Na osnovu člana 10. stav 1. tačka 11. Zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja ("Službeni glasnik SRS", br. 28/77) Republički sekretarijat za za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, donosi
PRAVILNIK
O NAČINU NEŠKODLjIVOG UKLANjANjA I ISKORIŠĆAVANjA ŽIVOTINjSKIH LEŠEVA
(Objavljen u "Sl. glasniku SRS", br. 7/81)
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuje se način neškodljivog uklanjanja i iskorišćavanja životinjskih leševa (u daljem tekstu: leš), i to:
- uginula, mrtvorođena, pobačena i ubijena životinja u celom komadu ili u delovima;
- zaklana životinja ili njeni delovi koji su neupotrebljivi za: ishranu ljudi, u neprerađenom stanju za ishranu životinja, preradu u hemijskoj, farmaceutskoj i drugoj industriji;
- krv zaklanih životinja koja je neupotrebljiva za: ishranu ljudi, u neprerađenom stanju za ishranu životinja, preradu u hemijskoj, farmaceutskoj i drugoj industriji;
- životinjski proizvodi koji su neupotrebljivi za: ishranu ljudi, u neprerađenom stanju za ishranu životinja;
- životinjski otpaci.
Član 2.
Leš se po pravilu neškodljivo uklanja u naseljenom mestu gde je životinja uginula, zaklana, ubijena, odnosno gde je leš zatečen.
Član 3.
Pre neškodljivog uklanjanja leša obavezno je dijagnostikovanje uzroka uginuća u slučajevima kada:
a) postoji sumnja na zarazne bolesti koje se obavezno suzbijaju;
b) držaocu ili sopstveniku životinje pripada naknada za štetu;
v) držalac ili sopstvenik životinje podnose zahtev.
Član 4.
Neškodljivo uklanjanje leševa vrši se na način, i to:
- otpremanjem do objekata za neškodljivo uklanjanje;
- sakupljanjem u objektu za sakupljanje;
- preradom u objektu za preradu;
- spaljivanjem u peći za spaljivanje;
- ubacivanjem u jamu - grobnicu i
- zakopavanjem na stočnom groblju.
Član 5.
Neškodljivo uklanjanje leša na način iz člana 4. ovog pravilnika, vrši se po pravilu odmah, ili u letnjem periodu najkasnije u roku od 12 časova od uginuća, klanja, zaplene ili pošto je leš nađen, odnosno u roku od 24 časa u ostalim periodima godine.
Nadležni veterinarski inspektor može dozvoliti da se neškodljivo uklanjanje leša vrši izuzetno i posle roka utvrđenog u stavu 1. ovog člana.
Do neškodljivog uklanjanja, leš mora da bude zaštićen od insekata, glodara i ptica.
Član 6.
U distriktima antraksa i zaraznih bolesti, čiji su uzročnici sporulirajući patogeni anaerobni mikroorganizmi, leš upućen na preradu mora da prati veterinarsko uverenje kojim se potvrđuje da uginula životinja nije obolela od ovih bolesti.
Leš životinje obolele od antraksa i od zaraznih bolesti čiji su uzročnici sporulirajući patogeni anaerobni mikroorganizmi uklanja se spaljivanjem, ubacivanjem u jamu - grobnicu, ili zakopavanjem.
Prerada leševa iz stava 1. ovog člana dozvoljava se ako objekat za preradu ima poseban destruktor.
Član 7.
Uklanjanje leševa kontaminiranih radioaktivnim materijama vrši se po posebnim propisima.
Član 8.
Neškodljivo uklanjanje leševa vrše radnici osposobljeni za vršenje ovih poslova.
Član 9.
Otpremanje leševa do objekata za neškodljivo uklanjanje vrši se specijalnim motornim transportnim sredstvom, koje mora:
- da je potpuno zatvoreno i nepropusno, tako da je onemogućeno ispadanje materijala koji se prevozi;
- da se lako pere i dezinfikuje;
- da ima uređaj za utovar leševa;
- da ima opremu za dezinfekciju;
- da je vidno obeleženo.
Otpremanje leševa može da se vrši i drugim transportnim sredstvima, ako se leševi prethodno stave u specijalne limene sudove ili plastičnu ambalažu koja onemogućuje ispadanje materijala koji se otprema. Otprema koja se koristi za otpremanje leševa mora da bude takva da može da se lako pere i dezinfikuje, odnosno neškodljivo uništi.
Otpremanje, radi prerade, leševa životinja obolelih od antraksa i od zaraznih bolesti čiji su uzročnici sporulirajući patogeni anaerobni mikroorganizmi može da se vrši samo transportnim sredstvima iz stava 1. ovog člana.
Član 10.
Posle otpremanja leševa obavezno se vrši dezinfekcija mesta gde je leš ležao i mesta gde je vršena obdukcija leša, opreme i transportnih sredstava.
Član 11.
Sakupljanje leševa radi otpreme za preradu vrši se u objektu za sakupljanje.
Iz objekata za sakupljanje koji je opremljen rashladnim uređajem, leševi moraju da se otpreme u roku od 72 časa od dopreme u objekat za sakupljanje.
Iz objekta za sakupljanje koji nije opremljen uređajem iz stava 2. ovog člana leševi moraju da se otpreme odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od dopreme u objekat za sakupljanje.
Član 12.
Prerada leševa vrši se u objektu za preradu, tako da se preradom leševa dobijaju proizvodi koji mogu da se koriste i stavljaju u promet u skladu sa posebnim propisima.
Izuzetno, od stava 1. ovog člana, može da se dozvoli upotreba neprerađenog leša samo za pripremanje hrane za ribe i krznašice, pod uslovom da leš ne sadrži uzročnike zaraznih bolesti koje se obavezno suzbijaju.
Član 13.
Spaljivanje leševa u pećima za spaljivanje vrši se na temperaturi koja obezbeđuje potpuno sagorevanje leševa i gasova.
Član 14.
Ubacivanje leševa u jamu - grobnicu vrši se dok se jama - grobnica ne napuni do visine jednog metra ispod poklopca. Kada se jama - grobnica napuni, zatvara se poklopac. Poklopac se obezbeđuje od otvaranja, jama - grobnica se vidno označi (mesto, datum) i stavlja van upotrebe.
Jama - grobnica u koju su ubačeni leševi životinja obolelih od antraksa i od zaraznih bolesti, čiji su uzročnici sporulirajući anaerobni patogeni mikroorganizmi označava se posebno.
Jama - grobnica može da se ponovo upotrebljava posle isteka 10 godina od dana stavljanja van upotrebe, a jama - grobnica u koju su ubačeni leševi životinja obolelih od antraksa i od zaraznih bolesti čiji su uzročnici sporulirajući anaerobni patogeni mikroorganizmi posle isteka 30 godina od dana stavljanja van upotrebe.
Jama - grobnica, po isteku vremena iz stava 3. ovog člana, može da se ponovo upotrebljava posle dezinfekcije i izvršene potrebne popravke.
Član 15.
Zakopavanje leševa na stočnom groblju vrši se tako da debljina zemlje iznad leševa mora da bude najmanje jedan metar od nivoa terena gde se nalazi stočni grob.
Izuzetno, od stava 1. ovog člana, zakopavanje leša može da se vrši na mestu uginuća, odnosno zemljištu držaoca životinje, u slučajevima kad to odredi nadležni veterinarski inspektor, s tim da mesto na kome se leš zakopava bude udaljeno od objekta za snabdevanje vodom najmanje 20 metara. Dno mesta na kome se leš zakopava mora da bude najmanje 1 metar iznad najvišeg nivoa podzemnih voda.
Stočni grob može da se ponovo upotrebljava posle isteka 10 godina od dana zakopavanja leša.
Stočni grob u kome je zakopan leš životinje obolele od antraksa i od zaraznih bolesti čiji su uzročnici sporulirajući anaerobni patogeni mikroorganizmi, posebno se označava i može da se ponovo upotrebljava posle isteka 30 godina od dana zakopavanja leša.
Trava i biljke sa stočnog groblja ne smeju da se koriste, već moraju povremeno da se kose i spaljuju na licu mesta.
Član 16.
Pre ubacivanja leša u jamu - grobnicu i zatrpavanja leša u stočni grob, leš se posipa krečom, hlornim preparatima, karbolnom kiselinom ili drugim preparatima sa jakim mirisom.
Član 17.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".