Na osnovu člana 52. stav 1, u vezi sa članom 30. Osnovnog zakona o zaštiti na radu ("Službeni list SFRJ", br. 15/65 i 28/66) Savezni savet za rad propisuje
PRAVILNIK
O ZAŠTITI NA RADU PRI IZRADI EKSPLOZIVA I BARUTA I MANIPULISANjU EKSPLOZIVIMA I BARUTIMA
(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 55/69)
I. OPŠTI DEO I OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se mere i normativi zaštite na radu lica koja vrše proizvodnju, preradu, doradu, laboraciju, delaboraciju, ispitivanje, uništavanje i čuvanje eksploziva i baruta (u daljem tekstu: opasne materije).
Član 2.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na opasne delove pogona i na proizvodne procese, operacije, radna mesta i uopšte radnje i uređaje pri proizvodnji, doradi, preradi, laboraciji i delaboraciji, ispitivanju, uništavanju i čuvanju opasnih materija navedenih u članu 4. ovog pravilnika.
Član 3.
Ako neka materija iz kategorije opasnih materija iz člana 4. ovog pravilnika nije spomenuta ili obrađena u posebnom delu ovog pravilnika, u pogledu te materije treba primeniti odgovarajuće odredbe ovog pravilnika koje se odnose na materiju koja je po osobinama i načinu tretiranja najbliža toj materiji.
1. Određivanje pojmova
Član 4.
Opasnim materijama, u smislu odredaba ovog pravilnika, smatraju se:
1) brizantni eksplozivi:
a) estri azotne kiseline: nitroglicerin, nitroglikol, nitroceluloza, pentrit i sl.;
b) aromatična nitrojedinjenja: trotil, pikrinska kiselina i sl.; nitramini: heksogen, tetril i sl.;
v) smeše: trotil-heksogen, trotil-pentrit, amatoli, flegmatizovani i plastificirani eksplozivi i sl.;
g) sve vrste privrednih eksploziva;
2) inicijalni eksplozivi:
a) fulminat žive;
b) olovo azid;
v) olovo trinitrorezorcinat;
g) tetrazen;
d) dinitrodiazofenol i sl.;
3) baruti:
a) malodimni jednobazni baruti (nitrocelulozni);
b) malodimni dvobazni baruti (nitroglicerinski dinitrodiglikolski);
v) malodimni trobazni baruti (nitrogvanidinski);
g) kompozitne pogonske smeše;
d) crni baruti;
4) pirotehničke smeše:
signalne, obeležavajuće, traserne, svetleće, zapaljive, termitske,
dimne, inicijalne i usporačke;
5) sredstva punjenja materijama navedenim od 1 do 4: štapini, kapsle,
municija i sl.
Član 5.
Pored opasnih materija navedenih u članu 4. ovog pravilnika, opasnim materijama smatraju se i druge materije kad su u takvom stanju da u pogonskim uslovima mogu sa vazduhom stvoriti eksplozivne ili zapaljive smeše u obliku gasnih smeša ili suspenzije čvrstih ili tečnih čestica u vazduhu.
Član 6.
Opasan pogon predstavlja objekt ili grupa objekata u kojima se vrše proizvodnja, dorada, prerada, laboracija, delaboracija, ispitivanje, uništavanje i čuvanje opasnih materija.
Opasan pogon se deli na opasan deo i neopasan deo pogona.
Član 7.
Opasan deo pogona čine objekti u kojima se vrše operacije sa opasnim materijama odnosno u kojima su prisutne opasne materije (opasni objekti).
U opasni deo pogona ubrajaju se i neopasni objekti koji se nalaze u području opasne zone oko opasnih objekata.
Član 8.
Neopasan deo pogona čine tehničko-administrativni objekti, objekti društvenog standarda i pomoćni objekti pogona (neopasni objekti), koji samo posredno služe za rad sa opasnim materijama ali u kojima opasnih materija nema, kao: pogonska administracija, garderobe, trpezarije, mehaničke radionice, kotlarnice, trafostanice, magacini neopasnih materija, pogoni kiselina, radionice ambalaže i sl.
Član 9.
Radno mesto sa povećanom opasnošću je radno mesto sa posebnim uslovima rada koje obuhvata radne operacije sa opasnim materijama.
Član 10.
Naročito osetljivo radno mesto je radno mesto sa povećanom opasnošću, na kome se od radnika zahteva posebno iskustvo, stručnost i koncentracija, zbog kombinovanog regulisanja više faktora i parametara radi postizanja normalnog toka radne operacije i obezbeđenja sigurnosti na radu, kao i samostalno delovanje u vanrednim slučajevima.
Član 11.
Dozvoljena količina opasnih materija u nekoj prostoriji ili objektu je maksimalna dozvoljena ukupna količina opasnih materija koja se sme nalaziti u prostoriji ili objektu.
Član 12.
Dozvoljen broj lica u opasnom objektu ili prostoriji je maksimalan dozvoljeni broj lica koji sme da se istovremeno nalazi u objektu ili prostoriji. Nadzorno osoblje se ne uračunava u dozvoljen broj lica.
Član 13.
Sigurna udaljenost objekta predstavlja minimalno međusobno rastojanje između susednih objekata, koje u slučaju eksplozije ili paljenja maksimalne dozvoljene količine opasnih materija u jednom opasnom objektu ne omogućuje prenos eksplozije ili požara na susedni opasni objekt, a oštećenja susednih objekata ograničava na predviđeni obim. Sigurna udaljenost se prostire kružno oko opasnog objekta. Sigurna udaljenost meri se između međusobno najbližih spoljnih strana zida dva susedna objekta. Manji aneksi u kojima nema opasnih materija, niti ljudi, ne uzimaju se u obzir. Kao sigurna udaljenost od drugih pogona ili delova jednog opasnog pogona, smatra se odgovarajuće rastojanje između dva najbliže locirana objekta jednog i drugog pogona, odnosno između delova jednog pogona.
Član 14.
Sigurna udaljenost odnosno granica sigurne zone određuje se na osnovu čl. 15. i 29. ovog pravilnika, a zavisi od:
1) količine i vrste opasne materije;
2) tipa i namene objekta (tip zgrade, zaštitni nasip, pokrivka, konfiguracija okolnog terena, pošumljenost i dr.);
3) tipa i namene susednih objekata, pri čemu se ima u vidu predviđeni stepen oštećenja susednih objekata.
Član 15.
S obzirom na dejstvo moguće eksplozije ili požara opasne materije na okolinu opasnog objekta, prostor oko njega deli se na:
1) zonu prenosa detonacije, u kojoj je moguć direktan prenos detonacije ili požara;
2) zonu teških oštećenja, u kojoj se ruše noseći zidovi zgrada usled dejstva udarnog talasa i teških letećih komada, ali ne dolazi do direktnog prenosa detonacije vazdušnim udarnim talasom;
3) zonu srednjih oštećenja, u kojoj se ruše laki pregradni zidovi, nadstrešnice i laki krovovi, izbijaju okviri prozora i vrata, oštećuju spoljni cevovodi i sl.;
4) zonu lakih oštećenja, u kojoj se lome prozorska stakla i crep, oštećuju okviri prozora i vrata i sl. Ova zona smatra se sigurnom u smislu ugroženosti i ljudskih života;
5) sigurnu zonu, u kojoj dolazi samo do delimičnog oštećenja prozora.
Član 16.
Pod upakovanom opasnom materijom podrazumeva se opasna materija smeštena u ambalažu prema važećim propisima o transportu u javnom saobraćaju.
Član 17.
Sagorljivi materijali su materijali koji mogu da gore ali ne daju lako zapaljive smeše sa vazduhom, kao: drvo, hartija, tekstil, organske materije i sl.
2. Tehnička dokumentacija
Član 18.
Za svaku proizvodnju opasnih materija odnosno drugu radnju iz stava 2. ovog pravilnika ili za svaki deo proizvodnje koji čini tehnološku celinu, koji obuhvataju opasne materije iz člana 4. odnosno opasne pogone iz člana 6. ovog pravilnika, mora da postoji elaborat (tehnička dokumentacija) koji nosi naziv: "Tehnološki postupak".
Tehnološki postupak je osnovni tehnički dokumenat i služi kao baza za regulisanje svih tehničkih pitanja, kao i zaštite na radu u određenoj proizvodnji (pogonu). Pored uobičajene sadržine elaborata, kao sastavnog dela procesne tehničke dokumentacije, Tehnološki postupak u smislu ovog pravilnika mora da sadrži:
a) tehnološke šeme sa pregledom i opisom proizvodnih faza i operacija. U tim šemama, pregledu i opisu moraju biti navedeni svi neophodni tehnološko-tehnički parametri koji uslovljavaju predviđeni bezbedan tok proizvodnje;
b) dijagrame vremenskog trajanja i sinhronizacije pojedinih faza i operacija, sa svrhom da se obezbedi ravnomeran tok proizvodnje i najmanje moguće nagomilavanje materijala i radnika na određenim mestima;
v) materijalni i energetski bilans po fazama i operacijama odnosno po objektima, sa svrhom da se obezbedi racionalna i bezbedna cirkulacija materijala i fluida;
g) situacioni plan i spisak objekata, sa naznačenjem dozvoljenih količina opasnih materija i dozvoljenog broja radnika za svaki opasni objekt i za svaku prostoriju kod objekata sa više prostorija.
Dozvoljene količine opasnih materija određuju se na osnovu podataka iz tač. b) i v) ovog stava i tabela sigurnih udaljenosti iz člana 29. ovog pravilnika, a dozvoljeni broj radnika - na osnovu tač. a) i b) ovog stava. U svakom slučaju moraju se primenjivati odgovarajuće odredbe koje se odnose na proizvodnju opasnih materija iz posebnog dela ovog pravilnika;
d) šemu unutrašnjeg transporta, sa naznačenjem pravaca, količina i dinamike, kao i načina i uslova prevoza opasnih materija i neopasnih materija u krugu opasnih pogona, i opasnih materija u neopasnim delovima pogona ili u neopasnim pogonima. Uz tu šemu treba priložiti tehničke elemente za saobraćajnice. Šema unutrašnjeg transporta zasniva se na podacima iz tač. b), v) i g) ovog stava, kao i na odredbama odeljka ovog pravilnika u kome je regulisan način transporta;
đ) šemu kretanja radnika u krugu opasnog pogona, koja obuhvata kretanje uslovljeno tehnološkim postupkom, nadzorom i kontrolom, a u kojoj posebno treba prikazati dolazak na radno mesto i napuštanje radnog mesta;
e) radne propise. - Za svaki objekt odnosno proizvodnu fazu, operaciju i radno mesto moraju se doneti radni propisi koji se baziraju na tehnološkom postupku, organizacionoj strukturi odnosno podeli rada i lokaciji izvršavanja određene radnje. Zavisno od pomenutih faktora radni propisi mogu biti i kombinovani, za više operacija, ali u njima u svakom slučaju moraju da se nedvosmisleno i jasno propišu i opišu radnje i uslovi u kojima ih treba vršiti, kao i odgovornost svakog pojedinog izvršioca za njihov pravilan tok.
Radni propisi obuhvataju obavezno i tehnička uputstva za upotrebu i rukovanje primenjenim mašinama, aparatima, instrumentima i sredstvima za proizvodnju uopšte.
Sastavni deo radnih propisa čine i odredbe o dozvoljenim i nedozvoljenim intervencijama i reglaži na sredstvima za proizvodnju u toku proizvodnje, kao i o uslovima koji moraju da se ostvare da bi se izvršile pojedine intervencije koje nisu dozvoljene u regularnom toku proizvodnje.
Radni propisi moraju da odrede radnje prilikom pripremanja za početak određene operacije, za regularan tok operacije, za završavanje operacije i prilikom napuštanja radnog mesta.
Radni propisi moraju da odrede kako se postupa u slučajevima poremećaja regularnog toka izvršavanja određene radnje, u slučajevima koji se mogu predvideti, kao i prilikom prinudnog zaustavljanja rada zbog razloga iz člana 22. ovog pravilnika. Radni propisi sadrže obavezno i odredbe u vezi sa kontrolom toka radnje na koju se propisi odnose, sa nadzorom nad objektom u celini i povezivanjem sa prethodnom i narednom operacijom;
ž) propise o zaštiti na radu. - Za svaki pogon i tehnološki postupak, objekt, odnosno proizvodnu fazu, operaciju i radno mesto, uz radne propise ili u njihovom sastavu a u posebnom poglavlju, moraju se doneti tehnički propisi o zaštiti na radu. U ovim propisima određuju se konkretni uslovi za bezbedno vršenje propisanih proizvodnih operacija, vrsta sredstava i opreme lične zaštite i uslova i način njihove upotrebe, kao i odgovornost za ostvarivanje propisanih uslova i mera. Posebno se preciziraju mere i postupak za slučajeve odstupanja od normalnih - propisanih uslova rada. U ovim propisima navode se dozvoljene količine opasne materije i dozvoljeni broj radnika za odnosni objekt ili njegov deo.
Izrada propisa o zaštiti na radu, iz ovog člana, zasniva se na podacima iz elaborata Tehnološki postupak, na odredbama važećih drugih propisa o zaštiti na radu, odredbama ovog pravilnika i drugih odgovarajućih akata i propisa;
z) tehničke uslove za sirovine, materijale, poluproizvode, koji se koriste u proizvodnji i za gotove proizvode. Ovi tehnički uslovi moraju nedvosmisleno i precizno da određuju kvalitet materijala i način proveravanja tog kvaliteta. Ako se može primeniti jugoslovenski standard (JUS), navodi se samo šifra standarda;
i) propise o tehnološkoj kontroli u toku proizvodnje. U posebnom prilogu ili kao sastavni deo tehnološke šeme i opisa iz tač. a), e) i ž) ovog stava mora da se utvrdi postupak za tehnološku kontrolu toka proizvodnje. U tu svrhu, a na osnovu tehničkih uslova i dokumentacije iz tačke a) ovog stava mora da se propišu mesta i organi koji vrše kontrolu, parametri koji se proveravaju, način i vreme odnosno učestanost vršenja kontrole i sadržina i forma dokumentacije za kontrolu toka proizvodnje.
Član 19.
Za svaki opasan pogon odnosno tehnološki postupak utvrđuje se:
1) spisak naročito osetljivih radnih mesta i radnih mesta sa povećanom opasnošću. U ovom spisku moraju se za radnika za svako radno mesto propisati potrebna kvalifikacija i stručnost, a eventualno i drugi neophodni uslovi (pol, uzrast, zdravstveni uslovi, fizička kondicija, psihofizičke osobine i dr.);
2) spisak radnih mesta na kojima nije dozvoljeno normiranje poslova zbog povećane opasnosti od eksplozije ili požara, pri vršenju poslova na tim radnim mestima;
3) spisak radnih mesta na kojima nije dozvoljen rad noću zbog povećane opasnosti od eksplozije ili požara pri vršenju poslova na tim radnim mestima.
Član 20.
Za svaki opasan pogon, obuhvatajući pojedinačno spoljni energetski razvod (električna energija, para, topla voda), razvod vode, razvod ostalih fluida, tehnološke razvode, kanalizaciju (posebno tehnološku kanalizaciju), sredstva veze i signalizacije, objekte sa zgradama i instalacijama, uređajima, mašinama, aparatima, instrumentima itd., donose se propisi o periodičnim pregledima i održavanju.
Ovim propisima utvrđuju se obim, način, mesta i vreme periodičnih pregleda kao i organi odgovorni za te preglede, i sadržina i forma dokumentacije koju treba formirati i ažurno voditi.
Sastavni deo ovih propisa, pored odredaba o tehničkoj dokumentaciji i periodičnim pregledima koji se zasnivanju na Osnovnom zakonu o zaštiti na radu i republičkom zakonima o zaštiti na radu i propisa prema st. 1. i 2. ovog člana, čine i odredbe o trajanju i o zameni određenih elemenata oruđa za rad i uređaja, kao i odredbe o tekućem održavanju sredstava za proizvodnju, i to o zaptivanju, podmazivanju, tekućoj zaštiti od korozije, čišćenju i sl.
Propisi o periodičnim pregledima i održavanju sredstava za proizvodnju zasnivaju se na dokumentaciji iz člana 18. stav 2. tač. a), g), e) i ž) ovog pravilnika, tehničkoj investicionoj dokumentaciji i mašinskim kartama.
Ovi propisi određuju i način koordiniranja i sinhronizacije rada na kontroli ispravnosti i održavanja sredstava za proizvodnju sa proizvodnjom u užem smislu reči.
Član 21.
Propisi o periodičnoj kontroli uslova za rad u proizvodnji donose se na osnovu važećih tehničkih i zdravstveno-tehničkih propisa iz oblasti zaštite na radu i podataka iz elaborata Tehnološki postupak (član 18. stav 2. tač. a), e) i ž).
Ovim propisima utvrđuju se mesta, vreme, učestanost, materija i način kontrole, kao i organi odgovorni za sprovođenje kontrole i preduzimanje mera u slučaju nalaza koji prelaze granice tolerantnog područja. Ovim propisima određuju se i obaveza izrade i vođenja odgovarajuće dokumentacije - evidencije o vršenju kontrolnih merenja, način vođenja i oblici dokumentacije i organ koji je dužan da je vodi. Pod uslovima za rad iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se naročito: zagađenja vazduha otrovna ili opasna u pogledu paljenja odnosno eksplozije, pojava elektrostatičkih nabijanja, temperatura i relativna vlažnost vazduha u objektu i sl.
Član 22.
Posebnim propisima utvrđuje se postupak u slučaju vanrednih uslova. Pod vanrednim uslovima se podrazumevaju: očigledna opasnost od požara ili eksplozije, izbijanje požara ili eksplozije, očigledna opasnost od trovanja zbog nenormalnog zagađenja vazduha, elementarne nepogode, kao: grmljavina u neposrednoj blizini pogona, poplava, zemljotres, orkanska oluja i sl. Ovim propisima određuje se način za saopštavanje početka i prestanka trajanja vanrednih uslova, organ koji odlučuje o saopštavanju i vrši saopštavanje, postupak i mere koji se preduzimaju u odnosu na proizvodnju u toku i u odnosu na radnike.
Član 23.
Protivpožarni propisi donose se na osnovu odredaba Osnovnog zakona o zaštiti od požara ("Službeni list FNRJ", br. 18/56 i "Službeni list SFRJ", br. 10/65) i prema tehnološkim specifičnostima koje se zasnivaju na dokumentaciji iz člana 18. stav 2. tačka a) ovog pravilnika.
Automatski uređaji za gašenje požara koji čine sastavni deo uređaja za proizvodnju tretiraju se u sklopu navedene dokumentacije iz člana 18. ovog pravilnika.
Član 24.
Postupak u smislu ovog pravilnika pri istraživačkim i razvojnim poslovima, reguliše se posebnim propisima.
Za izvođenje poluindustrijskih opita i opita u pogonskim uslovima, obavezno je propisima odrediti obim i sadržinu dokumentacije koja mora da se usvoji pre izvođenja opita, organe za reviziju i usvajanje te dokumentacije i organe za stručno rukovođenje i izvođenje opita.
Član 25.
Za slučaj privremenog odstupanja od utvrđenih mera i normativa zaštite na radu zbog prilagođavanja nastalih izmenjenim uslovima na koje radna organizacije ne može uticati, moraju se odrediti i ovlastiti odgovarajući stručni organi i propisati način za donošenje odluka i mera koje će osigurati uslove za bezbedan rad.
II. ZAJEDNIČKE MERE ZAŠTITE NA UREĐAJIMA I SREDSTVIMA ZA RAD
1. Raspored i udaljenost opasnih objekata
Član 26.
Radnje iz člana 2. ovog pravilnika dozvoljeno je vršiti samo u opasnom delu pogona.
Član 27.
Opasan deo pogona mora biti lociran tako da ne ugrožava neopasni deo pogona, druge uređaje i objekte, i obratno - da sam ne bude ugrožen od drugih objekata i uređaja. Opasan deo pogona mora biti lociran na propisanoj sigurnoj udaljenosti od naselja, škola, bolnica, javnih objekata, železničkih stanica, morskih, rečnih i vazdušnih pristaništa, železničkih i drumskih uređaja, vodova visokog napona itd., što treba obezbediti u skladu sa urbanističkim planom naselja, pri čemu se reguliše i ograničenje naknadne izgradnje objekata u granicama zone mogućeg dejstva eksplozije u opasnim objektima.
Opasan deo pogona mora, po pravilu, biti lociran na terenu koji ima prirodnu zaštitu, a ako to nije moguće, postavlja se na otvorenom terenu uz preduzimanje mera zaštite izgrađivanjem odgovarajućih zaštitnih nasipa, pošumljavanjem i odgovarajućim razmeštajem objekata.
Pri biranju terena za izgrađivanje opasnog dela pogona, bujičaste i klizave terene treba izbegavati, a ako to nije moguće, moraju se prethodno preduzeti mere za saniranje terena.
U IDž seizmičkoj zoni opasnosti nije dozvoljeno izgrađivanje opasnih objekata.
Član 28.
Raspored opasnih objekata mora biti takav da se izbegne mogućnost prenosa detonacija i požara na susedne objekte, kao i rušenje susednih objekata vazdušnim udarnim i seizmičkim talasom prouzrokovanim eksplozijom u određenom opasnom objektu.
Opasni objekti mogu se locirati u granicama zone srednjih oštećenja. U zoni teških oštećenja mogu biti locirani samo neopasni objekti u kojima se ne zadržavaju ljudi, i čije eventualno razaranje ne dovodi do povećane opasnosti po ostale objekte odnosno pogone.
Dva ili više opasnih objekata mogu se sa stanovišta međusobnog ugrožavanja tretirati kao jedan objekt, ako to izrično zahteva tehnološki postupak, u kom slučaju je dozvoljeno da takvi objekti međusobno budu locirani u zoni teških oštećenja, ali kao jedinstvena grupa u odnosu na susedne objekte moraju ispunjavati zahtev iz stava 2. ovog člana.
Neopasni objekti opasnog pogona u kojima se nalaze veće grupe ljudi, kao trpezarije, garderobe, prostorije za sklanjanje ljudi u vanrednim uslovima, laboratorije, mehaničke radionice i sl. moraju biti locirani u granicama sigurne zone.
Član 29.
Za određivanje sigurne udaljenosti primenjuje se tabela 1 odnosno 1a, s tim što se opasne materije prema osetljivosti odnosno energetskoj vrednosti dele na tri kategorije, i to:
- kategoriju I: inicijalni eksplozivi i inicijalne smeše za detonatore u suvom stanju (do 25% vlage), detonatorske i dupleks-kapsle;
- kategoriju II: brizantni eksplozivi, nitroceluloza sa sadržinom vode do 10%, pirotehničke smeše koje posle aktiviranja mogu da se eksplozivno raspadaju, inicijalni eksplozivi sa preko 25% vode i crni barut u slobodnom i presovanom stanju;
- kategoriju III: malodimni baruti, kompozitne smeše, suva dinitro-jedinjenja (DNT), nitroceluloza sa sadržinom vode ili alkohola preko 10% i pirotehničke smeše koje se ne raspadaju eksplozivno, ili je to moguće samo u izuzetnim uslovima.
Tabela 1a se primenjuje za opasne materije kategorije I. Tabela 1 se primenjuje za opasne materije kategorije II. Za opasne materije kategorije III sigurna udaljenost se računa na taj način što se količina opasne materije umanjuje za 50% i sigurna udaljenost se čita iz tabele 1. Za opasne objekte bez zaštitnih nasipa sigurna udaljenost mora se udvostručiti, a kod objekata gde može doći samo do deflagracije, ako se susedni objekt nalazi u pravcu izduvne strane opasnog objekta, sigurna udaljenost povećava se za 50%.
Za određivanje sigurne udaljenosti za objekte van ograde preduzeća primenjuje se tabela 1b za sve opasne materije.
U tabeli 1v navedene su toplote eksplozije Ljv za neke eksplozione materije.
Objekti kod kojih postoji opasnost od požara moraju biti udaljeni međusobno ili od drugih objekata prema propisima o zaštiti od požara, ali ne manje od 20 metara; ako su obezbeđeni odgovarajućim merama zaštite (požarni zidovi, nasipi, zaštitni zidovi i sl.) dovoljna je udaljenost od najmanje 6 metara.
Za objekte ili radove iz člana 2. ovog pravilnika sa municijom ili elementima municije, koji sadrže opasne materije, treba računati sa količinama prisutne čiste opasne materije, odnosno primeniti odgovarajuće posebne propise.
Tabela 1
SIGURNE UDALjENOSTI OPASNIH OBJEKATA
- za opasne materije kategorije II i III -
------------------------------------------------------------------------
Količina Udaljenost Udaljenost Udaljenost Udaljenost Udaljenost
eksploziva ukopanih ukopanih radionica sa objekata sa objekata sa
magacina radionica zaštitnim zaštitnim zaštitnim
-međusobno međusobno nasipom - nasipom nasipom
i ukopanih međusobno, opasnih od opasnih
radionica radionica sa eksplozije od
od ukopanih zaštitnim od objekata eksplozije
magacina nasipom od opasnih od od objekata
magacina sa požara i od neopasnog
zaštitnim neopasnih dela
nasipom, i objekata pogona
radionica sa opasnog dela
zaštitnim pogona
nasipom od
ukopanih
radionica
: 91;0:kp m m m m m m
------------------------------------------------------------------------
10 2,7 5,4 6,5 9 odnosno 20 50
20 3,4 6,8 8,1 11 " 20 50
40 4,3 8,6 10 14 " 20 50
60 4,9 9,8 12 16 " 20 50
80 5,4 11 13 18 " 20 50
100 5,8 12 14 19 " 20 50
150 6,7 14 16 22 50
200 7,3 15 18 24 50
400 9,2 18 22 30 59
500 10 20 24 32 64
600 11 21 25 34 68
800 12 23 28 27 74
1000 13 25 30 40 80
2000 16 32 38 51 102
4000 20 40 48 64 128
5000 22 43 52 69 137
6000 23 45 55 73 146
8000 25 50 60 80 160
10000 27 54 65 87 173
20000 34 68 81 109 217
30000 39 78 93 125 249
40000 43 86 103 137 274
50000 46 92 111 147 294
------------------------------------------------------------------------
Napomena:
1. Kod opasnih zgrada bez zaštitnih nasipa udaljenost se mora udvostručiti.
2. Za municiju i elemente municije važe posebni propisi.
3. Količina M predstavlja ekvivalent TNT i izračunava se po formuli, M=C Lj 10-3, gde je C = količina eksploziva u kp, Lj = toplota eksplozije u Cal/kp.
4. Za glavne magacine eksplozivnih materija važe odredbe propisa o uskladištenju i izgradnji magacina za eksplozivne materije.
Tabela 1a
SIGURNE UDALjENOSTI OPASNIH OBJEKATA
- za opasne materije kategorije I -
---------------------------------------------------------------------------
Količina Udaljenost Udaljenost Udaljenost Udaljenost Udaljenost
eksplo- ukopanih ukopanih radionica sa objekata sa objekata
ziva magacina radionica zaštitnim zaštitnim sa zaštitnim
- međusobno - međusobno nasipom - nasipom nasipom
i ukopanih međusobno, opasnih od opasnih
radionica radionica sa eksplozije od
od ukopanih zaštitnim od objekata eksplozije
magacina nasipom od opasnih od od objekata
magacina sa požara od neopasnog
zaštitnim i od neopasnih dela
nasipom, i objekata pogona
radionica sa opasnog
zaštitnim dela
nasipom od pogona
ukopanih
radionica
: 91;0: kp m m m m m m
--------------------------------------------------------------------------
10 4 8 10 12 odnosno 20 50
20 4 8 10 12 " 20 50
40 4 8 10 12 " 20 50
60 5 10 12,5 15 " 20 50
80 6 12 15 18 " 20 50
100 7 14 17,5 21 50
150 8 16 20 24 50
200 10 20 25 30 50
400 11 22 27 33 59
500 12 24 30 36 64
600 13 26 33 39 68
800 15 30 37 45 74
1000 17 34 41 51 80
--------------------------------------------------------------------------
Napomena: Kod opasnih objekata bez zaštitnih nasipa, rastojanje se mora udvostručiti.
Tabela 1b
SIGURNE UDALjENOSTI OPASNIH OBJEKATA
- za sve opasne materije -
------------------------------------------------------
Količina Do škola, Do naseljenih Do železničkih
eksploziva bolnica, objekata, i drumskih
pozorišta železničkih komunikacija
i terena stanica i
za javne pristaništa
skupove
kp m m m
------------------------------------------------------
do 25 60 60 35
50 100 60 60
100 100 100 75
150 130 130 100
200 150 150 110
400 200 200 120
500 230 230 190
600 250 250 200
800 300 300 240
1000 320 320 256
2000 400 400 320
4000 600 515 380
10000 850 650 450
20000 1200 820 600
40000 1550 1100 700
50000 1800 1200 800
------------------------------------------------------
Napomena:
1. Ako je objekt zaštićen nasipom, obračunata udaljenost može se smanjiti na pola.
2. Kod kapsli i sporogorećeg i detonirajućeg štapina obračunava se neto-težina eksploziva.
3. M predstavlja ekvivalent TNT i izračunava se po formuli:
M = C Lj 10-3, gde je C = količina eksploziva u kp,
Lj = toplota eksplozije u Cal/kp.
4. Za inicijalne eksplozive i smeše M = C.
Tabela 1v
TOPLOTE EKSPLOZIJE Ljv
----------------------------------------------------
Eksploziv Gustina Toplota
kp/dm3 Cal/kp
-----------------------------------------------------
Trotil 1,5 1010
Trotil 0,85 810
Heksogen 1,5 1290
Heksogen 0,95 1270
Pentrit 1,65 1360
Pentrit 0,85 1360
Tetril 1,55 1090
Tetril 1,0 920
Nitroglicerin 1,6 1480
Amatol 8/20 (80% NH4NO3 20% TNT) 1,3 990
Amatol 80/20 0,9 980
Amatol 40/60 1,55 1000
-----------------------------------------------------
Kod sredstava za iniciranje uzima se u obzir ukupna težina čiste opasne materije sadržane u sredstvu.
2. Krug opasnog pogona
Član 30.
Krug opasnog pogona mora biti obezbeđen spoljnom ogradom i unutrašnjom ogradom ili na prikladan način odvojen od neopasnih pogona i ostalog dela preduzeća.
Spoljna ograda mora biti udaljena najmanje 50 metara od opasnih objekata. Ako je opasan objekt zaštićen zaštitnim nasipom ili zaštitnim zidom, ovo odstojanje može iznositi najmanje 30 m.
Oko spoljne ograde mora se obezbediti pojas u širini 100 m, u kome se ne dozvoljava nikakva izgradnja i propisuje se ograničenje kretanja ljudi i vršenja radova.
Sa spoljne strane spoljne ograde u pojasu širine 25 m mora biti izvršeno proređivanje drveća.
Sa unutrašnje strane spoljne ograde mora se obezbediti meki pojas širine 5 m, kao požarni zaštitni pojas.
Visina spoljne ograde mora biti najmanje 220 cm.
Spoljna ograda, po pravilu, treba da je osvetljena na prikladan način.
Prolazi kroz ogradu moraju po broju i položaju biti postavljeni tako da omogućuju radnicima istovremeno brzo i nesmetano napuštanje pogona i ulazak protivpožarnih ili sanitetskih ekipa u krug pogona.
Ulaz u opasan pogon mora biti postavljen tako da omogućava brz pregled i kontrolu isprava.
Prolazi kroz ogradu za transport opasnih materija moraju biti postavljeni odvojeno od prolaza za ljude. Gde to nije moguće, odgovarajućom organizacijom i tehničkim rešenjem treba onemogućiti ukrštanje na istom nivou opasnih materija i ljudi.
Član 31.
Teren opasnog dela pogona, koliko to dopušta zemljište, treba pošumiti lišćarima. U krugu opasnog pogona treba održavati nisku travu. Ne sme se dozvoliti ležanje na tlu suvog lišća i grana. Na odgovarajući način treba onemogućiti navejavanje i unošenje peska u radne prostorije.
3. Opasni objekti - zgrade
Član 32.
Objekti za rad sa opasnim materijama dele se na objekte izložene opasnosti od eksplozije i objekte izložene opasnosti od požara.
Član 33.
Konstrukcija zgrade izložene opasnosti od eksplozije mora da dozvoljava oslobođenje pritiska i da sprečava razbacivanje komada van granice sigurnosti.
Zgrade iz stava 1. ovog člana, po pravilu, moraju biti prizemne, a ako tehnološki postupak izrično zahteva drukčije dozvoljene su i višespratne zgrade. Podesti i noseće konstrukcije sprata ne smatraju se spratovima. Postojanje potkrovlja na takvim zgradama nije dozvoljeno.
Prostorije na spratu moraju imati nužni izlaz neposredno na otvoreni prostor ili zaštitni prolaz.
Član 34.
Zavisno od tehnološkog postupka koji će se vršiti u njima i od međusobne ugroženosti objekata, zgrade izložene opasnosti od eksplozije treba da odgovaraju jednom od sledećih tipova:
a) tipu lake konstrukcije,
b) tipu konstrukcije sa izduvnom stranom,
v) tipu ramovske konstrukcije,
g) tipu ukopane građevine sa zemljanim nadslojem.
Član 35.
Zgrade tipa lake konstrukcije grade se od materijala i elemenata koji u slučaju eksplozije u objektu ne mogu dati velike komade i komade oštrih ivica.
Ovakve zgrade postavljaju se tamo gde se ne očekuje opasno dejstvo spolja, i one, po pravilu, treba da budu zaštićene zaštitnim nasipom.
Član 36.
Zgrade tipa konstrukcije sa izduvnom stranom sastoje se od tri otporna jaka zida, dok je jedan zid - izduvni izgrađen od lakog materijala.
Konstrukcija i debljina otpornih zidova mora odgovarati zaštiti od dejstva vazdušnog udarnog talasa i razletanja materijala u slučaju eksplozije u objektu, a površina izduvnog zida mora biti dovoljna da omogućuje efikasno slabljenje pritiska nastalog eksplozijom.
Oba bočna zida moraju biti izvučena najmanje 1 metar ispred izduvnog zida i moraju prolaziti kroz krov i nadvisivati krov za pola metra.
Zgrade sa izduvnom stranom mogu biti lakog tipa i teškog tipa. Zgrade lakog tipa sa izduvnom stranom imaju laki krov, a zgrade teškog tipa sa izduvnom stranom imaju otporni jaki krov, koji se radi boljeg izduva penje prema izduvnom zidu pod uglom od najmanje 15o.
Zgrade sa izduvnom stranom, ako to zahteva tehnološki postupak, mogu se sastojati od više radnih prostorija. U tom slučaju treba pregradne zidove prostorija sa izduvnom stranom izvući bar 1 metar ispred izduvnog zida.
Ako su u pitanju zgrade u kojima se nalaze odnosno prerađuju lako zapaljivi materijali, kao crni barut, rastvarači i sl., neophodno je posebnim dodatnim merama sprečiti prenos plamena iz prostorije u prostoriju (automatski uređaji za gašenje, protivpožarni zidovi i sl.).
Član 37.
Zgrade tipa ramovske konstrukcije sastoje se od čeličnih ili armiranobetonskih nosača sa ispunom od lakog materijala od koga se ne mogu formirati teški leteći komadi. Noseći zidovi (ramovi) moraju biti dobro povezani sa krovom i temeljom. Krov mora biti otporan prema padu težih predmeta koji mogu biti razbacani eksplozijom u susednim objektima. Po pravilu, krov treba da bude prekriven slojem zemlje debljine najmanje 50 cm.
Pregradni zidovi, zavisno od namene i sadržine eksplozivne materije prema tehnološkom postupku, mogu biti izvedeni kao laki zidovi ili kao otporni zidovi.
Član 38.
Tip ukopane građevine sa zemljanim nadslojem predstavljaju betonske konstrukcije koje su, osim prednjeg zida, pokrivene zemljom. Zemljani pokrivač mora biti debljine najmanje 50 cm.
Zemljani pokrivač ne sme sadržati kameni materija. Krov mora biti izgrađen od materijala koji u slučaju eksplozije u objektu ne može dati teške leteće komade.
Član 39.
Zgrade izložene opasnosti od požara moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:
1) konstruktivni materijali moraju biti nezapaljivi, a drveni elementi (vrata, prozori i sl.) moraju biti na odgovarajući način zaštićeni da teško prihvataju vatru;
2) konstrukcija mora da štiti od prenosa požara;
3) konstrukcija mora da pruža dovoljnu zaštitu od letećih upaljenih komada.
Ove zgrade, zavisno od njihove namene prema tehnološkom postupku, treba da ispunjavaju zahteve odredaba odgovarajućih protivpožarnih propisa.
Član 40.
Prilazi i ulazi u opasne objekte moraju imati čvrstu i ravnu ali ne klizavu površinu, koja ne stvara prašinu. Prilazi ispred ulaza moraju biti izvedeni tako da se mogu lako čistiti.
Hodnici i tuneli moraju biti dovoljno široki za transport. Mimoilaženje transportnih sredstava u prilaznom hodniku ili tunelu nije dozvoljeno.
Član 41.
Izlazna vrata opasnih objekata moraju se otvarati upolje i voditi neposredno na otvoreni prostor ili zaštitni prolaz. Klizna i leteća vrata nisu dozvoljena. Zaključavanje vrata sme se vršiti samo sa spoljne strane. Broj izlaznih vrata treba odrediti prema veličini prostorije i broju zapošljenih, tako da radnici mogu najbrže napustiti prostorije objekta.
Svaka radna prostorija u opasnom objektu mora imati najmanje jedna izlazna vrata ili nužni izlaz neposredno na otvoreni prostor ili na zaštićeni prolaz. Vrata moraju biti lako pristupačna i moraju se otvarati u pravcu izlaska lakim pritiskom na površinu vrata. Dimenzije vrata se određuju zavisno od tehnološkog postupka, tj. od predviđenog unutrašnjeg transporta i broja radnika. Pragovi na vratima u opasnim objektima nisu dozvoljeni.
Nužni izlazi sa spratova treba da budu od nezapaljivog materijala, osim tobogana za brzo napuštanje objekta, i treba, po pravilu, da se nalaze na delu zida na kome nema prozora. U prostorijama sa lako zapaljivim materijalom prozori u blizini izlaza treba da budu zastakljeni nelomljivim staklom.
Član 42.
Prozori u radnim prostorijama opasnog objekta moraju biti dimenzionirani tako da obezbeđuju propisno osvetljenje i prirodno provetravanje, ako se ovo vrši kroz prozore. U radnim prostorijama u kojima postoji mogućnost povreda radnika ili u kojima u slučaju razbijanja okana postoji opasnost od zagađenja opasnih materija staklenim kršom, što bi povećalo opasnost od eksplozije, prozorska okna treba da budu od lake, providne ili prozračne plastične materije koja ne daje oštru parčad, a pod povišenim vazdušnim pritiskom sa jedne strane relativno lako ispada iz prozorskog okvira. Staklo ne sme da ima defekte u obliku mehurića, koji mogu dejstvovati kao sočivo i pod uticajem sunčevih zraka prouzrokovati opasnost od požara. Prozori koji gledaju na sunčanu stranu moraju biti zasečeni ili imati okna koja daju difuzno svetlo. Prozori moraju biti postavljeni tako da se mogu otvoriti bez penjanja na lestve. Parapetna ploča ispod prozora sa unutrašnje strane mora biti postavljena sa padom ka unutrašnjosti prostorije, pod uglom od 45o. U opasnim objektima svetlarnici sa staklenim pločama nisu dozvoljeni.
Član 43.
Zidovi radnih prostorija opasnog objekta u kojima se javlja prašina ili isparenje opasnih materija moraju biti glatko obrađeni, neporozni i pogodni za pranje. Za premazivanje ili oblaganje zidova mogu se upotrebljavati samo materijali koji se lako čiste, koji se ne ljušte i ne pucaju. Materijali koji sa opasnom materijom prave osetljive eksplozivne spojeve ne smeju se upotrebljavati.
Član 44.
Pod u prostorijama izloženim opasnosti od požara ili eksplozije mora imati ravnu, glatku ali ne klizavu ili poroznu površinu, bez naprslina i pukotina, koja je pogodna za pranje i čišćenje. Pod mora biti u skladu sa radnim procesom odnosno sa opasnom materijom koja se u prostoriji nalazi i ne sme omogućiti stvaranje varnica u slučaju postojanja opasnosti od iniciranja opasne materije varnicom.
Površina poda mora biti na ivicama zaobljena i izvedena uz zidove.
U podu se mogu nalaziti kanali ako to zahteva tehnološki postupak i ako to posebnim propisima nije izrično zabranjeno, ali mora se sprečiti eventualno taloženje opasnih materija u kanalima.
Upotreba pokrivki od kokosovih vlakana i sl. je zabranjena.
Član 45.
Svi kanali kojima se sprovode otpaci od opasnih materija treba pre ulivanja u tehnološku odnosno opštu sabirnu kanalizacionu mrežu da imaju bazene - taložnike odgovarajuće vrste i kapaciteta, za uklanjanje opasnih materija taloženjem. Kanali ne smeju omogućavati nekontrolisano gubljenje sadržine i moraju imati dovoljan nagib da bi sprečili taloženje opasnih materija u kanalu sve dok ne stignu do bazena - taložnika. Bazen - taložnik treba da bude takve konstrukcije da plivajuća i staložena opasna materija ne može otići sa vodom dalje od taložnika, i da je omogućena jednostavna kontrola i čišćenje taložnika.
Član 46.
Krovna konstrukcija opasnih objekata mora biti građena od lakih, prema vatri otpornih konstruktivnih materijala.
Član 47.
Ako opasan objekt ima lak krov, ovaj mora biti vidno obeležen da li je prohodan ili nije.
Pod lakim krovom podrazumeva se konstrukcija težine do 150 kg/m2.
Član 48.
Oko opasnog objekta treba da se nalazi trotoar širine najmanje 70 cm.
4. Zaštitni nasipi-zidovi
Član 49.
Zaštitni nasipi kao zaštitni elementi grade se od zemlje, bez kamena i šljunka.
Širina krune zaštitnog nasipa mora da bude najmanje 100 cm, a visina najmanje 100 cm iznad streje krova zgrade, s tim da prava povučena od ma koje tačke sa zidova aktivnog objekta do ma koje tačke na pasivnom objektu mora da prolazi kroz zaštitni nasip. Stopa nasipa može biti udaljena od zida zgrade najviše 200 cm, a ako to zahteva interni transport, sa strane ulaza može biti udaljena 300 cm, s tim da ona, po pravilu, treba da se postavi sa najmanje ugrožene strane. Nagib nasipa može biti od 1:1 do 1:1,5 - zavisno od geomehaničkih osobina zemljanog materijala.
Zemljani nasipi treba da budu obrasli niskom travom, a po mogućnosti mogu biti zasađeni lišćarima.
Radi sprečavanja klizanja, u slučaju neodgovarajućeg materijala ili nedostatka prostora, zemljani nasipi mogu biti podzidani monolitnim betonom do 1/3 visine nasipa sa spoljne strane, a do 1/5 visine nasipa sa unutrašnje strane.
Na unutrašnjoj strani nasipa mora biti obezbeđen odvod atmosferske vode, tako da se spreči izlivanje te vode preko prilaza ili u objekt.
Umesto nasipa, kao zaštita oko objekta u kome se ne nalazi više od 2.500 kg eksploziva, izraženo kao trotilski ekvivalent, ako zaštitni nasip iz tehničkih razloga ne može da se postavi (ako nema dovoljno mesta), može se koristiti zid od armiranog betona ili od nabijene zemlje. Zid od nabijene zemlje izgrađuje se od konstrukcija nesagorljivog materijala, s tim što se prostor između njih ispunjava nabijenom zemljom ili drugim nesagorljivim materijalom. Debljina takvog zida u kruni mora iznositi najmanje 100 cm, a visina zida najmanje 100 cm iznad streje krova zgrade, uz ispunjavanje uslova koji važe za zaštitne nasipe. Debljina betonskog zida u kruni može biti 50 cm. Udaljenost zida od zgrade mora biti tolika da odgovara udaljenosti krune normalno postavljenog nasipa.
Član 50.
Otvori za prolaze u zaštitnim nasipima moraju biti postavljeni tako da su okolne zgrade zaštićene od neposrednog dejstva vazdušnog udarnog talasa u slučaju eksplozije ili direktnog plamena. Otvori moraju biti postavljeni tako da najveća masa opasne materije u objektu ne bude postavljena u osi hodnika (otvora), nego da prava povučena od centra mase opasne materije upravno na osu hodnika zaklapa sa zidom na kome se nalazi ulaz, ugao od 40 do 60o. Ako su susedne zgrade ili saobraćajnice ne mogu izbeći, prolaz kroz nasip mora biti izveden sa najmanje dva preloma pravca.
U slučaju međusobnog povezivanja objekata nadzemnim ili ukopanim hodnicima, u zavisnosti od količina i osetljivosti opasne materije u objektima i međusobnog ugrožavanja objekata, mogu se postaviti odgovarajuće armiranobetonske pregrade koje potpuno sprečavaju prodiranje vazdušnog udarnog talasa. Na nasipu između dva opasna objekta ne sme biti otvora. Kanali ili cevovodi za paru, kiselinu i sl. su izuzeci. Postavljanje transportera kroz nasip dozvoljava se samo kad to zahteva tehnološki postupak, pod uslovom da je konstrukcijom i položajem onemogućeno dejstvo vazdušnog udarnog talasa od jednog objekta na drugi. U nasipu, sa spoljne strane, može se locirati komora za zaklon radnika.
Član 51.
Ako se ispred izduvne strane opasnog objekta nalaze druge zgrade ili saobraćajnice na rastojanju manjem od sigurne udaljenosti, mora se postaviti zaštitni nasip i ispred izduvne strane objekta. Karakteristike ovog nasipa iste su kao one navedene u članu 49. ovog pravilnika.
5. Instalacije za grejanje i provetravanje
Član 52.
Radne prostorije i priručni i međufazni magacini se, po pravilu, greju.
Opasni objekti smeju se grejati toplom vodom, vodenom parom ili toplim vazduhom.
Ako su u pitanju manji objekti, naročito na strelištima, mestima za uništavanje eksplozivnih materija i sl., u kojima nema mogućnosti za navedene načine zagrevanja, dozvoljena je upotreba električnih grejnih tela specijalne konstrukcije sa eksplozionom zaštitom.
Temperatura slobodnih površina grejnih tela ili cevovoda u prostorijama opasnog objekta ne sme preći 120oC, ako posebni propisi drukčije ne određuju. Grejna tela moraju biti glatka. Nije dozvoljena upotreba konvektora i rebrastih grejnih tela. Grejna tela moraju biti obojena tako da se lako uoči skupljanje prašine na njima, i moraju biti lako pristupačna za čišćenje.
Ako se opasni objekt zagreva ubacivanjem toplog vazduha, recirkulacija vazduha nije dozvoljena, a grejna tela moraju se nalaziti van opasne prostorije.
Član 53.
Provetravanje opasnih objekata može biti prirodno ili veštačko. Ako je provetravanje prirodno, svi kanali za ventilaciju moraju biti izvedeni tako se spreči njihovo zagađivanje ili skupljanje ma kakvog materijala u njima, kao i direktno prodiranje kroz njih u objekt kiše, stranih tela, ptica i sl.
Ako se provetravanje opasnih objekata vrši putem ventilacionih uređaja, konstrukcija tih uređaja mora biti izvedena prema propisima u pogledu uslova koji vladaju u prostoriji koja se provetrava. Ulazni i izlazni otvori uređaja za provetravanje moraju se zaštititi metalnom mrežom. Puštanje u rad ventilatora mora biti moguće i van opasnog objekta odnosno prostorije.
Ako iz tehnoloških razloga nije moguća hermetizacija procesa pri kojima nastaju prašina, para, gasovi i dim, toksični, eksplozivni ili opasni u pogledu paljenja, zagađenje vazduha u radnoj prostoriji mora da se svede na dozvoljene granice hvatanjem istih na mestu stvaranja i njihovim uklanjanjem van prostorije ventilacionim uređajima čija konstrukcija odgovara propisima koji važe za konkretne uslove.
Član 54.
Uređaji sa ložištem moraju se nalaziti u posebnoj zgradi i ne smeju biti u blizini zgrada izloženih opasnosti od požara i eksplozije. Oni moraju biti udaljeni i od puteva kojima se prevoze opasne materije, tako da ne mogu prouzrokovati paljenje istih. Dimnjaci moraju imati uređaj koji onemogućava izbacivanje varnica.
6. Instalacije električnog osvetljenja i motorskog pogona, električne razvodne baterije i postrojenja
Član 55.
U opasnom delu pogona zabranjeni su postavljanje i upotreba bilo kakvih vazdušnih vodova za razvođenje električne energije.
Svaki opasni objekt odnosno grupa opasnih objekata mora imati takve uređaje da se struja može isključiti pomoću prekidača na jednoj ili više tačaka udaljenih od objekta.
Član 56.
Sve električne instalacije za osvetljenje i motorski pogon, kao i pribor i oprema za te instalacije u opasnoj prostoriji, zavisno od vrste opasnih materija i specifičnih uslova moraju biti izvedeni prema važećim propisima o električnim postrojenjima za rad sa eksplozivnim materijama odnosno za rad na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša, u izvođenju "S" odgovarajućeg stepena zaštite i grupe paljenja.
U prostorijama gde je tehnološkim procesom predviđeno paljenje kao redovna pojava, električna instalacija, uređaji aparati i električni vodovi, ako su postavljeni treba da budu otporni na plamen prema zahtevima koje postavlja proces.
Član 57.
Motori za pogon, kao i sve električni uređaji, treba da budu postavljeni, po mogućnosti, van opasne prostorije ili na neugroženim unutrašnjim mestima. Ako takva mesta nisu privremeno ili trajno spojena sa opasnim prostorijama vratima, prozorima ili drugim otvorima, nije potrebno primeniti električne instalacije izvođenja S. U protivnom, obavezno se primenjuje izvođenje S, osim kad posebni propisi drukčije određuju.
Član 58.
Opasne prostorije, u skladu sa odredbama člana 56. ovog pravilnika, moraju se osvetljavati svetiljkama u izvođenju S, ako ovim pravilnikom nije drukčije predviđeno.
Ako su svetiljke u opasnoj prostoriji postavljene u zatvorenom udubljenju u zidu, u susednoj prostoriji ili na slobodnom prostoru, one ne moraju biti u izvođenju S. Tako postavljene svetiljke treba da osvetljavaju opasnu prostoriju kroz dobro zaptiven prozor. Svetiljka u zatvorenom udubljenju u zidu opasne prostorije mora biti hermetički zatvorena staklenim zvonom, tako da u nju ne može prodirati gas.
Staklo prozora iz stava 2. ovog člana kroz koji se osvetljava ugrožena prostorija mora biti debelo najmanje 5 mm. Ako je staklo izloženo mehaničkom oštećenju, treba ga zaštititi metalnom mrežicom sa žicama najmanje 4 mm prečnika i sa otvorima u mrežici najviše do 50 dž 70 mm.
Električne vodove za osvetljenje u prostorijama sa opasnom materijom treba, po mogućnosti, voditi kroz neugrožena mesta.
Na armaturi za sijalicu koja osvetljava eksploziono ugrožene prostorije mora biti označena najveća snaga sijalice koja se stavlja u nju. Sijalične armature postavljene u ugroženoj prostoriji i sa njima povezanim hodnicima i sl., moraju biti učvršćene na zidu ili tavanici anker-zavrtnjima i cementnim malterom. Sijalična armatura u ugroženim prostorijama ne sme da visi o priključnom kablu, nego se mora obesiti o posebno uže.
Član 59.
Kad je pri proizvodnji opasnih materija potrebno neprekidno napajanje električnom strujom,, a prekid struje bi mogao prouzrokovati požar ili eksploziju, mora se raspolagati odgovarajućim rezervnim izvorom električne energije, koji se uključuje prema zahtevima tehnološkog postupka.
Član 60.
Smatra se da su električni uređaji ispravni u pogledu izvođenja i stepena zaštite samo ako imaju važeći certifikat o ispravnosti.
Član 61.
Prenosne svetiljke niskog napona, propisanog izvođenja i stepena zaštite dozvoljeno je u opasnim objektima upotrebljavati samo kad to izrično propisuje tehnološki postupak.
Prenosne akumulatorske ručne lampe dozvoljeno je upotrebljavati samo kad njihovo izvođenje odgovara uslovima u opasnom objektu.
7. Zaštita od groma
Član 62.
Sve zgrade u opasnom delu pogona moraju biti gromobranskom instalacijom zaštićene od groma. Gromobranska instalacija na opasnim objektima mora biti izvedena tako da ne dozvoljava preskok varnice sa gromobranskih vodova na mašine i opremu u objektu. Čeličnu konstrukciju i metalne mase treba spojiti sa gromobranskom instalacijom.
Građenje i održavanje gromobranske instalacije izvodi se po odredbama važećih tehničkih propisa o gromobranima.
8. Pogonske, radne mašine i uređaji
Član 63.
Motori, reduktori i ostali prenosnici snage, po pravilu, postavljaju se u posebnoj prostoriji osiguranoj od ulaska prašine ili pare iz opasne prostorije.
Ako se prenos snage u opasnoj prostoriji gde postoji opasnost od paljenja pražnjenjem statičkog elektriciteta ili je moguće taloženje opasne materije po elementima prenosnika - vrši remenom, remenični prenosnici moraju biti elektroprovodni i imati uređaj koji sa sigurnošću sprečava klizanje remena po remenici ili osovini.
Nije dozvoljena upotreba zatvorenih remeničnih prenosnika, ako nisu atestirani za upotrebu u uslovima koji vladaju u prostorijama u kojima se nalaze.
Član 64.
Radne mašine i aparati koji se nalaze u opasnim prostorijama moraju biti konstruisani i izvedeni tako da ne mogu prouzrokovati paljenje ili eksploziju opasne materije zbog toplote, trenja, udarca i sl.
Zatvarači na poklopcima i elementi za učvršćivanje, kao i vijci, navrtke i sl. na spoljnim i unutrašnjim pokretnim delovima moraju biti osigurani od ispadanja. Delovi koji se taru moraju biti čisti, bez prašine, i lako pristupačni radi kontrole. Mašine i aparati koji u toku rada zahtevaju stalan nadzor, moraju imati dva prekidača za uključenje i isključenje struje. Jedan prekidač treba da se nalazi u proizvodnoj prostoriji, a drugi u prostoriji za pogonske motore. Mašine i aparati koji ne zahtevaju stalan nadzor, mogu imati jedan prekidač za uključenje i isključenje struje, koji treba da se nalazi van proizvodne prostorije.
Sve mašine i aparati i njihovi motori moraju biti propisno uzemljeni i galvanski spojeni sa ostalim metalnim masama objekta.
Mašine i aparati moraju imati neophodne kontrolno-merne instrumente.
Član 65.
Radne mašine i aparate, pri čijoj upotrebi, i pored preduzetih mera zaštite, postoji mogućnost da dođe do eksplozije u toku normalnog toka radnih operacija, treba postaviti u zasebnoj prostoriji ili ih zakloniti odgovarajućim štitovima, da bi se radnici zaštitili od dejstva eventualne eksplozije.
U slučaju iz stava 1. ovog člana zabranjuje se radnicima pristup takvim mestima u toku trajanja radne operacije. Ovo mora da se obezbedi odgovarajućim signalnim uređajima a, po potrebi, i automatskim blokiranjem pogonskih uređaja.
Prekidači, uređaji za upravljanje, kontrolni instrumenti i sl. takvih uređaja moraju se nalaziti na odvojenom sigurnom mestu.
Član 66.
Električne sušnice koje služe za sušenje opasnih materija odnosno sušnice koje se nalaze u opasnim prostorijama, po pravilu, moraju biti stabilne. Ako iz pogonskih razloga sušnica mora biti pokretna, električni priključak mora biti izveden kao stalan. Na pokretnom električnom vodu ne sme biti nastavaka niti sme biti ugrađen prekidač.
Koristan prostor električnih sušnica sa prirodnim provetravanjem mora biti potpuno odvojen od grejnih tela tako da je potpuno onemogućeno da opasna materija dospe do tih tela. Grejna tela moraju biti raspoređena tako da se postiže ravnomeran raspored temperature u korisnom prostoru, bez mogućnosti lokalnih pregrevanja.
Temperatura zidova korisnog prostora, ma na kom mestu, u toku zagrevanja i rada ne sme preći temperaturu koja je 15oC iznad radne temperature, a ni u kom slučaju ne sme dostići 2/3 temperature raspadanja opasne materije koja se suši.
Kod sušnica sa veštačkim provetravanjem nije dozvoljena recirkulacija vazduha, nego se mora ubacivati samo svež vazduh. Pri tome mora biti obezbeđeno da ovaj vazduh ne može sobom nositi prašinu opasnih materija. Ovakve sušnice moraju imati sigurnosni uređaj koji onemogućava zagrevanje grejnih tela ako nije u radu ventilator (ubacivanje vazduha).
Sušnice moraju imati odgovarajuće instrumente za kontrolu rada sušnice i temperature. Ti instrumenti ne mogu biti smešteni na vratima sušnice.
Sušnica mora biti opremljena uređajem za regulisanje temperature, koji dozvoljava kolebanja radne temperature u granicama +- 2oC.
Organ za podešavanje termostata mora biti na odgovarajući način obezbeđen od mogućnosti neovlašćenog pomeranja.
Sušnica mora imati sigurnosni uređaj koji kad temperatura u radnom prostoru sušnice pređe granicu od 15oC iznad radne temperature - automatski prekida dovod električne energije i daje zvučni signal. Ovaj uređaj mora biti vezan sa termostatom za regulisanje radne temperature, tako da se i on podešava podešavanjem termostata.
Svi uređaji na sušnici (prekidači, termostati i sl.) moraju biti izvedeni i postavljeni tako da su osigurani od mehaničkih uticaja i da u pogonskim uslovima ne mogu izazvati otvoreno varničenje.
Član 67.
Sudovi za međufazni transport opasnih materija u rasutom stanju moraju biti izrađeni od materijala koji ne varniči, ne utiče na tu materiju i ne stvara sa njom opasna jedinjenja.
Konstruktivni materijal mora biti odgovarajuće tvrdoće (mekši materijal), da se izbegne opasnost od eksplozije ili paljenja usled udara ili trenja. Aluminijum se može upotrebiti kao konstruktivni materijal za ambalažu samo ako ne postoji mogućnost trenja ili udara železnih predmeta o zidove ambalaže.
Sudovi moraju biti glatki i neporozni, takvog oblika da se mogu lako čistiti. Spojna mesta moraju se dobro zaptivati. Gde tehnologija zahteva, sudovi moraju imati poklopce.
Drvena ambalaža iznutra obložena limom mora biti izvedena tako da limeni uložak leži u drvenom sanduku, te da opasna materija ne može dospeti između limenog uloška i sanduka.
Ako se za rasutu opasnu materiju kao međufazna ambalaža upotrebljavaju vreće, one moraju biti izrađene tako da je isključena mogućnost pojave statičkog elektriciteta, rasipanja i prašenja.
Vreće od papira kao ambalaža za međufazni transport ne smeju se upotrebiti.
Pri manipulisanju sa opasnom materijom van radionice, sudovi, ako nemaju poklopce, moraju biti pokriveni.
Ambalaža za elemente municije koji sadrže opasne materije, odnosno za municiju, mora da bude konstruisana tako da obezbedi sigurno manipulisanje bez mogućnosti kotrljanja, međusobnog sudaranja i trenja elemenata ispadanja i ma kakvih drugih pojava koje bi mogle da izazovu iniciranje opasne materije koju ti elementi ili municija sadrži.
Ambalaža mora biti prilagođena uslovima propisanim za transport.
Član 68.
U opasnim prostorijama u kojima postoji opasnost od požara, ili eksplozije mogu se nalaziti samo najnužniji alat i pribor, koji se moraju čuvati na određenom mestu.
Ručni alat i pribor moraju biti od materijala koji ne varniči, ako posebne odredbe ovog pravilnika i radni propisi objekta ne određuju drukčije.
9. Transportna sredstva
Član 69.
U krugu opasnog pogona nije dozvoljena upotreba lokomotiva i drugih vozila sa ložištem, niti vozila sa električnim pogonom trolnog tipa.
Drumska i šinska vozila sa električnim akumulatorskim pogonom ili motorima sa unutrašnjim sagorevanjem normalno izvedena mogu se koristiti u krugu opasnog pogona ako odgovaraju propisima o transportu eksplozivnih materija u javnom saobraćaju, ali samo s tim da ne smeju da se zaustavljaju pred opasnim objektom bliže od 20 m, a bez zadržavanja mogu prolaziti neposredno pored opasnih objekata, osim pored onih gde se pojavljuju zapaljive ili eksplozivne gasne smeše. Ako se u objektu nalazi samo eksplozivna materija upakovana za javni saobraćaj, ova vozila mogu da se zaustavljaju u neposrednoj blizini opasnog objekta.
Motorna vozila koja su opremljena tako da ne mogu prouzrokovati paljenje opasnih materija ili eksplozivnih gasnih smeša mogu se zaustavljati neposredno pred svim opasnim objektima, a mogu ulaziti samo u prostorije gde se nalazi eksplozivna materija upakovana za javni saobraćaj.
Elektro-kade u slučaju transporta neupakovane eksplozivne materije (međufazni transport), mogu se koristiti samo kao vučno vozilo.
U opasnim objektima ili njihovim delovima, u kojima se radi sa municijom ili njenim elementima, koji su upakovani u propisanu međufaznu ambalažu prema stavu 9. člana 67. ovog pravilnika, prostorije za smeštaj takvih elemenata u smislu odredaba ovog člana tretiraju se kao objekti koji sadrže opasnu materiju upakovanu za javni saobraćaj.
Za unutrašnji transport, sa mogućnošću ulaska u sve opasne objekte gde to zahteva tehnološki postupak, mogu se koristiti samo vozila koja su tako konstruisana i pokretana da ni u kom slučaju ne mogu izazvati paljenje opasnih materija ili eksplozivnih gasnih smeša, niti omogućiti ispadanje, prevrtanje, klizanje i sl. sudova sa opasnom materijom. Takva vozila su:
1) samohodna vozila posebno atestirana za uslove koji postoje u objektu;
2) ručne kare, ručna kolica, ručni viljuškari i sl., sa kotrljajućim ležajevima i gumama na točkovima;
3) šinska vozila bez motora, sa kotrljajućim ležajevima i točkovima od bronze i sl.;
4) viseći transportni sudovi bez mehaničkog pogona, sa kotrljajućim ležajevima i odgovarajućim točkovima prevučenim gumom;
5) nosiljke odgovarajuće konstrukcije - za slučajeve kad je propisano ručno nošenje.
Član 70.
Transporteri, dizalice, liftovi i uređaji za pneumatski ili hidraulični transport mogu se upotrebljavati za transport opasnih materija u opasnim objektima i između opasnih objekata, ako se tim ne povećava opasnost od eksplozije ili požara i ako imaju:
1) pogonske mašine u skladu sa odredbama ovog pravilnika;
2) naprave koje sprečavaju slobodno padanje, klizanje, prevrtanje, ispadanje i sl.;
3) naprave koje u slučaju transporta između objekata onemogućavaju eventualni prenos detonacije između objekata.
Ova transportna sredstva moraju odgovarati svim zahtevima navedenim u članu 64. ovog pravilnika.
Član 71.
U neopasnom pogonu za transport opasne materije mogu se koristiti sva transportna sredstva određena za drumski i železnički transport, s tim da je ta materija upakovana u propisanu ambalažu za drumski i železnički transport. Ako se opasna materija nalazi u sudovima za međufazni transport, može se prevoziti samo vozilima i transportnim sredstvima navedenim u članu 69. ovog pravilnika.
10. Sredstva veze i signalizacije
Član 72.
Svuda gde to tehnologija zahteva opasni objekti moraju biti međusobno povezani pogodnim i sigurnim sredstvima veze (telefoni, interfoni, televizijske kamere, doglasne cevi i sl.).
Sa određenih tačaka u opasnom pogonu mora biti moguće u najkraćem roku dati alarmni signal protivpožarnoj jedinici. Uređaji za davanje alarmnog signala moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) moraju biti raspoređeni po opasnom pogonu, tako da su od bilo kog opasnog objekta udaljeni manje od 30 m, a glavni vodovi tih uređaja moraju biti postavljeni van zone seizmičkih oštećenja;
2) moraju biti izvedeni i zaštićeni tako da im je funkcionisanje stalno obezbeđeno i da su dostupni bez obzira na eventualni požar ili sl., bez obzira na eventualni nestanak struje, kao i bez obzira na to da li pogon radi;
3) moraju biti zaštićeni od slučajnog ili nenamernog aktiviranja, a uvek dostupni svim radnicima ili čuvarskom osoblju pogona.
U alarmnom centru (protivpožarna jedinica) ne sme postojati mogućnost zabune u pogledu mesta sa koga je dat alarmni signal.
11. Zaštita od statičkog elektriciteta
Član 73.
U slučajevima kad ne može da se spreči stvaranje elektrostatičkih naboja, zaštita od statičkog elektriciteta se sastoji u sprečavanju skupljanja nastalih naboja odnosno u smanjivanju opasnosti od izjednačenja potencijala statički naelektrisanog tela sa potencijalom suprotno naelektrisanih tela ili zemlje putem električne varnice koja, ako raspolaže dovoljnom energijom, može da prouzrokuje paljenje odnosno eksploziju opasnih materija, gasne eksplozivne smeše, smeše pare lako zapaljivih tečnosti sa vazduhom ili zapaljive prašine uzvitlane u vazduhu.
Član 74.
Obavezna zaštita od statičkog elektriciteta preduzima se u svim prostorijama odnosno na svim radnim mestima gde postoji opasnost od stvaranja gasnih eksplozivnih smeša, eksplozivnih smeša pare lako zapaljivih tečnosti sa vazduhom, eksplozivnih smeša tečnih ili čvrstih čestica lako zapaljivih odnosno eksplozivnih materija sa vazduhom.
Mere zaštite preduzimaju se i kad se radi sa neupakovanim opasnim materijama, ako postoji mogućnost njihove inicijacije pražnjenjem statičkog elektriciteta.
Član 75.
Radi zaštite od statičkog elektriciteta iz člana 74. ovog pravilnika, obavezno se vodi računa o sledećem.
Sve mašine, aparati i ostali pribor moraju biti propisno uzemljeni. Svi cevovodi na sastavima moraju biti premošćeni i uzemljeni. Otpor uzemljenja ne sme biti veći od 10 oma.
Pod, pored toga što ispunjava uslove iz člana 44. ovog pravilnika, mora biti elektroprovodan i uzemljen. Otpor meren između elektrode postavljene na ma kom mestu na površini poda i zemlje ne sme biti veći od 106 oma. Za slučaj opasnosti koja je lokalizovana na određeni deo prostorije, moguće je delimično postavljanje elektroprovodnog poda.
Pod ne sme biti premazan elektroneprovodnim materijama.
Kvake na ulaznim vratima moraju biti uzemljene, ako posebni propisi ne određuju drukčije.
Ako to dozvoljava tehnološki postupak, relativnu vlažnost vazduha u opasnoj prostoriji treba održavati iznad 70%.
Gde tehnološki postupak i uslovi to dozvoljavaju, ako nije moguće održavanje visoke vlažnosti vazduha treba primeniti jonizovanje vazduha ili uduvavanje jonizovanog vazduha.
Gde tehnološki postupak to dozvoljava, treba povećati električnu provodljivost neprovodnih materijala grafitiranjem ili upotrebom drugih antistatika. Radna odeća ne sme da bude od materijala koji se lako elektrostatički nabija (sintetička vlakna), a obuća mora da bude elektroprovodna. Otpor obuće mora da iznosi između 104 i 107 oma.
Član 76.
Sistem uzemljenja za zaštitu od statičkog elektriciteta mora se ispitati pre puštanja sistema u rad i mora se periodično kontrolisati najmanje dvaput godišnje, u vlažnom i suvom periodu. O svim ispitivanjima mora se sačiniti zapisnik, a rezultat - uneti u kontrolnu knjigu.
Član 77.
Merenje statičkog elektriciteta mora se periodično vršiti na radnim mestima u opasnim prostorijama, prema propisima i u vremenskim periodima iz člana 21. ovog pravilnika, ali ne ređe od jedanput mesečno. Merenje je obavezno prilikom svake promene tehnološkog postupka.
Rezultate merenja treba upisati u kontrolnu knjigu.
12. Protivpožarna sredstva
Član 78.
Protivpožarna zaštita se organizuje i oprema prema odredbama Osnovnog zakona o zaštiti od požara i odgovarajućih tehnoloških propisa i normi.
Član 79.
Svaki opasan objekt mora imati odgovarajuću opremu i sredstva za gašenje početnog požara.
Član 80.
Opasan pogon mora imati dovoljne količine vode za gašenje požara i odgovarajuću mrežu hidranata sa kompletnom hidrantskom opremom.
Dovod vode mora biti obezbeđen sa dve strane, tako da ni jedan hidrant ne može da ostane bez vode u slučaju kvara u vodovodnoj mreži. Glavne vodovode vodovodne mreže nije dozvoljeno postavljati ispod zaštitnih nasipa i objekata, kao i neposredno pored opasnih objekata. Ove instalacije treba postaviti van zone seizmičkog uticaja prouzrokovanog eventualnom eksplozijom, a zavisno od intenziteta i mesta eksplozije i od geofizičkih osobina zemljišta. Manjim grupama opasnosti objekata kod kojih ne postoji vodovodna mreža, kao što su magacini, mesta za opite ili uništavanje eksplozivnih materija i sl., mora se obezbediti siguran izvor za napajanje vodom i u odgovarajućim sudovima dovoljne količine vode za gašenje početnog požara. Za izdvojene objekte sa malom sadržinom opasnih materija dovoljno je postavljanje aparata za gašenje početnog požara i sudova sa peskom.
Član 81.
Ako to tehnološki postupak dozvoljava i propisuje, na mestima gde se zbog karaktera rada odnosno predmeta proizvodnje može očekivati češće paljenje, obavezno se postavljaju automatski uređaji za gašenje koji lokalizuju požar i pružaju zaštitu zapošljenim radnicima.
Član 82.
Za gašenje eventualno zapaljenje odeće, u blizini objekata kojima preti opasnost od požara, na pravcima napuštanja opasne prostorije, treba postaviti tuševe ili bazene sa vodom i azbestne pokrivače.
13. Opitne stanice, strelišta i probni hodnici
Član 83.
Opitne stanice za ispitivanje eksplozivnih materija (minersko-tehnička ispitivanja) moraju se nalaziti na sigurnoj udaljenosti od proizvodnih i drugih objekata, ali ne bliže od 200 m od najbližeg opasnog objekta.
Zemljište na kome se nalazi opitna stanica mora biti ograđeno, da bi se sprečio ulazak licima koja nisu zapošljena u odnosnom rejonu. Prolazak kroz to zemljište mora biti organizovan tako da se omogućuje ulazak samo zapošljenim licima.
Minersko-tehnička ispitivanja opasnih materija moraju se izvoditi na otvorenom za to određenom prostoru ili u odgovarajućim bunkerima. Prostori za opite ili bunkeri moraju biti postavljeni odnosno izgrađeni tako da onemogućuju letenje parčadi van osigurane zone i sprečavaju štetno dejstvo vazdušnog udarnog talasa i zvučnih i seizmičkih efekata na okolinu. Uz prostor za opite odnosno bunker mora se postaviti odgovarajuće sklonište i grudobran za zaklon osoblja koje vrši opite.
Pripremanje uzoraka za opite mora se vršiti u odvojenim prostorijama.
Ispitivanje inicijalnih i kombinovanih kapsli, detonatorskih kapsli, električnih upaljača, električnih kapsli i električnih detonatora vrši se u boksovima opremljenim za tu svrhu. Stanica za ova ispitivanja može biti postavljena u opasnom delu pogona na sigurnoj udaljenosti od opasnih objekata.
Uzorke opasnih materija treba čuvati u odvojenim priručnim magacinima ili obezbeđenim prostorijama opitne stanice, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Za vreme vršenja opita mora se odgovarajućim merama sprečiti drugim licima pristup prostoru gde se vrše opiti.
Opitna stanica mora biti opremljena odgovarajućom optičkom a, po potrebi, i zvučnom signalizacijom.
Član 84.
Stanica za balistička ispitivanja (strelište) postavlja se na sigurnoj udaljenosti od proizvodnih i drugih objekata, ali ne bliže od 200 m od tih objekata.
Ova stanica mora biti izgrađena i organizovana tako da je onemogućeno razletanje parčadi ili skretanje zrna van osigurane zone, kao i štetno dejstvo vazdušnog udarnog talasa i seizmičkih i zvučnih efekata na okolinu, i da je sprečen pristup drugim licima.
Zatvoreni objekt (tunel) za ispitivanje streljačke municije i elemenata streljačke municije treba postaviti na sigurnoj udaljenosti od opasnih objekata, koja može biti manja od 200 m, s tim da se obezbedi zaštita od zvučnih efekata.
Stanice za balistička ispitivanja izgrađuju se, organizuju i eksploatišu onako kako je to regulisano posebnim propisima, propisima koji važe za Jugoslovensku narodnu armiju, s tim što je pri tome obavezna primena i odredaba ovog pravilnika.
Član 85.
Probni hodnici su objekti sa potrebnim uređajima za otpucavanje i ispitivanje metanskih rudarskih eksploziva i električnih detonatora. Probni hodnik se mora nalaziti u ograđenom delu opitne stanice udaljenom najmanje 100 m od drugih zgrada u krugu opitne stanice, a 250 m od proizvodnih zgrada.
Izduvna strana probnog hodnika mora biti usmerena prema zaštitnom nasipu ili zidu, na razdaljini od 10 m od otvorene strane probnog hodnika ili prema otvorenom prostoru, pri čemu mora postojati ograda udaljena najmanje 100 m od izduvne strane. Osmatračnica mora biti postavljena paralelno sa probnim hodnikom i mora dobro štititi osmatrača.
Nasuprot izduvnoj strani probnog hodnika, na odstojanju od najmanje 10 m, postavlja se uređaj za merenje i puštanje metana, magacin za smeštaj čelične boce sa metanom i priručni magacin za čuvanje ugljene prašine.
Za vreme vršenja opita u probnom hodniku, mora biti aktivna svetlosna signalizacija ili se mora ugovorenim znakom sprečiti drugim licima pristup probnom hodniku.
14. Hemijske laboratorije
Član 86.
Zgrada pogonske odnosno fabričke laboratorije za ispitivanje opasnih materija može biti locirana u krug opasnog pogona, u kom slučaju sme biti blizu opasnih objekata najviše do granica zone lakih oštećenja. Ta zgrada mora biti izgrađena od materijala koji je otporan prema vatri. Instalacije pogonske energije, osvetljenja, grejanja, ventilacije, protivpožarne zaštite i sl. treba da odgovaraju opštim odredbama ovog pravilnika.
U laboratorijama za ispitivanje opasnih materija prostorije, uređaji i aparati za rad moraju odgovarati sledećim posebnim uslovima:
1. Za zagrevanje i sušenje opasnih materija koristi se indirektno zagrevanje pomoću vode, pare i toplog vazduha ili inertnog gasa. Ako se za sušenje upotrebljavaju električne sušnice, one moraju odgovarati uslovima iz člana 66. ovog pravilnika.
2. Razmeštaj laboratorijskih sredstava za rad: inventara, uređaja itd. mora biti takav da omogućuje funkcionalan, nesmetan i bezbedan rad prema odredbama ovog pravilnika i drugih važećih propisa.
3. Digestorijum treba da bude izrađen, po mogućnosti, od materijala koji ne gori. Osnovna konstrukcija treba da je od profilisanog železa ili aluminijuma, otvori - popunjeni pleksi-staklom, a radna površina stola prekrivena keramičkim pločicama. Ako je digestorijum izrađen od drugog materijala, njegova upotreba mora biti namenski ograničena, što se reguliše radnim uputstvima, postupcima rada i merama zaštite. Pri radu sa lako zapaljivim i eksplozivnim materijama nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena i rešoa otvorenog tipa. Za ovu svrhu moraju se upotrebljavati grejna tela zatvorenog tipa, uz indirektan prenos toplote. Digestorijum mora imati uređaj za ventilaciju. Elektromotor ventilatora mora biti izveden u odgovarajućem stepenu zaštite.
4. Uređaji za ispitivanje hemijske stabilnosti opasnih materija treba da su smešteni u posebnoj prostoriji, na odgovarajući način uređenoj i pripremljenoj za tu vrstu ispitivanja, a zavisno od opasne materije čija se hemijska stabilnost određuje.
5. U posebnoj prostoriji moraju se nalaziti uređaji kojima se radi merenja opasni materijal dovodi do eksplozije, kao: aparat za ispitivanje osetljivosti na udar, aparat za merenje osetljivosti na trenje, aparat za ispitivanje perioda indukcije itd.
Način uzimanja, prenosa, prijema i čuvanja uzoraka opasne materije, reguliše se tehničko-tehnološkom dokumentacijom, uz sve mere predostrožnosti u smislu odredaba ovog pravilnika.
6. Mesta za analitičku kontrolu tehnoloških procesa mogu se nalaziti u proizvodnim zgradama, ali u odvojenim prostorijama.
7. Kanali u laboratoriji kroz koje teku otpadne vode moraju imati slivnike za taloženje. Ove slivnike treba češće čistiti od nataloženih otpadaka, a zatim talog uništiti na mestu za uništavanje opasnih materija.
15. Mesta za uništavanje opasnih materija
Član 87.
Izgradnja i organizovanje mesta za uništavanje opasnih materija, uključujući tu i municiju i njene elemente, vrše se po posebnim propisima, s tim što se pri tome u svemu treba pridržavati i odredaba ovog pravilnika.
Prostor na kome se vrši uništavanje mora biti ograđen i odgovarajuće veličine, zavisno od načina uništavanja i od količine i vrste materije koja se uništava.
Prostor mora biti dovoljno udaljen od najbližih objekata, tako da su oni obezbeđeni od štetnog dejstva vazdušnog udarnog talasa, letećih parčadi, zvučnih i seizmičkih efekata i otrovnih gasova i isparenja. Ta udaljenost zavisi od vrste i količine opasne materije koju treba uništiti i od načina na koji će se ta materija uništavati. Prostor na kome se vrši uništavanje mora biti obezbeđen od prenošenja i širenja plamena. U blizini moraju biti postavljena sredstva za gašenje požara, kao i za zaklon, koje koriste radnici za vreme uništavanja.
16. Tehnikumi za opasne operacije
Član 88.
Zgrade objekata u kojima se vrše poluindustrijski opiti za tehnološke procese i operacije u sastavu tehnologije eksplozivnih materija (tehnikumi), kao i instalacije, oruđa za proizvodnju, sredstva za zaštitu i sredstva za rad u tim objektima moraju odgovarati zahtevima propisanim u ovom pravilniku odnosno odredbama odgovarajućih propisa o zaštiti na radu.
Uređaji za poluindustrijske opite raznih vrsta i tehnologija mogu se nalaziti u jednoj prostoriji, ali istovremeno mogu da rade samo oni od njih koji predstavljaju tehnološku celinu, i pri čijem je radu obezbeđena odgovarajuća sigurnost.
17. Priručni, međufazni i glavni magacini
Član 89.
Priručni magacini su manji objekti za čuvanje opasnih materija u malim količinama u rasutom stanju ili u manipulativnom pakovanju. To je manja zgrada u blizini proizvodnog objekta, ili za odgovarajuću svrhu podešeno odeljenje u proizvodnoj zgradi. U njima se ne vrše poslovi neposredne proizvodnje, nego se opasna materija čuva u ograničenim količinama za dalju preradu ili se smešta preostala opasna materija iz opasnih proizvodnih prostorija za vreme kad se ne radi.
Međufazni magacini su posebne zgrade u kojima se opasna materija čuva u međufaznoj ambalaži na putu između dve faze proizvodnje.
Priručni magacin, ako je zasebna zgrada, kao i međufazni magacin, može biti nadzemna, poluukopana ili ukopana zgrada ili zgrada tipa bunkera, bez podruma, od materijala otpornog prema vatri i atmosferskim uticajima.
U pogledu izgradnje, sigurne udaljenosti, provetravanja i grejanja priručnih magacina i međufaznih magacina važe odredbe ovog pravilnika za opasne objekte.
Glavni magacini su odvojene zgrade u kojima se čuvaju opasne materije u ambalaži propisanoj za javni transport. Za podizanje, uređenje i obezbeđenje glavnih magacina važe odredbe propisa o uskladištenju i prometu eksplozivnih materijala, a za zaštitu na radu u tim magacinima - propisi o čuvanju i rukovanju eksplozivnim materijama u skladištima i magacinima, kao i odgovarajuće odredbe ovog pravilnika.
Za čuvanje municije i njenih elemenata, pored odredaba ovog pravilnika važe i odredbe posebnih propisa i propisa koji važe za Jugoslovensku narodnu armiju.
18. Komunikacije
Član 90.
Putevi namenjeni za unutrašnji transport opasnih materija moraju imati tvrdu, glatku ali ne klizavu površinu, koja ne stvara prašinu i ne drobi se pri normalnom korišćenju za transport. Put mora biti dovoljno širok za mimoilaženje, zavisno od primenjenih transportnih sredstava. Put mora biti na tolikoj udaljenosti od energetskih objekata koji imaju otvoreno ložište, da je potpuno isključena mogućnost paljenja varnicama, pepelom i sl. opasne materije koja se transportuje. Putevi treba da budu postavljeni tako da odgovaraju tehnološkim postupkom utvrđenim zahtevima za uslove i način transporta.
Putevi ne smeju prolaziti ispred izduvnih zidova i pored opasnih otvora kroz zaštitni nasip, osim prilaza za neophodno posluživanje postrojenja.
Član 91.
Železničke pruge namenjene za unutrašnji transport kroz opasne pogone grade se i održavaju po propisima koji važe za Jugoslovenske železnice.
Na mestima za utovar, istovar i pretovar u opasnim pogonima pruga mora biti izvedena u horizontali.
Pruga se mora stalno održavati u čistom stanju i čistiti od suvih i zapaljivih materija.
19. Sredstva lične zaštite i lična zaštitna oprema
Član 92.
Radnici zapošljeni u proizvodnji opasnih materija moraju nositi zaštitno radno odelo, kapu odnosno maramu i cipele, kao i ostala sredstva lične zaštite i ličnu zaštitnu opremu predviđenu radnim propisima.
Radna odela, donje rublje, čarape, kape odnosno marame moraju biti izrađeni od materijala odabranog u vezi sa opasnostima kojima mogu biti izloženi radnici zapošljeni na određenim radnim mestima. Odela moraju da se lako skidaju. Dugmeta na odelu ne smeju biti od metala ili celuloida.
Zaštitna odela moraju se održavati u ispravnom stanju i moraju biti čista i uredna. Održavanje i pranje zaštitne radne odeće koja dolazi u dodir sa eksplozivnim ili otvorenim materijama, mora biti organizovano u krugu preduzeća, van opasnog dela pogona. Iznošenje takve nečiste radne odeće van određenog kruga preduzeća je zabranjeno.
Obuća mora biti izrađena tako da ne može da izazove varnicu. Elektroprovodna obuća mora odgovarati odredbama člana 75. ovog pravilnika.
Zaštitna oprema mora se čuvati van radne prostorije, na mestu koje je za to određeno.
20. Objekti društvenog standarda
Član 93.
U blizini ulaza u opasan pogon ili na pogodnom mestu moraju se nalaziti garderoba sa kupatilom i prostorije predviđene za uzimanje hrane - trpezarije, prostor određen za pušenje i prostor za boravak radnika u vanrednim uslovima predviđenim odredbama ovog pravilnika. Sve navedene prostorije moraju biti opremljene na odgovarajući način, prema važećim sanitarnim i drugim propisima.
Pomenuti objekti moraju biti locirani tako da su radnici zaštićeni od eventualne opasnosti iz opasnih objekata, tj. prema odredbama čl. 28. i 29. ovog pravilnika.
Prostor za pušenje treba da se nalazi ili u sastavu trpezarije ili na ograđenim pogodnim mestima u krugu opasnog pogona, tako da se ne ugrožava sigurnost pogona. Udaljenost ovog prostora od opasnih objekata mora da iznosi onoliko koliko iznosi sigurna udaljenost prema tabelama 1 i 1a iz člana 29. ovog pravilnika, ali ne sme iznositi manje od 20 metara.
Prostor za pušenje mora biti opremljen protivpožarnim sredstvima (za gašenje početnog požara), sudovima za gašenje opušaka i električnim upaljačima za paljenje cigareta.
Trpezarije i garderobe mogu da služe i za sklanjanje radnika iz opasnih objekata za vreme grmljavine. U tom slučaju prozorska okna na tim prostorijama moraju biti izvedena tako da se izbegne opasnost od ozleda ljudi razbijenim staklom.
III. PRIMENA MERA ZAŠTITE
1. Sirovine (upotreba i čuvanje)
Član 94.
U proizvodnju mogu da se puste samo sirovine i materijali koji zadovoljavaju zahteve tehničkih uslova prema članu 18. stav 2. tačka z) ovog pravilnika, a za koje mora postojati zvanični atest koji je sačinio odgovorni organ organizacije.
Upotreba nekontrolisanih sirovina i materijala ili sirovina i materijala koji odstupaju od zahteva tehničkih uslova nije dozvoljena.
Izuzetno, mogu se pustiti u proizvodnju i sirovine i materijali koji ne odgovaraju zahtevima tehničkih uslova, ali samo ako to ne ugrožava normalan tok tehnološkog procesa i kad za to postoji pismena saglasnost odgovornog stručnog organa radne organizacije.
Upotreba opasnih materija dobivenih delaboracijom municije ili prerada starih opasnih materija dozvoljeni su samo posle pouzdanog utvrđivanja da ne postoji povećana opasnost u toku prerade, zbog eventualnog zagađenja, povećane osetljivosti na udar i trenje, smanjene hemijske stabilnosti ili iz drugih razloga, o čemu odgovoran stručni organ radne organizacije izdaje pismenu ispravu.
Član 95.
Čuvanje sirovina mora biti tako organizovano i tehnički opremljeno da je onemogućeno međusobno mešanje, zagađivanje i gubljenje kvaliteta i da je vidno obeleženo koja količina koje sirovine odgovara određenom atestu. Pri zajedničkom smeštaju mora se voditi računa o kompatibilnosti različitih materija sa stanovišta sigurnosti od požara odnosno eksplozije.
Sredstva za oksidaciju tretiraju se kao materije koje mogu prouzrokovati požar i treba da se čuvaju u zgradama izgrađenim od materijala otpornog prema požaru. Ona moraju biti odvojena od goriva i zapaljivih materijala, metalnih praškova i kiselina.
Metalni praškovi - prašak aluminijuma i prašak magnezijuma moraju se čuvati u suvim zgradama, dobro provetrenim i zaštićenim od statičkog elektriciteta.
Član 96.
Zajedničko čuvanje opasnih materija vrši se u smislu tabele 2.
Čuvanje elemenata municije koji sadrže opasne materije vrši se po posebnim propisima i propisima koji važe za Jugoslovensku narodnu armiju.
Tabela 2
ZAJEDNIČKO ČUVANjE EKSPLOZIVNIH MATERIJA
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
VRSTE EKSPLOZIVNIH Plastični, Trotil, Nitro- Praškasti Crni Malodimni Detoni- Sporo- Rudar- Elektri-
MATERIJA semiplastični pentrit, celu- amonijum- barut barut i rajući goreći ske i čni upa-
i heksogen, loza nitratni kompozitne štapin štapin lovačke ljači sa
vodoplastični tetril i eksplozivi smeše kapsle kapslom
eksplozivi njihove
smeše,
prerađeni
i nepre-
rađeni
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Plastični, semiplastični i
vodoplastični eksplozivi - da ne da ne ne da da ne ne
Trotil, pentrit, heksogen,
tetril i njihove smeše,
prerađeni i neprerađeni da - ne da ne ne da da ne ne
Nitroceluloza ne ne - ne ne da ne da ne ne
Praškasti amonijumnitratni
eksplozivi da da ne - ne ne da da ne ne
Crni barut ne ne ne ne ne ne ne da ne ne
Malodimni barut i kompozitne
smeše ne ne da ne ne - ne da ne ne
Detonirajući štapin da da ne da ne ne - da ne ne
Sporogoreći štapin da da da da da da da - ne ne
Rudarske i lovačke kapsle ne ne ne ne ne ne ne ne - da
Električni upaljači sa kapslom ne ne ne ne ne ne ne ne da -
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Napomena: Zajednički smeštaj municije odnosno elemenata municije koji sadrže opasne materije vrši se po posebnim propisima.
Član 97.
Prilikom čuvanja i transporta zapaljivih tečnosti moraju se u svemu primenjivati odredbe Osnovnog zakona o prometu zapaljivih tečnosti ("Službeni list SFRJ", br. 10/65) i propisa o njihovom držanju i smeštaju.
Član 98.
Za čuvanje velikih količina drvenih sanduka i kartonskih kutija, kao i za potreban parafinirani papir, mora da postoji posebna prostorija odnosno magacin.
Količine ambalaže potrebne za rad jedne smene u objektu za pakovanje opasnih materija, dozvoljeno je držati u zasebnoj prostoriji tog objekta, ako posebni propisi ne određuju drukčije.
Odstojanje od magacina odnosno prostora za čuvanje sagorljivih materijala iz stava 1. ovog člana do opasnog objekta odnosno do objekta gde se čuvaju opasne materije, mora iznositi najmanje 30 m.
Za čuvanje i preradu drvenih strugotina za proizvodnju AN eksploziva, važe posebne odredbe koje se odnose na tu vrstu proizvodnje.
2. Otpadne opasne materije
Član 99.
Opasne materije koje se skupljaju čišćenjem prostorija i sredstava za proizvodnju, taloženjem i sl., kao i prosute ili rasute opasne materije, treba što pre ukloniti van objekta i skupiti ih u za to određene sudove sa poklopcima. Na svakom sudu mora biti označeno za koju opasnu materiju je namenjen. Sud se ne sme nalaziti ispred izduvnog zida ili pred ulaznim vratima opasne prostorije. Sudovi se moraju svakog dana prazniti, a materije iz njih slati na uništenje. Korišćenje ovih materija za dalju preradu ili druge svrhe zabranjeno je.
Otpaci opasnih materija koji se pojavljuju ma na kom mestu i u ma kom obliku, prljavi pribor za čišćenje opasnih materija, tkanine za filtriranje zagađene opasnim materijama i sl. moraju se uništavati na način i na mestu koji se određuju prema vrsti materije - putem spaljivanja, detonacije ili razlaganja.
Za uništavanje opasnih materija mora postojati pismeno uputstvo, i to za svaku vrstu materije posebno. Uništavanje opasne materije može se vršiti samo pod stručnim nadzorom.
Za vreme uništavanja opasne materije na prostoru za uništavanje i u blizini tog prostora ne smeju se nalaziti nikakva druga opasna materija niti lica koja nisu zapošljena pri uništavanju.
Član 100.
Krpe i pamučnjak za čišćenje koji su zaprljani uljem, mazivom ili zapaljivim ili opasnim materijama, treba skupljati u limene sudove koji stoje zatvoreni van opasne prostorije odnosno opasnog objekta. Ti sudovi moraju se svakog dana prazniti, a materijal iz njih slati na uništenje.
Sudovi sa prljavim materijalom za čišćenje ne smeju se nalaziti ispred izduvnog zida ili pred ulaznim vratima opasne prostorije.
Čist materijal za čišćenje, kao krpe, pamučnjak, masti i ulja za podmazivanje i sl., treba čuvati u zatvorenim sanducima ili ormanima van opasne prostorije ili u pogonskom odeljenju.
3. Protivpožarne mere
Član 101.
Ako izbije požar, dužnost radnika je da o tome izveste vatrogasnu jedinicu. Ako je radnim propisima predviđeno, treba nastojati da se početni požar ugasi protivpožarnim sredstvima koja stoje na raspolaganju.
Ako su ugrađena sredstva za poplavljivanje i potapanje, ona se imaju pustiti u dejstvo.
Ako požar uzme većeg maha, radnici moraju odmah da napuste sve prostorije objekta koji je zahvaćen požarom, koristeći pri tome što je moguće bolje zaklone odnosno prostoriju za sklanjanje.
Član 102.
Gašenje požara u opasnim objektima, po pravilu, vrše samo pripadnici vatrogasne jedinice, koji su dobro upućeni u opasnost od požara i eksplozije, u mere sigurnosti koje treba preduzeti, kao i u sredstva koja će se koristiti prilikom sprečavanja i gašenja požara. Vatrogascima van preduzeća dozvoljava se gašenje požara koji obuhvata opasnu materiju, samo pod rukovodstvom nadležne stručne službe radne organizacije.
Član 103.
U slučaju intenzivne grmljavine u neposrednoj blizini opasnog pogona, za vreme trajanja nepogode rad se prekida u opasnim objektima, gde postoji mogućnost nastanka požara ili eksplozije usled električne varnice. Ako radni propisi ne određuju drukčije, proizvodnja odnosno rad se prekida uz istovremeno preduzimanje svih propisanih mera. Isključuje se dovod energije i tehnoloških medijuma, opasna materija se, po pravilu, sklanja u priručni odnosno međufazni magacin, ulazna vrata se zaključavaju, glavna sklopka za napajanje električnom energijom se isključuje i prebacuje u položaj "O", a radnici se najkraćim propisanim putem sklanjaju u prostoriju za sklanjanje.
Ako je propisan obavezan nadzor objekta i u toku nepogode, uz radnika mora biti prisutan i odgovorni stručni rukovodilac (predradnik, poslovođa i sl.).
Odluku o nastanku i prestanku uslova za prekid rada donosi odgovorni rukovodilac u svemu prema propisima iz člana 18. stav 2. tačka e) ovog pravilnika.
4. Pregledi i održavanje sredstava za rad
Član 104.
Sistematska kontrola ispravnosti svih sredstava za proizvodnju i zaštitu i njihovo održavanje u ispravnom stanju vrše se prema odredbama člana 20. ovog pravilnika, odnosno prema odredbama Pravilnika o periodičnim ispitivanjima oruđa za rad i uređaja, hemijskih i bioloških štetnosti i mikroklime ("Službeni list SFRJ", br. 26/67) i drugih važećih propisa iz oblasti zaštite na radu.
Svi radovi na popravkama i rekonstrukcijama i građevinski i montažni radovi u krugu opasnih pogona moraju se izvoditi po posebnom pismeno utvrđenom režimu koji vodi računa o sigurnosti na radu, a pod kontrolom stručnih organa.
Član 105.
Za svaku intervenciju u pogledu sredstava za proizvodnju, koja nije predviđena radnim propisima, mora se izdati odgovarajući pismeni nalog koji mora da sadrži uslove i vreme za vršenje intervencije, kao i ime lica odgovornog za kontrolu i sinhronizaciju rada sa radom opasnog pogona.
Član 106.
U svakom objektu u opasnom pogonu mora da postoji knjiga Dnevnik kontrole i održavanja sredstava za rad, u kojoj odgovorno lice objekta registruje zapažanja i nedostatke, a lica koja vrše opravke i preglede ubeležavaju podatke o izvršenim opravkama odnosno pregledima.
Član 107.
Sve zamene ili izmene na postojećim sredstvima za proizvodnju moraju se vršiti po postojećoj tehničkoj dokumentaciji, a ako se od ove odstupa, mora se prethodno izraditi i usvojiti tehnička dokumentacija i postupiti u smislu odredaba Osnovnog zakona o izgradnji investicionih objekata ("Službeni list SFRJ", br. 20/67 i 30/68), Osnovnog zakona o zaštiti na radu i republičkog zakona o zaštiti na radu. Dokumentacija mora biti overena od strane organa odgovornog za zaštitu na radu u radnoj organizaciji, koji proverava i potvrđuje da su primenjene odgovarajuće odredbe navedenih zakona i drugih propisa i odredbe ovog pravilnika.
Član 108.
Nijedna popravka, zamena, rekonstrukcija, nova investicija i sl. na sredstvima za proizvodnju ne može da se izvodi pre nego što odgovorni rukovodilac opasnog pogona ne da pismenu saglasnost za to upisom u knjigu Dnevnik kontrole i održavanja sredstava za rad ili u odgovarajući radni nalog. Rukovodilac prethodno proverava da li su stvoreni uslovi za bezbedan rad, kako u odnosu na izvršioca rada, tako i u odnosu na ostali deo opasnog pogona, ljude i materijalna dobra.
Član 109.
Na remontnim radovima ili izgradnji i montaži, koji se moraju vršiti u blizini opasnih objekata u toku radnog procesa u opasnim objektima, dozvoljeno je da, uz preduzimanje odgovarajućih mera, u krugu poluprečnika od 30 m oko opasnog objekta radi najviše 10 radnika.
Član 110.
Pre nego što se pristupi radu iz člana 108. ovog pravilnika mora se iz objekta i njegove neposredne okoline odneti sva opasna materija. Čišćenje aparata, mašina, cevi, armatura, alata i pribora, ambalaže i delova objekata od opasne materije vrši se prema odgovarajućim odredbama radnih propisa.
Prilikom rada na čišćenju i otklanjanju opasne materije nije dozvoljeno uzvitlavanje prašine, niti oštro udaranje, struganje i sl. Objekt u celini ili njegov odgovarajući deo, shodno propisima, mora se očistiti naročito od zapaljive prašine, a pri tome će, po potrebi, zidovi i pod biti okvašeni vodom. Uređaji i objekt gde će se raditi moraju biti očišćeni i oprani od svih nagrizajućih i drugih štetnih materija. Izvršenje čišćenja upisuje se u dnevnik rada objekta odnosno radnog mesta, uz tačno naznačenje vremena kad je objekt bio osposobljen za popravke odnosno investicione radove. Kontrolu izvršenja pripreme vrši komisija ili sam rukovodilac ako su zahvati manjeg obima.
Član 111.
Kontrolu izvršenih radova iz člana 108. ovog pravilnika vrši komisija za tehnički prijem. O izvršenom tehničkom prijemu sastavlja se zapisnik, kome se prilažu svi rezultati merenja i tehničkih proveravanja ispravnosti predmeta prijema. Kao osnova za rad komisije služi tehnička dokumentacija iz člana 107. ovog pravilnika.
Član 112.
Unošenje otvorene vatre u krug opasnog pogona zabranjeno je, bez obzira na to da li je proizvodnja u toku ili nije. Pod otvorenom vatrom podrazumevaju se i radovi kao: lemljenje, zavarivanje, kovanje, zakivanje i sl.
Unošenje otvorene vatre, u smislu ovog člana, ili vršenje pomenutih radova dozvoljeno je samo u neophodnim slučajevima, i to po pismenom odobrenju odgovornog rukovodioca. U odobrenju moraju biti navedeni vrsta rada, razlog, mesto, vreme i uslovi za izvođenje rada i koji organi će vršiti kontrolu. Posle završenih radova sa otvorenom vatrom mora se brižljivo ispitati i eventualno politi vodom cela neposredna okolina mesta na kome se radilo a, po potrebi, treba odrediti i dalji nadzor da bi se sprečilo izbijanje požara od varnica koje su padale oko tog mesta.
Član 113.
Demontiranje uređaja i cevovoda, zavarivanje ili sečenje upotrebljavanih cevi, čišćenje i popravljanje kanalizacije, rušenje delova zgrade i zemljani radovi na mestima koja su mogla biti kontaminirana opasnim materijama, može se vršiti tek posle prethodnog pregleda, eventualne dekontaminacije i propisivanja uslova za rad. Radovi se mogu izvoditi samo u prisustvu, odnosno pod stalnom kontrolom odgovornog stručnog lica.
Član 114.
Izvođenje dekontaminacije dozvoljeno je samo pod kontrolom odgovornog stručnog lica i po pismenim uputstvima odnosno propisima za rad. Delovi aparata, cevi, armatura, i sl. koji ne mogu da se oslobode od opasnih materija bez primene grubih metoda, moraju biti ispaljeni uz odgovarajuće mere sigurnosti na mestu za uništavanje opasnih materija. Primena grubih metoda, kao: probijanje metalnim ili drvenim trnovima, struganje, udaranje čekićima raznih vrsta itd. nije dozvoljeno. Za kontrolu izvršenja dekontaminacije i dobijanje dozvole za dalji rad primenjuju se odredbe člana 110. ovog pravilnika.
5. Regulisanje ulaska u opasan pogon
Član 115.
Svi radnici zapošljeni u opasnom pogonu moraju imati propusnice za ulazak u pogon, koje izdaje nadležni organ radne organizacije.
Licima koja nisu zapošljena u opasnom pogonu nije dozvoljen ulazak u pogon bez dozvole organa nadležnog za izdavanje dozvola.
Član 116.
Prilikom ulaska u opasni deo pogona sva lica moraju imati zaštitnu odeću i obuću. Radnici koji rade u opasnom delu pogona treba, po mogućnosti, da se razlikuju od ostalih radnika, na primer: po kapi odnosno marami, boji radnog odela ili drugoj oznaci na zaštitnom odelu.
Član 117.
Predmete i materijal iz opasnog dela pogona dozvoljeno je iznositi ili unositi samo na osnovu posebnog odobrenja.
Na ulaznoj kapiji mora se vršiti kontrola materijala koji se unosi odnosno iznosi. Ako je to otežano, kontrola se može vršiti na mestu utovara odnosno istovara materijala.
Član 118.
Vozila koja ne pripadaju preduzeću smeju da uđu samo u neopasni deo opasnog pogona, i to sa dozvolom organa nadležnog za izdavanje dozvola.
6. Pušenje i alkoholna pića
Član 119.
U krugu opasnog pogona pušenje je dozvoljeno samo na mestima određenim za pušenje. Nije dozvoljeno unošenje pribora za pušenje (duvan, cigarete, lule, šibice, upaljači) u krug opasnog pogona, osim organizovanog snabdevanja mesta za pušenje od strane ovlašćenog lica.
Član 120.
Nije dozvoljeno unošenje alkoholnih pića u krug opasnog pogona.
Zabranjeno je uzimanje alkoholnih pića u toku rada od strane lica koja rade ili ulaze u krug opasnog pogona.
7. Postupak pri početku rada
Član 121.
Pre ulaska u opasni deo pogona i opasne objekte, mora se obući propisana zaštitna-radna obuća i odeća i proveriti ispravnost svih propisanih sredstava lične zaštite. Rad bez ispravnih propisanih sredstava zaštite i zaštitne obuće i odeće je zabranjen.
Član 122.
Građanski odevni predmeti, građanska gumena ili potkovana obuća, ukrasi i drugi predmeti od metala, plastičnih masa itd., kao: ključevi, perorezi, novac, ručni i džepni časovnici, nakit, pribor za ličnu toaletu i sl., moraju se ostaviti u garderobi. Unošenje pomenutih predmeta u opasan pogon odnosno u opasan deo pogona zabranjeno je.
Član 123.
Primopredaja radne smene mora se vršiti na radnom mestu. Prilikom primopredaje radnici se upoznaju sa stanjem sredstava za proizvodnju i sa proizvodnjom u toku. Istovremeno se mora proveriti ispravnost sredstava za proizvodnju i zaštitu, a kontrolom instrumenata i rezultata analiza mora se proveriti da li se kreću parametri i ostali uslovi (vlažnost i temperatura vazduha i sl.) u propisanim granicama. Svaki pojedinac tom prilikom vrši one radnje koje su predviđene odredbama o početku rada u radnim propisima - za odgovarajuće radno mesto, i propisane podatke upisuje u dnevnik rada objekta odnosno radnog mesta. Ako prethodna smena nije radila, postupak je izmenjen utoliko što se nova smena preko dnevnika rada smene koja je poslednja radila upoznaje sa ostavljenim stanjem sredstava za proizvodnju i zaštitu, a proveravanje i pripremanje vrše se na isti način kao u prethodnom slučaju.
8. Postupak u toku rada
Član 124.
U toku rada svaki radnik dužan je da vrši samo one radnje koje su propisane za njegovo radno mesto. Nije dozvoljeno neorganizovano, bez odluke rukovodioca, vršiti ma kakve radnje iz delokruga drugog radnog mesta.
Član 125.
Ulazak u opasne objekte koji nisu mesto za vršenje propisanih radnih operacija određenog radnog mesta, kao i zadržavanje u njima, nisu dozvoljeni bez posebne odluke - saglasnosti odgovornog rukovodioca.
Zadržavanje radnika koji rade poslove unutrašnjeg transporta u opasnim objektima mora da se svede na najkraće vreme nužno za neposredno vršenje propisanih manipulacija.
Član 126.
Radna mesta i prilazi oko njih, prostor oko izlaznih vrata, prostor ispred zgrada i oko zgrada, prolazi kroz zaštitni nasip, komore za zaklon i prostor oko protivpožarnih sredstava i hidranata ne smeju biti ničim zakrčeni, da bi postojala mogućnost intervencije i brzog napuštanja objekta u slučaju potrebe.
Član 127.
Nije dozvoljeno nepotrebno okupljanje lica i gomilanje opasnih materija na radnom mestu, u objektu ili u neposrednoj blizini objekta, i ni u kom slučaju ne sme biti prekoračen dozvoljen broj lica i količina opasnih materija.
Član 128.
Za vreme rada uređaja zabranjen je pristup u objekte odnosno delove objekta gde po radnim propisima odnosno odredbama ovog pravilnika nije dozvoljeno prisustvo ljudi u toku određenih operacija. Za ovaj slučaj na prilazu objektu odnosno delu objekta moraju se postaviti odgovarajući sigurnosni uređaji ili vidni signali za vreme kad je zabranjen pristup.
Član 129.
Uređaje u radu nije dozvoljeno ostavljati bez nadzora, ako radnim propisima nije izrično drukčije propisano.
Član 130.
U toku rada moraju se stalno proveravati pravilnost toka operacija, funkcionisanje uređaja uz registrovanje pojedinih parametara i zapažanja prema odredbama radnih propisa. Ako se utvrdi odstupanje od propisanih uslova, postupa se u smislu čl. 131. i 132. ovog pravilnika.
Član 131.
Ako se prilikom sprovođenja propisanih mera primete poremećaji ma koje vrste, treba ih najkraćim putem prijaviti nadležnom rukovodiocu. Obaveza prijavljivanja odnosi se na sve neobične pojave i poremećaje, kao što su: neobični šumovi i mirisi, izmenjen izgled i ponašanje materijala koji se obrađuje (predmeta proizvodnje), neobično ponašanje ili neispravnost sredstava za proizvodnju i zaštitu, nepropisno zagađenje vazduha, neodgovarajuća vlažnost vazduha, neodgovarajući pritisci ili protoci fluida, odstupanja od propisanih tehnoloških parametara, neodgovarajuća fizička ili psihička kondicija pojedinih izvršilaca radnih operacija (zamor, bolest, opijenost, rastrojenost itd.).
Član 132.
Rad pod nenormalnim uslovima iz člana 131. ovog pravilnika nije dozvoljen, a o merama za saniranje stanja i o nastavljanju rada odlučuje odgovorni stručni rukovodilac, pridržavajući se pri tome odredaba ovog pravilnika i drugih opštih akata radne organizacije. Sva zapažanja i odluke iz člana 131. ovog pravilnika obavezno se registruju u dnevniku rada objekta odnosno radnog mesta.
Član 133.
Na radnom mestu odnosno u objektu dozvoljena je upotreba i držanje samo propisanih alata i pribora.
Član 134.
U toku rada obavezna je upotreba propisanih sredstava zaštite u predviđenim okolnostima, prema odredbi člana 18. stav 2. tačka ž) ovog pravilnika.
Član 135.
Na grejna tela nije dozvoljeno stavljanje ma kakvih predmeta. U prostoru oko grejnih tela, koji mora biti vidno obeležen, nije dozvoljeno ostavljanje sudova sa opasnim materijama.
Član 136.
Eventualno prosute opasne materije treba brižljivo pokupiti prema odredbama radnih propisa odnosno po uputstvima i u saglasnosti sa odgovornim rukovodiocem. Svako prosipanje opasne materije mora se prijaviti odgovornom rukovodiocu i registrovati u dnevniku rada. Prosute opasne materije i otpatke opasnih materija iz taložnika nije dozvoljeno vraćati u proizvodnju, nego se sa njima postupa na način predviđen u članu 99. ovog pravilnika.
Član 137.
U slučaju prekida snabdevanja električnom energijom, vodom i ostalim fluidima ili drugih tehničkih smetnji u toku proizvodnje, mora se postupiti na način predviđen odredbom člana 18. stav 2. tačka e) ovog pravilnika.
Član 138.
U slučaju konstatovane opasnosti odnosno vanrednih uslova, postupa se prema propisima iz člana 22. ovog pravilnika. Pre napuštanja objekta odgovorno lice mora proveriti da li su iskopčana glavna sklopka dovoda električne energije u objekt, prekinuto doturanje sirovina i preduzete ostale propisane mere.
Član 139.
U toku proizvodnje odnosno u prisustvu opasnih materija, po pravilu, nije dozvoljeno vršiti popravke i reglažu uređaja. Radnim propisima dozvoljeno uklanjanje smetnji u toku rada, kao: pritezanje određenih prirubnica, otpuštanje armatura i cevi, zamenjivanje armatura ili instrumenata, postavljanje provizorija za prinudno pražnjenje aparata i sl., može se izvoditi samo uz prethodnu pripremu ili odobrenje i u prisustvu odgovornog rukovodioca. Uslovi pod kojima se radi, kao i mere sigurnosti koje se pri tome preduzimaju, moraju se registrovati u dnevniku rada. Ceo postupak mora se izvoditi prema odredbama člana 18. stav 2. tač. e) i ž) i čl. 20. i 104. do 112. ovog pravilnika.
9. Unutrašnji transport i kretanje ljudi
Član 140.
U unutrašnjem transportu dozvoljeno je kretanje samo pravcima propisanim u članu 18. stav 2. tač. d) i đ) ovog pravilnika, i mogu se upotrebljavati samo dozvoljena transportna sredstva i propisana ambalaža iz čl. 67. i 69. ovog pravilnika i odgovarajućih odredaba posebnog dela ovog pravilnika.
Član 141.
Nije dozvoljeno neoprezno i nepropisno manipulisanje opasnim materijama, kao: guranje, povlačenje, bacanje, tumbanje i kotrljanje sudova s tim materijama i sl.
10. Postupak pri završavanju rada
Član 142.
Ako se rad ne nastavlja u sledećoj radnoj smeni, ukoliko tehnološki postupak i posebni propisi ne određuju drukčije, iz objekta se mora ukloniti sva opasna materija. Ona se prenosi u priručni magacin. Ako se rad nastavlja u sledećoj smeni, u objektu se ostavlja stanje koje je zatečeno u trenutku primopredaje smene.
Član 143.
Na završetku rada smene obavezno je izvršiti čišćenje objekta i uređaja prema odredbama radnih propisa. Čišćenje aparata, mašina, cevi ili delova uređaja i alata na koje se eksplozivna materija čvrsto nahvatala, dozvoljeno je samo po neposrednim uputstvima i pod kontrolom odgovornog rukovodioca. Pri čišćenju nije dozvoljeno struganje i udaranje. Sa skupljenim opasnim materijama, krpama i priborom za čišćenje mora se postupati na način predviđen odredbama čl. 99. i 136. ovog pravilnika.
Ako se rad nastavlja u sledećoj smeni, postupak čišćenja je ograničenog obima, što mora biti predviđeno radnim propisima.
Član 144.
Radno mesto nije dozvoljeno napustiti bez propisno izvršene primopredaje ili posebne dozvole date od strane odgovornog rukovodioca.
Primopredaja smene vrši se prema članu 123. ovog pravilnika.
Član 145.
Ako se rad ne nastavlja u sledećoj smeni, u dnevnik rada upisuju se svi propisani podaci, izvršavaju se sve radnje propisane u radnim propisima odredbama o završavanju rada, zatvaraju se prozori i vrata i isključuje se glavna sklopka za dovod električne energije u objekt.
Član 146.
Po završenoj primopredaji smene odnosno po završetku rada prema članu 145. ovog pravilnika, radno mesto se mora odmah napustiti propisanim putem. Zadržavanje lica u objektima ili u krugu opasnog pogona posle predaje smene ili završetka rada nije dozvoljeno.
Član 147.
Kad radni proces nije u toku, u opasan objekt dozvoljen je ulazak samo licima ovlašćenim za vršenje nadzora odnosno licima koja organizovano rade na pregledu ili popravkama oruđa za rad, o čemu se mora voditi odgovarajuća evidencija.
Član 148.
U za to određenom objektu mora se očistiti i ostaviti sredstva lične zaštite i lična zaštitna oprema. Tu radnici skidaju zaštitnu odeću i obuću i ostavljaju na određeno mesto, kupaju se i oblače građansko odelo i obuću. Iznošenje, od strane pojedinaca, zaštitne odeće i obuće ili drugih zaštitnih sredstava van kruga opasnog pogona, zabranjeno je.
11. Postupak pri čuvanju opasnih materija u priručnim magacinima
Član 149.
U priručnim magacinima opasne materije moraju biti smeštene u ambalaži propisanoj radnim propisima prema članu 67. ovog pravilnika, i to tako da je onemogućeno gubljenje sadržine sudova i rasipanje po objektu.
Član 150.
Slaganje sudova mora biti prema radnim propisima za odgovarajući priručni magacin, i to tako da ne postoji mogućnost njihovog pada, prevrtanja ili izlaganja toplotnom zračenju grejnih tela ili direktnim sunčevim zracima.
Materijal mora biti tako složen i obeležen, da ne može doći do mešanja i pogrešne upotrebe.
Član 151.
U priručnom magacinu opasnih materija mogu se čuvati samo one materije i u onom stanju kako je to propisano radnim propisima, a zabranjeno je držanje alata, pribora, ambalaže i sl.
Član 152.
Zabranjeno je raskivanje i zakivanje sanduka u priručnom magacinu, nabijanje obruča na burad ili vršenje ma kakvih drugih mehaničkih operacija na ambalaži, instalacijama ili zgradi u vreme kad se u magacinu nalazi opasna materija.
Član 153.
O količinama, vrsti i stanju opasne materije u priručnom magacinu mora se voditi ažurna evidencija.
B. POSEBNI DEO
IV. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI NITROGLICERINA
Član 154.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, čuvanje i unutrašnji transport nitroglicerina, nitroglikola i njihovih smeša.
Član 155.
Proizvodne faze u kojima postoji opasnost od eksplozije jesu:
- esterifikacija azotnom kiselinom glicerina (glikola), separacija i ispiranje (stabilizacija) nitroglicerina, nitroglikola i njihovih smeša;
- naknadna separacija eksplozivnog ulja iz otpadne kiseline;
- čuvanje nitroglicerina, nitroglikola i njihovih smeša;
- unutrašnji transport nitroglicerina, nitroglikola i njihovih smeša.
Član 156.
Neopasnim proizvodnim objektima i fazama smatraju se:
- pripremanje, temperiranje i doziranje sirovina;
- kompresorska stanica;
- magacini sirovina i separiranih otpadnih kiselina;
- magacini glicerina i glikola i njihovo temperiranje (materija koja u slučaju požara gori);
- izrada sulfonitrične smeše i prerada otpadnih kiselina.
Član 157.
Sledeće proizvodne operacije moraju se vršiti u posebnim zgradama, i to:
- esterifikacija, separiranje i ispiranje nitroglicerina. Pri NNAB postupku separacija mora se vršiti u posebnom ukopanom objektu;
- filtriranje, čuvanje i pripremanje rastvora stabilizatora, flegmatizatora i drugih komponenata u nitroglicerinu koji su predviđeni tehnološkim postupkom. U isti objekt može se ugraditi kolona za dodatno ispiranje - stabilizaciju neutralnog nitroglicerina i ejektorski sistem za transport nitroglicerina u obliku vodene emulzije. U slučaju ručnog transporta neutralnog nitroglicerina ili rastvora, u objektu može biti ugrađen vakuum-sistem za punjenje transportnog suda i merenje težine. Vakuum-pumpa sa priborom i instalacijom mora se nalaziti u posebnom odeljenju u koje se ulazi spolja i koje nema prolaza u magacinsko odeljenje;
- naknadna separacija otpadne kiseline. U objektu se može nalaziti i uređaj za ispiranje i neutralizaciju separiranog kiselog nitroglicerina i ejektor za transport nitroglicerina na pranje;
- otpadna kiselina čuva se u magacinu otpadne kiseline, koji može biti u sastavu magacina kiselina ali mora biti u posebnoj prostoriji lake konstrukcije, odvojenoj od magacina kiselina masivnim zidom bez prolaza;
- denitracija otpadne kiseline.
Član 158.
Opasne proizvodne operacije moraju se vršiti u zgradama tipa ramovske konstrukcije, prema odredbama člana 37. zaštićenim zemljanim nasipima u smislu odredaba čl. 49. i 50. ovog pravilnika, ako zgrada nije ukopana ili usečena u zemlju.
Izuzetak čini esterifikacija po NNAB postupku i naknadna separacija, gde se tip zgrade određuje prema tehnološkom procesu, uzimajući u obzir količinu nitroglicerina i lokaciju zgrade.
Član 159.
Podovi u opasnim zgradama moraju biti prevučeni olovnim limom i propisno uzemljeni, osim pri esterifikaciji po NNAB postupku.
Član 160.
Delovi zgrade i uređaja koji mogu doći u dodir sa azotnom kiselinom, sulfonitričnom smešom ili otpadnom kiselinom ne smeju biti izrađeni od drveta ili drugog materijala koji je podložan nitrisanju ili esterifikaciji azotnom kiselinom.
Član 161.
Sa spoljne strane nasipa pored svakog opasnog objekta, na prikladnom mestu blizu izlaza iz objekta, moraju se ugraditi skloništa za onoliko radnika koliko je zapošljeno u objektu, osim za objekte koji rade bez prisustva radnika.
U skloništu mogu biti smešteni instrumenti - pisači za registrovanje kritičnih tehnoloških parametara, kao i prekidači za aktiviranje sigurnosnih i alarmnih uređaja.
Član 162.
Opasne zgrade moraju imati uređaje za zagrevanje toplom vodom ili toplim vazduhom. Temperatura slobodnih grejnih površina ne sme biti viša od 75oC.
Temperatura objekata i hodnika u kojima se nalazi ili kroz koje se transportuje nitroglicerin mora uvek da se održava između 15oC i 25oC. Ovo se odnosi i na magacin otpadne kiseline.
Član 163.
Opasni objekti moraju imati ventilacione uređaje prema odredbama člana 53. ovog pravilnika. Ventilacija proizvodnih aparata i sudova mora biti izvedena odvojeno od provetravanja prostorije.
Ventilacija reaktora za esterifikaciju i ventialcija separatora moraju biti izvedene odvojeno jedna od druge.
Kapanje kondenzata iz ventilacionih cevi u aparate - sudove mora biti onemogućeno.
Član 164.
Objekt za esterifikaciju sa pumpama za cirkulaciju fluida za odvođenje reakcione toplote mora biti snabdeven rezervnim izvorom električne energije, a objekti za esterifikaciju, separaciju i stabilizaciju, naknadnu separaciju i lager moraju biti vezani sa akumulatorskom stanicom za nužno osvetljenje. Pri NNAB postupku potrebno je samo osvetljenje za nuždu.
Član 165.
Električne instalacije u opasnim objektima moraju odgovarati odredbama odeljka 6. glave II ovog pravilnika.
Član 166.
Uređaji za doziranje kiselina, esterifikaciju i ispiranje moraju imati dovoljne količine rezervnih tehnoloških medijuma i fluida, da je moguće regularno zaustavljanje procesa proizvodnje prema odredbama radnih propisa koje važe za slučaj prinudnog zaustavljanja proizvodnje.
Član 167.
Uređaji za esterifikaciju i separaciju moraju imati instrumente i uređaje za alarmiranje u slučaju ispadanja van tolerantnog područja procesnih parametara od kojih zavisi sigurnost pogona i za automatsko prekidanje procesa i pražnjenje sadržine reaktora i separatora u sud sigurnosti u slučaju prekoračenja kritičnih vrednosti pomenutih parametara.
Izbor parametra i granice tolerantnog područja zavise od primenjenog tehnološkog postupka i utvrđuju se procesnom termičkom dokumentacijom iz člana 18. ovog pravilnika.
Pri postupku NNAB nije potrebno pražnjenje u sud sigurnosti.
Član 168.
Tehnološka kanalizacija otpadnih tečnosti koje sadrže ostatke nitroglicerina (nitroglikola) mora biti izvedena od materijala otpornog prema mineralnim kiselinama, bez mogućnosti izlivanja tečnosti van cevi ili izdvajanja i zadržavanja nitroglicerina (nitroglikola) u neravninama i udubljenjima. Pri puštanju u kanalizaciju, tečnost mora biti oslobođena od suspendovanih kapljica nitroglicerina pomoću odgovarajućeg sistema taložnika. Na pogodnim mestima mora se predvideti mogućnost revizije ispravnosti tehnološke kanalizacione mreže zbog sprečavanja opasnosti od eventualno izlivenih kiselih voda ili izdvojenog eksploziva.
Član 169.
Na odvojnoj cevi iz objekta u kome se može desiti prosipanje nitroglicerina zbog eventualne neispravnosti aparata (sudova) ili greške u manipulisanju, mora se ispred uliva u kolektor postaviti taložnik odgovarajuće zapremine i konstrukcije, koji će sprečiti razlivanje nitroglicerina po kanalizacionoj mreži.
Član 170.
Transport neutralnog nitroglicerina može se vršiti u zatvorenim sudovima pomoću ručnih transportnih sredstava posebne konstrukcije ili kroz cevovode u obliku vodene emulzije.
Član 171.
Cevovodima je dozvoljen transport emulzije nitroglicerina u vodi, sa težinskim odnosom - voda : nitroglicerin - najmanje 1 : 1. Dovod nitroglicerina do ejektora za emulgovanje mora biti izveden slobodnim padom; sisanje nitroglicerina potpritiskom nije dozvoljeno.
Cevi cevovoda moraju biti od odgovarajućeg neporoznog materijala otpornog prema nitroglicerinu i kiselinama. Ulegnuća nisu dozvoljena, a pad mora da obezbedi sigurno proticanje emulzije bez zadržavanja i izdvajanja nitroglicerina. Cevovod mora biti postavljen tako da je moguća kontrola zaptivanja i čistoće i jednostavna demontaža odnosno čišćenje.
Ako su cevovodi duži od 50 m mora se predvideti dodatno emulgovanje pomoću odgovarajućih dispozicija koje ostvaruju istovremeno i prekid pravca odnosno izmeštanje ose nastavka cevi najmanje 25 cm u odnosu na dovodnu cev.
Ako se voda za transport (emulgovanje) recikluje, ona mora pre vraćanja da bude oslobođena od zaostalih izdvojenih kapljica nitroglicerina.
Temperatura vode odnosno cevovoda mora biti između 15oC i 25oC. Zaporni organi na aparatima i cevovodima sa nitroglicerinom moraju biti takve konstrukcije koja isključuje mogućnost trenja ili neposrednog naleganja pokretnih metalnih delova okvašenih nitroglicerinom.
Član 172.
Transport nitroglicerina transportnim sudovima vrši se do količina od 240 kg po jednom sudu. Sud mora biti izrađen od odgovarajućeg neporoznog materijala, otpornog prema nitroglicerinu i rastvorima stabilizatora i ostalih ingredijenata.
Sud mora biti u obliku horizontalnog valjka, na siguran način pričvršćen za odgovarajuću konstrukciju gumom prevučenih točkova koji se kreću obešeni o transportnu šinu. Visina transportne šine mora biti tolika da je moguće ručno guranje suda pomoću držača pričvršćenog za noseću konstrukciju suda.
Mehanizovano pokretanje suda nije dozvoljeno.
Staza za transport nitroglicerina, po pravilu, ne sme se ukrštati sa drugim saobraćajnicama niti se sme koristiti za kakve druge svrhe.
Član 173.
Ručno prenošenje nitroglicerina dozvoljeno je, pored prenosa uzoraka, samo izuzetno, i to najviše do količine od 2 kg.
Član 174.
Transport otpadne kiseline posle naknadne separacije može se vršiti cevovodima pneumatski ili pumpom. Prilikom čuvanja i transporta otpadne kiseline mora se sprečiti eventualno naknadno izdvajanje nitroglicerina - povećavanjem rastvorljivosti (dodavanje vode odnosno sumporne kiseline) i održavanjem temperature između 15oC i 25oC.
Član 175.
U slučaju dužeg čuvanja otpadne kiseline pre denitracije, mora se predvideti i obavezno sprovesti kontrola stabilnosti kiseline i odsutnosti izdvojenog nitroglicerina.
Član 176.
Eventualno proliveni nitroglicerin (nitroglikol) čisti se na taj način što se pospe suvom drvenom strugotinom i apsorbovan u strugotini pažljivo se pokupi, a potom spali na mestu za spaljivanje eksplozivnih otpadaka.
Mesto gde je nitroglicerin bio proliven treba naknadno dobro isprati vodom.
Član 177.
Demontaža uređaja i cevovoda koji su bili u dodiru sa nitroglicerinom može se vršiti tek posle temeljnog pranja, i izvođenje tih radova ne može se vršiti ako je temperatura niža od 15oC u prostorijama gde se to radi.
Član 178.
Ako postoji verovatnoća da je nitroglicerin prodro u pore ili eventualne pukotine podloge na koju je bio proliven, ili ako je neophodno izvršiti dekontaminaciju delova uređaja koji su bili u dodiru sa nitroglicerinom, a pranjem ili paljenjem to se ne može postići, dozvoljena je, uz odgovarajuće mere zaštite, primena hemijskog razlaganja pomoću odgovarajućih sredstava kao što je smeša: 1400 ml vode, 3300 ml etanola, 950 ml acetona i 450 g tehničkog natrijumsulfida (60%).
Posle tako izvršenog razlaganja neophodno je obilno ispiranje vodom.
Član 179.
Maksimalno dozvoljene količine eksploziva u granicama kojih se primenjuju odredbe o sigurnoj udaljenosti iz člana 29. ovog pravilnika u pojedinim opasnim objektima, određuju se na osnovu podataka iz procesne tehničke dokumentacije.
U magacinu maksimalna dozvoljena količina nitroglicerina može biti do 3000 kg.
Član 180.
Poslovi na esterifikaciji, separaciji, ispiranju, čuvanju i transportu nitroglicerina (nitroglikola) ne mogu se normirati odnosno obračunavati po količinskom učinku.
Na ovim poslovima nije dozvoljen rad noću.
V. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI NITROGLICERINSKIH PLASTIČNIH I SEMIPLASTIČNIH EKSPLOZIVA
Član 181.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, prerada, dorada, unutrašnji transport i čuvanje plastičnih i semiplastičnih nitroglicerinskih (nitroglikolskih) eksploziva.
Član 182.
Proizvodne faze u kojima postoji opasnost od eksplozije su:
- čuvanje trotila;
- topljenje nitroaromata ako sadrže trotil;
- čuvanje, pripremanje i transport nitroglicerina;
- gnjetenje eksplozivne mase;
- patroniranje eksploziva i parafinisanje patrona;
- pakovanje eksploziva i parafinisanje kutija;
- čuvanje eksplozivne mase i patrona u priručnim magacinima;
- unutrašnji transport eksploziva i sirovina osetljivih kao trotil, i više;
- čuvanje upakovanih eksploziva.
Član 183.
Proizvodne faze u kojima postoji opasnost od požara su:
- čuvanje šalitre i drugih oksidacionih materija;
- čuvanje i pripremanje nitroceluloze sa više od 10% vlage;
- čuvanje drvene strugotine, osim ako se čuva na otvorenom prostoru;
- sušenje, usitnjavanje, sejanje i pneumatski transport drvenog brašna (strugotine);
- sušenje, usitnjavanje, sejanje i pneumatski ili transport šalitre pomoću transportera sa pužem odnosno drugih oksidacionih materija;
- čuvanje nitroaromata;
- topljenje nitroaromata.
Član 184.
Neopasni objekti podložni požaru su objekti za:
- izradu i čuvanje ambalaže od papira, lepenke, drveta i plastičnih masa;
- čuvanje i topljenje parafina.
Član 185.
U posebnim zgradama moraju se vršiti sledeće proizvodne operacije:
- čuvanje šalitre;
- čuvanje trotila;
- čuvanje drvene strugotine;
- čuvanje nitroaromata (bez trotila);
- topljenje nitroaromata;
- čuvanje i pripremanje nitroceluloze;
- čuvanje i pripremanje nitroglicerina;
- sušenje, usitnjavanje, sejanje i merenje šalitre. U odvojenoj prostoriji objekta mogu se čuvati i manje količine dodatnih materija iz člana 186. ovog pravilnika za potrebe jedne smene, smeštene u pogodnoj ambalaži i na način koji onemogućava njihovo mešanje; dozvoljeno je njihovo odmeravanje i pripremanje za transport na dalju preradu;
- gnjetenje eksploziva (izrada eksplozivne mase);
- patroniranje eksploziva i parafinisanje patrona;
- pakovanje eksploziva i parafinisanje kutija;
- čuvanje u priručnim magacinima;
- čuvanje gotovog (upakovanog) eksploziva u magacinima.
Član 186.
Sirovine kao: drvno brašno, biljno brašno, drveni ugalj, kuhinjska so, natrijum bikarbonat, amonijum hlorid, dinitrotoluol i sl. mogu se čuvati u jednom objektu ako su u pogodnoj ambalaži i prostorno odvojeni tako da je sprečeno njihovo mešanje.
Član 187.
Proizvodne faze-operacije u kojima postoji opasnost od eksplozije moraju se izvoditi u objektima prema odredbama člana 33. ovog pravilnika, s tim što tip njihove konstrukcije treba odabrati zavisno od međusobne ugroženosti objekata.
Ovi objekti moraju biti zaštićeni zaštitnim nasipom.
Član 188.
Proizvodne faze u kojima postoji opasnost od požara moraju se izvoditi u objektima lake konstrukcije, prema odredbama člana 39. ovog pravilnika.
Član 189.
U pogledu čuvanja i rada sa nitroglicerinom primenjuju se odredbe glave IV ovog pravilnika.
Član 190.
Nitroceluloza mora se čuvati sa najmanje 25% vlage. Nije dozvoljeno manipulisanje sa nitrocelulozom koja sadrži manje od 10% vlage.
Član 191.
Za topljenje nitroaromata ne sme se primeniti nosilac toplote čija temperatura prelazi 120oC. Termometri moraju biti postavljeni u medijumu za zagrevanje i u rastopljenoj masi nitroaromata.
Sudovi za topljenje nitroaromata moraju se ventilirati.
U objektu za topljenje nitroaromata dozvoljena je najveća količina do 500 kg trotila.
Sud za topljenje trotila ne sme imati spiralu za zagrevanje nego samo omotač.
Član 192.
U objektu za gnjetenje može se postaviti samo jedna gnjetilica, a dozvoljena količina eksplozivnih materija iznosi do 1.200 kg.
Dozvoljen broj radnika iznosi najviše 4 čoveka.
Za vreme rada gnjetilice nije dozvoljeno prisustvo radnika u objektu.
Gnjetilica mora biti opremljena registrirajućim ampermetrom postavljenim sa spoljne strane nasipa i uređajem za automatsko isključivanje u slučaju preopterećenja odnosno nepravilnog položaja suda ili mešalica.
Uređaji za upravljanje moraju se nalaziti sa spoljne strane nasipa.
Slobodne površine grejnih tela ne smeju biti zagrejane više od 75oC.
Član 193.
U jednom objektu za patroniranje može biti ugrađena jedna automatska ili dve ručne mašine za patroniranje. Dozvoljena količina eksploziva iznosi najviše 500 kg.
Dozvoljen broj radnika u prostoriji u kojoj se nalazi mašina za patroniranje iznosi najviše 3 čoveka, a ako se radi na poluautomatskoj hidrauličnoj presi - 6 ljudi. U prostoriji za izradu papirnih fišeka (žilzni), ako se ova nalazi u opasnom objektu može raditi samo jedan radnik.
Hidraulične mašine i mašine sa pužem moraju imati uređaje za automatsko isključivanje u slučaju preopterećenja. Promena cevi za kalibar dozvoljena je tek posle temeljnog čišćenja mašine i prostorije.
Član 194.
U objektu za pakovanje dozvoljena količina eksploziva iznosi do 2.000 kg.
Dozvoljen broj radnika iznosi do 10 ljudi.
Temperatura parafina u kadi za parafinisanje paketa ne sme biti viša od 115oC.
Član 195.
Za sve ostale proizvodne faze, objekte i operacije važe odgovarajuće odredbe za AN eksplozive iz VI glave ovog pravilnika.
Član 196.
Poslovi na sejanju i odmeravanju sirovina, gnjetenju i patroniranju eksploziva ne mogu se normirati odnosno obračunavati po količinskom učinku, osim ručnog rada na zavijanju patrona u papir kod hidraulične poluautomatske mašine.
Rad na gnjetenju i patroniranju eksploziva nije dozvoljen noću.
VI. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI AN PRAŠKASTIH EKSPLOZIVA
Član 197.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, prerada, dorada, unutrašnji transport i čuvanje amonijumnitratnih praškastih eksploziva, čija je osetljivost manja od osetljivosti trotila.
Član 198.
Amonijumnitratski praškasti eksplozivi su opasne materije praškaste konzistencije na bazi amonijum nitrata, senzibilizirane dodatkom trotila ili drugih brizantnih eksploziva.
Član 199.
Opasnim objektima i fazama u smislu ugroženosti od požara i eksplozije smatraju se:
1) magacin za amonijum nitrat;
2) glavni i priručni magacin sa TNT;
3) sušenje, mlevenje i prosejavanje drvene strugotine;
4) doziranje komponenata za izradu eksploziva - u dozirnici, sa pripremanjem amonijum nitrata i kuhinjske soli;
5) mešanje i gašenje sirovina-komponenata - u kolodrobu;
6) drobljenje i sejanje eksploziva - u drobilnici;
7) stabilizacija i hlađenje eksploziva - u odmaralištu;
8) izrada patrona - u patronirnici;
9) parafiniranje patrona, pakovanje u kese i pakovanje u ambalažu za transport - u pakovaonici;
10) priručni magacin za upakovani eksploziv.
Ako eksploziv sadrži nitroglicerin (nitroglikol), u zasebnoj zgradi se meša eksploziv sa nitroglicerinskom smešom - gnjetilicom, pri čemu se primenjuju odredbe člana 192. ovog pravilnika.
Objekti navedeni u stavu 1. u tač. 1, 3. i 4. u pogledu sigurnosti tretiraju se kao objekti u kojima postoji opasnost od požara, a objekti u tač. 2, 5, 6, 7, 8, 9. i 10. kao objekti u kojima postoji opasnost od eksplozije. Objekt iz tačke 3. tretira se kao objekt ugrožen od eksplozije smeše prašina-vazduh.
Član 200.
Konstrukcija zgrada mora odgovarati odredbama čl. 33. do 47. ovog pravilnika, s tim što se tip konstrukcije bira u zavisnosti od međusobne ugroženosti pojedinih objekata.
Član 201.
Objekti iz člana 199. tačka 1. stav 1. ovog pravilnika moraju odgovarati odredbama propisa za preradu, rukovanje i smeštaj amonijum nitrata i njegovih smeša.
Odstojanje ovih objekata od drugih opasnih objekata mora odgovarati sigurnom odstojanju, koje zavisi od količine i vrste opasnih materija u susednim objektima, ali ne može biti manje od 50 m.
Član 202.
Objekti iz člana 199. stav 1. tač. 5, 6. i 8. moraju biti konstrukcije sa izduvom, objekt iz tačke 8. može imati dve etaže, a objekt iz tačke 7. mora imati najmanje dve radne prostorije sa manipulativnim pretprostorom.
Član 203.
U objektu iz člana 199. stav 1. tačka 5. u svakoj prostoriji smeju biti najviše dva kolodroba.
Član 204.
U objektu patronirnice iz člana 199. stav 1. tačka 8. u svakoj prostoriji sme biti najviše jedna automatska patronirka.
Član 205.
Ako sigurna udaljenost zgrade odnosno objekta zahteva da objekti budu u nasipima, nasipi se izgrađuju prema čl. 49. do 51. ovog pravilnika i ne mogu se zameniti zaštitnim zidovima.
Član 206.
Električni uređaji, motori i osvetljenje, koji se nalaze u opasnim proizvodnim prostorijama, moraju biti S konstrukcije, odgovarajuće temperaturne klase, osim u objektima gde se nalazi samo materija upakovana za javni saobraćaj ili gde nema mogućnosti za stvaranje opasne prašine u kojim objektima može da se upotrebi industrijska konstrukcija zaštićena od vlage i prašine (P-33, P-43).
Član 207.
Pogonski uređaji, motori i prenosnici za mašine koje prerađuju opasnu materiju, moraju se, po pravilu, nalaziti u odvojenoj prostoriji i moraju odgovarati uslovima iz člana 63. ovog pravilnika. Ukoliko to nije moguće, mogu se nalaziti i u proizvodnim prostorijama ako su odgovarajuće sigurnosne konstrukcije.
Član 208.
Grejanje radnih prostorija može se vršiti samo toplom vodom ili ubacivanjem toplog vazduha u prostoriju. Temperatura slobodnih površina grejnih tela koja se nalaze u prostoriji ne sme da pređe 80oC.
Provetravanje se može vršiti prirodnim ili veštačkim putem, prema potrebi, osim u kolodrobu, gde se vrši prirodno provetravanje. Grejanje i provetravanje mora odgovarati uslovima iz čl. 52. i 53. ovog pravilnika.
Član 209.
Kanalizacija mora odgovarati uslovima iz člana 45. ovog pravilnika.
U podu zgrada koje sadrže amonijum nitrat ili AN eksplozive nije dozvoljeno ugrađivanje kanala niti slivnika.
Član 210.
Naročite mere predostrožnosti u vezi sa statičkim elektricitetom ne preduzimaju se, osim što svi aparati i uređaji moraju biti uzemljeni.
Član 211.
Međufazni transport vrši se u vrećama ili sudovima sa poklopcima, koji moraju odgovarati uslovima iz člana 67. ovog pravilnika.
Član 212.
Otpaci eksploziva, kao i sredstava za čišćenje, čuvaju se van opasne radionice u za to određenim sudovima sa poklopcem. Otpaci se otpremaju svakog dana na uništenje, koje se vrši paljenjem.
Član 213.
Maksimalne količine opasne materije koja se sme držati u objektu odnosno u prostoriji određuju se po tabeli 1 i 1b, prema sigurnoj udaljenosti, ali ne više od dole navedenih količina, i to:
- u kolodrobima, u svakoj prostoriji najviše 320 kg, i to 160 kg u šolji za preradu i 160 kg u sirovinama. Ako prostorija ima dva kolodroba, onda samo po 160 kg u svakoj šolji;
- u drobilnici, ne više od 2.000 kg;
- u patronirnici, u celom objektu ne više od 2.000 kg;
- u pakovaonici, u celom objektu ne više od 2.000 kg.
Najveći broj radnika koji se sme nalaziti u radnoj prostoriji određuju se prema uslovima određenim u radnim propisima.
Član 214.
Radionice se moraju redovno čistiti i uredno održavati. Na kraju svake smene radionica se mora temeljno obrisati. Jednom nedeljno mora se vršiti veliko čišćenje, a jednom mesečno - generalno čišćenje. Vreme trajanja pojedinog čišćenja određuje se radnim propisima. Čišćenje se mora vršiti pod nadzorom rukovodioca radionice.
VII. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI VODOPLASTIČNIH EKSPLOZIVA
Član 215.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, prerada, dorada, unutrašnji transport i čuvanje vodoplastičnih eksploziva.
Član 216.
Vodoplastični eksplozivi su eksplozivne materija plastične konzistencije koje u svom sastavu, pored oksidacionih, gorivnih i brizantnih komponenata, kao tečnu komponentu sadrže vodu.
Član 217.
Proizvodne faze u kojima postoji opasnost od eksplozije su:
1) čuvanje brizantnih komponenata iz člana 4. tačka a) ovog pravilnika koje ulaze u sastav ovih eksploziva;
2) mlevenje, sejanje, unutrašnji transport eksploziva navedenih u tački 1. ovog člana;
3) gnjetenje i mešanje eksplozivne mase.
Član 218.
Proizvodne faze u kojima postoji opasnost od požara su:
1) čuvanje AN i drugih oksidacionih komponenata;
2) usitnjavanje, sejanje, pneumatski ili pužni transport AN odnosno drugih eksidacionih komponenata;
3) mlevenje malodimnih baruta;
4) centrifugiranje samlevenih baruta;
5) čuvanje malodimnih baruta;
6) patroniranje vodoplastičnih eksploziva;
7) pakovanje patroniranog eksploziva;
8) čuvanje gotovog vodoplastičnog eksploziva.
Član 219.
Proizvodne faze u kojima postoji opasnost od gasnih eksplozija i eksplozija smeša prašina - vazduh su: čuvanje, odmeravanje i transport Al i drugih metalnih prahova, čestica prečnika ispod 20 mikrona.
Član 220.
U posebne zgrade moraju se smestiti odnosno izolovano izvoditi sledeće proizvodne operacije:
1) čuvanje AN i drugih oksidacionih komponenata;
2) čuvanje brizantnih eksploziva iz člana 4. ovog pravilnika koji ulaze u sastav vodoplastičnih eksploziva;
3) mlevenje i sejanje eksplozionih komponenata koje ulaze u sastav ovih eksploziva;
4) usitnjavanje, sejanje i merenje AN i drugih oksidacionih komponenata. Odredbe iz člana 185. ovog pravilnika koje se odnose na čuvanje manjih količina dodatnih materija u istom objektu sa AN, važe i ovde;
5) čuvanje i odmeravanje Al i drugih metalnih prahova. U prostoriji odvojenoj požarnim zidom dozvoljeno je čuvanje i manipulisanje tvrdim gorivima ili inertnim materijalima;
6) gnjetenje i mešanje vodoplastičnih eksploziva;
7) patroniranje i pakovanje ovih eksploziva, koje se vrši u istoj zgradi, ali u zasebnim odeljenjima.
Član 221.
Za proizvodne operacije odnosno objekte u kojima postoji opasnost od eksplozije, navedene u članu 217. ovog pravilnika, važe sledeći uslovi: zgrade moraju odgovarati odredbama člana 33. ovog pravilnika, s tim što se tip konstrukcije bira u zavisnosti od međusobne ugroženosti pojedinih objekata.
Član 222.
Za proizvodne operacije odnosno objekte u kojima postoji opasnost od požara, navedene u članu 218. ovog pravilnika, važe sledeći uslovi:
- proizvodne faze - operacije moraju se izvoditi u objektima koji ispunjavaju uslove iz odredaba člana 39. ovog pravilnika;
- za čuvanje AN važe odredbe člana 201. ovog pravilnika;
- u magacinima baruti se čuvaju u ambalaži propisanoj za određenu vrstu baruta. Baruti se mogu čuvati i pod vodom u ukopanim bazenima. Pri takvom čuvanju bazeni ne podleže tretmanu objekata ugroženih od požara i eksplozije.
Član 223.
Mlevenje i centrifugiranje baruta dozvoljava se u istom objektu, ali u posebnim odeljenjima.
Mlevenje baruta mora se vršiti uz stalan priliv vode. U slučaju prestanka priliva vode mlevenje se mora automatski zaustaviti.
Fine čestice baruta koje odlaze sa vodom moraju se izdvojiti u posebnim sedimentacionim bazenima, pre puštanja vode u kanalizaciju.
Barut posle centrifugiranja ne sme sadržati manje od 8% vlage. Manipulisanje sa samlevenim barutom koji sadrži manje od 8% vlage je zabranjeno. Međufazni transport samlevenog baruta mora se vršiti u ambalaži koja odgovara odredbama iz člana 67. ovog pravilnika.
Član 224.
U objektu za gnjetenje maksimalna količina eksploziva je 1.600 kg. Maksimalno dozvoljen broj radnika je 3. Mešači gnjetilice ne smeju biti pušteni u rad pre dodavanja vode.
Član 225.
Ako se patroniranje i pakovanje izvodi u istom objektu, u jednom odeljenju je dozvoljeno postaviti najviše tri mašine za patroniranje.
Maksimalna količina eksploziva je 2.000 kg, a maksimalni broj radnika je 10.
Član 226.
Električni uređaji i električne instalacije, provetravanje, grejanje, gromobranska instalacija, vodovod i kanalizacija moraju biti u skladu sa odgovarajućim odredbama za AN praškaste eksplozive.
Član 227.
U svemu ostalom važe odredbe mera zaštite za AN praškaste eksplozive.
Član 228.
Osim rada sa brizantnim komponentama (član 220. tačka 3), dozvoljen je rad noću i obračunavanje po količinskom učinku u svim fazama rada.
VIII. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI EKSPLOZIVA TIPA AN-01
Član 229.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, prerada, dorada, unutrašnji transport i čuvanje eksploziva AN-01.
Ako se proizvodnja vrši u neposrednoj blizini ili na mestu upotrebe, pod proizvodnjom i unutrašnjim transportom podrazumevaju se sve operacije pripremanja i mešanja AN sa uljem i manipulacije u vezi sa transportom komponenata i nepatronirane gotove smeše.
Član 230.
Eksplozivi tipa AN-01 su eksplozivne materije praškaste odnosno semiplastične konzistencije na bazi amonijum nitrata, senzibilizirane dodatkom mineralnih ulja.
Član 231.
Proizvodne faze u kojima postoji opasnost od eksplozije su:
1) mešanje AN sa uljem;
2) transport nepatronirane eksplozivne smeše;
3) patroniranje eksploziva;
4) pakovanje eksploziva;
5) čuvanje gotovog AN-01 eksploziva.
Član 232.
Proizvodne faze u kojima postoji opasnost od požara su:
1) čuvanje AN i drugih oksidacionih komponenata;
2) sušenje, usitnjavanje, sejanje, pneumatski ili pužni transport AN odnosno drugih oksidacionih komponenata;
3) čuvanje mineralnih ulja;
4) čuvanje ulja i sličnih čvrstih goriva i komponenata;
5) sušenje, mlevenje i sejanje ulja i sličnih čvrstih gorivnih komponenata.
Član 233.
Proizvodne faze odnosno objekti u kojima postoji opasnost od eksplozije smeša zapaljiva prašina-vazduh su: sušenje, mlevenje i sejanje uglja i sličnih gorivnih materija, osim kad je analizom izvršenom od strane nadležne stručne ustanove utvrđeno da u datim uslovima takve smeše ne mogu nastati.
Član 234.
U posebne zgrade moraju se smestiti odnosno izolovano izvoditi sledeće proizvodne operacije:
1) čuvanje AN;
2) čuvanje mineralnih ulja;
3) sušenje, usitnjavanje, sejanje i merenje šalitre. Odredbe iz člana 185. ovog pravilnika koje se odnose na čuvanje manjih količina dodatnih materija u istom objektu sa AN, važe i ovde;
4) sušenje, usitnjavanje, sejanje i merenje uglja i drugih gorivnih komponenata;
5) mešanje AN sa uljem i drugim komponentama;
6) patroniranje eksploziva AN-01;
7) pakovanje eksploziva AN-01;
8) čuvanje gotovog, upakovanog eksploziva AN-01;
9) čuvanje gotovog, neupakovanog eksploziva AN-01.
Član 235.
Proizvodne operacije u kojima postoji opasnost od eksplozije moraju se izvoditi u objektima koji ispunjavaju sledeće uslove:
- operacije iz člana 231. tač. 1. i 3. moraju se vršiti u objektima konstrukcije prema članu 36. ovog pravilnika. Ako se operacija iz tačke 1 vrši u specijalnim uređajima - vozilima, može se vršiti i na slobodnom prostoru po posebnim internim propisima, a uz pridržavanje sigurnih rastojanja i drugih odredaba ovog pravilnika;
- objekt iz člana 231. tačka 4. mora ispunjavati uslove odredbe člana 33. ovog pravilnika;
- objekt iz člana 231. tačka 5. mora biti izgrađen prema važećim propisima za izgradnju magacina i zaštićen zemljanim nasipima izgrađenim prema članu 49. ovog pravilnika.
Član 236.
Proizvodne operacije u kojima postoji opasnost od požara moraju se izvoditi u objektima lake konstrukcije prema odredbama člana 39. ovog pravilnika.
Objekt iz člana 232. tačka 3. ovog pravilnika mora biti u skladu sa važećim propisima o skladištenju i manipulisanju sa tečnim gorivima (lako zapaljivim tečnostima).
Za čuvanje AN važe odredbe člana 201. ovog pravilnika.
Član 237.
Transport nepatronirane eksplozivne smeše mora se vršiti u ambalaži koja onemogućuje rasipanje, koja ne varniči i ne nabija se statičkim elektricitetom.
Transportna sredstva moraju odgovarati odredbama člana 69. ovog pravilnika. Po pravilu, zabranjen je zajednički transport AN-01 sa AN i drugim eksplozivnim i zapaljivim materijama. Samo izuzetno se ovo dozvoljava, i u tom slučaju se celokupna količina tretira kao eksploziv.
Član 238.
Električne instalacije, motorni pogon, osvetljenje, grejanje i ventilacija, gromobranska instalacija, vodovod i kanalizacija moraju biti u skladu sa posebnim odredbama za AN-praškaste eksplozive (glava VI).
Član 239.
Specijalni uređaj - vozilo za spravljanje i punjenje eksplozivne smeše AN-01 na licu mesta, mora da ispunjava sledeće uslove:
- konstrukcija vozila za prevoz mora biti podešena prema transportnim uslovima na površinskom kopu ili kamenolomu;
- maksimalna dozvoljena nosivost agregata je 4 tone AN i 0,3 tone mineralnog ulja;
- agregat mora da obezbeđuje propisno doziranje komponenata koje ulaze u sastav AN-01. Mora biti obezbeđena tačnost doziranja +0,3% / -0,0%;
- dozer mešalice mora obezbediti proticanje eksplozivne smeše u minsku bušotinu sa mogućnošću merenja po 10 kg - od 10 kg pa naviše. Zato mora imati uređaj za očitavanje količine eksplozivne smeše AN-01 kojom se puni minska bušotina;
- za punjenje minske bušotine eksplozivnom smešom dozvoljeno je upotrebljavati fleksibilnu cev maksimalne dužine 3 m ili cev veće dužine ako se punjenje vrši komprimiranim vazduhom. Pri ovome se moraju preduzeti mere za sprečavanje stvaranja i za odvođenje statičkog elektriciteta;
- konstrukcija agregata mora biti takva da ne dolazi do trenja na pokretnim delovima. Pokretni delovi ne smeju se uprljati smešom;
- pokretni uređaji za mešanje i elementi za punjenje moraju biti redovno čišćeni i pregledani. Toga radi treba izraditi uputstvo o rukovanju, održavanju i sigurnosnim merama, u skladu sa opštim odredbama ovog pravilnika;
- zabranjeno je mešanje eksplozivne smeše za vreme dok je vozilo u pokretu.
Član 240.
Stabilni uređaji za mešanje na mestu upotrebe, sa stanovišta zaštite na radu treba da ispunjavaju iste uslove kao i vozilo iz člana 239. ovog pravilnika.
AN može da se donese najranije na 1 sat pre početka mešanja. Količina AN na mestu upotrebe ne sme biti veća od količine koja će biti upotrebljena pri jednom miniranju, a ni u kom slučaju veća od 4 tone.
Količina ulja na mestu mešanja mora biti u skladu sa recepturom prema propisanom tehnološkom postupku. Ulje ne sme biti smešteno na rastojanju bližem od 5 m od AN.
Član 241.
Pri proizvodnji na mestu upotrebe zabranjeno je u sastav AN-01 dodavati komponente iz člana 4. ovog pravilnika.
Član 242.
Pri proizvodnji na mestu upotrebe moraju se primeniti odredbe čl. 18. do 25. ovog pravilnika.
Proveravanje kvaliteta prema članu 18. stav 2. tač. z) i i) vrši se za sirovine za svaku partiju koja se prima, a za gotovu smešu - za svaku proizvodnu šaržu.
Član 243.
U svemu ostalom važe posebne odredbe za proizvodnju AN-praškastih eksploziva (glava VI).
IDž. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI NITROAROMATA
Član 244.
Ove mere odnose se na opasan deo pogona u kome se vrše proizvodnja, dorada, prerada, čuvanje i unutrašnji transport nitroaromata toluenskog reda.
Član 245.
Proizvodne faze u kojima postoji opasnost od eksplozije su:
- nitrisanje dinitrotoluena do trinitrotoluena;
- ispiranje i sulfitiranje odnosno kristalizacija trotila;
- sušenje trotila;
- ljuspanje i pakovanje trotila;
- mlevenje i sejanje trotila;
- unutrašnji transport trotila;
- čuvanje trotila;
- presovanje trotila;
- livenje trotila.
Član 246.
Proizvodne faze u kojima postoji opasnost od požara i gasnih eksplozija su:
- nitrisanje toluena do dinitrotoluena;
- čuvanje i unutrašnji transport toluena;
- razdvajanje izomera MNT.
Član 247.
Neopasne faze podložne požaru su: - čuvanje i pripremanje ambalaže; - čuvanje i denitracija otpadnih kiselina; - razdvajanje izomera DNT mokrim postupkom.
Član 248.
U posebne objekte moraju biti smeštene odnosno vršene sledeće proizvodne faze - operacije:
- čuvanje toluena;
- čuvanje kiselina i priprema SNS;
- nitrisanje toluena do dinitrotoluena;
- nitrisanje DNT do trinitrotoluena;
- razdvajanje izomera MNT (rektifikacija);
- razdvajanje izomera MNT (kristalizacija);
- razdvajanje izomera DNT;
- čuvanje otpadne kiseline (osim priručnih količina u toku proizvodnje);
- denitracija i koncentracija otpadnih kiselina;
- ispiranje i sulfitiranje nitroaromata;
- kristalizacija trotila;
- sušenje nitroaromata;
- ljuspanje i pakovanje nitroaromata;
- mlevenje i sejanje (TNT) trotila;
- presovanje TNT;
- topljenje TNT (za livenje);
- livenje TNT.
U slučaju kontinualnog postupka nitrisanja, sve operacije koje su uključene u proces nitrisanja i ispiranja, počev od priručnih dozirnih sudova do prihvatnih sudova za neutralni sirovi trotil, mogu se vršiti u jednom objektu.
Član 249.
Sve proizvodne operacije u kojima postoji opasnost od eksplozije mogu se vršiti u zgradama prema odredbama čl. 35. i 37. ovog pravilnika, s tim što se kod objekata u kojima pored toga postoji opasnost i od požara odnosno gasnih eksplozija, moraju primenjivati i odredbe člana 39. ovog pravilnika odnosno propisi protivpožarne zaštite i zaštite od statičkog elektriciteta.
Član 250.
Čuvanje i transport toluena vrši se prema propisima o čuvanju i manipulisanju zapaljivim tečnostima i rastvaračima.
Član 251.
Zagrevanje opasnih prostorija može se vršiti prema odredbama člana 52. ovog pravilnika.
U prostorijama gde postoji mogućnost taloženja prašine ili sublimisanja trotila, temperatura slobodnih površina grejnih tela ne sme biti iznad 75oC.
Temperatura nosilaca toplote za tehnološko zagrevanje aparata ne sme biti viša od 120oC.
Član 252.
Provetravanje prostorija mora se vršiti odvojeno od ventilacije aparata. Pri tome posebnu pažnju treba obratiti na toksičnost azotnih oksida.
Član 253.
Odvođenje gasova nastalih nitrisanjem prvog stepena mora se voditi do apsorpcije, odvojeno od gasova trećeg stepena.
Član 254.
Odvođenje gasova koji sadrže prašinu ili paru nitroaromata mora se vršiti uz odgovarajuće oslobođenje od prašine ili pare (mokri filtri).
Član 255.
Otpadne vode moraju pre puštanja u rečni tok biti oslobođene od ostatka nitroaromata do propisane granice.
Kisele otpadne vode moraju se voditi odvojeno od alkalnih otpadnih voda. Eksploziv dobiven regeneracijom iz kiselih otpadnih voda može biti vraćen u proizvodni proces ako je na odgovarajući način obezbeđena čistoća.
Eksploziv iz alkalnih otpadnih voda ne sme se upotrebljavati, nego mora biti spaljen.
Član 256.
Aparati za nitrisanje moraju biti konstruisani tako da je onemogućeno doziranje kiselina ako ne funkcioniše mešanje i odvođenje reakcione toplote. Oni moraju imati alarmne uređaje za slučaj ispadanja van tolerantnog područja kritičnih tehnoloških parametara, kao i odgovarajuću dispoziciju za aktiviranje uređaja sa prigušnom kiselinom. Pri kontinualnom postupku obavezno je u tom slučaju automatsko zaustavljanje doziranja u aparate.
Član 257.
Objekt za nitrisanje mora imati rezervni izvor električne energije i prenosne akumulatorske svetiljke eksploziono sigurne konstrukcije.
Član 258.
Objekt za nitrisanje mora biti pouzdano obezbeđen dovoljnim količinama vode za hlađenje, preko najmanje dva priključka.
Član 259.
Pneumatski transport toluena i uopšte pneumatski transport u objektu za nitrisanje može se vršiti samo pomoću inertnog (zaštitnog) gasa.
Član 260.
Pojedini opasni objekti mogu biti spojeni cevovodom za transport nitroaromata samo dok je transport u toku. Čim je transport završen, cevovod mora biti prekinut pomoću predviđenih "lira", i to tako da ose dovodne i odvodne cevi budu na međusobnom rastojanju od najmanje 25 cm.
Član 261.
Dozvoljene najveće količine opasne materije i broja radnika određuju se na bazi tehnološkog postupka i odredaba člana 29. ovog pravilnika.
Član 262.
Nije dozvoljeno normiranje poslova odnosno obračunavanje po količinskom učinku pri sledećim operacijama:
- nitrisanje aromata;
- ispiranje i sulfitriranje trotila;
- kristalizacija trotila;
- sušenje trotila;
- ljuspanje i pakovanje trotila;
- mlevenje i sejanje trotila;
- presovanje trotila;
- livenje trotila.
Član 263.
Za operacije mlevenja, sejanja, presovanja i livenja trotila i njegovih smeša važe odgovarajuće odredbe posebnih propisa o zaštiti na radu pri laboraciji, delaboraciji i čuvanju municije.
Dž. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI I PRERADI HEKSOGENA, PENTRITA I TETRILA
Član 264.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, prerada, dorada, unutrašnji transport i čuvanje heksogena, pentrita i tetrila i smeša koje sadrže eksplozive.
Član 265.
Proizvodne faze odnosno objekti u kojima postoji opasnost od eksplozije su:
- nitrisanje heksametilentetramina, dimetilanilinsulfata, esterifikacije pentaeritritola, nitroliza i razblaživanje, ceđenje sirovog kiselog eksploziva i ispiranje;
- stabilizacija, neutralizacija i ceđenje neutralnog eksploziva;
- prekristalizacija eksploziva;
- sušenje eksploziva;
- sejanje eksploziva;
- pakovanje eksploziva;
- flegmatizovanje eksploziva;
- izrada i prerada smeša eksploziva suvim ili mokrim postupkom;
- presovanje čistog ili flegmatizovanog eksploziva ili smeša eksploziva;
- livenje smeša eksploziva.
Član 266.
Proizvodne faze odnosno objekti u kojima postoji opasnost od gasnih eksploziva su:
- prekristalizacija iz acetona ili drugih lako zapaljivih rastvarača;
- destilacija i rektifikacija acetona ili drugih lako zapaljivih rastvarača;
- čuvanje acetona ili drugih lako zapaljivih rastvarača.
Član 267.
Pored proizvodnih faza odnosno objekata iz člana 266. ovog pravilnika, smatraju se opasnim u istom smislu i one faze u kojima se može uzvitlati eksplozivna prašina tako da sa vazduhom čini eksplozivnu smešu, kao što su:
- sušenje eksploziva (sušnica);
- sejanje suvog eksploziva;
- izrada smeša eksploziva suvim postupkom;
- presovanje eksploziva.
Član 268.
Neopasne proizvodne faze odnosno objekti podložni požaru su:
- čuvanje i sejanje heksametilentetramina odnosno pentaeritritola (pri niskoj relativnoj vlažnosti vazduha ispod 70% postoji opasnost od stvaranja eksplozivne smeše zapaljive prašine sa vazduhom);
- čuvanje ambalažnog materijala.
Član 269.
Neopasne faze u kojima se može prouzrokovati požar celuloznih materija su:
- čuvanje i pripremanje azotne kiseline;
- apsorpcija azotnih oksida.
Član 270.
U posebnim objektima moraju se vršiti sledeće proizvodne operacije:
- nitrisanje (esterifikacija), nitroliza, razblaživanje i ceđenje kiselog sirovog eksploziva. Ceđenje mora se vršiti u posebnoj prostoriji. Pogonski motori i razvodne kutije moraju se nalaziti u posebnoj prostoriji ili sa spoljne strane zida;
- stabilizacija, neutralizacija i ceđenje neutralnog eksploziva; u ovom objektu može se vršiti i flegmatizacija. U slučaju potpuno kontinualnog postupka, stabilizacija i neutralizacija mogu se vršiti u objektu za nitrisanje;
- prekristalizacija eksploziva. Ako je postupak potpuno kontinualan, u odvojenoj prostoriji - odvojenoj požarnim zidom - može se vršiti destilacija i rektifikacija rastvarača, s tim da su cisterne za smeštaj rastvarača ukopane na sigurnoj udaljenosti od objekta i da su sigurnosnim mrežama obezbeđene od prenosa plamena;
- destilacija i rektifikacija rastvarača, ako čine zaseban postupak nezavisan od toka prekristalizacije;
- sušenje eksploziva;
- sejanje suvog eksploziva;
- izrada smeša eksploziva suvim postupkom;
- izrada smeša eksploziva mokrim postupkom;
- pakovanje eksploziva;
- čuvanje eksploziva u priručnom magacinu;
- čuvanje, sejanje i pripremanje sirovine za nitrisanje (esterifikaciju);
- čuvanje kiselina u magacinima i apsorpcija azotnih oksida;
- prerada eksploziva presovanjem ili livenjem.
Član 271.
Zgrade objekta u kojima postoji opasnost od eksplozije moraju biti izgrađene prema uslovima iz člana 37. ovog pravilnika. Ako u objektima, pored toga postoji opasnost od požara, treba ih graditi prema uslovima iz čl. 36. i 39. ovog pravilnika.
Zgrade u kojima postoji opasnost od požara moraju se graditi prema uslovima iz člana 39. ovog pravilnika.
Član 272.
Sa više spratova mogu biti izgrađene zgrade za:
- nitrisanje (esterifikaciju);
- stabilizaciju i flegmatizaciju;
- prekristalizaciju;
- mokri postupak za izradu smeša.
Član 273.
Sa spoljne strane nasipa na prikladnom mestu blizu izlaza, treba ugraditi sklonište za po dva čoveka za objekte u kojima se vrši:
- nitrisanje esterifikacija);
- stabilizacija;
- prekristalizacija;
- izrada smeša eksploziva.
Član 274.
Grejanje u opasnim objektima mora biti izvedeno prema uslovima iz člana 52. ovog pravilnika, s tim što za objekte u kojima postoji opasnost od eksplozivne prašine važe odredbe člana 267. ovog pravilnika. Temperatura slobodnih površina grejnih tela ne sme biti viša od 75oC.
Temperatura nosilaca toplote za tehnološko zagrevanje aparata ne sme biti viša od 120oC.
Za sušenje pentrita temperatura vazduha ne sme biti viša od 60oC, a za sušenje heksogena i tetrila - ne viša od 80oC.
Član 275.
Ventilacija aparata mora biti izvedena nezavisno od provetravanja prostorija, osim ventilacije u zgradi za prekristalizaciju.
Član 276.
Objekti za nitrisanje (esterifikaciju) i prekristalizaciju moraju imati rezervni izvor električne energije i eksploziono sigurne akumulatorske prenosne svetiljke.
Član 277.
U svim opasnim objektima moraju se postaviti taložnici za zadržavanje eksploziva iz otpadnih voda pre izliva u kanalizaciju.
Član 278.
Sa istaloženim eksplozivom mora se postupati na način predviđen odredbama člana 99. ovog pravilnika.
Član 279.
Aparati za nitrisanje (esterifikaciju) i nitrolizu moraju preko odgovarajućeg uređaja za ispuštanje sadržine biti vezani sa sudom sigurnosti koji se nalazi u posebnom odeljenju ili van objekta.
Aktiviranje uređaja za ispuštanje sadržine u sud sigurnosti mora se vršiti automatski u slučaju ispadanja van tolerantnog područja kritičnih procesnih parametara, i ručno, i to u blizini nužnog izlaza i u skloništu sa spoljne strane nasipa.
Član 280.
Dozvoljene količine eksplozivnih materija i radnika u objektima sa kontinualnim postupkom određuju se prema tehnološkom postupku i odredbama člana 29. ovog pravilnika.
U ostalim opasnim objektima dozvoljene količine, pored pridržavanja odredaba člana 29. ovog pravilnika, ne mogu biti veće, i to u objektima za:
- sušenje eksploziva - od 1.000 kg i dva radnika;
- sejanje suvog eksploziva - od 500 kg i jednog radnika;
- pakovanje eksploziva - od 2.000 kg i tri radnika;
- priručne magacine - od 1.000 kg i dva radnika;
- izradu smeše eksploziva suvim postupkom - od 1.000 kg i dva radnika;
- izradu smeše eksploziva mokrim postupkom - od 1.500 kg i dva radnika.
Član 281.
Ambalaža za međufazni transport i čuvanje eksploziva u priručnim magacinima mora biti od materijala koji ne može prouzrokovati oštar udar, trenje ili varnicu, a takve konstrukcije da onemogućava gubljenje sadržine vlage i skupljanje eksploziva u mrtvim uglovima, tj. da je moguće lako čišćenje odnosno pranje.
Ako se koriste impregnirane vreće, dozvoljeno punjenje, obračunato na suvu materiju, iznosi do 50 kg, a kod otvorenih sudova - do 35 kg.
Član 282.
Nije dozvoljeno čuvanje zajedno sirovog i prekristalisanog pentrita ili raznih eksploziva.
Član 283.
Pri prelasku sa proizvodnje jednog eksploziva na proizvodnju drugog eksploziva, u slučaju kombinovanog postrojenja, neophodno je temeljno čišćenje i pranje cele aparature, da bi se sprečilo zagađenje jedne vrste eksploziva drugom.
Član 284.
Nije dozvoljena upotreba otpadne kiseline pre dekontaminacije od suspendovanog ili rastvorenog eksploziva.
Sudove za otpadnu kiselinu treba povremeno čistiti od eventualno nataloženog eksploziva.
Član 285.
Nije dozvoljeno normiranje poslova, odnosno obračunavanje po količinskom učinku za sledeće poslove:
- nitrisanje (esterifikaciju) i nitrolizu;
- stabilizaciju sa flegmatizacijom;
- prekristalizaciju;
- sejanje suvog eksploziva;
- sušenje eksploziva;
- izradu smeše eksploziva;
- pripremanje osnovne sirovine (heksametilentetramin, pentaeritritol);
- presovanje eksploziva;
- livenje eksploziva.
Član 286.
Nije dozvoljen rad noću na sledećim poslovima:
- nitrisanju (esterifikaciji) i nitrolizi, osim u slučaju kontinualnog procesa;
- sejanju suvog eksploziva;
- izradi smeša eksploziva;
- pripremanju osnovne sirovine;
- pripremanju i pražnjenju sušnice eksploziva;
- kristalizacija eksploziva, osim u slučaju kontinualnog postupka.
DžI. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI NITROCELULOZA I MALODIMNIH JEDNOBAZNIH BARUTA (NITROCELULOZNIH)
Član 287.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, prerada, dorada, unutrašnji transport i čuvanja nitroceluloze i malodimnih jednobaznih baruta (nitroceluloznih).
Član 288.
Opasnim objektima smatraju se zgrade u kojima se nalazi suva ili alkoholizovana nitroceluloza, želirana ili ne, i u kojima se pri procesu rada javlja ili može javiti para lako zapaljivih tečnosti (etar, alkohol. aceton), koja sa vazduhom može načiniti eksplozivne gasne smeše. U opasne objekte ubrajaju se i objekti u kojima se javlja celulozna prašina koja sa vazduhom može načiniti eksplozivnu smešu.
Opasni objekti odnosno operacije pri proizvodnji nitroceluloze i baruta su:
- sušenje i češljanje celuloze;
- nitrirnica;
- autoklavi;
- alkoholizacija industrijske nitroceluloze;
- skladištenje alkoholizovane nitroceluloze;
- alkoholizacija (dehidratacija) nitroceluloze;
- gnjetenje baruta (želatinizacija);
- obrada baruta na valjcima;
- presovanje baruta;
- sečenje baruta;
- sušenje baruta;
- poliranje baruta;
- sejanje baruta;
- mešanje serija baruta;
- pakovanje baruta;
- skladištenje baruta;
- skladištenje rastvarača;
- regeneracija rastvarača;
- rekuperacija rastvarača;
- rektifikacija rastvarača;
- proizvodnja etra.
Član 289.
Zgrade opasnih objekata moraju odgovarati uslovima iz čl. 33. i 39. ovog pravilnika, i mogu imati više spratova i više radionica.
Član 290.
Električne instalacije osvetljenja i motorskog pogona, uređaji i pribor u objektima iz člana 289. ovog pravilnika moraju biti u eksploziono zaštićenoj konstrukciji S, odgovarajuće temperaturne klase i eksplozione grupe.
Hodnici i prolazi koji spajaju ugrožene prostorije moraju imati instalacije i uređaje u eksploziono zaštićenoj konstrukciji S. U prostorijama gde se radi sa suvom celulozom i gde može da se javi prašina nitroceluloze, svi uređaji i instalacije iz stava 1. ovog člana moraju biti zaštićene od ulaska prašine.
Član 291.
Opasni objekti moraju biti zaštićeni od atmosferskog električnog pražnjenja gromobranskom instalacijom prema članu 62. ovog pravilnika.
Član 292.
Grejanje radnih prostorija vrši se toplom vodom ili ubacivanjem toplog vazduha, prema članu 52. ovog pravilnika. Temperatura slobodnih površina grejnih tela u prostorijama gde se može javiti prašina nitroceluloze odnosno baruta, ne sme biti viša od 75oC.
Provetravanje prostorija vrši se, po potrebi, veštački ili prirodno, a mora odgovarati uslovima predviđenim članom 53. ovog pravilnika.
Član 293.
U svim prostorijama gde se radi sa suvom nitrocelulozom ili barutom i gde se pojavljuje para etra, acetona ili alkohola, moraju biti preduzete mere za zaštitu od statičkog elektriciteta na način kako je to regulisano čl. 73. do 77. ovog pravilnika.
Član 294.
U objektima gde se vrši sečenje, sejanje i poliranje baruta i mešanje serija baruta, iznad ugroženih mesta moraju se ugraditi automatski uređaji za gašenje, tipa "Sprinkler" ili sl.
Član 295.
U sistem cevovoda za paru rastvarača, u glavni kolektor i u vodove do pojedinih objekata, moraju biti ugrađeni prekidači plamena (sigurnosne mreže).
Član 296.
Otpaci nitroceluloze čuvaju se van opasne radionice, pod vodom, u za to određenim poklopljenim sudovima. Otpaci se šalju na uništavanje prema radnim propisima koji važe za pojedinu radionicu i propisima za uništavanje prema članu 18. stav 2. tačka e) i članu 99. ovog pravilnika. Uništavanje se vrši paljenjem.
Član 297.
Otpadne kiseline i neutralne vode, koje sadrže nitrocelulozu u suspenziji, moraju preći preko odgovarajućeg taložnika pre nego se pošalju na dalji postupak. Nije dozvoljeno ukrštanje u neposrednoj blizini ili paralelno postavljanje linija otpadnih voda i energetskih cevovoda.
Cevovode otpadnih voda treba kontrolisati da ne dođe do nekontrolisanog izlivanja i taloženja ostataka nitroceluloze odnosno baruta. Način i periode kontrole treba propisati internim propisima (član 18. stav 2. tačka e).
Član 298.
Radionice se moraju održavati čisto i uredno, a radnim propisima se određuje vreme i način čišćenja radionica.
Član 299.
Obračunavanje po količinskom učinku u proizvodnji malodimnih baruta nije dozvoljeno.
DžII. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI MALODIMNIH DVOBAZNIH I TROBAZNIH BARUTA
Član 300.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, dorada, prerada, čuvanje i unutrašnji transport malodimnih dvobaznih (nitroglicerinskih, dinitrodiglikolskih) i malodimnih trobaznih (nitrogvanidinskih) baruta.
Član 301.
Opasnim objektima smatraju se zgrade i uređaji u kojima se vrši čuvanje, pripremanje i unutrašnji transport nitroglicerina (dinitrodiglikola), izrada jake smeše, želatinizacija (izrada kora gnjetenje, valjanje) i objekti koji odgovaraju objektima iz posebnih propisa za proizvodnju nitroceluloze i malodimnih jednobaznih baruta (član 288).
Član 302.
Zgrade u kojima se nalazi tečni nitroglicerin (dinitrodiglikol) ili u kojima se manipuliše njime moraju odgovarati odredbama čl. 33. i 37. ovog pravilnika, kao i odredbama glave IV ovog pravilnika.
Ovi objekti moraju biti zaštićeni nasipima prema čl. 49. i 50. ovog pravilnika.
Član 303.
Sve ostale opasne zgrade moraju odgovarati odredbama čl. 36. i 39. ovog pravilnika, kao i odgovarajućim odredbama glave IV ovog pravilnika.
Član 304.
Zgrade u kojima se nalaze gnjetilice, prese za izvlačenje baruta, valjci za želatinizaciju, sečke, sušnice, polirnice, sejalice, mašine za mehaničku obradu barutnih zrna i mešanje serija baruta, mogu imati više radionica, ali u svakoj radionici može biti instaliran samo po jedan proizvodni aparat. Svaka prostorija mora biti odvojena od druge prostorije jakim zaštitnim protivpožarnim zidom, koji treba da bude takve konstrukcije da u slučaju eksplozije ili požara ne budu ugrožene susedne prostorije.
Član 305.
Električne instalacije osvetljenja i motorskog pogona, kao i uređaji i pribor u opasnim prostorijama objekta iz člana 301. ovog pravilnika, moraju biti u eksploziono zaštićenoj konstrukciji S, odgovarajuće temperaturne klase i eksplozione grupe.
Hodnici i prilazi koji spajaju ugrožene prostorije moraju imati instalacije i uređaje u eksploziono zaštićenoj konstrukciji S.
Član 306.
Opasne prostorije mogu se zagrevati toplom vodom ili ubacivanjem toplog vazduha. Temperatura slobodnih površina grejnih tela koja se nalaze u opasnoj prostoriji, ne sme prelaziti 75oC.
Član 307.
Provetravanje se vrši prema potrebi - prirodno ili veštački, a prema odredbama člana 53. ovog pravilnika.
Član 308.
Kod vazdušnih sušnica recirkulacija vazduha nije dozvoljena. Konstrukcija izduvnih kanala mora biti takva da sprečava skupljanje eventualno kondenzovanog nitroglicerina.
Član 309.
U prostorijama sa valjcima, nad svakim valjkom, nad sečkama i sijalicama, kao i u prostorijama za presovanje baruta, sortirnici i mešaonici, mora biti instaliran automatski uređaj za gašenje požara koji se može aktivirati pomoću ručice postavljene sa spoljne strane zida. U svakoj proizvodnoj radionici mora se nalaziti česma sa vodom za prskanje radionice i okoline.
Član 310.
U svakoj proizvodnoj opasnoj prostoriji gde se radi ili se prilikom rada mogu javiti suva nitroceluloza, barutna prašina, sitni baruti, para lako zapaljivih tečnosti i eksplozivne smeše uopšte, moraju se preduzeti mere zaštite od statičkog elektriciteta prema članu 73. ovog pravilnika.
U ugroženim prostorijama moraju biti postavljeni instrumenti za kontrolu relativne vlažnosti vazduha, i ručni ili automatski uređaji za vlaženje vazduha ako je vlažnost manja od 70%. Ovo se odnosi naročito na sledeće objekte odnosno faze:
1) sečke,
2) sejalice,
3) gnjetilice,
4) mešanje serija,
5) sušnice (za vreme punjenja i pražnjenja),
6) polirnice,
7) pakovanje.
Član 311.
Sve opasne zgrade moraju biti zaštićene od pražnjenja atmosferskog elektriciteta gromobranskom instalacijom, prema članu 62. ovog pravilnika.
Član 312.
U prostorijama gde se nalaze gnjetilice, prese i polirnice nije dozvoljeno prisustvo radnika za vreme dok su aparati u pogonu.
Član 313.
Pri međufaznom transportu opasnih materija mora se primeniti manipulaciono pakovanje i prevozna sredstva, koji odgovaraju uslovima iz čl. 67. i 69. ovog pravilnika.
Član 314.
Otpaci baruta čuvaju se pod vodom u poklopljenim sudovima, van proizvodne prostorije, i šalju se na uništavanje prema radnim propisima.
Uništavanje otpadaka vrši se spaljivanjem, prema odredbama člana 99. ovog pravilnika.
Član 315.
Radne prostorije moraju se održavati čisto i uredno. Radnim propisima mora se predvideti vreme i način čišćenja. Delove aparata i uređaja za proizvodnju nitroglicerinskog baruta treba pre remonta temeljno očistiti potapanjem u organske rastvarače ili ih paliti.
Član 316.
Rad noću nije dozvoljen na sledećim operacijama:
- izrada jake smeše (rad sa nitroglicerinom);
- gnjetenje barutne mase;
- rad na valjcima;
- manipulisanje u sušnicama (punjenje i pražnjenje);
- presovanje;
- poliranje.
Član 317.
Normiranje poslova odnosno obračunavanje po količinskom učinku pri proizvodnji malodimnih baruta nije dozvoljeno.
DžIII. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI CRNOG BARUTA
Član 318.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrši proizvodnja, dorada, prerada, čuvanje i unutrašnji transport crnog baruta.
Član 319.
Crni barut je smeša koja sadrži, po pravilu, kalijum nitrat, sumpor i drveni ugalj u određenoj proporciji.
Član 320.
Pri proizvodnji crnog baruta, opasnim zgradama u kojima može doći do eksplozije ili požara smatraju se:
1) zgrada za sitnjenje i prosejavanje - drobilnica, koja se sastoji iz prostorija:
a) odeljenja za pripremanje kalijum nitrata;
b) odeljenja za mešanje binarne smeše ugalj-sumpor;
2) zgrada u kojoj se nalaze kolodrobi za mešanje i gaženje crnog baruta;
3) zgrada za drobljenje crnog baruta - mešaonica, i za sejanje;
4) zgrada za presovanje crnog baruta, koja se sastoji iz prostorija u kojima se vrši:
a) pripremanje za presovanje;
b) presovanje;
v) lomljenje ploča crnog baruta;
5) zgrada za zrnčanje, u kojoj se vrši:
a) preddrobljenje;
b) zrnčanje sa sejanjem, pomoću zrnčare;
v) zrnčanje pomoću bubnjeva;
6) zgrada za prvo sejanje;
7) zgrada za drugo sejanje;
8) zgrada za poliranje;
9) zgrada za mešanje crnog baruta;
10) sušnica crnog baruta;
11) zgrada za pakovanje crnog baruta;
12) priručni odnosno međufazni magacin;
13) objekt za prekristalizaciju kalijum nitrata.
Zgradom u kojoj postoji samo opasnost od požara smatra se drobilnica.
U svim ostalim zgradama smatra se da postoji i opasnost od eksplozije.
Član 321.
Drobilnica može biti i zgrada na sprat, s tim da ispunjava uslove iz člana 39. ovog pravilnika i da iz svake prostorije ima direktan izlaz napolje.
Sve ostale zgrade moraju biti tipa zgrade sa izduvnom stranom, osim zgrada gde se barut nalazi u zatvorenim propisnim sudovima. Zgrade moraju da odgovaraju uslovima iz čl. 33. i 34. ovog pravilnika, osim zgrade za presovanje koja može biti drugog tipa, s tim da i ova zgrada mora da odgovara uslovima iz člana 33. ovog pravilnika i mora da ima najmanje tri radionice. Radionica za lomljenje ploča ne sme biti povezana sa ostalim radionicama.
Član 322.
U zgradi - mešaonici, u svakoj prostoriji mogu biti samo po dva bubnja za mešanje odnosno drobljenje crnog baruta.
U objektu gde se nalaze kolodrobi, u svakoj prostoriji može biti samo po jedan kolodrob.
U zgradi za zrnčanje, u svakoj prostoriji sme se nalaziti samo po jedan aparat.
U objektu za zrnčanje pomoću bubnjeva, u svakoj prostoriji smeju se nalaziti najviše po dva bubnja za zrnčanje, a ako celi objekt ima samo jednu prostoriju, u njoj se smeju nalaziti najviše tri bubnja za zrnčanje.
U zgradi za sejanje - prvo ili drugo, u prostoriji može biti više aparata.
U prostoriji za poliranje mogu biti dva bubnja za poliranje.
U prostoriji za mešanje crnog baruta sme se nalaziti samo jedan aparat za mešanje.
Uz svaki objekt ili uz svaku grupu objekata mora se nalaziti po jedan priručni ili međufazni magacin, da ne dođe do gomilanja crnog baruta u proizvodnoj prostoriji.
Član 323.
Ako sigurna udaljenost zgrade zahteva da objekti budu u nasipu, objekt se postavlja u nasipu.
Zaštitni nasipi mogu se zameniti zaštitnim zidovima. Zaštitni nasipi i zaštitni zidovi moraju odgovarati uslovima iz člana 49. ovog pravilnika.
Član 324.
Električne instalacije i uređaji u prostorijama opasnih objekata gde se radi sa neupakovanim barutom, moraju biti u eksploziono zaštićenoj konstrukciji S.
Osvetljenje u prostorijama iz stava 1. ovog člana mora biti izvedeno svetlećim telima S izrade, sigurnim protiv prašine, postavljenim sa spoljne strane prostorija ili u udubljenjima na unutrašnjem zidu a tako da ne može da se na njima taloži prašina.
Član 325.
Pogonski motori i prenosnici moraju se nalaziti u odvojenoj prostoriji i moraju odgovarati uslovima iz člana 63. ovog pravilnika.
Član 326.
Grejanje prostorija vrši se toplom vodom, a temperatura grejnih tela ne sme prelaziti 90oC, uz uslove iz člana 52. ovog pravilnika.
Provetravanje se vrši, po pravilu, prirodnim putem i mora odgovarati uslovima navedenim u članu 53. stav 1. ovog pravilnika.
Član 327.
U blizini svakog objekta ili u samoj prostoriji mora biti česma sa vodom za pranje prostorije.
Član 328.
Za vreme proizvodnje crnog baruta moraju se preduzeti mere da ne dođe do stvaranja statičkog elektriciteta.
Preduzete mere moraju odgovarati uslovima iz člana 75. ovog pravilnika, osim što za pod važe odredbe člana 44. ovog pravilnika.
Relativna vlažnost vazduha u prostoriji ne sme biti manja od 70%, ako tehnološki proces to dozvoljava.
Član 329.
Svi opasni objekti moraju biti gromobranskom instalacijom zaštićeni od atmosferskog električnog pražnjenja. Izgradnja i održavanje gromobranske instalacije vrši se prema važećim propisima.
Član 330.
Međufazni transport vrši se u zaklopljenim sudovima, izrađenim od materijala koji ne varniči i koji se normalno ne nabija statičkim elektricitetom. Ti sudovi ne smeju imati čelične delove i moraju odgovarati uslovima iz člana 67. ovog pravilnika.
Član 331.
Otpaci crnog baruta čuvaju se u vlažnom stanju, u za to određenim poklopljenim sudovima, koji moraju biti izrađeni od materijala koji ne varniči. Otpaci se uništavaju vodom, naime, rekuperira se kalijum nitrat. Uništavanje se može vršiti i spaljivanjem, u skladu sa odredbama člana 99. ovog pravilnika.
Upotrebljena sredstva za čišćenje čuvaju se van opasne prostorije, u zasebnim poklopljenim sudovima i šalju se redovno na uništavanje, koje se vrši paljenjem.
Član 332.
Maksimalne količine crnog baruta koje se mogu držati u opasnom objektu odnosno u radnoj prostoriji određuju se po tabeli 1, a maksimalni broj radnika treba da je najmanje broj sa kojim je moguće pravilno vršenje proizvodnog procesa.
Član 333.
Bubnjevi za mešanje, zrnčanje i poliranje moraju biti izrađeni od materijala koji ne varniče i ne nabijaju se statičkim elektricitetom. Njihova unutrašnja površina mora biti potpuno glatka. Poklopci koji se nalaze na otvoru za punjenje i rešetke za pražnjenje moraju biti potpuno osigurani od nekontrolisanog otvaranja ili ispadanja za vreme rada.
Kugle za mešanje odnosno za drobljenje barutne mase ne smeju biti od materijala koji stvara varnicu ili elektrostatički naboj, niti od keramike.
Član 334.
Kolodrobi moraju biti postavljeni tako da čelični valjci ne mogu da se spuste na tanjir od čelika, a najmanja razdaljina među njima mora biti 3 mm.
Strugači moraju biti izrađeni od bronze.
Član 335.
Pre početka rada i za vreme rada, radionice i prostor ispred radionica moraju se vlažiti ako je relativna vlažnost vazduha manja od 70%.
Kad i na koji način će se radionica i prostor ispred nje vlažiti određuje se radnim propisima.
Član 336.
Za vreme rada mašina ne sme se niko nalaziti u prostorijama mešaonica, zgrada gde se nalaze kolodrobi i zgrada gde se nalaze zrnčani bubnjevi i zrnčare, osim za vreme nadziranja rada, niti sme prolaziti ispred izduvnog zida.
Internim propisima reguliše se način nadziranja rada.
Za vreme rada kolodroba, u radionici radnik sme da se nalazi samo kad dodaje vodu.
Pristup u prostoriju i prolaz ispred izduvnog zida moraju se osigurati odgovarajućom pregradom ili signalom.
Član 337.
U proizvodnji crnog baruta posao se ne sme normirati, osim u ugljenari.
DžIV. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI ŠTAPINA
Član 338.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, dorada, prerada, čuvanje i unutrašnji transport sporogorećeg i detonirajućeg štapina.
Član 339.
Sporogoreći štapin sastoji se od jezgra crnog baruta sa opletenim omotačem od tekstilnih vlakana.
Omotač može biti impregniran bitumenskom izolacijom ili prevučen plastičnim materijalom.
Član 340.
Pri proizvodnji sporogorećeg štapina opasnim zgradama odnosno prostorijama ili operacijama smatraju se:
1) priručni magacin za crni barut;
2) sejanje crnog baruta;
3) presovanje crnog baruta;
4) upredanje sporogorećeg štapina.
Radionica odnosno objekt u kome se vrši operacija iz tačke 4. stava 1. ovog člana može biti uz ostale neopasne objekte ako nije na spratu i ako se u objektu ne nalazi crni barut, osim u levku.
Član 341.
Priručni magacin mora odgovarati uslovima iz člana 89. ovog pravilnika.
Objekt za sejanje crnog baruta može biti lake konstrukcije i treba da odgovara uslovima iz člana 35. ovog pravilnika.
Objekt gde se nalaze mašine za upredanje sporogorećeg štapina može biti prizeman ili na sprat, tipa sa izduvnom stranom i sa više prostorija međusobno odvojenih odgovarajućim pregradnim protivpožarnim zidom.
Ako je zgrada prizemna, levak za barut može da se nalazi iznad mašine u prostoriji, a ako je na sprat levak za barut mora da bude u prostoriji sprata, učvršćen na međuspratnoj konstrukciji otpornoj prema požaru.
Ulaz u svaku prostoriju mora biti direktno spolja.
Član 342.
U svakoj radnoj prostoriji za upredanje sporogorećeg štapina smeju biti ugrađene najviše četiri mašine predilice.
Član 343.
Električne instalacije i uređaji u prostorijama u kojima se radi sa barutom u rasutom stanju moraju odgovarati odredbama člana 324. ovog pravilnika.
Član 344.
Pogonski motori, prenosnici i reduktori moraju odgovarati odredbama člana 63. ovog pravilnika.
Član 345.
Grejanje opasnih prostorija vrši se toplom vodom ili toplim vazduhom i ono mora odgovarati u svemu uslovima iz člana 52. ovog pravilnika.
Grejna tela koja se nalaze u opasnoj prostoriji ne smeju prelaziti temperaturu od 90oC.
Provetravanje, po pravilu, vrši se prirodnim putem i mora odgovarati uslovima iz člana 53. ovog pravilnika.
Član 346.
Opasni objekti moraju biti gromobranskom instalacijom zaštićeni od atmosferskog električnog pražnjenja.
Član 347.
Sa otpacima crnog baruta postupa se u smislu odredaba člana 331. ovog pravilnika.
Član 348.
Radionice se moraju održavati čisto i uredno.
Radnim propisima određuju se način i vreme čišćenja.
Član 349.
U proizvodnji sporogorećeg štapina, na svim radnim mestima dozvoljeno je normiranje poslova, osim pri sejanju i prenošenju crnog baruta.
Član 350.
Detonirajući štapin sastoji se iz jezgra od brizantnog eksploziva (u daljem tekstu: pentrita), opletenog omotačem od tekstilnih vlakana, sa elastičnom prevlakom od plastičnog materijala.
Član 351.
Pri proizvodnji detonirajućeg štapina opasnim zgradama odnosno prostorijama ili operacijama smatraju se:
1) priručni magacin za čuvanje pentrita;
2) sušnica za sušenje pentrita;
3) sejanje pentrita;
4) upredanje detonirajućeg štapina;
5) impregniranje detonirajućeg štapina,
6) namotavanje, sečenje i pakovanje detonirajućeg štapina.
Operacije navedene pod tač. 5. i 6. stava 1. ovog člana mogu se vršiti u jednom objektu, ali u odvojenim prostorijama.
Član 352.
Priručni magacin za čuvanje pentrita mora odgovarati uslovima iz člana 33. ovog pravilnika.
Objekt za sušenje i sejanje pentrita mora biti prizemna zgrada lakog tipa i u nasipima. Ovaj objekt treba da odgovara uslovima iz člana 89. ovog pravilnika.
Zgrade u kojima se vrši upredanje moraju biti prizemne i lake konstrukcije. U svakoj prostoriji smeju biti najviše četiri mašine za upredanje štapina.
Objekt u kome se vrši impregnacija odnosno prevlačenje štapina mora biti prizeman, lakog tipa, sa više prostorija. U svakoj prostoriji smeju biti najviše dva aparata za impregnaciju odnosno za prevlačenje štapina. Aparati moraju među sobom biti odvojeni pancirnom pločom.
Radionica u kojoj se vrši namotavanje, sečenje i pakovanje, ako se nalazi u zasebnom objektu, mora biti lakog tipa.
Član 353.
Električne instalacije i uređaji u prostorijama gde se radi sa eksplozivom u rasutom stanju moraju da budu u eksploziono zaštićenoj konstrukciji S, prema odredbama čl. 55. do 58. ovog pravilnika.
U prostorijama iz člana 351. stav 1. tač. 5. i 6. dozvoljeno je primeniti konstrukciju u industrijskoj zaštiti P43. Motori, reduktori i prenosnici snage moraju biti u skladu sa odredbama člana 63. ovog pravilnika.
Član 354.
Grejanje opasnih prostorija vrši se toplom vodom ili ubacivanjem toplog vazduha, a mora odgovarati uslovima iz člana 52. ovog pravilnika. Grejna tela koja se nalaze u opasnoj prostoriji ne smeju prelaziti temperaturu od 75oC.
Provetravanje se vrši prirodnim ili veštačkim putem, i mora odgovarati uslovima iz člana 53. ovog pravilnika.
Član 355.
Opasni objekti moraju biti gromobranskom instalacijom zaštićeni od atmosferskog električnog pražnjenja.
Član 356.
U prostorijama gde se radi sa pentritom u rasutom stanju, moraju se preduzeti mere predostrožnosti za zaštitu od statičkog elektriciteta.
U prostorijama u kojima se vrši upredanje i sejanje i u sušnici za vreme manipulisanja relativna vlažnost vazduha mora biti najmanje 70%.
Radnici moraju nositi elektroprovodnu obuću, prema odredbama člana 75. ovog pravilnika.
Član 357.
Otpaci pentrita bacaju se u za to određene sudove sa vodom koji moraju imati poklopce. Otpaci sredstava za čišćenje čuvaju se u zasebnim sudovima, koji se nalaze van opasne prostorije.
Sa otpacima postupa se prema odredbama člana 99. ovog pravilnika.
Član 358.
Radionice se moraju održavati čisto i uredno. Radnim propisima mora se odrediti vreme i način čišćenja radionica.
Član 359.
U proizvodnji detonirajućeg štapina nije dozvoljeno normiranje poslova odnosno obračunavanje po količinskom učinku, osim na radnim mestima za impregnaciju i pakovanje.
DžV. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI INICIJALNIH EKSPLOZIVA
Član 360.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, dorada, prerada, čuvanje i unutrašnji transport inicijalnih eksploziva.
Član 361.
Inicijalni eksplozivi su supstancije koje služe za iniciranje drugih eksploziva, a odlikuju se visokom osetljivošću na mehaničke i termičke uticaje.
Pri proizvodnji inicijalnih eksploziva objektima u kojima postoji opasnost od eksplozije smatraju se:
1) zgrade za proizvodnju inicijalnih eksploziva - izradu i izdvajanje sa taloženjem;
2) zgrade za sušenje i sejanje inicijalnih eksploziva;
3) zgrade za odmeravanje i mešanje suvih inicijalnih eksploziva sa drugim materijama.
Objektima u kojima postoji opasnost od požara smatraju se zgrade za digeriranje živinog fulminata, kao i za ispiranje drugih inicijalnih eksploziva ako ovi u mokrom stanju nisu osetljiviji na udar i trenje od vlažnog živinog fulminata.
Član 362.
Objekti u kojima postoji opasnost od eksplozije treba da odgovaraju uslovima iz člana 33. ovog pravilnika.
Objekti iz člana 361. stav 2. tačka 2. ovog pravilnika moraju biti zaštićeni zaštitnim nasipom. Objekti kojima preti opasnost od požara moraju odgovarati uslovima iz člana 39. ovog pravilnika.
Proizvodne prostorije moraju imati gladak pod bez pukotina, ali ne klizav. U odeljenjima objekta gde se vrši taloženje, ispiranje, ceđenje, mešanje i granulisanje inicijalnih eksploziva u mokrom stanju, podovi moraju biti uvek mokri.
Površine zidova moraju biti glatke i bez pukotina, obložene materijom koja se može lako prati vodom.
U radionicama u kojima se radi sa suvim inicijalnim eksplozivima pod mora biti elektroprovodan.
Aparatura i pomoćna oprema kojima se izrađuje inicijalni eksploziv, moraju biti od materijala na koje ne dejstvuju hemijski agensi.
Član 363.
Električni pogonski uređaji i svetiljke, ako se nalaze u opasnoj prostoriji, moraju biti izvedeni prema odredbama čl. 56. do 58. ovog pravilnika.
Član 364.
Grejanje opasnih prostorija vrši se toplom vodom. Temperatura grejnih tela koja se nalaze u opasnoj prostoriji ne sme prelaziti 75oC.
Član 365.
Provetravanje objekata u kojima se nalazi inicijalni eksploziv vrši se prirodno ili veštački. Tehnološkim postupkom rada mora se regulisati kako će se vršiti provetravanje, i ono mora odgovarati uslovima iz člana 52. ovog pravilnika.
Dok se u objektu nalazi eksploziv ne sme se vršiti provetravanje otvaranjem prozora i vrata.
Član 366.
Kanalizacija se mora izvesti na način predviđen članom 45. ovog pravilnika. Vodovi kojima se sprovodi otpadna voda koja sadrži inicijalne eksplozive do mesta za uništavanje, moraju biti glatki i u njima ne sme doći do taloženja eksploziva, a moraju biti dostupni kontroli i čišćenju.
Član 367.
U prostoriji u kojoj se proizvode inicijalni eksplozivi ili u kojoj se radi sa inicijalnim eksplozivima, moraju se preduzeti odgovarajuće mere zaštite od statičkog elektriciteta.
Tehnološkom dokumentacijom moraju se odrediti mesta na kojima se stvara statički elektricitet i način zaštite od njega. Kvake na ulaznim vratima prostorija u kojima se vrše poslovi sa suvim inicijalnim eksplozivom ili sa inicijalnom smešom, moraju biti uzemljene, a ispred vrata se mora staviti mokra krpa.
Radnici koji vrše poslove sa suvim inicijalnim eksplozivom ili sa inicijalnom smešom, kao i lica koja dolaze sa strane, moraju nositi elektroprovodnu obuću i odeću od prirodnog vlakna.
Njihova zaštita od statičkog elektriciteta mora odgovarati uslovima iz odeljka 11. glave II ovog pravilnika.
Član 368.
Sve opasne zgrade moraju biti gromobranskom instalacijom zaštićene od atmosferskog električnog pražnjenja.
Član 369.
Maksimalne količine inicijalnih eksploziva koje se smeju držati u pojedinom objektu ili prostoriji, odnosno pri pojedinim operacijama, određuju se prema sigurnoj udaljenosti iz tabela 1a i 1b, a zavisno od stepena zaštite ostvarene pregradnim zidovima, zaštitnim pregradama, izduvnim stranama i sl.
Maksimalni broj radnika koji se sme nalaziti u opasnoj prostoriji odnosno u opasnom objektu određuje se prema uslovima iz člana 18. ovog pravilnika.
Član 370.
Sudovi za međufazni transport suvih inicijalnih eksploziva moraju biti izrađeni od mekog i glatkog materijala, elektroprovodnog ili prevučenog slojem elektroprovodnog materijala, i moraju imati poklopac koji se lako skida.
Suvi inicijalni eksplozivi moraju se transportovati samo ručno i u količini do 2 kg.
Vlažni inicijalni eksplozivi mogu se transportovati ručno u količini do 15 kg, ili kolicima sa gumenim točkovima - u količini do 30 kg.
Pakovanje inicijalnih eksploziva za prenošenje i način prenošenja i upozoravanja regulišu se internim propisima, a u skladu sa odredbama ovog pravilnika. Za vreme prenošenja inicijalnih eksploziva put kojim se prenosi mora biti slobodan i očišćen od raznih predmeta, opalog lišća, snega i drugog materijala koji bi mogao prouzrokovati klizanje. Po tom putu se imaju kretati samo radnici koji vrše prenos inicijalnih eksploziva.
Kolicima za transport inicijalnih eksploziva nije dozvoljen pristup u sušnicu, sejačnicu i magacin inicijalnih eksploziva. Ovim objektima kolica mogu pristupiti najviše na 10 metara odstojanja.
Član 371.
Prilikom izrade natrijum azida i olovo azida i njihove dalje prerade, nije dozvoljeno upotrebljavati sudove i alat od bakra i njegovih legura, kao i od drugih teških metala koji daju u dodiru sa ovima osetljive azide, a naročito od kadmijuma i srebra.
Prilikom rada sa živinim fulminatom, kao i sa inicijalnim smešama izrađenim na bazi njega, nije dozvoljeno upotrebljavati alat i sudove od aluminijuma i njegovih legura, ili od materijala koji prouzrokuje varničenje.
Član 372.
Otpaci inicijalnih eksploziva kao i otpadne vode koji nastaju pri proizvodnji inicijalnih eksploziva moraju se uništavati i neutralisati na odgovarajućem mestu i na odgovarajući način, zavisno od vrste i prirode pojedinog inicijalnog eksploziva.
Način uništavanja eksplozivnih svojstava ovih materija, njihova neutralizacija i odstranjivanje otrovnih materija iz otpadnih voda koje se puštaju u rečne tokove, regulišu se tehnološkim postupkom i uputstvima za rad, u skladu sa odredbama ovog pravilnika i drugih propisa koji se odnose na ovu materiju.
Otpaci inicijalnih eksploziva i inicijalnih smeša koji nastaju prilikom njihovog prerađivanja i ugrađivanja, moraju se skupljati ovlaženi i čuvati, svaki posebno, pod vodom, u odgovarajućim sudovima, nositi na određeno mesto i uništavati.
Član 373.
Svi opasni objekti i prostorije u kojima se vrše poslovi sa inicijalnim eksplozivima, moraju se redovno čistiti i uredno održavati. Radnim propisima mora se predvideti kad i kako će se vršiti čišćenje. Čišćenje radionica mora se vršiti pod nadzorom odgovornog lica.
Član 374.
Rad noću sa inicijalnim eksplozivima je zabranjen.
Član 375.
Sve što je propisano odredbama ovog pravilnika u pogledu proizvodnje inicijalnih eksploziva, mora se primenjivati i pri proizvodnji inicijalnih zapaljivih smeša.
Član 376.
U proizvodnji inicijalnih eksploziva i smeša na bazi tih eksploziva nije dozvoljeno vršiti stimulisanje individualnom normom odnosno obračunavanjem veličine radnog učinka po jednom učesniku proizvodnje.
DžVI. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI KAPSLI
Član 377.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, dorada, čuvanje i unutrašnji transport kapsli.
Pod pojmom kapsli podrazumevaju se inicijalne, detonatorske i kombinovane (dupleks) kapsle.
Član 378.
Objektima u kojima postoji opasnost od eksplozije smatraju se:
1) objekti za proizvodnju inicijalnih i pripalnih smeša za sve faze izrade;
2) objekti za izradu kapsli za sve faze izrade;
3) pripremni magacini za brizantne i inicijalne eksplozive i inicijalne i zapaljive smeše;
4) priručni magacini za inicijalne i pripalne kapsle.
Objekti iz tač. 1. i 2. stava 1. ovog člana treba da budu konstrukcije sa izduvnom stranom, i moraju odgovarati uslovima iz člana 33. ovog pravilnika. Pripremni i priručni magacini iz tač. 3. i 4. stava 1. ovog člana moraju odgovarati uslovima iz člana 89. ovog pravilnika.
Zgrade i priručni magacini moraju biti u zaštitnom nasipu. Zaštitni nasip se može zameniti zaštitnim zidom.
Član 379.
Električni pogonski uređaji i svetiljke, ako se nalaze u opasnoj prostoriji, moraju biti izvedeni u skladu sa odredbama čl. 56. do 58. ovog pravilnika.
Član 380.
Grejanje opasnih prostorija vrši se toplom vodom ili ubacivanjem toplog vazduha. Ako se grejanje vrši toplom vodom, temperatura grejnih tela koja se nalaze u opasnoj prostoriji, ne sme prelaziti 75oC. Ako se grejanje vrši toplim vazduhom, vazduh ne sme uzvitlati prašinu inicijalne ili zapaljive smeše.
Član 381.
Provetravanje opasnih prostorija može biti prirodno ili veštačko i mora odgovarati uslovima iz člana 52. ovog pravilnika.
Član 382.
Kanalizacija u opasnom objektu mora biti izvedena na način kako je to regulisano članom 45. ovog pravilnika.
Član 383.
U prostorijama gde se radi sa suvim inicijalnim eksplozivima ili sa suvim inicijalnim zapaljivim smešama, moraju se preduzeti mere za zaštitu od statičkog elektriciteta. Ova zaštita mora odgovarati uslovima iz člana 73. ovog pravilnika.
Član 384.
Svi opasni objekti kao i priručni magacini moraju biti gromobranskom instalacijom zaštićeni od atmosferskog električnog pražnjenja.
Član 385.
Maksimalne količine inicijalnih eksploziva ili inicijalnih smeša i kapsli, koje se mogu držati u opasnoj prostoriji odnosno u priručnom magacinu, određuju se prema sigurnoj udaljenosti iz tabela 1a i 1b. U priručnom magacinu za inicijalne eksplozive ne sme se držati količina veća od 150 kg eksploziva.
Maksimalni broj radnika koji sme raditi u opasnoj radionici određuje se prema uslovima iz opšteg dela ovog pravilnika.
Član 386.
Pripremanje, doziranje i utiskivanje (presovanje) inicijalnih eksploziva u košuljice kapsli, kao i izbacivanje (vađenje) napunjenih kapsli iz matrica, treba vršiti na zaštićenom mestu.
Otvori za dodavanje kroz pancirne ploče koje odvajaju radno mesto od uređaja za rad (doziranje, presovanje, istresanje, izbacivanje i sl.), moraju biti zaštićeni kliznim vratancima koja se pomoću opruge, drugog mehanizma ili ručno zatvaraju pre nego što počne rad odnosnog uređaja.
Bubnjevi i sita za čišćenje kapsli treba da budu konstruisani tako da se šaržiranje, čišćenje, pražnjenje i sejanje mogu vršiti iz zaklonjenog mesta.
Pojedina radna mesta u radionici za kontrolu, brojanje i pakovanje kapsli moraju biti međusobno odvojena zaštitnim pločama ili zidovima, koji onemogućuju prenošenje eksplozije sa jednog radnog mesta na drugo. Količina kapsli na radnom mestu treba da bude tolika da njihova eventualna eksplozija ne ugrozi susedno radno mesto.
Ivice stola treba da budu osigurane od padanja kapsli na pod radionice.
Uređaji za proizvodnju inicijalnih kapsli, osim aparata za doziranje, mogu se nalaziti u zajedničkoj prostoriji, ali moraju biti zaklonjeni zaštitnom pločom radi zaštite radnika.
Član 387.
Zabranjen je rad noću na pripremanju, doziranju i presovanju inicijalnih eksploziva i inicijalnih smeša.
Član 388.
U proizvodnji kapsli nije dozvoljeno vršiti stimulisanje individualnom normom, odnosno obračunavanjem veličine radnog učinka po jednom učesniku proizvodnje.
DžVII. ZAŠTITNE MERE PRI PROIZVODNjI ELEKTRIČNIH UPALjAČA I ELEKTRIČNIH DETONATORA (KAPSLI)
Član 389.
Ove mere odnose se na opasni deo pogona u kome se vrše proizvodnja, prerada, dorada, čuvanje i unutrašnji transport električnih upaljača i električnih detonatora.
Član 390.
Električni upaljači sadrže materijale za pripaljivanje i inicijaciju, koji se aktiviraju pomoću električne struje.
Električni detonatori predstavljaju sklop električnog upaljača i detonatorske kapsle, koji pored toga mogu sadržati i razne usporačke i druge specijalne elemente.
Član 391.
Kao objekti u kojima postoji opasnost od eksplozije i požara smatraju se:
1) objekti u kojima se proizvode usporačke i pripalne smeše;
2) objekti ili prostorije u kojima se nalaze sušnice za sušenje usporačkih i pripalnih smeša;
3) objekti ili prostorije u kojima se izrađuju i suše zapaljive glavice koje se ugrađuju u električne upaljače i električne detonatore;
4) objekti ili prostorije u kojima se čuvaju usporačke ili pripalne smeše i zapaljive glavice koje se ugrađuju u električne upaljače ili električne detonatore;
5) objekti u kojima se vrši kompletiranje i pakovanje električnih detonatora (objekti za laboraciju električnih upaljača i detonatorskih kapsli);
6) objekti u kojima se čuvaju detonatorske kapsle i električni detonatori.
Preporučljivo je da objekti iz tač. 2, 3, 4. i 5. stava 1. ovog člana budu tipa lake konstrukcije. Objekti iz tačke 1. stav 1. ovog člana treba da su tipa sa izduvnom stranom, a objekti iz tačke 6. stava 1. ovog člana treba da se nalaze u zaštitnom nasipu i da odgovaraju uslovima iz člana 89. ovog pravilnika.
Član 392.
Električni pogonski uređaj i svetiljke, ako se nalaze u opasnoj prostoriji, moraju biti izvedeni prema odredbama čl. 56. do 58. ovog pravilnika.
Član 393.
Pri proizvodnji pripalnih smeša mora se pridržavati sledećih odredaba:
1) sušenje, sitnjenje i prosejavanje hlorata moraju se vršiti u odvojenim prostorijama, u kojima nije dozvoljeno čuvanje drugih sirovina ili smeša. Uređaje za preradu hlorata nije dozvoljeno koristiti u druge svrhe;
2) prilikom rada sa suvim pripalnim smešama nije dozvoljeno upotrebljavati staklene sudove;
3) mešanje, rastresanje i granulisanje pripalnih smeša mora se vršiti samo u mokrom ili vlažnom stanju. Za ove operacije dozvoljeno je korišćenje samo alata od mekog materijala i sita od mesinga i fosforne bronze. Za smeše koje sadrže cirkonijum ili koje se ugrađuju direktno na olovni azid, upotreba ovakvih sita nije dozvoljena. Prilikom rada, sita moraju biti uzemljena.
Član 394.
Pri proizvodnji usporačkih smeša i usporača mora se pridržavati sledećih odredaba:
1) sitnjenje, prosejavanje i sušenje oksidatora i goriva može se izvoditi u odvojenim prostorijama jedne zgrade. Pri tome, rad treba organizovati tako da ne postoji mogućnost međusobnog mešanja navedenih sirovina;
2) operacije mešanja, granulisanja, sušenja i prosejavanja smeša moraju se vršiti u odvojenim prostorijama ili na zaštićenim mestima;
3) u prostorijama u kojima se melje, suši, meša, granulira, prosejava i presuje kalijum permanganat, čist ili u smeši sa drugim sastojcima, ne smeju se nalaziti uređaji, alat i drugi predmeti od drveta;
4) operacija stavljanja i utiskivanja usporača u detonatorske kapsle moraju se izvoditi iza zaštitne pancirne ploče;
5) mašine i uređaji za izradu i preradu usporačkih smeša pri kojima postoji opasnost od eksplozije, moraju biti osigurani od dodira sredstava za podmazivanje sa usporačkim smešama.
Tehnološkom dokumentacijom mora se tačno odrediti kojim priborom se mora raditi pojedina operacija, kao i materijal od koga pribor mora da bude izrađen.
U svim operacijama sa ovim smešama gde postoji mogućnost dodira sa čelikom, nije dozvoljena upotreba alata ni drugog pribora od aluminijuma.
Član 395.
Pri laboraciji električnih detonatora mora se pridržavati sledećih odredaba:
1) radna mesta pri montaži i kontroli električnih detonatora moraju biti odvojena zaštitnim zidom ili pločom koji onemogućuju prenošenje eventualne eksplozije sa jednog radnog mesta na drugo, a maksimalna dozvoljena količina električnih detonatora na jednom radnom mestu ne sme ugrožavati susedno radno mesto;
2) u objektu za spajanje elemenata (laboracija) električnih detonatora mogu se u odvojenim prostorijama nalaziti priručni magacini za čuvanje detonatorskih kapsli i gotovih električnih detonatora;
3) u priručnom magacinu mogu se držati detonatorske kapsle i električni detonatori u količini koja odgovara preduzetim merama zaštite, a u skladu sa odredbama opšteg dela ovog pravilnika.
Član 396.
Sve što je propisano odredbama ovog pravilnika u pogledu proizvodnje inicijalnih eksploziva i kapsli, mora se primeniti i u svim fazama izrade električnih upaljača i električnih detonatora.
Član 397.
Zabranjen je rad noću na svim opasnim radnim mestima na izradi, kompletiranju i kontroli električnih upaljača i električnih detonatora.
Član 398.
U izradi i pripremi usporačkih i pripalnih smeša, kao i u proizvodnji, kontroli i pakovanju električnih upaljača i električnih detonatora, nije dozvoljeno vršiti stimulisanje individualnom normom, odnosno obračunavanjem veličine radnog učinka po jednom učesniku.
DžVIII. ZAŠTITNE MERE PRI ČUVANjU EKSPLOZIVNIH MATERIJA U SKLADIŠTIMA I MAGACINIMA I RUKOVANjU TIM MATERIJAMA
Član 399.
Ove mere odnose se na magacine i skladišta za čuvanje opasnih materija iz člana 4. ovog pravilnika, upakovanih u skladu sa važećim propisima o transportu opasnih materija u javnom saobraćaju i na manipulisanje tim materijama u magacinima i skladištima.
Član 400.
Skladišta opasnih materija predstavljaju opasne pogone u smislu člana 6. a magacini - opasne objekte u smislu člana 7. ovog pravilnika.
Član 401.
Uslovi za izgrađivanje i eksploatisanje skladišta i magacina iz člana 400. ovog pravilnika regulisani su propisom o uskladištenju i prometu eksplozivnih materija.
Član 402.
Rukovođenje poslovima prihvatanja, skladištenja, čuvanja i izdavanja opasnih materija u stalnom ili privremenom skladištu, poverava se stručnom licu.
Član 403.
U krug skladišta odnosno u magacin mogu ulaziti samo radnici koji su određeni na rad u skladištu i druga lica koja dobiju dozvolu za ulazak od ovlašćenog organa, i to samo u prisustvu pratioca.
O ulasku u krug skladišta odnosno u magacin i o vremenu zadržavanja mora se voditi evidencija, i to kako za druga lica tako i za radnike koji rade u skladištu odnosno u magacinu.
Član 404.
U krug skladišta zabranjeno je unošenje pribora za pušenje, šibica, upaljača i drugih predmeta koji bi mogli prouzrokovati vatru. Prilikom ulaska u krug skladišta sav ovaj pribor predaje se čuvaru na ulazu.
Na ulazu u krug skladišta mora biti istaknuta tabla sa natpisom: "U krugu skladišta i u magacinu najstrože je zabranjeno pušenje".
Član 405.
U magacinu se smeju čuvati samo one opasne materije za koje postoji odobrenje za puštanje u promet. Ako su namenjene za dalju preradu, eksplozivne materije mogu se čuvati samo ukoliko je poznato njihovo poreklo i analizom utvrđeno da su sigurne za čuvanje.
Član 406.
Vrste i količine opasne materije odobrene za uskladištenje i čuvanje, kao i broj lica koji se istovremeno može nalaziti u magacinu, moraju biti ispisani na tabli istaknutoj u magacinu u blizini vrata.
Član 407.
U magacinu se opasne materije čuvaju u propisanom pakovanju, složene u stokove. Stokovi se slažu u redove po partijama - serijama, i to tako da se nesmetano može prići svakoj partiji - seriji sa svih strana. Rastojanje između pojedinih partija - serija mora iznositi najmanje 80 cm. Maksimalna visina stoka, s obzirom na vrstu materije i izdržljivost ambalaže, određuje se prema podacima proizvođača opasne materije, s tim da do tavanice mora ostati slobodno rastojanje od najmanje 60 cm.
Član 408.
Između zidova magacina odnosno zidova komora i složene opasne materije mora biti slobodan prostor širine najmanje 50 cm.
Iza vrata nadzemnih i poluukopanih magacina mora biti slobodan prostor za prilaz, najmanje 150 cm dužine i 250 cm širine.
U podzemnim skladištima, iza vrata komora slobodan prostor mora biti dužine 100 cm i širine 200 cm.
Sredinom magacina mora biti hodnik za prolazak, širok najmanje 120 cm.
Granice slobodnog prostora moraju biti označene na podu masnom bojom.
Član 409.
Odeća i obuća radnika koji rade u magacinu mora odgovarati uslovima iz člana 92. ovog pravilnika.
Član 410.
Magacin opasnih materija ne sme služiti za smeštaj i čuvanje ambalaže i njenih delova i alata za otvaranje sanduka, za ostavu odeće, za odmor, za uzimanje obroka radnika i sl. U magacinu se mora održavati red i čistoća.
Član 411.
Kad se u magacinu ne radi, on mora biti zaključan, osim za vreme provetravanja.
Ključ od magacina mora da se nalazi kod odgovornog rukovaoca odnosno njegovog zamenika. Rukovalac odnosno njegov zamenik lično otvara i zatvara magacin. Po završetku rada ključ se ostavlja na odgovarajućem obezbeđenom mestu koje odredi organ koji upravlja skladištem.
Član 412.
Provetravanje magacina vrši se svakodnevno ako to klimatske prilike dozvoljavaju.
Provetravanje treba regulisati tako da se spreči orošavanje uskladištenog materijala, naglo hlađenje ili zagrevanje magacina ili direktno izlaganje opasnog materijala sunčevim zracima.
Zabranjeno je provetravanje magacina po maglovitom vremenu, kad je jak vetar ili grmljavina, kad pada kiša ili sneg, u prisutnosti dima od paljevine biljaka i kad je temperatura vazduha iznad 35oC ili ispod -10oC.
Provetravanje ukopanog ili podzemnog skladišta se vrši, po potrebi, i svaki put pred ulazak radnika u skladište.
Član 413.
Pre početka nepogode - grmljavine u blizini skladišta, rad u magacinu mora se obustaviti i radnici se moraju skloniti.
Član 414.
Ako je potrebno u magacinu vršiti bilo kakvu popravku ili građevinske, bravarske, stolarske ili druge radove, magacin, po pravilu, mora biti prazan.
DžIDž. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 415.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu kod proizvodnje baruta i eksploziva ("Službeni list FNRJ", br. 53/48).
Član 416.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".