NAPOMENA REDAKCIJE:
Odredba člana 284. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005) glasi:
Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do zaključivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom.
Odredbe opšteg i posebnih kolektivnih ugovora zaključenih pre 21. decembra 2001. godine, a koje su na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona i koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom ostaju na snazi do zakljucivanja kolektivnih ugovora u skladu sa ovim zakonom, a najduže šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
-----------------------------
Na osnovu člana 123. stav 2. tačka 3) Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 55/96),
Republički odbor Sindikata delatnosti kulture i Vlada Republike Srbije zaključuju
POSEBAN
KOLEKTIVNI UGOVOR ZA MUZIČKE USTANOVE
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 7 od 6. marta 2000)
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Posebnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ovim ugovorom) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca iz oblasti rada i radnih odnosa u muzičkim ustanovama kao i ostalih zaposlenih u ustanovama u kojima su organizovani simfonijski orkestri, odnosno organizacijama u kojima se obavlja muzička delatnost kao osnovna ili pretežna (u daljem tekstu: ustanove), kao i međusobni odnosi učesnika ovog ugovora.
Na pitanja i odnose koji nisu uređeni ovim ugovorom primenjivaće se odredbe zakona i Opšteg kolektivnog ugovora.
Član 2.
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme i primenjuje se neposredno.
Član 3.
Ustanova u pojedinačnom kolektivnom ugovoru može utvrditi veća prava za zaposlene od prava utvrđenih ovim ugovorom.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom uređuju se specifična prava i obaveze i drugi odnosi koji nisu uređeni ovim i opštim kolektivnim ugovorom, kao i pojedina prava zaposlenih u većem obimu ili povoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih u ovom ugovoru.
Član 4.
Poslodavac je dužan da predsedniku sindikalne organizacije omogući da učestvuje u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih koja proističu iz zakona i kolektivnih ugovora.
Poslodavac kod koga nije organizovana sindikalna organizacija, dužan je da sindikatu učesniku ovog ugovora dostavi opšti akt, odnosno ugovor o radu, koji zamenjuje pojedinačni kolektivni ugovor, na mišljenje.
II. RADNI ODNOS
1. Zasnivanje radnog odnosa
Član 5.
Postupak i način zasnivanja radnog odnosa vrši se u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorima, ili opštim aktom poslodavca.
Opštim aktom poslodavca utvrđuju se radna mesta, vrsta i stepen stručne spreme, potrebna znanja, odnosno iskustvo i drugi posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa na tim radnim mestima.
Član 6.
Radni odnos zasniva se aktom poslodavca, koji mora da sadrži sve elemente u skladu sa zakonom.
Akt poslodavca ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom. Ako akt poslodavca sadrži takve odredbe one su ništavne i primenjivaće se odgovarajuće odredbe zakona, odnosno kolektivnog ugovora.
Član 7.
Opštim aktom o sistematizaciji radnih mesta, kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa, može se predvideti prethodna provera radnih sposobnosti.
U pojedinačnom kolektivnom ugovoru će se konkretnije i detaljnije razraditi uslove i način provere radnih sposobnosti iz stava 1. ovog člana.
Član 8.
Aktom o sistematizaciji radnih mesta može se utvrditi probni rad na određenom radnom mestu.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom ili opštim aktom poslodavca utvrđuje se dužina trajanja probnog rada, sastav komisije, način za praćenje i ocenu rezultata probnog rada.
Član 9.
Za sva radna mesta u orkestru vrši se prethodna provera radnih sposobnosti - audicija.
Audiciju sprovodi audiciona komisija po postupku i na način predviđen aktima ustanove.
Član 10.
Za sva radna mesta u orkestru direktor odlučuje o izboru na osnovu predloga audicione komisije.
Član 11.
Za sva radna mesta u orkestru radni odnos se zasniva uz probni rad koji traje 6 meseci.
Ukoliko se radni odnos zasnuje u toku trajanja sezone probni rad traje do isteka sezone.
Član 12.
Radni odnos se može zasnivati i sa pripravnikom radi osposobljavanja za samostalni rad.
Pripravnik može zasnivati radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom i opštim aktom poslodavca.
Poslodavac koji je sa pripravnikom zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme, ukoliko se pripravnik osposobio za rad na radnom mestu koje je upražnjeno, dužan je da sa njim zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme.
2. Raspoređivanje zaposlenih
Član 13.
Raspoređivanje zaposlenih se vrši u skladu sa zakonom, pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno opštim aktom poslodavca i ovim ugovorom.
Član 14.
U skladu sa potrebama procesa i organizacije rada, poslodavac može zaposlenog rasporediti na svako radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegove stručne spreme, znanju i sposobnostima.
Potrebe procesa i organizacije rada u smislu ovog ugovora su:
- uspešnije i efikasnije obavljanje poslova određenog radnog mesta,
- potpunije korišćenje radne sposobnosti zaposlenog,
- usavršavanje postojeće i uvođenje nove tehnologije organizacije rada,
- prestanak potrebe za radom zaposlenog na određenom radnom mestu,
- smanjenje obima poslova,
- ostvaranje novih radnih mesta,
- otklanjanje poremećenih odnosa u procesu rada i zamena odsutnog zaposlenog.
Član 15.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom treba utvrditi slučajeve i uslove u kojima zaposleni može da se rasporedi na rad iz jednog u drugo mesto bez njegovog pristanka.
U rešenju o raspoređivanju, poslodavac je dužan precizno da navede okolnosti i činjenice koje dokazuju da je nastupila potreba da zaposleni bude raspoređen na drugo radno mesto.
Član 16.
Zaposleni se ne može rasporediti na rad iz jednog u drugo mesto: ako se time pogoršavaju njegovi porodični uslovi, ako na drugom radnom mestu nisu obezbeđeni jednaki ili bolji uslovi rada, ako je zaposleni invalid druge kategorije, zaposlena - žena za vreme trudnoće i sa detetom predškolskog uzrasta, sa detetom zaostalim u razvoju, sa teškim urođenim ili stečenim oboljenjima i psihofizičkim stanjima, zaposleni koji ima preko 25 godina radnog staža osiguranja.
Član 17.
Zaposleni se može rasporediti na drugo mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima i kad u određenom vremenskom periodu, najmanje tri, a najduže šest meseci, ne pokaže potrebna znanja, i sposobnosti za obavljanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen, odnosno ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom u ustanovi, zavisno od specifičnosti prirode poslova određenog radnog mesta, utvrđuje se način na koji će odgovarajuće radno telo ustanove vršiti proveru znanja i sposobnosti, odnosno vršiti ocenu rezultata rada zaposlenog.
3. Prestanak potrebe za radom zaposlenih
Član 18.
U slučaju da se zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, nije moglo obezbediti ni jedno od prava iz člana 26. Zakona o radnim odnosima, može se raskinuti radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to:
- da 10 godina staža osiguranja - najmanje u visini šestostrukog iznosa neto zarade,
- od 10 do 20 godina staža osiguranja - najmanje u visini osmostrukog iznosa neto zarade,
- preko 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini dvanaestostrukog iznosa neto zarade.
Neto zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu s ovim kolektivnim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Član 19.
Zaposlenom sa preko 25 godina radnog staža ne može prestati radni odnos bez njegove saglasnosti, kad je za njegovim radom prestala potreba u skladu sa zakonom.
4. Plaćeno odsustvo zaposlenih za čijim je radom privremeno prestala potreba
Član 20.
Poslodavac može zaposlenog uputiti na privremeno plaćeno odsustvo u slučaju:
- kada je privremeno smanjen obim poslova,
- ako, saglasno planovima i programu rada u određenom periodu nema potreba za angažovanjem određenog broja zaposlenih na određenim radnim mestima, odnosno određene vrste zanimanja, a zaposleni se ne mogu angažovati na drugim poslovima kod istog ili drugog poslodavca,
- ako zaposleni koji su raspoređeni na istim radnim mestima u određenim periodima ne mogu biti efikasno angažovani za puno radno vreme,
- nedostatka posla i neobezbeđenog kontinuiteta rada,
- nedostatka sredstava za obavljanje delatnosti za određeni vremenski period, stvaranje uslova za redovnu isplatu zarada i naknada zaposlenima.
Član 21.
Poslodavac je dužan da sačini program upućivanja zaposlenih na privremeno plaćeno odsustvo, koji treba da sadrži:
- obrazloženje ciljeva i razloga privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenih,
- pregled ugovorenih poslova, programa, rokova izvršenja i potreban broj zaposlenih na tim poslovima,
- pregled organizacionih celina i radnih mesta sa brojem zaposlenih za čijim je radom privremeno prestala potreba,
- pregled upućivanja na plaćeno odsustvo zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, po mesecima,
- druge neophodne elemente.
Član 22.
Sadržaj osnovnih elemenata programa obrazlaže se i usklađuje sa Sindikatom.
Poslodavac je dužan da upozna zaposlene sa programom privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenih.
Član 23.
Pri određivanju zaposlenih za čijim je radom na konkretnom radnom mestu privremeno prestala potreba i njihovom upućivanju na plaćeno odsustvo primenjuju se kriterijumi po sledećem redosledu:
- potrebe procesa rada,
- ostvareni i iskazani rezultati rada u poslednja tri meseca pre utvrđivanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba,
- izražene želje zaposlenih da se upute na plaćeno odsustvo,
- socijalno-materijalni položaj zaposlenih.
Utvrđeni kriterijumi primenjuju se kada na jednom radnom mestu ima više izvršilaca, a iskazana je potreba za manjim brojem zaposlenih.
Rezultati rada zaposlenih se vrednuju prema objektivnim kriterijumima (utvrđen obim i kvalitet rada).
Ako više zaposlenih ostvaruje jednake rezultate rada primenjuje se kriterijum socijalno-materijalnog položaja, koji se utvrđuje na osnovu:
- ukupnih primanja zaposlenog i članova njegove porodice,
- da li je zaposleni jedini član domaćinstva koji je u radnom odnosu,
- broja dece koja je zaposleni dužan da izdržava.
Član 24.
Prilikom određivanja zaposlenih za čijim je radom privremeno prestala potreba mora se voditi računa o pravičnoj smenjivosti upućenih na plaćeno odsustvo, ako priroda posla i specifičnost radnog mesta to dozvoljava.
Član 25.
Poslodavac može uputiti zaposlenog na plaćeno odsustvo, koje može da traje najduže tri meseca, a plaćena odsustva predviđena programom mogu da traju najduže do godinu dana.
Član 26.
Ukupan broj zaposlenih koje poslodavac može uputiti na plaćeno odsustvo ne može preći 20% od ukupnog broja zaposlenih i sa time se mora saglasiti odbor sindikalne organizacije.
Član 27.
Za vreme trajanja plaćenog odsustva zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 80% od neto zarade koju bi ostvario na radnom mestu na kome je radio, s tim što tako utvrđena naknada ne može biti niža od garantovane neto zarade.
Isplatu naknade iz prethodnog stava obezbeđuje osnivač.
Član 28.
Odluku o upućivanju na plaćeno odsustvo zaposlenog za čijim je radom privremeno prestala potreba donosi poslodavac.
Poslodavac je dužan da zaposlenom uruči rešenje o upućivanju na plaćeno odsustvo.
5. Stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih
Član 29.
Ustanova je dužna da sačini program naučnog i stručnog osposobljavanja i usavršavanja.
Program iz stava 1. ovog člana realizuje se u skladu sa finansijskim planom, u okviru sredstava obezbeđenih iz budžeta.
Ustanova je dužna da vodi evidenciju o stalnom osposobljavanju i usavršavanju i da stvara potrebe materijalne, organizacione i druge uslove za ove potrebe.
Zaposleni koga ustanova, uz saglasnost Ministarstva kulture, uputi na stručno usavršavanje i osposobljavanje potpisuje ugovor o međusobnim pravima i obavezama.
Ugovorom se utvrđuju prava na naknade (školarinu, stipendiju i zarade).
Zaposleni ne može da trpi štetne posledice ako ustanova ne organizuje stručno osposobljavanje i usavršavanje.
Član 30.
Zaposleni, koga na stručno osposobljavanje i usavršavanje upućuje ustanova, ima pravo na naknadu zarade, naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju, naknadu troškova stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kotizacije i nabavke udžbenika, kao i naknadu troškova ishrane (topli obrok).
Član 31.
Zaposleni, koga na stručno osposobljavanje ili naučno usavršavanje u zemlji ili inostranstvu upućuje ustanova, ima pravo na naknadu zarade ako:
- bračni drug ne radi, a imaju decu - 80% utvrđene zarade,
- bračni drug ne radi, a nemaju decu - 60% predviđene zarade,
- bračni drug radi i imaju dece - 60% predviđene zarade,
- bračni drug radi i nemaju dece - 40% predviđene zarade i
- nema porodicu - 40% predviđene zarade.
Odluku o naučnom i stručnom usavršavanju donosi direktor, odnosno upravnik ustanove.
6. Odmori i odsustva
Član 32.
Godišnji odmor zaposleni koriste u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Trajanje godišnjeg odmora određuje direktor - upravnik i ne može biti kraći od 18 radnih dana.
Godišnji odmor se uvećava za:
- jedan radni dan za svake navršene tri godine radnog staža,
- dva radna dana po osnovu složenosti grupe poslova od jedan do šest;
- tri radna dana po osnovu složenosti grupe poslova od sedam do deset,
- do tri radna dana po osnovu radnog doprinosa,
- četiri radna dana invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina života, roditelju sa troje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju,
- šest radnih dana zaposlenom mlađem od 18 godina, kao i muškarcu sa preko 30 godina penzijskog staža ili preko 55 godina života i ženi sa preko 25 godina penzijskog staža i preko 50 godina života.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i drugi kriterijumi za uvećanje zakonskog minimuma.
Ukupan broj dana godišnjeg odmora ne može preći zakonski maksimum.
Ako zaposleni u kalendarskoj godini nema godinu dana rada, ima pravo na godišnji odmor srazmerno vremenu provedenom na radu.
Član 33.
Muzičari članovi orkestra koriste kolektivni godišnji odmor.
Dužina kolektivnog godišnjeg odmora se određuje programom rada i ne može biti kraća od godišnjeg odmora utvrđenog u skladu sa merilima iz ovog ugovora.
Član 34.
Muzičari članovi orkestra imaju pravo da posle letnjeg godišnjeg odmora koriste još najmanje 7 radnih dana za pripremu za koncertnu sezonu.
Član 35.
Ustanova će zaposlenima, za koje ima interes, obezbediti plaćeno odsustvo za obavljanje stručno-naučnog rada i usavršavanje u sledećim slučajevima:
- izrada specijalističkog rada do 6 meseci,
- izrada magistralnog rada do 12 meseci,
- izrada doktorske disertacije do 2 godine.
Član 36.
Ustanova će omogućiti zaposlenom plaćeno odsustvo od sedam radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
- stupanje u brak - pet radnih dana,
- stupanje u brak člana uže porodice - dva radna dana,
- rođenje deteta - pet radnih dana,
- smrt roditelja, usvojioca, brata ili sestre zaposlenog ili njegovog bračnog druga, kao i smrt lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu zaposlenog - pet radnih dana,
- zaštita i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnim nepogodama - tri radna dana,
- selidba sopstvenog domaćinstva - tri radna dana,
- polaganje stručnog ili drugog ispita - jedan radni dan, a najviše šest radnih dana u toku kalendarske godine,
- dobrovoljno davanje krvi - dva radna dana,
- učestvovanje na radnim takmičenjima koja se organizuju od strane Sindikata - najmanje po jedan radni dan, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja,
- korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - sedam radnih dana.
Odsustvo u slučajevima alineje 3. i 4. ovog člana ne uračunava se u maksimalan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku jedne kalendarske godine.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane verskih praznika, kako je zakonom regulisano, kao i u drugim slučajevima utvrđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Član 37.
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo za vreme i u slučajevima utvrđenim u zakonu.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom pored zakonskih, mogu se utvrditi i drugi slučajevi kad zaposleni mogu koristiti neplaćena odsustva.
Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu ovog člana, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako zakonom, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom, nije drugačije određeno.
Član 38.
Zaposleni je dužan da zahtev za odobravanje neplaćenog odsustva obrazloži odgovarajućom dokumentacijom.
Opravdanost razloga i vreme trajanja u okviru utvrđenog maksimuma neplaćenog odsustva utvrđuje poslodavac.
7. Radno vreme
Član 39.
Radno vreme iznosi 40 časova u radnoj nedelji (puno radno vreme).
Raspored radnog vremena četrdesetočasovne radne nedelje utvrđuje se opštim aktom poslodavca u skladu sa zakonom.
Radno vreme između 22 časa i 6 časova narednog dana, smatra se noćnim radom i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava zaposlenih.
Član 40.
Zavisno od uslova i organizacije rada poslodavac može izvršiti preraspodelu radnog vremena, tako da se u jednom periodu radi duže od utvrđenog, a u drugom kraće, s tim da radno vreme u periodu od najviše 3 meseca iznosi u proseku 40 časova nedeljno.
Član 41.
Poslodavac može, u skladu sa zakonom, zbog prirode delatnosti programskih potreba da uvede radno vreme duže od punog radnog vremena, ali ne duže od 10 časova dnevno.
Poslodavac može, u skladu sa zakonom, zbog prirode delatnosti, programskih i organizacionog razloga, da uvede radno vreme kraće od punog radnog vremena s tim što ne može biti kraće od 35 časova nedeljno.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana zaposlenom pripada uvećana naknada zarade u skladu sa kolektivnim ugovorom, a u slučajevima iz stava 2. ovog člana zaposlenom pripada zarada kao da radi puno radno vreme.
Član 42.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom će se utvrditi koja su to radna mesta, odnosno u kojim slučajevima (pored zakonom predviđenih) se može radno vreme produžiti, odnosno skratiti.
Član 43.
Radno vreme muzičara se raspoređuje u okviru 40 časovne radne nedelje na vreme potrebno za pripremu (vežbanje) i vreme neposrednog rada u ustanovi.
Član 44.
Radno vreme članova orkestra - muzičara provedeno na probama, koncertima, snimanjima, turnejama i slično smatra se službom.
Jedna služba može trajati najviše 2 sata i 45 minuta efektivno a sa pauzama 3 sata i 30 minuta.
Svako prekoračenje smatra se dvostrukom službom.
U jednu službu se računa generalna proba kao i koncert odnosno predstava.
Vreme provedeno na putu duže od 4 sata u jednom danu smatra se jednom službom.
Član 45.
Muzičar se ne može obavezati na više od dve službe dnevno.
Muzičar može imati najviše 6 službi nedeljno.
Član 46.
U toku godine zavisno od uslova rada i obima posla može se utvrditi preraspodela radnog vremena tako da radno vreme u jednom periodu iznosi više od utvrđenog a u ostalom periodu kraće radno vreme iznosi 40 sati sedmično.
Slučajevi preraspodele se moraju planirati najmanje na 30 dana unapred o čemu se muzičari moraju obavestiti.
8. Zaštita zaposlenih na radu
Član 47.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi potrebne uslove za zaštitu na radu, u skladu sa zakonom i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se utvrđuju kriterijumi za utvrđivanje radnih mesta sa posebnim uslovima rada, uslovi za obavljanje tih poslova u pogledu doba života, pola i zdravstvene sposobnosti, kao i sredstava zaštite.
Član 48.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi pod uslovima utvrđenim zakonom kad mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere zaštite na radu, dok se ne sprovedu određene mere zaštite.
Član 49.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa posebnim uslovima rada ima pravo na posebne mere zaštite srazmerno stepenu opasnosti i štetnosti:
- periodične lekarske preglede,
- skraćeno radno vreme,
- preventivno-rekreativni odmor,
- duži dnevni i godišnji odmor,
- dodatni obrok, napitke i dr.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se konkretna prava zaposlenog za svako radno mesto sa posebnim uslovima rada.
Sindikalna organizacija može, u skladu sa zakonom, da pokrene inicijativu za utvrđivanje radnih mesta koja se obavljaju pod otežanim uslovima rada.
Poslodavac je obavezan da u skladu sa zakonom razmotri ovu inicijativu.
Član 50.
Poslodavac može da osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, profesionalnog oboljenja i gubitka radne sposobnosti.
Učesnici ovog ugovora mogu sporazumno utvrditi način realizacije osiguranja iz prethodnog stava, što obavezuje poslodavca.
III. CENA RADA, ZARADE I OSTALA LIČNA PRIMANjA
1. Cena rada za najjednostavniji rad
Član 51.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora su saglasni da u utvrđivanju cene rada i zarada za zaposlene polaze od:
- ostvarenog i učešća sredstava za kulturu u društvenom proizvodu,
- ostvarenog, procenjenog i projektovanog učešća neto zarada u društvenom proizvodu Republike,
- visine prosečnih zarada u Republici,
- visine potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu,
- rasta troškova života,
- kvalifikacione strukture zaposlenih.
Član 52.
Učesnici ugovora u postupku pregovaranja utvrđuju cenu rada za najjednostavniji rad.
Cena rada za najjednostavniji rad utvrđuje se aneksom koji je sastavni deo ugovora.
Član 53.
Cena rada za najjednostavniji rad ugovara se na određeno vreme, s tim što se ne može ugovarati za period duži od 12 meseci.
Cena rada iz stava 1. ovog člana ugovara se, po pravilu do 10. decembra tekuće godine za narednu godinu obavezno pre usvajanja budžeta Republike Srbije za narednu godinu, a u toku kalendarske godine kada nastupe okolnosti za promenu predviđene u članu 54. ovog ugovora.
Ukoliko se ne postigne dogovor o ceni rada za najjednostavniji rad iz stava 2. ovog člana do 31. decembra tekuće godine, učesnici ugovora su saglasni da se sporno pitanje iznese pred arbitražu iz čl. 99-102. ugovora.
Član 54.
Ako u toku tekuće godine troškovi života porastu za više od 10%, na osnovu objavljenih podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike u odnosu na mesec decembar prethodne godine, učesnici ugovora obavezuju se da pristupe pregovaranju o povećanju cene rada za najjednostavniji rad.
Inicijativu za pregovore pokreće Sindikat.
Učesnici ovog ugovora se obavezuju da pregovore započnu u roku od 10 dana od dana pokretanja inicijative, te da pregovori budu završeni u roku od narednih 30 dana.
Novoutvrđena cena rada za najjednostavniji rad primenjuje se od dana kada su se stekli uslovi za pokretanje inicijative.
2. Cena rada za tipična radna mesta
Član 55.
Cena rada za tipična radna mesta utvrđuje se tako što se cena rada za najjednostavniji rad, utvrđena u ovom ugovoru pomnoži sa koeficijentima tipičnih radnih mesta po grupama poslova, i to:
-----------------------------------------------------------------------------
Grupa Zahtev stručnosti - poslovi Koeficijent
poslova
-----------------------------------------------------------------------------
1 2 3
-----------------------------------------------------------------------------
ORKESTAR
- tuti (druge violine, viole, violončela, kontrabasi) 6,40
- tuti prve violine, drugi duvači, četvrta horna, udaraljke 6,50
- zamenici vođa grupa: drugih violina, viola, violončela,
kontrabasa; treći duvači, tuba, asistent dirigenta 6,80
- zamenik koncertmajstora; vođa grupa: drugih violina, viola,
violončela, kontrabasa; prvi duvači, harfa, timpani 7,80
- koncertmajstor, dirigent 8,60
- dirigent 9,40
(za vršenje poslova potreban je IV, VII ili VIII
stepen stručne spreme)
OSTALA RADNA MESTA
I - poslovi fizičkog radnika 2,10
II - poslovi održavanja higijene 2,30
(za vršenje ovih poslova potreban je I stepen stručne spreme)
III - poslovi servirke - kafe kuvarice, portir, čuvar,
kurir 2,70
(za vršenje ovih poslova potreban je II stepen
stručne spreme ili PK radnik)
IV - daktilograf 3,60
- binski majstor, majstor, poslovi obezbeđenja i PPZ 3,60
(za vršenje ovih poslova potreban je III stepen stručne spreme,
odnosno KV radnik)
V - manje složeni administrativni i knjigovodstveni poslovi:
poslovni sekretar, administrator, knjigovođa, blagajnik,
likvidator, operater na računaru 4,20
- organizator materijalno-finansijskih i opštih poslova 4,70
(za vršenje ovih poslova potreban je IV stepen stručne
spreme)
VI - tehnička realizacija programa - binski majstor 4,30
- domar, majstor 4,30
(za vršenje ovih poslova potreban je V stepen stručne spreme,
odnosno VKV radnik)
VII Složeni administrativni, knjigovodstveni, finansijski i
drugi poslovi:
- knjigovođa glavne knjige, kontista-bilansista, referent za
kadrove i zaštite na radu, referent za PPZ, referent za organe
upravljanja 5,00
- organizator materijalno-finansijskih i opštih poslova 5,30
- sekretar orkestra, nototekar 5,30
(za vršenje ovih poslova potreban je VI stepen stručne spreme)
VIII Manje složeni poslovi u okviru VII stepena stručne spreme:
- organizator, propagandni referent 6,00
(za vršenje ovih poslova potreban je VII stepen stručne spreme)
IDž Složeni poslovi u okviru VII stepena stručne spreme:
- samostalni organizator, rukovodilac marketinga 6,70
- pomoćnik direktora, sekretar ustanove, finansijski
rukovodilac, urednik programa 7,30
(za vršenje ovih poslova potreban je VII stepen stručne spreme)
Dž - poslovi direktora, odnosno upravnika 8,10
- poslovi direktora, odnosno upravnika ustanove od interesa za
Republiku 10,10
(za vršenje ovih poslova potreban je VII stepen stručne spreme)
DžI - umetnički direktor - šef dirigent 10,10
(za vršenje ovih poslova potreban je VII stepen stručne spreme i zvanje magistra)
-----------------------------------------------------------------------------
Koeficijent utvrđen za pojedine grupe poslova i zahteve stručnosti sadrži: složenost poslova, odgovornost i uslove rada.
Pod stepenom stručne spreme u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva se stepen stručne spreme utvrđen zakonom, drugim propisom ili opštim aktom, u skladu sa zakonom.
Cena rada pripada radniku za puno radno vreme i standardni učinak.
Za zamenika direktora, odnosno upravnika ustanove koeficijenti u smislu stava 1. ovog člana iznose 80% od koeficijenata direktora, odnosno upravnika ustanove.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuje se cena rada za svako radno mesto pri čemu se polazi od cene rada utvrđene ovim ugovorom i od složenosti, odgovornosti i uslova rada u kojima se konkretni poslovi obavljaju i one ne mogu biti niže od cene rad utvrđene na način predviđen ovim ugovorom.
Član 56.
Po osnovu rukovođenja koeficijentima iz člana 55. ovog ugovora dodaju se sledeći koeficijenti:
-----------------------------------------------------------------------------
- direktor, odnosno upravnik nacionalne ustanove 2,00
- direktor, odnosno upravnik ustanove koja ima preko 50 zaposlenih 1,50
- direktor, odnosno upravnik ustanove koja ima do 50 zaposlenih 1,00
- za rukovođenje organizacionom jedinicom (zavisno od veličine, broja
radnika, strukture i raznovrsnosti posla) od 0,30 do 0,80
-----------------------------------------------------------------------------
Za zamenika direktora odnosno pomoćnika ustanove koeficijenti u smislu stava 1. ovog člana iznose 80% od koeficijenta direktora odnosno upravnika.
Član 57.
Ustanova, pojedinačnim kolektivnim ugovorom, utvrđuje radna mesta sa posebnim uslovima rada.
Za radna mesta iz stava 1. ovog člana utvrđuju se dodatni koeficijenti od 0,3 do 0,8.
Član 58.
Ustanova može sa drugim organizacijama (pravnim licima) zaključivati ugovore o ostvarivanju programa i pružanju usluga u okviru svoje delatnosti i na taj način sticati sredstva za svoj rad.
Prihodi ustanove stečeni po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana nemaju karakter budžetskih sredstava.
Ustanova može zaključiti ugovore iz stava 1. ovog člana ukoliko angažovanjem kadrovskih i materijalnih resursa ne narušava ispunjavanje sopstvenih obaveza prema Ministarstvu kulture.
Član 59.
Cena rada pripravnika ne može biti niža od 80% cene rada radnog mesta za koje se pripravnik osposobljava.
Član 60.
Pri utvrđivanju cene rada i zarada u pojedinačnom kolektivnom ugovoru polazi se od cene rada utvrđene u ovom ugovoru, ostvarenih i planiranih finansijsko-poslovnih rezultata ustanove, učešća zarada u troškovima poslovanja ustanove i dostignutog nivoa zarada i njihovog odnosa prema zaradama kod drugih poslodavaca u istoj delatnosti.
3. Zarade
Član 61.
Zarade zaposlenih utvrđuju se na osnovu cene rada radnih mesta utvrđenih ovim, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom, radnog učinka, vremena provedenog na radu i ostvarenih rezultata rada.
Radni učinak se utvrđuje na osnovu normativa i standarda rada.
Normativi i standardi rada za zaposlene u ustanovama smatraju se utvrđeni planovi i programi rada doneti od strane direktora - upravnika, odnosno nadležnog organa, a koje zaposleni na određenom poslu treba da izvrši za puno radno vreme.
Direktor - upravnik je dužan da blagovremeno upozna zaposlene sa normativima i standardima rada i dužan je da prilikom pregovaranja i potpisivanja pojedinačnog kolektivnog ugovora učini dostupnim odboru sindikalne organizacije normative i standarde rada, kao i merila za utvrđivanje rezultata rada zaposlenih.
Direktor - upravnik ustanove obavezan je da razradi jasne i primenjive kriterijume za vrednovanje doprinosa zaposlenih po osnovu ostvarenih rezultata rada, a za projekte koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije poštovaće se kriterijumi utvrđeni opštim aktom Ministarstva kulture.
Normativi i standardi rada i merila za utvrđivanje rezultata rada, koji su na snazi na dan ugovaranja cene rada, ne mogu se menjati bez saglasnosti odbora sindikalne organizacije dok je na snazi ugovorena cena rada.
Član 62.
Za muzičare članove orkestra obim rada se utvrđuje na osnovu broja službi.
Standardni obim posla određuje umetničko veće ili drugi nadležni organ u ustanovi, u skladu sa svetskim iskustvima i programom rada orkestra.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se pojedinačni normativi za svako radno mesto i kriterijumi za obračunavanje zarade po ovom osnovu kao i posebne stimulacije za rad preko normativa.
Kvalitet rada muzičara određuje direktor, odnosno muzički direktor na predlog umetničkog veća ili drugog odgovarajućeg stručnog tela.
Član 63.
Ustanova može radnicima isplatiti deo zarade po osnovu učešća u ostvarenoj dobiti ustanove po periodičnom obračunu i završnom računu.
U slučajevima kada ustanova ostvari dobit od koncerta bilo simfonijskog, bilo kamernog ili predstave u kojima učestvuju muzičari, članovi orkestra ili od snimanja za radio, odnosno TV emitovanje ili ploču i slično, svim učesnicima pripada pravo na deo i to srazmerno njihovom učešću.
Pod slučajevima iz stava 2. ovog člana smatraju se koncerti odnosno predstave van redovnog programa ustanove.
Zarada svih učesnika iznosi 50% od neto dobiti.
Član 64.
Ustanove koje ostvaruju prihode i izvan sredstava budžeta, mogu zaposlenima po osnovu tih prihoda uvećati zarade najviše do 30%.
Poslodavac je u obavezi da za svakih 6 meseci utvrdi prihode i rashode iz stava 1. ovog člana i o tome obavesti odbor sindikalne organizacije.
4. Rokovi za isplatu zarade
Član 65.
Zarada u punom iznosu isplaćuje se najmanje jedanput mesečno.
Zarada se može isplaćivati i u dva jednaka dela i to:
- prvi deo do 15. u mesecu za prethodni mesec, i
- drugi deo do 30. u mesecu za prethodni mesec.
Učesnici se obavezuju da će zajedničkim naporima ove rokove poboljšati kako bi se isplata vršila: prvi deo do kraja tekućeg meseca, a drugi deo do 15. u narednom mesecu.
5. Uvećanje zarada
Član 66.
Zarada zaposlenog se uvećava za 0,5% za svaku godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, uvećanu za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.
Član 67.
Zarada se uvećava za:
- dan državnog i verskog praznika, za koji je zakonom predviđeno da se ne radi, za 150%,
- rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), za 35%,
- rad duži od punog radnog vremena, za 35%.
Ukoliko se istovremeno steknu uslovi za dodatak na zaradu po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
Član 68.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini zarade koju bi ostvario na radnom mestu na kome je raspoređen u mesecu za koji se vrši obračun i isplata naknade, u slučajevima:
- korišćenja godišnjeg odmora,
- korišćenja plaćenog odsustva (osim u slučaju privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenog),
- prestanka sa radom pre isteka otkaznog roka,
- odsustvovanja u dane državnog ili verskog praznika,
- davanja krvi, tkiva ili drugih delova tela,
- prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave itd,
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja u skladu sa usvojenim programom,
- učešća na takmičenjima vezanim za posao koji obavlja, radno-proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa stavom 1. i u slučaju vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih organa.
Član 69.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, i to:
- u visini od 80% od zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprečenost, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada,
- u visini od 100% od zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprečenost, ako je prouzrokovana profesionalnom bolešću ili povredom na radu.
Član 70.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu zarade u visini od 80% zarade koju bi ostvario da radi za mesec za koji se vrši isplata naknade, i to:
- za vreme prekida rada do kog je došlo naredbom nadležnog organa zbog neobezbeđene zaštite na radu,
- za vreme čekanja na raspoređivanje na druge poslove, na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju,
- za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije,
- za vreme čekanja na raspoređivanje na druge poslove za koje je osposobljen prekvalifikacijom, odn. dokvalifikacijom.
6. Ostala primanja
Član 71.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati, odnosno obezbedi:
- regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa zbog ostvarivanja prava na penziju, u visini trostrukog iznosa neto zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od trostruke prosečne neto zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata otpremnine, odnosno trostrukog iznosa prosečne neto zarade po zaposlenom isplaćene u privredi Republike,
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice, u visini troškova pogrebnih usluga.
Član 72.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu za jubilarne godine rada u ustanovi.
Jubilarne godine rada se smatraju svaka navršena deseta, dvadeseta i trideseta godina rada u ustanovi.
Jubilarna nagrada iznosi 50% prosečne neto zarade isplaćene u ustanovi u mesecu koji prethodi mesecu u kome se nagrada isplaćuje.
Poslodavac može zaposlenima koji pokažu izuzetne rezultate u radu dodeliti posebne nagrade u vidu stimulacije, bilo u novcu ili na drugi način (dodelom zlatnika, poklona i sl.).
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se kriterijumi za izuzetne rezultate rada.
Član 73.
Poslodavac može zaposlenom isplatiti solidarnu pomoć u slučajevima:
- kada je zaposlenom zbog dejstva elementarnih nepogoda (požara, poplava, zemljotresa i dr.) oštećen stan ili porodična stambena zgrada koju koristi sa svojim domaćinstvom u toj meri da je neupotrebljiva za stanovanje,
- za nabavku lekova ili lečenje zaposlenog ili člana uže porodice (dece, bračnog druga ili roditelja),
- i u drugim opravdanim slučajevima kada se zaposleni nalazi u teškim socijalno-ekonomskim prilikama.
Solidarna pomoć se može dati nepovratno ili u vidu beskamatnog kredita, sa rokom vraćanja koji ne može biti kraći od šest meseci.
Kriterijume, visinu iznosa i rokove vraćanja solidarne pomoći utvrđuju zajedno odbor sindikalne organizacije i direktor ustanove.
Član 74.
Poslodavac može, uz naplatu mesečne zarade zaposlenima, da obezbedi sredstva za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor u iznosu od najmanje 0,2% na masu sredstava isplaćenih na ime neto zarada zaposlenih.
Uslove i kriterijume za korišćenje ovih sredstava treba da utvrde sindikalna organizacija i poslodavac u pojedinačnom kolektivnom ugovoru.
Član 75.
Poslodavac je dužan da zaposlenima obezbedi:
- naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju radi dolaska na rad i povratka sa rada u visini cene prevozne karte gradskog saobraćaja, a ukoliko zaposleni koristi i prigradski ili međugradski prevoz, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu troškova samo ovog prevoza.
- mesečnu naknadu za ishranu u toku rada u visini 25% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku,
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini 8% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku, a za putovanje u inostranstvo, u visini koja se priznaje saveznim organima, s tim što se putni troškovi i troškovi noćenja priznaju prema priloženom računu,
- terenski dodatak u visini 3% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku.
Naknada troškova prevoza, naknada za ishranu i dnevnice mogu se isplaćivati i licima koja nisu u radnom odnosu u ustanovi, a angažovana su po ugovoru radi obavljanja određenog posla.
IV. DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST, OSTVARIVANjE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
1. Odgovornost zaposlenih
Član 76.
Zaposleni, koji svojom krivicom ne ispunjava radne obaveze ili se ne pridržava odluka upravnih organa ustanove čini povredu radne obaveze.
Član 77.
Za povrede radnih obaveza izriču se disciplinske mere, novčane kazne i prestanak radnog odnosa, u skladu sa zakonom.
Novčana kazna se može izreći najviše u visini od 20% akontacije mesečne zarade zaposlenog u trajanju od jednog do šest meseci. Akontacija zarade zaposlenog ostvarena u mesecu u kome je mera izrečena uzima se kao osnov za utvrđivanje visine novčane kazne.
Mera prestanka radnog odnosa izriče se za povrede radnih obaveza koje su utvrđene zakonom i kolektivnim ugovorom.
Disciplinske mere izriče poslodavac, po sprovedenom disciplinskom postupku.
U toku disciplinskog postupka mora se omogućiti učešće predstavnika sindikalne organizacije i ceniti njihovo mišljenje.
Član 78.
Protiv odluke poslodavca, kojom je izrečena disciplinska mera, može se pokrenuti postupak pred sudom u roku od 15 dana.
Poslodavac može svoja ovlašćenja za vođenje disciplinskog postupka i izricanja disciplinske mere preneti na drugo lice.
Ako povredom radne obaveze nastane i određena šteta, poslodavac donosi odluku o naknadi štete.
O disciplinskoj odgovornosti poslodavca odlučuje organ koji ga postavlja.
2. Povreda radnih obaveza
Član 79.
Pored zakonom utvrđenih, povrede radnih obaveza za koje se izriče novčana kazna jesu i:
- nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima, (svađa, uvreda i sl.),
- neopravdani izostanak sa posla u trajanju od 3 dana sa prekidima u toku jednog meseca,
- neizvršavanje rešenja inspektora rada od strane odgovornog lica,
- onemogućavanje predstavnika sindikalne organizacije da učestvuju u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog,
- neizvršavanje pravosnažne sudske odluke, donete u postupku zaštite prava zaposlenih.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se, pored ovih povreda radnih obaveza i zakonom utvrđenih, utvrditi i druge povrede radnih obaveza, za koje se može izreći novčana kazna.
Član 80.
Pored zakonom utvrđenih, povrede radnih obaveza zbog kojih se izriče mera prestanka radnog odnosa jesu i:
- davanje netačnih podataka od strane odgovornih lica poslodavca, kojima se zaposleni obmanjuje u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa,
- neovlašćeno korišćenje sredstava koja su poverena zaposlenima za izvršavanje poslova, odn. radnih zadataka,
- organizovanje političkih organizacija i stranaka kod poslodavca,
- ako ugovorom o radu ili drugim aktom, suprotno zakonu i kolektivnom ugovoru, poslodavac ili nadležni organ poslodavca utvrdi i isplati zaradu koja je niža od cene rada radnog mesta.
Član 81.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, pored ovih i zakonom utvrđenih povreda radnih obaveza, mogu se utvrditi i druge povrede zbog kojih se izriče mera prestanka radnog odnosa. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, u skladu sa prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla, kojeg vrši zaposleni, treba bliže i konkretnije utvrditi težinu posledica radnih obaveza zbog kojih se izriče mera prestanka radnog odnosa, kao i okolnosti i uslove pod kojima će se određena povreda radne obaveze smatrati težom povredom za koju se izriče mera prestanka radnog odnosa.
3. Disciplinski postupak
Član 82.
Disciplinski postupak se sprovodi u skladu sa zakonom. Zahtev za pokretanje disciplinskog postupka dostavlja se zaposlenom i odboru sindikalne organizacije. Zaposlenom, protiv koga se vodi disciplinski postupak, ne može se izreći mera pre nego što bude saslušan, osim ako se bez opravdanih razloga ne odazove na uredno dostavljen poziv.
Zaposleni, protiv koga se vodi disciplinski postupak, ima pravo na branioca. Onemogućavanje braniocu zaposlenog da učestvuje u postupku, smatra se bitnom povredom disciplinskog postupka.
4. Privremeno udaljavanje zaposlenog
Član 83.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa radnog mesta ili ustanove u slučajevima utvrđenim zakonom i pod okolnostima koje su utvrđene u pojedinačnom kolektivnom ugovoru.
5. Prestanak radnog odnosa
Član 84.
Zaposlenom može prestati radni odnos samo u slučajevima i na način utvrđen zakonom.
Zaposlenom može prestati radni odnos po njegovoj volji, nezavisno od njegove volje, otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i po sili zakona.
Zaposleni ima pravo da ostane na radu u trajanju najmanje mesec dana, a najduže tri meseca, od dana dostavljanja rešenja o otkazu, pored zakonom utvrđenih slučajeva, i u sledećim slučajevima:
- ako odbije da radi na drugom radnom mestu,
- ako zaposleni za čijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom, odbije da se radno angažuje,
- ako zaposleni za čijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom, odbije da se stručno osposobi, dokvalifikuje, prekvalifikuje, odnosno zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca.
Član 85.
Za vreme trajanja otkaznog roka, poslodavac je dužan da zaposlenom, na njegov zahtev, omogući plaćeno odsustvo sa rada u trajanju najmanje 10 časova sedmično.
6. Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih
Član 86.
Radi zaštite pojedinačnih prava iz radnog odnosa, zaposleni se može obratiti arbitraži za radne sporove, nadležnom sudu, sindikalnoj organizaciji ustanove i višim organima Sindikata, inspekcijskim organima, u skladu sa zakonom.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svaka odluka o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Protiv rešenja kojim se odlučuje o pojedinačnom pravu, zaposleni ima pravo da podnese prigovor u roku od 8 dana od dana prijema.
Drugostepeni organ je dužan da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana.
Zaposleni, koji nije zadovoljan konačnim rešenjem kojim je odlučeno o njegovom pravu, obavezi i odgovornosti, ima pravo da pokrene spor radi zaštite svojih prava pred nadležnim sudom u roku od 15 dana, od dana dostavljanja rešenja.
Član 87.
Protiv konačne odluke poslodavca zaposleni se može obratiti arbitraži za radne sporove, radi posredovanja i pružanja pomoći u sporazumnom rešavanju spornog pitanja.
Dok traje postupak pred arbitražom, rokovi za pokretanje spora pred sudom ne teku.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom treba utvrditi način izbora arbitražne komisije, postupak i način rada, kao i obaveznost arbitražne odluke.
V. USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Član 88.
Poslodavac je dužan da omogući predstavniku sindikalne organizacije da prisustvuje sednicama upravnog odbora, učestvuje u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih, koji proističu iz zakona i kolektivnih ugovora, kao i da predstavnicima sindikalne organizacije obezbedi pristup svim radnim mestima, kad je potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih.
Član 89.
Poslodavac je dužan da informiše odbor sindikalne organizacije o pitanjima od bitnog značaja za socijalni i materijalni položaj zaposlenih, i to:
- najmanje jednom u tri meseca o poslovanju i finansijskom rezultatu ustanove,
- o načinu i realizaciji programa, kao i o narednim poslovima,
- o stanju na žiro računu, na naplaćenim potraživanjima, finansijskim obavezama, reprezentaciji, sponzorstvu, kao i o kreditima koje ustanova koristi ili ima nameru da obezbedi i dr.
Član 90.
Poslodavac je dužan da razmotri i da da odgovore na pokrenute zahteve, predloge i inicijative i odluke sindikalne organizacije, od značaja za socijalni i materijalni položaj zaposlenih.
Član 91.
Poslodavac je, u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorom dužan da obezbedi uslove za rad sindikalne organizacije:
- korišćenje odgovarajuće prostorije,
- administrativno-tehničke usluge (kucanje, umnožavanje materijala i dr.),
- angažovanje odgovarajućih stručnih službi radi pružanja određenih relevantnih informacija, podataka i pružanja stručne pomoći sindikalnoj organizaciji u postupku pregovaranja i zaključivanja kolektivnih ugovora,
- po mogućnosti da obezbedi korišćenje službenog automobila za obavljanje sindikalnih aktivnosti,
- da predstavnicima sindikalne organizacije dostavljaju informacije, biltene, publikacije i druga dokumenta koja su u funkciji vršenja sindikalnih aktivnosti, kao i da sindikalna organizacija može da ističe svoja obaveštenja u prostorijama ustanove na mestima koja su pristupačna i za to određena,
- da se sredstva od članarine uplaćuju na račun sindikalne organizacije i viših organa sindikata.
Član 92.
Predsednik sindikalne organizacije za obavljanje sindikalnih aktivnosti i funkcije ima pravo na najmanje 30 plaćenih časova rada mesečno.
Član 93.
Predsednik sindikalne organizacije može da se dogovori sa poslodavcem da za vreme sindikalnog mandata ne obavlja poslove svog radnog mesta, a da prima zaradu u visini kao da radi.
Predsedniku sindikalne organizacije, koji pored svojih redovnih poslova obavlja i sindikalnu funkciju, može se uvećati zarada koju ostvaruje na svom radnom mestu dodatnim koeficijentom od 0,30 do 0,60, zavisno od broja članova sindikalne organizacije.
Član 94.
Poslodavac je obavezan da omogući predstavnicima sindikalne organizacije prisustvovanje konferencijama, sednicama i kongresima organa sindikata, odsustvovanje sa posla radi osposobljavanja na savetovanjima, seminarima i slično.
Član 95.
Predsednik i članovi odbora sindikalne organizacije, predsednik i članovi organa na svim nivoima sindikalnog organizovanja, za vreme obavljanja i u roku od dve godine po prestanku funkcije u Sindikatu, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, ne mogu se rasporediti na drugo radno mesto, ako je to za njih nepovoljnije, niti se može utvrditi prestanak potrebe za njihovim radom, niti da se na bilo koji drugi način stave u nepovoljniji položaj.
VI. NAČIN REŠAVANjA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA
Član 96.
Sporovi koji nastaju između Sindikata i poslodavca u zaključivanju, u toku izmena i dopuna kolektivnog ugovora, su interesni kolektivni sporovi (u daljem tekstu: interesni sporovi), a sporovi koji nastaju u primeni kolektivnog ugovora su pravni kolektivni sporovi (u daljem tekstu: pravni sporovi).
1. Interesni sporovi
Član 97.
Interesni kolektivni sporovi su sporovi koji nastaju u postupku zaključivanja i izmena i dopuna ovog ugovora, kao i u slučaju neprimenjivanja odredaba ovog ugovora.
Interesni sporovi se rešavaju mirenjem ili drugim vidovima sindikalne borbe.
Član 98.
Za mirenje se imenuje Komisija od tri člana, od kojih po jednog imenuju strane u sporu, a trećeg sporazumno. Komisija približava stavove strana u sporu radi postizanja sporazuma o spornom pitanju.
Komisija svoj rad završava u roku od sedam dana od dana obrazovanja i dužna je da sačini izveštaj o svom radu i da ga dostavi stranama u sporu.
Za rad članova Komisije za mirenje može se sporazumno odrediti naknada.
2. Pravni sporovi
Član 99.
Pravni kolektivni sporovi su sporovi koji nastaju u slučaju spora o sadržini pojedine odredbe ovog ugovora. Pravni kolektivni sporovi se rešavaju pred Arbitražom ili drugim vidovima sindikalne borbe.
Član 100.
Arbitražno veće čine tri člana, od kojih po jednog biraju strane u sporu, a trećeg sporazumno iz reda nepristrasnih stručnih lica.
Arbitražno veće donosi odluke većinom glasova, pošto sasluša strane u sporu i izvrši uvid u relevantnu dokumentaciju.
Član 101.
Arbitražno veće donosi odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je predmet dostavljen na odlučivanje.
Za rad arbitara strane u sporu mogu sporazumno odrediti naknadu.
Član 102.
Arbitražno veće saopštava odluku stranama u sporu usmeno, a u roku od tri dana se dostavlja u pisanoj formi.
Odluke arbitražnog veća zamenjuju sporne odredbe ovog ugovora.
VII. MEĐUSOBNI ODNOSI UČESNIKA OVOG UGOVORA
Član 103.
Učesnici ovog ugovora su saglasni da će u okviru svojih nadležnosti preduzimati sve potrebne mere u cilju stvaranja uslova za primenu odredaba ovog ugovora, i to:
- Republički odbor Sindikata delatnosti kulture će sa odborima sindikalnih organizacija u ustanovama kulture pratiti realizaciju odredaba ugovora, odnosno ostvarivanja prava zaposlenih i preduzimati sve potrebne mere da se utvrđena prava ostvare,
- u slučaju da Vlada ne poštuje svoje obaveze po pitanju isplate zarada (visina i dinamika) i ostalih primanja koja su ugovorom utvrđena, Republički odbor Sindikata delatnosti kulture preduzimaće sve metode sindikalne borbe,
- Republički odbor Sindikata može se obratiti i nadležnom sudu radi izvršavanja obaveza drugog učesnika utvrđenih u ovom ugovoru,
- Republički odbor Sindikata može, zbog neizvršavanja obaveza drugog učesnika, otkazati ovaj ugovor.
VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 104.
Ovaj ugovor se zaključuje na neodređeno vreme i može prestati sporazumom učesnika ili otkazom jednog od učesnika.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje još tri meseca od dana podnošenja otkaza.
Član 105.
Svaki učesnik ovog ugovora može dati inicijativu za njegove izmene i dopune. Inicijativa se dostavlja u pisanom obliku. Po dostavljanju inicijative, u roku od 8 dana, moraju započeti pregovori o izmenama i dopunama.
Ako pregovori ne otpočnu u roku od 8 dana ili ako u toku pregovaranja učesnici ne postignu saglasnost, spor se iznosi pred arbitražu.
Član 106.
Učesnici ovog ugovora, po njegovom zaključivanju, obrazovaće komisiju za praćenje i tumačenje njegove primene.
Komisija se sastoji od pet članova i svaki učesnik bira po dva člana, a jednog člana biraju sporazumno.
Član 107.
Ustanove kulture su u obavezi da svoje pojedinačne kolektivne ugovore usaglase sa ovim ugovorom.
Član 108.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od obračuna i isplata zarada za mesec januar 2000. godine.
Član 109.
Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Poseban kolektivni ugovor za muzičke ustanove ("Službeni glasnik RS", br. 22/96 i 11/97).