak za stare osobe organizuje se i sprovodi u dnevnim centrima i klubovima za odrasla i stara lica.
Dnevni boravak za stare osobe organizovaće pravna lica sa kojima grad zaključuje ugovor.
U Dnevnom centru se korisnicima pružaju usluge ishrane, odgovarajuće zdravstvene zaštite, radne i okupacione terapije, kulturno - zabavne i rekreativne aktivnosti i druge usluge zavisno od potreba korisnika.
U Dnevnom centru se obezbeđuje boravak u trajanju od 10 časova, svakog radnog dana osim nedelje.
U klubovima se zadovoljavaju svakodnevne životne potrebe, a naročito: druženje, socijalna integracija i rehabilitacija, razvijanje solidarnosti, odnosno samopomoći, kulturno - zabavne, rekreativne, duhovne i druge potrebe.

Član 16

Pravo na besplatne usluge dnevnog boravka ima lice koje je ostvarilo pravo na materijalno obezbeđenje. Centar za socijalni rad na osnovu utvrđenih kriterijuma ceni mogućnost, potrebe i celishodnost ovog oblika zaštite u svakom konkretnom slučaju.

Član 17

Korisnici dnevnog boravka čiji su ukupni mesečni prihodi iznad iznosa minimalnog nivoa socijalne sigurnosti imaju pravo na regresiranje cene usluga, prema regresnoj skali iz člana 8 ove odluke.

3. OPREMA KORISNIKA ZA SMEŠTAJ U USTANOVU SOCIJALNE ZAŠTITE ILI DRUGU PORODICU

Član 18

Pravo na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu ima lice koje se upućuje u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, a tu opremu ne može samo da obezbedi, niti mu je mogu obezbediti srodnici, koji su prema Zakonu o porodici dužni da učestvuju u njegovom izdržavanju.
Oprema korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu obuhvata nabavku odeće i obuće, naknadu troškova za prevoz korisnika do ustanove, odnosno porodice, u koju se smešta.

Član 19

O pravu na opremu za smeštaj korisnika u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu odlučuje rešenjem Centar za socijalni rad.

4. JEDNOKRATNE POMOĆI

Član 20

Pravo na jednokratne pomoći imaju lica i porodice koje se nalaze u stanju trenutne, izuzetno teške situacije, koju ne mogu samostalno prevazići, i to naročito u slučajevima: otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, postpenalne zaštite, prihvata po prestanku smeštaja i u drugim situacijama prema proceni Centra za socijalni rad.
Zadovoljavanjem osnovnih životnih potreba smatra se naročito nabavka: neophodnih stvari za domaćinstvo, namirnica, ogreva, udžbenika i školskog pribora za decu, zimnice i neophodne garderobe, kao i zadovoljavanje drugih potreba izazvanih specifičnim stanjem ili situacijom (bolest, teška invalidnost, i dr.).

Član 21

Jednokratna pomoć pruža se u novčanom iznosu ili obezbeđivanjem potrebnih stvari.
Pojedinac ili porodica može pravo na jednokratnu pomoć koristiti i više puta u kalendarskoj godini, s tim da ukupna sredstva ostvarena na osnovu ovog prava ne prelaze dvostruki iznos prosečne neto - zarade po zaposlenom u gradu Nišu u prethodnom mesecu.
Prethodnim mesecom smatra se mesec za koji je u momentu podnošenja zahteva poznat podatak o isplaćenoj prosečnoj neto zaradi u gradu Nišu.

Član 22

Izuzetno od odredaba člana 21 ove odluke, pravo na uvećanu jednokratnu novčanu pomoć imaju:
1. porodica kojoj je u požaru, poplavi, zemljotresu ili u drugim nepogodama potpuno ili znatno oštećen stan, koji koristi po osnovu vlasništva ili po osnovu zakupa - u iznosu od dve do pet prosečnih neto - zarada isplaćenih u gradu Nišu u prethodnom mesecu;
2. porodica u kojoj je nesrećnim slučajem nastupila smrt jednog ili više članova porodice, a čiji prihod u prethodna tri meseca u odnosu na mesec podnošenja zahteva ne prelazi četiri prosečne neto zarade isplaćene u gradu Nišu u prethodnom mesecu - u iznosu od jedne do tri prosečne neto - zarade isplaćene u gradu Nišu u prethodnom mesecu;
3. porodice u kojima je član porodice oboleo od teške bolesti, a čiji prihod u prethodna tri meseca u odnosu na mesec podnošenja zahteva ne prelazi četiri prosečne neto zarade u gradu Nišu u prethodnom mesecu - u iznosu od jedne do pet prosečnih neto - zarada isplaćenih u gradu Nišu u prethodnom mesecu, pod uslovom da oboleli član porodice nije stekao svojstvo osiguranog lica, odnosno da troškovi njegovog lečenja ne padaju na teret sredstava obaveznog osiguranja ili da porodica nema sredstava za pojačanu negu;
4. porodica koja zbog steriliteta ili privremene neplodnosti nema dece, a obuhvaćena je postupkom vantelesne oplodnje, i čiji prihodi u prethodna tri meseca u odnosu na mesec podnošenja zahteva ne prelaze četiri prosečne neto - zarade u gradu Nišu u prethodnom mesecu - jednom u toku kalendarske godine u iznosu od 50% troškova za vantelesnu oplodnju, uključujući i troškove za neophodne lekove;
5. deca bez roditeljskog staranja, koja su na evidenciji Centra za socijalni rad za nabavku školskog pribora i udžbenika, troškove ekskurzije i rekreativne nastave - u iznosu od 50% prosečne neto - zarade isplaćene u gradu Nišu u prethodnom mesecu.
Teškom bolešću smatraju se maligna oboljenja, šećerna bolest, hemofilija, duševna bolest i poremećaji, progresivna nervno-mišićna oboljenja, cerebralna paraliza, multipleks skleroza, reumatska groznica, koronarne i cerebrovaskularne bolesti, sistemske autoimune bolesti, hronične bubrežne insuficijencije i cistične fibroze.
Pod prihodima pojedinca i porodice podrazumevaju se prihodi ostvareni u prethodna tri meseca po svim osnovama, izuzev prihoda po osnovu dečijeg dodatka, dodatka za negu i pomoć drugog lica, naknade za telesno oštećenje, primanja po osnovu nagrada i otpremnina za odlazak u penziju i primanja po osnovu učeničkog i studentskog standarda.
Visinu iznosa uvećane jednokratne novčane pomoći za slučajeve iz stava 1 tačke 1, 2 i 3 utvrđuje Centar za socijalni rad, na osnovu procene stručnog tima.

Član 23

Pojedinci i porodice mogu u toku kalendarske godine više puta ostvariti pravo na uvećanu jednokratnu pomoć iz prethodnog člana, stav 1. tačka 1, 2, 3., s tim da ukupna sredstva po tom osnovu za tu kalendarsku godinu ne prelaze petostruki iznos prosečne neto - zarade isplaćene u gradu Nišu u prethodnom mesecu.

Član 24

U postupku rešavanja o pravu na jednokratnu pomoć Centar za socijalni rad je dužan da ceni da li se pružanjem i drugih oblika socijalne zaštite može efikasnije postići zadovoljavanje potreba korisnika.

Član 25

Jednokratna pomoć u obezbeđivanju potrebnih stvari daje se u životnim namirnicama, sredstvima za higijenu i odevnim predmetima pojedincu ili porodici koji su ostvarili pravo na materijalno obezbeđenje, u količinama srazmerno broju članova domaćinstva, a na osnovu rešenja Centra za socijalni rad.

5. SMEŠTAJ U PRIHVATILIŠTE I PRIHVATNU STANICU

a) Prihvatilište

Član 26

Prihvatilište je oblik privremenog zbrinjavanja lica, koja su iznenada ostala bez smeštaja ili iz drugih razloga moraju da budu zbrinuta van svoje porodice.
U prihvatilištu se pružaju usluge smeštaja (ish